| ве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; |
| огу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже |
| ом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сва |
| није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући |
| </p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} |
| пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, |
| м.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство суд |
| су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла |
| начке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето |
| елите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако ш |
| n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где |
| н зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећ |
| дговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. нове |
| све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже |
| ине изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, к |
| ло осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, |
| лоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{ |
| а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је вл |
| > <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, н |
| ном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, неприј |
| ква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладне |
| и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад н |
| шена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{ |
| ли, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до |
| атим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара |
| е, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и де |
| и свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Круше |
| радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је м |
| разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не ч |
| ре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, |
| , кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, д |
| к ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S |
| какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са т |
| оносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио. |
| т година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S |
| извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, мод |
| а и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано |
| отока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који |
| иштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под |
| ју, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише |
| им из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{ |
| потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> < |
| ан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и к |
| оуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се |
| јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе |
| нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мај |
| е моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо |
| ако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши |
| </p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређ |
| њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица |
| ра Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови |
| нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд г |
| але бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум |
| земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако |
| нуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да |
| њене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n |
| ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</ |
| развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру клан |
| па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Сим |
| , све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни нам |
| ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном са |
| ју и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> |
| </p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са п |
| њу ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војв |
| чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, на |
| S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</ |
| нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ |
| е сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми |
| јала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја с |
| лила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... уз |
| кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу ра |
| рљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и |
| оре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p |
| 310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} В |
| дити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, е |
| {S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну м |
| м, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку |
| pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ |
| о на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на само |
| е непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај |
| ло по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклети |
| под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље коман |
| д преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знал |
| и се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат |
| еш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па |
| ме само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су |
| n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смел |
| т.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут |
| е огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју о |
| ко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно |
| у.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мај |
| драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она |
| марамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме сва |
| несе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна пи |
| е да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила |
| сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што н |
| пуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се |
| стргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, |
| у те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си тво |
| утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за поб |
| а положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су |
| р су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних |
| пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је |
| ански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудн |
| он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опреми |
| нио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или |
| важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније б |
| осово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путов |
| од куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси |
| запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, зв |
| јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакл |
| а лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тих |
| {S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја |
| а, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајк |
| јвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није м |
| реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је |
| дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и с |
| главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија |
| овек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појав |
| су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у нево |
| а, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица |
| е и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добац |
| на мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" |
| вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије ки |
| екјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали |
| је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, |
| ишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — дод |
| колико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и |
| макла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се у |
| , вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих о |
| ласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гле |
| атекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разго |
| ешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отв |
| нералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек по |
| ећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опе |
| С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не |
| <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо |
| ни ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да |
| т сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и |
| стисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерск |
| тави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушк |
| Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш воли |
| на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, |
| не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна г |
| који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети |
| тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, к |
| утра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих бр |
| и затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би х |
| ком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје |
| Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разо |
| ас сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које |
| е и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомило |
| буђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да изб |
| би од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада |
| м истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнул |
| и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} |
| а навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму у |
| а прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око јед |
| господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Пет |
| ешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их |
| има, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио |
| су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунч |
| остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу |
| и код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужил |
| бно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S |
| алеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор |
| ићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затв |
| ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо |
| ановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раљ |
| — А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабн |
| од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... н |
| рема једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас пов |
| одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које |
| ке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна кап |
| викују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува |
| А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му ј |
| {S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили јед |
| кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у |
| "340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре |
| ик и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? |
| коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно ко |
| ојом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку и |
| ад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које дај |
| пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из с |
| о други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри с |
| и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повук |
| — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и ту |
| шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на |
| собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опе |
| соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, де |
| а их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда |
| сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци |
| ене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у |
| и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред н |
| и је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо с |
| мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има |
| бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем на |
| аната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освај |
| црпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар |
| го тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од кућ |
| нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би б |
| паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фо |
| крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{ |
| да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} |
| ожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни |
| и него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири ди |
| е:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гл |
| ош већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите |
| , трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте |
| едан батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер |
| атноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, |
| ме, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, |
| училе, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — ври |
| ио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Мла |
| еднако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је бил |
| еса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још |
| м, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на |
| боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде |
| емо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти др |
| е тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те лед |
| хћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг |
| ђоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и он |
| пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај с |
| и га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на |
| немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која |
| се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} |
| не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> |
| у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још ј |
| тимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, |
| о сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је |
| орене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала |
| т што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" |
| ве се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се к |
| е је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p |
| рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима п |
| а му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и р |
| светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па о |
| тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом серв |
| /p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у про |
| свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колон |
| орамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле то |
| ју има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам |
| завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ п |
| > што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете ле |
| ите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су |
| о не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала |
| јати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељс |
| ли ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме двориш |
| а и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него |
| ти, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцери |
| и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато б |
| > <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — уч |
| и и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њ |
| , како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полу |
| , знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; |
| ћава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други. |
| занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> |
| зиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му п |
| лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега |
| рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички син |
| не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планин |
| ="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели |
| све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка п |
| , борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да под |
| сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као во |
| мо неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто |
| и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збе |
| ло и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поч |
| и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по једа |
| који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је |
| загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Кара |
| е лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће |
| ј а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и |
| ео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку ст |
| табу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни л |
| де што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се деша |
| ћ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива |
| , право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права |
| часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога б |
| мо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинс |
| ом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и в |
| м на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може зах |
| ћи торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци оста |
| ндаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички! |
| цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“ |
| а и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу пре |
| Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, зна |
| не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се |
| оји су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају де |
| е су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук |
| рено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је |
| прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је ј |
| p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те из |
| те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — |
| храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити |
| груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S |
| дија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесе |
| ала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак н |
| рисуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— |
| — Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туб |
| дан грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, |
| ! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, |
| њени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога преби |
| {S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у кап |
| ује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — |
| гове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и с |
| па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једн |
| мали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима рад |
| педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваљ |
| Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> |
| ке ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомо |
| Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — у |
| — Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Да |
| који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тр |
| овски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити. |
| оните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? |
| и је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ з |
| Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина... |
| спаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Н |
| уну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским |
| у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким |
| је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> |
| едан одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже пот |
| је где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p |
| он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у пра |
| — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они ш |
| — Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствар |
| Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако он |
| ас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овак |
| ће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама. |
| уч, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се мал |
| /p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како ј |
| ко као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има |
| , ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, рас |
| извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле. |
| тарији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја |
| ровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он |
| х захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања |
| бије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на мој |
| љона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће на |
| А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под |
| колину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који |
| г да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у |
| е отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаж |
| оведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не каж |
| моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ |
| — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па г |
| страдао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p |
| је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је |
| е Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.< |
| двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет тр |
| и пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефо |
| светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фе |
| p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај |
| м, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S |
| ућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школски |
| им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши с |
| но — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p |
| м па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, ка |
| , ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наред |
| о ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме ј |
| м се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> |
| државајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— |
| насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задре |
| као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма |
| ?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је з |
| ма.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> < |
| ло! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625 |
| и, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она |
| гој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, |
| ше отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p |
| p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај св |
| </p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p> |
| е он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жен |
| а! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, а |
| да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели т |
| ек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта може |
| извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш |
| ну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим ра |
| ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па |
| — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У дру |
| а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од че |
| усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нис |
| ћи ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава |
| јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстари |
| ма; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и до |
| о главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет |
| ају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p |
| Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши с |
| Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наи |
| — Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од њ |
| тио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама шт |
| гова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцелар |
| угарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</ |
| и а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се с |
| у овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствар |
| уту, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — изв |
| сно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћ |
| , у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, ког |
| се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да прогово |
| ај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо ј |
| Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— |
| би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изн |
| што ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— |
| атеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очи |
| иљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Изве |
| и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога |
| х бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— |
| д овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да с |
| е! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па до |
| апашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад |
| кушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењ |
| узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилости |
| ји?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и |
| и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, |
| очети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— |
| би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пе |
| раљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" |
| пам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — |
| цали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер р |
| имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код |
| ?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник ј |
| узели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Н |
| аспитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено г |
| уда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је зас |
| Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли то |
| После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријате |
| осицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена ж |
| тарац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србиј |
| сле малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, ш |
| у срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земан |
| погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па |
| има, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па |
| у приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устав |
| поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног о |
| аницама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па |
| м разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био пе |
| мем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— |
| </p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — |
| сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железниц |
| дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? |
| Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре |
| свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу |
| у, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверав |
| онеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p> |
| да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p |
| ти: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> < |
| бо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салу |
| ни ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{ |
| осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нис |
| вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жен |
| у пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није ш |
| х жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да ка |
| чем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике |
| уну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, |
| Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гу |
| , а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће госп |
| ирају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се у |
| е“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда о |
| ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек |
| лица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу |
| је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру б |
| онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну |
| ижавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и стари |
| Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бр |
| ела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, др |
| мита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, |
| него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутира |
| о и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Бо |
| се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала |
| Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат |
| ман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, из |
| н крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необи |
| рад, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она |
| о блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо |
| S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризо |
| але су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хориз |
| ознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле |
| ајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p |
| ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p |
| материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчег |
| в и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судби |
| е.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није |
| њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И |
| понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш |
| ук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио та |
| S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније |
| >— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам б |
| ио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у велик |
| } Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињ |
| сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много |
| е обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети |
| арочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из |
| гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане |
| } Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у |
| две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, т |
| није служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглиц |
| ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну |
| начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са М |
| н се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, к |
| риштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па.. |
| ву, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва |
| рбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам |
| , изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на гл |
| сети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавес |
| <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загр |
| сао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има |
| а је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска |
| осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, |
| а и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код ког |
| ли, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клаб |
| су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед пре |
| <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала |
| штуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасил |
| нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још |
| и.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углов |
| како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борб |
| естра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљ |
| аздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не |
| .{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе све |
| оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још |
| Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у о |
| она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чу |
| лик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> |
| је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обр |
| предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да |
| , није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све де |
| еду.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне бор |
| м што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</ |
| их страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се |
| и ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају |
| а очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, вели |
| унђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с |
| првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа |
| вде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другч |
| е, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгле |
| е ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред |
| е не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поно |
| рија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава |
| и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази |
| а се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на г |
| иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуч |
| олим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А ра |
| рпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језо |
| која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по он |
| знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака т |
| ше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је ол |
| одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако |
| е у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје нев |
| кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{ |
| д намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ м |
| на у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и пр |
| и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронто |
| су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} |
| Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога т |
| густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под |
| , корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, к |
| њеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковн |
| ицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да |
| , која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи |
| неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са св |
| изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши |
| изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши |
| а груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могл |
| ене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, повр |
| а остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору |
| лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блат |
| ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су |
| ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који с |
| ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, вели |
| нко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина |
| мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчи |
| носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки с |
| ећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да од |
| ао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних в |
| диста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми с |
| Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су |
| те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос |
| улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време мо |
| у са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} |
| и.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена нас |
| школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана т |
| м креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у |
| их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p |
| ологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка |
| е и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући |
| ци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још уве |
| од ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим с |
| о ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележа |
| ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе |
| онили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену |
| врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} |
| : ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> < |
| ло да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо |
| астала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није |
| оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и о |
| сти од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо. |
| великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готов |
| гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају неп |
| а каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао н |
| је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ств |
| му чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, |
| лаве и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и |
| > <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p |
| стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како |
| због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избег |
| а, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем к |
| p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари! |
| а нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{ |
| љиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је с |
| лађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у |
| з Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну |
| атре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би л |
| ра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па бит |
| за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батериј |
| љеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад |
| у, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гас |
| ца, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује во |
| чи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом ду |
| спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео |
| па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде |
| ише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од у |
| је.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Нај |
| пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" |
| томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севе |
| ла ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догле |
| изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уж |
| 28" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плаче |
| а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиг |
| жену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, |
| на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући |
| пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму сте |
| вављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{ |
| своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд |
| а пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет |
| лвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као |
| говара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже п |
| е, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само к |
| и на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде |
| ешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људск |
| омолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела |
| ало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусв |
| било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљав |
| не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су |
| те да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар |
| м, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и |
| увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би |
| вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> < |
| едном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група |
| шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина нево |
| како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он исп |
| им словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали нов |
| о одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} |
| ени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длет |
| одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год |
| , који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме |
| ати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били п |
| ан је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове |
| бу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Теш |
| овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им ут |
| оре иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао р |
| па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да с |
| ла угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је |
| им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, |
| официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан |
| ам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као д |
| ти и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је |
| Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> < |
| да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топл |
| орене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире |
| о киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре ост |
| м зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, кли |
| ојска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, ко |
| огледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим |
| загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све но |
| ајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га |
| } Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на |
| и се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е |
| е вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са нај |
| , познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његов |
| ече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њ |
| {S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лак |
| им путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их прат |
| еквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим н |
| ш једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама са |
| оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати |
| даде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би л |
| ако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и о |
| онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како |
| > <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35 |
| вога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацал |
| ле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном |
| ом уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Јед |
| ених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а ко |
| а до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми |
| осили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога |
| изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око |
| ти и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице |
| милице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ |
| ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и л |
| а потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких |
| ло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, |
| пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу |
| ођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатк |
| у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је |
| /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама ни |
| границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> < |
| стао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елем |
| лазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви ид |
| љеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно |
| 11" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што |
| ворите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команд |
| ртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, пи |
| у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси |
| и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујућ |
| ј у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађан |
| не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбр |
| па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој |
| аз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, за |
| ве већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима |
| кисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа ка |
| е да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки |
| p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро |
| о без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, ви |
| рије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч |
| ости могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је ве |
| дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку |
| му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и |
| — Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</ |
| да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то |
| док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну ја |
| вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он |
| опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да |
| } Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријате |
| своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте. |
| ноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се |
| , тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије |
| ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен |
| ли у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или др |
| S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је |
| о главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} |
| ладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни |
| ећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури |
| о у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и ј |
| одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар д |
| p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хт |
| и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше сел |
| азим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лак |
| лику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и |
| ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва |
| д хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раниј |
| ице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме у |
| аставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад обо |
| нку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве |
| и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бој |
| те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.< |
| те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и п |
| ли министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући т |
| је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, тр |
| се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв они |
| Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, неср |
| ашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, |
| у осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом |
| на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обара |
| и.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у |
| а Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, ре |
| иму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, п |
| <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе о |
| већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се бо |
| а ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као |
| пријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се |
| и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налага |
| дступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачен |
| просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране ш |
| рали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварен |
| представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога наро |
| , одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај |
| ца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, |
| о бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, из |
| осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте с |
| са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола у |
| или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче |
| и дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, нескло |
| лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, мож |
| це, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да |
| е команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду |
| скујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва јед |
| {S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој о |
| и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у ко |
| лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и гот |
| доре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и |
| <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p |
| смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни |
| ужбу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца с |
| мо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија до |
| 460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, |
| ка.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање ка |
| децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бац |
| илима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мал |
| е планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једн |
| се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигд |
| е командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога т |
| и стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и от |
| </p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ ка |
| виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога |
| едноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ов |
| јке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спусти |
| што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи ње |
| ош не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш из |
| несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети |
| авих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну веч |
| је се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, д |
| вају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почива |
| а на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас |
| сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна с |
| ашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, моли |
| е да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила |
| се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да п |
| било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Францу |
| наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p |
| и дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто |
| х ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола и |
| редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријан |
| сећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, |
| с по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, за |
| ="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам |
| једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капета |
| оме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, |
| и с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{ |
| едну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихва |
| би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да м |
| х људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село |
| Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла |
| зија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда |
| ејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да |
| је кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна |
| цају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и дец |
| али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, |
| ађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ |
| затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где с |
| <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расу |
| ати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Вр |
| S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала |
| па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па |
| вељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искуп |
| банче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рек |
| Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не ви |
| запета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одве |
| ј кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали |
| у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошли |
| p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда пос |
| гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке |
| На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војни |
| !</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их |
| напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мра |
| ута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ |
| дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим ре |
| ао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој |
| ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да |
| ло од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за вре |
| о, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крст |
| епријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Ос |
| пријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се про |
| нога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти посе |
| .{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, ла |
| редника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко д |
| снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, т |
| Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринко |
| це клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога баб |
| смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре |
| у, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литу |
| на Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад про |
| Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претр |
| рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блат |
| есор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивил |
| да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно |
| у.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде нар |
| жићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недр |
| и је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као злат |
| , од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На |
| Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски ми |
| м коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па |
| им коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па о |
| ером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад |
| четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, |
| у дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, |
| , само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материн |
| ео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до трис |
| од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, |
| ш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут |
| станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто диплома |
| осио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том |
| изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе |
| Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p |
| редба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контиге |
| нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших пр |
| гло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспава |
| тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом ч |
| сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње |
| ци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће |
| {S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту з |
| да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има |
| на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бо |
| на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше ж |
| би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад |
| јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из |
| вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле |
| м! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама |
| зне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.< |
| огла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки бо |
| Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и |
| е прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се |
| н фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната |
| реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ног |
| один, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, к |
| и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, |
| ио мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали по |
| ског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</ |
| ељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба н |
| p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мра |
| а друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} |
| . бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p> |
| и Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> |
| е који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" / |
| ни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли жив |
| ати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у не |
| Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да |
| оспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај прв |
| Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај |
| е може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе |
| слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако неми |
| убоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли т |
| оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то к |
| џијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо |
| у испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је |
| је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе |
| још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на |
| ј ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, н |
| а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпу |
| е.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ вел |
| смејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући |
| арци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, раки |
| док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљ |
| има и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, ст |
| тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> < |
| благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стисн |
| гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије |
| ретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вири |
| нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{ |
| p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> |
| .{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </ |
| итеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га тре |
| а се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} С |
| вду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима |
| а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се јо |
| ина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на |
| тева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и ј |
| земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака |
| је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да |
| јке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон |
| решћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини |
| исине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широ |
| где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазн |
| е часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој д |
| милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре |
| оша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи |
| би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догорев |
| се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње бла |
| едва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се п |
| санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полег |
| али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p |
| е колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска |
| буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми |
| рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној цар |
| его нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пу |
| {S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, сп |
| натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да до |
| з тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p |
| .{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако |
| отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— |
| атима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прила |
| и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засу |
| па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније при |
| вом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их ко |
| S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још неп |
| уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављ |
| азио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гр |
| на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна с |
| има су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сип |
| вега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стиг |
| лисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се |
| рак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упа |
| вио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се с |
| већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, ј |
| м очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим оч |
| еђа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српско |
| је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу |
| е је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, |
| растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има матер |
| нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опор |
| стила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n=" |
| ицима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, |
| {S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ тр |
| преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нарич |
| је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Д |
| че ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски |
| инистри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је би |
| начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спра |
| Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у |
| и истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута |
| ан <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ћ |
| а дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> |
| свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p |
| а истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске пла |
| пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p |
| аве.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит зат |
| оручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у |
| ала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтел |
| л не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо |
| чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико |
| /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пр |
| орамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде |
| недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и |
| ла им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутиш |
| ик и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе |
| д <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад |
| на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му ли |
| ков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{ |
| утујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мис |
| као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој |
| аћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне |
| е:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне |
| нствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Л |
| дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелни |
| су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером д |
| ћи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="52 |
| пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њи |
| е да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Наст |
| S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства при |
| елник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцелар |
| .{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину |
| челникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на |
| е осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— |
| пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S |
| >— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, с |
| ком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величан |
| , расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ п |
| } Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава |
| е ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала |
| ас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици |
| није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бе |
| ка кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних |
| однадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Про |
| не тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити |
| дале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зау |
| овремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се д |
| у крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма. |
| оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изг |
| је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промук |
| бови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по ком |
| г сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужнос |
| хватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе |
| бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме ка |
| силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то |
| ти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је т |
| ну затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјал |
| гњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући с |
| јатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо мо |
| и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка |
| ски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу |
| ога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а |
| казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те |
| S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лак |
| вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и би |
| ир изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична пи |
| Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргну |
| ...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а |
| чевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се пр |
| ?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> |
| у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да са |
| ићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила д |
| мо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви о |
| е треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а |
| и али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{ |
| ки пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да да |
| оји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек шт |
| ишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... к |
| уж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, г |
| p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито з |
| дину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ |
| Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је |
| а почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта |
| е, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је зло |
| поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још ма |
| јавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад |
| урлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</ |
| . — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомо |
| главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише |
| радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> |
| по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина |
| ао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао |
| уте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови по |
| церата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{ |
| позивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али о |
| а.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац |
| околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне д |
| е поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника |
| ранцуска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду прек |
| а једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на |
| ци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам |
| падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје ма |
| му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није мно |
| ару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дар |
| ли, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жен |
| амешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задо |
| д смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га |
| ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађује |
| о, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И |
| исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући р |
| /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.< |
| мо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилиц |
| било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Пит |
| љих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колон |
| који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена наш |
| е а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само |
| Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше |
| Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.< |
| мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је |
| <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни |
| т, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка |
| аму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама |
| и.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вес |
| вник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна тра |
| гове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад |
| ијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре к |
| их ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, о |
| имиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наруч |
| <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се ле |
| у кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад |
| од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био |
| вољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је |
| p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} |
| егде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо др |
| аче, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{ |
| торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p |
| ога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и кој |
| ју шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда с |
| после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни |
| страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се с |
| промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора ко |
| ебе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражим |
| цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломни |
| p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморн |
| ех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није тол |
| пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваниц |
| ући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар н |
| а трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се |
| изија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор |
| што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало |
| сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и |
| набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младош |
| а душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе. |
| а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! |
| ам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам к |
| потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} П |
| и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга |
| тлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи |
| смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно |
| н ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник |
| догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! |
| и забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лаз |
| ч и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе мест |
| еку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а ба |
| p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и |
| После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље д |
| он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо |
| али.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но |
| ткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегоре |
| шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга к |
| је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећ |
| јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што |
| ћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> < |
| ла су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спре |
| варати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: |
| је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослу |
| атри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих |
| ућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на с |
| црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар бра |
| једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није |
| тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу н |
| ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак |
| речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахран |
| ? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који ј |
| их се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> < |
| ли роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврд |
| а, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S |
| и смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао ш |
| ву испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али |
| Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Н |
| ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би |
| ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би |
| да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела |
| p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, сн |
| апетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео соб |
| као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу |
| воспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n=" |
| ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако и |
| ро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљ |
| оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— В |
| Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</ |
| је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, |
| на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом к |
| азирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се |
| м редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{ |
| ј наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па о |
| и Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговор |
| о причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, п |
| нстантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се на |
| он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Б |
| цу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе |
| ну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост п |
| ших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се а |
| је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је рас |
| сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребаци |
| аљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развиј |
| {S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је в |
| жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} М |
| крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.< |
| а што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте |
| енога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих |
| једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они |
| неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним |
| им вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља |
| мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те т |
| си мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на дру |
| те да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам |
| ам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, нег |
| p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су лег |
| На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа неприја |
| Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрз |
| била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако |
| е тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на г |
| Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, в |
| ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S |
| сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали п |
| о метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко |
| о по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа |
| е зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих уса |
| настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, шт |
| ји води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце до |
| се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде пре |
| ву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка. |
| ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш |
| је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, дв |
| и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар с |
| , који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p |
| ме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једно |
| која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у в |
| олови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у к |
| ће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати |
| <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косов |
| , слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око њего |
| {S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе н |
| љених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, |
| пели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутат |
| они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="7 |
| е диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један на |
| ада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица ч |
| ти да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласов |
| ији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања з |
| чкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж |
| уги савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је |
| како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нерво |
| ти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија |
| мо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, н |
| ећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјава |
| е:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад ос |
| а побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске |
| Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се |
| една је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручј |
| вање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубин |
| > <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи |
| p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, о |
| аиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене. |
| ено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Кази |
| а преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли с |
| ојих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— |
| косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет а |
| и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па |
| пријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гун |
| Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновреме |
| ају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку с |
| тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он |
| ="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуе |
| таџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо беску |
| чајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Остав |
| рачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих |
| и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спас |
| .{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и |
| својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се н |
| ења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укршта |
| као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том т |
| стре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље |
| и је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као |
| ађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко з |
| змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као |
| нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је ње |
| н наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки |
| а безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи п |
| .{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се раз |
| " /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и посл |
| блаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дан |
| рпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех |
| метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и тр |
| ича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то |
| са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у |
| и под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у |
| са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај |
| не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће |
| оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јад |
| кривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Посед |
| ши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Прол |
| не ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој |
| ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> |
| з вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао |
| до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини. |
| један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар |
| а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресек |
| а ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} |
| овде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет ос |
| p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У |
| еограђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Мал |
| а себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну |
| је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} |
| гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, |
| етио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он |
| онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз |
| ује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера удари |
| народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да |
| стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слат |
| а све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијск |
| ушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радос |
| , у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам |
| о.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће с |
| де се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, је |
| ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст а |
| стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена г |
| м ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут пр |
| аче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде за |
| остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви и |
| оје обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, |
| само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, упра |
| су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубљ |
| ладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталс |
| а мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка |
| </p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан све |
| онова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачув |
| село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један чове |
| ли у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разре |
| пски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би |
| .{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одо |
| једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, п |
| цу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено |
| ругао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи |
| анци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</ |
| ти и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије сва |
| ини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је |
| и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па по |
| му, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{ |
| ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n=" |
| та ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb |
| чинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук |
| l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бо |
| <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе ост |
| стао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњ |
| оузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрв |
| head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загуш |
| очин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали |
| ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како те |
| а послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Н |
| како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упр |
| а је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} |
| да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, ж |
| о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога м |
| лио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуго |
| ла да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од ју |
| очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице |
| на сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју |
| дост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се ч |
| е кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да с |
| били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је |
| ине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житко |
| екире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избе |
| а начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, на |
| породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне |
| спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p |
| но, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се ко |
| але, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, ст |
| чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника |
| уге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника |
| ке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мух |
| понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страш |
| јама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не у |
| знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у пом |
| д Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће |
| а даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се |
| рата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по |
| не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар др |
| мила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко |
| тавна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато с |
| оцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и сп |
| дан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучи |
| лада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, |
| боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле |
| бови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се ве |
| емо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по сво |
| кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна гд |
| S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на |
| једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те с |
| рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад |
| саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут север |
| “ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме |
| па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо зн |
| ладих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред н |
| њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што ј |
| бо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запев |
| последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p |
| дима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S |
| им мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога обла |
| хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом |
| хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре |
| овима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савски |
| јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили |
| уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све с |
| на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могл |
| чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се |
| да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и мног |
| једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочија |
| ници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну дец |
| ног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко ј |
| нута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их раста |
| одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се пу |
| исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад с |
| е умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је тр |
| не болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро п |
| чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу |
| могне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназист |
| сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био |
| зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју |
| који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се ј |
| и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао на |
| и друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, |
| а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори ш |
| апе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без млад |
| рци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претрес |
| е сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, е |
| пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а гл |
| ди кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, |
| арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања |
| зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb |
| м је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш |
| је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пуст |
| га, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али |
| јака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећ |
| ј је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно |
| — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајн |
| капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све |
| то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и |
| p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за со |
| !</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Са |
| е улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у п |
| дно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста кл |
| водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди |
| ош не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизациј |
| о сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска |
| виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун верова |
| о у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о ис |
| разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, |
| на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са |
| бину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе. |
| а не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају |
| у га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, сек |
| з дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли че |
| ој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врх |
| и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће |
| ом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од с |
| и.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="60 |
| рили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да по |
| едаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још је |
| и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је |
| длучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још од |
| <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можем |
| еним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђе |
| а даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на к |
| омоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он |
| руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мал |
| раљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеон |
| /p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са |
| хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо |
| раљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанс |
| > <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећ |
| , светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу |
| Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која про |
| њи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали |
| једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши т |
| ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није |
| о над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина |
| коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатл |
| у ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздух |
| куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла |
| сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела д |
| , али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То |
| бе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново |
| рије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са |
| ишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало |
| па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Са |
| облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили с |
| ште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагуј |
| шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће |
| неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да кр |
| кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Та |
| жу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па |
| ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="5 |
| пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам |
| колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао |
| уди сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на |
| пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па д |
| рховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при какв |
| Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654 |
| ишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а.. |
| и морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} За |
| бучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се |
| још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта |
| одине да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, ра |
| да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он з |
| аву, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> < |
| м поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке проли |
| и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата |
| к је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="1 |
| нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, |
| моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрч |
| те примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и |
| је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић |
| отегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му |
| ижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла! |
| Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђ |
| лу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — |
| >Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај |
| ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669" /> <div type="cha |
| p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке |
| оју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбр |
| уде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо |
| затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па |
| — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли б |
| у, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје сре |
| арали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад |
| Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи! |
| ма.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца |
| >Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста так |
| мешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти |
| кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узне |
| аплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} О |
| а</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбул |
| и смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села! |
| но из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у за |
| арску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у |
| " /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе |
| па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабриј |
| тока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гор |
| , као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекин |
| приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p> |
| p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо при |
| зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{ |
| ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара |
| емили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа об |
| ислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Ма |
| му умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или л |
| ом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигд |
| хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по |
| ћаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећа |
| ао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се пон |
| клонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак кра |
| е за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први кој |
| волте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили в |
| ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само |
| ме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освој |
| вентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, та |
| пати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може |
| а тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити. |
| други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе |
| ан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Ја |
| ћу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ |
| то смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, |
| Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи |
| ктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— |
| да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која т |
| има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену о |
| ено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове |
| е жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он |
| Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јад |
| би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било м |
| ла који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло. |
| оменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и там |
| и да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је |
| ало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непр |
| како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кр |
| — Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, |
| њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је та |
| Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, госпо |
| лунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу т |
| дугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да сл |
| д ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с пр |
| смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу мол |
| носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја |
| дем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их остави |
| отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> < |
| внику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим ва |
| ад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале |
| наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и и |
| емо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искр |
| енику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек |
| светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете |
| — Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти с |
| х трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војв |
| с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но |
| и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз с |
| /p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове |
| овор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село |
| сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох |
| мља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути |
| један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ак |
| ио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <p |
| с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, |
| ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља ка |
| му са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи |
| е.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села |
| ни госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потре |
| натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће |
| смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је доб |
| оши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да |
| ору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору св |
| редност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет |
| сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња пл |
| ране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту |
| растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! |
| а већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно |
| — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће |
| .</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> |
| набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила |
| ијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу |
| о их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја ов |
| е стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно оба |
| о подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступањ |
| зрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како |
| ан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Бито |
| ду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ зајед |
| атерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већ |
| у се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини |
| а, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачу |
| марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љ |
| рождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, |
| ећ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чу |
| све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се др |
| су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога |
| а, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други ауто |
| бра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се |
| ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се |
| оме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељ |
| што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу к |
| Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћем |
| ли да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су до |
| како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ |
| овек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док |
| p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена |
| /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| /p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| /p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре н |
| је су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не мо |
| преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тад |
| зирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох др |
| е! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.< |
| ... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих |
| е предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то |
| нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко. |
| {S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља |
| > <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да пр |
| д пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Вл |
| раховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је |
| обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у с |
| л је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо |
| о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песим |
| та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> вид |
| који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно х |
| захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања за |
| бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А |
| ашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад ме |
| м и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Ба |
| већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И |
| он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге |
| ти могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ |
| мо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађ |
| читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас |
| кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и |
| и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који дома |
| вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, |
| из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="26 |
| кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не ка |
| ни што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколе |
| е ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера н |
| стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и |
| оре какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао |
| ребало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, с |
| е зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета |
| се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељев |
| ну дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета |
| ори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <p |
| им; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.< |
| опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће |
| обио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, |
| ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говори |
| би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као за |
| е вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спакован |
| слободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; бо |
| .</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скор |
| о их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ст |
| p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле пог |
| , домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио прот |
| стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје ду |
| бија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља |
| октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњ |
| доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: |
| ст и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом |
| е ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Слич |
| ачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам т |
| унио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се |
| Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</ |
| опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа |
| ује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не |
| те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гу |
| воме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је |
| на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осе |
| ојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану |
| них Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужас |
| примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да оста |
| ама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће |
| а.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је дог |
| љно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у |
| мисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа |
| епознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао сна |
| запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак |
| да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољн |
| тају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно ш |
| ароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно |
| село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала к |
| ка тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштен |
| раљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је од |
| његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт би |
| да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и де |
| у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде ста |
| ан човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога так |
| — Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на вр |
| аложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут |
| то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили |
| {S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће |
| и.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Ал |
| ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван г |
| ада се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда. |
| иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гоми |
| било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака |
| да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити |
| з куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њен |
| /p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али п |
| ак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> < |
| обовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да б |
| рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се |
| није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псов |
| аробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> |
| а кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона |
| уди и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, |
| Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> |
| — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстариј |
| , уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана |
| оче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ |
| повских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут То |
| је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, о |
| се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњ |
| њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњ |
| </p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— |
| намо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо |
| пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се |
| д неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стра |
| Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра с |
| ад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане |
| огао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који |
| стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да по |
| било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два |
| што, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назир |
| н мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — |
| што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавал |
| ај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку р |
| да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је поглед |
| децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{ |
| исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после о |
| ћемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напољ |
| итна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас |
| туда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту |
| све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, |
| вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малакса |
| дножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно |
| видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и де |
| е један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је |
| /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Ар |
| n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану гд |
| је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где |
| се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам с |
| кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, по |
| ајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајк |
| најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили |
| и се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које с |
| о знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n |
| ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде при |
| <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да |
| она и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта м |
| ет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија |
| > <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него |
| ила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам ј |
| говорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Заш |
| вим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме де |
| ринској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њено |
| је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу к |
| и кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако |
| р коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав мор |
| дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бо |
| добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се го |
| и те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Т |
| аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, бу |
| мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене |
| у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе |
| х волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је л |
| око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да в |
| адоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким |
| ље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да |
| се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Припо |
| и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да н |
| у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе про |
| Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, огл |
| угарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне |
| су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра |
| сне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најза |
| </quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у вл |
| јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од ј |
| целарији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И за |
| лничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене |
| би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их и |
| 7" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроуга |
| је би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић |
| у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и |
| етио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, бе |
| упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција |
| господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарс |
| е моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је |
| јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} |
| } Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме |
| во гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујети |
| е о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Те |
| везничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> |
| а је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом |
| а Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло |
| ити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. нов |
| Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је б |
| <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, ра |
| , то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <p |
| ступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како |
| друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена зас |
| ма!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам за |
| <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли мора |
| је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси |
| опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благод |
| е и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" / |
| ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{ |
| на плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су |
| селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси |
| о у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част |
| и је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто по |
| <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда |
| ацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга |
| би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти ч |
| и, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србиј |
| >— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, |
| вамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, с |
| дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћем |
| ?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде |
| <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како |
| о би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх |
| Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И |
| ели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Је |
| но бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује |
| о око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога доб |
| ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мор |
| пе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он г |
| одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p> |
| це о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> |
| у, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде |
| /p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу |
| > <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља |
| ам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево кр |
| >— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука |
| вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи к |
| а да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може |
| и војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама |
| Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — |
| казе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански п |
| таљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шт |
| е! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — до |
| један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женс |
| пут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати он |
| уги.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква м |
| ли, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске з |
| врти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изне |
| пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће м |
| ћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их |
| то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их м |
| ете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам до |
| ца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погину |
| тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим пого |
| <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо |
| ао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи |
| шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србиј |
| па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш |
| опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, в |
| </p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено др |
| Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слуш |
| Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек пр |
| ивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах |
| лујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени злат |
| роткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и поч |
| једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру |
| зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја с |
| овске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта р |
| етски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је |
| а већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано |
| орела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са |
| љно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити |
| зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и |
| ле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало ч |
| И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други |
| ју на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бу |
| а се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно о |
| те и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и н |
| куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни |
| помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Ру |
| нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку ве |
| а запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули к |
| да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се дави |
| руна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме |
| ила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> |
| о и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је б |
| Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако |
| а, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни |
| не немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити с |
| остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непоср |
| се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца кој |
| под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од киш |
| ва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ов |
| једнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком |
| читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо |
| одножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоил |
| b n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ бр |
| места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који |
| з једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која |
| б, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> |
| дних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> < |
| шло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих век |
| гле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда бил |
| усти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку бил |
| се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостан |
| алканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари |
| авају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нов |
| вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Нео |
| атом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутци |
| ам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у |
| ола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи |
| наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати |
| о Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштин |
| другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред неп |
| заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи |
| S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, је |
| мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао шт |
| о пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновнич |
| Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао т |
| тра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му |
| обнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и об |
| јска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, х |
| аших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете з |
| дник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржа |
| владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један |
| н кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник и |
| <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен њег |
| онту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право |
| м о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам |
| алилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над наш |
| х зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те на |
| ој далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да |
| кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин |
| е те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту зарази |
| ће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога д |
| аљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога посл |
| де, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Ост |
| n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк б |
| во одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али с |
| но тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могл |
| p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује |
| било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је он |
| гла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не |
| ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила об |
| S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас |
| ашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Велича |
| погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо наст |
| аче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један |
| сипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда |
| непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми |
| гој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} |
| манова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква с |
| Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> < |
| ту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би |
| дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар |
| да у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини је |
| принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без то |
| то.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиск |
| је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа ј |
| ве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа |
| тријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у једа |
| ла да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла м |
| страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те |
| скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели кап |
| јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Ка |
| визија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пе |
| , кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко |
| у реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишље |
| топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је п |
| се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас м |
| мешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на |
| је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је |
| ме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је |
| Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> |
| ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо |
| својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, |
| уци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} |
| мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S |
| е ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању |
| <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка |
| знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војск |
| а пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној с |
| орио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S |
| смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у |
| још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S |
| ош једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је сла |
| и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да |
| нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На |
| више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца с |
| ина те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала |
| и.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје жи |
| лочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не |
| ером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим |
| љ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, |
| огнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У |
| могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, |
| јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше нај |
| жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection |
| и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не |
| /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, с |
| пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ |
| ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш се |
| едам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме |
| Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> < |
| се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је тол |
| и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Н |
| } Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечег |
| су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па < |
| апљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и сту |
| и и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била |
| тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још ув |
| , није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда |
| Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стал |
| До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једн |
| Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потегли |
| тпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита ј |
| ћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се сам |
| а, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори о |
| амо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило д |
| и омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли |
| коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза |
| краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без |
| шумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће про |
| Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је дог |
| то пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа ни |
| дужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се |
| сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испри |
| То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу |
| вар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога м |
| ј прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испун |
| тераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војник |
| о што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико до |
| род, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом |
| и се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од са |
| ане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прих |
| непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележи |
| нем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... п |
| о унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбр |
| у извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то њ |
| и разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пе |
| азапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је ла |
| ацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно с |
| ули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казива |
| би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљ |
| фицири мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од стр |
| <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли |
| нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад |
| к свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на кој |
| е један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз про |
| Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни гра |
| двео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо |
| м пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према п |
| чне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опра |
| ло и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуште |
| да глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огром |
| е зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати кр |
| мљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника |
| х буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величино |
| узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је |
| може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, крену |
| логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидо |
| p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из кој |
| тила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који |
| ам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим н |
| озлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава т |
| рије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и |
| у!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбро |
| <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чу |
| Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво ка |
| учена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, ј |
| е три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљ |
| ански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злоч |
| ном вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како |
| ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> < |
| а и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у нег |
| обе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемирават |
| ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то м |
| ћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће |
| ану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контроли |
| 550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интерн |
| чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батин |
| исоких дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и |
| ободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и к |
| све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелен |
| и запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила о |
| у вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да |
| здиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, |
| јима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису |
| пале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу |
| ва душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости |
| очети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина к |
| истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет годин |
| његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Сол |
| гону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отво |
| о ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло под |
| адибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви |
| ут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу вид |
| сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим о |
| ивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одак |
| 65" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље каза |
| ; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу |
| и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти с |
| а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се |
| <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи |
| ане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто т |
| их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фир |
| само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Ду |
| ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.< |
| стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре ме |
| ба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може од |
| а, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које с |
| продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} |
| оња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка |
| а и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се |
| и столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао |
| последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу друг |
| година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми с |
| о би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планинс |
| а собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била п |
| овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, |
| се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} |
| свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који |
| и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, |
| едну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и т |
| отеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га сам |
| пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари в |
| и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, пита |
| које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непр |
| видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама го |
| !“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај |
| ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе |
| онити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искорис |
| нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који |
| ки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У ме |
| о да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погреш |
| нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то |
| сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има |
| е наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе |
| кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо |
| регнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених о |
| тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S |
| ... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> вр |
| осподине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне |
| агло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то ј |
| ди.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу на |
| <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не тук |
| дости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су |
| ни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S |
| и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја ко |
| о ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати |
| размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што св |
| — То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вар |
| S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим та |
| тво, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити |
| — Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улаз |
| а нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p |
| } Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушт |
| пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> |
| ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла |
| ји обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запој |
| рен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јес |
| а, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морам |
| злазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, т |
| на није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у не |
| иће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће н |
| да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није |
| ао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је не |
| И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а мн |
| иго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте |
| ажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— И |
| а је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb |
| ом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над |
| покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на ста |
| ву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздраг |
| а је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је ис |
| икако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Кр |
| већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење |
| ем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, в |
| Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у |
| ихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова си |
| да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да |
| етовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема. |
| сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где |
| се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила се |
| {S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је са |
| дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се на |
| разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви |
| си усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које |
| пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> |
| на свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџ |
| } Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили с |
| осрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ п |
| лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и друг |
| још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош |
| оме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао д |
| више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је н |
| сти тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слоб |
| ва војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком д |
| манда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута н |
| Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова пос |
| стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.< |
| политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцај |
| у, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и д |
| же још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, |
| те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор |
| ти поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила |
| оме гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и о |
| само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне ве |
| једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам |
| се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и |
| храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се |
| окушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје |
| .{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све ш |
| миле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за ма |
| 2" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало браш |
| } Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</ |
| е умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у тре |
| поздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивош |
| p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи |
| ите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови зад |
| вера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" |
| S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли |
| ам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу но |
| крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</ |
| док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поно |
| оришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да м |
| <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да |
| оги су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су |
| пиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео шт |
| прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме з |
| м, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко |
| дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни ве |
| мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме сам |
| ња са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разл |
| 74" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватит |
| тпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница се |
| о рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много |
| едан мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је жу |
| ... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли |
| зрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегс |
| ева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очим |
| не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црн |
| их.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S |
| } Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже рам |
| изрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики тере |
| јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом по |
| ити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — |
| где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41 |
| > <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одоб |
| зва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој пород |
| лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на |
| е уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{ |
| л Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711 |
| немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су ка |
| оме да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају м |
| ..{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се крет |
| олази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, |
| мом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то |
| оре а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пла |
| ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила л |
| а очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли н |
| ушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи. |
| кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да ј |
| анас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази |
| ама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да |
| p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао д |
| х висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непр |
| страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио г |
| "543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред |
| мену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо та |
| ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" / |
| ка и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а |
| >Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што с |
| b n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е |
| ће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и коф |
| Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су |
| рски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку |
| } У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њ |
| p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непри |
| поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могл |
| вај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у св |
| једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају |
| и рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ра |
| крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још с |
| цима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пр |
| ванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати |
| ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па ма |
| покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — вел |
| рила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више ни |
| ала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, |
| и.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Л |
| и шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају |
| S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за |
| приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити. |
| вде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакне |
| вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољи |
| провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грм |
| везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и нар |
| још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, |
| шко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection |
| з мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га |
| рак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало |
| оше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми ј |
| од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим врати |
| редао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи т |
| зговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле г |
| је нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је |
| је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све в |
| е дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који |
| лободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам увер |
| аљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако беск |
| право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} |
| о је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним в |
| м резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због |
| ате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би има |
| томац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали с |
| м ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега вол |
| било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године с |
| е у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране |
| ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разгов |
| ворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонул |
| — Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p |
| в и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пу |
| запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобили |
| ез прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што са |
| ао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи ум |
| м његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даљ |
| о, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на но |
| p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога |
| ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује једа |
| х.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу ни |
| head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена вод |
| пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из з |
| звесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће ст |
| ле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аеропл |
| — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не |
| н нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, х |
| и даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам сла |
| рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb |
| је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике |
| <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри коман |
| не киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи проли |
| ут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет с |
| > <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхтал |
| ане, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ бр |
| ебно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S |
| тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су |
| цњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни |
| иком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> < |
| сретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни и |
| 6" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, ви |
| 699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је пита |
| ко ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам |
| ке такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} |
| у да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком |
| а стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом |
| доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове т |
| сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и в |
| а случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те |
| тари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S |
| не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им |
| сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој |
| <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка |
| ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док ј |
| етом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била |
| ставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате |
| не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде исти |
| ју да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им ј |
| у стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из бла |
| <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше нек |
| ва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као |
| к загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, ни |
| “ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је ро |
| .{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ва |
| идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отиша |
| ји се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољо |
| стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као |
| и кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говор |
| кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{ |
| светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо |
| ш дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити с |
| о разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак в |
| ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам са |
| џерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођен |
| моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није |
| ји крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију |
| боде коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капет |
| амо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истрес |
| е но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатн |
| алогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она сам |
| рбин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој |
| , брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, |
| текли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити |
| пратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једн |
| о створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам |
| а.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, б |
| а те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ал |
| рије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба |
| пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини |
| и капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољс |
| телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на у |
| само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су |
| ругога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, д |
| се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где с |
| ута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је |
| те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачун |
| нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијан |
| на у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад и |
| — Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их зам |
| јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Ком |
| иста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога |
| на последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује |
| — Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко |
| Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и д |
| Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте |
| поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде |
| се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још звани |
| оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из т |
| етан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава с |
| јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> |
| м од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одг |
| а поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да |
| нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ ш |
| и се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по сво |
| четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замера |
| остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ј |
| довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— |
| је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — П |
| о Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први |
| као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако ј |
| мрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај |
| вечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, уми |
| — Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један |
| о свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</ |
| ом тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља св |
| рен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да ис |
| ос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чека |
| — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насме |
| и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обр |
| о, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тв |
| ова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаћ |
| и је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упи |
| шне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја |
| е Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, к |
| ве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бу |
| S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако |
| говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, бога |
| владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек |
| њем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза к |
| циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} |
| т товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензин |
| ретрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над г |
| о, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице теш |
| редио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поник |
| ест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну |
| во и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, |
| о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз и |
| безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљи |
| скало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без |
| буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр |
| ени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр |
| м грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место та |
| жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарим |
| е Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се вој |
| S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било пре |
| свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер |
| онзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, с |
| рејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измеси |
| е скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан си |
| је на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њег |
| рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштв |
| {S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрх |
| ва пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје д |
| а мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегални |
| Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси |
| ле, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом |
| многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занем |
| и Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред п |
| у, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и |
| наестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на |
| е и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S |
| Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве ко |
| и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба жури |
| ицир отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога |
| ио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српск |
| те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} |
| на лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни |
| тила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p |
| наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио |
| сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па ви |
| ту за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> < |
| појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно нас |
| својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, д |
| тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, |
| ну више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати |
| пани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, б |
| е Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до |
| ј не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући |
| о, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас |
| спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“. |
| аре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> |
| пломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Тр |
| опуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{ |
| , двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb |
| м очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми |
| новац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћ |
| етећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несре |
| кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљач |
| Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево ј |
| рекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опк |
| е Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ват |
| гући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није |
| це, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо св |
| је су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који в |
| даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а з |
| едва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало те |
| љине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На |
| негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откину |
| крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљ |
| е од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} |
| ата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још |
| тањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећ |
| снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и |
| Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прот |
| влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да |
| } Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној |
| ор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и |
| пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се |
| ли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb |
| е ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицо |
| букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и о |
| ј мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик о |
| стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је |
| !{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећ |
| ођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли |
| Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда |
| београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали пис |
| руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцн |
| астављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решењ |
| еко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подн |
| Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, ос |
| адесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све |
| азоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} От |
| бе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте |
| Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој |
| ђи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило |
| састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне |
| У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, |
| Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слу |
| Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армиј |
| Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скок |
| а и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизи |
| крепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од к |
| е крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје |
| управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> < |
| не опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано дру |
| n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, теле |
| на коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са |
| рокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{ |
| ем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Пр |
| а је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно ка |
| Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је у |
| о је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори кап |
| у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где ј |
| оманде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ— |
| аду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} |
| ину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају пра |
| ра и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</ |
| родаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибира |
| м.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка |
| , тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора |
| манско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су |
| зласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и офиц |
| дине ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, ч |
| о глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе |
| ији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност неприј |
| досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја прол |
| д аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањ |
| пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p |
| ке војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле |
| , јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме м |
| слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притвор |
| лике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећа |
| е, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за |
| м или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спреми |
| кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве |
| ва и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао заус |
| оре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" / |
| еме арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цари |
| да одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Р |
| д свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи наба |
| време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу |
| утрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли |
| мо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих с |
| приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је м |
| и чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина |
| огово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далек |
| /p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бе |
| >— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Буг |
| тав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљ |
| раћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, по |
| ачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена к |
| шеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p |
| нда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од |
| вац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на д |
| ше нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према |
| ; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; |
| мење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју |
| набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једно |
| избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб |
| припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склон |
| вање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много р |
| то се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџериц |
| нога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва сп |
| кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги ар |
| ст.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смеш |
| д Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустриј |
| Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљач |
| вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој б |
| его...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и н |
| ћама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива |
| товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Г |
| копану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и това |
| ро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена ствар |
| Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{ |
| ржавни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехов |
| зио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови |
| у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица пр |
| незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто |
| павало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у ко |
| оге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао |
| у капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капета |
| а жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала дв |
| огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{ |
| да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, |
| ер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла |
| вље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи г |
| француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искр |
| Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу |
| ио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У |
| каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље осваја |
| каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патри |
| у, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} |
| во у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калиб |
| ада је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту у |
| лама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изло |
| е ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступ |
| ву артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио н |
| нистар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неки |
| овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови |
| ожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре |
| Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топ |
| рија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што |
| командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Ком |
| од развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.< |
| е уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога стол |
| сути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негд |
| збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се им |
| ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња. |
| </p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— П |
| бо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су н |
| не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода |
| нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врхов |
| о у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више |
| ог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговор |
| још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се |
| мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кол |
| мобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и мног |
| омила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа |
| истарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од |
| ћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, а |
| тре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, |
| један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу |
| житељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлеш |
| огну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, |
| тац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унут |
| нутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља |
| негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварни |
| аглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију |
| ај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве |
| пао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама п |
| ога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да |
| и и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чу |
| у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а наро |
| је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у ку |
| , као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и |
| и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и рат |
| злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p |
| егате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара уд |
| мо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није те |
| је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, |
| улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна р |
| свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи |
| , тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступај |
| батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас ч |
| али, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску |
| а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним п |
| едом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p |
| и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — |
| сови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују То |
| рал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале |
| а Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да |
| е, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} |
| офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српск |
| е трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p |
| креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, ова |
| о згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прил |
| вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: е |
| јева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни оду |
| е још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром пре |
| нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, |
| а, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице н |
| а српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а |
| ивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја |
| се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само |
| х, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању поједин |
| их насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Пат |
| шћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није мог |
| обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио |
| у и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, дол |
| паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић |
| ша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхр |
| које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војвод |
| да, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом |
| јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео |
| непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Срб |
| анско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?< |
| е од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а с |
| тријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>П |
| е двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших |
| <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му |
| ушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и |
| изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заро |
| — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за |
| славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војни |
| јој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p |
| тантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашл |
| о ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од |
| ; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију |
| рбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навик |
| трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикн |
| локе.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење д |
| ва према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен |
| му је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед н |
| рас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу |
| шаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по ли |
| те уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи м |
| се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња |
| време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих к |
| А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба о |
| авет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан ма |
| ада до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и сте |
| ље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна |
| и.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој |
| а се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио коман |
| а, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога |
| брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде ист |
| ја до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који бр |
| је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, |
| гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У а |
| шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани |
| х.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пун |
| ограду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладу |
| иле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> |
| кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних |
| ш онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јас |
| а тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна |
| шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем кра |
| кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју р |
| за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле |
| е књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, |
| Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рач |
| грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покр |
| команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све |
| и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и па |
| и, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команд |
| било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили |
| говарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се ниша |
| м не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе |
| >На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима |
| у смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски |
| час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са држ |
| онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две д |
| чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња |
| е знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико |
| м и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанц |
| > <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ |
| е немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео |
| ића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше |
| стран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица се |
| и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: |
| бецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — |
| остарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који |
| чепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бр |
| лежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићски |
| може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да с |
| и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> |
| њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше |
| и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала ст |
| и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној |
| вни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање |
| овори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одмет |
| опа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, |
| n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо ј |
| >Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили нек |
| вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе п |
| и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет годи |
| сно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала |
| /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе |
| у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завил |
| што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пођ |
| х наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава |
| лободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај кој |
| н из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје др |
| рупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом |
| ек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бит |
| ашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кућ |
| } Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници ж |
| свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмог |
| љанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан бо |
| адно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изн |
| кама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме о |
| мах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је о |
| ме, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже |
| идиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми св |
| али братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо гла |
| ше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранц |
| рутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мор |
| а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господ |
| је се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не |
| се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, |
| к су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљуб |
| астави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што |
| чи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и |
| аље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек д |
| и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Ду |
| огу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмариц |
| воје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{ |
| а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Вр |
| о кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг с |
| <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара |
| ђосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешт |
| је коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеш |
| и србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим п |
| неверени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се с |
| ошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте п |
| . „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркв |
| у!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Е |
| м, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су м |
| n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и |
| како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело м |
| га Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести |
| им барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивос |
| Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „ |
| у нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајка |
| и тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се пре |
| у се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се |
| ну а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта |
| есет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустр |
| им пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се |
| ку вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћ |
| онских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај желе |
| ; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, с |
| ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу |
| } Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“... |
| Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије о |
| ких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже увере |
| роучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и сусед |
| се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усу |
| ла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и ст |
| мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није у |
| е се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи |
| } У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Руму |
| вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку В |
| тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној уж |
| у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — до |
| је и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је |
| а! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне |
| де негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, |
| ом а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заро |
| една колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју |
| д.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Беог |
| а не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно пе |
| ваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више ст |
| ело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="30 |
| а лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша про |
| ће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш |
| ве са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом |
| дступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бад |
| командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како |
| <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је мог |
| цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и |
| ио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те пог |
| а и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и |
| тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски п |
| рала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех |
| гледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни к |
| ј мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мо |
| <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором св |
| ма.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| ежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| вог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| е мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| абину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би |
| етова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни |
| d="SRP19201_C11"> <head>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко умора |
| завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| остало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колен |
| су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се инач |
| јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника. |
| смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој удара |
| а што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као |
| а с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, |
| које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе |
| 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један ср |
| мене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, |
| ти.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуд |
| з то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила |
| а и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, к |
| воро деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па т |
| а је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раден |
| уше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко ј |
| амо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимо |
| нули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је п |
| ге друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо п |
| и под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана |
| е светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу |
| , прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухв |
| } Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом п |
| тале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је |
| за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се побед |
| ива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Д |
| , дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелс |
| ве експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослобод |
| канској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, з |
| еко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејског |
| "60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им |
| која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се |
| а српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мисл |
| своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се боја |
| > <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати кр |
| дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гл |
| ни кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уго |
| на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико бриж |
| ије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики св |
| ког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе з |
| се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити покли |
| олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са |
| тотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са |
| као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па |
| јила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и |
| та.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћем |
| а његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreig |
| е му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак |
| ори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само ј |
| а те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим по |
| који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће на |
| њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједн |
| која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према том |
| ом, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација |
| пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико |
| и, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме |
| але; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога |
| , идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај с |
| ="titlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>БАН НУШИЋ</p> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРА |
| Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у ј |
| улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао |
| одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, |
| ала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, |
| густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватр |
| у Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатик |
| арду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво |
| ојводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара тр |
| ичије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти! |
| на Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла |
| код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" |
| до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта знач |
| већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, |
| ли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници не |
| да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничк |
| ђе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено |
| а има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Ауст |
| — Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац |
| тисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Оп |
| де, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спа |
| и рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, |
| равцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао |
| зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна м |
| анцузи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничко |
| ломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p |
| .{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како ј |
| на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не в |
| аређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато |
| Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласн |
| на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" / |
| аревини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пр |
| трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} С |
| оследња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пен |
| и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још д |
| мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — |
| вао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар доне |
| <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је п |
| оје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој с |
| мо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко |
| ају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вес |
| и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} |
| јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е |
| ам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> |
| њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја зн |
| {S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те с |
| нији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и о |
| благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазр |
| и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је о |
| апно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју с |
| а мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене |
| ега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распит |
| мини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати |
| а пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан де |
| јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, |
| изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу |
| а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих стран |
| шала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би |
| ку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гур |
| нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само |
| ка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зн |
| а битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут |
| прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде |
| а?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче раст |
| ли не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са нај |
| штуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ва |
| — Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да м |
| казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наво |
| е затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, |
| поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао об |
| ти прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примил |
| и тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели |
| >Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <p |
| /p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и |
| сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S |
| и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у |
| ајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу при |
| хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то |
| м часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из |
| ош увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицим |
| S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, ч |
| , „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима |
| шу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Нов |
| зонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при ком |
| и официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? |
| спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће н |
| ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и на |
| воро деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у |
| Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све м |
| ош једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би |
| , тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама |
| ћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које в |
| о би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење ог |
| ота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно и |
| три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је |
| у.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича пр |
| но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао |
| м зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, |
| сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад с |
| ве своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омл |
| утем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице настав |
| оје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, п |
| ко бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и |
| етом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по |
| рејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су о |
| мне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклањ |
| ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Гли |
| ави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките ку |
| није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и по |
| рамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p |
| д дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже |
| та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да |
| олема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Б |
| осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљ |
| су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним чел |
| бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар поја |
| фицира па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на кап |
| , у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде б |
| и се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено поглед |
| ава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; п |
| иском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{ |
| чица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе по |
| х? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан прок |
| де је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглаша |
| чи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче о |
| пријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарн |
| оја је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се д |
| жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} |
| на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у к |
| сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два к |
| ном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртв |
| а нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећ |
| ма везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{ |
| се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим коман |
| ролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изаз |
| више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од |
| асећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овог |
| чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдиј |
| хвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватр |
| роз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разле |
| </p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкр |
| ћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Пр |
| и на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се от |
| весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрт |
| а која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање срп |
| И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вра |
| а тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа |
| као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, ш |
| ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујут |
| авио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђен |
| осмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се |
| да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља |
| и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у п |
| е, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам т |
| подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони к |
| ој!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> |
| .</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога |
| се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња |
| S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болнич |
| > <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви |
| ако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је б |
| четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет бат |
| мљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође н |
| , наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су ул |
| це.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n= |
| он 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распоре |
| ј одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну прем |
| наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедн |
| љ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на До |
| и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр за |
| дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћ |
| х позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, |
| обра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и |
| , 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, води |
| те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван варош |
| ђен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробљ |
| о је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са |
| је у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше |
| , диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> |
| другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се |
| тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га |
| их кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батер |
| .{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> < |
| ајзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци с |
| нином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и пр |
| друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим ко |
| и гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи |
| е призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, |
| аску у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слик |
| ељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} |
| гло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући |
| а да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ип |
| ћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провук |
| и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах док |
| који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је дес |
| смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, ал |
| рагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога б |
| дње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови п |
| андир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призр |
| унисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очај |
| седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јели |
| с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи |
| — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за |
| војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрха |
| близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре |
| S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чу |
| и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде вриса |
| н да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положа |
| едноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, |
| ка и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и |
| аб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{ |
| но посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p |
| итуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава т |
| } Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски ве |
| и би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а |
| ше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало п |
| у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, т |
| и штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше |
| ам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у беогр |
| размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку |
| ама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трн |
| мо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p> |
| сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка виш |
| аде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и п |
| роћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и посл |
| дну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љуп |
| сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен ти |
| ненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „ |
| >Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим |
| то на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на уском |
| су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре |
| Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка |
| а, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Ча |
| ј механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и |
| свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља з |
| к не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријате |
| плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пре |
| p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се |
| у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трна |
| пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула |
| е предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је ко |
| кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да |
| шао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се н |
| о киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега п |
| е топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче |
| какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би излож |
| непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n=" |
| њем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељ |
| окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике |
| два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске |
| етне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да д |
| нерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не вер |
| царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, ниј |
| } Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можд |
| плара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се |
| се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се |
| оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} |
| избријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и |
| а повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — |
| акар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три п |
| ако ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о |
| жну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; |
| ина носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} |
| ежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каме |
| малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање |
| део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} |
| тељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећ |
| SRP19201_C22"> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ј |
| p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа т |
| тују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из ми |
| е деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма |
| о јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра |
| дајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, не |
| и, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су о |
| е протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас |
| друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је |
| , страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" |
| об, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало |
| 90" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су с |
| поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p |
| са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејти |
| у под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наши |
| , као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћу |
| већа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мра |
| јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он свој |
| зрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не |
| еслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој |
| одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за ча |
| ду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафани |
| не руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— |
| ну.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, ко |
| глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу |
| е имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повла |
| са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла б |
| тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" |
| шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пр |
| {S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена |
| ке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци |
| Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која ј |
| нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и |
| нима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива. |
| зовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> |
| а леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта. |
| м од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим |
| — Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај ј |
| ворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се |
| оћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испр |
| да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војво |
| ије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — |
| призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на |
| ом, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месеч |
| .{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је |
| Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} |
| о наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборе |
| ва пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, |
| који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље |
| ко стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина ц |
| закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се ро |
| кав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас пр |
| ој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна |
| а коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано |
| е га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да с |
| ти само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем |
| кину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пе |
| на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зим |
| стити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.< |
| једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p> |
| ара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похвата |
| </p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</ |
| .{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели оч |
| бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кол |
| са и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у ред |
| у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути |
| нела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и зар |
| е што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрс |
| ом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт |
| покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице |
| ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази |
| ше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна |
| дене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Сла |
| вих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо |
| аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па бол |
| аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантн |
| уменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све |
| После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Ре |
| одица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд |
| е, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама |
| ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p |
| јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Л |
| ајзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? |
| ледњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и бле |
| и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка |
| ату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="3 |
| агрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије |
| м а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како |
| а ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, мног |
| <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћут |
| као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{ |
| олегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер нај |
| > <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="4 |
| </p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да ј |
| руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у |
| и кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу. |
| човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговар |
| ка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик |
| о за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> |
| орити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа |
| а стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} |
| господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушт |
| вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је са |
| у везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После о |
| же.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред |
| гова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и з |
| кових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да с |
| — Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архив |
| игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске др |
| ли нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, го |
| >Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а |
| — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— |
| ађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани |
| на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, |
| се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше |
| ац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски п |
| кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидови |
| ошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршав |
| знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођ |
| вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо у |
| налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су стареши |
| ли само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— |
| ко просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На |
| ку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у |
| ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јури |
| и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онд |
| аво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некак |
| ите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче са |
| б.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колик |
| ћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуц |
| преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала |
| днути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакава |
| шће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као |
| осадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане г |
| је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једно |
| пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели |
| олико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хт |
| их постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину о |
| ст, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена |
| Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога |
| о и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ло |
| кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред |
| себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како |
| теринској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, је |
| напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробн |
| легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено кл |
| .{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора дов |
| а, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му у |
| под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништв |
| се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до с |
| Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати н |
| а како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећет |
| ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора |
| одине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштин |
| рве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} |
| е мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми |
| а он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар |
| тва.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за |
| је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али |
| рчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право ч |
| за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} О |
| — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Нег |
| и.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати |
| да као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док про |
| и народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио ку |
| у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забри |
| е данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући |
| с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се |
| е и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{ |
| едате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народ |
| уршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, д |
| и и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу |
| гу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а |
| бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, |
| ју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, и |
| кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће н |
| оилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлиц |
| ини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, |
| ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| {S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита |
| ровлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуц |
| и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су |
| них страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Алекс |
| већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутк |
| адне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на |
| ћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, |
| ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих |
| е, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране п |
| о њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад ре |
| не и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књига |
| освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је |
| без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, н |
| њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто мо |
| бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде |
| ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз |
| браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбин |
| ала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишол |
| цу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам |
| а улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јури |
| здања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара |
| /p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо |
| а коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и |
| Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, ј |
| „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући |
| е данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледај |
| кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Мор |
| оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, в |
| > <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везан |
| а и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно |
| града саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се |
| тајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стреља |
| ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с увере |
| прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храб |
| .{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситу |
| ан делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпу |
| народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се скл |
| мо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још п |
| а видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то ви |
| новништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обар |
| /p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукави |
| ој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напу |
| једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се |
| ростор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврд |
| ма ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можд |
| старија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се |
| много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје |
| и саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</ |
| народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хри |
| а, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Ар |
| вала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад |
| Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ кол |
| ска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све је |
| место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе н |
| лаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био < |
| ише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Л |
| ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се ог |
| њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и о |
| веност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</ |
| .{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је |
| и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до |
| ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чинов |
| ко на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише |
| е они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у |
| ном и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи по |
| ка уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разгов |
| а засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни |
| ора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони |
| утост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бица |
| оследње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе н |
| гореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <p |
| ио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно |
| ранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да с |
| пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <p |
| ретпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у |
| у вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружи |
| > <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин па |
| ије знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска |
| егоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један б |
| ји ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настад |
| на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јав |
| су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p |
| едан на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбин |
| претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поос |
| а који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У |
| ротествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> |
| ги су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ |
| <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по |
| ћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и гл |
| е ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Ст |
| I</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и |
| ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа |
| а земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим т |
| под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још јед |
| на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са па |
| ћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне коман |
| ли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад |
| осто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика |
| ли ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек пр |
| су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успел |
| сетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили |
| ам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру ран |
| када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга ст |
| че: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змиј |
| 201_C10"> <head>X</head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу |
| не.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без |
| ло редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребн |
| а су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други |
| није су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледа |
| бским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је |
| Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране |
| утку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштин |
| рај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој п |
| немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} |
| и, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и и |
| потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на оп |
| верен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гоми |
| капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају ј |
| да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у зап |
| о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући как |
| ћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и о |
| ароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распр |
| су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који |
| лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост би |
| су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и уж |
| орени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови |
| свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедиј |
| разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су д |
| еговим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узноси |
| ијских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистр |
| долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих |
| песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, |
| ја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи чита |
| ена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мог |
| <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад |
| и, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрсли |
| ше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ |
| ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да |
| ајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи |
| гобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој |
| изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" |
| планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну |
| нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку |
| е таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, |
| е, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћ |
| али трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима с |
| то одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе |
| о доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, |
| око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим |
| задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом? |
| хове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и крен |
| очене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду |
| тер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао. |
| о је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим |
| могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла ј |
| дговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрв |
| .{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у гро |
| ици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај свој |
| ке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихов |
| пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се |
| уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајн |
| ване груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у |
| х сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који ј |
| ојим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра об |
| би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} |
| едасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас |
| </p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — ре |
| а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће |
| , све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет |
| pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Кал |
| мовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двоб |
| илановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придол |
| беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова |
| гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејат |
| да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста |
| у већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је разда |
| ична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати |
| ед његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S |
| ција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео све |
| преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је дав |
| се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред |
| еца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без |
| шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолона |
| м нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материја |
| ала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кро |
| тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко |
| лничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге бол |
| х, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; лич |
| ен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се с |
| се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, |
| влачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и к |
| к пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је |
| а.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди |
| авица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p |
| </p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је п |
| очи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомб |
| ће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио |
| д видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</ |
| спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто м |
| о ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме |
| или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} |
| е растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га предст |
| се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} |
| Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгле |
| маћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И та |
| уће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу с |
| очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та |
| у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зид |
| з материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник с |
| ставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на |
| за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве пра |
| да; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњ |
| а с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> |
| ако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били з |
| але делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за |
| лачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо з |
| ва, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турски |
| ој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— |
| и која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у |
| у се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликуј |
| по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} До |
| .</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим дел |
| Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се |
| ској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани јед |
| ир са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врх |
| низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски |
| отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу |
| а Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, |
| склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури д |
| млију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим с |
| сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се од |
| буњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без из |
| ја и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо |
| кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних с |
| овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви ова |
| дстављале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> < |
| ла старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини ко |
| м, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створ |
| {S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако с |
| те, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио а |
| ужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових |
| осле плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваљ |
| ума међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два п |
| p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S |
| ш суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући ш |
| лочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бе |
| у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како г |
| прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како ј |
| реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за с |
| наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке. |
| и вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагоди |
| кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кути |
| >Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — |
| еме, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе и |
| и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те сли |
| едно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладне |
| мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа в |
| гнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде |
| отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type="chap |
| 201_C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло а |
| е и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’и |
| и, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије бе |
| и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе р |
| пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини м |
| Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима |
| ара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.< |
| оварни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све с |
| иђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави бата |
| ветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се п |
| вљајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све ч |
| на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомес |
| припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус н |
| душна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохо |
| је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење ко |
| иле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише св |
| ини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београ |
| мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је о |
| Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, ни |
| црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане д |
| мбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо |
| Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне п |
| — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна |
| е детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не н |
| } Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприки |
| планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они |
| ство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их п |
| е, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали |
| који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не доз |
| се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га предсе |
| една празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој |
| е то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова ко |
| сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па там |
| стичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме |
| наца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике |
| нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, |
| ка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређен |
| е несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појав |
| рили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, д |
| анскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља |
| и, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на |
| угог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после |
| ха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> |
| галка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред |
| е.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{ |
| м неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које н |
| от нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и |
| очена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели |
| ца те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја |
| већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица |
| од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао гот |
| још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратн |
| спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p |
| други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се р |
| е прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свем |
| лушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је |
| да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте |
| кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје п |
| ни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђ |
| е.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неко |
| нара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и нај |
| ју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони бе |
| з неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем стра |
| а самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодр |
| љи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнуре |
| ца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{ |
| а туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сва |
| ати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посу |
| Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, |
| о дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је поса |
| <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народо |
| узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај по |
| пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада ов |
| до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и |
| и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Пр |
| је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слобод |
| м а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би |
| о упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђен |
| у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разго |
| ма слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, уса |
| ник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — |
| гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим |
| друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето... |
| ге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио |
| раха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под по |
| ам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос |
| о ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n |
| воде у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан |
| колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И |
| тно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би |
| он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда |
| {S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да |
| море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спр |
| Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Ком |
| ућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на ваго |
| ако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћу |
| ош више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та б |
| но се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могу |
| ај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосм |
| ржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стиж |
| ну или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу |
| ако је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — пр |
| о већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало |
| елим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ов |
| , као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Гос |
| а по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које |
| аџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, |
| тати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“< |
| Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не |
| има, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда |
| само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да |
| м критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Ком |
| павало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се неш |
| али понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам |
| ер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ни |
| не госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилн |
| чујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и |
| ани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара пост |
| Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, пр |
| се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, у |
| оје би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета |
| уше.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која ј |
| } Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш |
| огобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појав |
| жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести |
| нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети. |
| амртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их заг |
| напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела кој |
| по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прих |
| уге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар ко |
| ам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мут |
| ко је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> |
| вастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме буду |
| а на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни |
| којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљ |
| ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад |
| једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли изв |
| о, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p> |
| су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</ |
| огледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских |
| Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне зл |
| ан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела |
| , фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно |
| угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађан |
| те кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим.. |
| теза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се |
| крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, пре |
| лек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео |
| S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{ |
| м цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са |
| иш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње |
| олико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи то |
| стире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћ |
| и масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећ |
| су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а |
| и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћили |
| рљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену та |
| од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попа |
| 505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала гла |
| есковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, ко |
| место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, |
| ма јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ |
| приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{ |
| ашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ран |
| је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест |
| p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ |
| уже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најб |
| ацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као прос |
| атуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас |
| штабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима |
| некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморн |
| кида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава. |
| а.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а |
| у мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планин |
| а џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подри |
| ба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо |
| оманде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} П |
| трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су |
| борављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нест |
| т прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која ј |
| а на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска |
| ла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огр |
| њем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час |
| иру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} |
| уте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче с |
| ћицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дре |
| , а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они с |
| као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломље |
| тој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</ |
| љивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено п |
| ве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му из |
| роз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где |
| то се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој |
| је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже |
| јима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон г |
| д свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецај |
| и није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! |
| обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> |
| јску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник |
| , увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} |
| улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхо |
| ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд |
| Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширин |
| увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном с |
| ворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала с |
| благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских в |
| догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су да |
| ког официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца н |
| ом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима испис |
| и облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по пр |
| у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа |
| а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, |
| ну.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукурек |
| длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукурек |
| ?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени |
| н, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и |
| и пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се |
| осити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било нег |
| алу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом са |
| ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабран |
| исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима је |
| апетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одго |
| ошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „ч |
| ај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео |
| љку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попрек |
| едно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умир |
| е би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим |
| још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, за |
| кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>И |
| томобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили леп |
| S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној пет |
| ад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из ос |
| тве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на у |
| евода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Copyright |
| ј примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се нап |
| стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак |
| ју и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како |
| видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и |
| вском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p |
| брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одго |
| аки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у |
| апрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{ |
| ицу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце |
| ст.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће |
| напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје сув |
| /p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, |
| величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви |
| напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би |
| га, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неис |
| е која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смеј |
| и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало |
| p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још ко |
| ожда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепоз |
| ут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Ка |
| ставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их по |
| цир из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи п |
| гов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Вид |
| е се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у |
| ћавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је |
| цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео |
| d="SRP19201_C20"> <head>XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир |
| народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о с |
| путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће |
| в дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућ |
| евернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и сн |
| </p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је |
| ва.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је п |
| рагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знал |
| са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил |
| ада у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашл |
| ле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало у |
| извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остр |
| не, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а |
| /p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређо |
| атоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прас |
| г артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан брани |
| г Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да го |
| ежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Н |
| се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је т |
| га дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник |
| S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пош |
| били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то нев |
| ржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она |
| има је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, истор |
| о би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нит |
| а пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена |
| анство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе |
| цуска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда д |
| првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подго |
| ор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по дру |
| S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, |
| лио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо д |
| а Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, дод |
| она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари |
| по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше д |
| годним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим р |
| јача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — ре |
| м, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позор |
| ија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори те |
| га на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су оса |
| и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про |
| и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про |
| ђорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као мл |
| ега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У |
| и су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже |
| мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим |
| То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле |
| то сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p |
| друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запом |
| Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање |
| ан резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранит |
| овима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, |
| десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт |
| десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт |
| иле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било |
| текао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, мо |
| црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Су |
| сао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} С |
| ја је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и расп |
| ји се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну |
| ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност |
| а им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, |
| је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? |
| е као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 го |
| вакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и С |
| а! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустр |
| ига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Он |
| нам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да нап |
| своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Та |
| уту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну |
| 01" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па ж |
| и, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила ка |
| : једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспар |
| ола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топ |
| ећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, мо |
| и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбу |
| ље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у |
| у натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли д |
| омилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Сол |
| че допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одб |
| Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је |
| дње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Т |
| Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон |
| ида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш |
| а види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим ц |
| народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун |
| аменат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчк |
| ве скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рек |
| г кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је би |
| деле, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако |
| просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим п |
| на.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сув |
| жу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој к |
| ону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једн |
| врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> |
| рка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час |
| е од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом |
| але наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напушта |
| цима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се |
| на, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, |
| орима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и |
| од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, |
| ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Д |
| обожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и ста |
| сти и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Иш |
| још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Ц |
| ији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се ув |
| или с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учи |
| руге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљ |
| ученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који |
| аза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јеруса |
| , сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амб |
| еднога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у |
| ш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ст |
| сан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> |
| и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S |
| мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини |
| и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо н |
| мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што см |
| арски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се |
| еница, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада |
| на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави гр |
| а милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији |
| ало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више |
| .</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} |
| , у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и нем |
| аса Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и нем |
| <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, лом |
| моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрх |
| дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала |
| ог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом |
| цима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен |
| цима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен |
| таници затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S |
| чке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тог |
| јући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породи |
| су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комов |
| равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена карау |
| које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално |
| а копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је |
| дне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у |
| и и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0. |
| аже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годиш |
| других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, бори |
| рену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он м |
| ка и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да и |
| хтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да |
| <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило |
| ј јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p |
| сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сам |
| једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, |
| у месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљ |
| е малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" |
| А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна |
| ци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала... |
| о би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај |
| драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Млад |
| био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он |
| и се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> < |
| ти и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на |
| младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, |
| ено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске ку |
| је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао |
| обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши |
| дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" |
| мљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете |
| аји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успе |
| је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запа |
| , којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола. |
| Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају п |
| ступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — |
| но за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламе |
| кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима това |
| колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброј |
| ем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо полож |
| Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми |
| агујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Кр |
| а затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су нас |
| естрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је де |
| војим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама о |
| се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{ |
| еке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, пр |
| сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна |
| и; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга |
| ослужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном пос |
| Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима с |
| рховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други |
| ретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би г |
| ме дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и проше |
| и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи д |
| и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су |
| натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао |
| магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потер |
| коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који че |
| довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </ |
| довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове |
| или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, В |
| } Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ од |
| одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овом |
| {S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу в |
| ређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} П |
| ао онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније сам |
| лонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> < |
| могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар |
| један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече о |
| ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се |
| ојвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је |
| то може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате |
| пет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси |
| та нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, |
| лада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бу |
| е није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се де |
| и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, кол |
| , преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где |
| а.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фрон |
| у Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, по |
| сте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети свој |
| једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</ |
| на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ |
| ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо- |
| ћ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и њего |
| и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, тре |
| одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још |
| пада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали |
| тоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У том |
| /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетан |
| питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда |
| Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављ |
| p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим |
| од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанст |
| лелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јо |
| ! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море |
| дник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај |
| а храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала |
| ује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора |
| рте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисн |
| учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврди |
| учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> |
| } Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом на |
| дговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.< |
| ико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb |
| фски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи |
| ме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у |
| кче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта н |
| је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, |
| што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гоми |
| развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију п |
| и? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се |
| и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно бе |
| зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави ж |
| апуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници |
| амтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари не |
| .000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то ј |
| се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не |
| вде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто н |
| је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хра |
| p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га кап |
| на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на о |
| епријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и |
| на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} |
| носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је |
| едан од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако |
| морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрз |
| јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патрола |
| неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и |
| е у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао |
| од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унел |
| меша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ на |
| .{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма ка |
| ранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Во |
| јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро |
| а би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А.. |
| ним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нар |
| и она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би у |
| сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У ј |
| ени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тре |
| г, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до ње |
| лаву на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хт |
| ну и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима |
| ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командо |
| — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и мага |
| дама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред н |
| </p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику ве |
| то је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, кој |
| то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осе |
| бама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Конст |
| гла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n |
| сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S |
| ке заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим |
| ј соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња |
| стала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Виде |
| ије могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на |
| преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од матерински |
| е, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они живот |
| за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догорел |
| им залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и сад |
| на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — д |
| } И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; |
| опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој гла |
| је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами |
| далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, |
| са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи ка |
| ући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици |
| споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како |
| шао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на гл |
| ма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одгово |
| они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зи |
| ланине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренут |
| их на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади |
| а се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми |
| тоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> |
| ни и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што реч |
| нога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку д |
| с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, ј |
| ило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; х |
| ову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, гд |
| нтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Зл |
| ачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак н |
| Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор |
| ко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задов |
| а, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњав |
| тег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p |
| јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се б |
| решло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мисл |
| емљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Оф |
| Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребиц |
| да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како ј |
| едње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али |
| окварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија б |
| .{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевље |
| смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у |
| ило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је бил |
| Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много |
| а завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана |
| у реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици. |
| да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" / |
| вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ух |
| тељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим |
| ега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успел |
| p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени |
| те па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не зна |
| ћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, |
| вара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — |
| таве исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гоми |
| ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше |
| их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у |
| волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољ |
| <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажн |
| ази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} |
| <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могл |
| <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би |
| две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога разм |
| погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то |
| и место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи |
| аесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбриж |
| и прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руж |
| , спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје ме |
| /p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али ј |
| е коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у саста |
| ајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И ме |
| их волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а |
| киснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Ка |
| положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ |
| као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска бат |
| јима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим |
| овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, поз |
| је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не |
| оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло из |
| по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара. |
| се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за м |
| етање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не б |
| мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он ј |
| им нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих |
| преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте. |
| ало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветује |
| је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знак |
| </p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу |
| исто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од |
| диста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— |
| и те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пе |
| види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су пред |
| жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија |
| кога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу |
| да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали |
| додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а |
| ољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне |
| 107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено г |
| ва свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> < |
| липољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу |
| > <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћ |
| ероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпа |
| екам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадали |
| ја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; к |
| {S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} |
| ренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припали |
| ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p> |
| ? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче ци |
| ам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упи |
| ље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу |
| на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све об |
| била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, ј |
| ећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз |
| вину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам т |
| само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.< |
| ан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, ниј |
| им, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову но |
| до прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник ирон |
| ици и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, |
| ешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге д |
| е одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости |
| е би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља д |
| ве стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ак |
| е дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом |
| дагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и ду |
| их фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} |
| шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани |
| већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихва |
| пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам |
| бежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и зад |
| јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама |
| на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега о |
| е би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема |
| био... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га |
| ад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n= |
| агло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која |
| еко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, преле |
| авајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног |
| аче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Иб |
| бром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, |
| {S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласић |
| е команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу бор |
| е Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краље |
| зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче |
| наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није |
| е мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Д |
| нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило |
| види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{ |
| .{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што |
| ичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написа |
| ућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што к |
| ће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да |
| злазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њи |
| {S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, к |
| м двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из |
| се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом |
| и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико од |
| виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми р |
| почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила ран |
| лази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће |
| ши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх |
| преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него т |
| киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, |
| отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, по |
| у као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је |
| ала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, к |
| тигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли |
| се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазн |
| {S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш |
| .{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо |
| и од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши |
| ати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да с |
| чајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнут |
| н у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{ |
| а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих |
| њала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила м |
| год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и г |
| ше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} |
| да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало |
| {S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би б |
| се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p |
| је с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе јед |
| и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду д |
| пљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га ка |
| ј кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S |
| иво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад |
| ућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огреј |
| ко ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до вр |
| кидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича |
| ност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи |
| е казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, |
| да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</ |
| анцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткр |
| аја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко |
| гло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је моли |
| те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаут |
| ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се пре |
| отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И пома |
| е би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обич |
| вако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се |
| део према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— |
| де, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу т |
| деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где |
| чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најб |
| е тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је д |
| знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше ј |
| ги греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пе |
| могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више б |
| није.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му пре |
| што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у |
| ском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане |
| мени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страц |
| топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пу |
| њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} |
| арац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се ч |
| Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</ |
| Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван |
| с брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створи |
| p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно к |
| Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали вез |
| и од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? |
| какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска истори |
| бра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на |
| опуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на |
| знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их |
| елину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би |
| иво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> < |
| један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности |
| апазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али |
| разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У тол |
| ући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при по |
| а саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снаг |
| ћи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре та |
| а.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сир |
| е, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="4 |
| иђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ |
| Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И |
| наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску |
| , не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{ |
| ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке но |
| н би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан |
| уги пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом ма |
| за и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо мног |
| вижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n=" |
| ази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, |
| наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједин |
| је дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугар |
| S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према м |
| ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанц |
| нце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у сл |
| рум, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покре |
| .{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p |
| ило, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да по |
| онтуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога пр |
| је су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје с |
| прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана сам |
| умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у ду |
| Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десетори |
| ом војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз јед |
| тине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак о |
| и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови |
| рвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тре |
| говорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> |
| нца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и |
| поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца иду |
| х не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак он |
| /p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> < |
| да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна с |
| сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој |
| ишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, |
| љиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених ус |
| малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одст |
| ве више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да |
| кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налази |
| е извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> |
| би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у |
| планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младо |
| чити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црноље |
| ицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави |
| закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно там |
| трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се |
| наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би неприј |
| и ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово сел |
| угова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмо |
| толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би |
| лико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се |
| томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— |
| видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и |
| е које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{ |
| — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— |
| <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле |
| тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душанов |
| већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилик |
| акла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налет |
| би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болов |
| <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом скла |
| љда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам |
| така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да |
| .{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ст |
| са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, |
| ова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребије |
| ком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, спо |
| ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и о |
| је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако |
| спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступањ |
| пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало др |
| ијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у С |
| о јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда |
| на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам |
| Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу пр |
| бао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да |
| пова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко ј |
| кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два |
| а слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз |
| а би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљи |
| тегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили |
| дним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље |
| преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране |
| вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би заб |
| најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би |
| на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се за |
| ли нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућ |
| јници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили му |
| стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо |
| >— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, |
| обедити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, |
| е та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазил |
| >Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p |
| ачаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{ |
| тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувај |
| једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као |
| се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не |
| шли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу |
| се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики |
| } Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овд |
| S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у троб |
| месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао |
| > <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са |
| осипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван варо |
| опе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мо |
| ила одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили |
| атио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен. |
| љевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Јез |
| воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила |
| рал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била з |
| сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на |
| холо пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софиј |
| , био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непри |
| на наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријат |
| суте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефи |
| атеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити б |
| е друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са |
| n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} П |
| аче чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарски |
| ја је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса |
| е у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену ду |
| кајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта. |
| з редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим по |
| ав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала св |
| {S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замиш |
| новића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде |
| е би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје |
| се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, |
| ла нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, |
| нутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се ша |
| вају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албан |
| кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала |
| Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и осло |
| од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да |
| ала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће |
| у душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило |
| ари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, в |
| осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" |
| северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би |
| </p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опрос |
| ра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од |
| павици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по од |
| од због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од |
| чицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица |
| било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{ |
| ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, ко |
| ка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{ |
| сећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Може |
| ет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући |
| .</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом су |
| а судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора |
| рац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, об |
| би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размис |
| и државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да ј |
| даш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље |
| асниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наред |
| ло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савез |
| , зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да пре |
| ад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гр |
| н метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и чит |
| лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p |
| его изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне |
| ћ вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Мл |
| о.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овам |
| а се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле то |
| е као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може |
| уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију |
| <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и |
| били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивањ |
| 05" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но шт |
| лики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са |
| бођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве |
| д покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замис |
| с ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак |
| ојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући з |
| још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо |
| тра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код к |
| борављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он от |
| се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мај |
| О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души |
| мо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>Н |
| {S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често |
| е.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их с |
| остојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако наг |
| даба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервис |
| ку Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, ист |
| збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, |
| али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо |
| и преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме |
| вима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где |
| уално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако с |
| се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места |
| и сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S |
| у објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас ле |
| тлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на |
| упа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода |
| и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје |
| ео Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља с |
| нице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и јед |
| ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не б |
| туације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није |
| акли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану т |
| и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је ка |
| о дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла |
| о затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцент |
| едови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у С |
| до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и п |
| и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равниц |
| да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна |
| неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са то |
| не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би |
| и копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, |
| и избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо ра |
| пати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске. |
| за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и |
| са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега |
| пљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> < |
| е сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је сти |
| мобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао |
| када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико |
| мо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је |
| олун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не |
| људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p |
| а по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p> |
| копчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су до |
| руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут вој |
| е зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у нов |
| ци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили мест |
| ова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуац |
| ала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="4 |
| амо Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то |
| воме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је |
| азгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам |
| је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркв |
| ио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала |
| се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су |
| ружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Ва |
| ло три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који |
| размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете |
| дан наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре |
| није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених једин |
| овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави ни |
| <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објаш |
| ого, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> |
| Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је сра |
| тиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да |
| а за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? |
| ање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири годи |
| а.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне |
| би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики д |
| у, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} |
| га тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да |
| суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} К |
| у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у факт |
| пријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати п |
| е Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања к |
| едало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољ |
| цу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се би |
| рављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског |
| <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако |
| савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазна |
| ојска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно |
| олазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да |
| е најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи узд |
| o</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée |
| о ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за |
| и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледа |
| :</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и о |
| не мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не т |
| а видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за н |
| о злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде с |
| о селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је веч |
| е но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> |
| тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај |
| S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га |
| Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као |
| а седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче с |
| а му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у ло |
| учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава м |
| исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је |
| све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, п |
| дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на вис |
| а ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и бој |
| ом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним |
| позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступа |
| тра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта |
| тоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случа |
| и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишља |
| о и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се пост |
| се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је ст |
| и да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p |
| ао и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би нико |
| ца, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас |
| } О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт м |
| жајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено |
| рујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, за |
| нијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{ |
| збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде о |
| лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би зн |
| ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по к |
| е сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{ |
| воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао пос |
| им грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар |
| а напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко не |
| амо што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> |
| укарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, ал |
| предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на друг |
| S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то нећ |
| тени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини |
| х глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да ј |
| ли, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и |
| је се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покри |
| оји мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који |
| о-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово |
| ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у ко |
| ица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p |
| и столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним ст |
| Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем и |
| вара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Н |
| >И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" |
| >И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети |
| на тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које |
| а сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на др |
| ја подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури |
| а остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да |
| „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па |
| а са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шт |
| еди господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не |
| јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласниј |
| је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчеви |
| хи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што ј |
| н; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо |
| је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је |
| ла!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и з |
| али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и он |
| ести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењ |
| , да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у с |
| на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запит |
| еју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретал |
| вели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, |
| са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понов |
| а и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широки |
| онт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема |
| ику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, |
| оју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлост |
| ?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена |
| се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше г |
| својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа зак |
| ље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те ст |
| шког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кљ |
| иш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља оп |
| их зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не |
| трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети неприја |
| би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Б |
| а који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још се |
| вени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град |
| бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, г |
| гло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од |
| Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> |
| и па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо |
| вамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— М |
| е шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо |
| знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му |
| , а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S |
| лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове т |
| жила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од |
| е? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лиц |
| ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из |
| сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад |
| ена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи |
| p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S |
| ци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дардане |
| и — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пр |
| у, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кути |
| коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за |
| настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне |
| ој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без пр |
| ај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Во |
| о као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче зми |
| одне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности к |
| ета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина |
| у старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако |
| био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су |
| погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох |
| рамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче д |
| , на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је прежив |
| о ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кров |
| павали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи |
| ли се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом |
| ац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себ |
| ледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја в |
| >И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину |
| лажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се про |
| и сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла |
| нети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабо |
| главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до к |
| ла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да ј |
| повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко з |
| јче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца |
| ре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и |
| леска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" |
| ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се буде |
| /p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипло |
| у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, однос |
| и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке С |
| риснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би |
| пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догле |
| српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска р |
| леграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за по |
| огле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио |
| је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео. |
| обојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p> |
| уди.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сус |
| ло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" |
| иво додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Ба |
| га рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више гл |
| могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Ск |
| >У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен |
| рали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране з |
| очело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, |
| ивоте своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топа |
| м ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} |
| А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи |
| а биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било |
| олела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ног |
| смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли |
| дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку |
| можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> саве |
| /p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вир |
| количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и |
| да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју |
| опља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт мож |
| дарце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас |
| спунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овам |
| за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, ку |
| расле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се |
| читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео све |
| , мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена |
| сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као |
| ћу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује |
| ко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба поч |
| и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, |
| у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику в |
| ог и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је пред |
| нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити |
| дходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предхо |
| вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погу |
| ву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и н |
| ужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило |
| тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, |
| ак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње исп |
| х у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу |
| још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној про |
| } Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво |
| толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка |
| га божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој |
| м фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као |
| ли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања |
| јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још ју |
| с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, ко |
| деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на |
| мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем |
| м у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео ј |
| до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, ниј |
| крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула с |
| рати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које са |
| > <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани |
| у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој |
| дњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, |
| била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту |
| вицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су п |
| ј кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао |
| ару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} |
| н улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у о |
| увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стар |
| лињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну |
| која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, ка |
| ла друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи |
| Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деве |
| ену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је |
| бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, м |
| d> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном |
| ном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређива |
| шао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској ст |
| ошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Див |
| ка да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот к |
| су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлач |
| је ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо једа |
| и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине |
| да ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обала |
| под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажн |
| ао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу |
| лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћ |
| шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је |
| <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко |
| везде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, |
| S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, т |
| ео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима саглед |
| ту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју |
| осово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, трина |
| а непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским дру |
| алазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из |
| а ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви з |
| угоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С |
| ре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По д |
| во очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Ал |
| лаву и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислим |
| и и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео |
| ам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, к |
| варава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећал |
| ан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у |
| мо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и |
| о тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и раст |
| е нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— |
| а и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Констант |
| вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Ш |
| ну.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му |
| први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам соб |
| ло ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, |
| мириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме |
| наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>Д |
| а, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше |
| </p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и |
| била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос с |
| је казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз о |
| села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су кол |
| ти да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су та |
| а остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала |
| већи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи... |
| нице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила н |
| шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам |
| ране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу |
| су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ћ |
| почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S |
| Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго |
| сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала он |
| и пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, п |
| , тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно ми |
| ећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да с |
| лили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, |
| грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је |
| спуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Це |
| и, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забел |
| сова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Беог |
| ући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопо |
| ске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том т |
| палом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добр |
| собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да ку |
| очног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви мој |
| ној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас ј |
| је намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пр |
| са у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ |
| е ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од тур |
| , с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, приј |
| и да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила еваку |
| робио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био |
| ли не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим пла |
| ла тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехо |
| а каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, пит |
| иста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, п |
| положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је |
| ла необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам |
| е и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, |
| е хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пуш |
| у.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло |
| ник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на неп |
| Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> |
| шљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају н |
| а и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} |
| де мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао д |
| тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у из |
| ва оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p |
| а се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женс |
| нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, |
| к, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу |
| а приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прок |
| роватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — |
| казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још с |
| а колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених уса |
| кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа |
| Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској |
| да Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечераш |
| , на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} |
| а је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда вел |
| х све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи ш |
| ђу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} П |
| о.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренут |
| њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната |
| питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и не |
| ер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и |
| на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао с |
| да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским ви |
| дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једн |
| и Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови |
| е веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обу |
| јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата |
| зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца |
| , опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом |
| ео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњич |
| ник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему |
| гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{ |
| а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>О |
| нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па |
| ику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је це |
| е а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце |
| слушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуа |
| за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И нај |
| дну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p> |
| <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} |
| аложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред штало |
| е само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њо |
| посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да |
| е, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је |
| </p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго иша |
| ле да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сл |
| раној соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Ко |
| се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у го |
| и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћ |
| е колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих с |
| или?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено о |
| тавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то |
| ко се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им муже |
| их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба |
| сово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је |
| и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која ј |
| p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали |
| ви заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се |
| <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, |
| Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелств |
| какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се |
| разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу до |
| } Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} |
| Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и пов |
| илазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би б |
| м их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликам |
| так, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна н |
| ја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње оста |
| ли предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, |
| тали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хте |
| атији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровча |
| и нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S |
| е одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељ |
| пазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који |
| даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и |
| лија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гоми |
| уг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о ком |
| то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</ |
| сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима |
| ором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам |
| па тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, |
| наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља |
| туден почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица |
| метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу |
| о тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја п |
| остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кл |
| наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су неп |
| па аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арна |
| цима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину |
| два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мо |
| У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда зн |
| Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике |
| боде Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај |
| излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање |
| бодан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још |
| успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам оби |
| це дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и |
| старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} |
| унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности н |
| пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде. |
| таџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца |
| лике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан |
| , који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим раз |
| кли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у а |
| утрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у прос |
| епо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показу |
| мили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна |
| оју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="27 |
| око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наж |
| и тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопља |
| 217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена |
| главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да |
| еломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући |
| ло и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да прос |
| м пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак |
| а реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све ст |
| гу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варо |
| паду, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, к |
| ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се мора |
| з земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам |
| ло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да наст |
| је било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни по |
| кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они |
| опова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од то |
| , кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини. |
| редејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су мож |
| а, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу |
| љачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао |
| аницима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обрати |
| до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престра |
| у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа с |
| же о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи гл |
| многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису |
| д утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су |
| мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, по |
| ешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су с |
| ђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће там |
| верац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину |
| ерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то ј |
| дговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара |
| седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде п |
| ћи забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су свак |
| ничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек п |
| лика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а и |
| ого жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први и |
| може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према |
| на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би ја |
| че у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скоп |
| а и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошл |
| у су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица |
| рте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне |
| нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име |
| и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење кра |
| то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниш |
| них страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележј |
| руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, |
| којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разго |
| у страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су пос |
| ега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, |
| једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сара |
| > <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и но |
| .{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата они |
| мо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол. |
| села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то б |
| шли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан ј |
| м помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливен |
| једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је |
| ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут ср |
| сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Т |
| је ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и врем |
| крету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} О |
| њи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на јед |
| ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волел |
| анцуза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део |
| што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, б |
| које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} |
| х и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S |
| ољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да п |
| ан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви сумо |
| мах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби пов |
| један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз |
| тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни |
| гама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз т |
| <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које |
| знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше |
| извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног чов |
| предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад |
| то нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића |
| љенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у п |
| , нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских ку |
| </p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколик |
| то би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</ |
| очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био с |
| заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло |
| им у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и |
| и болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу л |
| не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снаж |
| м слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као |
| није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n=" |
| испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада к |
| орбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — так |
| е владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успе |
| моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.< |
| ајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја наје |
| ма.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло теш |
| здану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, нег |
| ској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на |
| д и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и а |
| ри је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стреп |
| ажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад |
| мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја |
| смо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши напад |
| е удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не |
| лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да |
| и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један |
| но другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај п |
| и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једн |
| чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две г |
| м га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали |
| а после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прила |
| било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге |
| Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ п |
| трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осети |
| по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} |
| цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од |
| рање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати вој |
| у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било |
| опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... има |
| еко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо |
| ова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали т |
| азимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те го |
| патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, к |
| је писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта с |
| а, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охр |
| Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок |
| ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има нек |
| прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се ј |
| ца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Мит |
| ему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према |
| го, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болниц |
| м волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледал |
| а ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од |
| својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само |
| ија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се н |
| престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се |
| е али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала |
| иће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала н |
| и пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролаз |
| а да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скин |
| ца, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у |
| обовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовал |
| .{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још м |
| идигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распита |
| <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми |
| ако ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало м |
| ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Са |
| ена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, |
| и је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопој |
| а туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао |
| из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим шт |
| ледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непри |
| волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је с |
| је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то |
| бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, |
| где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А дол |
| увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, ос |
| смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на гру |
| не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна |
| ио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја н |
| страшнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак |
| у се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — на |
| ђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем |
| сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других н |
| > <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било |
| оја се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а к |
| гну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чи |
| кало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој го |
| е у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући к |
| а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар з |
| но што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велик |
| pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда |
| можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана |
| а. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она ј |
| али ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву п |
| е глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашће |
| ала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фе |
| пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, |
| коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би |
| долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у бли |
| м виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав д |
| анесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом пре |
| очео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до |
| ланине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала но |
| утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали |
| длучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи зем |
| у с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на кол |
| ште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи |
| што ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који с |
| Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, |
| ра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово |
| опште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да к |
| те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најц |
| </p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске з |
| ко, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са |
| исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи о |
| ирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору бу |
| <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што |
| з чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која |
| Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Ва |
| Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој |
| ком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био ј |
| ала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице |
| се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам |
| њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат |
| /p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом так |
| ?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће ма |
| во плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину |
| S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} |
| са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би на |
| ирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} |
| опе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога во |
| ран, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавал |
| ан бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно |
| а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вер |
| к строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је |
| че! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="20 |
| так за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је |
| риштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Пре |
| преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на к |
| знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се и |
| та по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> |
| а.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} |
| да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Со |
| кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека см |
| и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али з |
| ет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, |
| "262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам ј |
| али да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} |
| а да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> |
| моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов не |
| p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене в |
| ети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме праг |
| е, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима |
| а, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари |
| , те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа |
| више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вра |
| или капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ |
| о треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју стран |
| је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе пали |
| а је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кров |
| ујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напал |
| мо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима |
| чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми ј |
| ишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистр |
| сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која |
| рство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жерав |
| то сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опр |
| купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двес |
| је и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне ком |
| ако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стр |
| да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подјед |
| е пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је |
| више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао гл |
| њем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, как |
| зно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време при |
| авали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе |
| , јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ |
| ици неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам |
| не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине г |
| е истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође после |
| свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад ду |
| ламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призре |
| је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз пол |
| учешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоно |
| там и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда нап |
| ложај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ ред |
| штам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на па |
| лене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстоја |
| ану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо |
| треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су тол |
| тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Фра |
| о и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко ј |
| Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући пок |
| на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може. |
| Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру в |
| о парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљал |
| љала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Д |
| болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и |
| ечи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понуд |
| један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио |
| м, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пр |
| ило мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до само |
| смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су с |
| ела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела |
| и вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповал |
| е трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак |
| пипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе крес |
| , сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам |
| или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер прем |
| ве то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да с |
| сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> < |
| знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми |
| о друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијан |
| ато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у П |
| Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати љу |
| о сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује |
| Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока |
| године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам д |
| n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, бил |
| су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју с |
| без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам |
| а!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А |
| > <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је |
| и, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и н |
| и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путова |
| — Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет годин |
| епријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p> |
| е ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио ма |
| данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо ви |
| а неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхра |
| пасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних |
| е дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} |
| и се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од |
| е на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бел |
| кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p> |
| ена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код ко |
| е отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе в |
| о мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што |
| Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За та |
| Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бр |
| ли се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили |
| повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске |
| ла.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилис |
| , редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред н |
| знику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да |
| и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини сино |
| </p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на прв |
| , још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок |
| дахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам м |
| е хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја к |
| азнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Пал |
| и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри |
| а и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ре |
| официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан |
| е Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно ко |
| <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, |
| рија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам |
| и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и с |
| Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S |
| оме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да |
| е се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн |
| овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л т |
| фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Буг |
| је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрза |
| дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час н |
| а час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код До |
| {S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падино |
| разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и за |
| посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао |
| сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</ |
| то се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пун |
| у главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не ум |
| ојега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узел |
| рабрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте |
| а настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да |
| у.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки про |
| љда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> |
| ћ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецал |
| рео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке с |
| м али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацари |
| е за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче |
| сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одуш |
| он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године с |
| ред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p> |
| еко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонан |
| ујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази |
| којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну |
| ајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, по |
| рошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Посло |
| аспитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, по |
| крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је |
| био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекид |
| трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и как |
| не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао |
| и се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих |
| им гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазух |
| {S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> < |
| гинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био ј |
| <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго п |
| Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа. |
| ме целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједн |
| ој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да |
| p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев да |
| у требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да кор |
| реме које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ |
| раћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Б |
| оче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, стари |
| .</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка глав |
| овуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приш |
| , мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кад |
| премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам |
| бли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Та |
| , на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио |
| натлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> < |
| и повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлази |
| зи вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две го |
| и.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} |
| но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо. |
| сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њ |
| На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разг |
| тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним пр |
| сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} |
| нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допа |
| овао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p |
| у прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас зав |
| S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и |
| егла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толик |
| и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлу |
| у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, |
| у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у |
| ну преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гр |
| је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и з |
| ="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију т |
| хао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда |
| Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је б |
| ела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар. |
| онтузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мо |
| ли не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме п |
| {S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади |
| љ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на је |
| заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј |
| Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одго |
| дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p> |
| ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто |
| дњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је неш |
| после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да ч |
| није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, ал |
| је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војск |
| ском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у |
| е тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па он |
| стио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њом |
| а сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} |
| дијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било |
| ме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради |
| из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини |
| код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколи |
| це.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где ј |
| им старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је но |
| гоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских о |
| зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код диви |
| ећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кр |
| а добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по |
| мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи |
| еднем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p> |
| Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је |
| о клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</ |
| него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где т |
| ету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробље |
| о цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, ка |
| ио први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} М |
| ићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван |
| ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем |
| о отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док с |
| ик је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велик |
| могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није |
| за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, к |
| гао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на с |
| оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куман |
| ели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли на |
| евале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још |
| S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут з |
| о, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен. |
| ћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој ста |
| рији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних |
| читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> |
| м свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад са |
| окривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу мар |
| ла сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао |
| и слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" |
| разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су ран |
| турио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамн |
| диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке т |
| тлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала |
| оследњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> |
| да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и уса |
| се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остав |
| но нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећ |
| ство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана с |
| и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све |
| те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су |
| Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше стра |
| и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући то |
| е.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле |
| а, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој ве |
| е тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Беогр |
| ; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опрем |
| ојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гр |
| е звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови зв |
| и те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, п |
| брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један |
| ; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је би |
| свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети б |
| и.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пук |
| > <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једн |
| омоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са др |
| огледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — пре |
| не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се бат |
| жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов |
| а на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, |
| ез вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били |
| још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудав |
| м имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био р |
| замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замно |
| и до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав |
| </p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде п |
| јавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивал |
| ијом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео |
| ила сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао прог |
| овове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у в |
| ху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци |
| лики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када ј |
| осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према пр |
| хрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се миш |
| ељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одме |
| ни потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори |
| оћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова |
| тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и |
| тске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио на |
| је на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, |
| овека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут |
| и онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{ |
| углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Уск |
| утном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко њего |
| рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на к |
| ине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S |
| енутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неуго |
| чио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те |
| кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, |
| ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем |
| те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</ |
| ид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се |
| запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигар |
| ан део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, о |
| е.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обух |
| едова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потре |
| ити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Варда |
| едамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се и |
| који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и д |
| очела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не мог |
| лази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим бол |
| е а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго |
| ј гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које с |
| нице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрат |
| ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај |
| мо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се м |
| њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо не |
| вити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајућ |
| н може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врис |
| S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не м |
| удије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала ј |
| о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња |
| "712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случ |
| је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види |
| } Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени |
| салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па |
| ате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb |
| ремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у вл |
| ead>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу. |
| И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо |
| и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да с |
| а и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад |
| е долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам |
| , признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога култур |
| онсуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и |
| да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Срб |
| обрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} |
| враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и шт |
| {S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на |
| изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који |
| је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До п |
| е знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први да |
| од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетил |
| ва допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у кр |
| рену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потре |
| наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску в |
| олики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе н |
| е положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају мес |
| ла груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет жив |
| Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би чо |
| Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужи |
| .. био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде |
| (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како |
| јник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам за |
| очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још |
| а је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим раз |
| бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где п |
| а ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо |
| о звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала т |
| р пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентн |
| тање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која |
| ="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало м |
| аштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ с |
| и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, |
| како рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p> |
| Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Ст |
| нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добр |
| је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо с |
| а је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где |
| у се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што |
| ељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину |
| сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором |
| је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више пр |
| сети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које |
| и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на сво |
| можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно испи |
| ч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на ј |
| итеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део тере |
| као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице бил |
| , врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, ко |
| >— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — |
| шило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} |
| гацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је е |
| ге вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, |
| ад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и от |
| оћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажаре |
| амо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима |
| земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао |
| о више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју род |
| сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег час |
| И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, а |
| сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, |
| бар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кум |
| радао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га мор |
| е имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао |
| сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала с |
| асмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише |
| тељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Врати |
| о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су |
| бо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="2 |
| у китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону т |
| овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао |
| несем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар |
| с је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад |
| <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту сл |
| /p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила гла |
| јно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао |
| рљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ови |
| у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити тро |
| да и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година д |
| ста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијаке |
| , у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наш |
| о су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над |
| а ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарап |
| гли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи |
| "351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би |
| мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, зат |
| бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао по |
| пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа п |
| чна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овам |
| > <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се |
| долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читав |
| е поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути |
| куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као |
| звала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, |
| та топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали |
| када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зиди |
| ићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> < |
| тле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту неда |
| м Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине к |
| ме и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везан |
| n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град ис |
| ризренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота је |
| ле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се |
| г живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени |
| а.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, |
| половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз магл |
| „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светин |
| , приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и с |
| то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам |
| вих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна п |
| е, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је с |
| дује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би би |
| анство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мач |
| ти што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p> |
| гло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type="chapte |
| јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу ј |
| шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потре |
| да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто |
| љају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових |
| много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад са |
| ио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига |
| одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је ка |
| ше посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су с |
| их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нам |
| према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се з |
| {S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред бат |
| p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећа |
| ши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијс |
| ле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Је |
| и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Заш |
| кли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин |
| покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без от |
| а ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} |
| ћи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити д |
| омисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој |
| сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди млад |
| поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послу |
| а већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред |
| <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да ј |
| <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Деч |
| Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p> |
| знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш зн |
| рхива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано |
| чки.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и |
| ка не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну |
| морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. |
| {S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно пре |
| ентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа м |
| Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би ник |
| олно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми св |
| и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шт |
| ме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту |
| на њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и |
| <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада |
| то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека ниј |
| е већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирал |
| и став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи свој |
| е?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хл |
| аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет држа |
| ашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати |
| .</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</ |
| ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку |
| а се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вра |
| деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недо |
| и се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце п |
| казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са ко |
| же! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не с |
| ишти читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држ |
| м селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна исто |
| окосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи |
| да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако |
| ако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећ |
| же одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на с |
| ма је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити по |
| ните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све оп |
| по допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, с |
| е тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једн |
| учнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом |
| енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би |
| видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> < |
| ети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја мла |
| ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не |
| овима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву! |
| ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико м |
| у, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико |
| очећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и наро |
| ети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је река |
| . — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} |
| је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан о |
| сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегун |
| Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда? |
| стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско |
| ад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и |
| се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожел |
| и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних к |
| ећа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?< |
| >— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњав |
| што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да |
| драва са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> |
| ењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се дога |
| аљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера кој |
| слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краљ |
| а и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце |
| елети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, |
| е у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај леше |
| лкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> |
| су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> |
| /p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво з |
| сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p> |
| врди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Мо |
| Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потв |
| д, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она |
| е дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — |
| оже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Б |
| /p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је т |
| , ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се |
| онесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполаж |
| {S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли |
| Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јо |
| <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас. |
| аџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно крши |
| ла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се |
| путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из з |
| е одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и с |
| те!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер |
| премо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани |
| и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на т |
| гари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено |
| гом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не |
| ма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице |
| аветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Мла |
| пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву мед |
| сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, в |
| морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми |
| изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој |
| p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство |
| да је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се |
| еко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и |
| затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда г |
| ајвећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустриј |
| авницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха д |
| уд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је |
| вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да г |
| , па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— |
| е и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мис |
| ти Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре |
| > <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије... |
| да доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити п |
| затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хте |
| рочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој ј |
| овом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, |
| ојска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два ч |
| још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотл |
| опљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужин |
| путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за ма |
| и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају нево |
| на надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спр |
| вајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће с |
| ац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у П |
| случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут |
| и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S |
| једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му |
| ава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчк |
| акључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити |
| </p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили ко |
| , преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањ |
| ри године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалн |
| јом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што м |
| и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру. |
| Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбин |
| и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћ |
| оје смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлост |
| већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви |
| ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, т |
| Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верују |
| ло још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" |
| ом целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кади |
| а у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бег |
| p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Б |
| Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на т |
| S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> < |
| речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећа |
| морнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну |
| јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак |
| дамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико |
| је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат |
| х имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био н |
| у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души ј |
| рнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није |
| че хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га |
| телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече ј |
| ма да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да |
| и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући |
| его један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у При |
| ића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додај |
| тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће |
| напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен. |
| , кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима д |
| <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне ст |
| рити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — |
| с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, ча |
| на прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад не |
| до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и т |
| Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, д |
| ави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> |
| кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као |
| бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаће |
| о, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далеком |
| ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све виш |
| на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без от |
| смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћем |
| о светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо из |
| ужих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упит |
| шевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказ |
| запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да |
| огу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, к |
| би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, ре |
| устимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Повер |
| оварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са они |
| би за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш. |
| , он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све |
| ао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не |
| оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако |
| пио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гор |
| сито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, је |
| рочанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши |
| амо поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији р |
| ред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па |
| <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само |
| !{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="20 |
| ку у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија |
| да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, |
| е те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било до |
| е да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} |
| избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> < |
| све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p> |
| нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда оди |
| ?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... к |
| јатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један мета |
| цу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збе |
| е бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити |
| јући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну б |
| трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живо |
| м се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам |
| оверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у |
| па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно |
| нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави |
| >— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас |
| ате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ов |
| еже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим. |
| разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо |
| мљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474 |
| гово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песими |
| о, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио ис |
| истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Е |
| диста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — зау |
| не рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— |
| ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — |
| и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају |
| да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чин |
| мишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо се |
| — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуд |
| — Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— |
| азговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зо |
| ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем нат |
| д бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао |
| утем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоре |
| мирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два |
| м позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, кол |
| <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вече |
| омате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком тип |
| а.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; |
| /p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне |
| ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш |
| S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камин |
| звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мал |
| вно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила |
| може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сач |
| жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутом |
| су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S |
| аје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна В |
| — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, |
| итај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те пит |
| им моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам |
| дили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit |
| о дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспавани |
| ад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и по |
| ашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p |
| ану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утеш |
| мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.< |
| нде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О |
| Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа ук |
| говој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи |
| ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре од |
| мо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на ко |
| е нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје |
| је твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па |
| ило и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p |
| ој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} |
| <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — нас |
| а у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука |
| гобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да |
| ровима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богат |
| м преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако |
| е прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог нес |
| о добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S |
| едва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола к |
| и немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за ду |
| /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари мога |
| увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да |
| веде је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала |
| е место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдиј |
| <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнеми |
| олу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска |
| се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за |
| етио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је с |
| о.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели |
| ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешав |
| погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече |
| а поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту |
| ћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завид |
| у из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се подна |
| а Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, он |
| оће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођен |
| а нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћи |
| ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смр |
| тнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, |
| в — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћ |
| а се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишар |
| сад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замака |
| јих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, ка |
| ац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га с |
| унићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгу |
| заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и ви |
| тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се превари |
| а земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи |
| и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш т |
| и, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, к |
| па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранск |
| о великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и др |
| лу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улиц |
| злокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где |
| извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напр |
| вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, к |
| смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне |
| и свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гун |
| ила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је вла |
| кнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и наста |
| која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу н |
| т не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену про |
| арамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{ |
| пира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана к |
| а крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнем |
| то што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнут |
| шко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набуј |
| олико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p |
| е толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа |
| ати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели |
| х са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочи |
| са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вук |
| шке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигн |
| о врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутск |
| ма кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу ст |
| справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо н |
| чак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која |
| иштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта огр |
| ога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од к |
| зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она |
| надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира. |
| ; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као |
| са га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере пре |
| седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабин |
| } А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива |
| ењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Веков |
| ивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па ш |
| све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замр |
| коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па он |
| коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онд |
| ећ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, јед |
| ри киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници |
| рај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоваруј |
| ковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет |
| е који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица |
| поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутир |
| иђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на с |
| врдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала |
| олази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробд |
| натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену т |
| леди, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се ч |
| ане друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не |
| ечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота |
| земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту |
| срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице |
| разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, кој |
| 9" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше |
| овске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља о |
| дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу |
| е а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопч |
| је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих |
| о блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција з |
| црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се |
| зочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурај |
| {S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, д |
| с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу к |
| етник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври п |
| медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type="ch |
| тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{ |
| имочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није ист |
| аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио |
| рни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу и |
| остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и |
| , одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке диви |
| утога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из |
| ила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ј |
| узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати пр |
| са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице |
| а невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној го |
| а зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав |
| измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена |
| и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена |
| х бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покуш |
| </p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у |
| негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег |
| зливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, шт |
| слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава |
| нта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пуша |
| а настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем. |
| своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а |
| затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога с |
| ве промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима в |
| ћу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је распо |
| сна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да |
| им и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промиц |
| у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и нао |
| pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на бати |
| аљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за врем |
| борене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови а |
| ислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колик |
| тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који |
| аче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у |
| омобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, |
| ла некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а м |
| шли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја са |
| чајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} |
| биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где |
| орђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па на |
| ла.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час влад |
| само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све |
| ше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} |
| не једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута стариц |
| лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све поба |
| вања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је з |
| народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако мног |
| , то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље д |
| пет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали посл |
| — Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, |
| прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст |
| јишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, |
| млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када |
| понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „ |
| нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је |
| се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и |
| друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се п |
| принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату пон |
| у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је ле |
| р.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пр |
| ше како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, |
| ку на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на в |
| осао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чиј |
| да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} |
| амо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, |
| > <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Госп |
| проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекива |
| /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо |
| исам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима ми |
| транац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је |
| о што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> |
| силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној ш |
| ветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду прој |
| ломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је пле |
| тано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жер |
| ким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и ме |
| горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, к |
| им ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је |
| доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз |
| ледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је д |
| људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капут |
| из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима |
| га кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирај |
| давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробов |
| црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патри |
| вори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Мла |
| милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а |
| опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабу |
| војила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама |
| што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То свет |
| су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} |
| о све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан д |
| час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе |
| блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} |
| ди својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.< |
| S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанстве |
| и уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле |
| алишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме п |
| тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о д |
| вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелс |
| поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, го |
| идиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вар |
| која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборан |
| еника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу |
| манута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега |
| о неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад с |
| вуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај |
| ства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих |
| или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале |
| једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и ар |
| а.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — о |
| а кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигл |
| који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут П |
| иђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више |
| је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где |
| слухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи |
| у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Тру |
| проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се д |
| диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Св |
| p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више р |
| гу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште пој |
| > <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну нек |
| један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на тро |
| како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми |
| бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топ |
| и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем ч |
| ћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи |
| атреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место |
| ка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске |
| питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној |
| мо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непр |
| е да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећал |
| а путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, прост |
| ндом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли |
| својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S |
| ти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више р |
| жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — пре |
| ога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковников |
| и гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму да |
| т, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи |
| ако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно |
| о узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч ком |
| ратски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напу |
| е речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је не |
| амена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један о |
| м кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога. |
| и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгле |
| да да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и с |
| зорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и д |
| то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је в |
| чност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастро |
| близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са пр |
| положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине |
| пријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви н |
| ховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломач |
| p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах осве |
| ам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и вид |
| ија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних |
| о драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнем |
| повско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осу |
| ивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архим |
| вљајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетво |
| што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или |
| да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захт |
| д стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спава |
| о могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни ј |
| аље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адв |
| тембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по с |
| тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две |
| тају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> ј |
| , па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донд |
| је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасни |
| !</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави |
| еликим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерче |
| та како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То |
| т придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља та |
| Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село |
| жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали |
| госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се исп |
| спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију |
| а, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и ли |
| а војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па |
| е више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што |
| тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type="chapter" xm |
| вно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{ |
| де смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свег |
| ало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и |
| ацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, |
| батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачк |
| па мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засип |
| ло, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И |
| S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаниц |
| а.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, |
| топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку |
| пља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Б |
| унић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који ј |
| ни у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са боло |
| оз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспекти |
| ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се о |
| па на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви |
| за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим |
| уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на кој |
| вели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за хра |
| коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из за |
| сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="69 |
| у и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд |
| тохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који с |
| пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима пл |
| во упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допу |
| ратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну в |
| ав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли н |
| увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре |
| никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртво |
| } Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша |
| банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени |
| p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанстве |
| и сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и |
| ледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи |
| израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је поко |
| ицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спусти |
| е друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Ста |
| Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а |
| дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, |
| решник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро |
| м крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крен |
| ом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго нег |
| p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type |
| чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у сел |
| руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао сли |
| немо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се |
| а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао |
| куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај |
| капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр |
| остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће |
| и био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пу |
| говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква неср |
| што да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове неп |
| преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио |
| илости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим |
| , повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по |
| се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух |
| научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и |
| лима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не мож |
| ем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што |
| , неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да проми |
| о?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети. |
| се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда п |
| ост а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{ |
| ко би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек б |
| је пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и н |
| вољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у бол |
| ш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Маршир |
| ана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одво |
| ћу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми ј |
| мо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћ |
| сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p> |
| и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек ш |
| астао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам |
| ртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала |
| ут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад |
| оје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту |
| ивети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Кра |
| ар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да |
| и је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође д |
| туд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не м |
| , нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога |
| е је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијам |
| лим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није |
| им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта рад |
| но окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу |
| аплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући |
| која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам |
| а, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће ба |
| а некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{ |
| ад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с |
| еколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и |
| а не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена |
| госмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер |
| господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме |
| дра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђ |
| ећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци од |
| окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и ин |
| пће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан |
| ио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> |
| и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са |
| ит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала |
| без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} |
| нда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви |
| а зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна рат |
| да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упал |
| ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, б |
| колама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и б |
| лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштин |
| је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Ау |
| ју лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље к |
| догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пр |
| и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли |
| промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и уту |
| и и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав ма |
| {S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода јед |
| а злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где |
| у рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и |
| рока шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар |
| шко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна бра |
| велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав п |
| мо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут пре |
| „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ изн |
| српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворен |
| е своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, |
| !“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господа |
| {S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут про |
| етина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни |
| 8" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац кра |
| Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином пол |
| у које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друг |
| Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осве |
| диста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их |
| х на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за |
| пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под |
| И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а м |
| тере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанс |
| е пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избе |
| све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, |
| љена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу |
| ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Мар |
| и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево |
| У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} |
| ло.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде не |
| нама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је све |
| ући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем гр |
| о ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </di |
| реним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза ј |
| хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер |
| љује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Нов |
| е лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} По |
| и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који |
| ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини |
| ланинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се доглед |
| еснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у |
| Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се г |
| чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили |
| Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ к |
| — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из |
| стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро |
| показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запита |
| не и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега ар |
| дрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно |
| примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у |
| кона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и кр |
| у топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори |
| о настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одгово |
| а ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> |
| чини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога |
| и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом д |
| пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред к |
| је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Б |
| би земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт |
| , а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкч |
| и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани |
| n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где |
| ротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју |
| а предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по пр |
| p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна. |
| ава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној |
| Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и |
| гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, ду |
| дарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погле |
| сторијским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под |
| је се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту |
| идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад св |
| твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она |
| српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царс |
| ак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио ј |
| слобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, |
| јде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили пу |
| рих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам пла |
| весно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, на |
| Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах преки |
| њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослон |
| неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет |
| а, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших |
| кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стр |
| ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам каже |
| земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти к |
| и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} |
| у се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо |
| земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било |
| ла ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика |
| ла ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Вид |
| рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров |
| је друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегн |
| рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору |
| х ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо |
| к може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на ј |
| говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и |
| ги.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, госпо |
| ску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како м |
| живио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доб |
| трах на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо |
| се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни |
| онети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох гла |
| ом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си |
| са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико |
| ад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где к |
| ли професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако |
| това... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нис |
| свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и |
| да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обр |
| шноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу |
| восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрча |
| , нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад т |
| вотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у ре |
| ом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, кој |
| ветлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућу |
| еку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближу |
| елој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, кој |
| е, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <p |
| ја ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а ча |
| едеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са |
| у запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу |
| о тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме |
| ба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић |
| вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — теш |
| дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, в |
| нце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је в |
| ли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних ко |
| Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да |
| ажила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке |
| /p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо |
| .{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала с |
| ене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не п |
| мила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то с |
| омилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а |
| Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала са |
| ори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме с |
| и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сн |
| анути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> |
| } Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као ре |
| ује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ков |
| ике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се в |
| л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из г |
| ли и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био |
| на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако |
| ше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју во |
| авезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства |
| ику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзну |
| и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ |
| ао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хл |
| рао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме по |
| ст а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао |
| товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена жив |
| дела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујн |
| а њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена ж |
| коме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сл |
| " /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило не |
| тена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће |
| жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала р |
| ридружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге |
| ала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела пет |
| е такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом п |
| ивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које на |
| то ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— |
| а неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придру |
| ерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини |
| /p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Пр |
| куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p |
| о и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква по |
| које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, де |
| гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да с |
| говори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади |
| Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престр |
| е војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми |
| бло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је јо |
| најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може ра |
| но су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима |
| ве бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напусти |
| ске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У у |
| пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се |
| ико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; н |
| ек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да им |
| и главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поузда |
| фалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, за |
| а носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p |
| > <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести каз |
| .</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да |
| а реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступ |
| м и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазна |
| ој себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и |
| а којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на гр |
| зи, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да с |
| да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности |
| м никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се вр |
| ни који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо з |
| и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао на |
| већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својо |
| и су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видет |
| ћности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу усп |
| од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, д |
| чик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и јед |
| у сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не да |
| избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да ви |
| е ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га |
| ном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места |
| {S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш |
| зволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, е |
| аса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим |
| куће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и |
| ако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћ |
| с киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ п |
| да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ће |
| положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су из |
| је прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја |
| <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и на |
| ну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казу |
| — Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми јо |
| оручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да |
| гинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, |
| <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јар |
| о и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, |
| ослушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да по |
| ећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p |
| дом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су |
| рај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гл |
| је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења |
| каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А |
| .</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као |
| , те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку |
| преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудр |
| <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као д |
| шли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо в |
| узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију |
| ок хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с ле |
| Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.< |
| скочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са |
| дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима р |
| акав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрд |
| м кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје с |
| 01_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, |
| <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста |
| га Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њег |
| а је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>К |
| ра и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријате |
| </l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и бар |
| га камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те с |
| рилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници. |
| рсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим ш |
| од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димо |
| ена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо |
| .{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи с |
| проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мис |
| т, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би |
| кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен |
| ујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као |
| на, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм бал |
| допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два тр |
| га народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чел |
| ити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала д |
| где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на к |
| једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па |
| ину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и |
| вао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу |
| те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и |
| не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је б |
| г, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора чит |
| ег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минут |
| зника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих |
| морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему нек |
| ире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усре |
| авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране |
| ни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али мног |
| поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прек |
| мисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У пр |
| стоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под ма |
| една материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубо |
| а прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће |
| ного ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича |
| некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запа |
| а.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном |
| раже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене о |
| </p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се пом |
| Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону |
| хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?< |
| ио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времен |
| оз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била заст |
| такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не мож |
| је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је |
| реће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} |
| њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његов |
| ожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака ко |
| имећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непри |
| погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртв |
| ч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго см |
| а је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај сауч |
| био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одаг |
| ам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и |
| о ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као нап |
| оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине |
| ли... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су |
| немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полега |
| Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, |
| рт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме с |
| и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрен |
| едну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две сил |
| нско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћута |
| и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу |
| је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p |
| Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, она |
| ало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као |
| ... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду је |
| ош и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једн |
| нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихов |
| је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећа |
| садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} |
| <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— |
| ер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаес |
| и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка у |
| бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва боло |
| з тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове. |
| е и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом ј |
| официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би |
| оји је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављен |
| но питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ва |
| — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је пес |
| азумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја ниса |
| ? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="66 |
| у.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној ос |
| ти своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не |
| учи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало ваш |
| анас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и сн |
| шао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да |
| а најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S |
| крвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново |
| свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми |
| умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост! |
| > <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и ин |
| та вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја са |
| е ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p> |
| Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но |
| ију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разг |
| ешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} А |
| ица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној |
| понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек |
| ма они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу |
| том месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски на |
| .</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало д |
| а онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих |
| идео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— |
| пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се п |
| че меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па н |
| есни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости д |
| тавио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! |
| собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му т |
| апетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војво |
| јску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не |
| забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упи |
| реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет |
| тићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела |
| егох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала прева |
| га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад |
| номе војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуг |
| рача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!< |
| p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да с |
| подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, |
| не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који |
| преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над |
| лена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо |
| нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, |
| збеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле |
| оме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пус |
| да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница |
| ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и |
| .</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично пр |
| ге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, |
| 78" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стара |
| су и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је |
| е, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болни |
| за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути к |
| онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склони |
| ци, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и |
| оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су оф |
| ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да |
| и је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и |
| штано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена |
| вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке к |
| на застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који вод |
| свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у |
| иком, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Вр |
| ну из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не б |
| су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а |
| тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне су |
| и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још |
| </p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у ж |
| школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини |
| .{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то би |
| куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки |
| на сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задриг |
| ваца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље |
| мисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима нев |
| е, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни |
| аха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трж |
| ажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а |
| од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћ |
| крвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата |
| а уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, за |
| о би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар |
| ела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, к |
| о ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нам |
| сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Би |
| е пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна ж |
| ио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.< |
| ара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не |
| ад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана |
| сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем с |
| е.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су |
| се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> < |
| још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био |
| и Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да |
| ну и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала са |
| , чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казива |
| лници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је |
| /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким к |
| } Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплаш |
| лна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то прав |
| је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спа |
| ва евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Ниј |
| ући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских т |
| е начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине кап |
| о и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, |
| анијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам |
| тала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приш |
| е! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомил |
| су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце |
| оги и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли |
| дан бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се |
| ебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и |
| трос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетит |
| се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не зн |
| другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам моли |
| ши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на |
| код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несре |
| ше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несре |
| ули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник |
| пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л |
| осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пун |
| Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољс |
| /p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb |
| ајбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници |
| о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из При |
| е ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у др |
| е и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам с |
| у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} |
| > <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се |
| кој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за св |
| госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил |
| ћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгуб |
| > <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n=" |
| рекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је |
| о ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари |
| еколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замол |
| и низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на м |
| ем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер |
| вог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158 |
| ог официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужн |
| даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само ниј |
| овита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по |
| да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан п |
| о дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, а |
| кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће |
| данпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову со |
| прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене пер |
| росим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула с |
| е ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила |
| општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако р |
| Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица |
| где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар и |
| бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> < |
| ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и |
| речне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све ра |
| ам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана ал |
| а путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли ру |
| ју новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испу |
| а гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла оде |
| ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајк |
| те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, |
| у.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{ |
| већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој |
| и ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела |
| ст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као кр |
| ку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутр |
| у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула са |
| да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по с |
| чи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болнича |
| разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костим |
| и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су с |
| и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са пла |
| да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са пла |
| у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице |
| аре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних к |
| а, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал |
| зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама |
| рећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута |
| <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мисле |
| е сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљениц |
| ицама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, ру |
| м остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час |
| рећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан |
| ћ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве |
| но, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам з |
| баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p |
| днога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, раз |
| к команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војв |
| песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разго |
| и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је |
| > <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи из |
| велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када |
| незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмо |
| а појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ |
| очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од |
| >Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, |
| родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми то |
| отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и на |
| ина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до оба |
| в био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам |
| ненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, кој |
| нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретног |
| се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај |
| гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико с |
| е те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите |
| } Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често |
| ам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остал |
| ник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник м |
| {S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас |
| на.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било |
| листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на х |
| ште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала са |
| и да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем |
| — Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да и |
| о овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, о |
| шким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> |
| с прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на |
| која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она |
| о да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе с |
| у му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех |
| во већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката |
| , осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијан |
| својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја |
| p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога |
| асу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно |
| убоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути |
| косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се |
| и:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p |
| воју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; о |
| еће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; разм |
| чне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевн |
| ак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад ос |
| ика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вече |
| ед тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, кој |
| о ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља |
| посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешк |
| и разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на |
| бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даљ |
| аузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да је |
| ијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, |
| а одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, ба |
| је, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</ |
| костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећ |
| и.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста напе |
| езника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у |
| ј вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је ч |
| те од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Н |
| тавити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, ту |
| Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или |
| дадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није |
| чинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно гла |
| ћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу пр |
| а.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела |
| зећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и |
| то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невољ |
| а прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао |
| он, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара ко |
| чијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђу |
| ва није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али до |
| Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у к |
| {S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори |
| ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Глад |
| тељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам |
| тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две |
| аби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загу |
| о, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, |
| и међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осуш |
| мо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и |
| а сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</ |
| > <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете |
| што а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек |
| <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</ |
| амо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну не |
| ао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме |
| сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно |
| и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p |
| тање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да |
| д, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него по |
| е може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по вар |
| друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ст |
| орила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и по |
| амо њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онд |
| самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик по |
| ротивна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и ово |
| лашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда |
| а, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мисли |
| свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао дру |
| анка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од неп |
| их рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} П |
| p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бош |
| слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља к |
| корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} |
| се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по |
| о претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред о |
| а и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели |
| се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само |
| смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу. |
| е простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кре |
| уће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу п |
| наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Б |
| у.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — |
| тупају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису зат |
| нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што |
| ала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама с |
| а види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и дру |
| , молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат до |
| ијатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија јо |
| е сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле |
| г се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је свој |
| ј станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Пара |
| а безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у под |
| што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо |
| орба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак |
| ! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај |
| ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи |
| <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па св |
| м.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>К |
| узи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су |
| оградски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале |
| борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освај |
| ош један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очист |
| цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу |
| кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина |
| у да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пу |
| тница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би г |
| везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, |
| ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како ј |
| Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини |
| да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осв |
| моћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изг |
| је само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме |
| о шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу |
| p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако |
| ора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p> |
| е да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у |
| гобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> < |
| ше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо |
| е у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка |
| сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на св |
| </p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n |
| е.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећа |
| е а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брз |
| нога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полу |
| уњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, |
| /p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читаво |
| , од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо ут |
| > <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кр |
| и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одмо |
| плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резе |
| е неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухв |
| </p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb |
| после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога |
| туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш глав |
| I</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њ |
| да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, |
| се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, чла |
| оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у ње |
| /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} |
| м и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећ |
| као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе |
| зничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <d |
| ли одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непри |
| — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцелариј |
| удбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не |
| њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S |
| дала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на гр |
| ад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете |
| ле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите д |
| е јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима каже |
| шена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савла |
| би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек |
| би или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло? |
| ао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, под |
| </p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што |
| у савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опал |
| ме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и |
| светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напус |
| <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће |
| нило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влад |
| , па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколи |
| ланине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати д |
| је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Са |
| две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их |
| огине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Кад |
| сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине кој |
| ађани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ов |
| ли у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су прохо |
| пскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку к |
| ба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} |
| авили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпостави |
| е, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би |
| рсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате го |
| лика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb |
| но које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батериј |
| омаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце |
| хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збиј |
| од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и не |
| па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу |
| ора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још у |
| е.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и хра |
| кочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам на |
| ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се |
| приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и |
| и.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије буга |
| јатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киш |
| статак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, |
| 9201_C8"> <head>VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планино |
| ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, |
| S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разле |
| .{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугар |
| њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Мор |
| ику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољев |
| еци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са из |
| е ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке |
| то.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар |
| е било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам в |
| јега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд с |
| ивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да и |
| средној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нар |
| е до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чује |
| пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио д |
| рпска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пу |
| у све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија |
| да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорчениј |
| ребало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, о |
| емо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад |
| оложајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то |
| самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме |
| а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије си |
| /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке |
| д којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао в |
| до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о паклено |
| p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, |
| има сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> |
| вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу |
| овне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога |
| <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на пол |
| ници а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као |
| већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих |
| д нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} То |
| Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се |
| он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутс |
| јишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи о |
| м сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Ги |
| нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање ср |
| крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело че |
| вао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војн |
| са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нит |
| гао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже т |
| Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује с |
| м истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава |
| и; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодно |
| забрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се |
| јатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не же |
| ичке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити |
| а грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што |
| а се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Нико |
| ребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо п |
| је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тре |
| аве, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова ба |
| двикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, |
| септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да с |
| фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призре |
| у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко з |
| туације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђа |
| S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска п |
| иланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују |
| шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога гос |
| ојске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевиц |
| исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка |
| нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни |
| ији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће м |
| у вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на полож |
| са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка |
| ор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и про |
| ићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све п |
| о вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванае |
| видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се с |
| еда да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра пад |
| , кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нароч |
| о?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред кр |
| са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пу |
| већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша |
| мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Га |
| о тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју |
| д се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погн |
| е предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших |
| е бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле |
| сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире |
| увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бо |
| премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапо |
| капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Кра |
| треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци |
| треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И од |
| помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћни |
| се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда |
| им.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме |
| рила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Гал |
| бојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико млади |
| лики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чач |
| ања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јавља |
| љ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели |
| 2" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нис |
| припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и |
| p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да поч |
| греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао |
| је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто |
| н, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но |
| већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p |
| наца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неко |
| кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да в |
| бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p |
| авали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борб |
| понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам се |
| би?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то |
| тадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао |
| више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмов |
| а, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у |
| м упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Веруј |
| и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су те |
| ром да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи ил |
| писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које |
| ни ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> зад |
| огао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који |
| ако би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на м |
| а где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту бо |
| осподине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руко |
| ије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде |
| је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрч |
| алуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.< |
| е скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту |
| какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда |
| мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, |
| сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми пов |
| сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за ту |
| </p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је |
| е који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изна |
| ислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле год |
| ледња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те |
| ред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом от |
| ала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати гд |
| а којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју о |
| pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жен |
| у дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војн |
| узи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметов |
| аши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као |
| его би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога сл |
| димо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се |
| олонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише |
| им на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула ду |
| и сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на |
| ари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу |
| > <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ ј |
| е српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S |
| зађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он уз |
| своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник пла |
| центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пре |
| } Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као ш |
| , да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— |
| допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала вероват |
| оји остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве. |
| слонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увл |
| врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша п |
| заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из |
| апазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талент |
| м убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... |
| не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се с |
| на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом с |
| поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да и |
| е брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео |
| ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те д |
| егства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћ |
| ија пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре д |
| Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ у |
| да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише ст |
| аиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени |
| црња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне |
| сте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе с |
| мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која |
| {S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал |
| ховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају |
| и од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметну |
| погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хв |
| о у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубин |
| сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао. |
| е.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном |
| тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> |
| следње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минул |
| поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Ба |
| на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао |
| ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је |
| .{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту и |
| и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка |
| у брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и св |
| ници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} |
| /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на |
| на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру |
| у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово |
| храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио |
| ској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта с |
| трнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И ни |
| е у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, |
| тва са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се |
| удио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на |
| сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не |
| ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је |
| асут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну в |
| Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не мог |
| , јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ проб |
| има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџб |
| еле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и |
| <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десн |
| <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n= |
| ања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и |
| зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја т |
| арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили ј |
| шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту баб |
| би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који |
| е причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се |
| спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на буд |
| n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва |
| у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви о |
| имети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену |
| ано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малиша |
| е на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула л |
| т њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а |
| чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и |
| а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе. |
| е једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плав |
| утским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све о |
| кретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гом |
| ховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правц |
| Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, на |
| где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Вар |
| а је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка |
| <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи< |
| ем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> < |
| се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и |
| покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпа |
| р па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми вели |
| цу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, |
| деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Прав |
| куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="45 |
| уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сруч |
| ви, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих мог |
| ен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све |
| крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било |
| {S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казив |
| је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижни |
| тницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позва |
| на а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори |
| ла и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави тр |
| чи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском желез |
| носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице |
| уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опуст |
| аде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе п |
| свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.< |
| а се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервоз |
| пама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенера |
| крете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осе |
| зненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући свој |
| ајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у |
| {S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крс |
| ице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора |
| јако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жен |
| це Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица |
| едан црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка |
| освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад |
| ланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанск |
| о први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима сто |
| асвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>До |
| , дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="5 |
| путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жр |
| Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је |
| атити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њ |
| године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих |
| е као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се |
| а, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди јо |
| т трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од |
| ила набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, по |
| Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А |
| е повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и |
| ће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе р |
| и од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неко |
| а позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава |
| дармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукал |
| хом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побе |
| p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да |
| одаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ пос |
| иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наред |
| нђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут к |
| осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па д |
| а покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој стан |
| у суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена |
| своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p |
| д још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова стареш |
| мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан при |
| .</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу |
| нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поре |
| дговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и |
| , вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p> |
| рхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у |
| о их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, ни |
| S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планин |
| олико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело побед |
| о никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толи |
| г.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или изб |
| штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих |
| <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа |
| момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се |
| о се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао м |
| и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} |
| жао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и поч |
| живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге |
| е гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они и |
| тпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи п |
| на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом с |
| дина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разго |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕД |
| права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:la |
| у и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је |
| ља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од неср |
| ња, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са н |
| и.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, |
| тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немац |
| моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и к |
| славом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађор |
| су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{ |
| ли — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће |
| и и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и о |
| <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих |
| здвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и |
| старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега да |
| брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваш |
| ут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече м |
| грљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца |
| е био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је в |
| пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих с |
| увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је |
| мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, |
| ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми ј |
| — И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљ |
| к не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на сво |
| и тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У ост |
| образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, |
| каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војн |
| су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели |
| самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} |
| те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па |
| о свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може с |
| ео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а гд |
| са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник сво |
| ће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни т |
| тим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да уби |
| /p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може д |
| решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p |
| јави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрас |
| а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, |
| у да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да с |
| } Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухв |
| е олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Ку |
| а.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, |
| иких питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Кос |
| то се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — |
| ера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомил |
| , рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње |
| ам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p |
| к сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и ш |
| >— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз су |
| словена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и |
| ење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и |
| младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, сре |
| љуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он ј |
| а један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пр |
| о је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана н |
| што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и сл |
| бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо |
| весног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали |
| који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе |
| <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,< |
| имо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту |
| оделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помаже |
| <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p |
| одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, |
| ш заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата |
| јску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она |
| Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама |
| Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S |
| трчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држ |
| ти краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p> |
| додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешк |
| зао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила |
| ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чуј |
| спратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет с |
| код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара ј |
| , као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И |
| је, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на |
| ео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио з |
| се колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збе |
| х дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магац |
| нији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како ј |
| ад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њег |
| ази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Ум |
| дне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преме |
| куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више доб |
| ећ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарница |
| могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са остал |
| државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади кој |
| а, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне с |
| вала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућ |
| понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао |
| стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци |
| е, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти |
| све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p |
| све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И у |
| ао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси н |
| туд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и и |
| ледње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разоре |
| се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу н |
| оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, |
| носи врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдиц |
| ши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положа |
| туд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни |
| висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају п |
| робна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици |
| ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један ос |
| абош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица |
| о лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме п |
| чице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на виси |
| реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе деч |
| али да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...< |
| плане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки реко |
| Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све |
| Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на |
| оју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, кл |
| врдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, |
| етрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе |
| а Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани |
| вно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске ар |
| крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је сел |
| него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако м |
| ц узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} |
| пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови! |
| Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помисл |
| удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пук |
| игне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај |
| ић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића д |
| е неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота |
| и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Оли |
| е, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне |
| идбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тон |
| део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, |
| а несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно станов |
| а околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олак |
| са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — |
| } Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се |
| летао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је о |
| оле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцелар |
| ом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То |
| очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градско |
| <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се |
| можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да |
| навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођен |
| га, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осује |
| тењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, |
| утем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски вој |
| о од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светл |
| евита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се |
| немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун на |
| ели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара н |
| око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</ |
| ре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумам |
| омобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су |
| ад очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га |
| арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гро |
| а арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе чит |
| жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој |
| прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови пр |
| м редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{ |
| фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећ |
| м телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у |
| осао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе оборе |
| стоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочи |
| роз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешт |
| пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући дру |
| ош увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врхо |
| p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он |
| фицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан |
| е већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер |
| седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија и |
| да који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје не |
| тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} |
| ођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник. |
| але одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила |
| рпске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући |
| ренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као ки |
| А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац |
| ама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти по |
| су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— |
| јим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије |
| о очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећ |
| овом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим во |
| нско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио дал |
| ук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али |
| ле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам |
| бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара |
| олико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај огол |
| /p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, |
| дне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пас |
| љ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао |
| у и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построј |
| г нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а р |
| а је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ов |
| ..! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом |
| акше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико |
| S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су |
| /p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо |
| једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела |
| се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је |
| ју се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских |
| ше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би бил |
| аћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку неприј |
| у да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покос |
| ну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и не |
| сти тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може ш |
| кама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке |
| ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме |
| на енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n= |
| p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Т |
| > <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, |
| >— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p> |
| а, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> |
| тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога |
| аге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — би |
| да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме |
| е затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који |
| ору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљу |
| p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> |
| астала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на |
| не седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у поједино |
| е свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће |
| солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју |
| Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду наче |
| евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надле |
| храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла |
| га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> < |
| главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је |
| ње.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, |
| омилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље |
| гово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расто |
| и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где с |
| ра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред сило |
| би мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.< |
| , кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, п |
| ли Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n |
| } Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао |
| евца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" |
| ри се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и |
| /p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у п |
| ено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће |
| у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и кваси |
| м гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други покле |
| ло као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања н |
| ли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да про |
| комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косов |
| да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ва |
| о под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И за |
| уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи |
| ринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати |
| животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S |
| дједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су |
| ново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је ру |
| ажавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онд |
| а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав го |
| е и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје |
| рахом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се сп |
| начила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноли |
| говора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће |
| првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом |
| понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт з |
| еде и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затв |
| а које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су |
| е запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви ист |
| о друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред др |
| овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се прид |
| јке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} |
| тку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа |
| чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици оз |
| у у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је |
| > <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогоди |
| цији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању им |
| до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један |
| х.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника |
| влију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опр |
| појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од трену |
| у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те |
| ије предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> < |
| ородице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла |
| ницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није |
| када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тад |
| ма за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге. |
| ог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово м |
| е и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мисли |
| га тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пук |
| .{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један п |
| а сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам с |
| мо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било с |
| акао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориш |
| мити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет |
| се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога уте |
| едамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржа |
| војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја н |
| рмерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но |
| ано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех луд |
| ремо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — зап |
| учати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручк |
| Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезд |
| <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио. |
| а и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи о |
| уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи слом |
| не, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или бо |
| } Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, |
| и, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што |
| су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је бол |
| квирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај |
| уги какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обичн |
| ру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухв |
| ца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и |
| вет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше и |
| е нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{ |
| у је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена |
| имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се то |
| бија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и |
| дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection |
| народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море ста |
| је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветова |
| знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и д |
| исао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и с |
| </p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске ч |
| рпске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби |
| ом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гн |
| пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено п |
| фесор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг о |
| >— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање пре |
| челства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор |
| их вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш ве |
| имисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жа |
| ца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... < |
| у смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо но |
| на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише |
| акао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чар |
| села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} |
| оследњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} |
| ош недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе бил |
| спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S |
| бо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо о |
| у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p> |
| „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, |
| е да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ н |
| ђе тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и |
| а:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.< |
| е нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Ко |
| а био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак |
| о заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{ |
| своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— К |
| сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> < |
| ји су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од друго |
| ња којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ј |
| а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било |
| ига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Анд |
| ледњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подоф |
| д није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја ниса |
| и, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали |
| јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да |
| обављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћем |
| а коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдек |
| етиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цур |
| полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не н |
| понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вир |
| Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} |
| и на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није |
| и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњу |
| ком, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на раш |
| ао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од |
| зрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине н |
| д плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са ње |
| азитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се у |
| а, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а друг |
| ом машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово |
| т смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S |
| молити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба |
| и пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поузда |
| друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „ |
| , потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, |
| њега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и |
| је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких ст |
| или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преост |
| или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спа |
| Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} |
| то их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора |
| нчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и п |
| био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ва |
| еници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и избл |
| ампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наи |
| свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изр |
| саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом наче |
| ти.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све с |
| не спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пр |
| и их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Ј |
| ке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сироти |
| ца из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале |
| црпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{ |
| а Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врхов |
| осова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местим |
| квим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уре |
| мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то н |
| њу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и |
| више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столо |
| ћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са |
| непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгине |
| } Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са |
| јар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се пов |
| извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантск |
| ну има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се к |
| ко да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се |
| ивоти не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника кол |
| дим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора |
| ла над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптал |
| осом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су в |
| смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све |
| нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дува |
| остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов |
| а полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-г |
| морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од |
| дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ броји |
| а друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом |
| ета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, бро |
| нудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са же |
| ивота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу |
| и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до |
| оле даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и |
| а изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрош |
| рање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, |
| непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне прим |
| бе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— На |
| ко-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прос |
| ерили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро |
| ешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похит |
| нула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућа |
| , мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богат |
| или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан |
| д с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој са |
| Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{ |
| али у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често ра |
| сом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S |
| ујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под |
| по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, заву |
| прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово |
| сности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разн |
| консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао |
| > <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — |
| езбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они моб |
| } То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, дев |
| али балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарск |
| и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају |
| налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енгл |
| н долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Ми |
| е попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши во |
| арске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу |
| аменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост |
| пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова н |
| ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге |
| ве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старо |
| х историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а |
| <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— |
| а већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на гра |
| ње.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна |
| .{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, |
| ели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био |
| — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их поставља |
| део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они зада |
| ан одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпу |
| разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песи |
| да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Л |
| Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда о |
| се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, об |
| зели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта. |
| у утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним |
| консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен |
| p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p |
| стави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за в |
| вољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки |
| — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђакови |
| источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њ |
| у брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и |
| p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на д |
| } Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајни |
| робудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још ув |
| а их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек |
| ро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господ |
| ру.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и |
| лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама ова |
| дан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћ |
| да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> |
| <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војс |
| варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.< |
| српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети прав |
| С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек шт |
| ановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу. |
| к их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S |
| ме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, по |
| време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успостав |
| ан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске д |
| глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не |
| ити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи |
| ело.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Влас |
| ије се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезн |
| ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири |
| аља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао |
| вити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> < |
| ну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.< |
| о неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра ме |
| и никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога срп |
| ептембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први окт |
| ан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила |
| м на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а |
| ска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу |
| и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добил |
| преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да |
| зничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У остало |
| и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и |
| оме, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да ј |
| </p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео |
| Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па |
| су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправда |
| јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — је |
| о значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} На |
| 0 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је в |
| бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на то |
| игао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезн |
| још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тв |
| ненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненад |
| добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и т |
| ода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и |
| нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у опра |
| рају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и |
| овременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон доку |
| уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Дод |
| да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у |
| да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су на |
| или скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља |
| е рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати по |
| имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Пала |
| ен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разо |
| начкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — поно |
| арити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Срб |
| унио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је в |
| ши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ с |
| ма је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подј |
| нети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су посл |
| из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада у |
| огло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније д |
| али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога |
| фера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак |
| чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно |
| ацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели и |
| ја споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисл |
| тра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш |
| та из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по с |
| а мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом с |
| иру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонасл |
| ска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у бор |
| n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што б |
| У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела |
| ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из н |
| и.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари |
| мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит |
| е Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> < |
| и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и по |
| вљена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах |
| приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је не |
| то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p |
| си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти в |
| >Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ дав |
| /p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткал |
| сти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам |
| уге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дан |
| , тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му |
| сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици |
| ривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да |
| решким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, ј |
| који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се |
| нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p |
| е!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубок |
| жји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника |
| мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој ста |
| тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастроф |
| Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с д |
| поставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта |
| лић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети св |
| ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао |
| једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам |
| > <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле с |
| рибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнуре |
| је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брз |
| је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од |
| S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Н |
| ежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савез |
| а удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па д |
| дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што |
| но! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра |
| ну, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у |
| друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ј |
| је је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија |
| Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са в |
| већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад р |
| S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, оч |
| води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, ум |
| протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца |
| који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији |
| д не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњиц |
| амо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше |
| е кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; има |
| о мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> |
| ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још |
| есно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба |
| ни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и о |
| се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до |
| ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре не |
| егао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Б |
| обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се |
| ић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офан |
| о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго |
| ка два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два |
| је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкр |
| јде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви |
| мело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то врем |
| ка огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слобод |
| ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> |
| змакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у |
| д историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Кр |
| олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једре |
| <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре |
| школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо свр |
| учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде |
| ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса |
| за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, |
| благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било к |
| устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо |
| м као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="34 |
| после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пад |
| апетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охр |
| у га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме |
| их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</ |
| ад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у ње |
| пет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам |
| о грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће |
| а наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипа |
| ље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, как |
| дите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо т |
| упна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офа |
| ајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље к |
| оспода министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Ка |
| би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бит |
| ига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p |
| ма причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо |
| су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи он |
| овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb |
| слим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</ |
| ања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као ча |
| плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену |
| га места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — к |
| сти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара |
| рна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој |
| да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорим |
| >Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још |
| поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да ве |
| и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто ма |
| де кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање с |
| гла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, ка |
| — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли |
| и, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, ко |
| а ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>По |
| аност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица ј |
| то је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} |
| пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, при |
| .{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је |
| аше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед |
| ењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је до |
| ојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хот |
| блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од |
| остељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрп |
| а поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка н |
| дим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплаше |
| а скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у кол |
| двојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у ср |
| не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт |
| ље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ |
| ижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који |
| из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди м |
| а се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — |
| нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, т |
| и је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех |
| ле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, в |
| исоких планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{ |
| теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске |
| оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, |
| спође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледа |
| ам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо не |
| бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је један |
| гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, уз |
| а.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцим |
| омобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду н |
| ница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели ова |
| рти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један |
| ји.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> |
| Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради доб |
| и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и |
| реко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски К |
| ти уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења В |
| са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; м |
| и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекај |
| опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју с |
| дској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано са |
| чком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преп |
| агу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, и |
| скало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S |
| е снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, н |
| е и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм. |
| снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава |
| бији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} |
| — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и |
| службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли з |
| ивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје пород |
| фицири — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са |
| имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вер |
| плим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубо |
| дном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења п |
| Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти ј |
| и ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, к |
| мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да |
| вона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Ду |
| о да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у к |
| ца, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осе |
| драва, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који уда |
| румовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је |
| ја је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче |
| ане зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинс |
| испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно |
| S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Једа |
| ајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмови |
| здробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну |
| ва слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише |
| кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српс |
| цу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје |
| нио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој освр |
| руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гне |
| нски напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту ј |
| такнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујн |
| што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у му |
| том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Панти |
| е у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али |
| жа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће |
| ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога у |
| не</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим н |
| колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали |
| рлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се про |
| емо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто |
| ад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} |
| уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да с |
| главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се устав |
| нарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је |
| ао да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире ж |
| оји га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње ост |
| истити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књи |
| вољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p> |
| овољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p> |
| догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> |
| ећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напусти |
| те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скуп |
| планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега |
| метеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове |
| попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере |
| ће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи сп |
| сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад бл |
| стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо |
| о са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на |
| године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 191 |
| мећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у ко |
| оследњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар |
| је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом прилико |
| ти, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је |
| венилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грл |
| допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним про |
| о на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из двориш |
| и: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је дома |
| ства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио гла |
| а.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то кр |
| с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих |
| </p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. |
| успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вес |
| из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота |
| олести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепши |
| ску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци ниј |
| мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да |
| видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке вес |
| — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговар |
| Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, |
| које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање |
| /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, |
| притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоузда |
| у, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици непово |
| наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те |
| знемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрље |
| о сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} |
| се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и |
| чкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{ |
| у, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни к |
| згледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољц |
| ену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници |
| државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изг |
| укао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} |
| .{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничк |
| вадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ћ |
| када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио |
| азним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, сед |
| вориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те |
| ко их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су деч |
| раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у ти |
| ина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гу |
| е госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" |
| двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка а |
| двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, |
| сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се |
| оси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жу |
| му... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} |
| коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканс |
| вне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, |
| р ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припа |
| сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где |
| исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама |
| ћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не |
| уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку |
| атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са н |
| а, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини |
| е, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p |
| љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло дал |
| задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском с |
| кује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> |
| укурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарај |
| че.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред врати |
| роз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устрем |
| } Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једн |
| је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где |
| едан подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али он |
| е сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изне |
| ојега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет |
| е стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер |
| уну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали |
| ни.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствар |
| рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су |
| дељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај ва |
| о је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је |
| } Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су |
| пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на ши |
| Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чин |
| S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одве |
| укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утвр |
| на ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода |
| уку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе г |
| и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар |
| ли она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он н |
| им пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и |
| ласти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога |
| нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих ва |
| сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне т |
| нушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче |
| p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било наме |
| ив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни |
| а са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошч |
| жити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде доби |
| инуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао гла |
| људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и |
| и непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело |
| а и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потек |
| пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљ |
| и смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type= |
| еми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде |
| аставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном у |
| Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се |
| им очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Тр |
| ма, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинам |
| ић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и д |
| се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и |
| танице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и јед |
| да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрн |
| узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче д |
| м тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајућ |
| ешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне огр |
| ма је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у рат |
| ник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у кој |
| обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могл |
| ели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} |
| војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа |
| 0 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови |
| на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док |
| д, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у |
| ћ?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде? |
| и бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфер |
| а Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Бео |
| отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На |
| мовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата н |
| да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} |
| на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „ |
| це које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбо |
| а места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из |
| је породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна с |
| р и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца |
| е како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак та |
| он.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер |
| киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешк |
| војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе н |
| је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали неприј |
| ешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, |
| меће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и |
| анцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, ниј |
| и се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је н |
| <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда |
| ут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском поло |
| е су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали |
| те а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељиц |
| дно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покр |
| ожајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгу |
| и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, ил |
| м једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> нос |
| која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим |
| е провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и гд |
| ицу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да |
| али и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје го |
| гине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, |
| , она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{ |
| ла и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила |
| на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове санд |
| им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Г |
| /p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ј |
| полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је от |
| рижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом |
| о је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то с |
| ем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Срб |
| наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, |
| м“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са |
| з Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога о |
| смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтов |
| и бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним пот |
| пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбу |
| је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је |
| змеђу Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећал |
| тених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— |
| ра рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочарава |
| ваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а |
| вештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутс |
| места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стр |
| гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред |
| јући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се |
| ло тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петр |
| опире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у |
| > <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по те |
| угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} |
| тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и |
| о и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице |
| ре арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се из |
| подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост н |
| вајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљи |
| а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза |
| ла сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека |
| али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада |
| S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лу |
| ети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је |
| товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цел |
| 2" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту |
| нутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су |
| траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше |
| и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руц |
| руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео офи |
| и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази |
| .{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! |
| а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике. |
| еђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао |
| плозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варо |
| то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па м |
| лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малакс |
| доше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо г |
| а до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази |
| дземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вуко |
| S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима |
| равим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ д |
| У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> < |
| и али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p |
| дбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, |
| да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око в |
| ров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на |
| S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет пот |
| ви делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламе |
| а и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје |
| покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова кој |
| давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, |
| ду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n |
| а, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће са |
| ојска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође да |
| од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па он |
| голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... ка |
| мео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао |
| , воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад |
| тини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отп |
| овања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вер |
| и ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и је |
| остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљ |
| крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу |
| је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да |
| .{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле |
| змеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу |
| ника, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива |
| шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би |
| натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па |
| — Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо |
| жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>При |
| ране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма к |
| старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од |
| Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— |
| поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и п |
| ом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при |
| ш једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повес |
| ћи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила бил |
| поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за с |
| да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, |
| ачелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{ |
| ало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> |
| ува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом о |
| загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; |
| егови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили |
| .</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њих |
| буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и п |
| земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком |
| .{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком |
| бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали |
| су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су н |
| балама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће |
| балама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи |
| ћи напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све ви |
| ти, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</ |
| ђена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{ |
| ода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако |
| јана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је д |
| ија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где |
| не, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као |
| словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће |
| дног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што |
| вој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корп |
| следњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Туж |
| љују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи |
| а шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем конц |
| рихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— |
| е сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А |
| згинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нароч |
| може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</ |
| еле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p> |
| ш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако |
| /p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— |
| Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нек |
| та је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле н |
| мо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти п |
| </p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописно |
| има да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући с |
| као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нара |
| на која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништ |
| до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад з |
| о прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животи |
| ла.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> траж |
| о проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на с |
| ећ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чед |
| од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и |
| ове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире |
| носна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када |
| ухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито |
| јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chapter |
| ела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улица |
| је је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачењ |
| оје трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не мож |
| питао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него |
| дица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</ |
| о?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци д |
| , који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих |
| : који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сети |
| бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, п |
| гађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад |
| ку.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата с |
| али као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у г |
| о вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму прост |
| т не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисм |
| извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрип |
| > на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, |
| балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока |
| отле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је |
| S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као |
| е ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срест |
| пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спа |
| ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина сп |
| почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска К |
| у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати |
| но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, |
| о обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало ј |
| или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва на |
| ве је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер |
| ам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући |
| завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у |
| е спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум |
| а из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на располо |
| о се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове ч |
| те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> < |
| а путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала м |
| азећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео ре |
| свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођ |
| мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, |
| штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Тре |
| у...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.< |
| чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је с |
| жак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачн |
| десмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млад |
| >— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљај |
| аш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се |
| фицири који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у |
| кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних |
| е, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, |
| Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, |
| е, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му у |
| јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој с |
| несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој |
| е мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и п |
| — Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, |
| к савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћ |
| е не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој на |
| рно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако |
| зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џуприм |
| p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихи |
| дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л |
| један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашај |
| ница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах |
| шао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама н |
| ка, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p> |
| раг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни |
| ила је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном |
| ти горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, и |
| ја још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> < |
| ло се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за в |
| ораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја диг |
| руги, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па |
| шком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла |
| свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страш |
| Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће |
| ижњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек |
| је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он |
| них, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па |
| а путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збе |
| ише културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културн |
| аната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и о |
| о гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; |
| мењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; п |
| те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли |
| ца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} |
| што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— |
| азивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле |
| едом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! |
| ремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> |
| хово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси |
| ши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> |
| во дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Фр |
| Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не о |
| ешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и |
| по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недр |
| ду сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за т |
| пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше о |
| сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n |
| Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који |
| гедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као |
| врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у |
| посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро. |
| канског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном вр |
| развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, |
| мена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљено |
| p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> |
| мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— |
| аши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија за |
| главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и о |
| тупио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понуд |
| екуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или |
| а.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из |
| та и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо |
| и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да п |
| нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била нераз |
| воришта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша з |
| као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не мог |
| на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они н |
| ез граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако уп |
| да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам |
| степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се ре |
| и тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да ни |
| ш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким |
| , опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им |
| ојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку |
| чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђ |
| — Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу |
| који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на в |
| око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако с |
| о кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњ |
| ке да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише |
| оље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Пр |
| {S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у |
| адром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у |
| јавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чуј |
| ге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили и |
| ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> зна |
| квих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улиц |
| арски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире |
| ишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћ |
| дили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог пора |
| зничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим в |
| ку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, |
| ата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни се |
| ација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казуј |
| их пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питањ |
| /p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам |
| ет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Срб |
| тилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, в |
| н се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.< |
| едног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прис |
| тијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди |
| ета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— З |
| стима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне ал |
| и даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p |
| вест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљен |
| се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмах |
| ење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема |
| јпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у пла |
| лити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који |
| наге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја |
| .{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они ко |
| рку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="3 |
| <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса |
| ви:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога м |
| .</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и |
| лаву и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много т |
| више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао |
| о у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још ве |
| са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бо |
| Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим |
| р, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате |
| рди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — |
| толу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га |
| мена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мо |
| ство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци доп |
| рану јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао |
| јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једни |
| учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо њ |
| бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети |
| ио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напа |
| их све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају |
| чувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је |
| ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где |
| ја се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, ч |
| } Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позл |
| но те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лиц |
| у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, |
| ти због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве ле |
| то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањ |
| реба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће |
| прави те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на пи |
| оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно ј |
| мо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовал |
| а бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрен |
| на што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енгле |
| или Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, с |
| одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — |
| ма једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повес |
| Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта |
| сподару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и тре |
| еца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јес |
| га и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обз |
| овну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га |
| ам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд |
| зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је |
| <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ оча |
| постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али |
| нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу |
| — А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела |
| а тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} |
| {S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути |
| Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, |
| оне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза |
| те, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај је |
| е.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у |
| ја већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице |
| мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исп |
| оје је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два ј |
| ети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседа |
| мова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту |
| , или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер с |
| нуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки о |
| крете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образова |
| Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљ |
| моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично |
| е од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећн |
| свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те |
| с овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са он |
| алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска ш |
| још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави с |
| и спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, |
| е сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су |
| м а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала |
| ов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на |
| повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна |
| ице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се су |
| <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кул |
| од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страх |
| , нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непозна |
| пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била |
| оћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и о |
| S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на |
| дају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изглад |
| сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи |
| говој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је |
| но био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни инач |
| небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се |
| је су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не до |
| нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевај |
| н по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те |
| ионим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала |
| љен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао |
| о отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, по |
| тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тај |
| Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и п |
| густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј В |
| наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужуј |
| м на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду |
| узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одрж |
| где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцелари |
| е снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који |
| <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Же |
| у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од осло |
| Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају |
| а је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација оча |
| јном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим ст |
| ј рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске ди |
| жан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских ба |
| .{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала |
| Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турском |
| о крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога окто |
| рави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама |
| влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{ |
| Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичиц |
| ла наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Не |
| ов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује пон |
| ину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његово |
| p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно |
| то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сам |
| ати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господ |
| у Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говори |
| ирају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање |
| Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет |
| ило двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде |
| ини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — о |
| жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ |
| тави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне |
| ад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио. |
| и а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у т |
| рби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, и |
| је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се |
| и је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, б |
| ређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по ј |
| се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва |
| ћа и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак неприја |
| бе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ н |
| а томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</ |
| душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бр |
| Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пр |
| овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натовар |
| ном ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за на |
| Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали ул |
| балама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како б |
| pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас. |
| м и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући |
| <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претен |
| орије.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних н |
| дите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина |
| кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње кућ |
| са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> < |
| а једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као |
| — Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, му |
| Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— |
| зивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, |
| марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошл |
| а и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим ста |
| за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред |
| воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вес |
| узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и |
| а Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију. |
| о.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овд |
| ара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарев |
| т вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама |
| остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен |
| едајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгл |
| велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо свак |
| е оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p> |
| цин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога м |
| слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњ |
| је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да с |
| ну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица |
| ињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду. |
| онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чу |
| пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сирот |
| ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице |
| бијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} |
| га даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на св |
| сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијаке |
| пустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће зас |
| коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из |
| ако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде нос |
| <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а |
| p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубљ |
| те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, |
| и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена раси |
| жна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од дворац |
| у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз к |
| ве затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем сп |
| ем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју с |
| на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по |
| оз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим б |
| али, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло |
| анцузи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> |
| и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и |
| ирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је |
| ају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, г |
| а пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повук |
| о и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједн |
| ену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је в |
| ако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи |
| а још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази- |
| одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до са |
| .{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они з |
| ве јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо д |
| У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решенос |
| Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био друг |
| ирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се ваша |
| ела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гоми |
| — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске држ |
| а се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови м |
| вољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак п |
| дрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се |
| зносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну |
| о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је кази |
| b n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавај |
| на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле при |
| е дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и ст |
| Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлач |
| месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињава |
| , сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избегли |
| већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из д |
| пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен |
| то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још |
| ћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</ |
| м је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, |
| се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако врат |
| бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је бил |
| он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> |
| асипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо н |
| родужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који |
| ам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као в |
| , мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, кој |
| ко би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Н |
| ући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где с |
| е је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је тре |
| емо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме к |
| ећ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше во |
| ом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао ре |
| оја се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим к |
| отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају |
| роз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патр |
| ете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по |
| ничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се |
| Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Б |
| у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутр |
| ећ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, пр |
| ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, |
| јом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа |
| ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда |
| S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околн |
| инске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа дал |
| а и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за грана |
| Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много |
| /p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремеће |
| са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у поглед |
| алдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим проз |
| а нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем. |
| ђана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска |
| ише ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад |
| ћ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Ј |
| пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони |
| брину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тр |
| се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу В |
| цири на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због |
| на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се сп |
| Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тр |
| те како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда може |
| ана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости н |
| даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, зати |
| доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велик |
| доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> ко |
| ајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, п |
| Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је не |
| ижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска пов |
| p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељ |
| /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло |
| сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми |
| испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језо |
| увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у сво |
| {S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, на |
| корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашен |
| ћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североист |
| још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега ј |
| е је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се в |
| и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p |
| абланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају неш |
| ју.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испра |
| ји се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последиц |
| е роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо а |
| примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежн |
| Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турак |
| 49" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А |
| н начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.< |
| Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он |
| — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет ше |
| о?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаре |
| .. ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што |
| адићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало |
| оју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме по |
| да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је |
| ше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{ |
| аници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо |
| им вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— С |
| носе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Он |
| д непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме.. |
| носили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да |
| њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим. |
| ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али |
| у ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људи |
| државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су |
| — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb |
| надох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда кад |
| мем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је разм |
| га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалост |
| разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе |
| без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> < |
| цала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао. |
| те се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахо |
| Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми |
| <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала |
| ржави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску |
| јом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и |
| се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву |
| ило, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте л |
| да?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна |
| p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији |
| то поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу |
| а убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија |
| лушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме |
| и.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— |
| понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> |
| нковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелств |
| снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја д |
| е штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место |
| реба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па |
| сла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, јо |
| Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" / |
| ме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас. |
| ту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима н |
| јанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики нау |
| у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољи |
| ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да |
| Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно с |
| успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да |
| Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и уз |
| даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која |
| а.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, кој |
| маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су |
| и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уз |
| тимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="33 |
| а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућ |
| ишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке |
| које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи з |
| лазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било на |
| асне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као там |
| и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгл |
| и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчк |
| е стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превал |
| егало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње |
| ата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрица |
| Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— |
| ише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које с |
| они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, кој |
| рој још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку уз |
| е бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или |
| пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а |
| ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница |
| воље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а |
| оја ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Је |
| .</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву ос |
| <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n= |
| ије ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали |
| даљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако с |
| наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао су |
| смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као |
| постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу |
| S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} У |
| ћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="1 |
| и на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и п |
| ад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе |
| мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине наро |
| је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав |
| ло, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од н |
| а означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних |
| сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засул |
| Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како |
| шим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није нас |
| га дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају с |
| , крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ |
| ста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, кол |
| се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Нар |
| бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска |
| — Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> |
| <head>XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи |
| је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухват |
| утра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме |
| ета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама о |
| машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном каме |
| ти дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју |
| спред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све |
| ио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео по |
| а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их |
| ризрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли |
| шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од |
| какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и се |
| домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, с |
| е снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи д |
| е узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настав |
| >Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле д |
| једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силует |
| мо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд ј |
| ли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провла |
| ко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмак |
| од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју а |
| утих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од мил |
| ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одгово |
| /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретник |
| ређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватил |
| из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола |
| да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљан |
| се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да |
| ашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш пр |
| болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачу |
| где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања који |
| а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родите |
| , који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са |
| <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стић |
| ку паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје |
| малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана з |
| <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебел |
| е облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео |
| тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши |
| дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи из |
| мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламен |
| де спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пош |
| крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Ул |
| еда читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облик |
| и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пун |
| {S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде п |
| ивети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови |
| у која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен |
| групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Н |
| иљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што |
| питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико раз |
| ен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</ |
| мо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити |
| из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, к |
| оћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио н |
| а је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црни |
| адох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори сам |
| ћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а |
| ало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних |
| д нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас мора |
| ело, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртават |
| Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по ха |
| Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздв |
| љ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је |
| дну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чел |
| ику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из вел |
| раћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи се |
| д Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и по |
| су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, |
| аким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, |
| тета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у то |
| благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни р |
| требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су |
| да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући |
| ни са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била |
| у нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту |
| адноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов пос |
| роз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке |
| S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавил |
| ет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце ме |
| се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједн |
| о оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи изме |
| рва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад |
| воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све |
| <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме т |
| хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што лег |
| изе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p |
| и да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита в |
| еда бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? п |
| цртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили к |
| ку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса |
| го лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем ума |
| да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај |
| год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од |
| са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао ј |
| а да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљи |
| овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ о |
| них иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, |
| одри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се п |
| еднуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижн |
| х је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком н |
| ла јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину |
| да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те д |
| е питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мр |
| лоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко з |
| на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет |
| апкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних |
| , сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на др |
| а стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са ли |
| а би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу |
| приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по дворишти |
| а која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Св |
| о прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотов |
| у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међ |
| из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења |
| је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо мо |
| ови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за друг |
| ане да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са детет |
| ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, |
| јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, из |
| напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој ку |
| које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румен |
| } Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покри |
| пет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се ме |
| крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час је |
| лажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој |
| на климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље ра |
| у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох |
| са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Св |
| и српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго |
| за болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај к |
| атила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда |
| ај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас |
| од кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће н |
| ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјањ |
| озебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> |
| че се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те св |
| дук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по |
| јају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, |
| е.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик |
| ђати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско |
| о страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жен |
| икују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огр |
| огу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све ја |
| мо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p |
| све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити в |
| ру мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она |
| , на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада |
| се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу поврат |
| посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па |
| ку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и |
| непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n= |
| била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улиц |
| ји је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од јед |
| пријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови нама |
| ставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! |
| ројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је заст |
| на, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набаца |
| с, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не |
| једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче ко |
| нима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих во |
| ламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и |
| у тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може св |
| где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко |
| и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греј |
| прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзл |
| пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина годи |
| авио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробд |
| морни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином ј |
| адовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у |
| гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљу |
| о се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се н |
| секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта |
| ијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово до |
| у трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе |
| м људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали |
| омобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време |
| рна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи |
| екину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ |
| ла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни зл |
| крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} |
| авукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S |
| сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што м |
| кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај плас |
| ве друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</ |
| ност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једн |
| е тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а тр |
| ачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више разв |
| , али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се п |
| Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или |
| е могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и г |
| хињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако |
| p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза |
| положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража кој |
| то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</ |
| е раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, |
| ен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, |
| ране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док јед |
| руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не мож |
| <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— |
| Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и лега |
| p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је мн |
| го жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало |
| ог зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да |
| кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја? |
| а вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра ниса |
| ребаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама от |
| а.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, |
| е што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узно |
| оје се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга |
| ислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично б |
| >— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се |
| о где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били п |
| укао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те по |
| тала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb |
| ви са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињ |
| т, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити |
| све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви о |
| p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — дода |
| можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате |
| свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја |
| — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— |
| {S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо г |
| узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори н |
| хом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју |
| размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола |
| а нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па н |
| b n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па |
| размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ва |
| , које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш талена |
| волите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препа |
| од се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске у |
| је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам |
| њу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачни |
| ер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на кој |
| масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима ок |
| е, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници |
| хујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; д |
| дина истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети |
| чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка гла |
| ретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како |
| , све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој ч |
| це све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грун |
| ога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му |
| све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман |
| и пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан к |
| ћу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су |
| ава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио де |
| S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме в |
| реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа с |
| е и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које |
| ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим роје |
| јано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим т |
| ишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио н |
| едрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве |
| звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад ве |
| ј дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем ка |
| .</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које |
| смех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвиј |
| на бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дуби |
| трли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртав |
| ри непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а |
| , који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну |
| " /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То |
| ут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, к |
| иче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, |
| да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се |
| м, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак сл |
| руговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је |
| час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с кој |
| та.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!< |
| ње муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнан |
| свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Ил |
| се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{ |
| ?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који |
| у на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај |
| {S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Н |
| овска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњ |
| ици доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао |
| село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и кази |
| лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске у |
| једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови по |
| то су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико об |
| тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> < |
| катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога нар |
| номе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од |
| обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, н |
| да као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине н |
| аобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре з |
| вове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази |
| аше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати р |
| гао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом |
| гобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и |
| вори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас |
| ло су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слоб |
| ивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руц |
| бе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате |
| сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} Т |
| и па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли ли |
| ; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Коп |
| каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оп |
| казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави сво |
| одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се раст |
| чност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у кру |
| рације савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— |
| у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— |
| анда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пре |
| трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септемб |
| редовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септе |
| бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очеки |
| могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се |
| еговим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И |
| нити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље. |
| изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p> |
| и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далек |
| прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у |
| нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, веро |
| копља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога |
| ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је |
| е мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржа |
| ате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улиц |
| , више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о две |
| ете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише |
| ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се са |
| свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовск |
| душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо з |
| манову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом и |
| руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољава |
| елом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и с |
| ази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора |
| надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Кумано |
| радских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{ |
| Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Бито |
| редузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што бли |
| застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ |
| чео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, коле |
| ње се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше сна |
| рујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрп |
| утевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" |
| ићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен |
| ице, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве |
| .{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p |
| смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове к |
| ант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се са |
| преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на |
| </p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских |
| ак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који |
| есет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> |
| кукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве |
| а забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који и |
| ј начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у ово |
| и су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли как |
| ија о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен х |
| ико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толик |
| колини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на |
| наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да рад |
| императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљ |
| а одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да је |
| ађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, по |
| лико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо н |
| аскрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао с |
| } Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косо |
| нога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, с |
| са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћ |
| се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p |
| овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се оти |
| амо традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму трад |
| ковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака |
| Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу |
| зде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на др |
| игло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретн |
| сак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрп |
| нули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је твр |
| , двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су до |
| ма се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри |
| да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја ј |
| да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се |
| т нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, |
| /p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда.. |
| рака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село п |
| ли царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће |
| ши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци |
| клињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворе |
| ено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да сав |
| и код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни оп |
| новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још |
| тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> |
| Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбуша |
| прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они п |
| а пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Пал |
| атеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Т |
| под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успу |
| вима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а он |
| е спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појест |
| ји су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само нек |
| Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</ |
| .{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо м |
| ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам |
| чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски наро |
| породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразиш |
| код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили с |
| и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се |
| {S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар ј |
| сле мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а ка |
| сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те з |
| дио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да н |
| пе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што |
| тучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Пр |
| ио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} |
| и вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја |
| убоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени |
| рамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас |
| етоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка |
| обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској бате |
| амо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим |
| ица храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна п |
| а да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женс |
| рим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда! |
| редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а |
| и кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; с |
| т:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми ос |
| цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег с |
| абри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па |
| га већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га |
| Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову |
| ку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њо |
| поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несан |
| мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не з |
| пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а |
| да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао н |
| /p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој нико |
| а сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, |
| е се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искра |
| е ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема виш |
| а одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али |
| лницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се ра |
| аже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгуби |
| <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хте |
| — Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пит |
| <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање пр |
| прата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Ве |
| им хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим |
| запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости |
| аг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци |
| кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те от |
| да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе и |
| ићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди |
| тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их н |
| ац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, м |
| т клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, под |
| </p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он |
| вет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува |
| иници служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може |
| Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: д |
| Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се по |
| ознаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p |
| >— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запит |
| то, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да т |
| врди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?< |
| о речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог. |
| и се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И |
| а није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са на |
| врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеник |
| ашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде |
| е себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве? |
| јем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. |
| чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код с |
| >— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много |
| а ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је |
| тране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у |
| лаго мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он ка |
| раћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— |
| ма о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се подел |
| Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разг |
| године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ са |
| А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, р |
| .</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, |
| </p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све т |
| ика и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у п |
| никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућан |
| ар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали с |
| тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претур |
| рквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов к |
| ости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болнича |
| пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник |
| сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баб |
| рупи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу д |
| ачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи з |
| исам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах с |
| су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, |
| > <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо |
| е ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо |
| опео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па д |
| пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин по |
| те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не с |
| днеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се |
| ј, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули |
| иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Оног |
| је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли |
| ти; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их т |
| нутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их т |
| зноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и п |
| равда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицал |
| редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ ј |
| да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — дода |
| другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</ |
| ично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под к |
| на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим исток |
| ода које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, О |
| се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузим |
| торијски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> |
| , јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против |
| један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања ј |
| је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместил |
| , упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} |
| ак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ств |
| варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли н |
| у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и |
| ли али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође ве |
| алеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Је |
| ом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту |
| ута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру на |
| дана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на |
| удавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговск |
| епријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може неп |
| .</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећ |
| има, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албан |
| а се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европс |
| о што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри с |
| рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала |
| а само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— |
| и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам |
| и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>В |
| еде, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеб |
| дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина б |
| страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из ср |
| и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити о |
| сли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здр |
| езница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много |
| расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што с |
| жити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</ |
| госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="51 |
| ја се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста д |
| а, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно де |
| тињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наста |
| у ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влаж |
| о тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да |
| подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо св |
| чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту суда |
| српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пр |
| тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикуј |
| S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну |
| елу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим |
| удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прв |
| носе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу |
| није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, тр |
| ожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вард |
| спита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p |
| ребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу з |
| те о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и |
| иновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша |
| е могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку |
| оку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све однос |
| избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га по |
| куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам зас |
| } Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности |
| вном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших |
| напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако |
| та неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста |
| је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сут |
| Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да ј |
| зе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним |
| вори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се над |
| чано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Прокле |
| ских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са запа |
| ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали с |
| азапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разле |
| атити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна |
| а!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војв |
| велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да |
| а не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај |
| а вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором ко |
| а вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са |
| утија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су |
| е ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд |
| са Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, |
| и за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S |
| е, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима го |
| олико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет ниј |
| језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви н |
| ало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да |
| ли те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Б |
| дмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде с |
| ad>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, |
| орије како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских дом |
| ених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрва |
| <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинам |
| ма пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које В |
| коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се |
| њића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се п |
| оји занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини |
| , разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} |
| љску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај к |
| рганизацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам |
| {S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Ру |
| невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је з |
| пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрв |
| к, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра |
| n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили |
| друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који |
| ржаве и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који |
| остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се прет |
| земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су |
| са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила р |
| ације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда в |
| крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необичн |
| е жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта |
| ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамв |
| место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме скло |
| у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који |
| кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи. |
| спраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми с |
| те долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотл |
| ве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је |
| вари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде |
| клонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можд |
| мом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете на |
| дајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи мест |
| мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и |
| на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се |
| окушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S |
| ко огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без |
| и висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини |
| и сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан св |
| ad>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Кон |
| тиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачк |
| да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће |
| гарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — |
| Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешк |
| оцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пру |
| > <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је прос |
| пуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се |
| их, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у кат |
| стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је пр |
| ње.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, гд |
| ола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Ни |
| код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили. |
| риликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срес |
| најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у пл |
| т стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави прем |
| о седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је |
| о би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни |
| они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама |
| они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> |
| ушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{ |
| head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте го |
| у душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, |
| ебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је |
| шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се |
| официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада вези |
| каћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је са |
| или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја |
| се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском |
| че у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу ко |
| целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и по |
| ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола |
| ставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја ж |
| кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске н |
| ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто |
| слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац |
| овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају |
| ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми |
| граду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи к |
| ри у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рек |
| догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београд |
| једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један |
| пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи к |
| ј Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук |
| час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској |
| нио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи. |
| евиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали |
| ло да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} |
| штедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна К |
| Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај нео |
| ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја |
| очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорно |
| е криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него ов |
| епотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у |
| одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је |
| било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси ра |
| <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад им |
| свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> |
| обаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па |
| ачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугар |
| подин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена |
| ежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да |
| ли смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га ниј |
| а се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост |
| виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, кој |
| ли јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега |
| зађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који по |
| лић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога |
| зарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који п |
| ва сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сво |
| ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само |
| ожда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивил |
| ји на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчове |
| ас на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на |
| оистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косов |
| скве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна так |
| >— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као д |
| брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила го |
| у још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у момен |
| заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи а |
| Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу там |
| ним <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликћ |
| <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снаж |
| ти та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — преки |
| n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помен |
| и која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, ко |
| вори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Она |
| ичина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по рас |
| авио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, кој |
| ј рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле |
| ги и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић. |
| а такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по |
| демима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из |
| понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те пог |
| ји часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну |
| га Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога |
| шћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегрш |
| е ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави ко |
| > <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је |
| административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{ |
| ког сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља |
| му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за |
| ра који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе а |
| нсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, кр |
| ребало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која с |
| идова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грок |
| ови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних |
| unit="subSection" /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим кана |
| у која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савез |
| грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсира |
| — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По ре |
| савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским ин |
| м царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову на |
| S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом |
| летва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> |
| а; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкар |
| реливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу |
| еже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца |
| арњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се |
| почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која жив |
| ом неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вер |
| ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који с |
| то има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога |
| е још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да |
| ободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост зад |
| али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљун |
| када, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањив |
| ља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео с |
| ам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их ј |
| о је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуств |
| се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога |
| дили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрав |
| тоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачуват |
| ма бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и с |
| вати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указују |
| н?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на |
| а месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будн |
| , звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бо |
| ји се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она т |
| ју.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропо |
| ба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наст |
| оћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу. |
| његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са стани |
| оју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима |
| мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, дру |
| арао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас |
| дења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео |
| ом, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо св |
| ђара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, п |
| сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је ру |
| а је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први |
| на садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржат |
| .{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењи |
| бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох |
| већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвоји |
| поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеј |
| ги храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распи |
| ас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, |
| данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанст |
| де спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила и |
| је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се |
| снуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити |
| груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у |
| да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало |
| дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре о |
| руне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{ |
| же пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вје |
| ене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, |
| а не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и |
| ржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>М |
| род српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује |
| ни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l |
| да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутр |
| свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{ |
| ни, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам са |
| удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи момен |
| иша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину |
| ли шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са о |
| се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напуст |
| ти и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 годин |
| ни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, |
| доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајућ |
| те, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река |
| ици да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на јед |
| твом, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопљ |
| дити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фр |
| у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења |
| ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова а |
| била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} |
| и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, |
| и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из варо |
| е и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време ката |
| , предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</ |
| у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и мит |
| а беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме п |
| се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали |
| , он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> |
| ти се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутци |
| и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зрак |
| ћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме |
| болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказ |
| он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања |
| је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, ка |
| е, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њи |
| ке и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној н |
| /p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не веру |
| 247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турц |
| и мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште |
| оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге |
| и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да ут |
| тији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три |
| ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни |
| </p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађ |
| потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, |
| Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p> |
| то је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајал |
| ледњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их |
| Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се |
| ви говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и пос |
| еровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори уч |
| рби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забе |
| това.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика |
| седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, кол |
| и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учио |
| езничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав бро |
| који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију |
| <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро |
| ао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали |
| је трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академиј |
| ости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је |
| скога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним |
| шкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на |
| !“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из |
| обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се п |
| су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред |
| е он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је распо |
| зашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад |
| ти мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји |
| догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра на |
| оме да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непит |
| те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова. |
| једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S |
| А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање ви |
| едан је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге з |
| још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући при |
| то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> |
| ативног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над к |
| их се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизг |
| ду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада |
| нијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати |
| стави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан засто |
| атити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> |
| одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки |
| } До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршил |
| великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтева |
| у легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са н |
| сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а об |
| тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега |
| едном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан врати |
| рије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Рудни |
| поставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле ил |
| остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, |
| по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немај |
| вао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он |
| и сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за т |
| ом циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико ниј |
| к, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде |
| је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја т |
| асти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти |
| ело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнул |
| рамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је |
| ној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једног |
| брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први зна |
| И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, |
| већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господин |
| а, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до на |
| к, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива сам |
| тоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се |
| покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не и |
| рице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и поло |
| ро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оста |
| их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је |
| <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар га |
| рујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и б |
| ране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био пос |
| је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље леп |
| есец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу |
| пломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и |
| ћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година хра |
| ује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осе |
| руге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одај |
| ојим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се од |
| даде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но |
| бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш |
| } То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више |
| е који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, |
| а ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није |
| е чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви |
| ли сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стип |
| о веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да с |
| какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако с |
| омиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два п |
| општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржава |
| леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестр |
| ује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је В |
| тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га нећ |
| ина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо гд |
| шкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти |
| маја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророча |
| питам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господи |
| а Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је |
| е верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, |
| Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не ка |
| но што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавал |
| зимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну |
| верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Маци |
| ипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у м |
| , дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и |
| мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он са |
| е ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је |
| најући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто |
| ло.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да |
| начи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих ж |
| продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то он |
| } Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер |
| <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођени |
| м за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, |
| била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам г |
| а, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одго |
| к се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више не |
| опреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — го |
| аде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велик |
| има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезд |
| е ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним др |
| гло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити. |
| и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће њ |
| е озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда |
| едају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, ј |
| бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, |
| љује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} |
| у негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и друг |
| и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и за |
| дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> |
| е китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим з |
| да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S |
| их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову по |
| а детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војнико |
| м зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена д |
| вала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би х |
| у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али |
| бирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице |
| нај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крв |
| допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући |
| е, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша по |
| а, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обух |
| х плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да с |
| е Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батериј |
| ивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно |
| блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога |
| стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелик |
| олазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с |
| </p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином це |
| сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским р |
| дноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопља |
| који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је проле |
| у, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађ |
| г разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао о |
| е оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и с |
| > час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није |
| какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да одн |
| Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он зап |
| нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младом |
| још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породиц |
| ати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај |
| ону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш |
| рену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ак |
| иство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан |
| ваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збир |
| е о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским ма |
| ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздра |
| а овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Вени |
| да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске ц |
| више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Ко |
| фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога |
| леној борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из коман |
| да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господи |
| рижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и |
| што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" / |
| вања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не в |
| Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је ут |
| и у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место пита |
| држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и се |
| гледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те |
| барских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису с |
| ина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури на |
| омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају м |
| де сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле с |
| те?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани |
| са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата п |
| упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешт |
| главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљ |
| крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош |
| воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путниц |
| них, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и |
| и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летње |
| прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам |
| а, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене одно |
| у они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњ |
| один који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, |
| , дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и неприја |
| кога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи |
| је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка С |
| /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Ч |
| истративног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт |
| вљали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Р |
| азе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ глав |
| тави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки |
| ежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из де |
| тили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на ф |
| ко железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и |
| а и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да |
| д „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављив |
| о да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђи |
| одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само з |
| очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бри |
| вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковн |
| а великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако сн |
| да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потвр |
| и, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одј |
| ун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} Т |
| ечима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену |
| има крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са |
| .{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>Т |
| p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље |
| ху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде верова |
| се дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зр |
| и се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да |
| а ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђ |
| тад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разго |
| } Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један о |
| опреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек |
| и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговор |
| тобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбриж |
| би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око |
| ш увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуи |
| арских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под ка |
| од каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне в |
| авештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, |
| ички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају преду |
| ти све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или |
| мо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{ |
| Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи оп |
| дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака г |
| ати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек при |
| нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора б |
| <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином |
| ле да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да и |
| расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им п |
| Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућам |
| но сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко |
| ибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{ |
| петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуз |
| ика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране д |
| краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груд |
| ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађ |
| сењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, |
| е већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дува |
| .{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш кра |
| } Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија ог |
| се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кро |
| ар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, |
| } Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку н |
| а ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још |
| ум, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се не |
| се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Но |
| ина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким д |
| кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштени |
| Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он |
| их година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, в |
| испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вести |
| и у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским оба |
| е и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале о |
| ео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> |
| пчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дун |
| тудени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да |
| а из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младо |
| рдаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, |
| .{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стењ |
| нина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се |
| дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као |
| на оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала морав |
| иши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним |
| зи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних |
| ато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и над |
| аје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате ж |
| p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о р |
| век дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— |
| атељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место п |
| оје опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преж |
| и — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> < |
| а не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше бо |
| претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је т |
| је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био |
| а и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n |
| есеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од |
| дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне |
| на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилос |
| а се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестра |
| Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих го |
| е ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један при |
| у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину по |
| тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са т |
| је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред в |
| састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче рас |
| гли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те с |
| е још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па |
| станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог францус |
| више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, |
| дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана |
| прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да ги |
| ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не скл |
| м није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је н |
| кој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених ку |
| и мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се греш |
| артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикну |
| ру.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, |
| е мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по |
| у сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} |
| не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена с |
| да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи ње |
| конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, мо |
| је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнем |
| <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам диз |
| душило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, |
| тах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету к |
| толова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и речен |
| области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпу |
| ним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и |
| о из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнин |
| асно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, р |
| бу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p> |
| арску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и д |
| ира са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и |
| и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за пола |
| вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одмор |
| илу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима. |
| пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја |
| еве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој об |
| ше ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајућ |
| умевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незна |
| ини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провел |
| план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице |
| ски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и к |
| ли збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: јед |
| > <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} То |
| храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призре |
| више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови |
| е, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и пр |
| ли нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необичн |
| одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по |
| упио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја |
| држали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је |
| је као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој ка |
| су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопљ |
| е да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само т |
| легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што п |
| и свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била по |
| и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре |
| {S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут љ |
| обом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет |
| ујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једно |
| ју!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца |
| <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после |
| рата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} |
| ај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он б |
| ин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пр |
| секу све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Т |
| да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговор |
| десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају бат |
| ва на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у |
| азове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављ |
| када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигд |
| нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батер |
| агости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, и |
| — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их мор |
| — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, |
| им, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном он |
| лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да |
| ња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> |
| шти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, |
| ју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе |
| су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> < |
| ају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један |
| а стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступ |
| ледником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право |
| ли о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем |
| .</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису сти |
| у чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад |
| а и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте за |
| ес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се |
| ихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвик |
| p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па |
| мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица |
| не животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указуј |
| али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио к |
| ледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак годи |
| м путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кр |
| путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и |
| ри године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и ср |
| тих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам мал |
| љда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога др |
| и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је |
| а вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађе |
| адиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је т |
| је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и че |
| кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се |
| ос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очим |
| а лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућам |
| фа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак |
| не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је ј |
| ки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које |
| Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} |
| је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на је |
| идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо до |
| ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он |
| ма већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> |
| нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет |
| знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше |
| озадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и к |
| евојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си ч |
| у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа |
| ћ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо бл |
| ђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошл |
| очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми с |
| ким комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидо |
| изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Там |
| у, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим |
| су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо зате |
| тењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како |
| ви октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе до |
| ем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је от |
| атима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало |
| а превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и |
| >Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује |
| вера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— |
| аљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да на |
| и су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму но |
| нован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели |
| испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакн |
| узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у |
| скињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна |
| утомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вук |
| пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — прес |
| онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на н |
| надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Из |
| арочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и |
| а нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, |
| ратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она |
| е бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магац |
| од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва до |
| војила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ моб |
| а била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, г |
| чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док јо |
| едри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ |
| А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те зала |
| е крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога см |
| затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је п |
| Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, |
| ет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била |
| ареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах р |
| аје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са |
| али јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који |
| омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме при |
| ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је |
| а Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, |
| } Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробни |
| дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети нап |
| , о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једн |
| ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај ак |
| , јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих |
| још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који |
| да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда |
| !</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се з |
| у ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо |
| <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи д |
| а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борб |
| док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махала |
| да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и б |
| n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина о |
| а светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека |
| а од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која |
| ено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим |
| зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме з |
| м чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас |
| а ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцније |
| ју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдра |
| е више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближим |
| изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекос |
| ом косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши |
| удила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по |
| цу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и |
| скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову |
| ијатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру суд |
| ајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред |
| настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао ту |
| оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у |
| из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српс |
| е Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p> |
| у се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— А |
| ису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и |
| х је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те рек |
| воју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни |
| е више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља |
| у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разн |
| киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак |
| сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо |
| ва се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и ш |
| ружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кр |
| ако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вр |
| Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, |
| враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Б |
| али.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији |
| ећ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несре |
| да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним профес |
| ово гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и |
| ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они |
| села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} |
| пи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова от |
| ко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један |
| предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине |
| тара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кол |
| развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркеста |
| позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да |
| ца а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо коп |
| поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога |
| во крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али |
| очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо |
| ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се о |
| вином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па |
| ло да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту цел |
| тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од го |
| до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, је |
| но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпоче |
| д једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска ве |
| и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, |
| обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је |
| ази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује б |
| ало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина |
| у кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и г |
| пуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што т |
| е би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више |
| опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмо |
| ла је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама |
| И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедн |
| аље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одмо |
| у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца на |
| широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнин |
| а све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба |
| гнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје т |
| вања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топ |
| има своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих зв |
| еко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који |
| гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p> |
| овни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних кој |
| мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> |
| ш четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам у |
| су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разб |
| еље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да |
| да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још виш |
| њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, кој |
| спе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Им |
| је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једно |
| има и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све |
| а од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљи |
| и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где |
| ледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је ве |
| о.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то |
| усти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и |
| е врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку о |
| ад забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући. |
| екаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, |
| нога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пр |
| че и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се |
| и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и не |
| сећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је |
| , па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом |
| биђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Кр |
| присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - |
| звикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Б |
| ебне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капе |
| уша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на |
| есно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се |
| часна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упут |
| е се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласн |
| ија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и по |
| ће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две т |
| био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно |
| артеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа |
| а северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења |
| ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео |
| /p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њо |
| горевају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на с |
| p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитава |
| /p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић д |
| — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и са |
| хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део |
| је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> |
| које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је ст |
| око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред на |
| м бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је усле |
| икивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, |
| ема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возов |
| ш пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>За |
| ина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је и |
| запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.< |
| е нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и |
| растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својим |
| моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и п |
| и, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува |
| ушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, |
| Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на н |
| ислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ у |
| во без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз так |
| а на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— |
| није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари |
| о један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воз |
| ама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, |
| следње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су пад |
| ан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недељ |
| оље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хте |
| ственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку |
| ијатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо |
| n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престал |
| насите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку доли |
| ојске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади при |
| м и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест |
| раком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се ос |
| јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала |
| и једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија |
| шена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, си |
| ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама с |
| дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама |
| ти.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} |
| ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да |
| Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месе |
| у понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз с |
| к и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате |
| зова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи киша |
| те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је |
| г Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спуш |
| и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и |
| дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној |
| а утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку че |
| н краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби пред |
| бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање. |
| ад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој варош |
| pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује |
| кога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље са |
| је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар п |
| м тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведр |
| аву и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше н |
| ила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мо |
| нулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролаз |
| са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекос |
| доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да |
| изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p |
| жајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, н |
| ини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Кр |
| арене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали с |
| већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те ј |
| асмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске |
| отица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митро |
| ја је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на |
| е у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да на |
| љда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и но |
| адалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу изме |
| ата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кућ |
| уде и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и |
| ило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што са |
| послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне ре |
| ла с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који |
| ма, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, ве |
| рак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам кази |
| оже више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде |
| у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских ку |
| енерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на слу |
| оносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то зву |
| а ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лави |
| Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које к |
| е до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним |
| неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом |
| > <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су засп |
| чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а |
| еће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ип |
| у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера |
| е да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па н |
| вницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спушт |
| црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице |
| ало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима ниј |
| али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује об |
| шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачког |
| ханама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у ко |
| азлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо наг |
| до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако ј |
| који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором крену |
| <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба гр |
| , о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" |
| е на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Мн |
| друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су |
| , која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије ј |
| а, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако у |
| тановника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Б |
| ди малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окук |
| т.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одгово |
| развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гост |
| ју преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како из |
| ка који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада ко |
| диста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам |
| > <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према кој |
| е, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма |
| пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са |
| ема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред ул |
| е, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничк |
| вуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места |
| д допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незн |
| мо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и |
| потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и |
| моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> |
| кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што на |
| у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вече |
| реном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на |
| кудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те ув |
| аса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже |
| дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други |
| исмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њив |
| расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту |
| е у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и дес |
| да свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слик |
| уги цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} П |
| S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало раз |
| м ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то |
| ве нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није н |
| Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те |
| итуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради с |
| ка и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези |
| заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, т |
| е смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели |
| дно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као да |
| идала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој |
| екидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> |
| зио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јави |
| а; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до |
| су и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу |
| углих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му |
| Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија |
| наника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и |
| босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p> |
| епријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, |
| сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад |
| рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа |
| авим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим ст |
| би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младост |
| м, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непом |
| мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало |
| кује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће |
| одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" / |
| ина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањен |
| ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, |
| рпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type |
| ило места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола ра |
| Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да с |
| адни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим |
| поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душаново |
| нистри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али |
| да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно ода |
| не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу. |
| нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Ме |
| казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душ |
| е Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} В |
| возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који с |
| љке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где ко |
| студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, н |
| некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим |
| о западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветри |
| <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек шт |
| е стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису |
| тигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би с |
| љења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај ва |
| а ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се |
| а.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коњ |
| војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> |
| све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизв |
| /p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека |
| ренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што |
| и официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан |
| а и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.< |
| ут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се |
| главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну ст |
| чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника |
| бни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљд |
| ске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена прест |
| Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Про |
| и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се |
| а сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Б |
| е око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ј |
| ош има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало у |
| долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се |
| ак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да |
| о притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — пр |
| соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све простори |
| > <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене о |
| а Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџ |
| : .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још |
| име те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле |
| ћи наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђан |
| а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч |
| а видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можд |
| сти један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио к |
| ку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла доб |
| сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И коли |
| оћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? |
| а и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако |
| чила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана |
| ји, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво са |
| собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој |
| мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста |
| n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залога |
| ао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се врати |
| и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље би |
| пак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао |
| > <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Он |
| аберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би |
| , који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме |
| сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све |
| емена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је |
| наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опе |
| али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку б |
| ија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> |
| ници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка |
| не на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; |
| понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где ка |
| ебе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} |
| у, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, са |
| ор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{ |
| е кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву к |
| а сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезничк |
| ја лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе цел |
| ик.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да |
| очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> < |
| ако попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ж |
| и куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњ |
| рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их |
| } Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину. |
| преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; о |
| Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — у |
| n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка |
| бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> н |
| рче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106 |
| а једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Иш |
| наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељ |
| орац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову с |
| јка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су |
| ражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо |
| ла то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по бога |
| е слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи де |
| беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17 |
| чини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад |
| 47" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, мо |
| ас наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу в |
| о, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држа |
| Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> командант |
| олуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, |
| же пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну о |
| S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <p |
| ницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по кал |
| зничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине |
| ешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним к |
| е питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је свак |
| ру деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасн |
| и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жа |
| ке и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвиши |
| ре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точ |
| , да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војн |
| црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним |
| ћу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале |
| доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су прв |
| гов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно ве |
| орао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па |
| то нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло ј |
| и, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да ра |
| о рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="3 |
| и ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се |
| ченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по у |
| грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот |
| ле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва |
| да те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су |
| поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топ |
| Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да |
| тили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није по |
| разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај |
| судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} |
| >— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, мо |
| бница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> |
| били на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збе |
| сне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кол |
| е српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, |
| исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне |
| .{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" |
| аше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништв |
| ст била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам |
| ње српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало |
| едан паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер |
| војих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p> |
| трије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са |
| у није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им н |
| то пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина |
| ега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Кома |
| адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша |
| ору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора з |
| њи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на по |
| из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву ис |
| ако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> до |
| дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} |
| као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, кој |
| јали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац |
| е.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варо |
| у се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крста |
| ило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војн |
| уковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на |
| о да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која |
| реме.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи за |
| , неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском |
| им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор в |
| ја у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на |
| ко исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Еги |
| прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— п |
| овољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је о |
| га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати н |
| ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља |
| која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбин |
| азују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници и |
| е да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још н |
| ај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће ме |
| би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега н |
| ици и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело с |
| на, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, г |
| ца враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је умора |
| очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сас |
| да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а он |
| и саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негд |
| и се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p |
| Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јут |
| орији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити |
| и бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пр |
| узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса |
| ко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и ју |
| здвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није крену |
| аји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима |
| га који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву исти |
| инитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељ |
| , који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и дол |
| <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633 |
| го да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ зау |
| вају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само |
| Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кл |
| ред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме |
| } За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије простран |
| ућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад г |
| е кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу |
| ова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа д |
| годарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, реч |
| ку нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размр |
| и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, |
| ли храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и |
| Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никак |
| зговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишље |
| је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и бук |
| јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга |
| Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају в |
| Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па |
| су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је сви |
| доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> |
| ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борб |
| а фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зат |
| овић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} |
| ст топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста о |
| Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.< |
| чега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Пришт |
| е ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли д |
| али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без |
| <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљен |
| таше сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и |
| кивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се за |
| улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних пл |
| е куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима |
| чицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто ма |
| о је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — ве |
| рабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник осв |
| овукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту о |
| е их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— |
| S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали |
| е.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога д |
| о било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али |
| е кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а н |
| /l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војв |
| II</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још с |
| X</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, |
| уо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам ј |
| ник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и |
| татка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="57 |
| народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискуси |
| ом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један в |
| , па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким |
| арочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— |
| p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је |
| ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} |
| </p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и д |
| S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Призн |
| како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— К |
| и се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана |
| ком само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели |
| где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} У |
| p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је бил |
| е што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити им |
| њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Ср |
| а.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи с |
| а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостал |
| и тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p |
| И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам с |
| ок се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку с |
| ри ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја |
| е.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на рес |
| заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и |
| ранцуско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даљ |
| , јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско бр |
| грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговори |
| и нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разгово |
| о би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да и |
| сти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице ј |
| тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца ви |
| ту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и т |
| ортрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу. |
| арима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S |
| У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те |
| ту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикл |
| аљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на ње |
| рајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај пр |
| ав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе |
| е већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у |
| оји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n=" |
| утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком |
| атим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, б |
| т.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле |
| милице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до к |
| елика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У згр |
| и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, н |
| Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којим |
| ра и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покр |
| ане и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгуби |
| к дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тог |
| стична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} П |
| ђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S |
| што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела |
| родаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, обл |
| се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио |
| ин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> < |
| ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од |
| ори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а |
| ва, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наи |
| ћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.< |
| д је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p> |
| и, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуаци |
| тени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим к |
| за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз |
| гло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и |
| овољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и |
| поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су |
| ћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ни |
| и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на дру |
| и се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три свој |
| ече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; |
| аренику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне |
| ћу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје |
| палења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче |
| ице поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на кој |
| осутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечи |
| {S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> < |
| смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се |
| важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином ј |
| вих дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште |
| ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се зати |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене |
| е наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло ос |
| јатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час с |
| етра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда |
| онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и глад |
| а собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило |
| ебо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна |
| у страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кр |
| ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море бил |
| лице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то |
| , пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку х |
| ушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити зн |
| и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо как |
| Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се |
| тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџи |
| ре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучил |
| p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас |
| ану.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По |
| скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p |
| тром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и по |
| змеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, к |
| порава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмови |
| у се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо |
| рале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил о |
| гната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би стр |
| и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, б |
| е ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хра |
| усрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се |
| етири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана |
| и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров |
| ead> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било |
| корије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем дет |
| је.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и В |
| новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне пет |
| ана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо |
| више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно о |
| илике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p> |
| као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било |
| д Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажн |
| материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све ст |
| ну, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb |
| штавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и но |
| жури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој |
| и.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још |
| а.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гла |
| ело.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и пол |
| ви у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запа |
| и и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи |
| .{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што и |
| рва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{ |
| ишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе |
| ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде |
| S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </di |
| ћ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Реко |
| оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна с |
| и и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели с |
| ећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним вел |
| и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали м |
| атру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и ок |
| јила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низал |
| и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па он |
| раља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Ср |
| о је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не уми |
| з, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не уми |
| сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књиз |
| на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у пат |
| о сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљ |
| и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштит |
| тоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од у |
| војим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наград |
| ила дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико |
| а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; по |
| ла усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на кри |
| есретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и бе |
| ровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук к |
| , код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неко |
| осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су так |
| ти така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена |
| да, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним таб |
| ам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</ |
| може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И |
| — Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични с |
| ећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, |
| <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господ |
| а је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће |
| ико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p |
| ковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гроб |
| ра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет о |
| о истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке |
| оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, ниса |
| — Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, д |
| прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</ |
| аса није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> |
| ишта што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генер |
| анични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво |
| снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војс |
| сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке |
| њ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна |
| ленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему о |
| и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали |
| она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, о |
| адри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — |
| крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени |
| предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> |
| жао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе |
| Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штед |
| и је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкач |
| — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро про |
| је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случа |
| им, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па и |
| се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговори |
| ме тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више с |
| танту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у м |
| ека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар |
| омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То зна |
| акав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са теш |
| 0" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас |
| преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали |
| е.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се |
| ји ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме трен |
| аване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нис |
| отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— |
| ; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довд |
| раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговори |
| ети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— М |
| гледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па з |
| } Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако |
| с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} |
| цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо за |
| спели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распит |
| >— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер |
| у и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол а |
| ник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе |
| ћа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га јо |
| ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате |
| их малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од бо |
| е одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за |
| би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са сауче |
| е, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли |
| та хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на к |
| на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{ |
| ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и пона |
| <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету ј |
| поуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узви |
| а човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу. |
| ради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, |
| х проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, с |
| умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживел |
| то, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— |
| снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коњ |
| >— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини |
| Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p |
| их људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, |
| део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка пом |
| к.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, к |
| еците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рође |
| а ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити р |
| овараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству |
| -Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним |
| ј успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на св |
| . толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из |
| а одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Каву |
| p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи д |
| м дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— П |
| ју.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај |
| } Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот |
| цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извин |
| ју ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри |
| ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам од |
| теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> < |
| који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко в |
| и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се |
| деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељак |
| и десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</ |
| и појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи |
| о и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему |
| — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси |
| више осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, |
| ане, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умират |
| и!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} |
| умете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњ |
| мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му |
| и му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке |
| а првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном |
| ебе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пус |
| ђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазник |
| рошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће с |
| рве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и |
| од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој сла |
| предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које |
| а старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ н |
| и друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> < |
| низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је пол |
| авцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем дв |
| андуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се сле |
| емилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предл |
| фицирске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— |
| } Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао как |
| ене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја |
| они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се гов |
| врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат |
| евци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно |
| тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, о |
| од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварен |
| арили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и по |
| е л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглави |
| толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административно |
| Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другов |
| бринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако |
| краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гроба |
| и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује с |
| ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне |
| а је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?< |
| свесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</for |
| {S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили |
| данте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могл |
| не Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — |
| илицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не з |
| спод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Исп |
| или гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из ку |
| огла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну |
| трашну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, к |
| да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} |
| ш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ д |
| гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није |
| вића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двор |
| ричала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на п |
| већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамба |
| х врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и о |
| је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која б |
| века а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро |
| морена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла |
| да ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших офи |
| покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човеч |
| па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су |
| олети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није з |
| густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто бела |
| то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће |
| видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и по |
| господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу б |
| од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч |
| ортре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао с |
| д целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жив |
| ше осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још виш |
| дмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а |
| е очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи |
| pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком |
| а се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са |
| погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бра |
| , мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њ |
| укашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан наз |
| /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рам |
| сту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао |
| енутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет ника |
| али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже. |
| S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадго |
| у гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али сли |
| ине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту. |
| ишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Офици |
| .</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се веру |
| ојављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} |
| ео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово ста |
| сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресит |
| успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; |
| з Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав |
| атила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако ј |
| тра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашић |
| оме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душев |
| цније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек |
| <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понов |
| је нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема ви |
| су нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви о |
| вић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p |
| ећ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину |
| светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са |
| уо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода |
| а косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој стр |
| џбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана |
| лезничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљан |
| и војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже гла |
| ан једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога ј |
| ш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта ра |
| а коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла |
| утио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет он |
| сака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их |
| е, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га |
| ства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно н |
| а — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече |
| веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу о |
| све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди и |
| у, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв зал |
| овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас |
| но зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држа |
| , није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и д |
| ива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се ош |
| која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицал |
| ако је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио |
| вац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети та |
| калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гом |
| до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помисли |
| полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам |
| гим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су |
| ; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ог |
| {S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p> |
| вића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пуст |
| да <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал |
| .</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врхо |
| .</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S |
| !“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам |
| јка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући д |
| Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забел |
| о на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у и |
| нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред |
| та не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ |
| пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило |
| стави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која |
| икад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак |
| зивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све ш |
| у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене |
| ру а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај мор |
| гао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су с |
| аници, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону |
| рјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> < |
| ивећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поме |
| упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како са |
| ли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, |
| ну дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p |
| кати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би нови |
| не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина |
| вога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати хр |
| , ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуд |
| оји ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</ |
| лазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће |
| {S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласи |
| те а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не поврати |
| ковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља п |
| е ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање на |
| } А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео С |
| ј соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо |
| рди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину |
| екао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће с |
| ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Пришти |
| ица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, |
| ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не с |
| мо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И и |
| и било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани ко |
| ен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико |
| их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о сво |
| ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули |
| у.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подрим |
| Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породиц |
| ерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам |
| оћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди |
| не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам |
| мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични |
| би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S |
| чај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те наме |
| , горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали |
| нуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам |
| упљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице.. |
| градских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовск |
| му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово |
| ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви |
| ице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу се |
| н белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено ка |
| ла, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла с |
| нако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекивано |
| е и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} |
| онт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, проба |
| а ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене |
| плођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога т |
| лав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Уз |
| једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући |
| тера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је |
| јатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пр |
| Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа |
| хо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло ду |
| лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена пољ |
| дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб |
| ај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе |
| о на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на |
| ом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себи |
| спаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба |
| кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозор |
| оваре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натовар |
| од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе от |
| у, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице |
| деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар |
| ену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње |
| и имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљ |
| би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па е |
| е припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа |
| д би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљад |
| тан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и |
| ди из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива ли |
| сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песи |
| вати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју с |
| уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а ни |
| клони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто |
| је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разгов |
| о баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволит |
| те човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на |
| то тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на |
| они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре |
| Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но |
| лаву му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све |
| но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством г |
| разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад |
| :</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн о |
| е, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна с |
| окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, |
| ти.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израс |
| ла од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n=" |
| ца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пе |
| мо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грм |
| p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али. |
| — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми с |
| ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} П |
| и, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она н |
| тила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо и |
| > <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p> |
| ице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже |
| уршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу |
| S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, |
| знату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала |
| ам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам в |
| дамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео н |
| е мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је |
| ојнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се са |
| /p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који |
| S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали |
| ајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот вид |
| {S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад у |
| и је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, |
| је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина |
| приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не |
| Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене |
| ошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну |
| те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња кор |
| на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди к |
| д се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више |
| енут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Ф |
| ртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно |
| довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље |
| хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{ |
| амо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко |
| вале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле ј |
| и бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име он |
| згине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је леж |
| хала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час |
| рила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје |
| м исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиљ |
| ла нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, изд |
| зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша повор |
| говарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али |
| нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво ра |
| ља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени |
| ске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике |
| <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара |
| напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, |
| е његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, ни |
| се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и |
| вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</ |
| е да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да о |
| х још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да уте |
| — Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате |
| ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче нар |
| су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и |
| ему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па д |
| р ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, св |
| ој хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је н |
| ан угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на |
| се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — |
| сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих? |
| отив учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате |
| , што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?< |
| а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; т |
| ру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ н |
| једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или |
| ="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу с |
| <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те |
| вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте |
| сторија; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам |
| динаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи |
| и Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми |
| без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кров |
| радска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали |
| смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, к |
| ст да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и |
| начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекуј |
| лу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и пове |
| — Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не з |
| н брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верује |
| — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — |
| е крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и о |
| ецо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помут |
| p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда |
| иш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету и |
| ја и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра |
| ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши св |
| Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш м |
| се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу |
| , да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ће |
| едра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви про |
| ја, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погуши |
| чајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не |
| ољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и ги |
| си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у |
| орити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кл |
| >— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! |
| ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што |
| и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p> |
| уда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арн |
| ојску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му |
| !{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је бил |
| асе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигн |
| и дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате |
| а месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад |
| избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знај |
| ровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> |
| зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових |
| дица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А |
| главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет ка |
| нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; в |
| слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара припо |
| кај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка |
| ојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, |
| лу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске во |
| учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док |
| е снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, |
| дини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобр |
| ца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији |
| чунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бе |
| и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без лив |
| уд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, го |
| улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, ко |
| пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себ |
| е губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна мас |
| тране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не |
| оји виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макне |
| ш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српск |
| Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна как |
| кидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да са |
| над глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и |
| Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> кој |
| , па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни |
| ао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни |
| о један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски |
| да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда |
| истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљед |
| тима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све жив |
| ? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи |
| смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову |
| p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.< |
| е ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао н |
| Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било б |
| ретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, |
| а си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш са |
| му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе |
| а показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „ |
| ма врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метох |
| Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој бо |
| а онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам ба |
| и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци |
| ше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они |
| ен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три да |
| ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није дал |
| иротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља |
| Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом с |
| аже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у |
| ити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, |
| сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне р |
| вља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страхо |
| о је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, |
| Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славн |
| " /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господ |
| ама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S |
| У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају |
| из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан преки |
| збришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, |
| на... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Пом |
| им сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb |
| га познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана о |
| друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гл |
| неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га рад |
| као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати оче |
| пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре |
| пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на |
| престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војск |
| рно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене |
| рпски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије мла |
| p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај |
| , све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, к |
| ок мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као |
| угоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном с |
| оње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било |
| засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласо |
| зађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекат |
| е јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману ру |
| бу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, |
| арски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене |
| лизу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се |
| ци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топов |
| био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доли |
| оже умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде |
| али.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ј |
| те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Тур |
| „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори |
| за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидањ |
| ину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да сагр |
| саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и |
| >Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењен |
| казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан нази |
| а и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су |
| коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне ст |
| таше поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јач |
| и који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, |
| сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела са |
| } Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухо |
| ог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— |
| ла у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нароч |
| је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја |
| им, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? |
| рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за ра |
| седи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — од |
| попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје л |
| ало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га |
| беломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троно |
| 46" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је иза |
| тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.< |
| светљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам ј |
| и, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Сак |
| Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред |
| га и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Царигра |
| онтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљав |
| што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једног |
| а испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрвац |
| м међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док |
| ијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{ |
| оћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и прос |
| д пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да иза |
| да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са С |
| научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрал |
| сарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој |
| друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{ |
| ицима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију саве |
| лика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што с |
| се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова г |
| е он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву окол |
| градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових в |
| расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{ |
| х страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време |
| и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. |
| граде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од он |
| убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога од |
| иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{ |
| апије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна т |
| ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи ј |
| У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у ка |
| рдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, |
| путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, там |
| шкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељ |
| је је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и |
| га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује глав |
| му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегл |
| чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Дес |
| линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, она |
| Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило |
| } Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка |
| Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метк |
| 646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не |
| ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, бур |
| ни непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури п |
| ао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{ |
| лапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пац |
| као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, л |
| као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лак |
| уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над |
| јакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точ |
| јакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме |
| аваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра |
| сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам |
| а.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који пад |
| драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о сл |
| љали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже: |
| појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављ |
| на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешк |
| руди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима |
| описно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да с |
| уст, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је јед |
| рани блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пр |
| е ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу п |
| ли друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која |
| му стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И је |
| данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камен |
| и изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, пр |
| у, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазит |
| мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још и |
| ца али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, |
| носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито |
| самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се ди |
| ора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде |
| словије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се |
| акав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно ј |
| се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су |
| ићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наш |
| разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На т |
| т истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуко |
| сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S |
| спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није мо |
| о.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— |
| колико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим |
| друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} |
| роседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење |
| ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која |
| преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о сит |
| а се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљ |
| е и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онд |
| може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сак |
| с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз о |
| пију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зид |
| дска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таван |
| чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим ка |
| тисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је дол |
| жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошк |
| из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кре |
| у да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху сл |
| са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и |
| мњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавај |
| ена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једностав |
| главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што с |
| е из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук пр |
| ихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на |
| ала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и неп |
| ти; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда ч |
| <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање |
| аха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бе |
| оји се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се куп |
| стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине |
| дахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам |
| није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било |
| ну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам и |
| непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо о |
| тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца |
| му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си она |
| се вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— |
| мро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, |
| S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p |
| значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртв |
| ање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађ |
| лом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све |
| гледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга кос |
| о пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и н |
| е и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} |
| ном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; |
| величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима вл |
| Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима |
| који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, |
| , кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се |
| но и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, |
| ризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало |
| уо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан н |
| мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога б |
| p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прну |
| Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престал |
| неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има |
| p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно ос |
| Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да в |
| г грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле |
| </p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, г |
| .</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — |
| анични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послуш |
| ош кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не м |
| јеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за т |
| и у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он |
| о да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах |
| n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе |
| ела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унак |
| реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов |
| лесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, срп |
| p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бо |
| сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријате |
| гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284 |
| г калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију. |
| је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— |
| но — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, бил |
| м Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налаз |
| па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и ми |
| вата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гроб |
| лако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> |
| p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине |
| сподине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мр |
| рво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана с |
| и једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} |
| зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћају |
| ви, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се к |
| зо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати |
| ним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу |
| ам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо в |
| веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је би |
| .{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а о |
| "377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају прол |
| } Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и |
| а горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико ни |
| лео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којо |
| прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањ |
| а је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац |
| едан суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кр |
| ија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађ |
| што да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад д |
| ресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стран |
| > <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="3 |
| , али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} К |
| рао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиром |
| од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
| дила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципе |
| су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, поче |
| рвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како |
| де и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене бо |
| и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ход |
| мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу |
| ђу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и |
| је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник |
| је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим то |
| и му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му |
| траљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, н |
| утасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} |
| ко рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Ко |
| као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повл |
| што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице г |
| два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и он |
| ком.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче. |
| х се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и |
| е „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не в |
| на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на там |
| ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским |
| де лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацив |
| српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.< |
| о с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Зап |
| <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави |
| овна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, к |
| је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећем |
| ите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој нај |
| <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчет |
| аше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онд |
| учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Од |
| спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о дола |
| ћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом стано |
| дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду н |
| учно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту М |
| огло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с он |
| Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле год |
| шта више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео |
| >— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, |
| ивот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега |
| још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је |
| .{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљив |
| томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осе |
| оже сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда поста |
| арала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{ |
| м да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен |
| ој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док |
| рагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи |
| ји се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, |
| мо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p |
| као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи |
| тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету |
| нај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је л |
| pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверењ |
| је имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска сел |
| еби будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за пис |
| ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као |
| них који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачен |
| иже тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом набор |
| ен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То |
| ки, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ |
| капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако |
| аље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле |
| азнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и |
| , мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуг |
| ли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, |
| них снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнуре |
| у је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће |
| 36" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ниш |
| агла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се над |
| о замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два к |
| нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким корако |
| едној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и сне |
| Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, |
| тегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изос |
| а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја |
| се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и с |
| запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се |
| разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника об |
| другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана |
| или се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и н |
| ве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до |
| стим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{ |
| иштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" / |
| ве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покри |
| а.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и |
| има, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> |
| о ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више ши |
| ећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране |
| гледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране |
| а.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли |
| о се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад |
| и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога раз |
| рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљи |
| се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придол |
| одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Слика |
| ва разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још у |
| путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S |
| које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање |
| рло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступ |
| стано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топо |
| ање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у |
| ава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо |
| о сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да |
| нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> |
| боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше шт |
| родном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством |
| ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска ст |
| болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо |
| под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чу |
| аљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује |
| м опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве к |
| ио ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} |
| отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљб |
| ртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бл |
| је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али |
| је мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ сп |
| ли смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, |
| деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у к |
| наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допир |
| позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно изву |
| ет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би |
| е све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> |
| ојима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} А |
| > <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве |
| ишта није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не |
| нпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, ве |
| е сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити |
| ка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} |
| а друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да ј |
| ћину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зор |
| ма.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске сн |
| ет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонит |
| илику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, зап |
| у најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на с |
| игли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S |
| оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом д |
| Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неоч |
| штајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не з |
| бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање |
| слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истица |
| жи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попада |
| кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи мој |
| губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о |
| шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Д |
| ћ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Би |
| а породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помог |
| ису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме |
| њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се |
| lestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао |
| ога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се је |
| лчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; |
| нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су н |
| ад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да но |
| лину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се св |
| И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао |
| </p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, св |
| век у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја |
| лкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више |
| м веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опе |
| ље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша ст |
| вљен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад |
| кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први |
| ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим |
| пет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори г |
| оји кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропушт |
| су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се ов |
| ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p |
| е из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из л |
| јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чел |
| у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине |
| битак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који |
| , све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни кор |
| ћу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{ |
| ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје проле |
| {S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ић |
| је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не |
| мо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она ди |
| ла напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се обра |
| реба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> |
| столонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до |
| пало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се |
| ва граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или |
| ски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ на |
| верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступа |
| , колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p |
| м срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је |
| се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам |
| на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Ду |
| и њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни |
| ост и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дуб |
| .</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће раба |
| сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </di |
| сматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само п |
| ра.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога |
| ем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се |
| , не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на њ |
| и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш |
| је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сип |
| ало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Ре |
| ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до ла |
| то сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је |
| ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} О |
| им га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и стра |
| <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="43 |
| бесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и и |
| ди тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакш |
| е напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, |
| о је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којим |
| Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" |
| ска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> < |
| .{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибар |
| ши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да |
| ј и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одваја |
| зним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима |
| лим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, |
| после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један п |
| ан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замис |
| говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не |
| код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све врем |
| шава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То |
| у књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа |
| усти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и о |
| генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна др |
| е и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсц |
| и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је тр |
| уку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се р |
| тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним роман |
| лади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турск |
| е, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које |
| ај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А о |
| ?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, |
| , село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострада |
| све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о том |
| уги у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересо |
| епријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о |
| је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико |
| оманде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одврат |
| мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена |
| >— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} При |
| што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа |
| не а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске |
| > <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати |
| ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске вој |
| кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опре |
| је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци |
| и ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понеде |
| узетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника |
| а не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад мој |
| , из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом о |
| ола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели |
| јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда по |
| не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у то |
| лопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по при |
| видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>Д |
| сла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по |
| енији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомил |
| удни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> |
| о ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је |
| т и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се |
| у, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми |
| рата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицо |
| озната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} |
| си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је ра |
| овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> |
| рност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао |
| помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испо |
| еје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бе |
| и се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана во |
| к имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми ј |
| рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не м |
| олничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не мо |
| па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским к |
| } Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где ј |
| о да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ |
| ре.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бој |
| истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни |
| а, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, уби |
| јица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те |
| Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био |
| године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да |
| елим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стен |
| <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нам |
| а ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и |
| а слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не |
| кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата рамено |
| и а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, |
| p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званичн |
| месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне |
| нства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши прор |
| дњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади при |
| освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који т |
| — Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни је |
| ер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник по |
| био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели с |
| це бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним врат |
| који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те ј |
| од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма |
| е давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам |
| ио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутр |
| раљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овд |
| , ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и |
| све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне |
| у Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се п |
| и им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кућ |
| очело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то |
| по, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми |
| ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо. |
| место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вра |
| во на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдс |
| потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли б |
| жњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно |
| пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето т |
| су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста |
| вољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити |
| Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила н |
| је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србиј |
| од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулац |
| >Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана о |
| {S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био св |
| ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одв |
| им девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на М |
| ким артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту |
| де би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагон |
| Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумр |
| утку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отиш |
| станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун. |
| /p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још |
| га старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је |
| p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом |
| дрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико прету |
| озналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другом |
| — Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлази |
| уо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, он |
| узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције |
| ње је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавил |
| менило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и дет |
| патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена |
| кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Минис |
| мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево |
| и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне с |
| Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час |
| читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ пре |
| {S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим |
| ца којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуе |
| </p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, сми |
| и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља приро |
| чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, |
| бови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се ра |
| сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се ди |
| е чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан |
| рекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје |
| топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена с |
| вори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила |
| о задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је |
| оцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала по |
| породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује |
| у да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S |
| ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би сти |
| , па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одри |
| S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је |
| ледње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србиј |
| би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посл |
| ите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта |
| > <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је |
| о бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете вер |
| апутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће |
| и у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Њ |
| ла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из |
| х комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, |
| лика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари ту |
| е нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" / |
| .{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по |
| — Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је |
| још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; |
| ке војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва |
| рату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, |
| Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не |
| а јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шар |
| } И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борил |
| бегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територи |
| смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска |
| Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо |
| ћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић |
| отле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами кр |
| ик му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје |
| отврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ |
| ежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаут |
| леже пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у С |
| а умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену ј |
| х води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а |
| ретиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни |
| ући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске |
| огледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те ј |
| избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини |
| му и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако |
| је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чи |
| рио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као |
| а је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како |
| p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез |
| водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири п |
| мних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт |
| их сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да т |
| ра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талиј |
| ијски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт |
| полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет |
| полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика бил |
| То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечан |
| после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колик |
| издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли пр |
| ања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник в |
| и.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то |
| ју знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од с |
| иле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих посто |
| јдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипл |
| је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— |
| мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној |
| на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бур |
| p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— |
| аде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине |
| или о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без ика |
| м погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски фр |
| чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су |
| дмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> |
| ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а |
| ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају и |
| близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим |
| Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора. |
| што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу д |
| значајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцелариј |
| е три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивал |
| е за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гил |
| речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност шт |
| , о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на ју |
| опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко |
| овном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито зн |
| ко брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа |
| савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био |
| довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто ј |
| еколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} |
| ра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} |
| не допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, |
| била место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb |
| јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још ве |
| тиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава у |
| ла.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчеви |
| да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да од |
| нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p> |
| упољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мај |
| лико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S |
| ало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско поле |
| S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} |
| те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је по |
| извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настав |
| записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гор |
| ти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, |
| е некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да л |
| тресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— |
| S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и струч |
| а троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јар |
| з топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и же |
| али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех ру |
| опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати ж |
| сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек тре |
| у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под гр |
| нутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишн |
| ао да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му од |
| .</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читав |
| Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место ваша |
| м небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона |
| рабрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући |
| ове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S |
| } Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо |
| бавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није з |
| али сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ б |
| води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији |
| S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба. |
| ојник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} З |
| ратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде к |
| спратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спре |
| авном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је |
| , да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме про |
| при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без ик |
| тивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саве |
| д трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти зате |
| ео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Стан |
| сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из ко |
| да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S |
| били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљи |
| сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одрж |
| и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду н |
| лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постан |
| p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелст |
| </p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И К |
| он казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и св |
| радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео об |
| остану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заос |
| Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утеш |
| с да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном |
| а томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству с |
| копља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити. |
| > <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, |
| х болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српс |
| био у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски |
| Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" |
| абрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна |
| Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осе |
| шио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колим |
| стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у |
| им дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена |
| о па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</ |
| самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загре |
| м власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Буга |
| Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред |
| {S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су |
| за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} |
| зи још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универ |
| кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица |
| Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њих |
| ања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S |
| ћи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када |
| олико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се |
| од.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхра |
| руги турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> < |
| .{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ о |
| онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камењ |
| у гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде |
| /p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним |
| ају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од |
| ке суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{ |
| ено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи |
| шао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рач |
| дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је м |
| > <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном |
| их и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечер |
| лица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обичн |
| ка уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао |
| удица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рач |
| друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Ми |
| м који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога ја |
| да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се реш |
| је озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда |
| њу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује н |
| ош од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила |
| ла крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило |
| о да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да |
| и и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима |
| ера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебан |
| поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, уз |
| кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на ста |
| } Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући уна |
| тале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат |
| н могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јас |
| горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија неср |
| сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако ја |
| и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгл |
| је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И ниј |
| ди одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па с |
| а око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне К |
| непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, |
| јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе |
| писмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчан |
| ја напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, |
| и корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају. |
| тка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала |
| >Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— |
| се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цв |
| о што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није |
| ем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране дру |
| бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају |
| о, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други с |
| офери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка ошт |
| но велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не в |
| за планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских пр |
| уг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле |
| о се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а друг |
| стријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети |
| оде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље о |
| ула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако |
| о како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се |
| амо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова |
| >— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали |
| вника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беран |
| егства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, ни |
| су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не у |
| стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у |
| оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и тов |
| да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или |
| друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду |
| то клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточен |
| мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" / |
| ужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да |
| о, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине |
| м канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрн |
| а раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.< |
| нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђ |
| ам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће |
| ц који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан |
| ости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови |
| нуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се из |
| ла своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n |
| јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру |
| оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицир |
| лих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и т |
| ком џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу с |
| је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру мож |
| североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране |
| ма на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на ко |
| чуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и т |
| се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ам |
| Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једин |
| видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћ |
| аје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено д |
| тога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се |
| чарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом |
| <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ п |
| бела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиље |
| ње још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикл |
| ко Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних друг |
| пели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и |
| ицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам крен |
| а</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само |
| је“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комши |
| S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам с |
| Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одгова |
| јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим је |
| е већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих |
| цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један |
| аштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас |
| <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и |
| е одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах наред |
| е! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки |
| ла, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео с |
| /p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где |
| општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету пр |
| p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, |
| и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши |
| очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по |
| ; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне пово |
| сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, |
| устоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени |
| д које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима не |
| Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, води |
| оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. |
| од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнс |
| вима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и о |
| натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дет |
| вавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.< |
| непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзи |
| уд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицим |
| о га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласин |
| е заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су |
| кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео |
| повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога |
| евцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан ј |
| су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих с |
| ви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прош |
| и су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој де |
| решине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, |
| тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало п |
| ак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Во |
| члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и |
| > <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, |
| ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S |
| p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и к |
| апустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати |
| сао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бед |
| а нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, иде |
| х.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и |
| ример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи ко |
| е, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у |
| а, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смрт |
| емо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одво |
| којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p> |
| тру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да цел |
| небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, пр |
| лима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио |
| напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} |
| аком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад ни |
| ервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још траја |
| ате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцел |
| а да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју |
| а, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду муш |
| век одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S |
| здирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је д |
| мити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред |
| је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолон |
| ао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p |
| иче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казив |
| нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису пот |
| га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, |
| видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Ј |
| b n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има п |
| и нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се |
| ено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онд |
| и су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У ц |
| свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то дра |
| што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити се |
| равцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Вр |
| спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцрта |
| оне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар о |
| дњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избегл |
| ану Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатл |
| Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњ |
| капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.< |
| Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико ма |
| о их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатељ |
| сило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао см |
| крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води к |
| ла собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовал |
| т Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су д |
| оситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{ |
| бачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај с |
| м пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући о |
| ако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, вид |
| на из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли |
| уг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се зат |
| тара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од ко |
| јници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутури |
| а ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спу |
| жи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад |
| кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео до |
| езати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих д |
| /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, |
| — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, |
| ата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397 |
| се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам с |
| p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} |
| ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све н |
| те на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове неср |
| хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину п |
| позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и |
| , које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати свој |
| да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадр |
| жним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која |
| тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби твр |
| пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату кућ |
| ита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност. |
| је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда ст |
| тио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} |
| сти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бег |
| плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се |
| разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам |
| вите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усија |
| но окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала |
| ла упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па са |
| ћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови ск |
| водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је |
| погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога |
| с је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Фер |
| зу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезб |
| ећ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који не |
| и Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једни |
| и команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канце |
| гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, за |
| оји ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на п |
| оз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је пр |
| где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни |
| азе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га |
| све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гуж |
| , камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да од |
| рве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.< |
| а Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обр |
| ка, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се с |
| и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи с |
| ици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био д |
| {S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне пок |
| p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су с |
| претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање |
| човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, к |
| м собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће |
| ирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом |
| у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где |
| ва и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толик |
| <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. |
| на би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме с |
| вет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На св |
| путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он |
| на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче |
| ити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз |
| ос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арн |
| тиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице к |
| а су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни послани |
| у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет |
| ако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо |
| ци, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у послед |
| последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе бо |
| ј први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је ст |
| их два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова |
| нутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се |
| а ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— |
| речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу с |
| а и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге |
| своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога окто |
| а оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мен |
| пчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топ |
| аспитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари н |
| на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ |
| још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други |
| ренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са сол |
| а истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељав |
| које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам |
| пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за |
| и вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знал |
| други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога профес |
| офесором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу с |
| био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{ |
| само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују |
| у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако из |
| осним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате. |
| и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан. |
| да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам |
| ли општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били |
| покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам к |
| ећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а |
| па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, ис |
| 16" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског |
| , била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још во |
| била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војс |
| да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да |
| пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га |
| еди на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да пок |
| апуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> |
| ијатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа |
| ђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас |
| ешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и |
| м заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, коман |
| лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран а |
| лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни ау |
| пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомил |
| етла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше ко |
| 82" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би |
| довољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мо |
| >— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашт |
| беним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће стр |
| га нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вес |
| ој калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што |
| о свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка |
| о се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, ј |
| дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је |
| мо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се са |
| и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет гла |
| се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одла |
| оза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n |
| 2" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обустав |
| је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два ва |
| } А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше |
| поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која сед |
| н за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрца |
| породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се |
| о ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> < |
| ош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" / |
| о је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпост |
| p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке дру |
| лити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипло |
| адоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао |
| ишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и дец |
| дно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или с |
| упљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде п |
| ету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судб |
| и многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавеште |
| раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се приб |
| ти ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговешта |
| ши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у ст |
| ури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} |
| , јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном виш |
| о један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију |
| на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас |
| тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бег |
| измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су |
| југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у ау |
| Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команд |
| ак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге кој |
| даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не мо |
| иру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да |
| гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о с |
| неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове под |
| , истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео з |
| а столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч |
| милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин |
| b n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу |
| ио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради |
| звесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали приста |
| вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин как |
| ено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће |
| е на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврис |
| команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном кар |
| подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из б |
| Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључ |
| анзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се пр |
| ење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те |
| исује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео |
| еграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили с |
| над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту |
| мандантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала ме |
| ити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Сте |
| ода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекуј |
| "709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзив |
| оваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и |
| ама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поуз |
| и на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло |
| ва клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој су |
| као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и |
| стави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар пове |
| води да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио |
| војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи |
| >— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем т |
| се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић |
| у.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да |
| , ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски ч |
| олност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао на |
| устријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске во |
| едвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, как |
| ма.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешће |
| у некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на |
| Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се доч |
| кција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убе |
| одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" |
| } И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде |
| су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећ |
| ве на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позв |
| Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници |
| пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама изда |
| товати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити т |
| опу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу |
| нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере |
| у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у плани |
| наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А |
| леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l> |
| м која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војн |
| вољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Ал |
| друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> |
| анта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је п |
| онела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај при |
| ак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једн |
| Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спре |
| елефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе оч |
| врши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под ко |
| х.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ћ |
| оњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима команда |
| з штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајућ |
| ли пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља |
| — Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи |
| разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се ж |
| <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода М |
| а, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> |
| о је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Кома |
| офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712 |
| о, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останит |
| ак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n= |
| штај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријате |
| е војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту ка |
| и решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак. |
| леде међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на ру |
| а над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, к |
| дна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његов |
| наменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом |
| ојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не мож |
| оје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се т |
| Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да н |
| часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна б |
| под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степано |
| ероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао ј |
| обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму. |
| пљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одма |
| .{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио |
| емачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, ч |
| и демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и сао |
| је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, поза |
| ачи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори |
| чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуи |
| о онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пр |
| народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао п |
| еограда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете |
| још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да |
| уд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова |
| pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; |
| ео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, |
| еним дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачу |
| све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и радени |
| кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме |
| томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одо |
| 93" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли |
| а реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— |
| грађанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој |
| да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то д |
| т град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — в |
| цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчиц |
| зу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улица |
| ласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, сред |
| та двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шај |
| опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствар |
| све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и држ |
| ткуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је гру |
| ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из |
| /p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу г |
| са, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, |
| рехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, |
| рске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо |
| p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта с |
| едник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси |
| е намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби не |
| ни?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Св |
| ћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> < |
| се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, би |
| мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и |
| ену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је |
| о да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу |
| зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно и |
| и српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја преми |
| војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмит |
| рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу |
| бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Буга |
| нога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха сп |
| о, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао |
| доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, |
| ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговор |
| ети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по сви |
| набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и наста |
| се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио |
| р инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може |
| {S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се |
| неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити |
| отреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с кар |
| х отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај |
| ед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</ |
| оказао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о круниса |
| и да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и |
| Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у ду |
| и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они |
| те однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} |
| и који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подр |
| еђу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи |
| о под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спав |
| жеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је с |
| ла у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га вод |
| дне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг м |
| ији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност сво |
| а своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај св |
| осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим пр |
| видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен |
| жавни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет |
| шких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко стан |
| ерена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да при |
| те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме |
| же да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала н |
| своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припит |
| у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратит |
| навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То |
| Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њим |
| ла сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како с |
| палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и |
| еба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка |
| иљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињ |
| ом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, |
| p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у р |
| енутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана |
| наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Пос |
| м спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.< |
| азложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. год |
| а бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт ј |
| помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза з |
| .{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад |
| редељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте |
| ктобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је |
| S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он |
| што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су |
| ут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он |
| >Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога та |
| очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ |
| е војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу с |
| негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} При |
| у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила са |
| ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српск |
| корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко ст |
| е говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.< |
| разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а кома |
| } То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили св |
| оји терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању ру |
| жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, |
| по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по ја |
| .{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала |
| три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пр |
| цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је с |
| у натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старин |
| томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су |
| у свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћ |
| м плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љуб |
| број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава |
| уг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, бла |
| } Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући |
| жавних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> < |
| некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робо |
| је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант |
| омљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мр |
| о страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретал |
| су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам |
| о и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна |
| али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, |
| , изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Једа |
| логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, од |
| у своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријате |
| ваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} |
| ој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови |
| о свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици кој |
| леда и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господи |
| лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} С |
| .{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим |
| p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бо |
| језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{ |
| пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се мо |
| .</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, |
| ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и о |
| пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а с |
| од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему у |
| p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне с |
| од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његов |
| ead> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретн |
| , помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџб |
| зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, се |
| >Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се ода |
| слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припада |
| удо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњ |
| укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са стани |
| скога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под стр |
| блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без |
| д спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен |
| ца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски |
| а прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут |
| реће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи |
| .</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би откри |
| /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њи |
| носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину д |
| одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на |
| ве и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје в |
| ви нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо |
| о ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и ч |
| и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> |
| застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мал |
| шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, кој |
| <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Зна |
| у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ства |
| .{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Та |
| ан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика д |
| на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих |
| ње непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најог |
| у да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми м |
| ебе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — поно |
| а заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ пору |
| тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сан |
| точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупал |
| таничноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше п |
| ти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се у |
| нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни |
| вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши пре |
| а?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви стар |
| ске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ мор |
| ан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти х |
| ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у зб |
| их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од |
| су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, |
| ишао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ћ |
| ле сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у |
| децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми во |
| упе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А з |
| анским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала < |
| о и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчи |
| грејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину па |
| вор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој |
| огих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша ко |
| масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма |
| и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, |
| рчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ |
| } Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причал |
| лицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им |
| ирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по ст |
| ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{ |
| судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо рад |
| мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му доз |
| о вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили |
| ари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то знач |
| грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, |
| остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у ја |
| тав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за ка |
| и! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају мал |
| ра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и т |
| у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И |
| је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота |
| ве круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још јед |
| ушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настад |
| разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и ка |
| кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази |
| че стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се п |
| о кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми п |
| био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поно |
| да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> < |
| ли знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У |
| о ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно |
| ника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, |
| а које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих ко |
| искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави |
| целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе |
| њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; др |
| га поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и |
| рати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био в |
| се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које |
| есно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p |
| сломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да |
| p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронт |
| њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p |
| грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да |
| ла да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских о |
| својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под к |
| госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, |
| ем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, ра |
| кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских |
| мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре в |
| тала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није п |
| споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са |
| ер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедициј |
| — Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што |
| о каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, |
| ао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменим |
| вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховн |
| би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, |
| n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако траги |
| еце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, п |
| /p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за |
| црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена |
| је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званич |
| т.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осуди |
| упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих н |
| манда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдс |
| ја, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под кој |
| везник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи пи |
| е смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени ди |
| су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се |
| београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику |
| едњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну |
| и.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори |
| дила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гн |
| д цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети ј |
| зрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпот |
| је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са ст |
| аљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То ј |
| о је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више она |
| укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офа |
| ким бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих други |
| вице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одсту |
| жљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их! |
| станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио |
| леграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом |
| у, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму. |
| жане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} |
| рстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају |
| је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и свој |
| а.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаони |
| злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна ср |
| га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве |
| се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџб |
| смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да |
| о утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скоп |
| еком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтов |
| оуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</ |
| евог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би из |
| Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степен |
| наву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска моб |
| нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљ |
| подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, ос |
| а би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, |
| уче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је би |
| } За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> |
| од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фија |
| у, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски аген |
| 7" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победни |
| фа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које |
| се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира п |
| дступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се |
| после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад |
| нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} |
| </p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо |
| То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, о |
| ељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних б |
| а те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачк |
| е на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори < |
| е за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, |
| у да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, |
| јих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велик |
| е.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести н |
| ац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је ру |
| ! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} На |
| бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са |
| је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Б |
| ану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебел |
| ој империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробље |
| ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога |
| се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабра |
| ој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зо |
| и кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освоје |
| а историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби |
| род и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак к |
| идела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и |
| у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Там |
| приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натер |
| и пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у |
| ј сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерче |
| ора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико с |
| а њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређењ |
| мља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних |
| гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то |
| и и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршев |
| о у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то |
| <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb |
| други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај |
| з немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а св |
| , да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S |
| , у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају |
| оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година как |
| војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска |
| њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске п |
| ед Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а |
| големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од |
| мо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој |
| славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега д |
| о гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечи |
| p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућ |
| имам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не вер |
| војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази л |
| у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бел |
| то поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази бил |
| не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Пришти |
| милим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескрив |
| ража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су ј |
| <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — дода |
| били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се |
| да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више за |
| ња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину |
| а, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје од |
| евске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењ |
| ку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна |
| али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљан |
| ку равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Ш |
| и да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуа |
| задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне |
| не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста за |
| народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се |
| ном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се в |
| дином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвод |
| распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава |
| S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и |
| а синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану |
| умфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, |
| озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умир |
| в срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на |
| им, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учин |
| у и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место саве |
| ише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S |
| тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита |
| ала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за ев |
| ило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липља |
| <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила ју |
| Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родит |
| 0" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустри |
| је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— |
| и ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и |
| тарца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која и |
| адлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без му |
| равских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регру |
| вну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне пород |
| вде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо |
| ела, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и чита |
| дне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна п |
| и пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србин |
| ње, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одр |
| љати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> |
| же дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притисн |
| , врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не |
| јатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо св |
| таја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских од |
| м те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до и |
| аме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успава |
| бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не |
| своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље |
| в?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне |
| су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар сино |
| аменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> |
| и кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} |
| е, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријски |
| га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не о |
| дна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призре |
| на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте миса |
| о да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје соб |
| , белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске гран |
| у свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овд |
| а када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбед |
| Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се |
| неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу |
| мање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја. |
| ак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мор |
| стојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фро |
| ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ват |
| а Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле |
| ући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господи |
| ри помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без т |
| онаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије |
| чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад |
| мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; |
| ац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болес |
| .{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он |
| дну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронто |
| м непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> |
| наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> < |
| видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те |
| ци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен |
| м био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може |
| који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, |
| исује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу по |
| и.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — |
| из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допу |
| рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све |
| . — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила о |
| атим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} С |
| оји веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал |
| овели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека по |
| оје наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер н |
| рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници н |
| не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их ве |
| колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, чит |
| рпски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим застава |
| атима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бе |
| е су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под в |
| нало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вра |
| тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то б |
| о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из оч |
| ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови по |
| на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки изда |
| овољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питат |
| на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломати |
| ђивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која ј |
| већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро |
| снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не забор |
| љемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, |
| ма ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ |
| <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — |
| мер?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — у |
| ка Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник т |
| — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И мор |
| рећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и посл |
| рно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, гра |
| им усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да |
| ћ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, |
| колини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p |
| је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кро |
| угерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци |
| ровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да |
| етлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била јед |
| ебало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то ј |
| Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровањ |
| заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и в |
| авали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али б |
| мо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, |
| а; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог ни |
| огинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војс |
| рабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер н |
| {S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Вид |
| рају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} |
| аре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним г |
| а крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, |
| ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром |
| очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се |
| бар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса |
| то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљ |
| ацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — р |
| едном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја |
| ем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати к |
| — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — |
| да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак |
| ни ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ жив |
| ого светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака. |
| нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p |
| да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, н |
| , ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...< |
| рум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p |
| жалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да |
| и шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — прав |
| , вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су уве |
| народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова и |
| S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утеш |
| он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би с |
| ливам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било поги |
| тим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али |
| а очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово ш |
| есницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе у |
| препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у |
| го за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу би |
| , а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима |
| а љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</ |
| господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један |
| Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија при |
| дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахи |
| волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање п |
| био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаже |
| ља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> < |
| p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и |
| руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је |
| сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узб |
| што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао би |
| то раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветов |
| на, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће и |
| а грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете раз |
| нала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S |
| p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже |
| {S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то т |
| је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст |
| о је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо ка |
| привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са к |
| о, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен |
| не уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер желез |
| су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, пос |
| е било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо крет |
| пре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци и |
| а спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слик |
| селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал |
| ји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и д |
| је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, |
| гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламњ |
| гла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са |
| четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторс |
| епозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњ |
| иља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше |
| с крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплета |
| рипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим кревет |
| те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад |
| м по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскам |
| еју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два п |
| са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је поле |
| шку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом |
| ад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити је |
| p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким с |
| м су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је |
| о се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљи |
| су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану |
| у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="37 |
| дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва с |
| друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, |
| ћ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама св |
| еђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми |
| ности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред наче |
| в сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> |
| у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се стр |
| <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглес |
| лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово |
| сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разг |
| /p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смр |
| вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара |
| варена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим |
| поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње т |
| узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајени |
| е из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изн |
| бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа ко |
| лама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не |
| ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Га |
| тио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се први |
| игу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмо |
| а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S |
| гда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у оч |
| је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ в |
| о мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није с |
| зао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теори |
| погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати доју |
| арац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му ко |
| и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дуг |
| ше ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, нас |
| месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи поједин |
| и Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите |
| к да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> < |
| с стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћућ |
| стави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и преда |
| главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знају |
| већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољ |
| у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом ча |
| е, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала |
| тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и |
| се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се |
| пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и п |
| пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да |
| угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је |
| е нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нес |
| м и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично на |
| огледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме у |
| S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код кућ |
| укли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима |
| де, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и |
| су.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, |
| кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два |
| која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то с |
| /p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкч |
| а до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збиј |
| ам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила |
| а одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну. |
| друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује св |
| ретоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола кој |
| нитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искварен |
| ка кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> < |
| оказујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин |
| се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало бла |
| } Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точк |
| ражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из пост |
| да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала |
| очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и у |
| ки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми б |
| ли у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу |
| ик и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, б |
| вештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, |
| е часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпур |
| чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко ру |
| амо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црни |
| је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и |
| тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубо |
| оисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, д |
| чи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шиб |
| ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из |
| е и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год ви |
| ико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране др |
| пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Леско |
| оји бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената |
| раве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, |
| а тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кум |
| угари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Стру |
| дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале |
| е одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је н |
| болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је а |
| пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло |
| !</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у п |
| да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси рук |
| понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздрав |
| ша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима н |
| е крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од тан |
| а се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се |
| </p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој мил |
| а је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је т |
| светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као |
| S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој ота |
| од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке х |
| старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако к |
| ари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица |
| амен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом к |
| левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело |
| м кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и л |
| о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала |
| а пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да |
| Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој пом |
| ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, |
| би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер |
| лој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за у |
| “ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је по |
| шао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да |
| служитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор |
| а, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали с |
| е пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје |
| другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако |
| војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> |
| каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах с |
| е.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница |
| по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад чо |
| о пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији г |
| о има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S |
| иземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице |
| т, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове |
| овори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи з |
| да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључ |
| е и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовског |
| ару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хл |
| грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напу |
| , пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља |
| ће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њен |
| и на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И та |
| их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један |
| зих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало |
| ве, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трп |
| ош <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, пр |
| дницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не |
| и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта |
| да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити |
| рнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, к |
| пустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од неп |
| ом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узн |
| о могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумел |
| а све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које |
| у реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" |
| да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затво |
| а и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довик |
| нски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису дово |
| з својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позва |
| алих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од љ |
| као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их кол |
| господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм от |
| олетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се |
| мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена |
| чао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар |
| ам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице све |
| сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њ |
| ка пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом д |
| треса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, св |
| друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку |
| пуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на проз |
| тегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} |
| сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се |
| један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума |
| ојник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами |
| ћи се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачува |
| аље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за вој |
| се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још |
| рекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсет |
| ниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! |
| леко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице |
| ј с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Ов |
| о још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замо |
| кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона |
| следник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би заст |
| еш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} П |
| е нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај стар |
| ици; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од |
| — Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске |
| неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он |
| уле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два в |
| узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рам |
| овци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{ |
| S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру |
| е упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није м |
| и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се та |
| људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре |
| пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода п |
| ке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p> |
| ледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина |
| дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, бу |
| зе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљ |
| да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији |
| ли не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили |
| напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који ск |
| це, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до |
| {S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> |
| ница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се |
| атима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли с |
| нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична |
| се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицим |
| зва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју см |
| лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, |
| нутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка |
| а, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се д |
| нералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустав |
| , иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Пр |
| већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија саглед |
| е код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекл |
| — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како к |
| шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би |
| шту слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад |
| онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла |
| ту.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Улож |
| којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p |
| ћ — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, |
| ти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили |
| потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о |
| етету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећа |
| p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини |
| у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први п |
| чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве ст |
| дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па |
| дима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослоб |
| .{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у |
| ршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми |
| тант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али |
| > <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а о |
| о рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француск |
| ј Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно шт |
| зговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти |
| збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчеп |
| се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, же |
| два стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула |
| оћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb |
| зе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи |
| ратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је |
| е и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад |
| си срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у к |
| данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. |
| е из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред |
| д којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</ |
| нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српс |
| рам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да бу |
| Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо уз |
| се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом: |
| е осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице |
| > <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом |
| сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда |
| ом зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је |
| не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрав |
| педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и з |
| е било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелиј |
| ици, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда д |
| рипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост канд |
| .</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбиј |
| оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту зем |
| лим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, к |
| е, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је |
| дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мр |
| а њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривен |
| тавио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по про |
| а саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.< |
| сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али |
| заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сл |
| е, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах пох |
| ли ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — си |
| сан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика бр |
| сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је |
| оле несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућут |
| S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце |
| када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам |
| а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, је |
| а једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава ј |
| едан који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и м |
| како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зау |
| е Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој |
| ер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо |
| Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, вид |
| к и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су |
| а ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} К |
| ате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца к |
| вршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; |
| гне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово |
| куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а |
| вореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се сам |
| ломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" |
| Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала |
| а му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српск |
| н, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и |
| нт му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних ви |
| ајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који са |
| > <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> < |
| ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{ |
| далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два т |
| е то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бор |
| рош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближ |
| м.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} |
| ила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и |
| оји далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која о |
| ко, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом л |
| г да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насм |
| ос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</ |
| н стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде |
| с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи |
| адосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, |
| оје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је |
| који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и с |
| зизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је |
| вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не |
| о теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако |
| обро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, |
| акше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се јед |
| <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази ова |
| узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{ |
| и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико г |
| очас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда |
| е праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо нег |
| дступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Бана |
| е лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.< |
| овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стан |
| } Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ва |
| жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда |
| а станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде |
| је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну |
| међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће мол |
| по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је сл |
| те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — |
| аје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре |
| гамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећ |
| им својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и |
| упу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кро |
| лазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и зауз |
| дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор слом |
| сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотр |
| чно повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је поз |
| и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули т |
| а неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те |
| са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима ув |
| Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре неприја |
| елезничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ос |
| јахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простр |
| екће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са |
| и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало |
| о за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима ра |
| но погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метај |
| ашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, |
| е но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано |
| њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је позн |
| није, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учи |
| ледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожа |
| > <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни д |
| ила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видел |
| још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела |
| враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А о |
| Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и |
| пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини с |
| {S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, |
| дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици |
| јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним |
| д год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га |
| енима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут вра |
| , записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и у |
| није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — |
| <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед |
| регалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И |
| је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> |
| ожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је |
| е је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако заб |
| је што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором. |
| ску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди |
| вори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него о |
| , којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекл |
| рнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну |
| И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека с |
| ки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо дог |
| то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара. |
| и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Ср |
| и из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фр |
| м у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опе |
| гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па пос |
| крштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изг |
| не стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо |
| p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама. |
| ам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А |
| ати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем |
| е горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китња |
| — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, оч |
| е нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту |
| и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у |
| .{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продав |
| чи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> |
| д изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, |
| ад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну ва |
| ече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој у |
| ло; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и пошт |
| хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим д |
| наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Св |
| ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањ |
| а путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте |
| ње:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мо |
| ога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других с |
| речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев |
| рекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те но |
| ако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб |
| /p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокоље |
| рла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска крун |
| најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку |
| и затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми ј |
| е јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зи |
| и ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим н |
| <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио |
| е набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гоми |
| је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гур |
| младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му |
| и, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује |
| .{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбин |
| агон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са по |
| ивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и |
| е са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад наста |
| не где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан |
| периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и |
| че и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љу |
| .{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немил |
| још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, мор |
| ања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја |
| јавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више усл |
| жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се |
| , развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које с |
| та брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био по |
| е су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се вр |
| ас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола |
| распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на |
| се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине |
| које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази иви |
| м шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет |
| топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, |
| коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока се |
| а централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су |
| понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељ |
| ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара |
| гла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ зауз |
| евалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{ |
| вима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико |
| /p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да из |
| дан ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистит |
| ћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или ш |
| пили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цр |
| уге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наста |
| ене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, п |
| а, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мост |
| Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу |
| има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забри |
| гда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они |
| х домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила. |
| торија, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само де |
| се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине о |
| а коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хо |
| на га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје изб |
| од прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су |
| Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад са |
| заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији к |
| адост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се ра |
| изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи |
| сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне |
| збразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је |
| сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{ |
| , према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, прив |
| даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући |
| <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад |
| ста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже глав |
| ост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоће |
| одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколи |
| м па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онд |
| боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом |
| ји ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све |
| , брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb |
| ају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које |
| и су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не забо |
| } Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ н |
| десмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све реч |
| бодице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" |
| после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је |
| одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p |
| вна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљ |
| pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, доз |
| тарица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много годи |
| лепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор |
| осле те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p> |
| дану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И |
| је, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто замори |
| пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка прв |
| тави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустриј |
| м умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и јед |
| е касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз ул |
| ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" / |
| и звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а |
| аровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах о |
| ајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутом |
| удили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то п |
| чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и св |
| тицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужности |
| га дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један |
| S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта бе |
| нат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку ра |
| ма и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомил |
| м то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговор |
| обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница |
| својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким трен |
| тре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се п |
| може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, |
| оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, п |
| тве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца. |
| кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани гла |
| кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим свето |
| Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља |
| о самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући бор |
| ебе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће |
| о Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се про |
| Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у простран |
| треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ |
| по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек ш |
| м сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S |
| а код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило |
| Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте ко |
| ици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових |
| пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају |
| бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање он |
| јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале је |
| час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мал |
| стали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају |
| , који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни кл |
| очеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стран |
| улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом вис |
| вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропа |
| ас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао |
| глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у |
| сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела |
| већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме |
| ну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болес |
| ом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близ |
| арајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Б |
| нута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнућ |
| другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава |
| не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала |
| </p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, |
| н још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— |
| но.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и пок |
| га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа д |
| прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; п |
| ретрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S |
| дан и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају |
| p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је с |
| у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки д |
| репе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заст |
| а све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол |
| ито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога |
| ржаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављив |
| аде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобнос |
| насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити ст |
| пријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образов |
| сам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир |
| ла — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је мале |
| он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да |
| помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разо |
| ају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обрат |
| це, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражав |
| вати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе кр |
| ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мо |
| сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била ј |
| ставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S |
| .</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Мл |
| е и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо |
| к те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изн |
| {S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покре |
| ет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху |
| >Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћ |
| лим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па |
| учице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је пре |
| А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — п |
| них петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> |
| нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када |
| <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији |
| и, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пун |
| ремена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана |
| и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике пов |
| немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам |
| ки моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја |
| бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да |
| нуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седм |
| гова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити |
| ма и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Х |
| у очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева. |
| питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у с |
| јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Х |
| гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући |
| их кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Гр |
| жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само |
| Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подрж |
| днога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрц |
| рагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се о |
| ead>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто |
| говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, к |
| ешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у ч |
| има, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској |
| S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини |
| а деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе д |
| то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</ |
| због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово |
| ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребр |
| аше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а |
| о ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол |
| во разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лека |
| уту између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо о |
| и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, ко |
| ко од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у пој |
| .</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало |
| редосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из пог |
| слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пу |
| е свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч побед |
| ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мра |
| ада је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб с |
| ж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Г |
| омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно |
| ска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако ју |
| следњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним |
| кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кол |
| платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче за |
| са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запр |
| а.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четв |
| кретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ства |
| упатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушал |
| опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, д |
| еда тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са |
| ала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала |
| дмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах |
| а песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из опште |
| > <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олуји |
| убље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну |
| је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, нас |
| овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се |
| ви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се одн |
| ј других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се ж |
| качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па |
| којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казива |
| мера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљ |
| а <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају п |
| /p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту |
| етије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="53 |
| и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливе |
| , Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сест |
| вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, веров |
| из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! . |
| бова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једн |
| г“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао |
| S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те |
| и њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и пре |
| де измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури |
| а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх |
| колико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Ка |
| ње храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу ми |
| војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смр |
| /p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћем |
| копча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримс |
| дмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још ниј |
| у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом |
| ке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванск |
| изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о прол |
| е журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којег |
| ти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у к |
| ока и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стар |
| вати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладн |
| p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} |
| уацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p |
| предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Срби |
| чна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуац |
| воју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе |
| </p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је |
| овне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p> |
| атром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена |
| једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила сл |
| мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви |
| лашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао п |
| е препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите л |
| а других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен са |
| зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не з |
| и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онд |
| доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призр |
| од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али н |
| ку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама тр |
| — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Ра |
| су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране |
| је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња |
| оманданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић |
| вца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац! |
| да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесно |
| ризрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли исто |
| луке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Пр |
| и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рање |
| ачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</ |
| кле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену прек |
| стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косов |
| би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ниш |
| ка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безб |
| лу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали |
| ховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, |
| влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни о |
| упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак |
| последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама фран |
| Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Коман |
| ознат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је К |
| ава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кро |
| е па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружн |
| узеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сли |
| заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана сти |
| бра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели |
| едње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са ко |
| њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му рефери |
| разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио д |
| о је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мал |
| ла Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљеви |
| оманданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извук |
| се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији |
| ојвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна фран |
| ме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да |
| иле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учест |
| тно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос с |
| ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у о |
| бији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!< |
| моран и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво |
| апуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какв |
| <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио та |
| многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саве |
| за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца и |
| који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, с |
| би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митр |
| у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележи |
| залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих |
| тву а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка |
| е распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица |
| а тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.< |
| савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми |
| лонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је н |
| ородици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, т |
| {S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> |
| немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладин |
| чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако |
| отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone |
| У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p |
| та ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао |
| х пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Пр |
| и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Пом |
| ашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробит |
| утомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани |
| ују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p> |
| ава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на препла |
| е светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и ми |
| о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</ |
| воду Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији н |
| икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то |
| </p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево |
| ла, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грача |
| /p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним ро |
| оја се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, |
| приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај ускл |
| водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Ка |
| валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министа |
| онац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао сумо |
| чи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претр |
| сматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још се |
| ли главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао |
| м телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</ |
| платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и |
| лу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, а |
| шим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где г |
| а ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег л |
| ажама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови |
| у и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде |
| пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој нај |
| ћи се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коњ |
| узама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са ко |
| се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим м |
| ко тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским пре |
| цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} |
| словије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске вој |
| обари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао сл |
| пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лаб |
| ни, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом |
| ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, |
| бе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уве |
| </p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да |
| даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> |
| војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућу |
| м рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му по |
| то не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек не |
| амо, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n |
| } Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена |
| Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је леж |
| ед нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал н |
| ници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} |
| краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су |
| ласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Кра |
| у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је |
| дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи ув |
| на одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несре |
| заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли |
| икакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Б |
| а тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу |
| где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком по |
| овица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — |
| има и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапа |
| лук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и де |
| тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ва |
| ца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта |
| , пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их |
| , пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су |
| мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка к |
| дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.< |
| рши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара госп |
| даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегн |
| узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена де |
| ању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављен |
| оја се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и |
| прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два т |
| бијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или |
| b n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових друго |
| чад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се д |
| епане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црв |
| чани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и бл |
| у јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу оче |
| још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу |
| што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да че |
| </p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, ве |
| е рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске |
| и, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако м |
| но је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</ |
| сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потраж |
| пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то |
| кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сено |
| цу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још |
| осово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна. |
| ка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав |
| им од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима |
| и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима |
| биђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те у |
| си, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора с |
| се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе |
| е и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за |
| даје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конз |
| , опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринут |
| ћи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни д |
| дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни |
| а Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовс |
| је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консула |
| е, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="5 |
| ох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао. |
| га дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је |
| талом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није н |
| знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, ње |
| 18" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било |
| сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам |
| е челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је си |
| нила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала ј |
| S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају с |
| } Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у ру |
| мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, го |
| а, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није м |
| л шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стра |
| тров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којо |
| и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадо |
| арила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутом |
| иди да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S |
| то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и поглед |
| да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговор |
| м.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била |
| ела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле |
| а и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онакво |
| су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог |
| апред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко |
| сно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо друг |
| ијатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и са |
| дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је |
| везда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сруч |
| ер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови пла |
| дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни |
| инио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџб |
| па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у неп |
| еле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушк |
| вамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш воле |
| , ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ |
| адан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре д |
| фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качани |
| и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер |
| те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободн |
| е оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у р |
| је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циг |
| и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од на |
| да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће |
| е подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израст |
| она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролаз |
| знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду св |
| се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламе |
| де из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици п |
| ри реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па о |
| ти га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегун |
| у дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да ре |
| е, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонул |
| стима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку м |
| ече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већ |
| нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Прича |
| огао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижн |
| е да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Зането |
| ико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћу |
| урена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погл |
| p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се јед |
| њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима |
| S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, т |
| /p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, ко |
| околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он ос |
| остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се |
| е! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео |
| да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, |
| наест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештени |
| исао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним кап |
| е жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где |
| чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даљ |
| јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Т |
| а жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим |
| ије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом |
| у варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога ф |
| м више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да пребол |
| , како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, о |
| ? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и |
| ни нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска ба |
| а ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, |
| рикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобн |
| сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуш |
| ећ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали |
| в, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p> |
| окупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Пр |
| је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно д |
| говор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, |
| а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва |
| главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевим |
| есело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна д |
| .</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја. |
| ак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу г |
| ај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фидели |
| погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина |
| риштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ће |
| којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се и |
| Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз |
| је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ б |
| ст уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш какв |
| ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред о |
| ћи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p> |
| па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено |
| о сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спав |
| настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како сврш |
| >Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом |
| и кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу с |
| дања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој |
| се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам н |
| ити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, |
| и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окн |
| зговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи н |
| лаве завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула са |
| зашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Ев |
| вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S |
| дајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас |
| ечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка пр |
| таде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, ч |
| их је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која |
| а ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим |
| део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца |
| је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала с |
| о ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући |
| учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио |
| кидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="chapter |
| скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизал |
| ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по неми |
| на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чу |
| вица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чуни |
| сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко са |
| једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам |
| све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико |
| у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би г |
| и кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Су |
| тив унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по |
| на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја с |
| оје дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S |
| љупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући |
| она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју |
| боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> |
| ер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </ |
| децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаћ |
| , веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био |
| проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је |
| ин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опреми |
| а још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов |
| благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други |
| пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и |
| Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> ка |
| прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да |
| војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик. |
| ли смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, |
| један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви ос |
| ватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањск |
| аквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да |
| .{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — |
| олун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу. |
| га ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, к |
| веден мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство б |
| тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла |
| им.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женск |
| .</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p> |
| p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи п |
| абрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера |
| а то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само ку |
| покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?< |
| целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је б |
| о непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> < |
| Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо |
| у српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном ид |
| га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била |
| сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси рани |
| е; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га оба |
| о с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да ви |
| и ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да |
| е жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, ниј |
| е он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро |
| ене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави. |
| едњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а гла |
| Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмеја |
| вета, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја |
| p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, |
| сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упи |
| и пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, |
| је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њи |
| учује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и тре |
| .{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао тере |
| за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет |
| знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела |
| ахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена с |
| ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није |
| ки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници |
| љен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује м |
| ка држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам |
| изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и при |
| адојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} |
| вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кол |
| овати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— |
| е су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећа |
| душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се с |
| ди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гл |
| е које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не остављ |
| е, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и он |
| оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да |
| прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> |
| е се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на |
| ласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли к |
| Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали |
| ва завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Гд |
| види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго з |
| обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања |
| повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Варда |
| де испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Ова |
| ој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која ма |
| авили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож |
| њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако заус |
| иле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изаш |
| отеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно |
| е молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — ви |
| уку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и бр |
| <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} М |
| де који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом г |
| ами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око |
| зио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити з |
| преже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, |
| , на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издав |
| циће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао д |
| обом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и |
| ожеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен др |
| да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале та |
| болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па гот |
| ти свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме |
| а својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити |
| није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће |
| постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призре |
| ад, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{ |
| издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, |
| д дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му |
| к срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где |
| с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одго |
| мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје кос |
| ња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на д |
| се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја |
| Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни |
| ала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми |
| дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позива |
| јевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ |
| дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета |
| на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас |
| е у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми пр |
| трос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију |
| плана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама |
| нао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго. |
| чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских т |
| а час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — м |
| лучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објас |
| ћи одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где |
| ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели |
| и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сест |
| иже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним к |
| ? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одго |
| ставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе |
| пће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, вел |
| е.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба |
| ћа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> |
| алогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ј |
| грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено б |
| </p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, и |
| и из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се |
| учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад |
| ску савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та |
| ут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светит |
| његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свр |
| ило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се изву |
| на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је |
| аде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стого |
| ај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и |
| ивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњан |
| едиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у |
| е воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, |
| Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све про |
| а су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и об |
| усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских |
| чи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену зл |
| и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо т |
| му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш с |
| е! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — нас |
| ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благ |
| држава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се мо |
| еда.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави |
| ет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше |
| ем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми |
| ој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој с |
| о би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег с |
| е разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само до |
| шавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичн |
| тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у |
| тику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају са |
| гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми |
| ава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му д |
| овнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у |
| ха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо |
| вао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се ј |
| ндило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила |
| су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> < |
| друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да |
| можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена. |
| тлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је |
| светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни једа |
| ума да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина |
| би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака кој |
| лако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима |
| о, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, лом |
| у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу |
| која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор |
| ма материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ков |
| додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштук |
| ране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p |
| лила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она коли |
| S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољ |
| ешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође |
| о и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} |
| /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви |
| ешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Мог |
| ли руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Кре |
| p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и дру |
| полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле ово |
| а небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за |
| .</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у тв |
| ра мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта |
| прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће |
| о?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познаје |
| понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је д |
| а мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они кр |
| говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са |
| принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа з |
| подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собо |
| се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримо |
| и је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, кој |
| одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно дев |
| рст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко |
| о — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варош |
| ш све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у гру |
| ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља |
| е — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила п |
| b n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она |
| , околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, |
| стаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био |
| у; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред п |
| е и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене полови |
| орили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути |
| то сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животињ |
| два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бел |
| на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га нат |
| ла <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покрив |
| те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но |
| прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу |
| на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ва |
| , залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодар |
| вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n= |
| > <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Т |
| , господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Р |
| ило мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми с |
| исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита кап |
| и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, п |
| прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске |
| е пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100 |
| крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада |
| дио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> |
| н да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге преби |
| Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали |
| и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ |
| ас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда п |
| ком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жа |
| га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не уга |
| а друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведош |
| његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, б |
| га мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одгово |
| његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада |
| ао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња дв |
| ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, ш |
| и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини |
| Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми |
| ла да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали. |
| ли — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их |
| куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на обр |
| као ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала. |
| иљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више |
| мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањива |
| послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је мо |
| ким сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чека |
| горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка н |
| н као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, |
| ако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завит |
| олазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал |
| надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам |
| да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме |
| куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као дру |
| ања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптал |
| реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рање |
| о се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S |
| му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад |
| ковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме кона |
| </p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; т |
| ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала |
| су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, сн |
| ао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим |
| дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо с |
| а га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, ј |
| ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, |
| ица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даска |
| Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> |
| вде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу |
| , умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од |
| нажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим д |
| че он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, по |
| <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим жив |
| те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљ |
| ио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијен |
| јим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — |
| , слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наи |
| ш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p |
| шко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p |
| а собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с вр |
| зе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, опш |
| у се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друм |
| чити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испр |
| измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажн |
| лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад м |
| о пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи к |
| ом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растрг |
| е детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, |
| мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричав |
| размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, к |
| огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас ј |
| олазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га |
| ле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не |
| и мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="4 |
| његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чек |
| којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо |
| ац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне |
| за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, б |
| кренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} |
| силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снаж |
| .</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаг |
| је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из р |
| пета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, сам |
| а те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки вид |
| днаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је |
| опа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоруч |
| већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и т |
| е него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно |
| дари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и зат |
| нца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја |
| који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибој |
| це на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место |
| године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Бо |
| <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришин |
| и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад |
| себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код |
| е хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— |
| удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учи |
| који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одм |
| авио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је |
| и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим с |
| жи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <p |
| разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и пл |
| скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја |
| егао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо чов |
| е било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално |
| го <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{ |
| шући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и |
| тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку |
| одом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће д |
| те? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам г |
| игаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, теле |
| ечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо |
| н мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, кој |
| оћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који |
| у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остат |
| педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао |
| .{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и |
| а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да креће |
| ко више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани с |
| еда овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, са |
| ма сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми |
| :</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајн |
| ху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и ма |
| >— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ ј |
| милуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужи |
| демо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбр |
| е да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо |
| се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанс |
| на већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се з |
| ви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да |
| ељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко |
| > <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелни |
| сретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, |
| , али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p |
| е но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</ |
| Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим |
| Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати р |
| амоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше |
| <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде |
| ! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим |
| ригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз в |
| за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Деч |
| ко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сага |
| е кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га |
| агон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака на |
| срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се |
| пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несрет |
| икуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестр |
| то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет |
| стезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наш |
| ри кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробн |
| емље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, жур |
| драга и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не |
| а доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу сво |
| е он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није в |
| ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> |
| све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при |
| а плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било п |
| којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне ки |
| шљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут |
| кензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док |
| пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходил |
| наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам |
| спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши офи |
| , остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико ни |
| а, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> |
| ји је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Мор |
| обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се |
| лецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам чест |
| јци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер с |
| шине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чагл |
| шта на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, који |
| Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме |
| /p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај ко |
| ључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се |
| а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} З |
| а се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину прот |
| ј појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и суз |
| одица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним глас |
| ене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559 |
| им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љу |
| ра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз це |
| алима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, веч |
| д?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болни |
| о и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушај |
| воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, С |
| а плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n |
| и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S |
| ре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, на |
| ађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње о |
| пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљ |
| ео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини |
| и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n=" |
| у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p> |
| велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном |
| гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало |
| етала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој |
| о тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило |
| је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онак |
| ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опро |
| И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год |
| >Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју |
| а тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и |
| е, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу т |
| ву слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половин |
| што а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и рук |
| укав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула су |
| бо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казива |
| сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти |
| Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; д |
| распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранил |
| ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па ком |
| м свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су |
| дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одго |
| ми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Зати |
| .</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> |
| лисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је у |
| их патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказиват |
| ету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, |
| избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је у |
| се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не |
| <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка |
| јдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до г |
| смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, |
| ше чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колуба |
| прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се оз |
| ледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испус |
| одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник ниј |
| нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да |
| а ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице |
| т сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене |
| угој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас с |
| збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље ј |
| да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганл |
| ама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели |
| Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле |
| и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јури |
| рањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали |
| ријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и |
| шку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} З |
| ао да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Срб |
| — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним п |
| то обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то к |
| и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије |
| очео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи с |
| без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда з |
| им затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује |
| и ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то н |
| х оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно б |
| е ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе ка |
| оњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их |
| ца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је |
| , кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би о |
| а трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити уз |
| би.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљен |
| че на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између |
| скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи д |
| гозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баб |
| а вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај |
| нда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са ком |
| о што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао св |
| собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Н |
| ао да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти. |
| унише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на с |
| торије; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су |
| хом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз т |
| и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала |
| нде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северн |
| ао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија пој |
| се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се до |
| лажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек и |
| да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је |
| ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући |
| ом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетиј |
| границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићем |
| наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и то |
| гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола |
| кивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што |
| ковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, пра |
| ких кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, б |
| о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружан |
| до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кан |
| на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих |
| ротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, |
| Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само б |
| — А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — |
| зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту иск |
| се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, доглед |
| ма и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорас |
| црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут |
| ; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомил |
| ужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, |
| вски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се п |
| ли еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци |
| зовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тр |
| ути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бу |
| у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси гр |
| у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући |
| Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан б |
| а <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још |
| } Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи кол |
| атроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зо |
| есрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним |
| пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе |
| ; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и дол |
| а одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас д |
| pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} О |
| — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њи |
| рошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбедн |
| и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Ф |
| ке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који о |
| Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.< |
| каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака кој |
| ен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне д |
| угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; |
| ћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и |
| зор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесе |
| у одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по з |
| утећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</ |
| леда, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење |
| зор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени |
| дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне су |
| мете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изум |
| у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам не |
| ше мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и |
| ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу к |
| n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код п |
| пљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као |
| зе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ зат |
| крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о то |
| и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролаз |
| .{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, |
| тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи |
| от и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме п |
| им а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује ј |
| покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад |
| и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазе |
| ко; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам плати |
| оње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, |
| чку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>В |
| тњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове гр |
| ијатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у |
| о исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стра |
| тавама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам со |
| ју се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бој |
| воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко |
| и дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у велик |
| јатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- То |
| том и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је |
| пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Поне |
| е, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" |
| ица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целив |
| е.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који зак |
| ешавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, гд |
| о бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути ст |
| ишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртал |
| е то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек о |
| ли знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двор |
| м, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде |
| кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од м |
| ућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се нан |
| јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада |
| батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли |
| ла и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајч |
| Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</ |
| а.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Р |
| ена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колач |
| љно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где? |
| а тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по |
| м Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме о |
| на, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим о |
| појане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо |
| шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров ј |
| о пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под т |
| у, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон д |
| ма у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.< |
| у а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају вез |
| } Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у кан |
| војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Н |
| још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погле |
| преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћег |
| о се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не п |
| .</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто |
| ом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местим |
| акође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад |
| и на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, ве |
| ладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се дол |
| учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Ка |
| ом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царск |
| ковних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива |
| о с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога |
| и тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини ис |
| е већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крха |
| е кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну б |
| ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама к |
| отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би д |
| и свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погуби |
| возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје |
| растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што н |
| то видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте и |
| ају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} |
| {S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде о |
| фаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читај |
| дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете |
| х планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа |
| стиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала |
| ан са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред по |
| лбанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати ка |
| во, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пр |
| а до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што ви |
| северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав је |
| ше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце |
| , до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Д |
| а доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињ |
| у и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило |
| омоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није |
| из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила |
| враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за |
| највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза заманд |
| ан мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, |
| спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати зв |
| пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуд |
| нога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишу |
| иле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се пр |
| су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гри |
| распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести |
| сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попа |
| заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговор |
| ва у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А р |
| сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко м |
| су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, |
| аткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дрежд |
| же по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом |
| на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће |
| "573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на |
| ље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они к |
| е душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак с |
| нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилиц |
| , тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање |
| ак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне |
| дим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам |
| цима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </d |
| у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> |
| е је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, |
| Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — |
| аго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као |
| S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих |
| ланински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по |
| , како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не м |
| гне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохват |
| она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као |
| у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непо |
| се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, |
| своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на сво |
| блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, посл |
| детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је в |
| три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а т |
| >Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу |
| мирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворе |
| воме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са свој |
| њег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и |
| не, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио |
| не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама по |
| комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> |
| сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио |
| етра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром б |
| ст, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче п |
| у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је н |
| лаве, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену ви |
| ав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми |
| носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих н |
| товања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића |
| дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>А |
| ти и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их ј |
| ој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали |
| е овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, |
| тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се пот |
| башића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од |
| душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оно |
| г разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу к |
| ика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо у |
| начаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљ |
| е се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није |
| огу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме |
| , опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фото |
| врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће под |
| оји прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Пр |
| да изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњ |
| н пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића |
| рај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хлад |
| n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму |
| А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је би |
| још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут к |
| ете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да и |
| страсније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а в |
| пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту ј |
| р да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: д |
| да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, |
| вим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само |
| изала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, |
| , није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбе |
| једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и кр |
| пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј но |
| Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела о |
| те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише. |
| га тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није при |
| остизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљ |
| ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово тр |
| врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао |
| ак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона д |
| утра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> |
| ма, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у |
| болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S |
| .{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p |
| <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха р |
| жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p |
| је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и с |
| кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам |
| ко се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба |
| оре? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одг |
| а је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— |
| о суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па м |
| амом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одг |
| видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.< |
| уше.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да |
| ђо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандук |
| ега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упи |
| то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, |
| ралских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек поги |
| а онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет |
| свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што |
| весно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и |
| одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У друго |
| ва госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцелариј |
| овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срч |
| питујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га |
| ти вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — |
| каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не |
| м као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који |
| ема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга кам |
| еђега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и |
| дих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас |
| тинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косо |
| кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са |
| истане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећ |
| све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу пот |
| е, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и |
| е креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, |
| pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима |
| pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио |
| ријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу |
| твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ |
| ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан м |
| рату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и т |
| пштина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на с |
| у, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што |
| одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале |
| двоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и |
| љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врст |
| е, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако |
| Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашл |
| апију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да |
| жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођен |
| има, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег пл |
| га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам ро |
| копље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с в |
| јем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим |
| ли? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја зн |
| огу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — п |
| ам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде |
| планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>Т |
| ралштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи |
| ребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре пров |
| почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се с |
| питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих |
| и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја |
| х могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на ле |
| сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га |
| а размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — реч |
| Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>К |
| м место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало |
| бе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>П |
| о би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни зд |
| Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то |
| а једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих |
| и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити |
| ле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, |
| љ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S |
| вор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се |
| о даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио |
| азговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који с |
| а.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе ве |
| ће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови |
| вамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако |
| и на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих н |
| о кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго |
| о почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле |
| талом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвик |
| еста одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним п |
| се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, так |
| Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На К |
| нас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа св |
| ама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли са |
| под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше пон |
| та је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново ва |
| стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад |
| рај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! |
| атна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, |
| опру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и |
| који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих к |
| е шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би на |
| ни.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови |
| ао кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од коли |
| скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мал |
| е облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних пл |
| сила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.< |
| ојој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама кој |
| уме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га глед |
| уре, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се на |
| ви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколик |
| да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани |
| је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власт |
| и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер са |
| грачка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што н |
| децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блат |
| , спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у к |
| иле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да |
| остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се |
| чку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику |
| , теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је приб |
| да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи |
| је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало неред |
| а се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће |
| оше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање |
| продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и |
| трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог ро |
| Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и на |
| ре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом |
| још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да |
| } Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију по |
| не, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наи |
| уре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мен |
| смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? |
| p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с д |
| роз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви опт |
| >У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; |
| ике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да се |
| у, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у трену |
| е гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, г |
| о негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовн |
| о ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; |
| у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле |
| крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се вој |
| лади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S |
| допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која ј |
| ан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучи |
| вежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} |
| гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, а |
| мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и роди |
| мна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар |
| је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су |
| наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишн |
| погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама |
| ком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један |
| половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао с |
| еће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралн |
| , ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с |
| авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина на |
| је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затек |
| амо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрв |
| којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке К |
| и си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, |
| а; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где шт |
| је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућ |
| ожемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} И |
| ћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Жел |
| умих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега уж |
| о од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу по |
| зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где на |
| једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додад |
| е погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја |
| оре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоре |
| рице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му од |
| и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови с |
| .{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски с |
| друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ов |
| под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрег |
| ло одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и у |
| не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, |
| срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и прист |
| ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се б |
| <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у |
| — Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где |
| пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби с |
| рума?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала |
| длежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, |
| иковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ов |
| ерујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва |
| ре унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени из |
| са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и за |
| забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник |
| ањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њи |
| разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S |
| , тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне два |
| лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове по |
| није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезал |
| а, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањени |
| Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге н |
| > <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" |
| тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут ос |
| о с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог бат |
| пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, |
| — Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљ |
| ам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па сврше |
| уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми ка |
| је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то |
| , на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и да |
| ундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне з |
| варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће |
| ича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па |
| румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Ври |
| ју се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село |
| и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога |
| међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било и |
| а, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа |
| од стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред п |
| о, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам мал |
| еће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастре |
| пет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт |
| буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са |
| и и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, прев |
| трани? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— |
| иш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са свој |
| допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, |
| би допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, ко |
| н:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb |
| и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, |
| рговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но |
| ом обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је ти |
| > <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српс |
| д по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива јо |
| Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камењ |
| се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и ј |
| ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, |
| четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале с |
| нда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — ч |
| сане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где П |
| зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељс |
| турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карада |
| p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и пева |
| где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот |
| ко баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за вре |
| м и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од |
| во место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом |
| сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ |
| <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете све |
| грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви.. |
| <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски гра |
| те се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара ист |
| а ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама г |
| на гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни у |
| Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и |
| пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спр |
| ам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге дру |
| ш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју прос |
| да водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, из |
| одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад |
| и кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама |
| и су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одак |
| рући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен |
| ула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га н |
| аде животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим |
| ећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и п |
| </p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоч |
| {S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо једа |
| то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећ |
| покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на г |
| ’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је шт |
| ="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква |
| аним а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће го |
| ма пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају гл |
| ењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо бла |
| е жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} |
| удбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Смет |
| је као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од |
| зивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је |
| бојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишин |
| ако изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се изве |
| а те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори |
| остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању б |
| рио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу |
| плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове они |
| прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Виш |
| олико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас |
| ло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад |
| о лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас г |
| овским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варни |
| ичица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129 |
| ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те см |
| пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном |
| ставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гом |
| варени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче ма |
| и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} И |
| <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином |
| инистар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене |
| ихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога |
| и тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не о |
| и, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда |
| е носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? |
| ују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p |
| ао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ ј |
| они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се г |
| м корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница |
| а су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био |
| ут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са |
| ла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели |
| } Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она |
| погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догорева |
| ало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као |
| тили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S |
| ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса кој |
| не којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама |
| и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз к |
| и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и ја |
| а, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га |
| као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњ |
| } Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увр |
| е од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није би |
| чкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, |
| еда предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део |
| како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ |
| испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болниц |
| свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светл |
| ак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокуп |
| ш тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да |
| на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде |
| ма, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима |
| да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гу |
| ави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и диплома |
| ежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива |
| м праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p |
| собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без сауч |
| задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, |
| убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опаз |
| нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми |
| ла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах |
| о довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све шт |
| ње кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чу |
| ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зг |
| ницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели |
| но.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили прек |
| све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, |
| а ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао |
| ста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не |
| се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су има |
| ели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спаз |
| ме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковн |
| воје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, из |
| уго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и |
| а пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топ |
| енадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то |
| где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају |
| о си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она пог |
| а од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. |
| еграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогас |
| Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, он |
| их се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се в |
| о, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумира |
| тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао гл |
| тано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малак |
| а својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на |
| .{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а г |
| о; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казива |
| ела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити |
| чке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу. |
| ку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико прош |
| се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, к |
| ulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупа |
| на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су |
| ћуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухв |
| омила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе ча |
| довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, ва |
| матрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренут |
| на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавал |
| ћој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни ра |
| >И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избегли |
| мрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице |
| огинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко |
| Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, |
| ла сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Ф |
| би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, дож |
| вујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо |
| у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита |
| јама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, |
| дите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликар |
| ивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за хр |
| } Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и дост |
| кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше рас |
| што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како од |
| могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па ш |
| шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пењ |
| и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из о |
| у не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети |
| зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим с |
| ипљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качан |
| е суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војс |
| икако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје мат |
| ачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и ид |
| е на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и |
| у грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави К |
| воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави |
| >А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљ |
| шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То |
| елник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила |
| а једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелник |
| тинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик ра |
| ас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вар |
| ке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети |
| јачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси |
| бјашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спу |
| во.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек мес |
| на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролаз |
| ноћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни |
| пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних стр |
| , сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, |
| и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору |
| вски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она |
| је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад |
| ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама с |
| погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили ка |
| све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема с |
| ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p |
| у плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, шт |
| Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би |
| га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили |
| валили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош |
| мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учин |
| ише, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} |
| ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми |
| борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ п |
| о млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p> |
| ка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук |
| ела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам |
| који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, |
| нам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слав |
| ена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, кој |
| болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не |
| нинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога |
| еларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновник |
| итеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду при |
| што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и т |
| кву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а как |
| ли их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте |
| очитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом дода |
| ице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се |
| куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом закл |
| и забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело п |
| прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догорева |
| је смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и |
| а, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, нав |
| сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну |
| но прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На св |
| пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се |
| оплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило неб |
| нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе лети |
| отежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мисли |
| ло заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и ви |
| не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако |
| сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из п |
| говор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако |
| д, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој за |
| ање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха |
| ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb |
| били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два гра |
| ци, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи |
| очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је б |
| {S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се м |
| ле ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд |
| болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају нов |
| е знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у уши |
| ч у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде т |
| ва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крв |
| о, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње |
| оду Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Миши |
| а детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед старац |
| ли је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није гово |
| и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђакови |
| већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завр |
| ваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912 |
| гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при |
| сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога |
| поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која |
| потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока |
| слима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, го |
| ад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте би |
| и да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако |
| а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрм |
| вих група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, |
| се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде |
| и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих |
| ва покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и |
| а вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по гд |
| ће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један |
| бао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели |
| е се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, пи |
| ма, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газимест |
| угом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долаз |
| ор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати п |
| у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда |
| /p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S |
| десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо |
| носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме |
| левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у |
| ључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала м |
| ио савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлил |
| че у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена дево |
| јач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ћ |
| а на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брж |
| S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окуп |
| а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повија |
| ану ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су |
| по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у |
| нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су |
| колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који с |
| бији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Срби |
| остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се |
| ико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми.. |
| , ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пе |
| па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и др |
| та је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зид |
| е главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко наби |
| прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима ув |
| страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{ |
| се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла |
| егла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала ц |
| ава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, бори |
| мишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и н |
| оста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да о |
| забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само с |
| водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ре |
| е шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке |
| враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућ |
| реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дув |
| већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спуст |
| казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо д |
| ма чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше нек |
| да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се н |
| и чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ј |
| аустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</ |
| им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, о |
| азе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, г |
| ојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сја |
| е.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осв |
| а уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су |
| ли потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све ј |
| а језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ |
| Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, пос |
| S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; др |
| и хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих т |
| средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљд |
| ану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су |
| о ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула |
| ма богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском с |
| и испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша. |
| ћи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у |
| ге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, |
| зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који |
| зи на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су |
| оји је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се |
| тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би с |
| роласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана |
| е Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога с |
| а корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступ |
| век везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну В |
| е Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима |
| адало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубљ |
| поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им од |
| се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија та |
| дић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број |
| аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем оби |
| аге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, |
| коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола |
| нцузима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и х |
| >— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Оту |
| <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спу |
| лазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p |
| ла по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је |
| ?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памти |
| ко.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настав |
| ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, |
| не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> |
| ље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} За |
| кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гоми |
| је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p |
| ити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из ду |
| о, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу |
| једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазо |
| ну.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми ј |
| — И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за |
| ма крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, |
| носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— П |
| Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет бори |
| ци, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти ова |
| Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Буг |
| а ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали |
| еђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њи |
| е замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?! |
| нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, ч |
| чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узнос |
| оћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете в |
| екања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу |
| му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим ли |
| је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо м |
| у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво ми |
| огледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S |
| на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрет |
| е штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умо |
| Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође |
| ије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као о |
| сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано |
| , сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрип |
| и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, |
| до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчет |
| ре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загл |
| огу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам очен |
| још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ |
| } Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором |
| црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече че |
| себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S |
| душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривен |
| ке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; |
| кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су наш |
| смо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „И |
| ушан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном |
| и.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође г |
| А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био |
| А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— А |
| не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести ал |
| а јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник |
| агрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Прес |
| , па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се уго |
| дник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен |
| опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И |
| а направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати к |
| иса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу с |
| е навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све ка |
| ах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила |
| не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво ра |
| уга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гом |
| атру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цар |
| емиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин |
| ида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> с |
| било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледо |
| м је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама |
| е што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше ра |
| су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{ |
| осова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто |
| а одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас до |
| ена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири в |
| да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — реч |
| туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топл |
| /p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, д |
| у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недоврш |
| а.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како |
| ичином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сип |
| тку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497 |
| .</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је д |
| бојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунц |
| или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и из |
| е главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?< |
| Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Си |
| о за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева |
| едом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам |
| трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — пок |
| </p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима |
| е му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p> |
| капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и х |
| соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли |
| не ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да ниј |
| писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче |
| еру запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би сти |
| ште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завл |
| ити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и |
| р, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио |
| ви јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, н |
| су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> |
| еколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десн |
| е врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила. |
| и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и с |
| ога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и с |
| и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором |
| ко хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели бе |
| нула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела б |
| ом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева с |
| једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Ду |
| мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда. |
| } Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војниц |
| о ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око а |
| једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако |
| есио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сув |
| ивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, |
| И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су |
| аметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја |
| а додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, с |
| више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па р |
| са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмља |
| а биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно |
| ел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, п |
| нгала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учит |
| е.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамот |
| наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу |
| то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, |
| војче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви м |
| у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, св |
| ед коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, уск |
| и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишл |
| огла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо и |
| /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два д |
| ност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и |
| и је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе |
| стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацари |
| а, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и под |
| од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да |
| .{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двори |
| > <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар... |
| им.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три годин |
| жим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био ми |
| а, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спуст |
| непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици ко |
| е, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред |
| ни за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> |
| о тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} |
| да који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се |
| p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узе |
| н, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Иш |
| </p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{ |
| стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два |
| м кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и |
| на, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанч |
| у недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута |
| та; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и |
| осле ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три да |
| војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихв |
| олико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе |
| <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам |
| естита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи |
| дна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n= |
| ридруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који |
| о главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и т |
| тњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета |
| чицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свеште |
| планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне |
| а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита |
| у бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су |
| прата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући н |
| разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми |
| и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад н |
| знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне |
| ргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у |
| ита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем ови |
| ма, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стаз |
| е је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; |
| ју и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да |
| ојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појед |
| молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут |
| ити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, п |
| а служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све на |
| ани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кор |
| ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Х |
| одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали г |
| ти у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их боле |
| плим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на п |
| улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb |
| пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засип |
| се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, ш |
| , још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на |
| је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку п |
| угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У П |
| е и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу |
| , која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе. |
| ицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> |
| ладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те |
| земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мра |
| несе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и дец |
| и, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничк |
| у да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сун |
| а, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше |
| игла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да от |
| и су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и оса |
| и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник |
| , да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај |
| башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву |
| устише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрин |
| S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу |
| главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у |
| > <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура |
| ница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба |
| опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође |
| ла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p> |
| е из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, кад |
| напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ак |
| лук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетк |
| иш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако. |
| ћи те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским коше |
| како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели |
| че изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крил |
| уди.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали |
| видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зи |
| пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из ра |
| > <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола |
| као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развија |
| око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи ар |
| .</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S |
| да, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p> |
| је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен се |
| идо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да |
| бљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} |
| зведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задо |
| видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, је |
| колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, |
| ом јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом ту |
| с друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник |
| је, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Сто |
| <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га ј |
| ви гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара |
| > <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и |
| полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по по |
| лазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не |
| оји смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полут |
| стави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да |
| о својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напус |
| кида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, |
| ечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и |
| у, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, веро |
| } Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и р |
| лакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заос |
| > <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас |
| ање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од те |
| .</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за доче |
| лачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља |
| мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.< |
| ика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у кл |
| зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив |
| ерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још је |
| данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p> |
| али су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чарш |
| хање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових |
| мо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек с |
| ћ бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне |
| е одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" |
| тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско п |
| И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује |
| планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли |
| оспа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</ |
| е, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S |
| у се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склања |
| рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара |
| , који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а |
| поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је |
| званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други п |
| знемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведр |
| елу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.< |
| ризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се.. |
| ас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом нас |
| ам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се дру |
| кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице к |
| да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу |
| есе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким |
| а идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита неп |
| мо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, |
| отмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и треса |
| з телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти |
| је је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она н |
| има.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси |
| догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда |
| нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Г |
| га кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно |
| изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, |
| према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће! |
| S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да |
| апева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле по |
| јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Кос |
| вако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— |
| а сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и уз |
| дина.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колик |
| на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде |
| /p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Неприја |
| де.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж к |
| > <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одго |
| милици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет |
| игушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на |
| огао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обз |
| ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само па |
| пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду м |
| р и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, н |
| о негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сет |
| .</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин |
| а телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} |
| кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> |
| се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти љ |
| д Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му кап |
| рам командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезн |
| одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p |
| милом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане кр |
| где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрат |
| ве јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза к |
| дину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се |
| о варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми уп |
| p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе |
| ове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрич |
| све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који |
| Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече суст |
| Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви ште |
| ација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ип |
| ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при |
| нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о н |
| најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> < |
| змицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Уш |
| нили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— |
| исли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, |
| нца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош |
| ко пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три чет |
| онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p |
| и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телегра |
| и и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима |
| кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте г |
| По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз ш |
| едан из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њи |
| /p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у |
| мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао висо |
| љивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које неприј |
| ј пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне |
| тицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, К |
| е усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу п |
| омила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кућ |
| " /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан |
| тање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова |
| уче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе |
| ретрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечас |
| е поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла д |
| ка да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чује |
| негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу |
| онеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост. |
| већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци |
| амо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо ду |
| дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога |
| ма.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, на |
| сава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кро |
| доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало зат |
| ретоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми |
| к Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источном |
| војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао |
| у хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио |
| а <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају траж |
| ма.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на |
| до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни до |
| Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то под |
| ице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а |
| ћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише с |
| народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и ова |
| се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуациј |
| лушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији |
| птица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и |
| p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, |
| угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која ле |
| , злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи |
| је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твом |
| апита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо |
| — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе нарич |
| после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у |
| сти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! |
| аве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јеца |
| м, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— |
| да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њен |
| а изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч ст |
| /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш |
| Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му наре |
| а мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје во |
| ! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавч |
| љале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S |
| >Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајућ |
| обље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, |
| естре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> |
| чи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека об |
| у врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их п |
| ас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше |
| и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела заста |
| и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече врати |
| р она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад г |
| ослуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ по |
| о! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна но |
| а собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини |
| ошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучн |
| ицир је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А |
| теници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је о |
| ога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доб |
| личанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p> |
| , па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња ис |
| осподине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуз |
| , тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко... |
| оријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо |
| а вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који |
| род и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе ис |
| у и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочов |
| ч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је п |
| горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је доб |
| умом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.< |
| > <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — |
| сути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да ј |
| еца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> < |
| у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња је |
| чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових |
| мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зелени |
| тка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у то |
| зраза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> |
| о се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници |
| е наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија из |
| јући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да |
| да, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице |
| ећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим |
| S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо |
| и хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двад |
| вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{ |
| м од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити к |
| си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима. |
| им чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима. |
| {S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо крену |
| оји се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно бо |
| у да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</ |
| зи овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да |
| м, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Ј |
| b n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилиц |
| му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа ма |
| чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега р |
| у прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажип |
| и, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да |
| му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под глав |
| ашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми |
| мере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ. |
| као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне |
| и опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниц |
| е капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну о |
| ијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себ |
| ле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гл |
| еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај н |
| ише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут в |
| ч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Су |
| ину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем |
| х слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на с |
| а се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се брат |
| ј, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао |
| з које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних |
| ти њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" / |
| ледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, |
| уно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погле |
| јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте |
| рај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повиј |
| ворио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у св |
| азговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на п |
| поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе |
| ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јо |
| е у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад |
| стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено |
| и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен ст |
| ених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми |
| .{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, |
| провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у |
| ам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да ги |
| /head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге |
| е сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у при |
| вори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} |
| астала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да |
| .{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} |
| на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету. |
| х мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, |
| о — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутају |
| азговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бр |
| ледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света |
| ом појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледа |
| је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо ка |
| сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И с |
| и су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престравље |
| рило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало с |
| о, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли |
| и оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти ов |
| лиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само пр |
| гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања д |
| онту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих о |
| </p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала са |
| просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко удели |
| д кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, |
| мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла с |
| дубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој |
| него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један д |
| говори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто на |
| е пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећ |
| е поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља |
| арода који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољ |
| те како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој ст |
| а горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да |
| преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута по |
| е поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени сл |
| у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пож |
| {S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао |
| и ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лиц |
| ио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало |
| S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако м |
| ар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љуб |
| </p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила |
| } Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и наста |
| ћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала |
| друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пуш |
| рестолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где ка |
| уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренут |
| синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски жив |
| отражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је би |
| а, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! |
| ритиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, |
| ске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учин |
| Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све вид |
| се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све к |
| очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и сте |
| стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домо |
| — Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бе |
| има?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима д |
| сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се ј |
| лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још |
| о ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p |
| лаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост |
| слиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет д |
| оз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, в |
| последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих ре |
| земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу п |
| мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права прим |
| егдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у бл |
| ржи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узви |
| Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој |
| па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> |
| а на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb |
| у извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и |
| ло се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још |
| расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед чов |
| нама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, |
| ла испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лиж |
| ду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске |
| авцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима т |
| м, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смрт |
| че.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварен |
| ојом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како |
| /p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разр |
| и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, |
| ке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колен |
| м пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као д |
| о неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том теж |
| <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напуст |
| к, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче и |
| очњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје. |
| ишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на ме |
| ћутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из н |
| } Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царева |
| начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глума |
| изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми ј |
| крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он |
| ника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет т |
| ање са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балка |
| а је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, н |
| тупамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би д |
| крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закр |
| е већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село в |
| суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање бла |
| тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, крену |
| 559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће |
| едним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— |
| батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан |
| ла их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; |
| праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, |
| е ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Ц |
| алипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свог |
| као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају д |
| а одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар |
| з стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једно |
| он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, ч |
| а носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испара |
| > <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огр |
| :</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда |
| ни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код др |
| очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> |
| ут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи п |
| на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка мо |
| {S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је н |
| ај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш л |
| говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође |
| слати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је ова |
| је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник посл |
| них војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори |
| зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору |
| 139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе |
| рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те |
| њима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Ср |
| што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добр |
| мо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи |
| пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком це |
| , њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји. |
| а, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једн |
| непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас |
| {S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу ко |
| ци застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, нас |
| ди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ |
| " /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше |
| јкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај стран |
| диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности |
| им осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле |
| ећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не ра |
| и војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У а |
| нглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама |
| За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и |
| е, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о |
| шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћа |
| .{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту ско |
| мам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одгово |
| и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку |
| ије био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојт |
| ше да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, |
| не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А бић |
| <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико ре |
| нцуска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и изми |
| је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га |
| да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај п |
| <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и ус |
| промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га |
| ених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како |
| виш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— |
| ижи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим |
| господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се |
| оје су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се |
| гружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ ди |
| г и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жа |
| овори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве |
| ога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко м |
| и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на клани |
| уд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си |
| у тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гриз |
| бразују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код д |
| а везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварим |
| цније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може бори |
| говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто мо |
| ам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за |
| што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој неср |
| и ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> |
| е би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову рук |
| обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као |
| ратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да |
| када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p |
| знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће |
| они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну пол |
| озу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је |
| анству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком ку |
| ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.< |
| страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркињ |
| а, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, |
| доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говор |
| чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама ово |
| дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се |
| сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ниш |
| села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути. |
| {S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} И |
| улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили д |
| {S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунц |
| анију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и |
| шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људ |
| операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> |
| родавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне кар |
| p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно |
| ан сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онд |
| е ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} |
| се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га на |
| ђем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари ба |
| смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком |
| о осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И за |
| ма ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди једа |
| срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мен |
| склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, |
| грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не с |
| војим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На д |
| и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{ |
| спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало м |
| </p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао |
| ати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми с |
| ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповед |
| ам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> |
| и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, |
| направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немам |
| а, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} |
| све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам |
| ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи стр |
| а обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видел |
| чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није |
| ржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију доп |
| ришта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле ле |
| у.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо ди |
| ра и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из |
| нимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребега |
| зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где з |
| очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у |
| е о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и по |
| хваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је |
| ним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важн |
| жан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити |
| ку државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим |
| ило згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, |
| био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; јед |
| ник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики по |
| b n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сирома |
| ох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb |
| на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако з |
| S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то ра |
| ојству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали |
| ик.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наре |
| че топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао |
| единац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику |
| обро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{ |
| да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни дру |
| а он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али он |
| повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која |
| е, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи госпо |
| вац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окуп |
| <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Н |
| нт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се |
| иш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје вод |
| тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узн |
| ију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у баро |
| атње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </te |
| леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и |
| које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам г |
| о Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ |
| не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песм |
| тињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој пот |
| поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, не |
| канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив |
| ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да |
| јући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јав |
| немо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бо |
| све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробу |
| есеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, расп |
| ну која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао |
| {S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајућ |
| ком и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико |
| и и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се |
| мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да г |
| ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми |
| је почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила |
| осподине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова |
| препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — из |
| p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с детет |
| нској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парч |
| јама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврет |
| га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, |
| лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то осве |
| трејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута |
| а Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малакса |
| њава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, о |
| ле у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу он |
| ма и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли |
| ш једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и ов |
| , тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</ |
| танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триу |
| те ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> |
| о време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ |
| не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила |
| о руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала ме |
| дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и добр |
| непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и |
| у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боло |
| оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, су |
| насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као |
| која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих дог |
| царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Кос |
| оме огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити но |
| омовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широ |
| га на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини |
| е Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери |
| го!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у с |
| оља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико |
| силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по зе |
| не, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је с |
| очекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и |
| а, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је |
| сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену |
| у тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученик |
| анске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство ис |
| је, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то |
| — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо |
| но познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама н |
| — Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је ма |
| ломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња |
| е једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темељ |
| амном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са и |
| престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне зво |
| лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, м |
| аветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед |
| говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам |
| илом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправд |
| у неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележи |
| да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вер |
| ј дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколењ |
| и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пу |
| ше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од сво |
| шла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у пл |
| им! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос раз |
| </p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и поги |
| сли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и ра |
| брисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, п |
| говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, |
| правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рук |
| их најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бег |
| имер, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више |
| <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изне |
| че ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Нећ |
| цу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се |
| а сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и |
| оле речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварнос |
| ратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једа |
| и једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наруч |
| брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињств |
| е она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љу |
| мо у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шуш |
| еће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних год |
| ом догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији |
| ет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а о |
| нда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а о |
| дети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter |
| ганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера ниј |
| уге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — |
| и не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n=" |
| Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и б |
| стојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око њ |
| ош једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогод |
| м, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тр |
| 9" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, ка |
| а као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, |
| ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p |
| Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за д |
| е оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је |
| о и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на |
| а ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска |
| тава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним бо |
| тун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, |
| омација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и |
| многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, |
| страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под |
| мунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњ |
| двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било |
| за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопљ |
| мија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, |
| је губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се то |
| ничне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да ост |
| славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљад |
| p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад во |
| антијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа |
| тељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страд |
| а је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне ро |
| се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га пред |
| нсулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине |
| ји.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи са |
| и дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад б |
| бали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце |
| ати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и с |
| испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи |
| армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отера |
| онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у ос |
| и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам |
| су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> < |
| па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветн |
| лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао |
| варен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p |
| ац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих срп |
| у; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћ |
| војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ак |
| прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој |
| онићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим |
| аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр |
| пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} |
| неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдско |
| да и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да по |
| лом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S |
| дији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први |
| целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појава |
| то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморк |
| се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145 |
| асовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведен |
| је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутац |
| , којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приш |
| е виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника |
| су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; |
| твориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било не |
| или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да |
| година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике |
| та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> |
| ђу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страда |
| оуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те он |
| савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига |
| једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, |
| одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум |
| га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогу |
| ије био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и от |
| и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавил |
| који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ |
| а.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета д |
| ој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> |
| атност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p |
| ох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их изб |
| бринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети са |
| добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимч |
| тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми |
| Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзирав |
| ели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Св |
| Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Б |
| арађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, д |
| p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је при |
| ко у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и |
| лао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> |
| редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашн |
| рата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо |
| е су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу к |
| дан храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на |
| појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле с |
| затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.< |
| Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка |
| еоград, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је |
| пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре |
| сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> |
| соком стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити |
| овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настав |
| олелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се из |
| волуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних сл |
| много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> |
| са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај |
| е наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас би |
| т поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих ја |
| ен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенариј |
| pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је с |
| војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге как |
| а на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако м |
| нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда |
| ио војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, |
| ре бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано бл |
| са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе |
| и су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише |
| о свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена пог |
| уче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пе |
| ре.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела |
| је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам д |
| чидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раз |
| а на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути |
| еница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује к |
| у.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворк |
| чемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по јед |
| рући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла |
| који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстикт |
| јзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гла |
| ритичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенц |
| ене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је |
| ма и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не уст |
| елефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{ |
| оговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши |
| >Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.< |
| е су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље |
| </p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји |
| ају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и |
| ње! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска б |
| у ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити. |
| , пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, ру |
| на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профиј |
| њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су |
| Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и |
| о, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо |
| ске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово |
| сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, |
| ег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи |
| о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивља |
| комешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како |
| жву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те с |
| олазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> ча |
| с.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себ |
| ући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разу |
| Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чућ |
| е се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку |
| ови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пра |
| ва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна |
| рант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као ка |
| омрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носе |
| е и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад |
| “</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се с |
| а је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куф |
| ај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући с |
| з споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле |
| што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, |
| ремена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искуп |
| вина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дан |
| лбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој ма |
| ање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених који |
| и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу груп |
| диш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на |
| одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и |
| око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви |
| гледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више |
| pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и |
| ећ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која пре |
| лима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбу |
| рбију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни. |
| жава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, |
| поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и |
| Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише |
| да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунов |
| мети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртв |
| својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало |
| реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кол |
| оле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, |
| и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако |
| и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима |
| ла само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се |
| ећ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки офиц |
| колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у вели |
| а извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице |
| ај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници дон |
| во?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полак |
| још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и дру |
| руму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде ж |
| а кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; л |
| светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, по |
| оја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле у |
| моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, ко |
| ирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на |
| па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капк |
| обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола |
| већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма |
| ветлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p |
| рми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама дра |
| и а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да с |
| у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајућ |
| дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} |
| и пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, кој |
| није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан |
| у су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било ко |
| ир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролаз |
| 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штра |
| и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока у |
| хвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући |
| ње које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем |
| из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упути |
| дају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му р |
| тово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде пол |
| ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом |
| се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављуј |
| ди — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар при |
| нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква ко |
| ци иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила |
| укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га на |
| о се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} |
| тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станиц |
| ровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне |
| и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њим |
| а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и |
| а једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим |
| ена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним |
| аха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} |
| знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — пра |
| ладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће друг |
| а Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историј |
| он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила п |
| пође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуков |
| и.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друм |
| еза га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на |
| у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, |
| рела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина |
| </p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шко |
| пођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их п |
| убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натов |
| убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и |
| и придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало про |
| а, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за он |
| која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, прос |
| ас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец |
| и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала н |
| неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје |
| ез вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче те |
| ути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ств |
| > <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довику |
| да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени |
| узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чар |
| } Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загу |
| била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Пришти |
| једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отвори |
| апиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И про |
| те куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, |
| тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а |
| ли да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улиц |
| месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној каф |
| д начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, ти |
| оњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе ко |
| иђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пр |
| га лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за држа |
| ију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски ру |
| Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога л |
| ијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{ |
| па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старо |
| лиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p |
| илу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду |
| и се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче с |
| ене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их |
| , војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам |
| можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је |
| е тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Шти |
| м може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћ |
| p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио |
| елој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше |
| ој и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола |
| зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Про |
| начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог о |
| ва стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, с |
| у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао |
| водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команд |
| атња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни ауто |
| огледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и про |
| а или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа оме |
| е очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и |
| Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађе |
| и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога заво |
| крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на ле |
| таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком |
| вукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, |
| бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руч |
| ји је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у оче |
| усобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелств |
| био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест љ |
| Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га оча |
| и разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стр |
| шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије. |
| који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са с |
| вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би |
| И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате |
| део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на ули |
| им тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обра |
| мо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и |
| ијанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанск |
| су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се |
| ењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад за |
| пет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да с |
| из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мр |
| — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до друг |
| е куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, д |
| својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је |
| већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Беогр |
| и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једн |
| ојих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу кр |
| ије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом и |
| дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, н |
| , дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних стран |
| дајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, |
| жу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, к |
| се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и нем |
| а сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од пр |
| з својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</ |
| {S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врат |
| вају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече умор |
| м, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче |
| а пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу с |
| по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни |
| то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помире |
| очеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — |
| ду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А љу |
| ости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слу |
| не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као |
| ји је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољн |
| слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, ко |
| разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном |
| Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна |
| е говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу |
| је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек до |
| > <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из |
| нда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство |
| оз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног м |
| је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку |
| о да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а |
| у од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде устав |
| <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико н |
| о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму |
| им кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али |
| огледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} |
| >Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> |
| та на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога си |
| изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па зал |
| ам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћ |
| меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, мол |
| ри и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до увере |
| се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} |
| о крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по |
| ве наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела |
| етињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају стариј |
| уванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, д |
| у и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се |
| чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности. |
| пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све д |
| мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља дру |
| , наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се |
| } То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побег |
| е настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај н |
| апетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија |
| аби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопстве |
| се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз |
| нске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S |
| он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благо |
| е свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да |
| ме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му |
| те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, с |
| азимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде |
| с су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, не |
| обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје |
| зовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно |
| ости и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати о |
| са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелст |
| анате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком |
| зивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свир |
| ле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је |
| стављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} И |
| к, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумски |
| ћи и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескак |
| једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу |
| у? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и предс |
| овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад по |
| глеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и ч |
| а сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без |
| ете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или с |
| као пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скид |
| моишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало |
| нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, в |
| а и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати |
| адвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на д |
| не.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p |
| ивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни |
| опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску ра |
| планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> |
| наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља н |
| н болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она вел |
| у Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, д |
| ос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало |
| непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и |
| ик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану |
| га, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе соб |
| е месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и б |
| се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, |
| коше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо з |
| /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати су |
| } У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њ |
| нанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно |
| Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под свет |
| јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>М |
| атеринска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милу |
| ва три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече п |
| мо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже |
| рпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и |
| гари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам нап |
| х јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком |
| стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Ј |
| </p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероват |
| затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се по |
| ље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало ј |
| штине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћеп |
| >Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, кра |
| на мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме сусед |
| на госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом прат |
| а мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косиц |
| Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — На |
| > <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, п |
| амо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код За |
| илих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на |
| ви који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме |
| , зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копа |
| > <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није |
| добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мал |
| али, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето та |
| лица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуш |
| га истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети |
| изије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедн |
| је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему ср |
| је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине ки |
| рити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних с |
| ле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и у |
| а јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у кач |
| на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам |
| извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лак |
| уцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p> |
| и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском В |
| една дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија |
| к се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима |
| до, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео |
| а поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара как |
| носили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> |
| е ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и за |
| и усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зе |
| бађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} |
| јом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њи |
| што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли |
| о над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја |
| оме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга ко |
| ем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од |
| ну прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући зами |
| им утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним |
| росуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанс |
| код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p |
| еће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кро |
| изије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, гор |
| али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви с |
| ним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи ваг |
| огледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући |
| светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго |
| у.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта |
| ваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младенов |
| те но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам на |
| руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све |
| <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта |
| дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, к |
| вија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може до |
| оји је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је |
| лежи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуште |
| и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештени |
| улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице |
| рено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све дру |
| е од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S |
| еликога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова. |
| ћи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију |
| идолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и |
| /p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <p |
| хтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгуб |
| рза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} О |
| по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — |
| .{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она си |
| — Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S |
| поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме |
| итве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до |
| и пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— О |
| опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> |
| кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије зам |
| ао да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{ |
| т ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{ |
| је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад |
| погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад |
| } Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта |
| седнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговар |
| шкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто је |
| ер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, т |
| раво да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и воју |
| је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу |
| од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жиги |
| е као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо |
| сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са јед |
| угари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош |
| ири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник ко |
| око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир па |
| on" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, |
| их саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде |
| ео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних |
| реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешк |
| х, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србиј |
| тешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоки |
| ед очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће |
| ад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих |
| пред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, |
| е прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам ј |
| ибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је |
| у сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је гл |
| морим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плач |
| ивали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да с |
| на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободит |
| аџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његов |
| <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао ј |
| настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на |
| за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем |
| а се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме |
| > <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним ка |
| он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знат |
| а је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мал |
| енутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се пр |
| бом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошће |
| северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Че |
| у нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Сеп |
| } Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хте |
| <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он |
| ки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи с |
| асуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Кр |
| ри небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава с |
| ре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, |
| да е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна с |
| посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Ср |
| </p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног |
| " /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на д |
| доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као в |
| атна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" |
| полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече |
| српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио |
| бе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> < |
| је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жуд |
| м заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз |
| нуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „ |
| у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе за |
| гано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се усп |
| кује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкач |
| оп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том де |
| почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Па |
| ћ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и |
| прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у с |
| ротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестар |
| аћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан са |
| пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Ме |
| који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се |
| ножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и г |
| кадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, |
| ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сце |
| вољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипа |
| ђује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> |
| розебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други |
| горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране |
| ре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави сви |
| тао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да |
| > <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{ |
| </head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћута |
| дица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, пром |
| и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као |
| дели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, ка |
| ћ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, кад |
| промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зи |
| ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што |
| ао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке |
| крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се п |
| е ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> < |
| ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав |
| то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује мно |
| згубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пр |
| о сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене |
| уше, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, ко |
| ћ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђењ |
| /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбој |
| ="SRP19201_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, ка |
| мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која |
| ћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; |
| чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживел |
| жен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, |
| се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је |
| нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце |
| брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео поглед |
| фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељ |
| тано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанско |
| ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупи |
| са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете |
| } Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис к |
| ишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад по |
| е сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох |
| ац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта |
| ки, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} |
| лник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може б |
| дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, |
| е може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи |
| ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Д |
| живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — од |
| > <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су |
| ај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно ку |
| чаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево п |
| ице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, |
| p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђе |
| ен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да |
| сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака |
| тала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена р |
| емијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу |
| ра, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ нас |
| репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој теш |
| рати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на |
| преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме |
| томе јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу стар |
| тину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака |
| експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих |
| ја своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску држа |
| дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед по |
| > <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одгово |
| <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају |
| нем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — пон |
| нови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваш |
| хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — |
| тане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S |
| воје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> |
| ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа |
| левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је |
| рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Г |
| <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити прими |
| сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину |
| е наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га |
| које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред т |
| ма.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, не |
| емо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па |
| а се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су ин |
| л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па |
| ји је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопш |
| испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко |
| тле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре ј |
| .</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тет |
| нела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, ко |
| ујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: |
| ање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> |
| } Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији |
| : „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила т |
| ије:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у ов |
| </p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас! |
| ој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа ј |
| исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено из |
| ам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је т |
| ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и т |
| вања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о |
| S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад |
| ожај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш |
| се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, |
| а, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са п |
| одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем в |
| Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме |
| Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су ве |
| оследња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распит |
| з мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге оп |
| о пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила |
| за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветил |
| је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се р |
| е...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену |
| опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким |
| едним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију |
| оја се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носил |
| Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће |
| и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све каз |
| ем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми с |
| да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми о |
| </p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто сун |
| им вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p |
| ено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да ј |
| је...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргав |
| Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био |
| олено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мор |
| — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег т |
| морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— |
| а настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али |
| г ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће вид |
| је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после |
| се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p> |
| и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире је |
| вачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простоду |
| телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано |
| је, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и кап |
| — Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао |
| меш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око |
| це Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево т |
| е је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па |
| воју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме ра |
| ога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} З |
| а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих |
| петан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мо |
| ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховн |
| ј Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад |
| е!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, |
| а.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> |
| у само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она |
| ов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...< |
| е ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — |
| p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, и |
| е капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господи |
| а би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, |
| гао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш |
| слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стр |
| .. добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очев |
| опе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, ка |
| чаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, |
| бринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му и |
| поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме |
| <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свешт |
| ка који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим |
| ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, д |
| е капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окр |
| ј пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На ка |
| и су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жа |
| ем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични |
| о и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме |
| кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда |
| ну и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и |
| <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господи |
| лнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је л |
| код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу ч |
| тан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском поз |
| емљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили |
| ом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ћ |
| у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, ш |
| динородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ о |
| таџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину го |
| деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био |
| ургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу |
| ва фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали с |
| но, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ј |
| труна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, иск |
| ржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот |
| ах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> |
| у слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; |
| много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња |
| штима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на |
| гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и |
| више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И вид |
| На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин шв |
| своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не по |
| је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> |
| колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници б |
| разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих срета |
| пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невољ |
| лила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени пор |
| у су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је |
| они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, с |
| ћ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али г |
| у њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке |
| очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буд |
| ало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају муже |
| е у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле |
| ене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је |
| /p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору |
| ине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се жур |
| ина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и |
| Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта |
| а а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— М |
| неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно ви |
| омобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који с |
| ! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам |
| већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало |
| /p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то? |
| при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То н |
| и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!< |
| н наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — |
| а који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Прот |
| редбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, |
| њен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је |
| траг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочит |
| ратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, |
| стао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за ти |
| пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</ |
| не страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским поглед |
| на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде |
| најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање. |
| а подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слобод |
| тлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по |
| ао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мен |
| са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тра |
| лава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја са |
| о кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, |
| морили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе да |
| ста и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће с |
| дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> < |
| зјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу |
| дином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке |
| за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати |
| pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Вла |
| ђе слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо каз |
| е и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да |
| ајзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе ча |
| али, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и т |
| амо се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица н |
| ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угас |
| и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда. |
| који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците |
| о државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима |
| .</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелс |
| и, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за т |
| <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације. |
| отив, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати. |
| обично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом |
| ш, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља |
| еђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролиш |
| е знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p |
| арске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би нови |
| а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на |
| ла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је |
| последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима б |
| р их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж |
| p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само |
| е па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака н |
| ирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од неку |
| не, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах |
| ици доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичниј |
| а поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које |
| а куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нам |
| ко не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треб |
| топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио |
| ели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло с |
| а се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупави |
| слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо о |
| на без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се приб |
| А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам |
| ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и |
| игу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам |
| јући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећају |
| али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, д |
| елес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, |
| Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распи |
| нудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва ов |
| ши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио |
| p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредн |
| олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни |
| S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магаци |
| аквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве он |
| енуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали |
| ко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе |
| кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свак |
| title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто |
| ане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> |
| ошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак б |
| у се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и |
| Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из с |
| ор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити н |
| а утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успе |
| тно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако че |
| војом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева т |
| а овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео д |
| ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред |
| вор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало виш |
| тељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих |
| ни вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се н |
| ем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као |
| гле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртав |
| између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} |
| аљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и ок |
| ко не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и же |
| је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала пр |
| кадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— |
| дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у дол |
| изрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на |
| ке војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два покли |
| балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине дол |
| ежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и ту |
| њама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последњ |
| на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пре |
| се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од |
| и је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам ле |
| ад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, |
| n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</ |
| онаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S |
| е; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати за |
| уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на исток |
| војила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина кој |
| ину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла |
| ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нам |
| будио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи с |
| м а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм. |
| живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени знач |
| а и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, с |
| ј дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, св |
| ве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> |
| их цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве |
| тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећа |
| погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изна |
| ци и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињск |
| о пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградим |
| ст и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска |
| е, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша п |
| одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела |
| воде борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети |
| се све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на к |
| ого рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укршт |
| рну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> |
| етљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја св |
| ету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борб |
| а пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о |
| ава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} |
| изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и с |
| ио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто |
| бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је |
| ље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се |
| дове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у п |
| у је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ |
| ити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} |
| о крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нит |
| чена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошиц |
| ичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и |
| суше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук |
| ј те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па |
| којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{ |
| е у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не м |
| в пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фрон |
| уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи т |
| из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бе |
| ко понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе неср |
| оново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окре |
| то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Сва |
| зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се о |
| p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја |
| и сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве с |
| p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан п |
| заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам |
| /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> |
| сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и прекли |
| де ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према н |
| безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи пат |
| и.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и |
| вништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула |
| ерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>С |
| ожење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим |
| све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне с |
| као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљил |
| а наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избегли |
| тво са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десн |
| ња унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се с |
| , учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са |
| у сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сар |
| члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све пр |
| и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова з |
| и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у |
| .</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо |
| аком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!< |
| се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! |
| > <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно п |
| ка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из админис |
| ко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ |
| е.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе |
| знад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми |
| ве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена |
| вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни |
| стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бег |
| ам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо |
| његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши ви |
| Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплаш |
| <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање загл |
| ика... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово. |
| пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали |
| уд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу... |
| г старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обеси |
| умовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је |
| аве и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шо |
| о други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца |
| спали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија |
| анија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на |
| део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидо |
| оја је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се рас |
| ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико |
| и се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код ж |
| на на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и |
| рлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у |
| тно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дрен |
| бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно пар |
| срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, н |
| ена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек |
| о кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} К |
| е не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво з |
| з ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бес |
| ре и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се |
| ном и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под терето |
| ање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једн |
| раст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгр |
| есе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> < |
| неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек б |
| се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је |
| био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе |
| о, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути |
| у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који |
| ећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До |
| у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облац |
| ек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је |
| кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади |
| остранога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничаво |
| овна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује |
| же са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија обја |
| асти, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарс |
| јом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погл |
| понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла |
| е више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све ви |
| је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још н |
| Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховит |
| е, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање |
| да је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задр |
| допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих наст |
| ећ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српск |
| омо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} |
| ћ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог нач |
| анци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> |
| према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас т |
| ли они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам |
| , са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило |
| код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван |
| оки камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по свет |
| то има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> |
| трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фрон |
| мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну |
| ска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је наме |
| ови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи грани |
| ти, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судби |
| ! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узн |
| ло 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, ко |
| а Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— |
| н, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, |
| средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је ј |
| а.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао. |
| ећ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко |
| а, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом |
| <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође вазд |
| кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу |
| се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одго |
| че, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, б |
| е!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим ч |
| лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намер |
| на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи |
| ца натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који с |
| атру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који |
| ом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо уб |
| штински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платн |
| станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покисл |
| Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата и |
| зи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалнич |
| ава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут в |
| То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хриш |
| после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је и |
| амна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом |
| ње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њ |
| акуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кли |
| p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли ко |
| што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царств |
| главица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>О |
| Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, |
| ати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који |
| нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Коман |
| ји су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи сед |
| ући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, о |
| догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границ |
| им је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и |
| а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где с |
| ка и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни леж |
| д сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено |
| келет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличн |
| не.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ |
| авномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</ |
| <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, а |
| вамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n |
| одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до и |
| е, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чарша |
| ен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који |
| те и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће уми |
| по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је |
| дна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под терет |
| амешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако ве |
| моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Велик |
| ане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једн |
| глашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била |
| их висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле но |
| света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, т |
| оме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица в |
| Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу пов |
| и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова бри |
| им вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p |
| о да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио са |
| ојим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загр |
| м сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; |
| ; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови ко |
| ису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео |
| е, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија магл |
| и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшал |
| ед калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расто |
| атре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и |
| та заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је ви |
| ј и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима |
| енике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестра |
| суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се |
| жили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме с |
| /p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди |
| оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник |
| игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да с |
| имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам |
| има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај |
| и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— |
| , људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројиц |
| ени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за |
| оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му |
| Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни ко |
| врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупај |
| и и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> |
| а да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме изран |
| јка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зи |
| и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао |
| дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села |
| удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га пр |
| , нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се о |
| рђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће с |
| > <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, ка |
| — Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотељ |
| је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, |
| огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не б |
| о затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су |
| или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују к |
| е, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу д |
| ишту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је с |
| и ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, о |
| и, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове пост |
| жара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га |
| их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара ни |
| ници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не мо |
| о жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крча |
| и једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња ј |
| м у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у |
| им ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода з |
| ричињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} |
| блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} |
| ога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине ч |
| тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе јед |
| руди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и |
| сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> < |
| ене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откину |
| бријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних |
| — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисањ |
| } На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату |
| бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, д |
| та тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и ц |
| бави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — п |
| ле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутн |
| ма и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има |
| људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и |
| ло даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Ма |
| его то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — |
| о, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешко |
| мља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златн |
| оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p |
| дном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушав |
| али лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и |
| ижио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} К |
| м образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанк |
| љем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са |
| и си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже м |
| ун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио от |
| е само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој |
| сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Приз |
| е, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је |
| о још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове сту |
| у о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу |
| е јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тре |
| и чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вре |
| ранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло неш |
| га бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, |
| одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере? |
| а; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од |
| ечи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од |
| p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме |
| аусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднар |
| е заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му о |
| прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему |
| .? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи |
| иђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, н |
| сподине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо |
| ровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд |
| узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} |
| ла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањ |
| ушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, |
| се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога |
| ањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањ |
| лана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши |
| дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, |
| јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало зати |
| ник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао |
| га дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, о |
| т воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме |
| робавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио ј |
| цима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, окол |
| и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништ |
| S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум |
| страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици |
| топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p |
| који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале |
| нило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих |
| да, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге |
| оложаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батер |
| тале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под неп |
| састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући |
| шљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачн |
| ада је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених ма |
| тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, |
| општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом тр |
| </p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одбор |
| еће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Ка |
| иривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морал |
| ске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мал |
| но дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту |
| <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, |
| њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми |
| е од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође т |
| еник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, там |
| да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је ј |
| Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одуста |
| отрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даље |
| ац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њем |
| S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу д |
| је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога гра |
| ега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из |
| изрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више |
| ћајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај вел |
| емљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедош |
| ица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ре |
| осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, |
| рја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Стари |
| , сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му |
| једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, кој |
| прату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио с |
| н стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа |
| е историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено |
| атковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мис |
| ланути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и |
| јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте |
| а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба |
| која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли |
| ала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Бо |
| им и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догле |
| <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод каз |
| здице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, там |
| ио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни |
| су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са дв |
| ши буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијар |
| ун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим |
| итав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући |
| рховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу своји |
| ла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад |
| Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, на |
| мним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, о |
| он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас де |
| и те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је |
| } Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мен |
| м мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Б |
| крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним врат |
| ић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице |
| љишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који |
| се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробов |
| p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахра |
| о лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види |
| е гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој п |
| која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су в |
| му српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дуб |
| чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ |
| ину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране де |
| о.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она с |
| лице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне. |
| из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда ис |
| стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са кр |
| сећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених |
| е радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са д |
| кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?.. |
| опустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за ж |
| стире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ |
| Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе |
| анијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је он |
| и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија |
| лин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позориш |
| Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и служ |
| одитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сети |
| ланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Г |
| по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вр |
| капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га н |
| се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у |
| кој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинул |
| и, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву та |
| у положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи сп |
| ad> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и п |
| рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пу |
| <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукаши |
| чином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахра |
| обове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас де |
| њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга |
| мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу |
| ла да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно |
| а да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <div type="chap |
| ос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, |
| у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној вошта |
| ршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалиш |
| последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости |
| Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То |
| а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском |
| која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на на |
| о; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вр |
| , да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Зати |
| меху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће |
| ј кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио |
| и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се |
| их граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога бр |
| ада приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три год |
| Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали жи |
| а приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници ок |
| ји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом. |
| пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле с |
| ма, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости |
| , светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; вид |
| дњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити |
| о госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и д |
| горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати |
| о бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким стра |
| десет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и д |
| ћемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О |
| оре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчев |
| з ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се пре |
| а огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагов |
| ве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а |
| па нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише |
| ром Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косов |
| посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите |
| су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p |
| тком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и б |
| причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се и |
| се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 |
| јући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљен |
| го девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће ду |
| е је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме клан |
| пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме |
| Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на по |
| у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива |
| ећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цр |
| догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећи |
| где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је б |
| олико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на |
| ипалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми п |
| ори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних |
| — Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо иск |
| уше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнау |
| унила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујн |
| рва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала кос |
| ирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку |
| ехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакова |
| блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са чети |
| /p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шиб |
| али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба |
| ности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, |
| сох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља |
| ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер |
| оз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе |
| а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по |
| ј час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест неде |
| д шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило |
| > <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти |
| ачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет |
| е обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као |
| рљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће |
| вића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом зан |
| Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је |
| ма и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ пон |
| сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две |
| сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас |
| бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијал |
| м.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе |
| повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одреши |
| S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у |
| у вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експед |
| цама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се т |
| остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни плам |
| нице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу |
| а Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међ |
| ог плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Н |
| већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се ук |
| а старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и вел |
| о се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасви |
| ко бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећ |
| ржи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</ |
| ицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуг |
| снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разго |
| те, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак |
| старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време сти |
| породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај о |
| у, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону |
| у приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао пог |
| свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или |
| рвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, ка |
| } Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у о |
| м разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухв |
| чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила |
| ли је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је п |
| је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња об |
| у, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљ |
| т година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И |
| д вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме |
| тати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у ду |
| блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле не |
| међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p> |
| хћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је з |
| евен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога |
| дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштит |
| е угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире |
| узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мо |
| не и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљ |
| жина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да |
| оси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа г |
| ала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена ист |
| сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутк |
| о у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто ко |
| кота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — пок |
| огла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час |
| несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала |
| бичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на да |
| ће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер прест |
| тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајк |
| год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо |
| лио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубо |
| н, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам поку |
| аслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеш |
| на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено |
| о је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У т |
| аде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точков |
| би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколик |
| унаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, нед |
| пље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који ос |
| говорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} |
| ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспада |
| Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова де |
| и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико по |
| , смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</ |
| емилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом о |
| тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> |
| еко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што |
| оду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овог |
| ављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе м |
| н човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта |
| орбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је уби |
| и пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најз |
| о и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипа |
| а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из св |
| вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових |
| односио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, изв |
| ваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми ж |
| и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! |
| наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а |
| старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под к |
| е себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су п |
| дморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас рас |
| да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једно |
| гнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојил |
| златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> |
| најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени |
| е на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагод |
| снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла са |
| Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био с |
| џбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме кр |
| је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих |
| пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до поја |
| х пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до поја |
| души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, |
| ке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је |
| имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв |
| дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз р |
| а је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је ч |
| ла онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и о |
| у од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот... |
| ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квас |
| ољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Т |
| , средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја |
| с покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.< |
| ко два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим св |
| о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада |
| на сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ће |
| Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у он |
| ох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за |
| {S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да |
| један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, ч |
| стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета |
| а до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господи |
| утку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам к |
| и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима |
| ла, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне |
| и што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута л |
| је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на |
| уди и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије |
| урака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; |
| чан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисл |
| Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гоми |
| ду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и пред |
| који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што с |
| којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, до |
| дно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа |
| >— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћ |
| г рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али |
| а би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака |
| већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страхов |
| едан дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солун |
| на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац по |
| а да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} |
| рађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— |
| <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— |
| њем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија |
| се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане |
| , једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу |
| пред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се ра |
| ених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу |
| н сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајем |
| </p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — п |
| зе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла о |
| .{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очин |
| ма и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још |
| га господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије |
| више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, уд |
| Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није |
| метњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка |
| чи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> |
| ореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>Д |
| а у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер |
| {S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се к |
| узама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час |
| евидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком т |
| се се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планин |
| та и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} |
| образи изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, о |
| е јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му |
| њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом |
| — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца |
| S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и т |
| бом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из р |
| ој кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама |
| ли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остал |
| мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко с |
| ош једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео на |
| и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш др |
| и, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и |
| ћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз су |
| е.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Р |
| у.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава |
| су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршиј |
| ом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су с |
| о мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим обла |
| ио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску м |
| ању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме прор |
| есеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је д |
| крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисан |
| умици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и сас |
| озив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са св |
| у у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразум |
| вор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пе |
| значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у |
| ских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским к |
| о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио |
| тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ћ |
| ацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзиво |
| м порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једн |
| али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по већ |
| и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима |
| нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива |
| и војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина |
| а један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут |
| тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они прес |
| уби од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пре |
| таво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изг |
| } Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, |
| тојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!< |
| и гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи |
| уте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза |
| лети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан ве |
| ђује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, вис |
| ора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и нов |
| дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ов |
| ња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире |
| моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непри |
| или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно |
| ило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала се |
| довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала |
| ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је |
| ст своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа на |
| није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио |
| е буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужит |
| м који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као |
| војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећем |
| пред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, ви |
| још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; дру |
| и и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом |
| све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је |
| рни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато. |
| ода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу. |
| тићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећ |
| } Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи к |
| ата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, |
| рекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са в |
| тење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са м |
| е, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао ла |
| крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак |
| узеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло п |
| раво Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је |
| јандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничи |
| дером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, |
| к и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непри |
| онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знат |
| сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од |
| ка.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не |
| нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим п |
| да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају п |
| а љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и п |
| астали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма |
| креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава |
| приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите |
| n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење |
| егалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биог |
| ш нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама |
| успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све свој |
| {S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази |
| ашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече! |
| ине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према друг |
| ова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао при |
| ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— |
| али фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и |
| је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пун |
| вире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета |
| јала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли од |
| ту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромн |
| де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвик |
| уме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који |
| гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено к |
| И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надв |
| људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве р |
| таде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још пр |
| чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, кад |
| меју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике. |
| — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} |
| су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> |
| <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо пром |
| их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, она |
| по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна ки |
| као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако |
| летела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се |
| ом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадал |
| је су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је |
| ају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да |
| по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фро |
| рови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да |
| гранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругов |
| А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S |
| долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој нес |
| звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих |
| уши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n= |
| до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У |
| ковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој |
| који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са |
| ке даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва т |
| е таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнут |
| лачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке нес |
| спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гл |
| гушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} |
| н само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробн |
| ти где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, од |
| но простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батериј |
| ш лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа |
| треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире п |
| м <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блато |
| Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремс |
| ица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једн |
| л са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из |
| нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колик |
| то је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом |
| а, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима с |
| ке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ сте |
| ак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше |
| једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и п |
| мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} В |
| класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини |
| столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених ц |
| мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је |
| ну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На |
| Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из ст |
| /p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{ |
| у ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дан |
| народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, у |
| оложаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале. |
| рестрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће ко |
| ести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши ју |
| нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео ме |
| све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</ |
| пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документ |
| ор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде гот |
| ао бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао |
| ерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те ка |
| а шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, |
| Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе кој |
| јим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телегр |
| Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад |
| II</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октоб |
| кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> |
| змешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једн |
| провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас с |
| о једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и ст |
| те како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате к |
| азан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска к |
| и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на стани |
| ртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким к |
| ди и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуш |
| рајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра |
| сак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга |
| не и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се |
| не, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, |
| сом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гуши |
| х, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра |
| смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> |
| .{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слаз |
| ло се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупа |
| ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као д |
| се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Прола |
| склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} М |
| грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не з |
| огло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, |
| сти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај посте |
| испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу |
| же још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набуј |
| карању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слат |
| иша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само јо |
| а те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обу |
| где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло д |
| ном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује пос |
| ују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на н |
| волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Б |
| ршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сл |
| им саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске |
| а живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи мал |
| само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала бо |
| последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немо |
| стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био |
| ао убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни |
| што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф |
| оманданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и |
| се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама |
| следњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла |
| ју мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли у |
| о да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="25 |
| о тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, с |
| јући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала |
| оју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, по |
| се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе |
| окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз мо |
| глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p> |
| ло да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и |
| Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ |
| пељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи |
| ему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мор |
| девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може |
| Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће друг |
| гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да |
| он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепози |
| аднео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нер |
| не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрча |
| је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци |
| оје је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемира |
| не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину мун |
| мо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се н |
| аопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрање |
| е још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважни |
| ој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="2 |
| радовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљив |
| земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој дон |
| е није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадго |
| збеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролаз |
| ом и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да |
| ш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење |
| у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а |
| онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нек |
| напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познат |
| прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, к |
| рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој ок |
| рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жи |
| , дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но шт |
| почео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <p |
| чна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из варош |
| пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — у |
| ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са нови |
| о би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Дос |
| а.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштај |
| их и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и |
| тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега |
| чина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као |
| м могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити. |
| и слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће |
| и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, |
| одушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за |
| тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним план |
| је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак |
| треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је од |
| ох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим |
| аобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> |
| мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, пр |
| варене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је |
| ваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом |
| запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни ле |
| унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда ун |
| рних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гиг |
| 49" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, |
| мазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— |
| ало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У |
| неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне |
| је смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће |
| тру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се |
| кушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису у |
| фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пр |
| нда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, |
| таде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и |
| p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напо |
| она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а с |
| сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину род |
| изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као сно |
| 509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, кад |
| p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивал |
| памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му каж |
| куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати |
| таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, |
| пу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко те |
| арапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, з |
| ују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> |
| ула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посм |
| он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не иск |
| као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље |
| да је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам з |
| а мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожури |
| се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове к |
| све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело |
| -дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде при |
| помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p |
| наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" |
| е су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пора |
| овом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са |
| рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту |
| и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу |
| легао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут |
| о њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу |
| од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули о |
| спођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Он |
| сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скриве |
| и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качан |
| тина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се над |
| реним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потреб |
| дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је |
| ође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, о |
| и старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, н |
| астали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{ |
| овора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, је |
| ела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се |
| је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздиг |
| а се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би |
| да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свешт |
| теха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријате |
| су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што |
| луку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S |
| сићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо |
| ати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије |
| ћ.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита |
| ед.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се |
| ичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све ви |
| оравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Да |
| {S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада а |
| а сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... |
| х једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опи |
| азила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према С |
| с понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљ |
| намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и иск |
| ш опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче |
| {S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! |
| Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И пог |
| хватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, од |
| а је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се |
| ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} |
| .{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у |
| и ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник |
| <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио з |
| нини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ов |
| ли су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} |
| све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као ла |
| да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују |
| леже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље |
| чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу |
| ош мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, |
| /p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа |
| е тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим |
| хове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори једа |
| победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши поч |
| лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине |
| ји су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се |
| врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „ |
| овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дрен |
| } Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S |
| детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе г |
| > <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не |
| спитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом |
| анио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Т |
| <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Д |
| о и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у |
| ума, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја ко |
| наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће осл |
| напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарск |
| S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипај |
| и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да п |
| одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи |
| да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пр |
| амтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Так |
| <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и б |
| положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије ист |
| оја је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножиц |
| ека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнау |
| једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пл |
| p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p |
| ти кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима т |
| ио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одб |
| народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} |
| а руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Са |
| уђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, |
| отврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имај |
| мичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо по |
| ха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује б |
| ве уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угас |
| ило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабр |
| бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колик |
| ретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не вид |
| ером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем |
| е људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу по |
| „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстик |
| p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе |
| ост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили |
| да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди |
| ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што виш |
| се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— |
| осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мо |
| оздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар |
| лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} |
| е падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице |
| обљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио |
| фији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су |
| ом жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n |
| нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очаја |
| пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p> |
| покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али |
| речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце на |
| .{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке |
| и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да к |
| себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лаган |
| ути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафа |
| и и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз н |
| ремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ћ |
| е до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у |
| н од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Ја |
| да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ дал |
| сте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору |
| те се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у |
| већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот |
| Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породич |
| Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стр |
| едан официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски |
| е боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, |
| а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу |
| руживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима |
| ло треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се ка |
| настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она ум |
| p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можд |
| есно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Буг |
| р, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ ј |
| одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Изв |
| у све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила |
| пеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш к |
| он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је |
| чан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике би |
| искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам ду |
| е нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново |
| се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет к |
| Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари |
| пану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— |
| илази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио јо |
| стар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За из |
| а.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи н |
| за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога |
| ошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба |
| муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још ген |
| ипљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, |
| ="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S |
| не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жен |
| воме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— |
| год се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су |
| ислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> < |
| лканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио речени |
| рошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е к |
| једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећа |
| , рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела |
| и спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се |
| и је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на вој |
| кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми |
| лица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су |
| стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на |
| хо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и |
| ци?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација |
| де би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене р |
| октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узнев |
| о охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слобод |
| д осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога велико |
| је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо |
| нска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде н |
| елефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога послани |
| м имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена |
| и.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима шт |
| а подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, так |
| ико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Ка |
| а сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је |
| уо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена |
| своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме иск |
| прло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој |
| неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <p |
| мела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и о |
| и својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњам |
| рским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Б |
| ене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапор |
| } Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два го |
| ом засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пу |
| ожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из |
| је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} |
| родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролаз |
| ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја |
| у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош |
| ерења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се |
| канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислил |
| и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у А |
| је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хт |
| 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој |
| ди се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођ |
| далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, |
| асти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи |
| нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арна |
| дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="6 |
| х волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и |
| речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и н |
| у дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мрт |
| и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{ |
| ремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на па |
| викати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле |
| о од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за со |
| два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</ |
| је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врхов |
| када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душа |
| воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване г |
| напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска |
| свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дак |
| рањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих |
| је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке срп |
| о знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате м |
| ла час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила |
| , која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој |
| грни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе |
| птембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренут |
| ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И |
| е неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снај |
| кога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова ок |
| ести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; дру |
| з шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на |
| у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни |
| ва.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, в |
| боту, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био ле |
| он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целц |
| к да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{ |
| а предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала в |
| ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешк |
| p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога ф |
| овора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај по |
| са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је с |
| у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса |
| да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, |
| один начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на догово |
| укурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море |
| а сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по ње |
| о високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народ |
| свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пр |
| тој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и |
| нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! |
| аља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће |
| убав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Пос |
| немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон |
| рину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, п |
| {S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" |
| номе сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене о |
| у, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Ра |
| је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога |
| оче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не |
| и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво |
| као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми муч |
| долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи пр |
| е пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад предста |
| долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће ост |
| писи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме |
| Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупча |
| и од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у т |
| утра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлуч |
| ишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних п |
| да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у |
| се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Сав |
| ке руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све |
| о послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном |
| дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмо |
| поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{ |
| угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашко |
| учи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на закло |
| <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и т |
| а.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме је |
| лазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су |
| аник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трн |
| ија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата с |
| а на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих |
| е казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа. |
| ка промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место |
| ожи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се |
| нас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записив |
| ају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> < |
| да Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовим |
| да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам са |
| ишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за м |
| аређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли н |
| плакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја ни |
| дном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта |
| сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми |
| о је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивиз |
| да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша с |
| ол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми там |
| , осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судб |
| ори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите |
| амо док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лифер |
| е слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене св |
| ао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко |
| да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера н |
| ше не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ св |
| и своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу |
| да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекар |
| њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, ниј |
| е жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Ул |
| њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним д |
| сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? |
| не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те п |
| ренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спр |
| шно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Вел |
| савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтев |
| оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, с |
| оверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за |
| еварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити |
| звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p |
| прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан пр |
| ош да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њ |
| и:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе |
| неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрц |
| ва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је пр |
| вога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем ид |
| овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са по |
| ицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражи |
| да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где доб |
| мекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија |
| > <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се с |
| е команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању |
| црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и раз |
| една ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвозд |
| визије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капета |
| а језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чул |
| услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђ |
| растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да < |
| и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли |
| њења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти с |
| или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заост |
| и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свог |
| некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изго |
| ошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам |
| рађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордењ |
| а.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, |
| да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где пр |
| је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стиго |
| и је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима |
| м, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помо |
| ренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, |
| емам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч |
| их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па |
| з поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће |
| да доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где |
| дговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p |
| о главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би л |
| а, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и |
| често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка бла |
| им речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на |
| рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генера |
| асти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској |
| о би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику |
| Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испре |
| ања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке д |
| , жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не зна |
| реме које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он ниј |
| нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стиц |
| асом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад из |
| две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на њег |
| да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да кућ |
| и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а др |
| Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме |
| несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао б |
| бунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност сит |
| з Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победио |
| уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаћ |
| уће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толик |
| м смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у |
| у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће |
| о, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о друго |
| ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и пр |
| >— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам |
| имо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породиц |
| вог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем ви |
| се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и мо |
| ели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— |
| ви, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом прек |
| Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље ме |
| ла; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја |
| же а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа |
| , мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво п |
| лаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми |
| себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се од |
| ар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и |
| м, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда |
| упање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позв |
| из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се |
| ак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи т |
| ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још н |
| са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам |
| ника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који |
| ак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлач |
| ури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали |
| во је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угл |
| тупити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник |
| аредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао |
| ји, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руко |
| ен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једн |
| ођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност |
| још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај п |
| рихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико |
| речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарск |
| ку школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} |
| p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред |
| <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p> |
| една горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико |
| нда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — од |
| иска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званичн |
| обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, кој |
| p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део |
| сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p> |
| 88" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушка |
| додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек неприј |
| познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оде |
| дговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је изли |
| лим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке неприј |
| — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" / |
| <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарс |
| и интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених р |
| крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли |
| а истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српск |
| ћ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и п |
| Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери д |
| е кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p> |
| је.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било |
| а.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак |
| једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још |
| > <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете |
| та слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара пр |
| м жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</ |
| нас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За |
| но забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и засп |
| трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку |
| бори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по к |
| изију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не при |
| ник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> |
| препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један просед |
| но, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има в |
| е где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— К |
| е љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалос |
| а ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћ |
| p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећа |
| и било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{ |
| едан сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— П |
| а ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у пла |
| Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних |
| вог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћуте |
| се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... |
| >— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</ |
| м на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него ш |
| ца спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста вез |
| о и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо к |
| рихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који |
| вља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} |
| и глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладн |
| а Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле иск |
| скрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.< |
| и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — |
| додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану. |
| ко смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код в |
| ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, мог |
| сао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>За |
| <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још је |
| <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с при |
| .</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p |
| , ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све с |
| на је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучн |
| ховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах |
| ат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси. |
| .{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене |
| руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат у |
| куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси на |
| вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих ост |
| научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Н |
| се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> < |
| нала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле је |
| одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Т |
| таничном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатс |
| е човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазник |
| ти знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је да |
| ешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцн |
| љу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је го |
| не, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те тол |
| ли готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати |
| у, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку сви |
| — А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни го |
| ла — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — од |
| есетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову с |
| не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не |
| ћа.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда тр |
| обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње од |
| вара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се |
| маћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си |
| они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми |
| мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рање |
| Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница к |
| би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки бриж |
| доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} |
| радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог п |
| репила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме |
| иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна |
| раља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би |
| удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и р |
| о ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће на |
| утра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то пита |
| тка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Н |
| ти или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и туж |
| <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један |
| адиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и наро |
| — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савез |
| да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{ |
| пала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики |
| зом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што |
| оставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт |
| нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да |
| вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи |
| и кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" / |
| не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сл |
| вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не до |
| ноћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих пово |
| /p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их |
| шлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призре |
| и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз |
| је прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на |
| м опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе она |
| и.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим. |
| ва на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је од |
| и што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, с |
| навске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причај |
| и хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужно |
| а леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под гл |
| p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах |
| ју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну бо |
| о загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно н |
| овање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној кома |
| ови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер к |
| ка до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те ко |
| лови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, |
| ли ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у |
| уге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лу |
| ћај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се |
| тура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, |
| ама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе за |
| је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и |
| одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заоб |
| апитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био не |
| ше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора с |
| рође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски ал |
| додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду ј |
| ве; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан |
| превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спа |
| Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио |
| би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Ви |
| е се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљк |
| ам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи |
| им приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је |
| гај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја д |
| да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина он |
| самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда |
| е је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb |
| ца и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му д |
| ило нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално пог |
| Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде им |
| , оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, го |
| бегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учин |
| ад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигд |
| очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лаг |
| ва.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на м |
| ћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Ту |
| товарила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За ау |
| сти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари сл |
| а није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовал |
| види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одвај |
| у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи |
| о се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој ј |
| у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо ш |
| нину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином живо |
| } Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна |
| не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корењ |
| ко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем |
| ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говор |
| Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним к |
| н фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву нев |
| а, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у |
| се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове |
| бовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— |
| ом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} |
| је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склон |
| <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао не |
| ђује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљен |
| логлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} |
| S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судб |
| м па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нем |
| м посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу |
| /p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S |
| рећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледа |
| гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила |
| ћа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој распо |
| кромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и бил |
| д? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и уг |
| о луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" |
| трали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А |
| чени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која |
| озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна |
| ник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и т |
| ?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде? |
| авља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд ост |
| о да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не |
| сли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се |
| ста за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одби |
| е млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S |
| аква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре. |
| ...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он |
| .{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... в |
| и непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} |
| ише и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима |
| етурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је по |
| уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да поги |
| до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година |
| авезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, први |
| је би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французи |
| а ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе |
| х казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то |
| но насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Над |
| н је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да |
| н види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што |
| } Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим |
| сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске |
| у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гле |
| на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме |
| се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и пог |
| мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајт |
| љеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, уч |
| еља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одго |
| види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље |
| алим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па би |
| це.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на полож |
| у и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за пр |
| сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра |
| оги детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су |
| Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па |
| сакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по п |
| и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљ |
| жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су в |
| авејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћа |
| екати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрек |
| и још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опи |
| ва, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други |
| тио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам |
| је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; |
| а се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мал |
| живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, усле |
| е знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући |
| загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по му |
| и и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин поте |
| нда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин по |
| ни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мал |
| воме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје пре |
| и.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћ |
| амо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На стани |
| во, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да |
| борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас |
| о барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и |
| ао и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до |
| ема нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене. |
| а, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зн |
| о и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавај |
| ер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спу |
| инска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и кваси |
| челнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми н |
| завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, |
| а сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево |
| Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе обл |
| охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, |
| тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под |
| после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — д |
| Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Г |
| борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете |
| е он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> |
| је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је оти |
| о.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам пре |
| евоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у |
| шке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна дево |
| ени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој |
| Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе неш |
| ј је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто ка |
| а, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини |
| су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозо |
| толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам сло |
| за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла |
| а, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који |
| исто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, д |
| ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, гр |
| е и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} П |
| влије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да с |
| о је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само раз |
| га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини м |
| тлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док |
| ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресе |
| „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена поју |
| и страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је б |
| неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред |
| ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само она |
| но дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је от |
| ни су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од о |
| ена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> |
| ена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>О |
| душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш |
| ајзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и |
| ица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, к |
| и зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал |
| суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим |
| ја је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромиња |
| ова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућам |
| евлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина к |
| обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</ |
| сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире |
| {S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је |
| а престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да н |
| даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само рк |
| где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излази |
| ко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило |
| анија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изг |
| <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је ју |
| цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и |
| стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ |
| и вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, ник |
| и у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких |
| двеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја п |
| још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварају |
| це до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, ниса |
| p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све боле |
| ћ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике н |
| ао без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што |
| и је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од |
| а, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева |
| својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Ота |
| све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и по |
| нелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резер |
| у.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив ниј |
| и ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се |
| ан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова |
| ди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у |
| у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није |
| ике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казива |
| } Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну |
| дње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <p |
| дравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, је |
| а напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну н |
| ш трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ћ |
| и кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, |
| која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колик |
| врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја |
| емице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају |
| .{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ |
| ине војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску |
| ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету |
| ога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизаци |
| >— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђ |
| адијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да |
| >— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас п |
| сам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S |
| м?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се к |
| /p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p |
| гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо д |
| аду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да р |
| о се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли ду |
| ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам |
| у причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} |
| и октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изне |
| ушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао з |
| ун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији |
| д узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због |
| остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спуст |
| ти.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да дад |
| S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару |
| зрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држа |
| олико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су им |
| и са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво |
| храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната кој |
| н се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какв |
| престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црни |
| тављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило теж |
| <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је т |
| ијатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, |
| дашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора |
| Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је п |
| ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њом |
| а, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико |
| ана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним офи |
| бећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег п |
| ло.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ и |
| </p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже |
| .{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топ |
| лице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не |
| осадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили мно |
| бу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак |
| ама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претерано |
| би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати поток |
| алио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми |
| да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли изву |
| а првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су |
| /p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да |
| о да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} |
| намо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролеј |
| То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара |
| Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештен |
| по ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другог |
| једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно |
| њу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два |
| ћи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се пов |
| фанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без р |
| м улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем |
| да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој |
| бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само |
| петан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим |
| да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материн |
| и, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад |
| обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај |
| арац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, |
| одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> < |
| да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанств |
| ! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у о |
| аде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама |
| ање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при том |
| главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пун |
| раме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, с |
| и од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарск |
| ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div type="ch |
| ића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила |
| ругој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се ла |
| ђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројн |
| е и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље на |
| о невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај |
| а одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да и |
| и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им ј |
| м ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се |
| будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка до |
| зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника... |
| ци где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p> |
| ју.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душ |
| ањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацил |
| ијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, |
| осле дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали |
| пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и |
| ставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузам |
| , те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овак |
| помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне м |
| слободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} |
| ли и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и п |
| ора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбе |
| да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници |
| ред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекр |
| ишао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Кос |
| и пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту |
| обили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безбро |
| Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен ш |
| атим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се |
| гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу |
| азили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле |
| од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га |
| снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батериј |
| Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S |
| је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вер |
| наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар |
| ћута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је о |
| ам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и |
| крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редов |
| ха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су иск |
| игли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати ком |
| таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дете |
| нде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, |
| ји а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа к |
| сли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном |
| ек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити |
| ад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А |
| огла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна сре |
| {S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} |
| м слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, |
| } А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та |
| чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савлада |
| да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша |
| тране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођа |
| окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у |
| на — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Гран |
| иће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да зано |
| до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити свој |
| ву те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније би |
| барској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрданс |
| против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволи |
| {S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} П |
| p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско п |
| истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне |
| једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Д |
| </p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме од |
| расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу д |
| е прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакали |
| ам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да баца |
| онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одго |
| Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да |
| огли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали на |
| обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавај |
| немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пу |
| али да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за |
| устимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и ж |
| рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, |
| нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соб |
| пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да |
| ђем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете |
| учају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вест |
| збегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа ка |
| да тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, д |
| е прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде |
| ма па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонан |
| онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта |
| ји је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шана |
| душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела ис |
| прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарап |
| и то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да ј |
| цију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем |
| мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и |
| о један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жен |
| о на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муни |
| .</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Ар |
| b n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве |
| да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади св |
| /p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не м |
| к!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навири |
| гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији нач |
| је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Е |
| ави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се за |
| и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митр |
| и је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окуси |
| а ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је |
| а довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемил |
| ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир |
| а нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, |
| S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p |
| бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— |
| еш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде са |
| треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што |
| тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их |
| твар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавн |
| .</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу и |
| екивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао ј |
| да извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачун |
| , сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ коли |
| буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Неприја |
| омаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.< |
| е ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће |
| Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — |
| тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а |
| ди, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће в |
| што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска |
| ости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим м |
| м.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам как |
| диш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго |
| > <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут |
| ву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини ис |
| авала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити |
| овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака |
| нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му |
| /p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ос |
| рестала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње |
| то мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео н |
| тири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> |
| него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> |
| ако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ ж |
| оје је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам |
| ва.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда... |
| плоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зор |
| ута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикуј |
| е поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће |
| S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> < |
| д? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p> |
| е мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ак |
| <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то |
| а жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, кој |
| то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катаст |
| Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бег |
| се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад |
| возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах прис |
| они, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави мла |
| <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он |
| д тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одој |
| рска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — сам |
| ли што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се |
| мела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова |
| .{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да беле |
| и као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније |
| инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они се |
| ира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе |
| иса телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и |
| ца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с к |
| ило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одве |
| тоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењко |
| атре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако пос |
| то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбе |
| арију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате |
| е, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђ |
| тигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова |
| боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, поглед |
| затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нис |
| Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми |
| <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих м |
| јче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена |
| тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и |
| олико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су |
| прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим |
| ма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> |
| ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и |
| те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и |
| у на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним |
| овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачк |
| да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ов |
| их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне |
| влачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то |
| ширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а |
| ала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да п |
| ама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини за |
| столонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p |
| ећ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачк |
| еза узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, |
| лим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p> |
| а половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на ви |
| е живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечиц |
| узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа |
| ептембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то са |
| Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јо |
| то ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су посе |
| те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он |
| не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од к |
| изи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и ос |
| дна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на трот |
| је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли |
| командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село бе |
| етан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да к |
| ане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или |
| о донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S |
| } Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} |
| а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} А |
| и било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будем |
| омиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо |
| млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити |
| нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је го |
| е возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на |
| имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Љу |
| о, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам нос |
| , изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p> |
| и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две |
| корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да нас |
| помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— |
| и чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето |
| } Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србиј |
| Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је вр |
| ад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега. |
| ропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажет |
| , кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао |
| одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавр |
| о их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су в |
| едне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних ст |
| еђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој |
| ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, п |
| рележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право пост |
| т и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуру |
| ош једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши и |
| сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док |
| S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по т |
| не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око ваго |
| рађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и бе |
| ене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је саста |
| а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама ид |
| ада је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао ј |
| видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носи |
| у биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све |
| ас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послуж |
| пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку |
| друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности |
| ко што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини |
| ухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотл |
| тали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ д |
| ица припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у г |
| га зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p> |
| растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их род |
| о стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа |
| ао просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам ко |
| е железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био |
| и која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, д |
| ном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељс |
| се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у ко |
| p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањ |
| и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} З |
| могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем |
| етом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне |
| м фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, |
| рети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци с |
| у.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам ј |
| Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изг |
| "278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ пон |
| ручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на једа |
| на како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да |
| /p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико |
| естан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме |
| поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево приз |
| мара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајнос |
| питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чи |
| Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко с |
| ојој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — нас |
| које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с к |
| авом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и |
| ш у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се ј |
| све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преп |
| страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајат |
| еће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него |
| да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита |
| госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је |
| о? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има т |
| ао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са јед |
| љевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> |
| има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из |
| ог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћ |
| поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два ваг |
| ам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав ку |
| меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о |
| ички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име |
| ти овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блат |
| аши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, |
| понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на ст |
| а чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани гд |
| е услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасниј |
| ез хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, |
| м, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себ |
| и жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежал |
| мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове |
| Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" / |
| 49" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Бео |
| тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам са |
| ац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо гд |
| а љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак |
| да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу н |
| не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његов |
| <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде |
| рмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и св |
| ависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све |
| побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загу |
| у.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучн |
| , ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само |
| p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару? |
| S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је |
| снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— |
| одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе |
| S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се |
| ога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> |
| ?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?< |
| и ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако |
| би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од на |
| ретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти вид |
| лом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомил |
| га а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у ста |
| гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрве |
| у тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему |
| наш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и за |
| пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — у |
| чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку ко |
| својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљк |
| неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два |
| може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p |
| шена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити |
| са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> < |
| те кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено с |
| те кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено |
| ом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме |
| златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао |
| а златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао |
| један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церека |
| дно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно |
| лу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне |
| дну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола на |
| Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгред |
| S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, |
| тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део истори |
| ац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћаш |
| n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут м |
| огунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пу |
| /p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами как |
| ине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао д |
| крави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на |
| лости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону С |
| ла нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровиц |
| пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пре |
| кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном н |
| — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</ |
| ничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег ко |
| Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми поро |
| бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо |
| х Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је с |
| дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови |
| па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објас |
| амо, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је н |
| новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га њ |
| е.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакаже |
| дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми |
| питала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко? |
| има и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, пот |
| емна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да ство |
| ку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и |
| умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање ко |
| страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамно |
| ина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за н |
| p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не |
| инем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загр |
| ао бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ |
| динама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита |
| ду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ у |
| а.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је о |
| своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извеш |
| била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је |
| учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од от |
| га сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="60 |
| {S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слаг |
| један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се ја |
| атељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако |
| године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише |
| ило и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад бил |
| е крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио |
| угара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло сми |
| м ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него с |
| а сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малакса |
| ош један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — реч |
| нди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мал |
| анта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они к |
| м случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — у |
| час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну умо |
| сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала |
| ’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — |
| тиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где кој |
| , Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} |
| код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се |
| а ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и |
| се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Н |
| нта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз в |
| <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај |
| нодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> |
| и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо уда |
| рвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашен |
| станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће пос |
| наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: |
| јој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље |
| сте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немар |
| е бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но она |
| је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које |
| ше ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али |
| е старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ух |
| одило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осме |
| че гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд |
| ичавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на |
| .{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о |
| ем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p |
| ти и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда |
| идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На |
| скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже |
| ај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну |
| клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао он |
| из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој ог |
| ко једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све п |
| Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, крен |
| х, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова |
| првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица |
| ве теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничар |
| опуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред |
| еле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му под |
| негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>П |
| емају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па |
| јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке пат |
| су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занем |
| ато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице |
| о тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <p |
| о гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљ |
| да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одбо |
| ле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма |
| рена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} О |
| и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У |
| тељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и |
| га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у |
| анцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бо |
| } Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом |
| а заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли по |
| , иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по каф |
| евољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко |
| њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Бо |
| у и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире с |
| и свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, |
| вету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један сп |
| ратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеш |
| с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Кра |
| је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану |
| у да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — |
| ава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде к |
| и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку пос |
| тељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из |
| арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{ |
| е наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближић |
| , веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога п |
| се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомил |
| кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, |
| ему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда нар |
| код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припит |
| Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то |
| рао се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p> |
| ите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар |
| } Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да ж |
| бдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш в |
| ка.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се п |
| м плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са с |
| правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако врати |
| а, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим ва |
| посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципе |
| отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професо |
| уштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом дов |
| ише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, ка |
| оји још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; |
| обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другов |
| а, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо дв |
| о је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одма |
| стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да п |
| ретпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио ш |
| еби — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали |
| оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је зл |
| ољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили |
| и о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским че |
| ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако ј |
| них појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате поми |
| дан другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде по |
| и клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну изб |
| о, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опан |
| и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> |
| е умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај |
| на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће п |
| да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није муш |
| амцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> |
| кле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута ув |
| собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да за |
| нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> |
| скомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује |
| ико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла |
| коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима |
| скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чул |
| лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући |
| вица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разред |
| не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поно |
| че она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува |
| гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи |
| угарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем раз |
| морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам по |
| уна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћ |
| се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у кас |
| естоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога на |
| је куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазв |
| елства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем |
| а из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жа |
| ијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође и |
| иле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве ве |
| е су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема ника |
| е витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, |
| {S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити кој |
| иње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед |
| но се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи к |
| м све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничког |
| ле неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта за |
| > <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра |
| ољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме |
| слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гл |
| није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према |
| а, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом |
| о значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити. |
| јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у |
| идиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се изд |
| м ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом |
| њем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професо |
| мрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире |
| нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; |
| не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост |
| че се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда |
| м повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска по |
| ћи зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крв |
| ант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области |
| чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућ |
| врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p |
| ута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а |
| му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност |
| Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћуш |
| ар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред ваг |
| гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пр |
| мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило |
| едало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, бо |
| свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло |
| Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети |
| Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљ |
| и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да с |
| рио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих тр |
| н један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, по |
| познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стап |
| и јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога |
| дарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и |
| олице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбула |
| олице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па л |
| варене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрч |
| у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он сре |
| а да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидн |
| андари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће остав |
| и танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> |
| добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жен |
| вољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обез |
| прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он |
| шај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да |
| му ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с ув |
| Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остај |
| воје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза н |
| са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају кач |
| вени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, |
| /p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као шт |
| раљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе |
| ко би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитр |
| еран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како |
| тавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часов |
| руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, |
| це и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је |
| ет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам |
| сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана |
| јке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, |
| .</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истин |
| е на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, |
| n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његов |
| ене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и с |
| даљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, н |
| епају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и |
| бор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао |
| ељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, ј |
| не суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече |
| адно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле ча |
| сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год са |
| више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, д |
| ачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала |
| ворио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће једа |
| је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да м |
| ... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми н |
| ичега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па |
| а, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена |
| Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати |
| чица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, ве |
| и тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Гд |
| ебало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда |
| нт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и |
| поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она дале |
| дника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчез |
| о старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{ |
| <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли |
| ију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Ми |
| мо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ п |
| своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица |
| у те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да б |
| помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис |
| поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако м |
| е прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен |
| .{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук |
| се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељеног |
| м откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом отку |
| пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за све |
| " /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поу |
| ноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учи |
| , учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло |
| н најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и |
| к су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чуд |
| и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он |
| оће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, |
| ви културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови |
| атеријала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</ |
| : брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још |
| се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом ме |
| их и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како |
| потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их п |
| Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, п |
| ећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скрати |
| ку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело бла |
| S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ни |
| и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој |
| својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавај |
| цима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу |
| принети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном уг |
| то, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и |
| лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непр |
| је то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фр |
| пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она |
| у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка д |
| го и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубо |
| на у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и |
| е Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како |
| ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p |
| ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> < |
| м отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када са |
| стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте |
| стини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у пла |
| е малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља |
| а оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех |
| , да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове |
| — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остари |
| дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и |
| ш да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и п |
| оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спа |
| кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао ниј |
| па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даљ |
| ужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и |
| конали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад лег |
| ре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што |
| је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и н |
| да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још |
| задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану |
| прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ с |
| ивоту сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} |
| то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца вел |
| брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писн |
| n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, |
| који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет ст |
| остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај |
| е што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не зн |
| воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све пу |
| ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> |
| ма силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то |
| д освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико д |
| " /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.< |
| — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите |
| у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо |
| шан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запит |
| из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукам |
| ди који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом гото |
| b n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућ |
| о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвој |
| сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p |
| м вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па |
| ивим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" |
| д.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најте |
| рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, |
| ам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, |
| ећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они |
| /p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без |
| азао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као |
| у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Ис |
| е ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војн |
| p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењ |
| недељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, ре |
| p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафа |
| Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је |
| да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Де |
| S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање н |
| да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ћ |
| ти Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је |
| се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне. |
| ор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и |
| се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу |
| одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у |
| нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара |
| Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа |
| се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</ |
| вају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</ |
| су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Мож |
| де.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у душ |
| рац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно |
| чко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, а |
| ла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> |
| руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиште |
| иско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у |
| ланини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, |
| но тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица |
| га мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успа |
| еба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрн |
| раф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је кап |
| иш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.< |
| да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци нано |
| шће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се он |
| њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се сме |
| епши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још |
| еровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам |
| основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу ве |
| че, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце |
| асеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се он |
| оји су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе во |
| са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Х |
| </p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће |
| <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војс |
| да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај ње |
| осветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више к |
| онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не у |
| евајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати св |
| се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већи |
| чера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и од |
| да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слоб |
| што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у |
| гло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце н |
| ој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти |
| а се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а од |
| и а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсц |
| х опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испр |
| арош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и проч |
| су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Ко |
| л те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као |
| ешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, сим |
| Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би |
| а је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво |
| север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> |
| рш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; до |
| и почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата |
| <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div |
| роз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који |
| ве што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да |
| коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из варо |
| некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад |
| .{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориш |
| ти болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али |
| ам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до |
| е дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а он |
| ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болни |
| јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се уз |
| жњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не |
| а нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије |
| нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенк |
| не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом |
| есто пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвод |
| дало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Ни |
| а под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> < |
| пре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су |
| апеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегл |
| који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна |
| ам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{ |
| над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњ |
| ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се |
| ах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једнос |
| >Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарат |
| ло, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се |
| шљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Т |
| ека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађ |
| .</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја |
| кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспе |
| која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено |
| и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су |
| же с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка пре |
| издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повез |
| >Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врат |
| воје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњи |
| циш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да |
| ва, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице |
| а начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у мно |
| путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што |
| шина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{ |
| , који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки |
| спрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам |
| од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком |
| и, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу |
| а.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа пе |
| свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а |
| ометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седм |
| о грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале |
| у ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, |
| p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се |
| о, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Та |
| чео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и |
| едни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће ве |
| који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа љ |
| оњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} З |
| ма, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, |
| </p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знак |
| них ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата |
| а, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуљ |
| е, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну |
| ка потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један |
| о.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб |
| ела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни ч |
| боко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као |
| дове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расу |
| отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.< |
| ала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на |
| Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац м |
| {S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пр |
| он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечен |
| е.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Ф |
| S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништ |
| — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравс |
| је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламњ |
| .</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но из |
| би и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од |
| знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његово |
| о старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казуј |
| сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У мо |
| дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— |
| забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показ |
| о непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе |
| део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 |
| да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чеља |
| мрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одл |
| ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује и |
| аше се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут пл |
| </p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај б |
| е још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне ре |
| то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрза |
| Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле |
| је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се вра |
| ао да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S |
| и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Де |
| је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} |
| у, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у |
| кој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо |
| на на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и |
| рану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекош |
| сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, |
| а по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— |
| зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="c |
| мен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{ |
| у, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће н |
| које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од |
| непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ |
| се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, |
| азао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се врати |
| коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој пор |
| одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап вод |
| се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они |
| n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом м |
| мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! |
| стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са саве |
| ве ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један |
| >Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p |
| Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их зароби |
| оређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и гор |
| тељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тог |
| акли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањен |
| преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Јо |
| еши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> |
| чи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би и |
| се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђе |
| да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, кој |
| лији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам с |
| у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине про |
| о повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоски |
| ујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Нем |
| ем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господар |
| ештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње |
| њу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове ку |
| изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дре |
| м да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да ни |
| прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртв |
| почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, поги |
| ене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обично |
| едни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а |
| Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни |
| е ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} |
| а дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи |
| уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би |
| пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује ох |
| бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио н |
| но знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила |
| одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембр |
| е само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румуни |
| га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и |
| у добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били |
| Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од т |
| расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Ка |
| асне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> < |
| као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним вали |
| свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило н |
| же глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са |
| увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слобо |
| <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="19 |
| , расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступ |
| ма објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> < |
| на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљ |
| е је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета изр |
| туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за |
| м опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је |
| м се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Мо |
| а бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава |
| топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четв |
| реко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такв |
| розори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом |
| да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Ве |
| у из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су т |
| , да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пр |
| ули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са ра |
| добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{ |
| да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће на |
| е: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича д |
| ио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачу |
| се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седал |
| да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, |
| ар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење |
| S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и о |
| везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су |
| е још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Неприја |
| рбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе |
| пире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојил |
| у се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија |
| заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније |
| ћи, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самно |
| аздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни |
| е су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на о |
| изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе |
| сле извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио во |
| Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, к |
| ан прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарн |
| о још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p |
| који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови но |
| гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују |
| а се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу |
| pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не б |
| њен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} |
| ике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој ид |
| и.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горч |
| о био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> < |
| нуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} |
| ај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! |
| били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша |
| знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних пор |
| избријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмах |
| а су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут |
| овице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кре |
| ари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и |
| е на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло. |
| мо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без |
| ли.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред врат |
| да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом про |
| ла <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке |
| ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца ил |
| а ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља пи |
| заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фрон |
| ке поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка |
| то знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду |
| ња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у |
| имо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама. |
| фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</ |
| Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им |
| у ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ |
| таје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога да |
| пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, |
| вили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку |
| а кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну за |
| пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{ |
| њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанствен |
| .{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још |
| благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад |
| оразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гри |
| .{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хл |
| .{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, |
| лана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз гру |
| е српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинит |
| тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће св |
| тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло |
| ло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који |
| — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} |
| ви свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> < |
| изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</ |
| ере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади |
| наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, а |
| S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне ду |
| Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одгова |
| те сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним |
| ну те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по по |
| бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа |
| доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај м |
| коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> |
| хтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа н |
| ник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно |
| о мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, п |
| овлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батериј |
| више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Иб |
| ода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не |
| по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази пр |
| м а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> |
| дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је |
| оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним пр |
| Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без д |
| д чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{ |
| учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник |
| ли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остан |
| кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да |
| и број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужич |
| ке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи д |
| што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима расп |
| лном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спрем |
| н и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што |
| е.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не |
| не благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је |
| овне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво с |
| По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочк |
| не?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле |
| овода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S |
| ад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет. |
| е?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите т |
| погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да ниј |
| ивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибер |
| ко не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер ј |
| змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на пл |
| му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пл |
| аника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и |
| и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад с |
| а потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Пош |
| /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекид |
| ућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ т |
| је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пи |
| дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће оста |
| нови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћ |
| они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај |
| ве једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то пи |
| си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз |
| ву и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја так |
| а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} |
| али.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Јед |
| могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и мол |
| брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни |
| не! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислони |
| погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! |
| ђено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Да |
| ло, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке п |
| но казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре |
| двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истуре |
| S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло |
| зација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, д |
| гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се раз |
| и спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опаснос |
| оћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко |
| више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други |
| да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој нов |
| у око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже г |
| ити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступа |
| буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућиц |
| ли су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они к |
| тио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред но |
| ра, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и п |
| овори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, п |
| лица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се ра |
| ало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по к |
| е посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако т |
| езничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још |
| оследње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна |
| — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би и |
| <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио |
| зима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Сав |
| но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у |
| кође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ с |
| тече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцим |
| авати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бе |
| з очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и |
| {S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули |
| е се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се |
| су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади п |
| ва ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ |
| промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше н |
| те сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и пл |
| лу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p |
| кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— По |
| ћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, |
| и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куман |
| асност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и ра |
| и су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да |
| , те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и |
| архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и |
| о би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па ш |
| ћ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад о |
| тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" / |
| ући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај |
| атру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају |
| ’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад б |
| ући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама |
| ући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ћ |
| о стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици |
| а иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{ |
| ови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцелари |
| ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе |
| ну ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца |
| ружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико |
| биће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да и |
| и да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема |
| смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и н |
| у мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло ма |
| ски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они до |
| о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одгов |
| } Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога нове |
| чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским н |
| старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва покла |
| скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало ч |
| даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не |
| разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле |
| ка, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, к |
| торицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврд |
| ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, |
| у им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Ру |
| или да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да доб |
| које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се в |
| и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше оф |
| } Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема |
| давде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Из |
| њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се |
| нђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или с |
| омила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају јед |
| дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку кло |
| ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет |
| зближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разо |
| сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у |
| n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете ра |
| лски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсц |
| едилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини? |
| лочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало |
| p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу не |
| вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутк |
| ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зр |
| дног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души |
| са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежа |
| тим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и б |
| и своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чут |
| там се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без нова |
| ед вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{ |
| , јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јави |
| ца и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо н |
| шла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико |
| не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Оти |
| ас.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам п |
| можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече т |
| леснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истера |
| редње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој |
| розницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још н |
| Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу стр |
| але где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке ко |
| огод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела |
| оји се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, |
| жеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина |
| нице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Н |
| амо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, љу |
| д није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем |
| ије им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше |
| ели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља |
| дићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и с |
| одим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и |
| итуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који ка |
| и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно |
| а њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последњ |
| <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзоме |
| огу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... |
| у, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост |
| рховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну так |
| не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ак |
| је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— З |
| друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило |
| на и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробо |
| </p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотл |
| — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима. |
| ад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено |
| ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p |
| ни прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан ра |
| однија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, |
| у се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у |
| >На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и раз |
| p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта |
| у више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику. |
| а дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико |
| ека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса |
| у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необорив |
| мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху |
| лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ј |
| ришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећи |
| шем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска в |
| пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у |
| ром планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био |
| а.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући |
| испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обра |
| ју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, р |
| е дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што |
| ређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с ти |
| к сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све |
| агљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign |
| сводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака |
| то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — |
| ао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кр |
| ике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, |
| кају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмор |
| Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> < |
| вом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена |
| > <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на пу |
| аје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему г |
| ета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо г |
| читељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз мо |
| извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немог |
| затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топов |
| су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово |
| а оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који ј |
| {S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезн |
| ши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душ |
| амо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Пр |
| госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити |
| онтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред под |
| } Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не уто |
| збудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прош |
| а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду |
| х могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га бр |
| ијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га |
| , још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће д |
| ивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они |
| био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то |
| Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског |
| 20" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапће |
| волвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам |
| n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак во |
| ка лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи н |
| а са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Б |
| сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу |
| Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи |
| и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p> |
| дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српск |
| , као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, он |
| је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, посл |
| ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно |
| тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће п |
| и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p |
| ледњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошен |
| </p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?< |
| о! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет |
| друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и о |
| вот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одуше |
| сти?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели |
| гим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, |
| о крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Лип |
| разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ |
| лужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда |
| роз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога |
| равам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе нас |
| мо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> < |
| њала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала с |
| ријски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо |
| војих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на пи |
| ече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што |
| а својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо! |
| руга топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> ми |
| тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног |
| бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примит |
| , нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p |
| а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са в |
| з тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се пог |
| морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p> |
| дова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо ф |
| није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ вар |
| чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам |
| е и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплав |
| еће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда |
| рафиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на деж |
| пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напуст |
| ама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Тура |
| а нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искр |
| Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка С |
| ажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као п |
| лаву Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, |
| аставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> |
| ет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још и |
| овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило |
| — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам ј |
| себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="47 |
| ава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“ |
| погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва |
| наге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Зан |
| и — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више виде |
| , нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и |
| >Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи: |
| а у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је ве |
| горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</ |
| о распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају но |
| оји познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песниц |
| она којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, |
| а да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће |
| тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се |
| ом не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n= |
| ајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и |
| b n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше |
| . треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре |
| Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева |
| ок су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба д |
| та? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако |
| тина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или |
| с.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, а |
| и команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, |
| а, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођо |
| оћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товар |
| — Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Коман |
| , неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час на |
| и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге |
| дило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени бр |
| дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла |
| јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова |
| хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати |
| p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћ |
| ној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Та |
| амо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Ско |
| ететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Он |
| вне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је в |
| с, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава св |
| овори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико са |
| ригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене с |
| ешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> < |
| вачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста |
| Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повр |
| анима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и |
| узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, |
| да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Кака |
| еду у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде ви |
| утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, |
| треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Беог |
| >Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине |
| м, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковник |
| b n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.< |
| S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две |
| убоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам да |
| и.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило з |
| ледњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> |
| пљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носач |
| е ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме х |
| е ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме х |
| слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јошт |
| спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашућ |
| и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљ |
| но, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бег |
| све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске |
| ом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник од |
| имали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p |
| одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у |
| вао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: |
| а <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростит |
| кој ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили |
| и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исп |
| /p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подјед |
| тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозниц |
| о, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> |
| Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мо |
| ола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страда |
| оји је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — |
| згладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред |
| ге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S |
| рет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{ |
| <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова гр |
| себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гл |
| обођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке н |
| припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та |
| ад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ |
| ри у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако усп |
| пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене ул |
| већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у |
| ад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кров |
| јући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, м |
| земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће |
| у...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саж |
| Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети с |
| ом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена |
| ик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала |
| олини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до з |
| ако не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само |
| е је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи |
| колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ |
| Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо д |
| ад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље |
| у пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — за |
| и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том м |
| рпској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би м |
| p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста п |
| и успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; рас |
| ен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију в |
| енерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — уз |
| реплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је наста |
| е — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се н |
| мо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели с |
| нај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p |
| рховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то ту |
| владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у посл |
| акле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманев |
| заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се им |
| ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас те |
| ло пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрст |
| п скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пре |
| ећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо п |
| p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овд |
| најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да п |
| е неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо |
| ишта да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вел |
| уму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а о |
| , која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила |
| сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Послед |
| аву под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, |
| а више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да |
| чно јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на |
| стане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли |
| помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе који |
| мор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди |
| да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на севе |
| х прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изн |
| една тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало то |
| се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друм |
| но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} П |
| којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} З |
| очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме |
| м тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p |
| ма са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Велич |
| и пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крен |
| већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и њ |
| паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо н |
| <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, та |
| већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p> |
| а.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му |
| сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко |
| је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад |
| ка и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на кл |
| } То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли о |
| ереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога п |
| дан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од |
| камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{ |
| ости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, |
| се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може |
| те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњ |
| ут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у |
| тио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао |
| кав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могл |
| ! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне п |
| ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметн |
| шца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; св |
| м сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не |
| и који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет |
| им ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и |
| командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других стр |
| капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа к |
| то ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, |
| еликоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} |
| ао српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p |
| .</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се |
| а неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него |
| кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи |
| и ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалил |
| огледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све |
| у, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, д |
| радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их пр |
| ошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> |
| ћи нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло |
| старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једн |
| {S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p |
| > <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам гд |
| авано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p |
| отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за |
| ога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао |
| имоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледа |
| и:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слуш |
| о сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окре |
| као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело нат |
| ти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и н |
| на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе команд |
| твари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од |
| стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројн |
| а опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, |
| децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто б |
| отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох |
| их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} |
| о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их ј |
| ела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртви |
| иректора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском) |
| као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Поку |
| те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржа |
| тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво п |
| би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недељ |
| је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, |
| ку, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече |
| ју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те |
| многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је не |
| хивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авли |
| је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и х |
| време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег си |
| де Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb |
| ница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, |
| ре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом с |
| ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно само |
| оповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршил |
| немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом |
| да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једно |
| је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступит |
| су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробу |
| е.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је |
| Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу |
| } Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнак |
| ам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилиће |
| <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангал |
| сам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао ј |
| сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизиј |
| — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дуж |
| неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, о |
| били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити срби |
| Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: |
| јао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} |
| иноћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и |
| хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи ов |
| ете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и |
| ке и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже па |
| мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прош |
| цом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо |
| њена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи |
| е.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S |
| ао да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могл |
| <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — |
| наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под ком |
| то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из др |
| и; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја ми |
| ла својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и |
| мирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још |
| а може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедит |
| p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, |
| а? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио с |
| р два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p |
| е утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећ |
| година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпише |
| ецу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изглед |
| све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p |
| ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могл |
| ма; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико |
| о у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче |
| иво“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S |
| је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су |
| а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је п |
| .{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџби |
| опља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} С |
| и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се мора |
| ину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па |
| рибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 год |
| на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избиј |
| ла њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај с |
| у ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали |
| и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да ку |
| дседник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују д |
| ревијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражи |
| најем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, пре |
| е пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранит |
| та знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има пове |
| е избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их д |
| да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у |
| p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврди |
| пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрца |
| ли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је |
| " /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва |
| дањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога |
| стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, св |
| јвећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тог |
| загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи. |
| у.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као д |
| нутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега з |
| извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има ј |
| м оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране др |
| гнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућ |
| у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је ј |
| ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p |
| одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ст |
| ш био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и |
| ах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на сво |
| росу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и стари |
| сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди |
| е!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, |
| тао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} |
| шко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од трену |
| олазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а |
| кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога све |
| добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <p |
| а — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остав |
| књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницо |
| тпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила в |
| њима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ. |
| њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њ |
| о било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров |
| бичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо оп |
| а продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и распл |
| ује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, сум |
| рлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај |
| нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседн |
| р и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су пој |
| из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он |
| здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом |
| домишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи |
| дном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за со |
| лови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но |
| е пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од ути |
| оди старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно шт |
| {S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо |
| у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој |
| у да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затр |
| и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо г |
| м стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У |
| оме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од |
| — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да |
| нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не вер |
| у, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео |
| ете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећај |
| који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и о |
| ика.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико |
| ом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне неприја |
| ојском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на |
| ци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су |
| /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у |
| и (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то д |
| > <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољ |
| во доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митров |
| арочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалн |
| знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање |
| ље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напре |
| и да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би зг |
| стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дуб |
| Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> |
| теже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико мо |
| метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цр |
| устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И доч |
| гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им с |
| 01" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капе |
| преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ са |
| да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека |
| „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у сл |
| ља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да |
| квих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које |
| и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио |
| {S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио он |
| тајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освр |
| едо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар |
| па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана дру |
| море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је во |
| олико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само |
| ће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, |
| је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорит |
| притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури гр |
| и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли |
| ан, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје т |
| нуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да |
| ује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолаз |
| тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоић |
| у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљив |
| запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће |
| мандант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велик |
| ђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне |
| > <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне кома |
| ндују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа |
| и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду |
| дно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Коман |
| а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели н |
| цу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на |
| ће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмерени |
| х, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја ја |
| ералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске |
| дамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свешт |
| b n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, |
| илну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се |
| онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, |
| оји је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га |
| сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна |
| Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и треса |
| ражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван ј |
| прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би |
| ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које |
| боду.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке ба |
| другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се |
| на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пр |
| овара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па о |
| та, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после |
| једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то |
| ридушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, ка |
| ћи то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био о |
| усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тиши |
| пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ |
| тељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и |
| Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са зап |
| е полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће |
| песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учи |
| он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где го |
| е је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне |
| оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему? |
| изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво. |
| србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српск |
| цир и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разгово |
| се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па |
| ва дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" / |
| ажна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори сам |
| е Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не |
| ренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Руј |
| бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} |
| } А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се ста |
| породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а |
| да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за наро |
| изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јо |
| дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зеленико |
| <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мисл |
| у ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <p |
| око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошча |
| помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним |
| преко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на в |
| сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</ |
| едајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као |
| ко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола |
| се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се уста |
| екала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угас |
| ије реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна |
| нија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и плани |
| ну.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам но |
| ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, к |
| и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пр |
| } Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика зад |
| над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која пресп |
| ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити |
| вире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по г |
| ам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да м |
| лила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да прол |
| враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати |
| ?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а зат |
| атре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пењ |
| омога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому |
| S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У |
| даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио. |
| друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи |
| а се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подр |
| ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, за |
| ек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, н |
| Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Да |
| ао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога таја |
| м дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и н |
| асвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово д |
| рошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле |
| лише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одм |
| убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која |
| ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи гр |
| оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар |
| јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали |
| љда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на м |
| аредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а он |
| е за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хв |
| Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у кол |
| дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам |
| је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било |
| ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад д |
| слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предме |
| јекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зо |
| осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се от |
| упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не мог |
| удан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све с |
| , који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је |
| ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако |
| абоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арн |
| p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У |
| асточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате |
| {S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У |
| ма ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљан |
| — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тв |
| ако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није |
| збијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине |
| е ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, до |
| /p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја с |
| Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто. |
| — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</ |
| опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној н |
| ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем бр |
| огледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнут |
| гла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела |
| Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце у |
| нине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох |
| разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новч |
| .{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом |
| и у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговор |
| — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантов |
| в град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слик |
| ја, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумева |
| горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као зале |
| је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да |
| ајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да с |
| е, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, с |
| х, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по кр |
| има родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, ал |
| , ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо |
| ао што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је |
| љим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само |
| у и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у с |
| шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени |
| ледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <p |
| се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са |
| а која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} К |
| арчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ наста |
| ја код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и |
| ара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр ј |
| колико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост < |
| ети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плака |
| огнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила н |
| графски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао о |
| своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, |
| ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошл |
| одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неко |
| моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овом |
| м.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погл |
| им заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажн |
| ешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према |
| све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а ме |
| знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли |
| , одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом |
| це и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој |
| о, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, к |
| алим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља |
| пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је |
| и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих пи |
| ећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</ |
| кли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вришт |
| сом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опе |
| енови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потм |
| захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице |
| а; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела с |
| кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо |
| утра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у в |
| да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је |
| о је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам |
| као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то с |
| анци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сач |
| ngement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готов |
| друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шт |
| мно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче.. |
| као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска де |
| лављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом усп |
| еђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу по |
| — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима |
| ајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му ус |
| /p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на г |
| ву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да |
| ча и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али |
| е онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек |
| у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна. |
| о исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из |
| лас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико т |
| ма, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— |
| ио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једв |
| мских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна мат |
| ај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нов |
| дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војс |
| алу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави |
| вало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Њег |
| ола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над |
| стаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их ј |
| ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим г |
| ре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила |
| да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очиј |
| вао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рук |
| е хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Те |
| м хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Но |
| е мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ ал |
| им уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада неч |
| е нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем у |
| , али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где б |
| ијатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, |
| а, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромаш |
| на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник |
| > <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— К |
| и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дуван |
| уко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку д |
| рити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да |
| а као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у с |
| ора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле |
| има и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно |
| рај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, |
| јка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и тр |
| ицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</ |
| иста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер |
| да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не д |
| а и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара по |
| а то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам г |
| један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно |
| нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвој |
| ји је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван |
| о несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да с |
| се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> поч |
| који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцелар |
| загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није б |
| ред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обрат |
| даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и упр |
| ни на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша пре |
| ли сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, вр |
| <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, |
| о је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; а |
| дном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је |
| шњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на вре |
| срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао |
| цира за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр |
| p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, т |
| аћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино |
| устила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је оч |
| итуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени н |
| S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и п |
| пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати нар |
| ијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он н |
| .</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склони |
| амо, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — са |
| опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је оп |
| ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> < |
| ј да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над на |
| ао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола.. |
| па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом ул |
| у и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, т |
| <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера је |
| p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њом |
| еднога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други н |
| коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да поне |
| и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао ј |
| — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски |
| сла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још |
| нем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и свој |
| му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, |
| а Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче |
| тпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код |
| пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. |
| мишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако п |
| онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце |
| одица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у цр |
| ећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем |
| миле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не б |
| p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три |
| >Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели |
| на зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустав |
| Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Ком |
| чком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен |
| француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и и |
| /p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих к |
| кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намир |
| о успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло д |
| стави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подно |
| опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница |
| ушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућ |
| реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу |
| сни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> |
| са оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве |
| госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгл |
| иге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p |
| ораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит аг |
| ра тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањи |
| се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па д |
| уги, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год! |
| н зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му д |
| зи Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и |
| дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по |
| текару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниц |
| а оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржа |
| свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њим |
| ци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао б |
| случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје си |
| суло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелнико |
| вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хте |
| и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одм |
| /p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем |
| ко патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј |
| ао да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а |
| ишта друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се пом |
| био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите. |
| и!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како ка |
| шле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако п |
| истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гуш |
| овела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу |
| добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све ре |
| околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официр |
| <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?< |
| је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напус |
| авника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковиц |
| нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, к |
| Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; |
| та је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он |
| видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова |
| иле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на про |
| лаву и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бо |
| > <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p |
| ада је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенц |
| ичао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, |
| в, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb |
| или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су |
| оје су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам једа |
| завре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{ |
| тају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, |
| ати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, пе |
| јатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим |
| тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи же |
| жући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође з |
| тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покуша |
| и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано |
| поран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто нате |
| од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у |
| их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље |
| а нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друм |
| е, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сет |
| оћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се |
| о један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланиц |
| д ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, поја |
| о ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по једа |
| ли, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n= |
| а.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ не |
| з очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и |
| тра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они |
| кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта |
| еоград, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</ |
| } Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када |
| ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, офиц |
| г напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезни |
| адих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здру |
| " /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге нар |
| .</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни др |
| главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али |
| учно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у А |
| пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари |
| од се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви |
| во на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитив |
| ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источног |
| сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војнич |
| n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; |
| прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његово |
| у.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његов |
| олом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да пре |
| ћала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? |
| у, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дот |
| је се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је п |
| ве наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо |
| пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О |
| га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — На |
| одицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај к |
| јзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Кра |
| нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за н |
| ан, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, ре |
| о на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се |
| обове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</ |
| дан виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе |
| едноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате |
| претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хо |
| а себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније |
| ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разуме |
| аја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли |
| ља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе |
| у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење |
| посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, |
| о, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на њег |
| едове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.< |
| кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски б |
| јина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, т |
| м се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомис |
| н старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Бор |
| плаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију |
| > <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сах |
| тињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замрш |
| ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа |
| са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од г |
| лов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</for |
| ониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, с |
| Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се н |
| е окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склепт |
| брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана од |
| ог и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неоп |
| , велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу ка |
| одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три |
| у која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — твр |
| рацијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, |
| ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца |
| е могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су |
| зговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вар |
| , али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у ј |
| етника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, |
| обом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се виш |
| аша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових област |
| али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, |
| леже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на просто |
| чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска |
| још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна п |
| орен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана |
| и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на |
| оме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p |
| спуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{ |
| ова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у до |
| покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на мест |
| е једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра ма |
| та се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не мо |
| еном шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се у |
| аши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе б |
| Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни |
| 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима |
| нда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли |
| гон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код који |
| жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, ал |
| едите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се |
| у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победил |
| — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше глав |
| пља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затвара |
| а.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> < |
| <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљк |
| и онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата |
| > <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна |
| p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да са |
| , тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једном |
| ачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине сил |
| Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је |
| е кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пож |
| огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује |
| зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и ти |
| да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се при |
| ало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај |
| дравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и |
| и јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S |
| а а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад м |
| сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним |
| /p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — н |
| екох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није д |
| пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи |
| и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура но |
| ће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички во |
| па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толи |
| } Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И по |
| и се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће |
| ротеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из го |
| ашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по |
| обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало |
| мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се |
| ..? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубо |
| , лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку са |
| рдара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Т |
| Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети сам |
| дати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се |
| Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део С |
| м и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к м |
| вим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај пат |
| {S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варо |
| милао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинут |
| на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваниц |
| <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— |
| е на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судби |
| е могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на п |
| ла када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све с |
| двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сл |
| е.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су п |
| е исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу |
| ве друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у вис |
| скога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а н |
| а воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу п |
| ти на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање мес |
| ници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на |
| ажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо ид |
| ранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и о |
| се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испруж |
| рну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма |
| леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{ |
| пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" |
| ва дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у |
| а, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њ |
| застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима |
| и неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па о |
| размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} |
| боме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које |
| ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме б |
| {S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове к |
| .{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице н |
| е отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као |
| на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики ш |
| атељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Грана |
| смо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни |
| материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S |
| колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бр |
| S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се |
| није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што ви |
| едише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба |
| и би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, зак |
| не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи. |
| ћај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ |
| нутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присв |
| > <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</ |
| ла преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, |
| шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних уд |
| сонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад |
| заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.< |
| а дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за игр |
| тку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина ка |
| све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном |
| 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па т |
| " /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима ни |
| бјавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од П |
| мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и о |
| на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме ок |
| ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он ве |
| “ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и при |
| астави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам |
| њару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не |
| питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље б |
| — Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор |
| а била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да свети |
| им како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" |
| </p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми кази |
| одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p> |
| пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та таја |
| оће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, вид |
| ретеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ пон |
| ећ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S |
| и на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља |
| да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одв |
| већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где ко |
| S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био ред |
| тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} |
| } Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плак |
| о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n= |
| је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— |
| дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не гово |
| тка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збег |
| мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра |
| на мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од |
| илац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали |
| али су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла. |
| ад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на |
| лефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи |
| и, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим |
| и на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, |
| ке српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске в |
| ућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Гос |
| патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда |
| ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи деч |
| народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — |
| едови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и наши |
| /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И |
| сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар |
| отину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто |
| на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, т |
| ли кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, |
| читаше да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја з |
| идео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију |
| ховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} |
| једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га бри |
| а нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако н |
| јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту |
| а, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Ниј |
| еза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> |
| ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p> |
| ашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећ |
| пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мра |
| гацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви |
| кочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг |
| с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци б |
| спа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, г |
| пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда нар |
| осно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама |
| ео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико в |
| ореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном кр |
| но је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и |
| ећ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, вра |
| о напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрн |
| донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те |
| сти још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по ко |
| говор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво |
| } О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто |
| а задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а з |
| оглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су |
| рало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки подн |
| се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник админи |
| предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам сре |
| су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је |
| а ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb |
| а отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и |
| о, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је би |
| оследња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде |
| малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{ |
| о!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас |
| како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне |
| нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти са |
| љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да |
| м да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околин |
| би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех |
| о умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник |
| аник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар? |
| а прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у з |
| две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који |
| у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади ја |
| ељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се |
| иш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престол |
| она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи |
| .{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те п |
| како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки обл |
| е дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара др |
| ема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет бил |
| опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељ |
| ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућ |
| ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> < |
| Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спрове |
| ојске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— |
| па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! |
| аром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао |
| окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> |
| попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари п |
| ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огр |
| преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо |
| обити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, си |
| правде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако ист |
| ри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина |
| да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама |
| у успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових т |
| } Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а |
| ужном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једн |
| цртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол м |
| о последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И |
| лупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше м |
| код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и ц |
| дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше глас |
| о, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак |
| смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да м |
| <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — о |
| ник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли |
| , све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш |
| ој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту с |
| знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта з |
| а тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Нема |
| у већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чека |
| али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Б |
| и су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мал |
| } Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га с |
| p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени страте |
| — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их |
| е то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама |
| ма кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ћ |
| /p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па |
| али!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан |
| <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за |
| дружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш не |
| изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он т |
| р већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумња |
| руги један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за н |
| е са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској |
| дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Влад |
| врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор |
| , који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! |
| {S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочаним |
| о да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а |
| ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће |
| .</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га |
| њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се |
| дња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензион |
| ми како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Вид |
| ајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишл |
| S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна ка |
| тка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да |
| мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле |
| <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и сне |
| у, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће |
| обили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде |
| дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да там |
| м се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време |
| едан фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву |
| а у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уд |
| оз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а б |
| су бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одм |
| неш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> |
| орите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике |
| чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у |
| љка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет зав |
| Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем |
| немиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје са |
| јим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле |
| абринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! |
| .{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна б |
| спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема с |
| чно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостив |
| на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, |
| ала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није тр |
| ије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси |
| завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а |
| кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог |
| о морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Каж |
| није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S |
| /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, бр |
| ромрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио |
| вију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата п |
| ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и де |
| Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што |
| еданпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла |
| у те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понов |
| } Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у |
| 477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и пре |
| ичицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем |
| ет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни |
| а само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад |
| придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> на |
| Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у |
| кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> |
| -Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у |
| боме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи рас |
| S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина |
| ик — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред стан |
| дговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру |
| ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје он |
| адрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд |
| ва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победи |
| ранцуски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на с |
| га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди а |
| нет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на |
| о освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватил |
| Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепаш |
| бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Наг |
| више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} |
| чима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Кра |
| дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницим |
| оразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на |
| p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој душ |
| је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога ре |
| бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило |
| апетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај ис |
| речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и |
| н, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товара |
| рн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни |
| у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање |
| е војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се |
| чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочек |
| јска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој с |
| о бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем |
| хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без |
| ла Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, испо |
| сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори оф |
| а другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у моча |
| и да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распо |
| да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Кра |
| {S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку |
| дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> |
| уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на |
| а осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљ |
| јају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо от |
| но да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div t |
| само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ет |
| ва, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, ист |
| , те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће мо |
| е, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним ого |
| ико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> |
| о Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко |
| у ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да кар |
| ио у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи један |
| у у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему ни |
| ојске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку св |
| рео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</ |
| питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> |
| се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децо |
| <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење |
| азуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће збо |
| и води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, ј |
| јој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакв |
| е, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{ |
| разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединц |
| ца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам |
| ији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који те |
| е л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од лет |
| ар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да |
| ом на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, н |
| павицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми с |
| едан пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болни |
| ран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли јед |
| на и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ ко |
| p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има мо |
| е заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца |
| акали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>По |
| жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Ст |
| е, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно |
| аћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћа |
| м опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана ни |
| Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако |
| и је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиж |
| угари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, кад |
| промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња сед |
| ов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један |
| ене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арње |
| фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слобо |
| S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Приз |
| страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени с |
| у; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ ст |
| те, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламе |
| Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А |
| то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb |
| е косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> < |
| ад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то |
| Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва |
| су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу |
| волике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд |
| можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пре |
| уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га њ |
| још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одс |
| а.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај к |
| се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p> |
| ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растал |
| датле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} |
| ависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чист |
| пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Ин |
| товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> < |
| ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из |
| програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их ни |
| ставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да ок |
| , непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега глас |
| авезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У ост |
| ли крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују |
| не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се грани |
| авели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купус |
| ли код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање |
| дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— П |
| ране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напред |
| даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су јед |
| у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, |
| Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, |
| де у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина ш |
| духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напу |
| красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење ју |
| га је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога мал |
| сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрење |
| знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети и |
| са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> |
| ачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за н |
| екли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши с |
| љбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали. |
| их разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и |
| а линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено |
| носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, ко |
| p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за |
| и?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири са |
| подин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верује |
| так војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред |
| часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ |
| раницу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на о |
| колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осе |
| и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, к |
| мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: |
| едао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уде |
| ина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида |
| знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колик |
| Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601 |
| који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не |
| нту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто |
| уту бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске непра |
| м кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишл |
| облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску рава |
| и свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу јед |
| /p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо |
| одаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља |
| глед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто |
| дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 18 |
| да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ од |
| е лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, по |
| ам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза који |
| е товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се нато |
| чију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опије |
| /p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</ |
| муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} В |
| румом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде при |
| о.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чин |
| менили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога |
| леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших |
| ар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.< |
| атно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говори |
| игару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи |
| пружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве кос |
| ло још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мал |
| живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Диж |
| о весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материн |
| вом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа мо |
| вљала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} Т |
| ди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влаж |
| вари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи з |
| <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е ба |
| га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати |
| Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна т |
| а сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куд |
| оложењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без м |
| {S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S |
| хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да |
| ила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и је |
| уго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала са |
| да и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који ј |
| то!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни пе |
| , он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести |
| свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се ув |
| као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам |
| га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом ва |
| одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не мора |
| изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} |
| тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери мог |
| еш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шт |
| а храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S |
| ина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да |
| пштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао |
| суза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе је |
| е знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш неш |
| д ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша |
| ји је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио св |
| ак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некак |
| м и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем |
| мо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,< |
| патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони њего |
| да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само с |
| је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ |
| : „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало |
| Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су неприја |
| ше него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стра |
| нђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још |
| ри железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђа |
| и и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, |
| ак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и с |
| своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарет |
| !...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манел |
| ча исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још јед |
| имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузм |
| оара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па |
| већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и д |
| вима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а ко |
| пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мра |
| S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пре |
| p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу |
| старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку |
| ешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача |
| е нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мен |
| ва кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што |
| нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кад |
| ограда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге пауз |
| ити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се |
| и остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разг |
| снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра да |
| и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више р |
| ак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу в |
| е ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене и |
| мо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одл |
| ћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховн |
| просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз пр |
| роширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми ос |
| уче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су до |
| а тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуд |
| интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне т |
| интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне т |
| мишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чуднова |
| о свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по |
| ону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је |
| нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнут |
| ој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали |
| .</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p |
| а ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини ру |
| р у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, г |
| Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и |
| и заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својо |
| а ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се |
| није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њег |
| куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у |
| смо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донес |
| цу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — |
| а да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад в |
| ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћ |
| е.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако уп |
| не па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога проф |
| че са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од |
| а чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка |
| Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничиј |
| а, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба кров |
| смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се к |
| {S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам |
| што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из |
| клањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бој |
| мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, |
| , довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је ш |
| м се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге о |
| , дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фид |
| и?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А |
| м нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако с |
| ију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу то |
| друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то |
| за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од профес |
| буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу |
| — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу д |
| је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора! |
| на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о |
| с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викн |
| дан од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе |
| итеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у какв |
| ешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, |
| а историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао с |
| павао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле пов |
| а и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи |
| p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела ник |
| } Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p |
| део и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на с |
| ици морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му |
| рану, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну ул |
| даљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам |
| да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим с |
| к пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила |
| наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољс |
| е сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати р |
| зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тр |
| ео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле о |
| це са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути |
| инак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у |
| ге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придр |
| е једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не поч |
| ли ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песн |
| ије погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је ист |
| ади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ам |
| . <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S |
| и се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јуна |
| ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем |
| дао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он |
| ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ |
| нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Тек |
| е и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече п |
| <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора |
| гура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и |
| оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води |
| и дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се |
| 76" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Ра |
| ја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он јо |
| и Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да |
| ла оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p |
| оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговор |
| > <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србиј |
| ешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила |
| њерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не б |
| уковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у бор |
| прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би и |
| био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учи |
| ћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана |
| и зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића |
| ици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зра |
| када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и |
| обар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећ |
| ета, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је д |
| — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се |
| } Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Б |
| о ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много ра |
| ица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> |
| ао оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек |
| немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду но |
| се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb |
| из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му с |
| пут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p |
| з очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напр |
| сушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сут |
| ш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под |
| 86" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећ |
| је учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планин |
| л, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друг |
| ашца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати |
| твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин |
| у оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војс |
| то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја с |
| и средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећај |
| дњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање они |
| , само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То ниј |
| вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... |
| ејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се бор |
| ан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба ш |
| му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да |
| о сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар ни |
| и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљив |
| раслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, |
| спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силу |
| овучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи сл |
| ога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се је |
| ане нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни комор |
| столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад |
| опао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бо |
| d>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у |
| чају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном нат |
| о је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, |
| га и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединиц |
| да се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз праз |
| руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, |
| може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узне |
| дио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или пред |
| ко јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патр |
| атим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо в |
| е сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим |
| већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест |
| чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> |
| добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а |
| огибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Зага |
| рује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи |
| Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете во |
| ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега д |
| место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магацио |
| ребало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали |
| стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама |
| стиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Н |
| узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да с |
| p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, ожени |
| ветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак |
| о, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрач |
| оју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — |
| љеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго |
| папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, каф |
| аји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска |
| тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер |
| се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратил |
| а и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевал |
| о оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што м |
| чена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без |
| е ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина |
| <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаће |
| се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не |
| е шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује је |
| о, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак пос |
| и шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави пог |
| све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и ч |
| , тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а з |
| дне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни по |
| овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не ос |
| > <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шес |
| оследње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људим |
| узе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге з |
| че, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај |
| без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловск |
| Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S |
| p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет |
| 0" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је |
| л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављ |
| ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пуша |
| један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз |
| тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима ис |
| ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао |
| ади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па о |
| ролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носим |
| на извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три |
| 479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку |
| ичао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у |
| његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме з |
| се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра |
| <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Вел |
| ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомил |
| S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{ |
| он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, |
| чило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави |
| и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе |
| ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над |
| раброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А |
| ћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којег |
| . <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да и |
| S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо |
| ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и |
| се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S |
| а нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казив |
| да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где |
| ?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са со |
| ем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је |
| ветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много сл |
| ветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о |
| крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш |
| у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо с |
| пље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде к |
| наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у докт |
| о си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и во |
| зе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно по |
| цедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли |
| човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, |
| ова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакл |
| позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — |
| други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, г |
| рчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми саглед |
| војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, ка |
| да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> |
| ива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем |
| оба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво |
| шевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, |
| .</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— |
| .</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду м |
| о ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нис |
| не златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђе |
| први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кре |
| воју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> < |
| и нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</ |
| ца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улаз |
| жни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> |
| прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљи |
| нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само увере |
| орате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која |
| p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну в |
| {S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим над |
| орене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и |
| офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да |
| е и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем пр |
| док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — ре |
| ас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије по |
| ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз приз |
| себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да |
| које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућиват |
| заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се |
| је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас |
| нуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не |
| ласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно пове |
| ка дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка ка |
| ацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само |
| апрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Миш |
| из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимају |
| но, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још с |
| ом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Пла |
| то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено. |
| већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребац |
| дања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} |
| из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разу |
| ова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога |
| је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Ис |
| горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, |
| <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли т |
| ије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се т |
| м му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на |
| вили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим ц |
| око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сирот |
| ња преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од |
| елога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да н |
| остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотин |
| ка је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морај |
| овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете |
| вкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор рек |
| рума па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом |
| ли мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене |
| еда као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која |
| ном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосни |
| ти и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпс |
| н маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила |
| — Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то |
| ћ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало |
| а понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна |
| ке равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније |
| ња?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом |
| оји у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и и |
| бове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати з |
| несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да |
| ком која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљем |
| дружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S |
| ви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају |
| дољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" |
| ве, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске |
| и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен |
| а који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гроб |
| ицир баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке офици |
| њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим ре |
| онило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним |
| евима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редо |
| тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода |
| первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Ос |
| ова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено поч |
| ивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> |
| отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У |
| ед тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињ |
| з једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наш |
| и и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице к |
| и броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно крета |
| ас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско о |
| ји настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва |
| , сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно |
| ћицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се |
| и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мај |
| говори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу |
| амо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја н |
| о је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно |
| це и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућн |
| а и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, ко |
| ко цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробов |
| и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго и |
| нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне м |
| орац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</ |
| еринско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно |
| ртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни т |
| море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа |
| , њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он |
| ну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке с |
| ли отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејас |
| — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте |
| ни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвики |
| ада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му ј |
| у оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му |
| и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири |
| има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће |
| озор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новиц |
| не смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострл |
| им жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Нов |
| морити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се усн |
| .. узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Ј |
| вих очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље |
| овима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари |
| м исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те |
| ој са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које ј |
| у и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети |
| Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених с |
| а напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, там |
| ако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и у |
| , па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — |
| пео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се прови |
| ави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кол |
| , са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} |
| рали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама |
| сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p> |
| еднога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим |
| е?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли при |
| то је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како м |
| боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоста |
| p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз |
| а бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још |
| мом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепен |
| рај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те др |
| аћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложи |
| тару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканс |
| S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кр |
| ом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка |
| који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупи |
| да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени |
| де ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни |
| ећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа |
| и несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно ту |
| ка опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац |
| емо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима го |
| е болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и |
| ју деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама |
| дрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" |
| благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али ј |
| <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ват |
| ја је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која с |
| аљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те |
| е команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, |
| вештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је мора |
| еним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним ниј |
| дводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва |
| ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и |
| ри дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p> |
| ина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, т |
| нца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они т |
| пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак |
| у, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зор |
| м и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мал |
| ежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца |
| биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планин |
| е.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас н |
| се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву |
| небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се неб |
| небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се не |
| еца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов г |
| ребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога |
| бом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш ов |
| слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осме |
| гала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и дан |
| оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре |
| итавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге з |
| , знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са |
| одару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Госпо |
| о и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да |
| је га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се при |
| иком не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— З |
| храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу в |
| м, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасе |
| али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовал |
| тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на |
| зад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја |
| пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми |
| p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, |
| ружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p |
| аседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се |
| ју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце |
| овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсц |
| х и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице не |
| > <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш |
| .{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати |
| еке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је т |
| о да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође ол |
| сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога д |
| вала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у При |
| одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми к |
| а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети |
| аполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — |
| да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> |
| ного теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који с |
| , јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да доби |
| креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропла |
| творено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче |
| бија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.< |
| ек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том пом |
| и људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не |
| силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам |
| ме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, с |
| дба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издрж |
| и!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво |
| и да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ва |
| ови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њи |
| ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник |
| стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге |
| <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није |
| ри капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћ |
| аредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се |
| p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Мо |
| му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се дома |
| р, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О то |
| ожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а ц |
| грлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш |
| са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а с |
| давао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак |
| води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо ку |
| у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плав |
| дали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малакса |
| рунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улица |
| га?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заус |
| на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који |
| први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вести |
| ведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је |
| огор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зоро |
| од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме |
| ратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болн |
| пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник |
| разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и к |
| аредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расп |
| трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се |
| зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти |
| кође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак би |
| последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се |
| над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство |
| апред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапка |
| дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!< |
| а њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који л |
| у га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца |
| м и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црн |
| причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и с |
| ао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена |
| им платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе д |
| > <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће |
| ачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, |
| у да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже кап |
| одворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, |
| !</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли ж |
| цу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гег |
| љине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, п |
| ке; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планин |
| онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сиш |
| чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа |
| на дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, |
| а, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али м |
| <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана. |
| ело и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а |
| у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнск |
| о дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и |
| мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Оби |
| притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> |
| дступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржа |
| ицир који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола |
| на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне по |
| рв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока ра |
| гавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире |
| ва, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју са |
| одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p |
| шку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил про |
| рхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нис |
| заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио |
| } Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб пров |
| јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомоб |
| ећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је |
| се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у ов |
| ли су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она |
| ез отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле |
| ују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, об |
| ме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се посл |
| ећ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом пог |
| еда дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецну |
| > <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — |
| немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка |
| цу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви |
| терају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шт |
| рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је те |
| ли се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — |
| е позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после |
| атити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре |
| } Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заусти |
| мохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни ј |
| чело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену ве |
| онити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ва |
| смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја |
| уши и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, |
| даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да ми |
| ције.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима нови |
| џбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време |
| ву донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па в |
| > <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме |
| се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља ж |
| дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле |
| седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом |
| нез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, до |
| одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој |
| ћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако |
| о Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум |
| да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једн |
| гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је зн |
| ш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на |
| мо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— М |
| ушу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да |
| оше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мир |
| >— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p> |
| живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спус |
| е, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!. |
| место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спу |
| чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин изл |
| ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сач |
| рани па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле |
| Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних по |
| дређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p |
| — Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао с |
| ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње |
| ад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколиц |
| њи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо |
| ли товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља |
| емо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма |
| да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин ј |
| а читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, заст |
| Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине во |
| ако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} |
| Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у |
| са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са пород |
| нео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души ка |
| терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ва |
| ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку браз |
| то је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, |
| р, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се к |
| ро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити |
| и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се т |
| тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетк |
| , кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, |
| 286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље вод |
| еда као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рука |
| ску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српс |
| а лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не х |
| анцуским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз с |
| ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев |
| еливати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бит |
| и путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границ |
| , наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити сло |
| и себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд |
| се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине |
| снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо о |
| са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Т |
| остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће |
| рецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сас |
| томијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој |
| вот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, ал |
| зад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили см |
| тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> < |
| Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику ста |
| ћ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај |
| е, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после из |
| ју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чис |
| Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира б |
| е све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла с |
| аши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? |
| ма тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мра |
| ити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле |
| а друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ |
| одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необ |
| ацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, |
| не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у кој |
| екивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби |
| е је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранато |
| аузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у |
| ва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прили |
| у дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb |
| <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p |
| мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, на |
| муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам |
| едном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине |
| а овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, |
| Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком н |
| ринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више при |
| е јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више |
| p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из |
| > нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војни |
| фицири су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме |
| а!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, р |
| изрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном с |
| о ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још уве |
| S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан вазд |
| ора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку ж |
| м главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и |
| мо чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топов |
| а и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која ј |
| у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој пр |
| рође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да н |
| ак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врл |
| окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака |
| радио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последњ |
| е нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, |
| } Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло та |
| но студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгле |
| тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те с |
| .{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, св |
| , па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта |
| раћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно о |
| та су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије преду |
| амо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више |
| ва имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може зна |
| анулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи пози |
| > <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, в |
| дан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглеск |
| бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за ра |
| азе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених к |
| кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек |
| ри дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман |
| н тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сн |
| све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да |
| е смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са северно |
| здано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени в |
| ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неп |
| тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале в |
| сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> оста |
| d> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочи |
| одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...< |
| е л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Је |
| да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — би |
| ок су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушил |
| р не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо |
| е снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија. |
| добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад |
| м поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> < |
| >Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламте |
| 9" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, у |
| ш увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, |
| града сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савез |
| е прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест в |
| о сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ д |
| се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за м |
| тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није |
| штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали |
| у ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па |
| Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опас |
| Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то |
| ако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и |
| но нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих |
| завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за бо |
| ља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражава |
| ију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу гр |
| везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне поло |
| итао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде |
| оро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у дв |
| о ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је |
| 3. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих н |
| ки барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{ |
| љске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчан |
| и годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је |
| ри па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијан |
| не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкар |
| {S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад |
| Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао |
| ви;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане ки |
| ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} |
| е дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ип |
| смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, |
| а тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и |
| м Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а рас |
| иљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</ |
| рум народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дај |
| ајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекос |
| ји није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто |
| реме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана |
| а тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако |
| ледњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на |
| ом се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући |
| да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу |
| влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата оним |
| и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се де |
| ве што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећа |
| епенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Буга |
| Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кр |
| фон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p |
| ођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, |
| настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде |
| неш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци п |
| дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Ј |
| едеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву |
| ти на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} |
| да.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске пл |
| е то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али см |
| {S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца измане |
| ње крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" / |
| њеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони и |
| више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био прв |
| ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То |
| кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка |
| још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се |
| д је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>К |
| да то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана |
| век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморн |
| мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини д |
| уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> |
| о поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све н |
| сто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих |
| пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна в |
| а и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> |
| .{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на |
| е.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад |
| p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућ |
| овој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учест |
| по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сок |
| те, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају с |
| ио знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" |
| а Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на ули |
| сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи сво |
| ом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, |
| да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на т |
| мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се р |
| о попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео |
| p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има |
| {S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се ма |
| с морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха пр |
| бузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у |
| и лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну до |
| .{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским пол |
| ове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не м |
| , а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и ч |
| зила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се зауста |
| ством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш |
| дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Та |
| инама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{ |
| е прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедеља |
| Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим ј |
| за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла |
| , загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућам |
| а је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им |
| болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p> |
| ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми |
| овнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњава |
| онесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било т |
| е крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који о |
| телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично сто |
| јно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} |
| бије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не |
| ује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су дом |
| ије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шума |
| који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере |
| азумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио с |
| што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која с |
| ла а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, т |
| ли разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нит |
| ити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их |
| .</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је |
| стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати |
| дговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али |
| дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чист |
| n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су р |
| ити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рање |
| се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу |
| да у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и ма |
| све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га |
| еко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је |
| и су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушк |
| кле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и б |
| устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поно |
| и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, заз |
| , корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историј |
| е и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас |
| ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатиј |
| ле дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје дома |
| ве код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, д |
| медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са т |
| томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, |
| а, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога трену |
| Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврди |
| га и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавин |
| д ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо. |
| ите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а за |
| {S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их |
| а север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су |
| шене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час |
| S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, |
| удбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не мо |
| овлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Арми |
| х је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што |
| ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш |
| ју са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има д |
| родној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и |
| сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да мо |
| ања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је д |
| вне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер с |
| а је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читави |
| ли по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут |
| наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, |
| , овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Мил |
| олико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у |
| еном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацај |
| д после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те |
| ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној позн |
| , све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису с |
| , свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од т |
| мњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су стари |
| али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем п |
| е прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е т |
| је изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је из |
| аве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине |
| о непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од |
| на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и |
| их поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује |
| Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена |
| ато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људ |
| бра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак би |
| , гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један ф |
| издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док је |
| ки официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од |
| .</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, кој |
| ји дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се р |
| е смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да |
| де, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, |
| ко је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се п |
| огађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлег |
| ави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разг |
| вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!< |
| олико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење |
| годности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још |
| ла која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непр |
| ара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не буде |
| ad>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се |
| и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, иш |
| стане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узв |
| е на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима |
| приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па |
| p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била |
| .{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је ка |
| и зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, |
| одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у он |
| па има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о |
| рили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу |
| ац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један наро |
| огађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више |
| кова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученик |
| .{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја н |
| n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе |
| ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу |
| градска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојено |
| т о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, |
| е по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске по |
| је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су |
| и и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу н |
| а па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле |
| артије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно п |
| м! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао |
| слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, |
| ко прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходи |
| ога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да ј |
| почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, |
| а и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> |
| крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам о |
| а, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је л |
| ве и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све к |
| т лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као с |
| !...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су б |
| гло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло |
| памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ с |
| ама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и м |
| д олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће |
| } Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну |
| <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прос |
| о не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам |
| у те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, |
| моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут саг |
| као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом свој |
| као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом с |
| з гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила |
| још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увелич |
| на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{ |
| од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и со |
| врате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Мл |
| нице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У |
| сам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам. |
| ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса |
| учицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек мл |
| ра задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као |
| ди на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па |
| више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати н |
| е којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили запад |
| тац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности |
| амо јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— С |
| и је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; |
| орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под тере |
| ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p |
| ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у При |
| их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избегл |
| опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми мл |
| еће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.< |
| и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава |
| лици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, ко |
| ерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући д |
| Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима проп |
| оме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле |
| а се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поузда |
| толонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — пос |
| непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе л |
| тња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ |
| ама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је |
| р, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном |
| ском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S |
| илике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они шт |
| рашна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену |
| колико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села |
| лице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је над |
| мо ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у о |
| ептембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док н |
| бхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, о |
| стају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанс |
| лаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине |
| четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробов |
| исам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На |
| ским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат |
| роз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењ |
| довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна ј |
| p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и од |
| јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забри |
| е у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> < |
| ла која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, ви |
| ће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио |
| немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о са |
| јуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тр |
| Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се |
| таџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} |
| аност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p |
| ажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те |
| де коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друм |
| подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да |
| и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим ре |
| асвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, |
| ку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се мог |
| иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— |
| жност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n |
| већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је б |
| обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престониц |
| звесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призре |
| лавом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> < |
| за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње ра |
| Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да р |
| вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу мо |
| рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства |
| поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Ка |
| постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји д |
| бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике |
| се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико |
| вима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађиван |
| ш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста ј |
| м планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више |
| — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо |
| е гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пи |
| ка држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са |
| , вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кро |
| са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на |
| а обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крвав |
| их векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} |
| Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренут |
| постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих ра |
| врдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли пр |
| нда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас пр |
| и да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци |
| ице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде о |
| још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, т |
| посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали |
| ца, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми с |
| овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</ |
| оз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања |
| е уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским поглед |
| осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара |
| повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Приз |
| рданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе |
| а бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div |
| ула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S |
| n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеб |
| дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те |
| } Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме с |
| е, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је |
| и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница п |
| ша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају |
| раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скоп |
| еленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше |
| вске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Коман |
| брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на |
| живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове |
| черањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разоча |
| ле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње м |
| но; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у |
| домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породиц |
| а српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије |
| амо толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија |
| без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога о |
| ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада |
| ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада |
| ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада |
| и!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, р |
| ј поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и |
| остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест бил |
| ога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет |
| ра, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хле |
| им обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хле |
| града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станиц |
| ћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и |
| } Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и мин |
| ш било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина |
| који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по ос |
| шити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за о |
| еже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у п |
| враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, |
| је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да поко |
| ј је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на к |
| ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем |
| ad>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су бил |
| лу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у |
| ути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" /> |
| ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, |
| p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бој |
| лио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми |
| ше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено к |
| знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом |
| заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>На |
| ти, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње |
| Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то |
| ети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, |
| њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћ |
| а предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава |
| а сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који с |
| дмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир |
| S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, |
| , залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпе |
| рхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми |
| вори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици |
| део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре з |
| ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновр |
| егобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо ме |
| ао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се раза |
| е умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти |
| а па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо |
| аљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, |
| утамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости |
| која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не |
| путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће н |
| после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и на |
| из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те |
| усак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <p |
| азлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је |
| већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би з |
| турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рође |
| ао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће |
| ило истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза |
| у њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— |
| а мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</ |
| онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма |
| анину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, |
| дни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те н |
| према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па |
| јкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја ш |
| топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умоли |
| се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану |
| нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана |
| то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, |
| ори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p |
| уши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арн |
| друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" |
| ољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су ве |
| Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажн |
| на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Фран |
| ана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим уса |
| да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први францу |
| се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчиј |
| дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву |
| ">Vives les Al...!</foreign> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе |
| дан наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се распра |
| а напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта |
| у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога госп |
| } Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуав |
| томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој |
| искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат ниј |
| док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања |
| кога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није п |
| ?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око |
| ним ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад |
| дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> вен |
| и он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имал |
| ћске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је про |
| кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приш |
| је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини обл |
| мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно к |
| ута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, ле |
| следњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему |
| рац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом |
| ло.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим дас |
| ла воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићуш |
| довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој го |
| мила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај до |
| дара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, по |
| железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић? |
| анте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео пос |
| обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим |
| ише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S |
| а њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковн |
| ке ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку |
| и се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све |
| а би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу |
| љавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе. |
| опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповеда |
| } Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио после |
| бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда о |
| дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:< |
| чину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и глад |
| орба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су |
| која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући по |
| ља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је |
| казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто з |
| дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пр |
| де би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало п |
| аборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје о |
| чима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе |
| у је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова |
| ио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из |
| м кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зл |
| о и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се |
| у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељев |
| исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} С |
| шију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт |
| ако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијете |
| ела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким оч |
| ам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те |
| е кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа |
| разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, ко |
| ом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене |
| “ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустал |
| а им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p |
| а раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви |
| ас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пуш |
| p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p> |
| обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека б |
| увала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други н |
| ејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, у |
| ећ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, к |
| сте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, рум |
| аку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта |
| змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће |
| чесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавин |
| аксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте |
| ејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смр |
| та учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колу |
| ву батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пош |
| лед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад и |
| варима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час у |
| нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске |
| ан ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за При |
| седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оков |
| ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... ко |
| постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, ше |
| лица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова држав |
| опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљ |
| руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупч |
| удем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> |
| раха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри |
| мо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире |
| ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; |
| држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти |
| за материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Дру |
| са и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам |
| с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобр |
| p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> |
| астави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше |
| згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје |
| један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, п |
| скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.< |
| и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара вар |
| су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један францу |
| уски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, |
| ио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају у |
| е су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни ок |
| ицу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срц |
| атим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Ка |
| му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те пр |
| Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па |
| ла на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из ма |
| на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, к |
| ош није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и |
| слови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечи |
| вским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву |
| прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађ |
| ануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S |
| ћа, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан п |
| сла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вр |
| трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијам |
| е редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распит |
| на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине и |
| ало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу |
| но крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче биј |
| , ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана п |
| го породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином |
| у, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и н |
| о, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног оде |
| бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други пре |
| ји до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменил |
| е било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве |
| ачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе св |
| шкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за |
| Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и |
| ола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и је |
| како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, |
| једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мај |
| чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објаш |
| м сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столиц |
| з XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а дру |
| рњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јасни |
| нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележ |
| р, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и |
| оном светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопад |
| S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана |
| седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на |
| ње аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у б |
| пови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да |
| > <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја |
| у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе |
| поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и |
| у <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе |
| у се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разго |
| еда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а д |
| ак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се |
| S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се п |
| редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, ј |
| букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе |
| седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила бате |
| бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>— |
| о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу |
| ли су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пал |
| огу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" |
| тво наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина |
| /p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и |
| сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али ниса |
| нама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око ти |
| срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша в |
| се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље би |
| Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевров |
| ни објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад |
| о.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! |
| е те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Би |
| сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} |
| е сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано не |
| тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгл |
| правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и |
| док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун |
| који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па |
| у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са |
| <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови суч |
| е поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним к |
| динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су ст |
| ун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може |
| оји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштал |
| им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови |
| равињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жаго |
| ебијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зја |
| извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг забор |
| ује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такв |
| да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и |
| даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко оти |
| метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ај |
| а Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?.. |
| ко Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју |
| и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, ко |
| елим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично |
| очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им? |
| а Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" / |
| капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини |
| мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена к |
| Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећи |
| раће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било |
| ену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је о |
| XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перу |
| ризренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију |
| ике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с |
| доше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. |
| ирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сен |
| м тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по од |
| едва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и пр |
| ра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у |
| љске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, |
| путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — |
| што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске |
| и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше гру |
| ици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први |
| ушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, јо |
| ална снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струм |
| p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спу |
| возна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Ја |
| оји је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без во |
| чају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> < |
| ћи, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат расту |
| и потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљ |
| кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капи |
| а био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре осло |
| гинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, |
| горео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао |
| еограду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p |
| пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у |
| по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој го |
| аљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А |
| већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким з |
| д сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се |
| ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви п |
| једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја |
| ажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат п |
| естит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом. |
| хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати г |
| предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кр |
| ља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали гд |
| ум и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки окви |
| рема Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младена |
| јима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од м |
| ола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу раме |
| ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник с |
| <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и св |
| поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што с |
| ају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па с |
| ва речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола |
| изује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се |
| же се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш |
| ection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали њего |
| те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не од |
| плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њи |
| је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени |
| колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе |
| це и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, х |
| ало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у |
| у, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрсти |
| му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа и |
| екад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке гр |
| Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећн |
| ити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га |
| нога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, |
| о буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, |
| ећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиж |
| Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати јед |
| а растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да |
| — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом |
| амо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних послан |
| е, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — |
| реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма |
| ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују |
| и консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приш |
| еси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему на |
| а сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том пр |
| е да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили |
| ло му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака о |
| ајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то |
| з тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим |
| ишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме д |
| демији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећ |
| рада; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> поро |
| тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових ко |
| жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле је |
| Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно К |
| поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје |
| очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стад |
| дан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга |
| запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их ј |
| онити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим к |
| је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе |
| м мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један с |
| е мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде п |
| е Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћ |
| уна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски тале |
| у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док |
| дини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, ис |
| сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу д |
| било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, |
| рали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули см |
| терију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим ј |
| .{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у срета |
| д тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, |
| д тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" |
| снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за уп |
| мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музика |
| очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и |
| дведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико с |
| налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадиј |
| овска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се с |
| нтерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку |
| ције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко |
| одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова |
| бљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред |
| кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стр |
| та коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ к |
| нас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила к |
| па, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио |
| стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња |
| .{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двес |
| p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, < |
| на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по ок |
| група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загуст |
| гим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точко |
| ја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољ |
| е што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толи |
| јчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{ |
| м друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи |
| дне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила т |
| <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло |
| свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, |
| " /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи в |
| ли Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те удари |
| де иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватр |
| .{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он |
| што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи |
| м.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, р |
| нога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо опре |
| која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S |
| ко је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досада |
| ћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не инте |
| ли посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лифер |
| боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не б |
| вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> |
| волвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али н |
| говорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а мал |
| ође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице |
| рехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и |
| оћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у |
| где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војни |
| лато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих |
| слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих к |
| њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замен |
| ; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажен |
| о један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочк |
| гова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је б |
| не зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на |
| на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} |
| и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених н |
| е крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу сво |
| у, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала суд |
| тиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се до |
| кла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројни |
| е слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом неб |
| оз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва |
| дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спусти |
| се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну др |
| ре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пош |
| > <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана |
| . а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме р |
| роз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидају |
| ше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, д |
| ума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављ |
| амо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онам |
| Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо |
| рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме |
| о доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно ж |
| еље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осак |
| призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су п |
| поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ ка |
| коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у |
| те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спр |
| а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које се |
| ење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Н |
| тних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и но |
| којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакуј |
| свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а ши |
| коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна в |
| нуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва наз |
| е, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може |
| до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капиј |
| о и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и шт |
| је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију |
| све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и |
| о да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно |
| олена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружил |
| /p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, г |
| отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонит |
| амо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опра |
| није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли |
| сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари нато |
| > <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и ж |
| зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и ви |
| мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није |
| ају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампан |
| енуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где наша |
| огори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се |
| на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајази |
| х је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зид |
| Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себ |
| а стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n |
| одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима |
| ма.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по д |
| } Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Је |
| n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами |
| , друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, |
| ао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зи |
| рбет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, са |
| ка, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне |
| ру, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи |
| које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а к |
| се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су |
| , и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разгово |
| огло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даљ |
| ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако неш |
| ту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — ре |
| ије и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ |
| е лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у |
| црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари ј |
| ема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем дв |
| је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле |
| зговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у вра |
| о дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по |
| ез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломат |
| {S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите. |
| дући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује ј |
| су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом п |
| бним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник |
| Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска п |
| па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као |
| ријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу |
| дине!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље |
| пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се виш |
| је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са прво |
| мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случ |
| држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се |
| а тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више |
| сио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи с |
| руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на |
| ом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је прос |
| егазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове |
| седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза. |
| брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је д |
| тву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете |
| упило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, |
| а то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отво |
| јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друм |
| лицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди о |
| Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно прен |
| орна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тром |
| рис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, |
| укње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, г |
| е.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и к |
| > <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило |
| а и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p |
| ених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију |
| еру топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> |
| ија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм |
| се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њ |
| карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та кар |
| е лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се пози |
| мину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна |
| овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и д |
| а.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога н |
| шу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само по |
| точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњ |
| точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић |
| био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три да |
| , да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Ра |
| може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био за |
| и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седни |
| на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Ру |
| ла са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прел |
| но. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми |
| ка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их води |
| <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба |
| окривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покро |
| опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све |
| ад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Ка |
| и распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и |
| пуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и |
| рдару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војни |
| пљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је ско |
| међу осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше |
| о тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које бос |
| ого о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће о |
| љао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и сао |
| ="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> |
| е отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида |
| узе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио |
| аром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „ |
| се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ |
| како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула |
| дра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако |
| у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављен |
| љиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топ |
| а нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само годи |
| ру на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зелен |
| акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у |
| е да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег. |
| е Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављен |
| удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла |
| само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, |
| о како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у |
| о отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} О |
| Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ак |
| е је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га |
| та и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица вра |
| слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зелен |
| Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи |
| рећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што |
| шта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатки |
| под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало |
| трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким |
| >Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим г |
| > <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми |
| pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда суз |
| бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у ва |
| сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе |
| оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, |
| и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:< |
| казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало. |
| ило? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, в |
| ар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним из |
| тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо |
| х и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, н |
| > <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанск |
| вом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја волов |
| к те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а ис |
| родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</ |
| ећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко |
| сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињ |
| била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари ч |
| ља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осме |
| ро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна |
| ријске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук |
| ица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расуше |
| колико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <p |
| <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непри |
| римити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако те |
| Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом |
| кве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будно |
| ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне б |
| о; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоз |
| а, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</ |
| Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем г |
| ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n |
| му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше |
| ели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за он |
| у нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгна |
| нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени |
| нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <pb n="731" / |
| ђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да п |
| и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих саве |
| кче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна |
| што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куфе |
| е се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз |
| еној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их ј |
| афискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, |
| можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> к |
| афиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском к |
| , затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овч |
| но становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, |
| осна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак |
| га дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа ка |
| Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лак |
| ина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље |
| е даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће |
| еон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S |
| злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали |
| а и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Буга |
| дне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених |
| едник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела |
| ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која сл |
| .{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом осн |
| етају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; г |
| Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује |
| против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по |
| ог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинск |
| ригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад |
| виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу |
| делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заје |
| га народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао сл |
| {S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S |
| , туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраз |
| динама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div t |
| ше, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се од |
| ка борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала те |
| > <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није |
| свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролил |
| ледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабно |
| 6" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јеже |
| Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене |
| ди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према неприја |
| ојом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} |
| те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поузд |
| одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један ј |
| ечи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесми |
| ја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама кој |
| н узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осм |
| Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса |
| ртиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="1 |
| са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једн |
| мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам |
| и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци ко |
| ој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлач |
| <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када |
| о бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече н |
| дем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и с |
| зан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било ка |
| не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају |
| гао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где |
| разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <p |
| <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист н |
| моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и |
| и и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и ч |
| икако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела |
| и неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстра |
| трације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка |
| "104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, с |
| Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од буг |
| е отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без |
| грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што с |
| евоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнути |
| ћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врис |
| ући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона с |
| вор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.< |
| ла ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли с |
| капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и св |
| топа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче |
| га дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ |
| кој школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао |
| сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пре |
| рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос в |
| био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла с |
| превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута |
| го страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су ост |
| једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља има |
| ање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будућ |
| те вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто ка |
| ешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети ј |
| у са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара |
| риштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа |
| одине када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских |
| тила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац |
| бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Кр |
| ни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се цел |
| устила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице све |
| следњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипа |
| Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице |
| судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса |
| осао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва |
| у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солу |
| бринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко |
| рошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један д |
| аната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за г |
| их сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Кад |
| сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="3 |
| јине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судби |
| леда све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве |
| ца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, раз |
| више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунат |
| ину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да |
| и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим сл |
| аукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозор |
| Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то |
| а мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, |
| рска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле |
| а ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава неп |
| руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран |
| и да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да при |
| <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, |
| је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из с |
| во своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници |
| ефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у ш |
| орал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега во |
| воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и п |
| октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Ал |
| и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, |
| дарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изг |
| носе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које |
| аставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе |
| уги истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зат |
| знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мири |
| и у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ |
| ом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваз |
| ку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и поч |
| корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи узда |
| ник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина |
| ма, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих |
| осматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато |
| ље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Све |
| мислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све заг |
| хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али е |
| од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашћ |
| одавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, дава |
| ?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за па |
| натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светин |
| рбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, п |
| рибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; |
| бину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо не |
| ам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> < |
| кочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бој |
| една десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова де |
| од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поц |
| а а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи ја |
| о неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћи |
| д су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом сурово |
| већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече |
| ом за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешк |
| бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту п |
| у кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником |
| мо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпават |
| азнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од |
| — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истин |
| ици уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље |
| што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само |
| како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе к |
| меш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити |
| ише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола. |
| а и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишл |
| ио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необ |
| предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пош |
| што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покрив |
| о време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису |
| ам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и и |
| мена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте |
| ивала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседал |
| амо вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Ште |
| } И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као по |
| Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, који |
| {S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију |
| , те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвије |
| на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жаго |
| све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група свет |
| служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које в |
| l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Вид |
| благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p |
| их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И |
| лишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем вели |
| еш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ј |
| у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице |
| ант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наи |
| размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један ко |
| роб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен- |
| га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, б |
| виривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" / |
| ава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само |
| — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слик |
| погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи ру |
| ешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо |
| ржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу |
| свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо |
| атекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник |
| е бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас |
| Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док |
| у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као ки |
| укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер |
| те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало |
| некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана во |
| ти.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Кар |
| у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам г |
| е новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је вели |
| ара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа |
| ти Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са де |
| река, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке диви |
| а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту |
| лавни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне |
| одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови мла |
| На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли |
| Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Бо |
| кај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опкол |
| икога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са кат |
| <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећа |
| тра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да |
| не своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима |
| о, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову |
| поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" |
| ога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или |
| на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући уве |
| .{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и прав |
| ећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој сед |
| чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја ниса |
| пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашил |
| загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак про |
| зговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} |
| не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, вел |
| жима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се |
| на јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Че |
| кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, |
| , не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стан |
| , али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде |
| Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и т |
| исала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити |
| олу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тич |
| само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном |
| час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако ч |
| из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— О |
| унац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен боле |
| око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и |
| инашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила |
| n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чиј |
| p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни |
| слови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе д |
| сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи |
| p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> |
| илази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим |
| алу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не мо |
| чице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, о |
| друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окр |
| на топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свак |
| — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их |
| е тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим |
| е...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p |
| тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу им |
| оји још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би |
| остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом |
| ?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p |
| начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он в |
| — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављ |
| бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на мла |
| о се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!< |
| 4" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села |
| /p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе |
| ну.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисл |
| е и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре ода |
| араме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад |
| кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се |
| рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из дет |
| у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одгово |
| мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље. |
| оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало |
| га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а пос |
| га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се |
| ли како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p |
| ут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му пол |
| Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час ова |
| час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; |
| ла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све |
| овца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и |
| ије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал т |
| 60" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак коман |
| сташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на |
| него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — п |
| она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мрт |
| , бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не т |
| ћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели д |
| та је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си г |
| тни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по |
| едала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не |
| новац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type="chapter" xml |
| арен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом зг |
| руга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и по |
| тавила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са њег |
| пре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, п |
| жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме зад |
| у, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, |
| ацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, с |
| носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку |
| ните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чег |
| к салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел |
| ост према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учин |
| во што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Шв |
| одаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — |
| а по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које с |
| језију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у ц |
| иком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи |
| мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим реч |
| .</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је |
| ала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер |
| дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, |
| S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим |
| ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озб |
| раћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се ум |
| ако је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим |
| ала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плач |
| емо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам |
| } А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за матери |
| е се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога во |
| оја се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко |
| се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете |
| ао сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те |
| S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} |
| ва.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер сва |
| ислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнут |
| пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири |
| га страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црв |
| разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И о |
| ици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога |
| и <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам г |
| било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, как |
| сам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело т |
| >Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, св |
| она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајк |
| метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чарши |
| едан сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Све |
| сом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} С |
| и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно гла |
| зан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још ст |
| Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, к |
| а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем |
| као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакал |
| нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца. |
| ге брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је ти |
| са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим о |
| </p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и |
| града?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога трену |
| е, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће |
| се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се с |
| је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола. |
| имити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и |
| .{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али |
| еђутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нис |
| а очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Б |
| ете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чв |
| неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али гд |
| ио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми укл |
| онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мис |
| устили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам |
| драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласк |
| е и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па оту |
| ри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — |
| гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; |
| крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам |
| причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљу |
| , кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу гла |
| ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 годин |
| ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа. |
| Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још |
| ца и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те раз |
| из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох |
| под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је |
| ово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ ви |
| самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> |
| и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Јед |
| е, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица си |
| о даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било за |
| х што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им |
| ости која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта |
| , које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је та |
| ио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо |
| јчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајч |
| н дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подру |
| ањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет д |
| е се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина |
| асипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да о |
| припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитв |
| реда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и вид |
| ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну |
| пу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапато |
| .</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је т |
| } Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе к |
| здан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол |
| меном на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, ј |
| које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и груб |
| , старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало с |
| све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и неја |
| радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек |
| ла нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања |
| ојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће о |
| оје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досад |
| се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> је |
| та, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на траж |
| икаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а |
| ке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са |
| промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и о |
| већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна |
| своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако |
| е се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са од |
| е ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се |
| } Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без |
| ре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у р |
| друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку ра |
| S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви |
| вори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли |
| ране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда |
| к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се ос |
| и су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и |
| ви аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код |
| и вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш |
| у погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удови |
| емо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до |
| абрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу |
| ази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> |
| кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па |
| покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни |
| фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућ |
| е или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> |
| вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у стра |
| а у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија н |
| вена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је нек |
| љао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако пати |
| ћи на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подје |
| бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверит |
| тна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а де |
| остигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и |
| нари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све т |
| овога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорек |
| ју се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, гд |
| кака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.< |
| вој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке о |
| што кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике |
| у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> < |
| авана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из по |
| непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} |
| чена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у п |
| > <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редов |
| аша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе |
| и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, ро |
| ћи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и |
| а; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад |
| љада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне пог |
| аву да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно наставља |
| она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу |
| испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини п |
| ста.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише мест |
| ан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско |
| измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји |
| столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где шт |
| ојављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два |
| ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка с |
| остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> |
| ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану |
| бавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачу |
| и нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина |
| е село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и |
| Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо ј |
| ти путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће д |
| се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељ |
| понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та гал |
| казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако с |
| ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће |
| ма квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично ч |
| шке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју |
| дали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама |
| Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изг |
| ог официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оп |
| заром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећи |
| тао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где нико |
| Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се једа |
| , мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако |
| шију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете це |
| о је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и |
| Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све шт |
| Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S |
| и, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на т |
| мо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу |
| остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојен |
| тичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек ј |
| крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те о |
| да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љ |
| нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type= |
| ти.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних п |
| еш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само ка |
| ако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући |
| ута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да с |
| робове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас |
| ине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и д |
| друма, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“ |
| >— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мај |
| SRP19201_C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, све |
| ! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један |
| тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најз |
| саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им оп |
| есних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола по |
| и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их неприј |
| диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Беог |
| ка које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} |
| кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: |
| во већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На пр |
| нини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слут |
| рали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видел |
| се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крет |
| p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон в |
| слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљ |
| кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне об |
| и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстари |
| .{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе с |
| рајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме ред |
| ирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до |
| , миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} М |
| } А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} О |
| /p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без не |
| село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: |
| мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војск |
| мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењков |
| је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на на |
| ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђен |
| Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с дру |
| својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него б |
| ок једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мр |
| још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, с |
| ених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у |
| па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам |
| ђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се |
| а жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих вр |
| за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао |
| има навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" |
| /p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник с |
| дите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — и |
| ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</ |
| их шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима б |
| да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И к |
| а одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још |
| м.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и р |
| а посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кућ |
| авна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме |
| ан другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беш |
| ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету. |
| блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он с |
| и.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора прежив |
| поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље мор |
| ижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n=" |
| грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога К |
| осподару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> |
| ни ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих к |
| има око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Как |
| ући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао да |
| каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо |
| дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док ва |
| — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су ра |
| етоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и |
| етоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и из |
| погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од не |
| ли су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпо |
| обе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Де |
| а понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе бриж |
| развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> |
| ола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извук |
| останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; |
| ретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ |
| е.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све њ |
| ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али с |
| крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости |
| инута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и с |
| пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз |
| овим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је д |
| мо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683 |
| ин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само |
| ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се |
| ардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Воле |
| она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једн |
| ти — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, |
| ти; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, ко |
| е па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њим |
| о?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла са |
| немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствар |
| но платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нах |
| трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на кри |
| .., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да по |
| време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако ју |
| кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде |
| кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негд |
| , да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себ |
| ајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је о |
| /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> |
| о у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само |
| засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом веро |
| е и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="2 |
| м часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их |
| глед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад дец |
| јом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, |
| ћа разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз |
| p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и |
| 64" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустри |
| да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да з |
| !</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да |
| е, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб пове |
| ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чист |
| х само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајућ |
| јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад |
| тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићен |
| ного далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка ра |
| екла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасл |
| } Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па п |
| коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се |
| ла је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, голе |
| јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ве |
| >XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала |
| жда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, н |
| у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу |
| овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S |
| морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p |
| тиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене |
| ећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо доглед |
| е смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} |
| она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p |
| довољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао и |
| тила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си проч |
| и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а |
| ој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја ј |
| били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ћ |
| ке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај тер |
| ела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора |
| бирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ва |
| што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнс |
| ујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде м |
| да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати |
| то, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> |
| у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} |
| диш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и в |
| S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал т |
| енице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!... |
| ика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, |
| стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела |
| азили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на ј |
| уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло |
| и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="30 |
| светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова из |
| о мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, про |
| бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са |
| ата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва дец |
| она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимс |
| на мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да д |
| еца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази свет |
| у, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су |
| роду бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила |
| поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у |
| друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувен |
| оже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; о |
| , неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад ј |
| Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке |
| ану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још д |
| оника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им прич |
| од теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањај |
| , да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја |
| аве на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" |
| , неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је се |
| разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду |
| га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играј |
| {S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носе |
| у душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувш |
| и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: о |
| ечи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске |
| ед нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити |
| ка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у в |
| да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признање |
| е посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка |
| ањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> < |
| на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, б |
| атеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, ш |
| није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, руч |
| љен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренут |
| пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој имета |
| абављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; |
| ју.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n= |
| мислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју ку |
| ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није са |
| колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно |
| тражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p> |
| планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх и |
| и већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте |
| ту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва о |
| аметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим |
| а што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви би |
| а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и хал |
| них мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда дру |
| у се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници н |
| кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, |
| сна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога по |
| — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грче |
| лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и ка |
| от; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у о |
| плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, |
| под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, |
| ну.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко р |
| е таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а м |
| сто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се ј |
| аља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отвори |
| ко обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви тол |
| арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао |
| њивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очи |
| и водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку |
| и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, ш |
| > <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство |
| аредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плав |
| а колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајк |
| >— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на |
| > <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три |
| авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ран |
| е зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он х |
| мео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по пре |
| руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рам |
| p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да при |
| посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много |
| не, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу |
| и нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истов |
| да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Кр |
| ледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инст |
| то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме увер |
| ели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — гов |
| утка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми ви |
| па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и од |
| ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Не |
| д подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и |
| и је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма ко |
| оја је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становниц |
| а.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима |
| добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће |
| угари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и |
| о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ ј |
| и се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло до |
| безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скри |
| ишта знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па |
| је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Пала |
| е већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли |
| анас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Ов |
| ди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање |
| <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос при |
| нским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доц |
| стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја |
| м окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нови |
| жава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, види |
| и... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао |
| у за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчко |
| ошћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, ша |
| сеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} П |
| знемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од |
| одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припр |
| горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави д |
| омоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па |
| да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учин |
| > <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, м |
| длог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муни |
| жасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, д |
| елника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} В |
| ати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав да |
| стали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код оп |
| очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову |
| ара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је |
| ије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има |
| репљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које дола |
| изије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па |
| стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора |
| ем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се |
| које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу |
| ="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним бо |
| да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескач |
| и и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те по |
| ковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао |
| една пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Кад |
| } Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштит |
| визије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и |
| м пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој |
| гли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па |
| /p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пеш |
| им коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу |
| ном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води свој |
| , коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира рас |
| <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских ко |
| а могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице |
| иру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где ј |
| говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ства |
| ца пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар п |
| и официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој велико |
| ранцуска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљер |
| има, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да од |
| {S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, и |
| оју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разо |
| н Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је ду |
| ајмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ ј |
| не тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и ку |
| ве до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити |
| лесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још |
| где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам |
| им мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, |
| p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре |
| им јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду. |
| пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли |
| ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бај |
| пај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља |
| тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се |
| огу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <p |
| ед вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и про |
| вити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је бр |
| , из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жен |
| страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га |
| , и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао н |
| е сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један на |
| ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придру |
| који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад |
| ца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пре |
| е кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Ср |
| х у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља |
| у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n=" |
| е тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањен |
| .{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи по |
| на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обе |
| , те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима |
| дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских |
| узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука |
| е</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мег |
| уга синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Н |
| ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећ |
| и дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к м |
| је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телегра |
| леграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати је |
| p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несн |
| И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили |
| ни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога р |
| , изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} |
| /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних к |
| јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— |
| олим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела са |
| смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници |
| ао васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже |
| а?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може |
| м се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла |
| да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз ду |
| ане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и од |
| показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла о |
| и само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам |
| ри, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од |
| линима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница. |
| даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, |
| S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се ше |
| позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помо |
| разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлос |
| ој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му и |
| о је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали ш |
| и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукуј |
| /p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</ |
| а једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једног |
| рожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и поша |
| им главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвик |
| а, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима |
| амо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се |
| е задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је |
| наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — |
| е ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи с |
| ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једн |
| на маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше д |
| е цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мен |
| се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њим |
| >— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима п |
| Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n |
| а, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у д |
| Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикив |
| му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје свак |
| но за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, н |
| иним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест |
| еднога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једно |
| која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се о |
| оде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, санду |
| и нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре |
| а обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју |
| ћи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкр |
| наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поч |
| осле дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом |
| с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се м |
| истричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину |
| прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још с |
| госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и |
| овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег |
| запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упус |
| овор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђа |
| ити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику ј |
| а у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу мног |
| тонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају он |
| или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му |
| а узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арн |
| ње стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" |
| оноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући |
| оћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било до |
| је се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим теч |
| е подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шт |
| ансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби |
| или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је ос |
| рима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још |
| ктише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлу |
| </p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Нас |
| боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, по |
| Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја |
| којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књ |
| — Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти ч |
| идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и поче |
| се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, |
| да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у |
| — Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са ваго |
| ља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> |
| ам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комис |
| ија Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, |
| носила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли гл |
| <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да с |
| испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнем |
| ар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је |
| сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе |
| труја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори уз |
| проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило |
| нам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чује |
| та да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је не |
| зе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам ш |
| заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш |
| д величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрн |
| тења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлози |
| тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n |
| оло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на тре |
| } То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажн |
| ку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, ос |
| </p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још м |
| оња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барј |
| авејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, заси |
| ш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осет |
| а прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, де |
| е они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; |
| аче клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам |
| — И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је |
| вишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих све |
| оја догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, |
| уса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола |
| јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах |
| и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватр |
| смо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем. |
| писе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве ле |
| ла сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је |
| Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ |
| лазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле |
| зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога а |
| ве остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале |
| усте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им св |
| и у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они |
| и су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обел |
| што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи |
| ти сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано вра |
| ном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку |
| суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, брат |
| рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље на |
| <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провл |
| оји је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су |
| је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је |
| туд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у ком |
| си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак |
| прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шако |
| ца, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу пр |
| осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, |
| ски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, који |
| гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сирот |
| село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <p |
| гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанст |
| ене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од |
| /p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи |
| .{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше п |
| т <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана |
| више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдс |
| е се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење |
| оћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и рас |
| ри, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се в |
| а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његов |
| легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промр |
| од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> с |
| ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и п |
| упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничин |
| ане банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пла |
| оћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Не |
| Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видел |
| и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је |
| же рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен |
| м напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија |
| та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ са |
| су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак нас |
| сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се ова |
| но испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је |
| избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај обл |
| ај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и оту |
| много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспект |
| х храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране |
| ност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест |
| се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене |
| > пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Сп |
| тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се |
| ији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ват |
| осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копа |
| ју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, |
| <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други |
| екај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> |
| </p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— |
| довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши |
| м дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју |
| се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} |
| ви цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишко |
| тале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кр |
| кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго |
| д жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разгов |
| ојима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и |
| о, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два |
| вници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада |
| ајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи |
| ен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минар |
| изрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, сп |
| > <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, |
| ља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићен |
| надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљи |
| /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост о |
| . — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</ |
| ; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али |
| ву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплак |
| продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, к |
| имер јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад |
| е најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један дин |
| корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на |
| шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једн |
| ар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну |
| тра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је |
| ам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и |
| би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — в |
| огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је |
| ара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ј |
| који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вад |
| оље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умр |
| авали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпоре |
| и етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ва |
| даван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог ис |
| вио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а тр |
| и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена |
| сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарско |
| о значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, уви |
| ш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву ве |
| у Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили |
| агу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учит |
| ри, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверењ |
| дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех |
| аницу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интере |
| ичне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе сп |
| дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не |
| чекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, |
| асне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврди |
| о.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарс |
| ата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Соф |
| ј добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорис |
| но противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.< |
| ој намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста ко |
| цима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, |
| <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се |
| р.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо |
| ена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што ј |
| разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега |
| мбра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља ка |
| своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, |
| не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нис |
| на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као |
| , низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да с |
| умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо |
| ренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који |
| века који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с м |
| /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж њег |
| " /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне |
| дна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, кад |
| је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 191 |
| легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с |
| и ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p |
| нде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи по |
| натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који м |
| n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици |
| евине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Ск |
| ао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов |
| мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био м |
| Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу |
| од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који об |
| им стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пр |
| усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и |
| дном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз. |
| лушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да |
| ебе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који |
| чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Зав |
| у собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би |
| азнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице ј |
| {S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви ст |
| ло нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила |
| цо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само пос |
| мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да с |
| рвих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> |
| е тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одб |
| а а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми је |
| озебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима |
| о толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо |
| д се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да на |
| ли сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и п |
| ње, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се тр |
| Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је бил |
| ћу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и ист |
| ветле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p |
| њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb |
| зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозн |
| ретрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као п |
| /p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је |
| е крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зн |
| то им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четир |
| глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица |
| ућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се |
| о; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, р |
| о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та |
| е и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без изра |
| уги носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секр |
| уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окр |
| појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала ср |
| и неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија |
| Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, |
| који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док |
| e> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки |
| ку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја ми |
| га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: |
| ри нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам сам |
| ути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо ис |
| м светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико к |
| ад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што ј |
| } По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем с |
| којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се же |
| а и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> < |
| не, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљено |
| а.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p |
| преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на јед |
| лато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну ка |
| да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вер |
| едара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оно |
| ћемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џино |
| раном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енг |
| и нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и |
| ерином погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, из |
| атио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скоп |
| з чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све ст |
| три, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био ци |
| е превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се |
| а којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се по |
| ли те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено пол |
| веж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, |
| лици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што с |
| била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њ |
| ска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године |
| <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даљ |
| зао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... н |
| амо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз |
| улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта с |
| бдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је у |
| ик још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране |
| вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном ре |
| није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није мо |
| pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> < |
| и без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче |
| оси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу јо |
| ло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се |
| на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На |
| гла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се |
| тва, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумск |
| вештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дош |
| Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине. |
| тељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва |
| бог породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> < |
| егам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам |
| ст и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамље |
| велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо с |
| док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се |
| јзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем |
| ољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а |
| вратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном ц |
| евине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час б |
| не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнем |
| које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено ма |
| ена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафан |
| адан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} |
| е склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата јед |
| у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с |
| није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољ |
| моран или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по под |
| ам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... ро |
| p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> < |
| нини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак |
| нопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећи |
| канска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењ |
| кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је м |
| из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па н |
| до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се вр |
| од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, |
| града која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника тр |
| а од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рам |
| и мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе ро |
| војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је саставље |
| ина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, д |
| ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и |
| заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се |
| и седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије |
| рет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Ф |
| и седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <p |
| е бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>М |
| могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи х |
| а коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ |
| адознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка |
| избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пођ |
| где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септем |
| прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{ |
| аршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> < |
| а се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у о |
| вала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо |
| S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне реч |
| два сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четир |
| јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и д |
| била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страх |
| је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција м |
| рак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} |
| утка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха |
| је и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, |
| итељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под |
| те! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па |
| ом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, веру |
| ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова доп |
| подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и |
| тено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n=" |
| је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра |
| инији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био к |
| к обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметнико |
| болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, о |
| : „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кне |
| настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских пла |
| Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и о |
| по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се |
| по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се |
| улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: заша |
| оз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће |
| сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговц |
| почела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да |
| у, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имо |
| не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрп |
| о чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда |
| ској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасн |
| е се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа |
| ар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по |
| ора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се н |
| о градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских дог |
| е стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм |
| ико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као о |
| завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопств |
| ију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим |
| Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оно |
| пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила |
| милице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све |
| ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко мест |
| које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидн |
| м за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око |
| коном Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помо |
| гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући |
| о за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излаз |
| не, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд |
| одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе |
| осматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници |
| мо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је |
| а одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но н |
| рлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и боло |
| ндука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у |
| непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положен |
| упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз |
| игао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од |
| м још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>С |
| једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је |
| смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам це |
| itle> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и ниш |
| S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мај |
| уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до пр |
| ме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се |
| власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, |
| S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкањ |
| пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; |
| ћ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> |
| батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски т |
| прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Зати |
| — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски ва |
| устави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена |
| ве би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и поне |
| о је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине |
| Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија. |
| све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Ал |
| био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановим |
| е испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са наши |
| иће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — р |
| пломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} |
| час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} |
| наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога |
| шао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака ко |
| зноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подиг |
| је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била |
| <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?< |
| лином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А з |
| појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералшт |
| гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" |
| ши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p |
| а дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисл |
| ду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуд |
| лове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би зауз |
| ш од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложил |
| ако је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнае |
| и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу. |
| ом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у ч |
| х планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, н |
| гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се иш |
| , извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и оба |
| друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће с |
| него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ ни |
| рести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сва |
| умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четвор |
| обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, п |
| у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војн |
| врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је |
| укама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја |
| о је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с |
| ена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми сам |
| овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига |
| те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— |
| ветлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала |
| </p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Г |
| тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, пре |
| /p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на |
| сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице |
| блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјек |
| рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су ј |
| ни, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе к |
| Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таван |
| јући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало б |
| ара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао |
| , пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам за |
| е, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том свој |
| ио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале |
| вита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку |
| .</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и дес |
| тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, |
| н, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка |
| и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба |
| овици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше вој |
| {S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ |
| ност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је см |
| сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и прол |
| е упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по |
| те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кл |
| , их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном м |
| пасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жур |
| другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, д |
| не уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да |
| ни.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочи |
| рнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене |
| лагајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута |
| са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у п |
| ј зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, г |
| оре наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не опту |
| таричине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек приста |
| га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њим |
| које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни м |
| шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, ма |
| , који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се т |
| } Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и ст |
| ше!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је |
| — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, |
| епенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, |
| јединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом |
| Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали |
| неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске меха |
| шла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која ј |
| м паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети |
| мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="15 |
| нер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јаст |
| све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа |
| е из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из дал |
| им тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови в |
| једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Фер |
| у од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повук |
| Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од |
| ама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Бић |
| а.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, наба |
| опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце |
| да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подј |
| као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи и |
| и дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па |
| уд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су |
| војила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни |
| ризрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на п |
| јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, |
| не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди |
| >Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода |
| вима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.< |
| гуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше |
| ска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се |
| канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Т |
| ="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже с |
| до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пре |
| грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Ве |
| ара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским др |
| ли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на в |
| аравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече у |
| до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једн |
| у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам м |
| јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило п |
| је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад осв |
| а које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскида |
| отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризов |
| > улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касар |
| по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњић |
| по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали |
| како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко п |
| ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока че |
| ли се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дот |
| несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њ |
| е па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У |
| ујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</ |
| сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, |
| } Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни н |
| урци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати не |
| но, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо |
| од у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, |
| има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова поглед |
| улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара |
| затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} В |
| , па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> < |
| спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, сп |
| ти па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш д |
| е што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се св |
| и, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница |
| ањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се про |
| ни су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар с |
| идна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду |
| а и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да с |
| ?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, сву |
| усак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, с |
| а већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарн |
| породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и |
| ка којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те л |
| оследњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле |
| ма ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су з |
| р.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи. |
| моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} |
| во и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, г |
| а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по басн |
| атеринској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њ |
| успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друм |
| штати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} |
| врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} З |
| то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеж |
| ије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>От |
| није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И дол |
| м и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала |
| овору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не б |
| у, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{ |
| себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сиј |
| чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и по |
| сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући |
| срет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напу |
| упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије к |
| и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би ово |
| избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа он |
| ! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидн |
| Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми пад |
| т двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као ш |
| ладе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напушта |
| м да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од кој |
| тавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ва |
| „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и ме |
| тругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до |
| би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли с |
| моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, гор |
| це да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутом |
| Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узле |
| нија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио |
| а у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао пре |
| Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без |
| ло — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време круни |
| бовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са |
| иштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да с |
| .{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју бог |
| их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора ча |
| , не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз |
| грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као |
| онимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о кој |
| кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод бл |
| оју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болов |
| дставника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђако |
| сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак |
| игица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава ру |
| ви звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, |
| раком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она |
| т је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, |
| ањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и |
| ако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто |
| ње.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да о |
| ликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељач |
| и наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p |
| е ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се б |
| ан мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у он |
| су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их пи |
| рича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа нема |
| им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало ча |
| ира и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга |
| , тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све д |
| рата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо |
| ријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки |
| а сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџ |
| страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допи |
| о је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парч |
| е л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули с |
| ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис |
| ва чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и по |
| Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страху |
| ке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако |
| у нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пре |
| те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда |
| у теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и у |
| гла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о |
| S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није вр |
| аклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, |
| у или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевит |
| може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настав |
| ="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на н |
| другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то ј |
| број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је мас |
| артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би са |
| е добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба пад |
| p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: |
| о поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко |
| е још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S |
| ас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе |
| овијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се јо |
| ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зор |
| се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се н |
| о градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажа |
| ма овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту |
| га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нест |
| а и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</ |
| цем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови в |
| S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, леж |
| другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрал |
| сноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобил |
| је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су |
| топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, ка |
| а светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати а |
| па из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад |
| није оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену на |
| викивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор |
| шка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наиша |
| има.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до са |
| да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путниц |
| ке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе |
| речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Беогр |
| јатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb |
| полућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девој |
| тах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— |
| што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми |
| пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја |
| дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај |
| /p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из свој |
| ина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвик |
| сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од |
| .{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те о |
| му ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен м |
| луво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, |
| су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југ |
| ази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, |
| од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прич |
| тину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" |
| прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које с |
| задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз |
| ст је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понел |
| а првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно |
| нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутраш |
| нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутраш |
| од ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа |
| >— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војн |
| ирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују |
| аљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и за |
| којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у |
| азговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих то |
| чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прв |
| Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по гора |
| ено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <p |
| осао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада пл |
| едали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и нев |
| кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу к |
| ави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их ка |
| тријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоње |
| опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам ка |
| вније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с др |
| свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним |
| мну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи к |
| и још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још |
| да као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашл |
| слили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислил |
| казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је |
| заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да |
| зраз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажни |
| ша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, |
| {S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n |
| ање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} |
| љезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на ст |
| на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд из |
| ико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ з |
| S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очек |
| ина.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада |
| или места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкр |
| и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољ |
| ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо |
| ару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се брину |
| мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може |
| } Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно |
| ко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мраз |
| ији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мра |
| е, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је |
| нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад |
| д нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n |
| ре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје зд |
| и истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод пот |
| ко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћ |
| га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> < |
| /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић? |
| дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појав |
| дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појав |
| /p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај |
| ао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, о |
| p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n |
| казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на п |
| е широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и |
| ad> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и кој |
| к округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у те |
| сенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му |
| ј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на план |
| , остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Ч |
| живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више |
| р наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војниц |
| таник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Т |
| Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} |
| х сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под т |
| ти нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, ко |
| ћи му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прич |
| ву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> < |
| око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зи |
| кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још |
| ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве |
| ничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604 |
| и.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија не |
| ње или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди |
| егове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> |
| и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и |
| крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Д |
| продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</ |
| очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголел |
| чекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано пр |
| е из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с д |
| вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и удар |
| вне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, о |
| лефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме францус |
| дружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе |
| пала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну |
| се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубаз |
| класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S |
| на артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето |
| целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено |
| з Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта |
| не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе. |
| сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, |
| плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у п |
| била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у то |
| лушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, т |
| не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капет |
| је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову служ |
| јући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он ср |
| > <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је |
| етнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то |
| ти општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, |
| из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му |
| .{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати |
| и још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из А |
| ило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан |
| ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћ |
| се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Буга |
| за са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или |
| и.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао |
| где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке |
| о његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом прил |
| аном, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На |
| лушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрек |
| не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, кра |
| љани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не м |
| — И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би с |
| ек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као |
| лан; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p |
| има да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, с |
| !</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" |
| — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања |
| у појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи |
| а редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала ок |
| а песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Јо |
| на трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда нар |
| сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоа |
| у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му би |
| Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Ц |
| њен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па г |
| јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и |
| Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... |
| нам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Ј |
| е магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао. |
| и тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла |
| Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему |
| о а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је ро |
| ва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или ј |
| ату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан |
| сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у |
| <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S |
| И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђ |
| јућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> < |
| беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме У |
| >Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим |
| Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу |
| овом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је |
| ли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изгов |
| но боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — од |
| , те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска соб |
| е крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће |
| е елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у трен |
| да мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на о |
| илим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и ма |
| ари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити д |
| ста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугар |
| ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући |
| де на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па не |
| она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је |
| и Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прош |
| равите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чич |
| одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад |
| едник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам |
| } Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у П |
| вде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и |
| јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па |
| адрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!< |
| но нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане |
| о наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} |
| ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску ду |
| ерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ |
| не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p> |
| ђете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим |
| ајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — |
| таше и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повл |
| ко врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе по |
| хова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима вид |
| о оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чи |
| да непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, он |
| л колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдит |
| ертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљ |
| о земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распит |
| д две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузо |
| p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неки |
| донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га пред |
| сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар |
| ик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми не |
| ам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само он |
| ише но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — п |
| бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, пита |
| ари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут |
| па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p |
| > <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчет |
| миче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, |
| видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пре |
| S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чу |
| или.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} |
| ена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пр |
| да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рад |
| мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и |
| ву.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што н |
| амим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а з |
| пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена к |
| га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а ч |
| сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један др |
| смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће исти |
| > <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, |
| о задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико |
| p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло забла |
| >— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, |
| ију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ |
| не.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, в |
| најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на |
| си све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећава |
| ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Друг |
| олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би ск |
| околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим |
| ги — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} |
| ућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко |
| кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те ка |
| е?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро ј |
| ви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не мар |
| и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и |
| ажом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у |
| нао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{ |
| рвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па пита |
| е великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председник |
| е напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао |
| а грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да |
| имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија |
| же као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи |
| рој вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не |
| Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, је |
| поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога трен |
| сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху в |
| е његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких |
| бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци |
| Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више по |
| га Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту во |
| о сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од пр |
| и војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задив |
| ре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда из |
| ва добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице |
| Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} С |
| атре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседа |
| > <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде |
| су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За |
| мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{ |
| и још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило |
| и још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио о |
| игурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— П |
| неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, а |
| на да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} |
| ах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> |
| пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и п |
| , кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад до |
| покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради с |
| зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело |
| оћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су н |
| о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласо |
| не.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше от |
| знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овд |
| >— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у зем |
| {S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — |
| гао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као |
| путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратит |
| е па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> < |
| м планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ |
| земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упр |
| ље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилос |
| а не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, т |
| м јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно не |
| едник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне бор |
| дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим дов |
| </p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђ |
| зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога |
| ако они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у гр |
| којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици |
| днако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрин |
| а се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све виш |
| међ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко нег |
| ву за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они |
| <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио |
| с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива. |
| ачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом н |
| еђу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> |
| ако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дуб |
| на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} К |
| је се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у св |
| иже зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, кој |
| и смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стој |
| авача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Врати |
| .{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогу |
| p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа |
| паваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и |
| е под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили |
| о мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и |
| када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости |
| } Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежев |
| ичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредај |
| то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, ш |
| од у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као срп |
| о се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, ка |
| јашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом |
| есто свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Вар |
| еле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставим |
| и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре в |
| а Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акциј |
| дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Пр |
| не такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је |
| тио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из ду |
| ком снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себаст |
| ема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, ј |
| бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда |
| мо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими |
| е разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, не |
| свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и поч |
| ник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То |
| ор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за вре |
| се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви |
| ничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може |
| мо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се |
| не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком ка |
| а и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не мог |
| имо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био послед |
| смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновни |
| реба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза пр |
| ао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су |
| то би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према пок |
| ј се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па |
| понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико с |
| и један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја |
| ња ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на |
| а, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео бл |
| упила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенк |
| пељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд |
| борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, |
| собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали |
| раном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље с |
| а... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, шт |
| један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мисл |
| у се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали а |
| е, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче по |
| та ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се п |
| ивота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang=" |
| еда место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још |
| сто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође |
| Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега |
| ему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго и |
| ки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.< |
| да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n= |
| да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедиј |
| м светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и ду |
| и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом преп |
| забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври |
| но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са наро |
| ра варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме коп |
| и се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећањ |
| ја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи |
| пао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима наши |
| мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које см |
| г сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили |
| код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости диплома |
| више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрну |
| романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешк |
| а сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су д |
| мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да у |
| о и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле кр |
| за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили п |
| ци неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора б |
| ога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледа |
| не или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то о |
| исла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја |
| а нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име |
| p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак ус |
| е потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкан |
| лико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите |
| лада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се ли |
| е свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри ко |
| слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промаши |
| е.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферис |
| е Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили |
| су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно приби |
| у, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А |
| овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни |
| ов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брз |
| ислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отп |
| и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, кој |
| ога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским п |
| у ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S |
| n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су ови |
| има су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп |
| гао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пр |
| етак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и на |
| мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отво |
| еца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова. |
| доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно по |
| ој ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, |
| </p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљај |
| крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљај |
| па нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемиру |
| ли сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће р |
| квом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежал |
| у не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенцио |
| е ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и са |
| тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} М |
| и имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стиж |
| им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српс |
| о.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони с |
| у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} |
| који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је При |
| на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи ка |
| ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош ка |
| те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој |
| радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испр |
| пути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу офици |
| ="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> |
| озора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би гла |
| ежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врхо |
| ико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора |
| ши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и мног |
| ва, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силаз |
| ви косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре о |
| ије далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— |
| земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час ве |
| авницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко т |
| има и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за на |
| д селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица к |
| д до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Ј |
| рдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај кул |
| але на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просе |
| ајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с де |
| кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко |
| мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама до |
| пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо |
| , разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар вет |
| аљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по |
| гама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{ |
| .{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори |
| сти или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просве |
| и и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мр |
| их по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ва |
| протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни вр |
| ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измак |
| е српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија |
| о светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена |
| ане и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо |
| јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и |
| онитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од |
| ли, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у се |
| спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопљ |
| више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа |
| веним силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви |
| ао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозо |
| вник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са кап |
| Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Д |
| ада сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почел |
| ких мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p> |
| одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара |
| еветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно зн |
| небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклони |
| оба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се |
| ругог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</ |
| студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнан |
| Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред |
| тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S |
| младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, |
| ш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како |
| и.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} |
| је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова |
| прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које го |
| нов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава |
| погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множ |
| да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник пре |
| м у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту зав |
| ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго |
| догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази |
| ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме блед |
| ш тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којег |
| е се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао о |
| ши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи ка |
| е.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад п |
| b n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо |
| еђу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустр |
| улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и ре |
| орише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радо |
| овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима з |
| } Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову |
| пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безб |
| кла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја к |
| <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар ј |
| су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега |
| тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пла |
| .{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад с |
| к.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сва |
| још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове обл |
| не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље |
| у се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквен |
| и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино д |
| адала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје мала |
| ла и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша |
| тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљ |
| јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад с |
| само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, изл |
| и, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећ |
| ца, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти во |
| а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, кој |
| , траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегун |
| е, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патриј |
| ко земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина |
| мовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидов |
| никова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветље |
| о близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била та |
| оси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мој |
| кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држе |
| воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали по |
| кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, п |
| лупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="42 |
| ровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па он |
| сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што он |
| оверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што до |
| имист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба |
| в рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хо |
| p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p |
| ицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на ра |
| л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб. |
| од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину брект |
| о сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао за |
| тетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, |
| ?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>До |
| пи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено пог |
| оуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једн |
| ="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити. |
| ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног врем |
| Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Ра |
| жим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо |
| екох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косо |
| колења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута |
| ла.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилић |
| рати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога |
| и да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај |
| ам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет |
| примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорнос |
| > <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи |
| пазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је |
| еви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Са |
| годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фа |
| — Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у ш |
| <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо |
| професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:< |
| , што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па наст |
| /p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они рад |
| ш што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и к |
| да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су и |
| ?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидн |
| ирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква |
| бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона н |
| икар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p> |
| што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп |
| ела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p> |
| к бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</ |
| опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећ |
| животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме д |
| ..{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу с |
| ј ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као |
| и код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете м |
| ојим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћ |
| узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку |
| у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше к |
| ем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се |
| они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми ј |
| ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аус |
| ести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало |
| > <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бит |
| емо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и |
| оге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда |
| из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекрат |
| n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p> |
| p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се бл |
| з аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и ел |
| долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно и |
| едан.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши са |
| > <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем |
| бардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је |
| ранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 годин |
| бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја |
| е добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно п |
| атељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су |
| > <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се |
| грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општи |
| мет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изги |
| и се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико нећ |
| рска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису |
| >— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би |
| "547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву |
| ај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад |
| овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! |
| крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују |
| ад ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најз |
| ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више пр |
| је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb |
| ш.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ |
| > <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Кач |
| n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановић |
| Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаље |
| поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се см |
| за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљ |
| а?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — д |
| о неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да |
| — И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — у |
| их све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него |
| >— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска ил |
| а! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, |
| /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> |
| ржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{ |
| пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде нег |
| деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> |
| дан од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме св |
| > <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичн |
| тврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести п |
| ћи леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзит |
| а се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</ |
| речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код |
| ле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, тере |
| негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал |
| зила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и о |
| Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n=" |
| ни инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бит |
| оља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи |
| Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад пре |
| ош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први |
| н првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који |
| ла кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могл |
| рнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на ко |
| p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво не |
| Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесн |
| више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам |
| да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише |
| скудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосм |
| аде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младено |
| затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за |
| се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија |
| </p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест: |
| {S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{ |
| pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље |
| како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Ч |
| мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но шт |
| ако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном дру |
| а Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тум |
| о већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па |
| и дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и с |
| цнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насе |
| утра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи |
| , па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још |
| ћи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде |
| ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— |
| 58" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној |
| и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена |
| , пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, |
| га србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо |
| е да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад |
| тра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и |
| дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита |
| пусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита |
| ричала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="4 |
| кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела браш |
| ги не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, ме |
| и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може? |
| је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам |
| и он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, |
| на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{ |
| е стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими бо |
| ш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и |
| p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласк |
| онира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ће |
| ећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до м |
| то сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба |
| не даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} |
| оласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће |
| оме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину... |
| ако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у |
| иве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишт |
| д сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{ |
| дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као |
| као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу ви |
| исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p> |
| борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад |
| у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми |
| не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар ј |
| ује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да т |
| да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642 |
| p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу |
| олено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мис |
| ава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> |
| о.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га |
| хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стањ |
| евања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост |
| намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и |
| рани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Б |
| рност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто з |
| жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Жел |
| ада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је оста |
| једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру мо |
| p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомен |
| која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се |
| и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одгово |
| та! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку поми |
| у, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га |
| Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колу |
| ује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Ка |
| ? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе |
| ија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, св |
| а одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по |
| аменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овом |
| ти руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрх |
| заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали |
| — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад |
| праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не |
| том мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кол |
| {S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провал |
| миле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се к |
| } Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један стар |
| ји је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији |
| и, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обич |
| ита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, о |
| пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли |
| апу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми живо |
| S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, |
| ане мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом зам |
| могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљив |
| пршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом При |
| ешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чуј |
| на.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовски |
| , из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, зака |
| на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да |
| окрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде сти |
| амере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео |
| бало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n=" |
| к изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те |
| им дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и п |
| и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се не |
| но и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком |
| м спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг |
| ове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и в |
| баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— |
| самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава |
| Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни зна |
| има у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из |
| за који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницо |
| сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ |
| и талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати пр |
| тавља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских под |
| да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за с |
| " /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и д |
| гоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још |
| има, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире гл |
| тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја ото |
| ета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољив |
| .</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а ме |
| елагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође |
| в сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, н |
| ла деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у |
| ешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</ |
| раћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим |
| клетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих |
| ио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих н |
| бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и |
| и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одр |
| гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из |
| више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на ш |
| она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зр |
| Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очи |
| остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приб |
| дало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загр |
| тарцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири |
| рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао к |
| .</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо м |
| , стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно ј |
| од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећен |
| але се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гуж |
| мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у пр |
| била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су цел |
| људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, ко |
| недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом |
| е било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежал |
| егла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или диз |
| олове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с к |
| а одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рука |
| а штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријс |
| који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле бе |
| ез хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским |
| тлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна мод |
| ог српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будет |
| ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка п |
| то било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркеста |
| оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551 |
| ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ |
| о се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговл |
| ули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и |
| и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје на |
| е можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога позн |
| је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, посл |
| опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здрав |
| на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема |
| ли слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазва |
| водим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} |
| бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме |
| , сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни |
| на и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} |
| бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су |
| вниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше у |
| сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уж |
| да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осв |
| надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ |
| сних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапат |
| о трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три к |
| бољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и |
| пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.< |
| аш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге п |
| са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској во |
| иватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљав |
| таним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко там |
| требна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, к |
| >Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пук |
| >Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим |
| храбрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> < |
| ак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио са |
| ува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То |
| бринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у |
| о.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још раз |
| <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка |
| .</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако ист |
| м патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далек |
| ство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у д |
| да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је вл |
| поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под |
| х конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилаз |
| а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо ш |
| ао од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока |
| Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, |
| ли смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили с |
| тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти ј |
| је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се |
| Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим |
| је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло |
| коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила |
| спратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мо |
| питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је |
| да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То ник |
| у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро |
| бични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} О |
| двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не |
| да ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми је |
| корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би с |
| к изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра шв |
| а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане |
| а.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме из |
| нских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је |
| штеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора |
| ладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде |
| неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунски |
| са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су |
| гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на леши |
| е, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје ог |
| Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над |
| пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао |
| пастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крен |
| "> <head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у П |
| ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се би |
| бу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у |
| о којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток |
| ике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пу |
| ња да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војво |
| ростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и |
| његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је |
| за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у б |
| ожаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађај |
| бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу цип |
| су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би оп |
| а као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да н |
| речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се ди |
| општења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести нек |
| стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у |
| и из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме |
| тољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Коман |
| тио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали |
| и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак |
| одио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где |
| ом, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Т |
| ше у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да оста |
| ла.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је в |
| преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови |
| и и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњ |
| е господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде преле |
| !</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, з |
| може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал он |
| > <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не в |
| ла.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљ |
| у баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога |
| /p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички |
| оследња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво бо |
| фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао |
| к ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и ов |
| /p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни оду |
| .{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, н |
| епљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафан |
| није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb |
| преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто. |
| окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу с |
| гу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} |
| рхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врхо |
| е државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муни |
| и музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и н |
| због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек |
| } Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да |
| ње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} О |
| је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој ј |
| амнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из о |
| вијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о |
| каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумади |
| нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као кра |
| елством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољ |
| вишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, |
| S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни |
| им!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви |
| ала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге |
| на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <p |
| врде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централ |
| ве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то? |
| њеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по |
| илазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <p |
| ов телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска |
| оји војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустри |
| иротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Фран |
| елство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око |
| ду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" |
| игнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате |
| се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који н |
| њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове о |
| распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пуко |
| ј би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чу |
| већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а зат |
| заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибира |
| једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште |
| корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је |
| тмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу |
| мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, зна |
| и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим ду |
| нутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцелар |
| рмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачко |
| киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају |
| је сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо ви |
| од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка |
| ропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни |
| пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срц |
| муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеш |
| сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве |
| И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш |
| ина душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим |
| о пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном |
| оматских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, |
| шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она бо |
| а то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у с |
| ко није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већа |
| ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за |
| ним блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим с |
| дире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном |
| распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима |
| ршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило |
| а у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа с |
| који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним боло |
| {S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и бон |
| де разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупни |
| измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Г |
| ате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћем |
| амоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је побед |
| , крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отвори |
| ле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане ов |
| е и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уста |
| роплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, |
| " /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што с |
| није кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спре |
| е се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош |
| висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви |
| макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио |
| а и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не |
| од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек п |
| , те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> < |
| а послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пун |
| испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пеш |
| еба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> < |
| } Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да |
| тета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} |
| и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међ |
| његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост |
| вала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло гре |
| у били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши тук |
| а бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам |
| послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети куп |
| обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили сво |
| } Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли в |
| е непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Бе |
| ри а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и го |
| а буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу п |
| воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се м |
| и <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон п |
| } Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда |
| ила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и ве |
| а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Пад |
| ла и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај го |
| бале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у |
| ј поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и |
| ко њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу |
| м, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, с |
| 3" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.< |
| ше један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава п |
| већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле зве |
| о примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и пр |
| одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са |
| Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на дла |
| амном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би н |
| {S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друм |
| е рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерња |
| а мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога |
| ата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд о |
| а се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, |
| гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих |
| диру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, на |
| смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река |
| далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се и |
| ар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сме |
| лучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са |
| еје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила |
| вала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јас |
| дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица гд |
| догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримо |
| Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан |
| ја се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено з |
| ио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септем |
| то непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана н |
| спод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство |
| ила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила |
| ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да |
| аса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавал |
| померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног |
| дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код |
| овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали |
| лавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је м |
| се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, кој |
| у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав пото |
| иле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, |
| а и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и |
| е драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, з |
| сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, ос |
| престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје п |
| д нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стоп |
| трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се ј |
| а пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли з |
| аљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и по |
| м речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чуд |
| ти вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено |
| и, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши... |
| у су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип |
| но трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добр |
| арним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а |
| руги оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је је |
| чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат к |
| исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус |
| би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p |
| ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огр |
| честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и |
| дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо ш |
| и и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу м |
| у.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ |
| че још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручим |
| ује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријате |
| ; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, б |
| апретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађ |
| која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озг |
| ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегун |
| зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село |
| о нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут |
| ут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену ц |
| и, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек |
| {S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само |
| .{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква си |
| онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да с |
| бе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да и |
| једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се |
| била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући јед |
| .{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више з |
| редили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="25 |
| на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива о |
| , ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписив |
| неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била оби |
| енула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових |
| ре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну |
| а, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморн |
| и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твој |
| вима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тај |
| о све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њив |
| ну, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам он |
| врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Н |
| војих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282 |
| ла Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положиш |
| на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојил |
| е, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нерв |
| S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му с |
| оје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо |
| н Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај п |
| газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, |
| м и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде |
| токе, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где |
| ли... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим |
| си бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над грани |
| довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не мич |
| ешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заусти |
| ријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> |
| су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ |
| е гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице т |
| разан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде к |
| воме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким |
| њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим |
| лада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се |
| ш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p |
| мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хо |
| је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овом |
| ј лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари |
| {S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца |
| о лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати дог |
| ор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење п |
| јем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, |
| нили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава |
| ога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ћ |
| раво за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у |
| Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин |
| {S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</ |
| ја.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то |
| самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, |
| ње бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одоброво |
| але, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом п |
| ом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скоп |
| После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветуј |
| о један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би |
| сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крв |
| а колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја |
| рбију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала у |
| где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне |
| трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске стани |
| и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Вр |
| ах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који н |
| {S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје |
| равити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставам |
| е и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да и |
| отовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је вид |
| што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејск |
| то ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гут |
| p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, н |
| аво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на каме |
| налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и |
| донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно оба |
| егов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскаку |
| трва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској |
| мбром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пу |
| податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког поку |
| извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министр |
| мели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именован |
| а предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефи |
| ступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, оти |
| одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Вла |
| ати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети |
| ри, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао |
| } Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабде |
| ца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, |
| е осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се са |
| а какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што в |
| е фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских тру |
| степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипл |
| о сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутр |
| врше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у |
| о истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а оним |
| могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{ |
| рају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведр |
| ију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе |
| у јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло |
| } Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна |
| хране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам јо |
| ирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога к |
| у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили |
| ри препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се |
| у за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и |
| ако који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару суз |
| .</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— |
| тлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илумина |
| нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и |
| нимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би |
| сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био |
| тати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да кр |
| е државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и |
| не линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, |
| ш два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник |
| е обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе |
| млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада гос |
| ретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада б |
| атно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка. |
| нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са по |
| лену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом ја |
| у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа |
| и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кућ |
| не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, веров |
| в.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и |
| рада од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен п |
| да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви об |
| , на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на јед |
| се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и |
| то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соб |
| о прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управ |
| кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Уш |
| дан младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох св |
| ља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле води |
| е разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која |
| имових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна |
| руги глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“ |
| сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С |
| же зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отп |
| о узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор |
| о поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај |
| стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо |
| јашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио |
| /p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао паж |
| ну, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз |
| Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а |
| ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понуди |
| а маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које с |
| е плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и п |
| сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и бруја |
| е нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује д |
| S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух |
| че и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјах |
| воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{ |
| з рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре |
| кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је зас |
| тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчи |
| бродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на ј |
| ао да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се |
| их бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бис |
| суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи р |
| далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружи |
| гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који ви |
| с, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах |
| та врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без |
| </p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије мор |
| ле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необичн |
| са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавам |
| ма си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> тв |
| до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које |
| е у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан |
| а обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{ |
| залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крв |
| олова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих |
| слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до он |
| шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени в |
| аним кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да |
| а светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао |
| ој борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} П |
| улације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара |
| је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} |
| је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испу |
| цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да ни |
| петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек п |
| /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило г |
| {S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих |
| жаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље и |
| {S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве |
| и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> |
| ђаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбам |
| ојавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нис |
| мо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, ди |
| а.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило |
| Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало |
| су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одсту |
| /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ниш |
| тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда н |
| љиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све |
| једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мр |
| у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би г |
| а правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први ре |
| уди у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу појед |
| противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{ |
| у о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натушт |
| а збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи вој |
| у.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ |
| и су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај тел |
| а, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај о |
| крала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је м |
| "245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у д |
| ринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпук |
| жили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћ |
| тално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је он |
| и и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S |
| го и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном би |
| нутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске |
| ек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разг |
| Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по |
| цију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у неко |
| литичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која поз |
| им тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p> |
| јзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће |
| утно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио |
| еографски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би з |
| и није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је м |
| Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке |
| } А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не п |
| иће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике држа |
| — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — о |
| војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да |
| које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живот |
| А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе п |
| и изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао дв |
| акав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, |
| еца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначк |
| варена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да |
| езначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њ |
| ве туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="46 |
| му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S |
| улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од |
| љини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> < |
| ним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту |
| исли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страх |
| и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У то |
| он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није н |
| А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и |
| заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Тура |
| н ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној пр |
| је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава ни |
| <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим |
| не даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема |
| наш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље и |
| запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама |
| — Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> |
| ам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га |
| </p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је ра |
| >Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна ре |
| знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем |
| страна прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које |
| ога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сруч |
| ога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спаст |
| у аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као |
| е ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на п |
| дјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито |
| чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам |
| свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуни |
| смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па |
| ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Из |
| савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно о |
| ама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 годи |
| с само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?< |
| им читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити цел |
| око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тан |
| ог Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме |
| олеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја |
| још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шт |
| ак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чо |
| доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веро |
| .{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о он |
| авезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, дово |
| у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не мож |
| нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Је |
| имер знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> |
| pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и |
| рају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изр |
| ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колик |
| те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћ |
| 8" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који |
| абу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до к |
| страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан |
| агло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с |
| велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у о |
| али под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку |
| нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од боло |
| то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице з |
| заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи с |
| како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане |
| ачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су |
| мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише |
| и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, к |
| одвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и о |
| овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, о |
| сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и |
| локобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала |
| ем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грознича |
| али, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђ |
| сници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућ |
| у савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укр |
| толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и зас |
| азујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима |
| ичких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен |
| се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, |
| 570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобро |
| јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо |
| збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у |
| и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застир |
| е ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, к |
| онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш |
| А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — сте |
| бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни ј |
| од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежин |
| хтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе |
| јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцим |
| астављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако |
| је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читал |
| сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Кру |
| запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем ру |
| м у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и |
| нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као |
| ха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људ |
| огатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која |
| о на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењко |
| мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатичн |
| ога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану |
| нцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико |
| е сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p> |
| валу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер оди |
| могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да п |
| ко би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прел |
| итању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали |
| сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и |
| друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у б |
| /p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наре |
| верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је прети |
| ром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у |
| наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетано |
| мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у о |
| — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло |
| о у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, |
| обу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори |
| лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата. |
| ак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховн |
| ај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанк |
| ијаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни |
| горевају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те с |
| одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, |
| ат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему п |
| како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мал |
| на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; ње |
| агрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га о |
| ко не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајк |
| иких и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види дец |
| ало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — ре |
| дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врат |
| знутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са св |
| ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је поја |
| оји му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови |
| му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у |
| ама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће м |
| та Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је он |
| вао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем отк |
| > <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села |
| да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре |
| ћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ в |
| А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у м |
| <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без пр |
| оји су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и по |
| пак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> < |
| , који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" / |
| више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и дос |
| озна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи |
| — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овак |
| е вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана сти |
| n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, |
| коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, |
| м светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве |
| , утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и |
| а стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а мл |
| чи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли ј |
| ледњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велик |
| е хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част |
| а закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила |
| још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, |
| напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати |
| корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} |
| и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци |
| Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— |
| авилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако |
| о врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важ |
| иштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су с |
| се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили. |
| напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, |
| збирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</ |
| а одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толи |
| е и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка |
| ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xml: |
| ћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb |
| кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо |
| сећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећ |
| а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више виногра |
| сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје |
| а, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су зао |
| етово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско пољ |
| д Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени |
| е сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека |
| друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, |
| предују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном к |
| >— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена |
| ала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, он |
| судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се до |
| им.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљ |
| д крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разас |
| и да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, св |
| да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — з |
| чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вође |
| ројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друг |
| 3" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p |
| да и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори о |
| ама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, ко |
| ора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p> |
| сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама |
| мах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју |
| зе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То то |
| равска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одгово |
| та је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где |
| } Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, |
| не, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочаран |
| е ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавиц |
| е начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под уве |
| ација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, кој |
| ромуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, |
| где са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да |
| ио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ |
| исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које |
| а, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни пр |
| ању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми ре |
| бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да и |
| тим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам дожи |
| ом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <p |
| енити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српск |
| они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, |
| о били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским оба |
| лила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инс |
| обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{ |
| х ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини |
| ставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и |
| а митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне |
| зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара |
| м интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом |
| >— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да про |
| описано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао |
| а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао д |
| е, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући |
| зумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крв |
| љенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто |
| езничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало |
| ави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не сп |
| чише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па |
| ло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешко |
| удима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужи |
| тили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек д |
| али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати |
| b n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна |
| сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам о |
| и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанс |
| а присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пут |
| ма као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можд |
| Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће |
| p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољани |
| А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година |
| ићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, |
| е тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла |
| устријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на |
| ислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме т |
| да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта |
| ајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све ок |
| ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она б |
| ја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S |
| да и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају |
| ом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како с |
| ава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, пот |
| мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, |
| рви октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимо |
| оји већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p> |
| кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин п |
| људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како д |
| Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на |
| а песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Ум |
| реса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор п |
| и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море |
| ти кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначај |
| као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бит |
| ојим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носит |
| ере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља |
| један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснут |
| а ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам |
| пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} |
| Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од п |
| њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> < |
| тав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и су |
| лога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју |
| а који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, к |
| е онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата м |
| јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а бат |
| батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из |
| нтије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио с |
| пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му |
| ћ — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мо |
| емо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па |
| рипасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком |
| до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништ |
| војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је би |
| ес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осе |
| руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и верова |
| утон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изнена |
| ја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госп |
| у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче |
| овлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао што |
| рицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато |
| оји је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да виш |
| али поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота |
| помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, |
| у вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клица |
| ском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на шт |
| ћене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрал |
| Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара |
| а у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке |
| ед ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће |
| ризрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је с |
| разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши |
| ајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> |
| ћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског |
| ипљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, |
| о им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно |
| ну причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз |
| аше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику |
| а име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све |
| нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду прав |
| и топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два кр |
| ађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане бла |
| нин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том ч |
| рила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб |
| , па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те п |
| {S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и |
| на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи о |
| ар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански лан |
| арче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од |
| све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке |
| и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје |
| омилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је |
| ти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, т |
| да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и н |
| езничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поч |
| Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре |
| место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, |
| Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове. |
| да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру |
| ишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се в |
| ао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до |
| екада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може о |
| му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белог |
| адио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мај |
| лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило |
| ол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да из |
| ећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима |
| м храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у ж |
| смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и ого |
| /p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју наро |
| е наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима |
| ="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p> |
| секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамл |
| ји му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блат |
| ико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, к |
| вршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледа |
| позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Б |
| даде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој |
| , робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које н |
| !{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату ис |
| је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погр |
| ане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, |
| ице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те с |
| пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак |
| ком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га п |
| детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се р |
| унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где |
| миле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јављ |
| урао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у м |
| е, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко см |
| о је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са ко |
| тских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и док |
| свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан |
| који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и по |
| злеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" |
| томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="52 |
| лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искр |
| да ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запита |
| ледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да преда |
| лодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према о |
| спавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она ж |
| титити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи м |
| е му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем |
| е, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих. |
| се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тро |
| а дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јел |
| а је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простир |
| ви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока н |
| е, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узнос |
| метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и |
| змеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном у |
| једничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умес |
| су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далек |
| нинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> < |
| рађанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај њ |
| ставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светло |
| ама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту |
| остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и |
| толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник |
| арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу |
| дне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од |
| дне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијаке |
| е чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све св |
| еми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају |
| има.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се о |
| {S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи |
| око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p |
| и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и п |
| аховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и д |
| и, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што с |
| уо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, и |
| је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спр |
| еста крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми наста |
| поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштај |
| се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по |
| киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно |
| толу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од |
| и у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабран |
| гледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца |
| пућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та карау |
| зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а |
| у кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто |
| хаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћи |
| отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дв |
| уно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани |
| оз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, с |
| ајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи |
| ену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, испра |
| ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на же |
| ко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међ |
| ју стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде н |
| езава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над зем |
| це које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разгов |
| храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет |
| у — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање |
| чета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У |
| етом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене ши |
| д сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми ј |
| ве на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало |
| тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње |
| ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао |
| охватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане |
| брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> |
| ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</ |
| како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у г |
| е у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и |
| .{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз |
| свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на њег |
| в аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се |
| епано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По ор |
| божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се в |
| ли.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли з |
| наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт |
| љевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала |
| м, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу |
| кују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи ко |
| } Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста |
| б и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких па |
| нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошл |
| ује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пр |
| загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају |
| ћ са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују не |
| д начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као буја |
| е.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе да |
| авно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше д |
| на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубо |
| е у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по це |
| или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући |
| товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном |
| их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не |
| друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав |
| азборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> нек |
| гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу |
| Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је |
| их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S |
| ном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— |
| , господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш доб |
| ше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око |
| аљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомеш |
| нске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагон |
| у вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „П |
| пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде |
| а их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљ |
| лаву на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли с |
| не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покрив |
| дали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа |
| дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дуб |
| а столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, |
| штених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би |
| о, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим |
| одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди д |
| оравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и |
| олази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку |
| ам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремај |
| о Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим |
| падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били |
| Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p |
| њ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</ |
| лико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> |
| своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да поне |
| још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне бла |
| изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Кома |
| а да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља |
| ве на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и сти |
| ре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" / |
| ко минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо пре |
| је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла |
| и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> |
| неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се доче |
| вцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на кру |
| раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, до |
| на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и кој |
| се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта |
| и је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил к |
| тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Кома |
| ита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> < |
| број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— |
| ска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="5 |
| " /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још ни |
| ок три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце |
| да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађа |
| понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим |
| и на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром |
| где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, ш |
| правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 11 |
| <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио ду |
| себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештенич |
| е се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се |
| реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И |
| >— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне реч |
| азар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, |
| пасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а |
| , како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј |
| комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако с |
| водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветниц |
| у они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српск |
| дном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њих |
| ници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковниц |
| и скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својо |
| љу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од |
| Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса |
| не душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запи |
| и, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежани |
| ошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена неп |
| су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!.. |
| ји је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда |
| ати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијанде |
| еговим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони |
| друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кол |
| о да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њ |
| о?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али е |
| држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} |
| ђени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архи |
| бе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне из |
| ирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продај |
| оди трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и умо |
| или.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пе |
| бљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У |
| сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и кор |
| „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема сми |
| лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозден |
| ст да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и |
| них и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и чит |
| деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо |
| едом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и |
| љигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем се |
| иш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке какв |
| <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обук |
| тра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог држав |
| који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су |
| брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и |
| ло, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и се |
| оју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети сед |
| види опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако |
| јуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и рас |
| о је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>И |
| питује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступ |
| ст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају |
| о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо т |
| основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је ве |
| х грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расу |
| лико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља. |
| арод пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кре |
| младина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о добр |
| омишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће |
| нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи т |
| а, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту н |
| пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како по |
| малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, т |
| 82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све п |
| мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, |
| есецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, ш |
| тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над пар |
| темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су те |
| едиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху да |
| арапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Поје |
| у жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне н |
| вском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црн |
| проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове нау |
| је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо |
| , били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> |
| четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Ц |
| иниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Буга |
| трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске |
| личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Ру |
| е споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је п |
| постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана и |
| о из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; др |
| десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме о |
| малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не |
| н одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би м |
| ево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{ |
| и му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све до |
| играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се јо |
| алаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га о |
| адемије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рат |
| му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="52 |
| > слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} |
| мене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му во |
| е га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л |
| а да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — дод |
| немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо ка |
| а — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! |
| вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуж |
| лавићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спав |
| и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону |
| их области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да уту |
| он, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи изв |
| на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко |
| е... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска |
| па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски |
| утска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима б |
| азивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихо |
| ушу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из |
| ао одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама |
| а те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица пр |
| јим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На ул |
| и на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали свако |
| ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапч |
| ад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се т |
| м говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила с |
| понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне К |
| деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајк |
| се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, д |
| отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Д |
| Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала к |
| жем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си т |
| где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички |
| шке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који ј |
| кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, п |
| ња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара г |
| и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибран |
| весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— |
| роплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жаго |
| цу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он м |
| етенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не од |
| не одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фи |
| пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно |
| штинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хар |
| капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, прода |
| и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово и |
| еда као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла |
| ато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!.. |
| на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања |
| кочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођит |
| наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенера |
| рави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја ох |
| а насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и зна |
| римљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка о |
| е.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му |
| и под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, по |
| у, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Б |
| Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ до |
| за ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стар |
| градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb |
| лина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још га |
| мска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су до |
| /p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели |
| > <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишин |
| право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга |
| ћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и и |
| тохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи примо |
| Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинск |
| банаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у т |
| х планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, посл |
| ију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, т |
| у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребро |
| нине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз ј |
| реко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа пла |
| устој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога |
| {S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пр |
| {S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше |
| <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које |
| ут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађин |
| >Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} |
| омоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору |
| че те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли ду |
| о повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови |
| — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда |
| озападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле прав |
| Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је. |
| ија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријате |
| емљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом |
| дих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ и |
| од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног чест |
| тока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавск |
| Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде пр |
| их:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихва |
| му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодор |
| свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе |
| рмије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим |
| авске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске ди |
| са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се |
| ћа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала ј |
| ма у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и до |
| пријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуч |
| те под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде |
| и и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се |
| .{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} |
| чић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на |
| м, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове |
| тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парч |
| доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, м |
| мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљ |
| раку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, кој |
| овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опе |
| мишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се т |
| етом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} О |
| толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу св |
| n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он п |
| тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у |
| н споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напа |
| кав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваз |
| ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на др |
| Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на ово |
| је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца. |
| олницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазух |
| S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелств |
| три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спав |
| зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турск |
| преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављал |
| , па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; тов |
| ење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Бео |
| и се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што |
| .{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их |
| на је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју. |
| зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дар |
| која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући т |
| у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми ви |
| у, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза |
| доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Пром |
| ута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће т |
| авна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Б |
| виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара м |
| Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дрим |
| тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, ис |
| , те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} |
| огама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, |
| у постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ћ |
| у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате о |
| И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањ |
| оје обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже |
| исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Не |
| и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у пл |
| у бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се |
| дуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ |
| ма те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испе |
| редмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како не |
| етврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p> |
| енлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредиш |
| осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се по |
| ја се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба |
| на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и расп |
| и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде |
| другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је ју |
| вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши |
| /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговар |
| наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је |
| скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали к |
| жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуч |
| тати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на кар |
| је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <p |
| носом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престо |
| ба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које с |
| их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, поп |
| о ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилиц |
| ебу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики |
| вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када |
| ом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надв |
| дне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичиц |
| посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за пос |
| а шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник са |
| лесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и сти |
| ши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуни |
| једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале.. |
| о га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве |
| две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деве |
| ест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као |
| пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, |
| овао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће с |
| други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ев |
| акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текл |
| ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наш |
| p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — ве |
| а јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену |
| ј!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са |
| " /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је в |
| упе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазна |
| — Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју |
| ове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси јо |
| озора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, не |
| говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и |
| } И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— |
| пла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњс |
| лен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, раза |
| еглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ |
| воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима |
| {S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди |
| ештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред |
| е покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p |
| е и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придруж |
| шњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћ |
| томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, з |
| крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се ра |
| а шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага |
| гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице п |
| качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се б |
| педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је др |
| ка војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекл |
| ћи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, п |
| стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег по |
| рива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га дове |
| за куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може ума |
| е а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, т |
| ма даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати в |
| га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како |
| ам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Кра |
| као — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она |
| есена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле см |
| одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље з |
| међ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, |
| едан ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслони |
| ри: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погле |
| {S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точ |
| p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, |
| тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је к |
| едан узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се |
| е.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n=" |
| о ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му |
| чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без о |
| мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало о |
| ојим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S |
| места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или |
| ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткив |
| а се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непр |
| ом горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <p |
| ришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао |
| питују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није пит |
| и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Бера |
| у.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чу |
| озебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу |
| то и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне |
| {S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуациј |
| рећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у |
| ем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу и |
| из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села |
| оје су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватр |
| ик продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, с |
| заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад |
| њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати |
| ланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти |
| ан је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђ |
| која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и к |
| како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који |
| и и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p> |
| тити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону |
| ацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих с |
| инским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту с |
| су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја |
| говоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у д |
| ао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се |
| пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплете |
| фани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном дево |
| ="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где и |
| један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда она |
| кобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много те |
| ликих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово |
| та за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену |
| , нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми |
| јкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле д |
| ш два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на ј |
| ио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гроб |
| истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута за |
| ремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се див |
| једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на м |
| једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај |
| /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и послед |
| Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут. |
| на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и |
| образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добро |
| ривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер ма |
| не грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини |
| на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао |
| Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и |
| аљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, врати |
| оје му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и о |
| могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могл |
| ојавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположе |
| {S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на бор |
| а се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, |
| а.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке |
| у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветин |
| смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео изм |
| друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понав |
| Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, д |
| еба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога |
| обила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан |
| p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе |
| ежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само |
| ни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би саглед |
| > <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да пут |
| је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> |
| и нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси. |
| ице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учест |
| ј мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете деве |
| Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не з |
| } Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и т |
| не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га д |
| <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — пра |
| јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, ал |
| а.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око |
| , — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— Т |
| опови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аеропл |
| слу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога |
| умеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по ку |
| <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чека |
| прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радио |
| ели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о раз |
| су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један |
| одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болнич |
| шој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртен |
| и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и |
| не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>П |
| себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосм |
| ги нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови. |
| ужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пу |
| едни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелни |
| њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан |
| авде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} |
| оња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина знач |
| ни бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз не |
| ћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај |
| пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, |
| ла а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топли |
| где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неи |
| ави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звон |
| је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до ње |
| едини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се |
| да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, м |
| ак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогне |
| да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао |
| е!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само је |
| господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их |
| ђи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја |
| Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у |
| помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, |
| <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мра |
| где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, |
| и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пус |
| уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих пр |
| као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиро |
| <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао са |
| фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пук |
| јана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила са |
| .{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме |
| ћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз |
| еверне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, по |
| ишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се та |
| врђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капе |
| но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју ис |
| утра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни бра |
| е и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{ |
| у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо |
| кав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као |
| Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огре |
| и и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је до |
| но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне ко |
| на не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијат |
| један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— |
| тим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна |
| <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има |
| > <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у П |
| ике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју п |
| дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да оста |
| а се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се ск |
| а воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, заш |
| ао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је |
| >— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октоб |
| ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа |
| ује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је |
| де ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњ |
| х вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S |
| де год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, |
| :lang="fr">argument armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако |
| о да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу в |
| о.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, све |
| и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиро |
| и војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву вар |
| оздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — р |
| коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуг |
| балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстр |
| још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и |
| 237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском зап |
| век тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни бе |
| ан облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у сред |
| не улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломаз |
| и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су |
| S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, п |
| ље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, |
| ска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фро |
| и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она с |
| нули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз и |
| ломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све |
| пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би |
| д каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена |
| је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и |
| p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се из |
| делило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они та |
| угих разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као теж |
| <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад |
| е и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање |
| да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — |
| их га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је |
| ни фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{ |
| је последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, д |
| д мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, |
| а света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и чит |
| ки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим прилик |
| сто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— |
| што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна годин |
| то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бег |
| ам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, |
| ма се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, о |
| теринској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да |
| ако је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе |
| дају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу пау |
| ојединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или за |
| се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке св |
| ак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према |
| кивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је |
| обећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом |
| зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне |
| луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде. |
| не „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле ж |
| днеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад мо |
| ка их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> < |
| ушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти |
| метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче к |
| ане; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја са |
| ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред њ |
| ене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда зем |
| ву да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да прос |
| ?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећем |
| са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млад |
| е то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих |
| а су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човек |
| учено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца гр |
| ма, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излаз |
| за најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонск |
| м знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, т |
| бија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе |
| их представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, прек |
| ћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предло |
| о мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на |
| ко не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда сва |
| ма тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се мор |
| и чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је јед |
| е благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, кој |
| знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани |
| рпскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе |
| ш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја н |
| њу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека мак |
| и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, |
| е, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под в |
| кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и |
| казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухват |
| ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и пону |
| и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у оп |
| То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је сил |
| Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, |
| наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по |
| образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако |
| апћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— |
| мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и с |
| ајрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и |
| чких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Им |
| оварају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко |
| дају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; |
| рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али |
| <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, пом |
| а што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти |
| ти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на |
| одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима д |
| , који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколи |
| се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А |
| е затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као |
| е покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, б |
| е робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре |
| ом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан |
| , што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упу |
| , на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и от |
| зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на п |
| а! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају с |
| а ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612 |
| у и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорн |
| атим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понов |
| је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Њег |
| исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му б |
| 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Бо |
| га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{ |
| лили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешк |
| баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било. |
| сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам |
| растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} |
| ује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магац |
| аћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне р |
| у за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је |
| ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћа |
| асти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, уж |
| Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, |
| новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља св |
| а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио |
| ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је |
| а чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њи |
| слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се п |
| сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пу |
| ут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам |
| и крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, прав |
| одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде ка |
| И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем |
| се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да |
| 361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао ц |
| више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура |
| лупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли |
| у о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но |
| , немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p |
| <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су |
| један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује |
| иљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> |
| ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекић |
| ао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад |
| стависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу |
| аме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> |
| ним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, |
| .{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису |
| жи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана с |
| } Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледа |
| х анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну о |
| тва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које |
| Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није |
| беглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође ш |
| ако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под ст |
| аредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен права |
| то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</ |
| ба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска пову |
| идати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу з |
| приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је |
| астао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пуш |
| само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато |
| веју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка |
| даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има чита |
| есто била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то |
| ; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но |
| се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини м |
| е букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава држа |
| е морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити |
| ено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о извор |
| бе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностр |
| леда кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас ј |
| гом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није в |
| леда.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим те |
| наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки ча |
| деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрав |
| обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места |
| саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скуп |
| S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија |
| уше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће |
| њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали с |
| ва како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници |
| тену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="5 |
| а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле |
| уо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пр |
| материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако |
| лом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Отк |
| гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели б |
| {S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов |
| сположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве. |
| е видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— |
| руге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p |
| Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теб |
| гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на |
| другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на |
| нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наши |
| ваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и у |
| а ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће |
| но док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.< |
| одлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, коли |
| днако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фидели |
| Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} |
| а једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун |
| вање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са |
| разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тан |
| штину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској зв |
| т оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здр |
| само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу |
| у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, |
| ир и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би он |
| другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек да |
| > <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно др |
| них који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на с |
| груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подме |
| а Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна сна |
| ао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} |
| атре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима |
| и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; д |
| језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, н |
| пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, |
| све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, пр |
| или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са |
| азио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; |
| не, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p |
| х, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Из |
| екам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему науч |
| а погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краље |
| крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале |
| литику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њен |
| н обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са т |
| заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине |
| из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тим |
| купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све |
| војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са п |
| ала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се с |
| ч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле |
| од другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} |
| још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав п |
| шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски |
| онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се |
| погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ћ |
| ад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад |
| чанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти г |
| дима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— |
| правили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, к |
| код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге влас |
| е пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих ж |
| дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како |
| ђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је |
| у казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама М |
| е искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, једа |
| н али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једв |
| друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се |
| у, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кр |
| е прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога |
| с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањал |
| и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десн |
| провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по |
| ам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да н |
| посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка |
| то је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кос |
| у бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде |
| дном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој |
| , говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је јо |
| милу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао. |
| ат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пуст |
| Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога ба |
| е.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали н |
| , склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо |
| спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разга |
| јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Исти |
| ија заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако га |
| ав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и |
| доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета |
| орбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, |
| е са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана |
| о, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних ули |
| беру што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и че |
| пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо с |
| више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилин |
| а, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на |
| уди око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што |
| велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече |
| се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме ј |
| } Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Т |
| уди, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо у |
| совско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, |
| тарих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, к |
| зитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим д |
| слови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за |
| ерне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само |
| } На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и о |
| спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и з |
| тре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, |
| ачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту с |
| ву.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне к |
| ола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је н |
| вора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и а |
| ицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све шт |
| лазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам |
| крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли |
| и су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима |
| румом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад |
| ата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица |
| </p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих прол |
| ој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад см |
| емљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојен |
| ругим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртв |
| в а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица |
| да мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не вид |
| p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, |
| p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n= |
| ћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком |
| Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо плани |
| аја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо |
| оме, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Там |
| е и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, в |
| ежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну та |
| и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предм |
| ростасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак |
| прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се ле |
| осрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој с |
| и главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близ |
| до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, који |
| био у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од гр |
| еко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње са |
| звлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које с |
| о да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, п |
| номерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније о |
| овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? |
| рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор |
| у са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули. |
| а су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стар |
| посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечиц |
| Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа |
| макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала и |
| p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, не |
| подина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне шт |
| где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је |
| е то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n= |
| близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топов |
| ива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је ум |
| далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем кр |
| очкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у |
| нски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану |
| то ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, ук |
| скога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални |
| аном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се у |
| о влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војн |
| у, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n=" |
| у легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђ |
| ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да |
| ра и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, |
| <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно во |
| тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подјед |
| е носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано |
| збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измрш |
| b n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се с |
| S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим и |
| његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој приј |
| вратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на |
| нова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма |
| реће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> |
| ло је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне л |
| дују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви п |
| <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} |
| <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред н |
| гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> |
| вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле н |
| едан свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разум |
| глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грче |
| ћи топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали |
| отова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Офиц |
| и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подају |
| онули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и и |
| сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, друг |
| ши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватр |
| орне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да |
| играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да з |
| дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која о |
| је склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те |
| ауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S |
| сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни з |
| и шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још с |
| било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад ст |
| да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S |
| унђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу пр |
| ове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све |
| потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне |
| .{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липш |
| и да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се ви |
| сти одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, ње |
| натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморн |
| у.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену ра |
| сти те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где |
| " /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко |
| е галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гом |
| ена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и |
| познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију и |
| ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из д |
| точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> |
| ; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; |
| амо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара не |
| тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XI |
| ума у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће |
| е.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где |
| о своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све |
| ја и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, пос |
| е, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше н |
| ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што |
| ља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебели |
| се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пл |
| а, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око |
| онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су |
| есклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да |
| ла проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им |
| амо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времен |
| и поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душ |
| ре и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type |
| песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту п |
| боваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцим |
| ексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово. |
| ге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде |
| анаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњ |
| у ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.< |
| огађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичаре |
| у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене гл |
| бама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдник |
| премити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне |
| и га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И поср |
| јка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... ц |
| и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се |
| изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где |
| еласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слик |
| ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, |
| стиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб п |
| раћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу |
| леда, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! |
| ину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јо |
| поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непреки |
| пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе |
| о тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти |
| <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{ |
| ечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> |
| е пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, гос |
| је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, сла |
| усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> |
| тигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а мног |
| и један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — с |
| ој дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који |
| потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, м |
| невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга |
| у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да л |
| д падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош. |
| , креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге |
| боде коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Ка |
| ицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу |
| мо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они |
| да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не г |
| Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, |
| из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере |
| p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете |
| S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови |
| ом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Ка |
| гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, |
| ез опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд |
| и кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима |
| осном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је со |
| вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изг |
| орије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола з |
| све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа |
| ао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Пришти |
| Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топл |
| да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуг |
| село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ |
| терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по |
| о збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници |
| нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у |
| ли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, |
| макнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блат |
| очело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још н |
| ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и пре |
| до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како ум |
| штену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуд |
| ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљав |
| у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— |
| и ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он |
| тави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује |
| имо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао |
| за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје |
| да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се при |
| е имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно прос |
| днога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла |
| реди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних |
| ме стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжо |
| блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква |
| и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом |
| у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних |
| ени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која |
| овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, |
| степено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S |
| ћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим са |
| урнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што ј |
| рају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S |
| ога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подно |
| оље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — по |
| народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и |
| брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред који |
| ком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо |
| лаве под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили в |
| погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку |
| стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{ |
| тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, кој |
| видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који |
| или сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се |
| е уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и к |
| гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегу |
| наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с л |
| Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се разви |
| да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише |
| н у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу |
| о и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикуј |
| све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} |
| 179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена с |
| оја је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разгов |
| матрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролаз |
| бегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка |
| <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све |
| а коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени к |
| пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљ |
| ку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Пришт |
| ито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју |
| и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртв |
| кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ |
| речила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и бр |
| е да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну |
| о велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађај |
| мо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над |
| ; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глу |
| ужајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску |
| се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу с |
| али који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, |
| је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило |
| х биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појач |
| а коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на г |
| гле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држа |
| рео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим |
| руги његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши и |
| мо.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мр |
| упу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чул |
| рокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било до |
| м преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стоп |
| S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија. |
| а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо пр |
| ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нех |
| е коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам ку |
| ромрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који |
| по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати лини |
| њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од |
| ли, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и |
| је држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу |
| и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође стари |
| ретећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и |
| а сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом пр |
| дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно |
| хнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као |
| авице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дет |
| узним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; ид |
| хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур |
| ек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупр |
| а се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвави |
| лаву положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила |
| ена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо г |
| најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> < |
| наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрог |
| бе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, ха |
| родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју м |
| — Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, |
| дила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја |
| ти има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод сл |
| несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одел |
| се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а |
| изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајућ |
| е ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али г |
| и у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни |
| очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би х |
| ости и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове |
| кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз |
| наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је о |
| утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред |
| болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као к |
| ветом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гом |
| пустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се |
| з заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као да |
| га не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу |
| сећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и ко |
| ментима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајт |
| атом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И к |
| е са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{ |
| а, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ов |
| н остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања б |
| ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну пој |
| е беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа |
| која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опа |
| ова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се деш |
| има говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дуб |
| м језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелам |
| ја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају к |
| као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, |
| о ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сам |
| леда се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала |
| ста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили прено |
| шу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се п |
| ој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Па |
| на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже с |
| иле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које ј |
| траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где |
| ило скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве |
| н сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, насло |
| а часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и |
| од њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} |
| илићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div |
| иљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догл |
| истрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци т |
| мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који н |
| и официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све теж |
| као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне |
| зорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је м |
| првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у а |
| саветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више |
| атре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке неде |
| се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је п |
| човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели пола |
| ем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито н |
| та и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и м |
| изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по пр |
| <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатим |
| још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па ж |
| о стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже |
| какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, |
| образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, |
| едају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду с |
| тем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне ве |
| се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилос |
| ју и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше б |
| је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио |
| слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим т |
| ко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узне |
| иди је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без у |
| овори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, |
| казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type="chap |
| сао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике |
| је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су при |
| ехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догорева |
| Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло висо |
| бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год са |
| густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Ре |
| 724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још |
| од уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог трен |
| тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пу |
| се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све пов |
| и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврд |
| кара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се |
| сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили в |
| настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти с |
| е изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себ |
| облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где пр |
| а су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама оја |
| да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ веков |
| ете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их |
| у обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице пр |
| ј цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решил |
| висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хлада |
| затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која би |
| мо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов х |
| леко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да с |
| ли се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза рек |
| сијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; |
| оја су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, |
| стив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невољ |
| о што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво |
| мо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Б |
| који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе |
| артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је сврше |
| и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Приз |
| оји нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке омо |
| што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и |
| е развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две свет |
| ишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још сам |
| дир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надч |
| дан јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Ле |
| ; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у |
| ве на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао |
| су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави |
| ед планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S |
| средну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на т |
| једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и ш |
| !</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Крену |
| слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила |
| на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се |
| "463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Ниса |
| мали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времен |
| гали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте! |
| је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива |
| нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим |
| у и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простр |
| S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што ј |
| свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ |
| допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смониц |
| Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он |
| били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузе |
| пери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ н |
| су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у |
| уши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами разми |
| <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— И |
| учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживањ |
| ик, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима нан |
| сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гаси |
| ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем |
| S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављ |
| од сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор |
| агодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове |
| м и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових |
| чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањ |
| поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} С |
| ечи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи |
| је прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавају |
| се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крсти |
| тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> |
| игла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, |
| и му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопстве |
| је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак < |
| еца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћ |
| г из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и |
| затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима |
| на од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но |
| пломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> |
| к, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Су |
| ао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је м |
| оме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Прок |
| > <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или |
| слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино и |
| И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> ку |
| е.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама к |
| речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахн |
| умњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се са |
| екивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, ка |
| ци и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је нас |
| поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p> |
| увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо пог |
| рпски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S |
| ме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на |
| их двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате |
| борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да |
| и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим г |
| иштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с дале |
| су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну стра |
| <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бада |
| го питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погле |
| ом се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад |
| /p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је ње |
| сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље пут |
| ре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у |
| е три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке |
| ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелу |
| у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио |
| м Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема ника |
| алогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно уч |
| тљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред |
| ојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемо |
| р једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> < |
| арих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толи |
| дова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сур |
| се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко |
| и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и изми |
| ма <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад п |
| оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душам |
| стигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У |
| де им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак оту |
| модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још д |
| p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила и |
| вала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога |
| ле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по |
| азговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступи |
| о иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак |
| м и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са ови |
| из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Поп |
| е догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од па |
| ликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећућ |
| ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас о |
| а поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење |
| ј Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Кр |
| Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{ |
| нице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзов |
| разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим к |
| фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начин |
| ци, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, ко |
| пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и м |
| , подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим н |
| гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или ј |
| о ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање зах |
| ђоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у |
| набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам б |
| рена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме |
| све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, нас |
| а Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пр |
| настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена ва |
| ове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна с |
| ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, с |
| нија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења |
| дмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи |
| " /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву |
| , почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади свак |
| о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка д |
| ре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која ј |
| а погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала са |
| <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="42 |
| лонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце. |
| едом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" / |
| ње о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} |
| ad>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S |
| тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је |
| арији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у чел |
| оз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и окв |
| о да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти |
| господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о з |
| обеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осе |
| м болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, но |
| и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један |
| е и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна гор |
| дио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на пра |
| gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албан |
| етку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324 |
| е играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пре |
| сок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, |
| жала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија |
| 0 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одм |
| че и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том т |
| раљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је пос |
| лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда |
| </p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као |
| </p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и вид |
| ио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p |
| а крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жали |
| и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, |
| гледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српск |
| ода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом др |
| раљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p |
| ава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре |
| — Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Гд |
| сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни пито |
| ележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазни |
| седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам г |
| </p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена о |
| ораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном д |
| ам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се |
| вући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> |
| стељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко д |
| лако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа с |
| у мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем |
| на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади |
| по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробљ |
| Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје |
| — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза н |
| рејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, |
| корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — преки |
| и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину за |
| роспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што дру |
| е га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њ |
| вала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прего |
| личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до са |
| ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то |
| ред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен |
| ј који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до та |
| ице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им ко |
| пло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела |
| пло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су оста |
| Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краљ |
| куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда т |
| незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћ |
| о море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирн |
| бојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залел |
| судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и от |
| ги под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у |
| је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада најв |
| оје ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је |
| ули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали |
| је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећ |
| ео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму |
| д тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи о |
| дражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога на |
| и војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и сво |
| а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет крећ |
| глица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, |
| ве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се сме |
| тигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао |
| оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед |
| аслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле |
| је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> |
| пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца |
| тати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код |
| едамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" |
| ојим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p |
| бар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Сп |
| Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима |
| њига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке |
| на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, до |
| као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српс |
| довали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосн |
| без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, |
| ше на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заб |
| <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младено |
| д сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћ |
| смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад на |
| о зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет зау |
| деља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и оч |
| ћа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и |
| и.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све |
| се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да |
| ке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да к |
| ћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{ |
| га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете н |
| месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се |
| и, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силн |
| Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју б |
| још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у |
| усед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, |
| пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да с |
| сле подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да ид |
| ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу |
| head>XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, п |
| еда још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодв |
| phic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинам |
| ар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну |
| ао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву мат |
| екивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и |
| спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, прос |
| и хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми каз |
| истарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, оти |
| топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Пришти |
| досећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег |
| ада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се |
| су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење је |
| несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молит |
| огледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено мат |
| {S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људ |
| реднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p |
| е.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, |
| вита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и |
| о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до ду |
| ге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што и |
| анцуске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљ |
| х растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они кој |
| новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, |
| о ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја са |
| кој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, и |
| пељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, |
| љу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не пл |
| чини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: |
| Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, |
| тога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим |
| е.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи мес |
| <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник пр |
| ајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шап |
| ставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуш |
| прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арн |
| авода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер |
| тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том со |
| предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општиј |
| ица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ с |
| анственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p |
| сина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроход |
| роз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина |
| једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога на |
| едницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле |
| да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то ка |
| , када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала п |
| Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве |
| је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— П |
| ма?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и мн |
| мећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнут |
| се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једнос |
| мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да ј |
| еколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним р |
| Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо |
| а, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на |
| превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред деж |
| едовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој н |
| назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> |
| и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери с |
| гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у оч |
| сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да |
| и... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, |
| сам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господ |
| и ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био за |
| ик, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и |
| ул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу срп |
| еба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“< |
| довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу |
| се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а |
| се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} |
| борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испуни |
| ртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он |
| још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал ве |
| азумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је з |
| да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је њего |
| сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у |
| ! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен к |
| оже борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је |
| на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је но |
| лош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Л |
| ле Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена п |
| до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где о |
| узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која с |
| амење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробн |
| далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се реп |
| путити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су |
| са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ |
| м и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нис |
| з.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обал |
| зи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, |
| Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка |
| .{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у оч |
| банога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш т |
| а ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, та |
| дицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду |
| и се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли род |
| ика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким п |
| плани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес. |
| ртиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво пла |
| а се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише ч |
| ио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брег |
| небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дим |
| и јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањ |
| ске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим ко |
| ао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице |
| је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, ж |
| ђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и |
| тељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, до |
| ник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије |
| ма пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спрем |
| месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице |
| аду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери. |
| љивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали ду |
| ијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простор |
| сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже |
| буђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне о |
| је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, |
| На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је проди |
| лонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузе |
| ојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кора |
| заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блуз |
| ола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Т |
| атају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављен |
| Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у |
| љебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, зал |
| иси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога г |
| ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и |
| чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као |
| ито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћ |
| два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубље |
| ву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула к |
| х правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p |
| овину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и прелом |
| куд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игр |
| д са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру за |
| > <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце и |
| е пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или |
| дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, |
| м био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну ча |
| гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, мод |
| начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред |
| испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се |
| главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље јо |
| лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прет |
| Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} |
| пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене |
| ице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао ј |
| улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће ра |
| а по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци с |
| } Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачек |
| 6" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улиц |
| које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варо |
| вених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене |
| ице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје |
| та али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по к |
| ше се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настад |
| у првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи |
| о баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје |
| то, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући ме |
| Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним |
| њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, пос |
| г знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред |
| о на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдск |
| клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права |
| у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су прол |
| љу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сруч |
| на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш |
| већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали сл |
| су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више |
| носио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од г |
| ма.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по |
| обио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћо |
| повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцелар |
| која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулациј |
| у и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, |
| јена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се виде |
| .{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидн |
| те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поузда |
| у поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бо |
| дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Н |
| су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p |
| вен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанстве |
| српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице пос |
| ама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки з |
| када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победнич |
| едник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, |
| у видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупе |
| не снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — под |
| о на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао |
| ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништ |
| смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се ј |
| /foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров. |
| то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило |
| и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> < |
| има ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голе |
| ле и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из сел |
| и где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више |
| препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше ја |
| амо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не |
| је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са |
| , синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати ца |
| ола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће как |
| кала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала |
| а било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И са |
| , он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност |
| у ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се поно |
| ћи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, |
| бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо |
| у, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо |
| згледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити |
| а изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је п |
| Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхла |
| бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињ |
| чекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд с |
| на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помис |
| и и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око |
| ; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој ј |
| ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело |
| последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој ј |
| илично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгле |
| таџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће |
| ала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жуб |
| прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам ј |
| } Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и |
| кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављ |
| ћање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и с |
| тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских г |
| „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мрам |
| изовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних те |
| говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће |
| дравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, п |
| ој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену |
| децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца |
| рочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је нек |
| две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим |
| ње, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div type="chapter" |
| љда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И |
| личанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балкан |
| тале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао о |
| трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, |
| м шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручи |
| измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не |
| орскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, о |
| аљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; мол |
| јранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Влади |
| утцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже гла |
| нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет? |
| ла сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, |
| них првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних сно |
| ути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло |
| како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па по |
| она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дуна |
| {S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у |
| зненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као |
| се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осе |
| иле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> |
| рени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освр |
| епрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвоји |
| .{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покрив |
| ну руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="41 |
| а сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље? |
| м идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бо |
| , жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинам |
| и како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за дола |
| тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила |
| ; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једном |
| ани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нерво |
| и се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пр |
| исам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која м |
| када да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати |
| ство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, |
| ихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца рад |
| огледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице уву |
| ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан |
| те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} |
| ола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот |
| ицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб н |
| га погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} |
| те их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мр |
| одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница |
| давати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи |
| S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n=" |
| искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и |
| м.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао |
| да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му п |
| покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам |
| ерио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Ч |
| а, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика измеђ |
| ан дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p |
| узама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која наст |
| обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла |
| и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, к |
| и српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и оч |
| последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави |
| лату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму ру |
| и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прил |
| у, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" |
| јом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, к |
| .{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на п |
| свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чич |
| .</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао |
| је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрај |
| едан од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један ч |
| ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем ј |
| !{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву |
| њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвори |
| а љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека |
| њиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи р |
| последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судби |
| pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, из |
| .</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих вал |
| као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неи |
| убок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образован |
| > <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спази |
| p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана зат |
| у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слу |
| ива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама |
| о низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>П |
| елога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хла |
| годовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи с |
| ој ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи ка |
| тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} |
| >На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Зат |
| тнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његов |
| ало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <p |
| њости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као г |
| ве младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, кој |
| м погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су п |
| потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n |
| ако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, кој |
| {S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе влас |
| огао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у ка |
| е, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све |
| абрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, п |
| ом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пут |
| орно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам |
| еле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из |
| питивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се т |
| им циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје |
| циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће |
| се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви гово |
| иљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себ |
| далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува |
| задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви о |
| које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осе |
| о лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себич |
| неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомили |
| {S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле |
| , осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у д |
| и једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује бо |
| олико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објав |
| цем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће ут |
| рно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а |
| лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио |
| рашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су пок |
| е горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад |
| о, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са ко |
| о су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, су |
| p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кр |
| бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из |
| га коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије |
| Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет. |
| сио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао н |
| Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{ |
| у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цед |
| могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој ле |
| она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан са |
| је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био |
| е, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук |
| ао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да |
| а.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче н |
| свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страци |
| ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно ј |
| његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb |
| ицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p |
| ли не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао |
| бе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесни |
| природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту |
| јности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробу |
| а се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиск |
| у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Б |
| ога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, бе |
| нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па м |
| атом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са |
| оји се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао изв |
| хов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд. |
| је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и |
| јим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је прол |
| д не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчез |
| иру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћ |
| хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" |
| и успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} К |
| о до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, |
| гађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — на |
| ј заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевим |
| воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним |
| г осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа |
| је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран |
| рио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио |
| што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то н |
| ш више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви ос |
| било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти |
| личину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова |
| у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при |
| т као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> |
| и а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имам |
| ле не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у |
| Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину |
| ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, шт |
| к...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у |
| и и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</ |
| у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори с |
| а преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих |
| не правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћај |
| гађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="70 |
| сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу |
| овијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су |
| предују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапу |
| бија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе разва |
| м-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, ко |
| ајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стре |
| ош у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. п |
| ка.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Пр |
| о питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна се |
| се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па |
| загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке |
| слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми |
| рижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, |
| ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ п |
| вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команда |
| нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</ |
| и бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, |
| и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и та |
| лавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пре |
| у и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу |
| у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штет |
| војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка |
| кићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље |
| , та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је пр |
| а Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим |
| цијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се ви |
| ла је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Газ |
| едно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да бу |
| уно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе команданти |
| ма шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло |
| гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не б |
| едом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци |
| ао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме |
| ералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри |
| е појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Мн |
| ј удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме |
| да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ го |
| ност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви в |
| о питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбу |
| трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ћ |
| .{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у с |
| а му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пр |
| о тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p |
| узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, кој |
| ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај в |
| дан од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је бил |
| нута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и |
| зроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а |
| част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> |
| и бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за ци |
| врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају п |
| а искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p |
| Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је свак |
| миле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је |
| вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била и |
| изрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, ка |
| ика те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се |
| месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан |
| здени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом |
| е и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових |
| из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал |
| </p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и ч |
| ицира водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску |
| анци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крст |
| и војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављ |
| наестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на о |
| крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гуду |
| <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини |
| колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> |
| ву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим |
| а униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у |
| нералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су с |
| но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу |
| осла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвор |
| и да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за |
| иновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла |
| је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у ло |
| улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој кове |
| елезничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на |
| Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па |
| српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, |
| еде за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за т |
| — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према К |
| ло?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, пра |
| ка војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи |
| ске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама |
| м се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра |
| јгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара и |
| у отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до мал |
| упа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли |
| и сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко |
| 47" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте в |
| може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да |
| лавно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници о |
| и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће |
| би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, д |
| оримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина |
| нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући с |
| му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима ј |
| непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штог |
| у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; т |
| под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под |
| езници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали вла |
| на да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, о |
| Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сре |
| Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем |
| не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и т |
| то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих воле |
| породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао |
| вим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да нав |
| ојник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, в |
| /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Кра |
| ам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим |
| н уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да вел |
| >— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направи |
| — А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — с |
| з њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља раз |
| е један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидал |
| — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} А |
| , па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сес |
| ви вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је |
| ајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, как |
| Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто к |
| ад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер см |
| сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере с |
| онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мисли |
| е, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— |
| пље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био мага |
| не ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје орден |
| p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p |
| већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибро |
| а.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља да |
| > <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, к |
| кућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни нар |
| ла пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату к |
| амо се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала |
| или другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошл |
| и је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га |
| да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, |
| о да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли нар |
| ког“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају |
| требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и |
| је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о |
| p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који ј |
| , Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине п |
| овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу. |
| закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили с |
| овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама уви |
| рањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су ен |
| омобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима |
| е му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла |
| а одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мра |
| нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомба |
| једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румуни |
| иво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања |
| претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Г |
| ге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како |
| есте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара |
| сности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожа |
| ним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како из |
| било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као |
| расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 го |
| бију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога |
| ину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте н |
| — Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> < |
| један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у угл |
| ојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је |
| кчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели |
| , промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђев |
| офе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ев |
| до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n |
| ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{ |
| ја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу масти |
| м.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла |
| а, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за |
| Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли г |
| 910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p> |
| и</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој |
| </p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гр |
| од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, |
| род на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе споје |
| час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево |
| } И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не з |
| шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, |
| тња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Фери |
| ако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</ |
| </p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоћ |
| али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шиње |
| ећ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, |
| а у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра |
| </p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је |
| другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Пре |
| неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше п |
| <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу |
| ке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер |
| потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуациј |
| ом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам |
| се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљ |
| Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови ка |
| воје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S |
| узео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да |
| наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, н |
| {S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енр |
| неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља см |
| пчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Крен |
| три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n |
| > <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућут |
| — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана |
| гу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видит |
| а, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађан |
| о ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад с |
| нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварнос |
| тили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном право |
| мбра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја са |
| к у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као |
| ке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Мора |
| ом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила |
| адали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оста |
| а не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кла |
| стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они |
| n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево |
| који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планин |
| ешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p |
| на, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је |
| лумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога |
| ем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> < |
| и други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад |
| не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, т |
| пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се не |
| ла.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом |
| огледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњењ |
| изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули |
| је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност. |
| ја му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом |
| свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која |
| сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, бил |
| ли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> < |
| дем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p> |
| се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дардане |
| ате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савез |
| и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонт |
| и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонт |
| оменити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно |
| крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови В |
| и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Мож |
| ала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога н |
| војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним |
| ћ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако вели |
| одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народ |
| нелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се проми |
| команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p |
| . „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурил |
| а којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени |
| изантинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Ми |
| Al...!</foreign> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утв |
| чком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је м |
| официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе |
| м интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балк |
| ој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb |
| о трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на ф |
| им је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђ |
| едном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магац |
| шко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капета |
| да хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{ |
| Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И дан |
| </p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењер |
| ије умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ |
| нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забри |
| верних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, н |
| о и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периф |
| ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за |
| фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву |
| читате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до |
| аљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" |
| и.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори францус |
| имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош о |
| они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њен |
| се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане |
| И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ н |
| ске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска к |
| и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомо |
| изона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској |
| кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је |
| апусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме ф |
| еба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са |
| ју.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још т |
| а онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, < |
| арданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези по |
| Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И |
| ручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао |
| {S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове ми |
| цирима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промич |
| као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бр |
| боких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да |
| је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде п |
| инијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на и |
| </p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београд |
| је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоћ |
| <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</ |
| инио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуко |
| залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су на |
| ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац. |
| роши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред о |
| сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>По |
| {S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску |
| ан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кр |
| атезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно |
| че:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обу |
| е он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се љ |
| лећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија |
| се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено |
| клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се |
| шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија |
| их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш |
| а српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи |
| ушановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и а |
| на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево |
| е, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен |
| је је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ен |
| ли друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довик |
| патију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам њего |
| — Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И к |
| и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе бр |
| ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Е |
| , он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брди |
| ај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корак |
| д, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Г |
| а, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за |
| се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља |
| теже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Све |
| а се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове не |
| ведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због |
| њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено мор |
| на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми |
| Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на |
| вал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота |
| сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном |
| , било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи |
| моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притвориш |
| а служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећи |
| ликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на |
| које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и |
| S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прош |
| у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, |
| Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао |
| перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтан |
| еља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак |
| астави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао |
| S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној |
| ече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само |
| оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних ко |
| оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од о |
| њеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових |
| ијенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, |
| ако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам |
| повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, к |
| сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости св |
| псолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било зг |
| узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако |
| <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ п |
| елу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао |
| творио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас |
| зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми |
| на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путе |
| !{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Н |
| целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје н |
| Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку |
| је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још |
| фани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> < |
| вога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, з |
| ма нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе |
| ћем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ра |
| p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— В |
| се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, в |
| је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ип |
| ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши мо |
| прли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнов |
| е прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је а |
| народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја |
| м први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и как |
| м са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се |
| зије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам |
| озволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и |
| о недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, |
| ћете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, који |
| наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то го |
| Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова г |
| Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као |
| pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и |
| подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та м |
| де контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а |
| а памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не к |
| - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста |
| ош! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан сагр |
| а се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафан |
| ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни д |
| > <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад пози |
| ра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје оп |
| де је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну |
| } Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} |
| у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...< |
| <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то |
| Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити кра |
| о.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова |
| азе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војн |
| је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његов |
| и него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме во |
| Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће |
| Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у |
| и, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш с |
| децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом |
| да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S |
| и, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а т |
| а бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, ка |
| сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p> |
| мињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србија |
| е падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, г |
| мам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад |
| и.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд но |
| За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње |
| ле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш |
| нако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, не |
| је.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињск |
| ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слуша |
| орија не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена |
| /p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту п |
| ивео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет |
| ц.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте и |
| кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се |
| ће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи и |
| т рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари |
| >— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда раз |
| ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанц |
| опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S |
| им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад са |
| г да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — |
| ња непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о прил |
| аде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер |
| езу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју |
| а: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако |
| Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Кос |
| о блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb |
| ло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> |
| о извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме |
| ио о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах п |
| ујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне |
| е код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Кра |
| ти само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом л |
| расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.< |
| окушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за |
| ћи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње |
| де су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их остав |
| лим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — |
| ако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми |
| с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на ул |
| туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се |
| .{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Ди |
| ећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све о |
| и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми к |
| е друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо |
| да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала |
| b n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога |
| да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела са |
| и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали |
| у.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо ве |
| умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и |
| улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у |
| и пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у |
| а, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похват |
| уху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у |
| па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуц |
| , нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где ко |
| ма живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клону |
| p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мрави |
| пусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине |
| га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> |
| у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговар |
| тављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек |
| </p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није крив |
| ој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па оста |
| гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онд |
| радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но шт |
| мишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад |
| мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме г |
| утка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила |
| ојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није |
| да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Д |
| зебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</ |
| м је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се |
| за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока |
| вама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћан |
| агодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан |
| приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништ |
| нице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је |
| и спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардова |
| аваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при св |
| м пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је прича |
| х жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ј |
| гедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S |
| без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер |
| ете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџб |
| мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису и |
| им само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар |
| лумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор |
| бично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни т |
| живеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре к |
| се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све |
| ега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пла |
| Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознат |
| , дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим |
| стати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне |
| оди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај нач |
| ред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазва |
| Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не в |
| во, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да је |
| шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним по |
| која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника |
| барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да |
| ели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућ |
| тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два |
| ром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одго |
| е није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и |
| } У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бл |
| ш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде ј |
| тране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жанд |
| педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнем |
| туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе пр |
| уке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пу |
| је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и |
| ругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет мета |
| >— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се |
| дњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када са |
| у.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или с |
| навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Беог |
| од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} |
| морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз |
| во, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на |
| ови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у кој |
| смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуш |
| поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њи |
| упе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи |
| и, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до |
| све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитива |
| стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је б |
| чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у р |
| Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па д |
| а.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свег |
| n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док |
| оса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> < |
| не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов |
| ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагед |
| лео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</ |
| ри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гл |
| д меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са к |
| горе ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинс |
| и, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским |
| и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу |
| да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} К |
| ва, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера |
| и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа |
| оре код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозеб |
| фанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у дола |
| ма су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен |
| диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарњ |
| ела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипа |
| у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајућ |
| су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и бл |
| ом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо |
| утничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> |
| е тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико свет |
| препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једно |
| Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани |
| се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина в |
| рило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S |
| о које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подн |
| био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> к |
| адости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и о |
| кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који м |
| и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизи |
| под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по |
| естану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлет |
| ју а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је |
| та куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с д |
| у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке |
| ећ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљер |
| ијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава? |
| на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло |
| празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидо |
| еновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} |
| а улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврст |
| и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео |
| е непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву |
| агињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они |
| је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да |
| ивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихва |
| , светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који ж |
| ји носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као д |
| по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобил |
| званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је |
| вора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазна |
| огу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Бо |
| железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случај |
| тени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Прес |
| чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном св |
| чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чу |
| ледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун св |
| који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који |
| часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варо |
| дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{ |
| ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике корис |
| га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам по |
| вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла |
| то из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спушт |
| ћевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траж |
| дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђ |
| едњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њ |
| сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић. |
| то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим |
| Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је |
| Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на |
| агон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђен |
| ављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их |
| ="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} |
| еко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад п |
| е дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кр |
| елећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници |
| је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала ј |
| бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћ |
| но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{ |
| станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који истр |
| оде“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на т |
| ожају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу |
| очео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас к |
| горичану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом |
| пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких |
| брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудн |
| био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ |
| канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, от |
| ошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележав |
| p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, кад |
| оју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу |
| д оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у ј |
| p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа јо |
| и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини о |
| сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, |
| ита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да ниј |
| више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не |
| ратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабри |
| век при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би |
| <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разв |
| аследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— |
| а што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова |
| нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао |
| у Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улаз |
| диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је с |
| ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово се |
| о на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас |
| ожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да |
| ијатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекуј |
| инија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тр |
| није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубо |
| утка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p |
| човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам |
| његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — о |
| их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ј |
| се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгле |
| не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>П |
| почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми |
| ода.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске |
| како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и |
| ам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био |
| га на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који |
| Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} |
| пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није иша |
| , шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то ист |
| почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је раз |
| реће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина по |
| анине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако |
| би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро |
| омили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомил |
| и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних к |
| о даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно |
| тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак кој |
| ске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси св |
| једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грув |
| {S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка |
| осле смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни во |
| ка већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански подне |
| липоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу |
| лничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, |
| аш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо пр |
| S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{ |
| ма, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се спор |
| иси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} |
| а се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гу |
| "458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти |
| <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на ста |
| — А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не |
| је у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под |
| ну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онд |
| аже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ см |
| е толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Са |
| а.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ |
| мешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племен |
| ло тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно |
| тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опази |
| > <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда |
| о тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Види |
| <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што |
| Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— |
| <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта |
| ним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупал |
| ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нис |
| јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} О |
| шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, при |
| ј је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Руму |
| челник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми |
| одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српск |
| лоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш |
| пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, дода |
| > <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p |
| ачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су пад |
| љански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никак |
| на икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало о |
| ју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји |
| по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат |
| и ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — |
| да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује неср |
| очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробу |
| Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на час |
| кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвиц |
| је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни |
| >— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади д |
| предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам зн |
| Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање кој |
| } Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, по |
| нала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb |
| жи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, |
| Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, поп |
| о сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане свој |
| евољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог јед |
| ложи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Зг |
| ће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ |
| оловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући |
| но сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њ |
| но сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих |
| их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</ |
| ар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да |
| вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... ла |
| утњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не б |
| ло, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са рад |
| има.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команд |
| купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа г |
| у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Про |
| е товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бош |
| {S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица в |
| чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и |
| лаву.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари |
| етао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мис |
| а одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— |
| ељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су |
| зују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис једа |
| кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им |
| на не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога н |
| ега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Д |
| е зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb |
| е дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи |
| е.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у |
| вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и |
| да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb |
| чица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у |
| наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, |
| е, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железн |
| тва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу игра |
| у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пре |
| јских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у п |
| господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седет |
| навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ у |
| ед капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и о |
| чено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су |
| је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој ду |
| дину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у с |
| па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се |
| као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су н |
| они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ор |
| год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И |
| аксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преп |
| S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби |
| кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн |
| пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су изви |
| ка.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је та |
| на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизме |
| о како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на д |
| о младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата бор |
| жеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево г |
| ха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Кад |
| оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд |
| лу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то |
| .</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници м |
| кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводо |
| зује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у |
| чита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни је |
| рављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, лана |
| иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао |
| Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која |
| о погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на |
| у дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, во |
| расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, гд |
| дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарс |
| шу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази дру |
| рад!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ств |
| а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Посл |
| кало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пр |
| ачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан д |
| разованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и у |
| та па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, ка |
| па мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла с |
| не пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где |
| и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну |
| а на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, |
| 40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено руб |
| ске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Ниса |
| а један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца је |
| жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удов |
| бље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много купо |
| и и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачи |
| још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — |
| очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехот |
| окривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза ко |
| тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три |
| штичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и |
| ке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам |
| и.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико |
| једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, |
| бина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер ни |
| сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драго |
| pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође |
| ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо |
| ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми |
| адна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и |
| мо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена? |
| двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно уле |
| лед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више б |
| и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих реч |
| м тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам |
| ама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу |
| } Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је ње |
| на светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељск |
| пло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} |
| телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — |
| а кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе |
| вог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А зем |
| један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом |
| ма ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не уми |
| зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загре |
| силном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе св |
| а се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му |
| {S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево |
| остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги н |
| која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разгов |
| ев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се |
| једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљ |
| а и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и к |
| ска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, пост |
| акрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак. |
| ривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа с |
| само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора |
| усти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резерв |
| само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад м |
| ао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз |
| егу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, |
| носно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и о |
| или, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а д |
| >— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, ка |
| а на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од ка |
| леба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! |
| с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гини |
| колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други ј |
| дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> |
| а, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохолича |
| збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнано |
| х данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио в |
| е припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако |
| тока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом |
| ру јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури |
| том или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж от |
| наца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с др |
| ицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем |
| а је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти в |
| етири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњи |
| већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућута |
| у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, |
| инили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а о |
| ном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовал |
| S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, |
| дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно не |
| ава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па |
| ђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо му |
| тку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да |
| ате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из то |
| шним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову та |
| се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика ми |
| мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме у |
| о гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би |
| ред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу н |
| са.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми |
| кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, к |
| мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добр |
| е се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо д |
| им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути |
| што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} |
| сти, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна савет |
| иља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb |
| д царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане< |
| осиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, ба |
| а њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може |
| ш не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио |
| е и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да пог |
| сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на ру |
| <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипа |
| Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљ |
| плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламте |
| материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви |
| S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да |
| очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских брко |
| ву од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје пр |
| мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не |
| ишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где к |
| под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да |
| официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз ред |
| и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија пр |
| бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиље |
| ио стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по ч |
| браше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све |
| , који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах па |
| ио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки |
| S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на о |
| гаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је |
| шити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик кој |
| наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адво |
| је се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу з |
| би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их им |
| е! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овд |
| азговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о |
| 234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на при |
| о смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред |
| дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, вер |
| у оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују |
| p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, из |
| и се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, |
| ма забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно |
| пља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покуш |
| огађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је м |
| </p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи н |
| а омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" / |
| ту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећ |
| кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању |
| ој групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они мер |
| се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, браш |
| ћи ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео ву |
| Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а |
| је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у д |
| у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том |
| карима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима |
| румом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, |
| p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да |
| ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се ве |
| смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лиц |
| едино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у момен |
| је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> < |
| најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренит |
| је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи с |
| је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али |
| То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао стр |
| мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у |
| јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са |
| а пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јо |
| ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <p |
| , стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гл |
| пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болов |
| ори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина ка |
| а се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тих |
| ах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утр |
| ...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а ка |
| бро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све д |
| њем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нек |
| живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора |
| ије ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси |
| , све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанст |
| о тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још си |
| ивена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од неку |
| додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он |
| редно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, ос |
| из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су с |
| о је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени |
| вољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоо |
| и обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим |
| х Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао н |
| едног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан ј |
| ма кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мај |
| вољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</ |
| емао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида |
| Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породи |
| едња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и |
| , да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у по |
| аја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима ко |
| узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег |
| ило пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} |
| едовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио к |
| о, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њ |
| а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао св |
| <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје |
| га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала |
| су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где с |
| ало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>К |
| и ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S |
| оји је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> < |
| а ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога |
| шења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе. |
| уши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у је |
| гов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, к |
| те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила |
| улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ приј |
| молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у дан |
| чиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних талас |
| убока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају |
| .{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, |
| а тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстариј |
| зиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоско |
| лима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су нап |
| 530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих |
| а су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу |
| раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише |
| враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ |
| словом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде |
| ад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никак |
| ам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао |
| и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у |
| {S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду |
| се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> < |
| и је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао так |
| ! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат н |
| избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, ју |
| убе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће д |
| одине сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет |
| ома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се сла |
| осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...< |
| ите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, ког |
| b n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S |
| одре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— |
| ором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачк |
| ором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, ма |
| ил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко п |
| <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb |
| изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови |
| днели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, |
| кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоћ |
| а?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега |
| дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибира |
| {S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих |
| ом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај да |
| ам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отвара |
| ма и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно |
| њем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник |
| да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милос |
| размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу дога |
| мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу. |
| га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу |
| а још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својо |
| озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно |
| е и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезд |
| пају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек при |
| ла последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај к |
| век наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободи |
| а ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друг |
| искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним |
| } И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад ви |
| опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава |
| један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви он |
| {S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак |
| е кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута ве |
| но срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте |
| зала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајц |
| о признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="7 |
| ћала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад |
| осветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} О |
| морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510 |
| патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мањ |
| искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због то |
| .{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу наш |
| вно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радо |
| или заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толик |
| издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за п |
| вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и |
| ије могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве ж |
| спе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, ме |
| осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, п |
| днесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> |
| грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све |
| игицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући наста |
| осао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цига |
| онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено за |
| .</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хт |
| а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S |
| којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу д |
| ет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава |
| већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину |
| један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној о |
| а и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, |
| и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета |
| умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се на |
| и својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно |
| иделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за врем |
| од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му ве |
| и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на |
| уче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина |
| и несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, |
| ду посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, гр |
| ачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Е |
| каљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језе |
| ћу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зо |
| зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зград |
| има отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Курш |
| и под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топа |
| а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сам |
| ла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које |
| Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{ |
| по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улеп |
| и је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна гос |
| љи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле |
| зор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n= |
| о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који ск |
| арској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S |
| не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико и |
| лом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали |
| рестрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада за |
| ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти |
| .{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulc |
| био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи |
| овлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу |
| ришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрд |
| — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али |
| ушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и ни |
| ња и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и си |
| и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и с |
| њу, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже г |
| место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвова |
| за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> |
| коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то |
| о у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет |
| жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Прола |
| шао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација з |
| рипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса исп |
| ма, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица т |
| уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где |
| , с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који |
| њи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздр |
| кинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авли |
| ајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима |
| јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипал |
| а пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца |
| станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма |
| арету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави о |
| и ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме |
| и очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам мог |
| а Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уци |
| војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им с |
| што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, за |
| ругих мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда увер |
| у једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али |
| у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да с |
| та ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — г |
| ре — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фр |
| азује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно св |
| ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и |
| у црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где |
| Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку с |
| осећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кут |
| се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно у |
| читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то |
| тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не зн |
| ависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је |
| очива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на о |
| натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и |
| адоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављен |
| која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила |
| ова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из н |
| ом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз вазд |
| у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим |
| лони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи |
| ! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га |
| , поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај |
| .{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову |
| ена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притис |
| и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелаз |
| колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псоват |
| рави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је |
| ницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас |
| га што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пе |
| {S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо |
| и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам бил |
| а је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чуднов |
| га испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхо |
| ија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога |
| д Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, наста |
| у.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван ва |
| ао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста вра |
| тим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено |
| непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Кома |
| срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где ј |
| овом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Рес |
| ер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим н |
| бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у С |
| ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скр |
| а крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз |
| ази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у |
| те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бит |
| тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало к |
| Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу |
| сјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказ |
| о на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен |
| е шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке |
| су очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и сво |
| мијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних ст |
| врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз ва |
| војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дох |
| д јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна пр |
| еровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, р |
| би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми |
| о је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он |
| ед којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <p |
| логодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са во |
| и држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико |
| а се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јаблано |
| адрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она |
| слим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, |
| с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу |
| јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусе |
| њић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе |
| њић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе |
| е прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те |
| дничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу |
| гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока |
| и колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке |
| шнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три па |
| ће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати. |
| ода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> < |
| род скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Ла |
| Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуств |
| ко разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитв |
| помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да |
| нутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их |
| езервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} С |
| нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља |
| и, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> |
| може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из д |
| о тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим г |
| е и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нит |
| ји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе и |
| Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и во |
| у.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осок |
| /p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — |
| да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада на |
| У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио |
| атру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема |
| о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: |
| е на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— П |
| се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам |
| ео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдс |
| а се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина |
| а је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова |
| је ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали |
| шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на |
| ="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда |
| ој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се пес |
| амену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријате |
| , отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну |
| последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, раз |
| } Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа к |
| — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствар |
| ају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо |
| очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образуј |
| ако смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за |
| ачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за |
| и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводо |
| есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капета |
| е осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да ка |
| до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска д |
| о грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска к |
| је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Кривол |
| сположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки |
| ло даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама да |
| икнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мот |
| икнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> б |
| а, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са |
| су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са који |
| оје су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим поно |
| којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних т |
| укли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не м |
| чили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може на |
| неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо с |
| реживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се дав |
| с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава |
| — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, пос |
| е постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би бил |
| ему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има |
| асан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртог |
| целарији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у |
| ад њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћ |
| виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остар |
| да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата арми |
| ине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја би |
| коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумив |
| да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна. |
| такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим пут |
| и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утер |
| су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> < |
| све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт а |
| у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишт |
| да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у |
| су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се врат |
| на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних та |
| е у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово |
| и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо с |
| а је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним го |
| ги су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један фра |
| нити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је |
| нда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— |
| За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну поно |
| рбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он мо |
| ања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а |
| уту за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се по |
| се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вел |
| које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одгов |
| едах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу |
| илишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун с |
| е изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, кој |
| и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њем |
| осачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки све |
| и ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето. |
| потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких ку |
| атао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, |
| <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снаж |
| ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чул |
| римедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођ |
| н српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са |
| зом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</ |
| Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без |
| е располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојиш |
| и једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у мо |
| сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз |
| них око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе |
| ш много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, кој |
| итрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке |
| о смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао с |
| ада се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханов |
| њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторн |
| склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни он |
| енутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниш |
| знати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделењ |
| Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> < |
| и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од нек |
| ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још |
| без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Љу |
| ога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Но |
| већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече од |
| турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У д |
| ко ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима |
| снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мисли |
| га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посве |
| ве деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекл |
| ћа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми |
| своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа |
| а престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јес |
| аци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што п |
| до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који ча |
| Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нит |
| ју трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову к |
| нем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плов |
| е мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме |
| еља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатељ |
| и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну |
| /p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натпис |
| савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> < |
| и нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је |
| де је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађут |
| ћани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато м |
| ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце с |
| о ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ ста |
| начи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем оп |
| унати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску с |
| заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су |
| што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај. |
| ан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Ска |
| S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо |
| адимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубо |
| авајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо л |
| вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под пла |
| чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам |
| ску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да |
| канска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежа |
| из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у к |
| и у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни р |
| ји и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, |
| толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p> |
| кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бе |
| и ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поузда |
| есне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострт |
| кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која теж |
| ити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у |
| ањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи дру |
| два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из он |
| земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се с |
| шло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли |
| своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, |
| да себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао |
| о је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида |
| у, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S |
| ј.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би |
| он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био нас |
| ође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам |
| атастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, н |
| разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, ни |
| ак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском прест |
| лу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Мес |
| оже ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може |
| које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку |
| јин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он |
| од, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не мо |
| ати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пу |
| за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списк |
| и кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> |
| ложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о своји |
| оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа |
| а промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се |
| т нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не |
| држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на пре |
| видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, |
| мишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, |
| ју.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили |
| на секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — |
| је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> < |
| аком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и ка |
| стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једна |
| ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пр |
| изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> |
| оме како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новост |
| е и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у вазду |
| уцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год пр |
| блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се љу |
| као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S |
| а познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а он |
| позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је |
| ужили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, |
| а проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и п |
| уда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнеми |
| Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спр |
| било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пре |
| је, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> |
| а ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја |
| е — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлаз |
| м нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, |
| шевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда не |
| , је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— |
| е, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недра |
| .{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} |
| га из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p> |
| ица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим мој |
| андук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечени |
| а један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за с |
| младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На |
| а два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</ |
| рађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свак |
| м да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питањ |
| лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесн |
| гу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, |
| ије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <for |
| капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промр |
| врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно |
| овијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та ту |
| и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико ут |
| ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p |
| све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају |
| мила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера |
| пет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ |
| на двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да по |
| и крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине |
| сом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је |
| Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> < |
| нично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је поче |
| обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао шт |
| езнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају пр |
| ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чуј |
| ојим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу |
| , разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили ч |
| а напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није |
| м на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сл |
| оја у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише мла |
| ни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p |
| навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто св |
| рео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кра |
| воју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секци |
| ли ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништа |
| смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би |
| S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није пр |
| овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бо |
| л ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би з |
| уде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; |
| м тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, ко |
| ини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја |
| камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска св |
| год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до ме |
| еоградским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па о |
| еоградским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па ш |
| ачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гле |
| све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим г |
| , ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пр |
| оја је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе |
| ње, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдањ |
| за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митрови |
| све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са |
| више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљив |
| ац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да |
| них младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох |
| репашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на ко |
| олико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемир |
| ут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев |
| рила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних ду |
| м.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у |
| понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран. |
| тка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како |
| оповски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један |
| шње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се |
| огледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но |
| , тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом |
| <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па к |
| <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу |
| скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И |
| ли су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувиш |
| се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p |
| >— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљо |
| иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Сло |
| ас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се |
| уши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да д |
| питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак б |
| о нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше. |
| ну који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, |
| г одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бр |
| > <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, поча |
| ролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и наш |
| а се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: |
| остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Ста |
| стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по вод |
| ш и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“ |
| розору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела са |
| брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш ш |
| иже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} |
| личину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се ист |
| аво у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од |
| измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, |
| е трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом број |
| рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и |
| ила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила п |
| анпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим |
| ајтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше |
| би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n= |
| друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, |
| <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт |
| је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат |
| ке, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му |
| pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Ком |
| на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашни |
| екивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и чита |
| ли љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају д |
| анцуски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динар |
| ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, кој |
| мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да |
| Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и п |
| а и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на |
| арана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и наб |
| командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадиј |
| адски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као сво |
| ске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је |
| напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђен |
| у причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на |
| о све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S |
| их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мр |
| у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам каз |
| атељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је |
| покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се |
| бе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кров |
| закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише |
| а вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се н |
| ала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ |
| ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот |
| ју од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округло |
| о ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везу |
| ва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше |
| ујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник о |
| ије боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под сто |
| } Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, јед |
| рила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам пр |
| сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кре |
| > <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати бат |
| еби.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџ |
| азговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пун |
| врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога |
| који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се |
| етковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова |
| и су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да |
| се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у |
| и све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљени |
| ефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мис |
| дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Ста |
| ихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне |
| ег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер |
| ацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје р |
| оје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравај |
| господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци. |
| и.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећив |
| од руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица н |
| вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог бр |
| едамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из зас |
| — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала |
| а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а |
| оде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан са |
| ирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице |
| на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, |
| је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима |
| лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, п |
| и, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоре |
| !</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам |
| отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно |
| } Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту мага |
| ком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> |
| у се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посла |
| а девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких год |
| сечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збор |
| а пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезен |
| пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Бил |
| и да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су |
| и у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгн |
| ођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није прави |
| за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранил |
| као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> |
| и аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле |
| о Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једно |
| ако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске |
| е евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да |
| ђе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{ |
| ј мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, гово |
| и.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко |
| молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на |
| , није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тиши |
| љеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, |
| бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гом |
| е, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — разм |
| и напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> |
| >— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и л |
| народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, јед |
| м тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише |
| ле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мр |
| и вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са |
| да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњ |
| морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како |
| а га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугар |
| рва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из |
| се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнес |
| па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — |
| лободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне |
| ед и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо обор |
| — Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разум |
| ао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно |
| ремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митрови |
| <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак |
| е спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection |
| оју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598 |
| бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту |
| трао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну ма |
| га Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечит |
| о гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Госп |
| е, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива. |
| луку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакер |
| е помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали глав |
| љ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вер |
| бично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио ц |
| ршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У |
| м друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна |
| зложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не с |
| ињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на |
| ели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне план |
| <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вес |
| вником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против |
| који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без |
| ="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици |
| отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су бо |
| стиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше ба |
| неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младе |
| ка са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше д |
| атно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико < |
| ња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због |
| све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у к |
| чета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступ |
| нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано |
| е, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено |
| ко више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек |
| е може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго |
| болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и |
| p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш там |
| нде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има |
| оше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се з |
| и док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ пору |
| да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили про |
| ити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих |
| Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јес |
| бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би о |
| хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему с |
| више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велик |
| ма; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од |
| случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p |
| ни са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу |
| мена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једн |
| н отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, пову |
| оља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске ск |
| једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S |
| рале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећ |
| p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Пришти |
| з таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још ви |
| е навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили прв |
| других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тра |
| једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Н |
| ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока а |
| ају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног м |
| ва, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и из |
| ити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети на |
| , ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је ве |
| > <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и |
| рпскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и П |
| можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, |
| терао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може м |
| гу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, |
| н, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па |
| обијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља |
| {S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни |
| живало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само п |
| вице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се |
| ло на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа |
| ајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p |
| них путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било м |
| дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нов |
| у силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку про |
| лико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није траја |
| случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — од |
| е у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— |
| симиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива |
| ите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујт |
| и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у тол |
| знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене ко |
| о се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад на |
| онзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпр |
| о је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли.. |
| пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од |
| ијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђе |
| зала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, |
| , крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће о |
| униције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита не |
| себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа то |
| ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да |
| акуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њих |
| мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко |
| се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те до |
| да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} |
| S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S |
| Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, там |
| а, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где го |
| трос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре |
| и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, |
| и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао |
| прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан р |
| вајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију п |
| Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} С |
| одаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако |
| м тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми јед |
| е кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му |
| научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болн |
| јко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... у |
| ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S |
| статком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне |
| /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се погле |
| видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа к |
| идане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп |
| Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам |
| Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То ј |
| ла на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест |
| команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи н |
| } А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Бић |
| > И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у бл |
| у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју |
| као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује суд |
| о кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром |
| и саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се госп |
| о догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога ф |
| су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза |
| на и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори с |
| дови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву |
| на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкањ |
| ведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који |
| је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда нар |
| о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти прав |
| ледње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S |
| S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао |
| не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по дру |
| честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и м |
| ећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наив |
| ић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, с |
| јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из |
| аде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали не |
| је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, |
| даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из |
| корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, ч |
| ра сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему н |
| провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао |
| свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих |
| некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу муха |
| ако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Ок |
| рећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место п |
| ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и о |
| т се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења к |
| зренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугар |
| роба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забод |
| вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем трен |
| вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам страте |
| тупање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка |
| мо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш |
| ин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из |
| Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, |
| о и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, п |
| чети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је се |
| е борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре |
| распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у нев |
| но јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, обја |
| који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа |
| у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје неп |
| а да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се |
| вуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> < |
| а на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко |
| и.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, мога |
| } Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала |
| и из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што |
| ану старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знај |
| је општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она опш |
| турене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола в |
| број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ре |
| ш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пу |
| а и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби |
| веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо |
| те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, проби |
| нај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба |
| , опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам |
| од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме |
| е пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је |
| сти оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Б |
| еко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{ |
| шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, |
| ан по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока та |
| кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам |
| и! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем р |
| нини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са п |
| тини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> |
| у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч о |
| шао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на душ |
| ом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и зави |
| није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, св |
| ожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од |
| а артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајд |
| — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позове |
| све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвај |
| ајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале |
| азак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање |
| оји је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или пр |
| ене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се б |
| p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију |
| им путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке |
| и простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека пот |
| отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и |
| них коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као |
| ути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили нај |
| пре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у ви |
| n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском |
| , увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни |
| и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда |
| ело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић |
| анцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за пи |
| е, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто |
| ике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису зн |
| већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је заран |
| један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење има |
| да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде |
| рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — |
| 85" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде |
| Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казив |
| младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстој |
| олазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морал |
| оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, к |
| љу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као неш |
| ровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случ |
| зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико с |
| на репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој |
| јући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придружив |
| годаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем о |
| ије вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на |
| томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка |
| појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више |
| ије било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к ме |
| ј пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига |
| и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале ов |
| свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пр |
| ва жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући |
| же дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Ни |
| знањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, вој |
| код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикив |
| ико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се |
| драва погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене зав |
| тра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Не |
| ст је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> |
| иђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — |
| ком Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путе |
| и тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у П |
| војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад |
| — То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да л |
| споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза |
| избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе ра |
| мо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад |
| еха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и |
| у прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су б |
| смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напреду |
| аче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је про |
| !</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један кој |
| па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће |
| сти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, |
| е му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми прелива |
| ави шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да |
| де оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је д |
| тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, |
| нутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник |
| кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину |
| одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркв |
| ама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S |
| .</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме |
| тао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна о |
| а железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један |
| почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спо |
| ника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону н |
| сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} |
| г заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издр |
| опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у |
| који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не з |
| значава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрн |
| у одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказил |
| р, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; |
| ламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, ко |
| забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више |
| ди сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговар |
| учик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега |
| нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </ |
| а зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да |
| нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којо |
| ци савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утис |
| {S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђ |
| весним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, |
| > <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, |
| обудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година |
| ства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — а |
| руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговор |
| епозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болес |
| иша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали |
| ећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће о |
| 591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дун |
| } Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу |
| су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све |
| ао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не зн |
| ад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадр |
| њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на кој |
| коме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и |
| аве, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шумато |
| еграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чач |
| нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начи |
| ао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измис |
| ерљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p> |
| био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој матери |
| оси Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гоми |
| Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Н |
| гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми |
| не Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради |
| леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који с |
| <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али как |
| рал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сув |
| падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} |
| а везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке т |
| то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца |
| шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвозден |
| јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те на |
| >Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p |
| аче плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили |
| мој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да |
| међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља |
| аваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је ве |
| руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице |
| раном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта сво |
| /l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
| крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних м |
| је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аут |
| елику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан в |
| плета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био |
| ладом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског |
| таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у с |
| а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче |
| ачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са |
| ти овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са ни |
| грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон |
| ли горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану дога |
| ех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само дв |
| > <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајн |
| које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се |
| а понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена ст |
| и човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђ |
| данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од ст |
| Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да доби |
| чким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати н |
| ње у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога пе |
| придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, ум |
| који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије је |
| у! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава она |
| радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које изл |
| а!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да б |
| навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он |
| ћ, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде |
| као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми и |
| а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући с |
| други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, нек |
| азујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављ |
| лути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456 |
| професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни поло |
| жену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која |
| атандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} |
| на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, |
| ницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством |
| е се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која кре |
| је о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове ил |
| с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије |
| жи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који |
| оз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пр |
| змама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх но |
| одвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S |
| њавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред ду |
| а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли |
| сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— |
| нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећ |
| исам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих беле |
| низованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до |
| е само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица |
| је име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњи |
| ијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче |
| страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и |
| омена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> |
| оћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што |
| ешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он |
| ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је п |
| шину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене |
| ојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло |
| војим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови |
| ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: |
| а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово т |
| с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прс |
| S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша |
| ао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране |
| ивљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме |
| и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди мој |
| ећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима |
| е.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да |
| у задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренут |
| тила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дуб |
| те дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама де |
| оје су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробуди |
| ао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице |
| традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тиња |
| е тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју после |
| већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околно |
| ног; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и с |
| и? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што с |
| у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу |
| оњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да |
| > <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не тр |
| — Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не |
| о је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпо |
| ло је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене |
| те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себ |
| здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа чове |
| амваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да м |
| пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору |
| <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле н |
| у се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га по |
| мо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако |
| ло затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, кој |
| {S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђ |
| ешава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одр |
| ен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи ко |
| не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Б |
| манова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармер |
| и га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази |
| Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек п |
| била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасениц |
| затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он суз |
| ра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се п |
| морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће |
| не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села јо |
| траја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један м |
| жањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на сво |
| ћице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или |
| ица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући |
| вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забр |
| .</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својо |
| Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола |
| ш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао |
| а што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће |
| вања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се з |
| блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаесто |
| Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет ш |
| е <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.< |
| е у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и о |
| виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош к |
| чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан зб |
| сници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о |
| Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и |
| ило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је |
| во поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чарш |
| даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се п |
| дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући н |
| ија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали |
| исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју п |
| ших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не мож |
| ужне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у паме |
| олун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, иза |
| о одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао |
| Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али |
| , кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p |
| ао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима |
| више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и з |
| ли смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спр |
| н желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да |
| ину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та |
| опље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још је |
| и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која ј |
| регледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази |
| , а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и бри |
| крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Б |
| сови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца |
| лутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, ка |
| гледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на срп |
| чини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, а |
| ед непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је |
| е и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вре |
| је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и теш |
| ио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он пре |
| ство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ |
| да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина |
| ад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, |
| вали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да бу |
| да сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим |
| то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} |
| , када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имал |
| е опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућнош |
| разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на је |
| више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако |
| о поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ |
| тали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у во |
| и својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но шт |
| b n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе |
| ипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на |
| јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су н |
| ила сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико ње |
| .{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на |
| ампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац |
| затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлука |
| игом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и |
| лова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано |
| тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала соб |
| е и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубин |
| на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори |
| потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту |
| лазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницам |
| ој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и сн |
| .</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје др |
| на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола |
| зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске бат |
| прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се доче |
| смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима |
| ете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелете |
| граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.< |
| е милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, б |
| егали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и до |
| алиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као |
| ш једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога |
| тром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је к |
| ку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандарме |
| Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог пољ |
| ницу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, |
| тив, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве ред |
| тиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче |
| И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пусто |
| ама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренут |
| обу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болов |
| .</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим роди |
| е ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим речени |
| осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из мор |
| ких, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо бли |
| племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине т |
| један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све |
| м, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пуст |
| божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се т |
| боде, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> |
| ост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на б |
| ли.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и |
| /p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаки |
| а а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све по |
| азлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час |
| о час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусвет |
| >А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мир |
| уди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумо |
| нам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколици |
| да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и а |
| p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и |
| бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње |
| шачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S |
| сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p> |
| двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капе |
| тан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика је |
| амо са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинил |
| ривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју |
| сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја ви |
| косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије н |
| ришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> < |
| одила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишн |
| знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога |
| терију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи |
| !</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S |
| помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осет |
| кцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се п |
| дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази же |
| но у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим трен |
| ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. |
| део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то ч |
| } Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље |
| ли је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О |
| изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разу |
| ту...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова |
| учић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи. |
| е против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жи |
| </p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке поднос |
| говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p |
| {S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за н |
| па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лиће |
| никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици |
| и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до н |
| самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијај |
| коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао |
| успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p> |
| има на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је би |
| жан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло ти |
| трао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као по |
| и његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мој |
| сле ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне траге |
| а у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма |
| ad>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после |
| другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном ко |
| д стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређ |
| ише не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> |
| аку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хита |
| ајвећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и |
| дица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је д |
| „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан |
| души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећи |
| оказујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова нев |
| бова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тв |
| а томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће |
| n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видел |
| тиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скр |
| о водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} |
| чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису |
| од колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букн |
| вићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у с |
| ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви ос |
| ије чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, |
| нично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд нек |
| ала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и виј |
| ди на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која с |
| тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у |
| дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један спора |
| ема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено |
| а и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњ |
| ња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеш |
| луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу |
| горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила |
| стра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо |
| но погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске вој |
| ње.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница |
| 0" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очи |
| /p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута |
| амо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стат |
| своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, |
| де год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела |
| ла сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, |
| бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Т |
| .{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове једа |
| опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке п |
| во, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му |
| иђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсв |
| } Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не |
| ијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу х |
| — Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.< |
| необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао офи |
| гљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зо |
| идржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Copyright 1921 by |
| ио им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо |
| дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, в |
| не и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и |
| лога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала |
| ћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и з |
| искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га |
| а која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p> |
| а чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густ |
| ро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био ј |
| је, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам д |
| е о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану. |
| с, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка кос |
| ор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају |
| ечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља |
| ине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем |
| лу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком слу |
| /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додад |
| још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и зар |
| ко Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха |
| ницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметну |
| а су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из ус |
| .{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а о |
| дравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде |
| кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо |
| један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци заг |
| грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом своји |
| звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога сауче |
| /p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао |
| ројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, |
| огледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице |
| и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба у |
| почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице |
| ослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— |
| дњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе нез |
| Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрен |
| милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носи |
| што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је |
| ћа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен вета |
| Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узнос |
| е дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо |
| шку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, ка |
| ска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и ме |
| је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини |
| ским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се сп |
| о је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> < |
| хом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово гово |
| морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се < |
| прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} |
| ећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се |
| о витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се |
| југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ у |
| бодној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да д |
| /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе |
| <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај сла |
| а нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети |
| уздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали свет |
| војој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, |
| најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу с |
| ога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево и |
| је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, за |
| гим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се и |
| , грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога би |
| отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице |
| <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то с |
| о се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре |
| а...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n |
| жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ |
| у а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зај |
| оја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан св |
| и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пођ |
| .{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега |
| ио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и но |
| су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је њег |
| ца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главн |
| ала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да |
| е.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да |
| ред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила |
| раљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде |
| вавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите |
| се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путо |
| , непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p |
| њај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гур |
| абринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> |
| е оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> |
| нуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} С |
| оље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад |
| о каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револв |
| рији, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајно |
| иротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци |
| и нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у ме |
| ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане |
| д је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из |
| адања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима сво |
| адова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су по |
| и за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига к |
| избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове ре |
| пише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се |
| сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Пров |
| е преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S |
| испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљ |
| отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак он |
| у био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам |
| суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затвор |
| дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени н |
| х врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које |
| јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачн |
| их стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује г |
| е вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предв |
| ст корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме н |
| ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама |
| а присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ н |
| јасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Кад |
| !</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n |
| јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и |
| а битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна |
| жним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне |
| ељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наст |
| дговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се |
| о довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која опе |
| ио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизиј |
| дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без |
| смо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали остави |
| не и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу |
| ио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не прове |
| вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама |
| су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам капла |
| није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шко |
| ак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад н |
| штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на к |
| унуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је при |
| мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жаг |
| иберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша пољ |
| е вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу |
| >Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влаж |
| ом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стисн |
| н великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљ |
| у Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груд |
| авише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p |
| ут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два в |
| повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле м |
| из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То п |
| потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у |
| борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ д |
| му једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене |
| се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападн |
| лима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој б |
| подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио |
| на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач дец |
| је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакл |
| је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас |
| екинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак |
| у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда о |
| нулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час |
| ћи три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је |
| , нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе в |
| неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуц |
| ри од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</ |
| ила да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина |
| } Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом кој |
| нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови |
| } Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави |
| огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> < |
| ика, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Ш |
| тио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снов |
| е имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трг |
| а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало |
| нутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давал |
| еговим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку побед |
| ам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољни |
| обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српск |
| ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у д |
| свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглиб |
| је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, ос |
| е домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у |
| која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p |
| ој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и д |
| руга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и п |
| оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља м |
| имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, |
| } Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за проб |
| коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће ка |
| та другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више н |
| ушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није на |
| њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упа |
| S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три |
| дао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна |
| био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло заме |
| луче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид |
| нела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео |
| ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведр |
| а те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топ |
| </p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је |
| глица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у |
| и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова з |
| , али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле |
| изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начи |
| миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборави |
| о цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на реш |
| начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док |
| ма.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова пој |
| од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо |
| та предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Д |
| .{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари |
| време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то |
| И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са дога |
| а из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p |
| ије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, |
| придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућа |
| и заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} |
| ма брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осе |
| ајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и |
| , јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је |
| изије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења |
| очеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „ |
| оји су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који |
| ке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у |
| амо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хт |
| пили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи |
| ављања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се |
| таницу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја н |
| игло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрест |
| одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што |
| ио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали |
| вори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима расп |
| да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло м |
| де је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S |
| ође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само он |
| е на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> |
| ђује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наст |
| а учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би зар |
| ју, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате гра |
| лу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се са |
| неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потр |
| у руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и пог |
| реби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље |
| /p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба ја |
| уј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рука |
| е казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их п |
| <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај сво |
| тила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како |
| p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час |
| ејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да б |
| {S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала цел |
| као судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред |
| се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити не |
| раљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледа |
| " /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се |
| до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трч |
| би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће п |
| ам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало |
| е почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој вед |
| шком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покри |
| ине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом к |
| ад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је с |
| о гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља |
| зовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно |
| .</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали |
| као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им |
| тпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ ј |
| днесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно |
| је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син |
| густи.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајк |
| <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и забо |
| да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да |
| ичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад |
| душност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са |
| лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када. |
| а свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се |
| ше Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сам |
| и се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику |
| заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чис |
| се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћ |
| еко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гро |
| малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљ |
| опова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догле |
| ђу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту н |
| са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна к |
| рислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде там |
| д удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више мун |
| и неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога |
| гама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас |
| еноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава с |
| ло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; поја |
| а испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја |
| не и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у |
| , добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се на |
| ђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си пр |
| и је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када ј |
| ка кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети св |
| к се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотл |
| , па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb |
| у, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу |
| сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиг |
| единца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, од |
| учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Мла |
| Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овла |
| га; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разли |
| а кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, гос |
| воју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да |
| нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, |
| ло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни |
| ица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи: |
| гра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му |
| аве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према |
| ара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери |
| <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутро |
| пет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И |
| израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио он |
| едан другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледа |
| низовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу |
| ице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или ј |
| или својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је |
| а сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се |
| извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом |
| ну прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромно |
| спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања в |
| а нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> |
| , удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи м |
| има оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући јед |
| маљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крв |
| жују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки |
| ављала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p |
| е растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурит |
| орио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа |
| тељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљ |
| {S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они |
| ешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која в |
| али у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми ово |
| нима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишл |
| је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји |
| ћу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носил |
| ачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту пове |
| а, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула |
| ли, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то с |
| ом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свак |
| фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа |
| јвећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре |
| има би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} |
| упља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам |
| p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним не |
| нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта зна |
| Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} |
| овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам п |
| жа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се уст |
| ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ћ |
| ашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кр |
| у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се б |
| ори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и тр |
| ије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупо |
| и!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</ |
| ад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим н |
| остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније сл |
| а се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи и |
| ри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали с |
| у, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разго |
| Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он |
| ваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрв |
| а убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пе |
| тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнич |
| >— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени п |
| овише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И |
| оследња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно |
| S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један кр |
| — И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и |
| д он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер о |
| па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="65 |
| суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пр |
| ни Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је твр |
| а клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо п |
| оватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио ваго |
| ем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пи |
| еднако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жанд |
| ши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику п |
| дном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима с |
| оришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S |
| а а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће. |
| ла до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу ко |
| и кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, заси |
| о и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала |
| ско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћош |
| аст и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се |
| Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чи |
| се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки ка |
| у остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то |
| пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћит |
| а су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се |
| и шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњ |
| {S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућ |
| и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан |
| ати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb |
| м даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На после |
| стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точк |
| по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и |
| је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо та |
| казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она на |
| места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Шт |
| оварамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и |
| жити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путев |
| м стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка д |
| у час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и |
| ад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо |
| ле и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање |
| аје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је |
| лила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату |
| мља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевс |
| ја је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} |
| рсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по |
| Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га н |
| збуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за г |
| <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми |
| ило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} |
| жбу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први д |
| на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које ј |
| сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста |
| бијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, |
| редаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда |
| заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се |
| Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутино |
| заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла вез |
| цир из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Кар |
| њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила |
| аћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или деманту |
| кој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погл |
| > <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава п |
| ко је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С |
| д саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су |
| рубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, п |
| ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве ле |
| едала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S |
| тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по д |
| осле дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се о |
| улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, |
| е.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко |
| ужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се кора |
| као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из |
| сет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се |
| но осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болн |
| испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} |
| ица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измеша |
| како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из |
| ошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручи |
| љу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко по |
| у, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да |
| а она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето |
| ра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога |
| било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшн |
| {S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било о |
| и и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се |
| ли и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало при |
| се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанц |
| и поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали прав |
| му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуко |
| е, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу |
| који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где |
| ти.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши |
| диру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, ка |
| о често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете |
| ђутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи изм |
| оме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се |
| рски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим |
| а слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет |
| х и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази |
| ан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше ис |
| омилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној г |
| , стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, н |
| војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го кам |
| лничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обр |
| и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она сел |
| А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку |
| штеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватр |
| га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тел |
| залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде |
| зује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} |
| и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топо |
| е камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се |
| ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из |
| хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да |
| рпске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погле |
| рзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p |
| S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, гор |
| омаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фиг |
| <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се насло |
| а под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо |
| Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога |
| уку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле |
| а жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колев |
| је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да |
| уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје р |
| не локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчеви |
| тајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обал |
| планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам он |
| пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, |
| ић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича |
| ије више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и |
| их који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глад |
| што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико |
| утрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица |
| еч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која см |
| тпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм кој |
| о јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам |
| и су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стоти |
| све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало с |
| греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобу |
| е није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала |
| номе дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, |
| } Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће кр |
| ти суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу ша |
| ћи ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје |
| ције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p> |
| га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадуј |
| еца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испу |
| ице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све |
| руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштит |
| се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити г |
| роз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониш |
| у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, |
| 182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом |
| томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га |
| жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се |
| паш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се |
| исак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и н |
| наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен |
| љу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души |
| м покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлу |
| смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит |
| око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило |
| е да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а |
| изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад мос |
| амо дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, |
| прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу. |
| само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где с |
| о материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење |
| а дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковиц |
| оћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехот |
| ом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану |
| е под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема т |
| а кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена ч |
| е се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напр |
| учешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомили |
| а можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ |
| манда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не вид |
| бока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, го |
| нство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило к |
| тивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизра |
| плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца |
| са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака шт |
| нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, |
| етом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник м |
| тог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге в |
| ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника сво |
| ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила мла |
| ра те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; |
| ти песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлино |
| арити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Ниј |
| , тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то |
| али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим они |
| > <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што |
| изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом за |
| у!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неп |
| S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но |
| ти аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па |
| а.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двад |
| один смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стра |
| де?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p |
| те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те б |
| — Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки |
| еља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о з |
| и заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— |
| едставља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себ |
| .</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На је |
| ном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана г |
| олицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина |
| заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p |
| о кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и треба |
| већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика ве |
| је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{ |
| и, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је |
| е младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и |
| их старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице |
| е моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђа |
| лушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламе |
| петан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног једи |
| орба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па |
| било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу |
| мо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била с |
| p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала |
| ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p |
| е и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх |
| сам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да |
| ледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која |
| <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачо |
| шао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас |
| х што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} |
| ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и |
| а <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и д |
| ам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву |
| е спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није ш |
| и ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чис |
| нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, |
| а нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је з |
| крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих |
| да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док |
| елника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="2 |
| воме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Н |
| ица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она |
| није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и |
| вом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па с |
| као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а |
| — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, М |
| толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и т |
| светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та ве |
| као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакл |
| ко исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака р |
| а се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је кази |
| ље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ |
| е толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| аје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А сне |
| ена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кро |
| од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и с |
| је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца |
| вих коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све |
| чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела |
| ајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод кој |
| ијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, |
| није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у |
| у владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези |
| , који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у ка |
| аше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — |
| гинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишин |
| ош српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу |
| Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Веров |
| ије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима |
| ар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћут |
| его је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</ |
| нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио о |
| дрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дан |
| ала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора |
| а у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, једа |
| е ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је |
| не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осе |
| их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове |
| лим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја с |
| родне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозо |
| м на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, поче |
| алкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине |
| урском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није |
| ележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> |
| као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак. |
| сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем |
| болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну гла |
| у они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили |
| рупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се о |
| е прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске р |
| о млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена поглед |
| ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара < |
| а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би |
| > <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату не |
| ветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом |
| и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се |
| ар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињст |
| > <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу |
| а је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле д |
| аје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једн |
| а.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили |
| бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе |
| остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако л |
| прича своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде из |
| и који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему |
| да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучем |
| и војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си |
| о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја офи |
| атеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики < |
| идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и ум |
| , која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се о |
| ад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, |
| е да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с в |
| јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укршт |
| исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те |
| <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје ун |
| ћ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска |
| говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, |
| се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> |
| жено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна из |
| Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу |
| ош доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отр |
| неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ! |
| трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псу |
| давају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у ве |
| једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се |
| ожда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није |
| ила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и |
| иле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по двор |
| ао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен н |
| ризрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањениц |
| ећ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, |
| , спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као |
| обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Буга |
| ини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановск |
| су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} |
| више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико |
| оа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тр |
| лади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} З |
| нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у б |
| ењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздањ |
| скога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина г |
| , али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је |
| е да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедн |
| ока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине. |
| пада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити |
| тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда о |
| змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре |
| устише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вар |
| у доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио |
| прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине вала |
| ио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима |
| шле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па те |
| су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога д |
| али, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачки |
| ски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марк |
| ј, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом уп |
| вара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.< |
| иније које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дри |
| коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије пл |
| тва.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени |
| протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли |
| атрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша т |
| ријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу п |
| једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће једа |
| окрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани |
| и приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не |
| реметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах п |
| века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севаст |
| >— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло |
| ешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а де |
| а на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као |
| о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одист |
| >То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао ј |
| у.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар. |
| дној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго |
| ила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубил |
| а оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут |
| ни, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо д |
| е болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову д |
| дговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> |
| едер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици доп |
| а месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро ј |
| Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{ |
| ња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: |
| Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред лег |
| и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је |
| ане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминов |
| , као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далек |
| у, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп д |
| је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуг |
| ршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> пред |
| ога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљен |
| адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и за |
| била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно |
| реплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о оном |
| ш просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је нај |
| о?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији |
| це; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Н |
| на изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони |
| где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, ј |
| ицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и |
| ћи поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути |
| о, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У |
| о тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те с |
| мо дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> < |
| те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава |
| основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шеће |
| већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена |
| за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу |
| Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам |
| а и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу т |
| ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да |
| S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкир |
| з какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загл |
| е.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на пита |
| ше са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Прест |
| као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске |
| атим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сач |
| ам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити |
| и опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећај |
| из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ћ |
| чак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао |
| .</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ уша |
| је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену |
| помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> |
| </p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам д |
| ужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежа |
| ста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики инте |
| >— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! |
| ?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те |
| во што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа |
| ш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Кој |
| ковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуств |
| /p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb |
| редник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је не |
| о погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где го |
| ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме за |
| ултурне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чут |
| просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој о |
| старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме ч |
| се рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице одн |
| есретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила |
| е госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно ок |
| <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одг |
| <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, |
| не.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са |
| ?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од |
| олини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који кора |
| гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у |
| се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну |
| ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са срем |
| ма, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слуш |
| ико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стот |
| га.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај др |
| > <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам |
| о бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Там |
| јединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не мо |
| то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао нек |
| егунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је |
| ањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! |
| рава, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p> |
| где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као |
| палио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. |
| сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама |
| м мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одгово |
| ... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> |
| даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који м |
| е!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, г |
| о доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори оф |
| в примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n= |
| ош да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који |
| — Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди она |
| и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, |
| Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и по |
| корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у п |
| м ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да ј |
| а.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један д |
| Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Та |
| ко никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједна |
| а под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је |
| ом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p> |
| p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад св |
| Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p |
| е узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час |
| ове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била |
| :</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то |
| е, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, |
| 5" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погин |
| пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхта |
| — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Вер |
| , кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачи |
| ни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам т |
| да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бри |
| мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да раст |
| годишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао |
| е се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика |
| шњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потп |
| ут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војници |
| ност ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову. |
| а, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би |
| већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак д |
| немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чи |
| на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове |
| љу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" |
| позивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Кр |
| {S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згу |
| све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, бр |
| ве што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, бр |
| тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, |
| ан сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца ост |
| ја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и ш |
| оро државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола |
| оз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећ |
| /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испр |
| таб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој |
| м, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено в |
| да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој об |
| стати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још б |
| он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице |
| дише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на ко |
| роз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са през |
| еће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико |
| ’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трез |
| спунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала |
| тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је к |
| , која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакл |
| ће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Са |
| } Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свак |
| не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ј |
| ло некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У |
| настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, |
| етра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да |
| уде десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља |
| , зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, |
| којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погуби |
| н престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања пор |
| јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала |
| ој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и |
| као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од срб |
| шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја с |
| вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, жи |
| ић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше с |
| а га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко |
| али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n= |
| би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бе |
| То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније м |
| Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајд |
| гађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо |
| их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да вид |
| бљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које |
| S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена |
| гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема |
| p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу м |
| — Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она пр |
| боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о св |
| — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p> |
| то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> |
| држати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији ж |
| ате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики св |
| <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не види |
| агонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где са |
| тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше мно |
| гу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће |
| и кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом |
| ина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господин |
| едан адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла деп |
| има да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пи |
| ужјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац |
| моћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p> |
| л.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— |
| рекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.< |
| о уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па |
| два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојни |
| е се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, |
| га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> |
| жја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бра |
| ије одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже г |
| уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео с |
| о нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се |
| н — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је |
| вамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, ал |
| но; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Бо |
| ите из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — |
| шах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењер |
| : „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p> |
| мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обред |
| а туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански |
| ?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно |
| еди га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и н |
| вник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb |
| да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме |
| вори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одго |
| десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна |
| н, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај |
| ма и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и д |
| пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцат |
| е с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свис |
| е морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник м |
| ти, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под срб |
| великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо њего |
| ући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад |
| ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>По |
| а, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помаг |
| сиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај |
| и је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n=" |
| кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број |
| ство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом замор |
| та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говори |
| пре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остал |
| и су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавал |
| не јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — бран |
| чинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу |
| а и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну неде |
| лонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно п |
| <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, из |
| не Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око х |
| где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће |
| е злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих стр |
| тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у кој |
| о штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, побо |
| тави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад м |
| е.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе |
| пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша |
| <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњава |
| ом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук |
| /p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на усна |
| .{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама ди |
| отрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у п |
| уди и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе ст |
| и стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камен |
| енутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под |
| да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би б |
| их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огор |
| убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их |
| з варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно |
| а, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу |
| оријом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</ |
| еч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} |
| непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити |
| >— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одл |
| едан Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријат |
| ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и ка |
| ена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан |
| измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима н |
| ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроња |
| сио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна |
| мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто з |
| ут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казуј |
| лаву а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада с |
| пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, |
| пет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S |
| и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му зат |
| оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако све |
| их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему |
| , ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ак |
| па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да и |
| је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вер |
| а војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? |
| кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И |
| ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи |
| а дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви |
| дан коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се о |
| — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, |
| у.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али о |
| о да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седа |
| — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb |
| <head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкул |
| војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи |
| вцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу |
| огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гуши |
| у, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се пред |
| ао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући с |
| Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их |
| ије чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у оча |
| чким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене теш |
| ама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који |
| пустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које ни |
| би изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска |
| чицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса |
| ларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску вој |
| н његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове |
| d>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S |
| као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али |
| еде штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наш |
| — Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није б |
| атељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су о |
| .{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слаг |
| мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; ми |
| мамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која тр |
| јатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњ |
| немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опе |
| диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу |
| лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник уз |
| да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псо |
| а кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закр |
| } Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да |
| , пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао |
| о сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш к |
| о једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све |
| цала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све з |
| да с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војниц |
| довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци |
| а Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ препла |
| > <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је |
| у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од |
| у бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица |
| ланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих љу |
| и и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и расп |
| дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у к |
| ију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе са |
| пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда зл |
| се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он |
| оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином |
| еском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и |
| до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави |
| им?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба |
| е засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и |
| на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти |
| ећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да |
| осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; зас |
| засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градов |
| сипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} |
| одире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку |
| талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за др |
| асипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, биће |
| а наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мир |
| лоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге |
| и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијани |
| и, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ |
| и, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се |
| ом руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учин |
| е коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи |
| густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао |
| топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрек |
| гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кад |
| ао да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало уда |
| тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно б |
| буђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; |
| ора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb |
| жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родит |
| м грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељ |
| вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, м |
| екивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали |
| мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, н |
| играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара |
| оваћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и |
| раљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола ни |
| >Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже млади |
| у бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Нек |
| ео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обр |
| ујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потре |
| може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптерети |
| гедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу н |
| ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко |
| а тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја |
| ви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавал |
| лугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне сав |
| пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>К |
| један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} З |
| вала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узне |
| се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превр |
| с кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сн |
| људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сван |
| родица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час |
| ла врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и |
| олностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве |
| p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> < |
| рно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га њего |
| нијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана кој |
| д то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> |
| ну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са остал |
| пљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> |
| чи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дој |
| ту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од ч |
| на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од чита |
| ла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово |
| о: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано |
| одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мос |
| макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога |
| оносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, в |
| рао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одат |
| нда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике д |
| одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобође |
| > <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па заш |
| тање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је фран |
| кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била |
| се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевај |
| да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. |
| траха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале |
| тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупи |
| ижује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На |
| би столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску вој |
| д нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбиј |
| капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изнен |
| кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је ско |
| е одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</ |
| .</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељс |
| дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна ка |
| јно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки п |
| их речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, т |
| да...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни |
| војче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезат |
| и и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говор |
| довољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један |
| ћи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја ник |
| над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери |
| „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај с |
| ао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и наста |
| ава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пру |
| најући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одмори |
| ећ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и о |
| ом којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се |
| ога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ срета |
| ели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ |
| огледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.< |
| Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабин |
| бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, |
| у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао ј |
| на је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гоми |
| — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама |
| и мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам ду |
| , опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тих |
| ховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу изме |
| су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече |
| е време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо. |
| аз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и игра |
| опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија |
| а и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човеч |
| месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуг |
| стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где |
| је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при пок |
| ајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да н |
| ан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а с |
| н хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане |
| а се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вра |
| грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мот |
| — Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли |
| мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су |
| рлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе |
| т, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва |
| поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А |
| ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем |
| вник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко р |
| отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветр |
| већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p |
| није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехран |
| ба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на |
| о да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити |
| а мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блу |
| дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један кра |
| ст дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ни |
| тлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један ј |
| и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широ |
| воје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, |
| ебу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за по |
| као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у |
| лошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке. |
| зи на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у стр |
| роши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника |
| вници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страх |
| зносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> |
| е ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ |
| ипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и п |
| дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и н |
| ијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нам |
| рала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом |
| е, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по |
| ешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше вино |
| хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су |
| ји аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути |
| остељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му о |
| очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пу |
| кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет |
| љски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћут |
| кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена палан |
| се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада у |
| велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је вој |
| се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се в |
| насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На т |
| ло шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" |
| ло момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу мог |
| које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек |
| тити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> |
| 66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи |
| наца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је оча |
| а.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу д |
| кву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне |
| аве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос |
| обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, по |
| ене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из п |
| о је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где |
| На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, |
| ила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И |
| ла а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице от |
| тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена |
| су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловс |
| еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, |
| и и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад глома |
| рчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болест |
| нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућ |
| ског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и вој |
| затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава |
| ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом |
| ко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> |
| што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> |
| цкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају |
| ање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту |
| S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом |
| ио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том т |
| је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је |
| ући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога че |
| це се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини |
| е куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што |
| пише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговар |
| Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће |
| са, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске |
| ево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац |
| ако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дреничк |
| утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечер |
| рогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S |
| ја.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, с |
| и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи |
| на ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и каз |
| не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам ка |
| ем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних |
| мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио |
| ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жа |
| ео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из |
| Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S |
| ле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим |
| ај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на пу |
| чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се ус |
| а, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима |
| ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалиц |
| јводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, к |
| о их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, шт |
| е! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата |
| ут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и |
| тета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где |
| к нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није ј |
| па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... у |
| стави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, кап |
| ти пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пр |
| вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p> |
| био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао |
| стога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли там |
| овниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтели |
| спред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки |
| ле бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма |
| ре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за |
| о довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрве |
| кала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред врати |
| ржали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врб |
| ветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад |
| тра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у |
| О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикива |
| герке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чо |
| ему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја де |
| је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцен |
| а као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага г |
| дало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику к |
| загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгуб |
| 506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти |
| војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност оф |
| , лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ст |
| нић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконо |
| чаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{ |
| ећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што од |
| ко да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он са |
| борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n=" |
| ави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} |
| е старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе г |
| рицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гом |
| продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дуг |
| Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби тубер |
| и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борб |
| Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у ч |
| пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет с |
| е гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет |
| командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тре |
| ну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихвата |
| од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време |
| ијатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли |
| ине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк |
| а, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уц |
| <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће |
| дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p |
| им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише |
| зивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те н |
| изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична пита |
| вио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад на |
| распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина ко |
| у и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, |
| ред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу |
| етанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом |
| да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовим |
| преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли ста |
| тражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гро |
| у раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не п |
| ним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим дели |
| о улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до |
| ном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала фран |
| ање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ |
| уздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 2 |
| еститога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Ф |
| оме возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одиграв |
| убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте |
| сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бра |
| м па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем де |
| илује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена |
| без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у који |
| једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мор |
| га тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, не |
| су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви |
| ар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично |
| е налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да с |
| румице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна |
| е српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, диплом |
| > <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chap |
| едно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— Т |
| у и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их мног |
| ша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била |
| голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образ |
| воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли! |
| еским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују |
| у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је в |
| зови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пре |
| а на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као з |
| ве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним |
| ју“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са н |
| где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго зати |
| ће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и |
| из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и |
| е и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одат |
| улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који о |
| верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно |
| могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које у |
| егов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од наш |
| детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Кача |
| и октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет цел |
| од којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине к |
| је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила |
| се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходал |
| ао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, к |
| ко бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — по |
| кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке |
| лонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад |
| тврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, |
| се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по |
| али се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули |
| и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, |
| која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, ја |
| и обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене нат |
| од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више бе |
| >— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први |
| >Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се зарати |
| — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био од |
| асније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихо |
| > <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се ч |
| овој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану |
| ајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће |
| на са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p> |
| тку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и му |
| еске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка фра |
| био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној К |
| изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене |
| — Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати |
| ами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, к |
| обро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пи |
| децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тего |
| ам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено. |
| лади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже г |
| > <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио с |
| ре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао |
| акши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је прича |
| много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, |
| а који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p |
| нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто |
| прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на |
| а брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, |
| 1" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила |
| одире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, с |
| го камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, |
| тим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Шт |
| чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале |
| /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала |
| а, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" / |
| днику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио |
| нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити н |
| удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем с |
| сао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако |
| , и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред врат |
| о сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам т |
| га од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да б |
| ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Н |
| ја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли |
| мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те |
| и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то в |
| писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, |
| о су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додај |
| о заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а |
| и изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти |
| ада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав |
| ностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђ |
| ? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш |
| ке неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук так |
| често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтиво |
| официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није ис |
| моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом бил |
| на — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зат |
| се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могућ |
| S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на пу |
| А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом |
| и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из ч |
| ост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато |
| сте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру |
| т не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зат |
| бро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мај |
| да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним ст |
| њу судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон за |
| у нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше |
| тио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрен |
| су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p |
| умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем |
| гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замо |
| упише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, м |
| а напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини |
| ти, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако |
| ј понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, |
| овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и |
| ричу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржав |
| ала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, припове |
| ат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али с |
| ну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито с |
| мем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>М |
| ачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са др |
| као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко са |
| топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријат |
| ра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, |
| {S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{ |
| е опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из ра |
| м моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница д |
| вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, |
| сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лави |
| негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпез |
| н би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо дланов |
| покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасни |
| аха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џа |
| изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо |
| рига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су и |
| и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох |
| ор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и на |
| е да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} |
| тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви с |
| им пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне бате |
| p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запита |
| наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, коман |
| че напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се по |
| пријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу дру |
| а се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је |
| а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде |
| бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац |
| Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко |
| ик пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А ком |
| ноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на ста |
| да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због |
| призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свако |
| а је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може п |
| лику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропусти |
| у и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се са |
| ега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања |
| " /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар предс |
| врисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он |
| ћ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштај |
| затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на |
| напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне м |
| аша па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види |
| м собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учин |
| свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањуј |
| <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити |
| и ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себи |
| војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они с |
| успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви има |
| спод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка |
| и се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту го |
| а већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се во |
| ата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од |
| ло о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завоје |
| и, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђе |
| евски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа |
| жевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама на |
| смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима |
| ре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна |
| Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је |
| азивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" |
| ед кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да |
| игао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за |
| омоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с |
| које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога за |
| целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко нап |
| се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледај |
| он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не мог |
| Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут |
| е и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све |
| >Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустри |
| {S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где |
| ше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда |
| х пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мал |
| већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно ни |
| Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и п |
| ек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде |
| — У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш ум |
| љем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ наст |
| , <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао |
| зи у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па |
| није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежа |
| мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихр |
| пет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, |
| >Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се |
| е су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући |
| , па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Н |
| ојници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> < |
| и надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део С |
| чаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским |
| даде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова |
| изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћ |
| обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ |
| овека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре н |
| кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она заус |
| а, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, в |
| , а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говори |
| а које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, |
| варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећа |
| лост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске држав |
| пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да см |
| ну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недореч |
| а.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Н |
| дстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати |
| ише не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол |
| усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко узд |
| ија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо |
| азговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— |
| снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту го |
| те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p |
| ам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више ко |
| то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — поно |
| мо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, у |
| , до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави |
| пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну |
| бавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p |
| д себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се |
| као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гур |
| о ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити ј |
| рофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више г |
| ити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се ниса |
| ку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би л |
| оже бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан с |
| металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се от |
| инску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља ж |
| и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли уч |
| испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипл |
| о, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не ис |
| ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“ |
| се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала д |
| ијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешк |
| би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, |
| очнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и |
| упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се |
| а се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало гд |
| и набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да |
| маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост т |
| нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још |
| објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{ |
| сула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер |
| и.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био н |
| Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и от |
| бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладал |
| фус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су и |
| S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> |
| и мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не ми |
| >Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришу |
| плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе |
| {S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S |
| ави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад ј |
| двојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им |
| лим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале с |
| јих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска бор |
| чивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под |
| ост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора |
| <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и |
| мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као у |
| — Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгриз |
| е гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S |
| се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио фр |
| ивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су |
| ђани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак м |
| <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске |
| .</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговор |
| ите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.< |
| м смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреп |
| оми.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу |
| од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, |
| ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије д |
| о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; |
| е од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припрем |
| таде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</ |
| ајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железнич |
| празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: |
| е сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људ |
| ели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} |
| у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражи |
| а које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба. |
| у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, пр |
| шао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећн |
| а мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили ниј |
| пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе |
| р нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из се |
| S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало |
| <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припад |
| енке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало ч |
| кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је про |
| де у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље |
| ја, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— Т |
| јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба. |
| неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још м |
| овући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то |
| емилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене за |
| ојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, об |
| ни, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на |
| деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз го |
| еш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи д |
| се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но |
| дна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати г |
| ство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уз |
| гство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине |
| нтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу |
| у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или |
| а је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесн |
| леји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и |
| понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; к |
| стало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пу |
| И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело |
| неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, к |
| ад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" |
| марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, пред |
| " /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а орга |
| ј исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписан |
| њом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разло |
| је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљ |
| де повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од осл |
| начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове |
| в од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну ја |
| шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} |
| Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитива |
| Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што ду |
| познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Си |
| И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да |
| Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и оста |
| осланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на ту |
| ама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао д |
| ешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фро |
| ућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му ј |
| еђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладо |
| е, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада |
| милој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се |
| најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катаст |
| то бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} |
| м онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопати |
| ђе ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стаја |
| ле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други |
| где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, |
| ду оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашт |
| </p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени |
| м под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Ид |
| сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је |
| е престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било ми |
| погоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се ч |
| но.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у |
| и.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; з |
| оклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао? |
| д Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или с |
| ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, |
| , треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак |
| м је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви |
| ници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што с |
| на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је |
| а све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Преде |
| напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам из |
| о да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што не |
| ки заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би |
| татке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призре |
| се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канд |
| >— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим пла |
| ругој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — |
| p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борб |
| бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се с |
| на, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће наст |
| оје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гл |
| .{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p> |
| и немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па з |
| не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега |
| о проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу. |
| — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добр |
| ?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и К |
| Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме з |
| са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знал |
| бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна посл |
| > <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не |
| тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђ |
| м у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и он |
| и смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа туп |
| о, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми ј |
| икама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несрет |
| луке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{ |
| на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој |
| е задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једни |
| икама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто с |
| ринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући верова |
| љао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — зауст |
| себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они про |
| ичао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и н |
| орећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хо |
| и типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у до |
| } Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио о |
| опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као |
| им, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је бил |
| четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто у |
| ску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> |
| вити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, ј |
| ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у |
| <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту преки |
| ра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет ве |
| н опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и дец |
| рнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом |
| мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива |
| — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! |
| врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче т |
| ојна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обичн |
| путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које ва |
| о и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо |
| рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а дом |
| у патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи |
| х светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњ |
| гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши п |
| било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најп |
| слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевим |
| меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да нико |
| .{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био |
| био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Фе |
| чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево |
| дила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио м |
| е реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ |
| и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Пр |
| доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица |
| .000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она д |
| о је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са исто |
| ку једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом кој |
| пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова д |
| ан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва |
| мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа по |
| из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планин |
| ути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог тер |
| неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скид |
| id="SRP19201_C6"> <head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним дел |
| нога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</ |
| олећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној кра |
| а је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше н |
| тали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су |
| а нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је |
| ртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Пр |
| .{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и |
| им унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад п |
| сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p |
| Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и нево |
| бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, и |
| бирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, кој |
| овод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о не |
| и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или |
| о и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам |
| ном по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарај |
| ла.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала |
| им се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази |
| необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва н |
| она“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњ |
| пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, |
| почела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре |
| ави увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и |
| а су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, |
| творо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ств |
| то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пр |
| и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештава |
| /p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него |
| је“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се мор |
| , разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо |
| и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа в |
| лас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији гра |
| д мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине кој |
| па а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог |
| пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, |
| лат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове |
| ј туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о к |
| к.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регр |
| езу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене францу |
| аља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама |
| улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенера |
| ана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што |
| мо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести |
| де су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од ју |
| није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам |
| {S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а |
| замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећ |
| или светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на з |
| но исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини пол |
| научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки пред |
| искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано |
| су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија |
| уги пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо с |
| појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили |
| нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <p |
| ода; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјав |
| и.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим |
| ајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврд |
| ајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се ср |
| туђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало срећ |
| представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не пи |
| топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки |
| мнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, |
| нат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му ј |
| на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} |
| Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли с |
| пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две кру |
| и.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не настављ |
| речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, д |
| } Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p |
| лу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Гро |
| ву.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута |
| му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} З |
| да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се зем |
| ко путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко прав |
| ђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарет |
| Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била зат |
| ткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене р |
| олане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по бас |
| риликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} |
| домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била с |
| била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара |
| коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та |
| им не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав пр |
| емоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су вој |
| лениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p |
| четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је |
| вата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала |
| акериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овам |
| Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми |
| о Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су |
| хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као д |
| , поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван |
| их суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, п |
| но и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је и |
| !</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у |
| е синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, |
| тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о еваку |
| косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила те |
| а Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Ар |
| а о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да при |
| ижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену ст |
| ласти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око пе |
| рудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која ј |
| и почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док п |
| ивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и |
| не, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како ш |
| а нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман |
| вска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Ла |
| д србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало |
| изреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, М |
| а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инс |
| о је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о |
| ају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну ев |
| донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесе |
| е зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два |
| вих ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано |
| а светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојо |
| сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја ми |
| <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по |
| .</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита н |
| сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно савет |
| залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се |
| ачи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напу |
| дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку на |
| иже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још |
| о силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} |
| урени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанско |
| знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна же |
| <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и пог |
| е дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајн |
| Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен бу |
| — Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напусти |
| > <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, |
| ве а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себи |
| вали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си |
| Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прог |
| овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} П |
| са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и |
| b n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ |
| не мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чуј |
| то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре |
| ке књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — о |
| тише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и |
| рло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ |
| се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку |
| видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, |
| астави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је т |
| осподин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n= |
| нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима |
| ричао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у |
| ио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је |
| је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обра |
| и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио са |
| је је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пуш |
| без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство |
| ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, к |
| аређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се |
| ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, |
| то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јест |
| имо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу види |
| оријски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то м |
| це у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку |
| ше шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ д |
| о ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава |
| бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава и |
| у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да м |
| небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које пр |
| ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале |
| близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онак |
| из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до |
| орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а |
| Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мра |
| зликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечи |
| овека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки |
| логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, раз |
| ало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и п |
| рио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из он |
| ина у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној нош |
| гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и погл |
| умом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S |
| мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{ |
| ињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај |
| ду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Нико |
| } Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гла |
| о извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије |
| опљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико |
| овек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи |
| дник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма |
| или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко исп |
| их смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испа |
| мрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски бо |
| де ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и |
| појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, кој |
| први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена п |
| ове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јут |
| генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам н |
| х се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S |
| ској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> < |
| Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао |
| а његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} |
| {S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратниц |
| и који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успавани |
| су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су бил |
| <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји |
| епогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га че |
| /p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у бож |
| кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, бу |
| тога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је с |
| Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца |
| урову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули |
| о пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са мо |
| аздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у ду |
| о звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди |
| на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, др |
| у песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћ |
| чи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било |
| .</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у п |
| ла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — нас |
| ј.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то |
| ен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгин |
| па „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Ј |
| љ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; кућ |
| а нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник |
| ву и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не |
| ! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— |
| мо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; |
| а исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да |
| узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо с |
| за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло |
| м муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазив |
| /p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас ј |
| петану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војвод |
| и.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероп |
| телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића |
| а телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напо |
| ме тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} |
| еки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, |
| душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се о |
| овове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све о |
| ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашил |
| зире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрл |
| з разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p> |
| Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта ч |
| ах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како |
| си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кл |
| бримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, умо |
| ашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам |
| бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно |
| ој души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вер |
| ља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу |
| p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке |
| уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила |
| 71" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време |
| даје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као |
| аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне сли |
| — Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко ра |
| е?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом |
| гао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом пронос |
| ичио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе ун |
| е у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом |
| покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{ |
| сте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се |
| а понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше пос |
| коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љ |
| {S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет ј |
| о поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као |
| ас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад |
| >— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> < |
| ату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Н |
| Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузе |
| е месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави |
| у храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио |
| у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капет |
| ведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће |
| иве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за |
| и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа |
| година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењи |
| ва и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра |
| и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и |
| али кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене а |
| ских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога |
| о.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне со |
| "subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Прест |
| старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, |
| је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфиск |
| сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством пос |
| в. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из ко |
| мирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаониц |
| у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина |
| ла.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, |
| војом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, |
| пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{ |
| и и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гу |
| је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелни |
| ктобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских обла |
| дну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка |
| је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по ко |
| је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелни |
| ајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; т |
| гли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој |
| ј тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути |
| ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника |
| з дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику простор |
| ских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с о |
| а.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијск |
| или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда |
| им по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" |
| е нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолош |
| калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња саку |
| сарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све б |
| са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су с |
| стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочеп |
| је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, г |
| да чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га п |
| у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо |
| ед пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се |
| о... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јут |
| оријама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим |
| во нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има |
| тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" / |
| једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тр |
| што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака н |
| однике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је |
| ненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мал |
| тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске |
| пљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под со |
| емље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} |
| днога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се |
| Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима поле |
| уку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војн |
| и бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> < |
| ке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што и |
| не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести и |
| мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" |
| } Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су ос |
| загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спа |
| њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не об |
| и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавран |
| проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах |
| у шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети п |
| јим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми суз |
| е или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећај |
| , сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим |
| тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположе |
| о их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веро |
| другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село |
| срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погину |
| мене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм |
| } Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обили |
| моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на оч |
| а, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ет |
| ем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни р |
| смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео ка |
| својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га |
| е још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p> |
| рађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не |
| а.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не з |
| себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се нада |
| ј олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањ |
| скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на |
| че којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијен |
| нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, |
| без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље с |
| а шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> |
| омилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до са |
| го за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на |
| лачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред |
| што сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> |
| једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо с |
| кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте ул |
| мо је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме с |
| могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа ув |
| тосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у да |
| љена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, к |
| дино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} |
| ући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинс |
| читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља о |
| алим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би |
| пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се |
| у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери н |
| равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеле |
| ће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и оста |
| кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџ |
| Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киш |
| умунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога наг |
| ку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих пот |
| мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело пла |
| а каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра |
| первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— М |
| бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних н |
| бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена |
| ојима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пр |
| сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са кам |
| наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла сна |
| м Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које нос |
| м Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити |
| уштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које |
| коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, к |
| ломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим све |
| овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.< |
| да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, |
| ад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш поне |
| а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и н |
| — А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</ |
| S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви |
| е канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један а |
| н хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга |
| > <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми с |
| неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим г |
| указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а са |
| вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу в |
| напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S |
| јима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде |
| и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, ко |
| је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и кој |
| толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јед |
| не мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју см |
| неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му оп |
| атићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се зами |
| ави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> |
| шено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре д |
| и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и наро |
| вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена |
| а грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се |
| , посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и дв |
| угим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним |
| и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тад |
| ацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешк |
| дало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, |
| мо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да лег |
| светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и |
| они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још сам |
| овара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он |
| ахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спав |
| жење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда |
| {S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама им |
| адања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српс |
| из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервн |
| оје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубениц |
| дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, н |
| тнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелос |
| дњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; |
| робних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову |
| осподарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранил |
| Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика |
| одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити |
| сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса |
| удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку |
| ећ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и пок |
| опали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљењ |
| оуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, |
| недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо |
| зује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављат |
| е при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо |
| е оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Ц |
| ост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њ |
| ре и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> |
| а сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у не |
| има, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучко |
| удна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се ч |
| м, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један гр |
| иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгле |
| ила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислања |
| ек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи |
| мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мр |
| ноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима нав |
| вотом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством |
| адожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с кол |
| о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих |
| ебо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на д |
| несе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупљ |
| раку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стра |
| и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наред |
| бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо с |
| , зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а н |
| ање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И м |
| ћским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему |
| на да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле |
| Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, |
| нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива |
| им грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи ве |
| b n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море љ |
| аест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, јед |
| ра бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, |
| косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под со |
| цу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} |
| се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смр |
| ахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза |
| једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их |
| , чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који |
| е смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један но |
| тла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} |
| робова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, |
| агона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где с |
| угу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један |
| а његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, |
| ка попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају |
| а којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле ст |
| изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сен |
| допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овам |
| Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и |
| је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло уда |
| ко би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост |
| S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, р |
| кадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступ |
| ка, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Ср |
| а да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је |
| ктобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број |
| ојој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како |
| се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој |
| па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно |
| одима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевник |
| догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село |
| е погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се диж |
| амо још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ват |
| а јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде н |
| дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену све |
| д црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке ко |
| ио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу |
| анзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да кома |
| су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и |
| и свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима |
| Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни |
| осрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се заста |
| сто састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, на |
| на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која с |
| црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да |
| капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поје |
| јем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> < |
| било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ј |
| један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја |
| еља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаш |
| вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количин |
| ако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три м |
| , велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, |
| е, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе: |
| прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта |
| >— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите |
| часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p |
| копали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи к |
| е да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у |
| 38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једн |
| , ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све униш |
| те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и |
| прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански кап |
| да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и то |
| гоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се |
| ту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предуз |
| пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у стан |
| и да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мр |
| ет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овог |
| Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није |
| ру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским суза |
| ћај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу д |
| обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на |
| носи их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема вез |
| ан и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — |
| ају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међ |
| се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се т |
| или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пуш |
| једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво |
| змакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да др |
| стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осве |
| ало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслон |
| м се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рук |
| мно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран к |
| руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који |
| који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <p |
| оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је нас |
| обе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, |
| зао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и |
| дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватр |
| ива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и |
| и и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оста |
| асни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се |
| крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову |
| је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, су |
| буктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, |
| куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, так |
| етио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више кома |
| ; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу р |
| ре и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана |
| се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је при |
| охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих |
| нете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћ |
| ем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да ст |
| е висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусве |
| икла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином |
| едним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> < |
| к.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко |
| и мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми |
| ћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један |
| у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази разва |
| е долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа пит |
| ак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савил |
| вућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са со |
| ла да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима |
| рогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе |
| ре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему иско |
| алшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањ |
| љује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulc |
| у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчет |
| последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима ве |
| било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане пр |
| езују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири д |
| код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског |
| букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} |
| еоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S |
| уги и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} |
| тњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, ко |
| за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није доп |
| Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра |
| ваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побе |
| м.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У ч |
| алвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} |
| прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који |
| на шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта. |
| се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије |
| окривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао |
| варају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили п |
| есто које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док ј |
| а вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењер |
| и зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Шта |
| е углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове згр |
| е, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситни |
| ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богосло |
| зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад |
| талиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега |
| о и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и |
| црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немц |
| водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линиј |
| разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; |
| зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи. |
| д је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Ш |
| олеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и о |
| моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао са |
| угом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} |
| зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, п |
| >Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи |
| а смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујућ |
| м више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам сре |
| > <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не |
| о стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао |
| носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{ |
| , магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> < |
| зевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста |
| њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од ст |
| како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг |
| пљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је |
| сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p |
| ени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама |
| .{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да |
| нине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обар |
| ишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос |
| <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, к |
| /p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се з |
| не подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушт |
| , петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњи |
| n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> |
| ричала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка |
| о и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим да |
| {S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњев |
| плом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као |
| чке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којо |
| еди сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено |
| велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су |
| Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину не |
| леди и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лиц |
| причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива у |
| терао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је к |
| н потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, |
| нај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти |
| е голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војс |
| лова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива му |
| и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег |
| песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — од |
| ју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили |
| би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму |
| је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад ми |
| шћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та вр |
| м.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи м |
| је је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност |
| Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина уби |
| минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, к |
| димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p> |
| њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изатк |
| олико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења |
| две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа б |
| до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом. |
| и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле |
| е ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, |
| аци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шл |
| два држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и крас |
| ту гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и га |
| а мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косо |
| о би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Мно |
| вца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Кос |
| но поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађа |
| само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према н |
| Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на |
| јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су |
| ењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал н |
| но спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на |
| Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси л |
| е и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми |
| обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше не |
| ава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне к |
| однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесн |
| некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су иг |
| ..</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили су |
| ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили |
| тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на |
| есма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан |
| ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде: |
| его да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој |
| лице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове друг |
| /p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам ка |
| не што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац кр |
| згубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p |
| исам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо |
| пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини обориш |
| ла до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настад |
| сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб |
| међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу |
| ко није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, доб |
| .. потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ај |
| .{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет не |
| о раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио |
| ла под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је рум |
| ле под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је ру |
| чара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Би |
| ом војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из |
| нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима |
| без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ ра |
| и ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поч |
| повске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несре |
| ета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— |
| аћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко |
| е када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник |
| даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са де |
| ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети |
| и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, |
| и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у ду |
| шту коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и |
| ној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> <div type=" |
| унђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом |
| очињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаж |
| сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у гр |
| цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на |
| епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очим |
| 673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину? |
| што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали |
| е.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би ду |
| сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка д |
| ју да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је врем |
| меши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер |
| е?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи |
| оје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{ |
| о догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарс |
| лажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа |
| гледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само м |
| и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили |
| ли о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким |
| као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, кој |
| обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом |
| расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јав |
| . века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други с |
| бина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешк |
| ного тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — твр |
| као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је доп |
| а виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, |
| ла људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле |
| вила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати дел |
| то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; |
| је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Мит |
| а Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустил |
| о овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак у |
| угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на |
| а се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другог |
| е по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује |
| ади, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на |
| оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала с |
| ш Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и |
| па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} |
| н мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још је |
| ветла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, к |
| > зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Зн |
| — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га н |
| — Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска |
| л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трго |
| непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо |
| ко све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што ј |
| човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока н |
| за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кући |
| за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу свет |
| а, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S |
| лед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује ка |
| — Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што |
| ени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одгов |
| виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и как |
| као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у ов |
| претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципел |
| њиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једн |
| кав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли |
| знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, |
| , да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још дога |
| сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> |
| емо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и распо |
| је могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна |
| дух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве. |
| оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу |
| е и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сл |
| о.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што с |
| их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде сав |
| нудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју |
| а се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> < |
| лан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту |
| ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска |
| ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала |
| и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</ |
| одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо по |
| га октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поно |
| смо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати |
| рмија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још |
| е, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо д |
| ква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да пат |
| абрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара с |
| друм и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А |
| д бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари н |
| човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <p |
| а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па |
| њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Д |
| се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Н |
| од стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и |
| зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или |
| ак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лут |
| уту као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену па |
| на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој све |
| онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и |
| овек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} С |
| алога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — |
| бала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> |
| а жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко |
| ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S |
| раном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић м |
| борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> |
| већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, |
| о, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да |
| е на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; тр |
| собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо |
| а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли к |
| о си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S |
| еноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам р |
| носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи пр |
| него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао н |
| и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ |
| е тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко з |
| топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем св |
| гло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити ов |
| ас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи |
| Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја |
| 48" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где мо |
| да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу |
| нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох |
| p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— |
| <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија? |
| сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре друго |
| кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити |
| и начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била уз |
| на да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо |
| аспитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А он |
| али из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не ук |
| и из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла са |
| зговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, |
| е записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</ |
| груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знам |
| арају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њ |
| е плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успу |
| ога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица ово |
| , које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са пр |
| , све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне а |
| } Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поште |
| у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску |
| рићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало |
| т покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својо |
| удиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна го |
| м нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са н |
| постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расут |
| ом механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пук |
| скали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на лого |
| ви и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима |
| и, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе до |
| ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно |
| ели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако |
| ља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника |
| но на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — в |
| вољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој не |
| два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако х |
| а и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици позна |
| и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз ул |
| у овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, г |
| тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их уп |
| ецу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ћ |
| на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилиц |
| недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова |
| е посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком |
| Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита и |
| отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је |
| вацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на у |
| би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с љ |
| ским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима на |
| змичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како ми |
| и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ п |
| тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њ |
| стајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала |
| јеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на вр |
| народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанск |
| станци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да |
| ри три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви |
| ен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи |
| ан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежа |
| и небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест |
| ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па |
| ећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да |
| узе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође на |
| и најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— |
| читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред |
| ка.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више |
| ајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њ |
| то то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад |
| S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазна |
| му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња |
| а а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те |
| есец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила |
| поредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој с |
| рочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки |
| тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај |
| е скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, |
| а тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себ |
| звукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад ј |
| , ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики ка |
| он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу |
| же главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни |
| кона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако раз |
| подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио к |
| би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио |
| у су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе |
| з по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „ |
| ало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Так |
| а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњ |
| па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо |
| то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци у |
| !</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вес |
| тре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, |
| ни и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да ј |
| гају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> н |
| ледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка по |
| шумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо |
| знали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички во |
| е да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчиде |
| , ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој |
| ку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је |
| исам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били те |
| Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем |
| што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена |
| непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призр |
| ше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш |
| — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари |
| ивали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако разл |
| е трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена |
| та трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Ср |
| е у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву! |
| ло.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Н |
| патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у |
| нам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S |
| сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам |
| ате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад |
| и.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не зн |
| спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</ |
| н а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{ |
| но! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентри |
| p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и п |
| , сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутас |
| атећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако не |
| ји, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> |
| S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми не |
| суди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори ка |
| а на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за |
| Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а траж |
| у. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово п |
| сму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, |
| о и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти држа |
| о га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p |
| једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Вр |
| аки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — з |
| аца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га њего |
| о — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но |
| ика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погин |
| ла евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређен |
| а пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро |
| ећ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме |
| и су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</ |
| не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ов |
| и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад ј |
| о?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n= |
| сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон В |
| краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} |
| у.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из ње |
| дамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да јед |
| и чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја |
| ати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво. |
| , после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — в |
| причавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и други |
| ао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> по |
| бегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први п |
| пила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у такви |
| јој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћ |
| .{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; н |
| ођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи погле |
| да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} |
| Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на оч |
| су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем |
| .</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и |
| од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb |
| не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме |
| гло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и за |
| а палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме ј |
| а солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам |
| сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто |
| еницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта |
| но.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца |
| је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... |
| а да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна г |
| енутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа н |
| ад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после? |
| етан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Г |
| је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља |
| !</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш |
| ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је д |
| претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Г |
| <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева. |
| знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај ал |
| е.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одго |
| м!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како |
| о непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара |
| питати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, |
| м како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се |
| изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старо |
| p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни |
| , видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак |
| е ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S |
| и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када |
| роли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмел |
| та ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кол |
| леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је |
| утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову |
| о решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта |
| рекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче стара |
| све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — |
| лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољств |
| лазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли с |
| раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то мог |
| но побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S |
| да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи др |
| заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где |
| ишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан |
| е.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала |
| ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да |
| о прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његово |
| јмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А |
| трос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Пр |
| ада; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео че |
| рете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или |
| још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем поз |
| немо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а до |
| седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек про |
| ена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно |
| па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене к |
| у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је |
| p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гил |
| знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нит |
| а да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред в |
| како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих у |
| е сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде |
| у населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам |
| аника чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светл |
| шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не з |
| мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— |
| а, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, |
| иче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах о |
| ти.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена а |
| у банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могл |
| нако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе к |
| а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да |
| p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до |
| > <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо с |
| стуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор з |
| коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сиша |
| балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и с |
| се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слу |
| е обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, де |
| отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи |
| , недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске же |
| винама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам јо |
| о.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се |
| — Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћ |
| обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље |
| прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> |
| уда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље п |
| шег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко |
| отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо бо |
| ји је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ват |
| е.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није |
| су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага |
| ма је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак |
| канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што |
| бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је |
| есне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — ве |
| е затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај не |
| ећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> |
| <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском предано |
| ци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — |
| дан и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или |
| н војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све да |
| а, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, |
| >Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да |
| робудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће |
| нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоће |
| тво испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, у |
| д, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже |
| ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао пр |
| емо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци |
| ебачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наш |
| са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је |
| као али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешк |
| ?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у |
| еровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Буга |
| и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријате |
| аспитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S |
| или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано |
| или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преж |
| од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао н |
| ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? пр |
| Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и к |
| ледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је све |
| видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а |
| вода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код П |
| је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је п |
| хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за моји |
| аш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; |
| рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док |
| гледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— |
| е без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Курш |
| о официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је оф |
| две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Бол |
| /p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јав |
| м обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу ј |
| бу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магло |
| а напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак |
| ор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргум |
| деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Кру |
| ло ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми из |
| је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њ |
| и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи < |
| јеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p> |
| ђена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> |
| з куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучи |
| /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаш |
| > <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад |
| дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закун |
| а ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су проне |
| само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио |
| ваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се ба |
| и помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све поз |
| ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и |
| или или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} |
| о?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чут |
| иста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам |
| а наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завид |
| на где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} |
| ницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово |
| к верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па д |
| вукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аров |
| јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што с |
| ерљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква |
| е одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех д |
| на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} О |
| p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} |
| о ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знат |
| им покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи |
| ладе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, |
| ко од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито п |
| ејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обав |
| о само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одист |
| а мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, кој |
| аш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p |
| 166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су д |
| у и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике гра |
| арији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, од |
| ицир немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то |
| е има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште о |
| илих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрач |
| еше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се |
| очноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у т |
| вођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуа |
| а може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно |
| </p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Мини |
| ачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде кр |
| По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о |
| трах чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не |
| кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве? |
| им очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и м |
| прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан |
| ао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустит |
| ронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред |
| во локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два |
| у на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа кој |
| рне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је од |
| а се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби? |
| а ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мал |
| .</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка лини |
| и упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Ср |
| и да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати комент |
| Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне |
| орало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материј |
| и дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} |
| де, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и сна |
| к на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је |
| се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећањ |
| /p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, ј |
| војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и |
| рговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити теле |
| ојничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди |
| уштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне иде |
| , на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи ч |
| не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... |
| ка буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуациј |
| чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, по |
| вати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде докт |
| /p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, п |
| сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељ |
| да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу |
| е је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не би |
| и да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И |
| ебу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини к |
| е теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подле |
| бије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика и |
| границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда |
| другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, |
| p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка вер |
| српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово |
| ком миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога угово |
| да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не з |
| <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ и |
| ; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нек |
| и ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и |
| долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, кој |
| е се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— |
| ... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би |
| уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се |
| а неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти? |
| — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је |
| а и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да |
| н и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</ |
| ц, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} |
| да била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> < |
| у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, ст |
| није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вече |
| се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, |
| батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рање |
| ћ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — пи |
| аната од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђен |
| ство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb |
| оне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове р |
| а — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непо |
| најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије. |
| b n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у к |
| ге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи |
| ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али н |
| изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од о |
| у Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник |
| е тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S |
| , то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и пр |
| ће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како в |
| жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разгово |
| ли револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот п |
| е ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од гр |
| иком, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p> |
| .</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па |
| јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста |
| ји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, |
| ј страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, о |
| <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет |
| те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико |
| .. фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега |
| е поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена п |
| на сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама до |
| настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је |
| се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тоб |
| p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p |
| ете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си |
| арац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То т |
| жити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те |
| — У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам |
| <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још |
| рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али |
| већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи |
| а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л |
| ош ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако о |
| о немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, |
| на путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи с |
| <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами |
| вљене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} |
| рава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из |
| е коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја |
| га се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пре |
| ј гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих |
| ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сн |
| се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу |
| сећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p> |
| та једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко мног |
| долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије ко |
| сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, |
| ећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би за |
| е од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још бо |
| е одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <p |
| колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао н |
| ази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере з |
| камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина |
| оревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то ни |
| да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али и |
| ра, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја прост |
| са увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема |
| ао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у |
| пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p |
| ледњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мос |
| оди, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази к |
| „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и на |
| да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђе |
| гу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у |
| ма су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини |
| лодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридс |
| з крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу |
| и крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— О |
| , Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу дец |
| о грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева |
| уши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не |
| више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је из |
| гнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S |
| head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди света |
| деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајк |
| затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ про |
| <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је |
| ад успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доно |
| глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам |
| узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и у |
| е јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, |
| /p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу но |
| ту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово |
| која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад к |
| евалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Пок |
| а киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> |
| црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <d |
| и гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније изд |
| езани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана |
| колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушил |
| /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, н |
| е ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест годин |
| пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са к |
| крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени |
| да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> |
| бране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли к |
| та, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још |
| .{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> вре |
| у, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је те |
| , чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још сино |
| а војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на |
| учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војн |
| е јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више у |
| е јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очек |
| о мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула |
| су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, |
| сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на д |
| ка, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у му |
| рније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз нам |
| с онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Из |
| дино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризо |
| ’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, |
| нула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> < |
| це плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсн |
| и језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чува |
| далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски |
| а ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} |
| о од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није |
| азе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо |
| ора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се бр |
| чевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се п |
| е остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, в |
| жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSecti |
| оре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ |
| ћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули |
| тале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више |
| устали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударис |
| ам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана |
| се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по дес |
| оћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало |
| ћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патриј |
| кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима |
| е крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потр |
| ећ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар |
| клонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока какво |
| ако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни ос |
| једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одма |
| е савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га н |
| е и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се крећ |
| не вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је |
| но и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио |
| .{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поузда |
| ?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p |
| XI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом с |
| сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, кој |
| д каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под |
| еда светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и |
| n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије нов |
| дила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избе |
| и светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога зави |
| тати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само |
| оследња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најста |
| , који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</ |
| сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" |
| затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.< |
| први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге |
| — Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" |
| одити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставил |
| ада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и д |
| а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу |
| је се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мра |
| о покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се |
| иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио ј |
| на пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењ |
| уги.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица бу |
| и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао д |
| ачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући |
| <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стран |
| вицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце |
| тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренск |
| ст из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло об |
| ране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна ст |
| пљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и н |
| сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледа |
| их страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пал |
| своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чар |
| ли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире шир |
| на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих лини |
| S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане |
| } Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне к |
| било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — |
| примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација |
| што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су з |
| сти.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клуб |
| тара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећ |
| је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао |
| је ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трп |
| ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у |
| прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је |
| љу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крв |
| у батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капет |
| разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капе |
| мурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако |
| е погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом мл |
| адрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и друг |
| њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким и |
| > <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало ко |
| ојнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих м |
| тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника |
| већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то б |
| ицима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичног |
| треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути |
| писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гом |
| p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни см |
| у два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликн |
| на мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну. |
| акрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинл |
| експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и о |
| е било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако |
| гу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш п |
| кудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да доче |
| — Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом |
| г.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb |
| чињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{ |
| ичка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; |
| ечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћ |
| зуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа н |
| ћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна |
| ек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p |
| тац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубим |
| , чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим по |
| и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету на |
| аспукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним |
| ећ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си т |
| е пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мув |
| ве.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се |
| ла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад |
| шава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега ст |
| ској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му |
| ше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предво |
| еђу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао б |
| , представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази |
| лост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленило |
| аде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> |
| кле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сл |
| а одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најте |
| ојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам |
| дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да |
| оварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори врат |
| да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јес |
| лице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових т |
| ади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква м |
| ољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће |
| итулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="27 |
| и, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваш |
| аље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S |
| шао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне |
| оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога дете |
| ала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних |
| ла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по |
| у утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу |
| спунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило с |
| је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и |
| ригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна |
| ђе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — о |
| бока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је |
| ем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила |
| оћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига |
| аче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико пра |
| е, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за т |
| ко газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили ма |
| Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су |
| још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је ка |
| е, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била о |
| ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом |
| ји је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је о |
| >— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим. |
| цим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница |
| полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, и |
| код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, нас |
| а славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелиће |
| да, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља |
| падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Ос |
| лазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то |
| едно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спа |
| е опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гле |
| и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, |
| ру престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју |
| ји си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми уве |
| на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>С |
| ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасн |
| ај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поје |
| ода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p |
| ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити. |
| око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословил |
| велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животињ |
| невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала с |
| "347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте |
| у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се ч |
| <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би |
| и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу |
| а непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је н |
| ао новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће |
| ико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна ме |
| .</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не ве |
| вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим у |
| цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је |
| ецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од |
| мандом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном зау |
| но из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио јез |
| и ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узно |
| а ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви |
| Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити изв |
| снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи |
| вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Су |
| напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир ре |
| упује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и |
| вима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за жив |
| </p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом т |
| у избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </d |
| врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва д |
| да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције |
| ници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их мл |
| .{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бис |
| лови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у ко |
| о како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја и |
| а те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} |
| где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се мо |
| овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми ј |
| ни, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје |
| , ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали |
| војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет по |
| таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела ј |
| га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу |
| ледњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, ко |
| е колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити к |
| ега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је |
| е узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећ |
| одили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јел |
| једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све |
| ноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изоста |
| мбра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва |
| сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћ |
| о ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су |
| љу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и |
| ећ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара о |
| д није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским је |
| и које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији су |
| та али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то |
| нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> |
| а се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало закло |
| и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни |
| е, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћ |
| и се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведр |
| на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и де |
| анствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одв |
| реко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одат |
| мо посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су подн |
| а понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је в |
| нита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са не |
| и једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београд |
| ош заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале |
| а је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и |
| чекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, |
| а, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта гово |
| чки искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за |
| су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и ча |
| његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: ка |
| ласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени мо |
| ле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу |
| љ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што б |
| товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако с |
| стаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да и |
| анити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат р |
| стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетан |
| а да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се |
| "517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, как |
| днаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је |
| не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p |
| ислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око |
| а, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас |
| о ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се з |
| дају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, |
| иђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезг |
| ила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах об |
| ску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрц |
| е човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ |
| огла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једно |
| сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, |
| ка носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општ |
| је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћа |
| ољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у уж |
| ао оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> < |
| ена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући кос |
| умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако ј |
| е примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да ос |
| ј прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очи |
| м!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој |
| инама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ћ |
| и напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима |
| ини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који |
| <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао бр |
| рош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и |
| ичку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива |
| буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од о |
| када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команда |
| и стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао |
| и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледат |
| ова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и забор |
| буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, ко |
| умних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишки |
| p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о ко |
| , напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{ |
| дна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казује |
| трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити |
| ну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{ |
| има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша |
| Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило сла |
| .{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и |
| а штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што |
| ада је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести ус |
| <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почи |
| Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, гд |
| ве оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он ника |
| а пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник |
| и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који |
| упиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и |
| ети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до ко |
| мо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно |
| кају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и |
| вде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад |
| аљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација |
| ="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би |
| за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и с |
| се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој в |
| што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{ |
| нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а |
| е, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа |
| долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога |
| е далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа д |
| казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вра |
| грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која и |
| ојима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или иг |
| кретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разоча |
| ов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнод |
| али су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и о |
| х и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене кућ |
| месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба |
| звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатељ |
| данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је |
| ке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим гл |
| Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако |
| нуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва прат |
| смо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера |
| ове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још ј |
| Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се кру |
| авале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка сав |
| и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи |
| етрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме |
| излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на |
| ign xml:lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стој |
| итка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако |
| чна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год усп |
| и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{ |
| би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p> |
| је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо бо |
| Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздањ |
| ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу |
| а ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оста |
| јка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је д |
| 1_C0"> <gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежн |
| а требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као |
| и није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској го |
| али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када |
| све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка |
| ом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој п |
| вољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо |
| ала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буд |
| да је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, н |
| јих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачека |
| е, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се врати |
| етује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, |
| точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућ |
| очкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућ |
| до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станиц |
| шла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га |
| трли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише с |
| што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, |
| , која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаст |
| смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрип |
| крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад је |
| ца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишо |
| ам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Из |
| некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може |
| о настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од |
| дрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кош |
| амо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редо |
| н никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање |
| у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога |
| ација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија |
| , та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину |
| нка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора |
| кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>На |
| е ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шт |
| еза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један |
| и су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао |
| уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских |
| а Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије. |
| ка, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру з |
| ућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, п |
| а пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу бе |
| зива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала шир |
| обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам ј |
| ола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се ти |
| , вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однес |
| ње је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се о |
| или и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља осно |
| гледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још |
| о нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајк |
| а одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап в |
| {S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“. |
| влачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} |
| ужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њ |
| ушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, та |
| пет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су к |
| непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао с |
| трпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се |
| да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утис |
| шкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници оди |
| дизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S |
| иције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се |
| и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је |
| код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном |
| о човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на ср |
| а најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу |
| ка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се |
| најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла |
| о хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није |
| прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана |
| пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам сна |
| те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као н |
| ојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га п |
| лу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успо |
| час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у |
| трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: саз |
| пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и из |
| припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један рук |
| ља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво |
| стао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је ве |
| и догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо послед |
| и, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих држ |
| пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас к |
| и живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ћ |
| ди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на п |
| тисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна К |
| о друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и с |
| ви свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колик |
| одине из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се |
| ју Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци ова |
| ња, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: |
| х пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране |
| ди којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, кој |
| планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела С |
| иба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша п |
| краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасн |
| ћи се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представља |
| су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних пос |
| ој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као к |
| лених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, из |
| ће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убист |
| се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равн |
| ву а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, т |
| натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да л |
| е се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те он |
| приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа с |
| затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и |
| има, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо ј |
| — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој коло |
| се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики на |
| е може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам |
| бом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и |
| n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлог |
| нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и |
| је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у раз |
| јкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, |
| узети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном |
| ржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клону |
| и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подн |
| сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам |
| која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око |
| ио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђе |
| шим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да |
| е што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант |
| али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме ст |
| ник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је |
| љена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и з |
| друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгони |
| штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што |
| терског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јут |
| , покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потра |
| ој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лут |
| људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те г |
| е, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са |
| забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо |
| се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> |
| раћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више |
| ва ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила |
| а пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској ста |
| м својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла з |
| и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту дово |
| ватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно |
| тражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} |
| алим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и је |
| човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у заво |
| но жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ови |
| тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даљ |
| о на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је има |
| дар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога |
| ке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: у |
| држати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић зад |
| двојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар гл |
| онту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено |
| непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају неприја |
| ти, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако |
| аш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше ми |
| ужичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном |
| тра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини |
| пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промукли |
| о а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој ј |
| вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, он |
| ље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци |
| м зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стра |
| нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој |
| а чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на по |
| чно.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још р |
| гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре д |
| до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> |
| а сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крв |
| непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога ум |
| емо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говор |
| у и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толи |
| ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb |
| те и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на с |
| у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала |
| она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подв |
| ћ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, |
| ожем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране д |
| нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напушт |
| ити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз р |
| аши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је |
| да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер |
| Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је |
| ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да |
| радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стег |
| и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка |
| релити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, |
| чки бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мра |
| љускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар у |
| за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без н |
| b n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом |
| ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није мо |
| мрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости |
| л, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму чов |
| стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа стр |
| је су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> < |
| њем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам јед |
| је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, јед |
| иликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто |
| а половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, ко |
| викну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе д |
| его жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне |
| <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих |
| <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам |
| {S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српс |
| капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен |
| ницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници г |
| ехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је |
| кле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су |
| самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца с |
| осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није |
| о фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, ко |
| , кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже |
| ица?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којег |
| аигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а тр |
| нај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у доли |
| у се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.< |
| колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки |
| сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло |
| на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чис |
| Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које |
| ркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који с |
| мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о еска |
| а њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Ка |
| > <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ст |
| и није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила с |
| у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт |
| о ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал о |
| брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачун |
| </p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро н |
| то бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И |
| питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама |
| грају, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пе |
| на блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати о |
| Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p |
| сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико ниш |
| — А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ј |
| ло, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— |
| даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, |
| о, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; |
| м мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обрис |
| ивели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, кој |
| ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а н |
| тово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите д |
| а се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку пр |
| мо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати је |
| учили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати че |
| рељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, кој |
| а снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На к |
| ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— За |
| рана?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутр |
| кта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> |
| ратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме |
| краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?< |
| бију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S |
| во, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.< |
| али, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзов |
| или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није дово |
| његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто годин |
| ше да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и |
| ! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — до |
| ећ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло |
| емамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посл |
| амота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поруч |
| вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од мини |
| ного ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том прол |
| оградска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирира |
| оју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да с |
| збринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући веро |
| ко ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим пит |
| од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, |
| ад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> |
| онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свим |
| као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим об |
| </p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја |
| је смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, |
| чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља она |
| би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије неприја |
| ве су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из |
| , ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи. |
| очанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, б |
| тио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту заст |
| , благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ак |
| говара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бра |
| пријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка |
| доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога |
| мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико |
| , рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута |
| е л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући г |
| ављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — зау |
| <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо |
| и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај гов |
| ј глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S |
| — Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар |
| {S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасм |
| мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Не |
| пакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну |
| Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал |
| жноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга |
| кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} |
| анели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би за |
| ћ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са са |
| тиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели |
| ник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио ал |
| га тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> < |
| ата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако ист |
| ?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се |
| ом целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим |
| доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба |
| ићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлаж |
| ли „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у |
| : „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у пото |
| > <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, |
| „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А про |
| необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се р |
| ди, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако |
| да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што |
| звикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушал |
| исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охри |
| одавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависил |
| ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и |
| а децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} |
| ик из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи |
| >У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за приб |
| ећ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарм |
| договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, ал |
| ирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — За |
| један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и |
| оме шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним |
| еком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца |
| у се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све мог |
| е се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и без |
| лико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и н |
| умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна год |
| мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ниш |
| ре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фоте |
| </p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, глад |
| већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите о |
| амо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толи |
| , не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине |
| <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учин |
| својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку стан |
| ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо јед |
| а би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> |
| авде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат ил |
| теринско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге |
| Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био |
| груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли |
| х је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> |
| да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да |
| да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пр |
| аш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— |
| 484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам се |
| ја више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, |
| кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна з |
| атекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се |
| апред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак |
| тељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могу |
| у дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара |
| , те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена |
| >— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни шт |
| <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.< |
| ки, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би о |
| е знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драг |
| је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вел |
| га ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Ста |
| , измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и |
| ица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> |
| га војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и |
| ори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, с |
| и, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од |
| јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си |
| апуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да |
| Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете! |
| У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, к |
| трим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода |
| е храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спус |
| {S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне непри |
| киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те прос |
| ајбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, раз |
| м услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио с |
| ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Он |
| ећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јев |
| ма, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили < |
| або раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мисл |
| да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но |
| ћи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, |
| она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле |
| има не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског К |
| — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заро |
| то па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту |
| {S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, д |
| гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, п |
| топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ром |
| то ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Ти |
| ко дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали об |
| лник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и |
| самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без завара |
| а им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути |
| } Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при ко |
| .</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Н |
| упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и г |
| е очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и |
| ило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната п |
| Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спава |
| д, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало |
| је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете во |
| и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госп |
| покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек д |
| 7" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпу |
| </p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и осво |
| љно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тиш |
| ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми је |
| офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли |
| а узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, в |
| ћама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је обр |
| равите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а ду |
| ана и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{ |
| ином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, ј |
| p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, |
| о обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила |
| руго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се н |
| савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин п |
| ига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају |
| S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећ |
| ња.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове |
| p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p> |
| продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски |
| м друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и с |
| жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доње |
| једина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним круго |
| атучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и ма |
| ачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборавља |
| на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво на |
| Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни |
| S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у јед |
| а средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанков |
| понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мај |
| е постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош по |
| иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику |
| >Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардаре |
| у се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају |
| ане друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онам |
| ахтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија |
| очели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за |
| , што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и |
| вао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, |
| о гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменам |
| окисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицо |
| ост таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по |
| бу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p> |
| длеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури коли |
| време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе ко |
| паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вел |
| о и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао са |
| јатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се т |
| олегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли |
| тири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падин |
| њиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топли |
| , која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зор |
| иљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџ |
| ном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Д |
| дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не |
| ну слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понеће |
| и сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} |
| змакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањ |
| ти.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зо |
| и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има |
| мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио |
| Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула п |
| источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да с |
| ву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцен |
| и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претр |
| фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога |
| просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а пли |
| чким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш |
| ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу |
| ред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дрим |
| е се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се ра |
| о главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где ј |
| .{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на |
| којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног по |
| на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септем |
| " /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авл |
| ад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо |
| је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање |
| у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две с |
| ни су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње. |
| ијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одме |
| зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, к |
| се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате |
| тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p |
| ада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нан |
| и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковни |
| кору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и за |
| града, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са он |
| е један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само по |
| пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабра |
| м планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се он |
| иротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог д |
| можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се |
| р не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да н |
| ку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} |
| обра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном п |
| <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>В |
| да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Команд |
| везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири |
| ориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће |
| есе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те |
| чким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у |
| д оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних |
| д оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од |
| S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сет |
| S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двори |
| ћ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља з |
| , тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмеј |
| одина носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S |
| ом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде |
| диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Р |
| очеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улиц |
| лица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар |
| аним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и мо |
| екад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлост |
| ега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и с |
| већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се |
| ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Н |
| дно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заб |
| рина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и |
| .</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац у |
| још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које с |
| ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два т |
| ко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? |
| је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим про |
| а свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер |
| буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама |
| мрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од теш |
| >Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим живото |
| .</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту |
| е заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, |
| отећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово |
| не ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим свој |
| уј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити |
| већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњ |
| ли га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> < |
| ели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим дон |
| ражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он |
| слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину г |
| спродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њ |
| е чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усија |
| злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мил |
| и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о ње |
| јим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе крово |
| е жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта |
| .{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек д |
| а ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршиј |
| речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслон |
| ице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрх |
| >— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно |
| дних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћ |
| е све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које |
| {S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у |
| непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те |
| у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> < |
| друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо |
| м дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо до |
| апетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пу |
| .</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још си |
| дара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" |
| по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шиб |
| главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак |
| ед иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим глас |
| косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше б |
| оре, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да |
| ли нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само тр |
| ати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице |
| стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао |
| се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када |
| лепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом П |
| Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повуч |
| утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</ |
| иске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и план |
| копљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је с |
| владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас |
| е и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у При |
| азио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо так |
| а столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених |
| ије вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне пре |
| бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав прв |
| ала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један м |
| оба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути д |
| је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из |
| једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, |
| је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекуј |
| у — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — |
| а се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих |
| кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била за |
| ечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира |
| ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници н |
| ледњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућ |
| едну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа |
| да мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили с |
| једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говор |
| ога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жу |
| е онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је с |
| би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, |
| Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није би |
| — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантов |
| данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају |
| ешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, |
| ано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрест |
| огу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како са |
| њаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши |
| еразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то |
| гла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних |
| прези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Гр |
| ем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према |
| ах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше |
| разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крово |
| дано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом ко |
| м немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је бли |
| ве у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> |
| Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповед |
| омени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седниц |
| и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је ј |
| тересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне труп |
| смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би |
| једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите оч |
| и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао са |
| Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли ис |
| одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} |
| аљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и ра |
| творени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизи |
| о у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у пла |
| Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао... |
| докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену пр |
| је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са кос |
| са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти |
| p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихвати |
| о на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца с |
| , немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине о |
| мо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских ј |
| витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која с |
| Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и ни |
| фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напа |
| крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се |
| а казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини |
| е су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почет |
| ="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} К |
| лезника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове |
| а — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, з |
| ио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером |
| ам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам |
| има.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче |
| ма исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била са |
| таза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на ра |
| и слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мен |
| одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n= |
| ту овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S |
| исле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S |
| без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Че |
| ичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себ |
| престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра |
| из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, |
| он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара |
| везничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> |
| има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се в |
| да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организуј |
| ом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ н |
| S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својо |
| је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?< |
| рочанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти |
| етно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би |
| едбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрат |
| а сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да п |
| други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је |
| вили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био заг |
| , прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да |
| она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p> |
| чице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане |
| позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време п |
| смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их |
| има на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговор |
| ељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ј |
| , то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А |
| а, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да с |
| ојска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су на |
| p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чуј |
| их гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута поно |
| /p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ј |
| дну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам |
| други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и з |
| одина и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Го |
| бележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслу |
| убо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зиди |
| е стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И он |
| решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но шт |
| раду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочи |
| за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређ |
| ештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред со |
| овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећем |
| ме носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим |
| ризренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће |
| че у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукави |
| редлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број му |
| бо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S |
| ћи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај |
| твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и о |
| питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где |
| за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наи |
| анички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути |
| напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и |
| рска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи |
| а заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло ч |
| и, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућ |
| чена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу |
| ета.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушк |
| } У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима |
| у нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би |
| ом тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескињ |
| са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегал |
| из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темељ |
| нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо забл |
| на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на |
| ађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у сел |
| напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним |
| вања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се н |
| } Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га |
| мљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкам |
| нога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до ку |
| тну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете в |
| еравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Д |
| е, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема |
| рави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих |
| пусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то |
| , њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> |
| да.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Вел |
| им шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и |
| за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у |
| метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Ал |
| наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и |
| е у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отвор |
| ек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна К |
| глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исуши |
| дњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, |
| p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде свој |
| </p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се њег |
| соби; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбин |
| <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни |
| рочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну д |
| а на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не прида |
| Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадал |
| едан батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <p |
| о обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породиц |
| рићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су |
| ну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да по |
| иције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у |
| Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешћ |
| ибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на г |
| у, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те |
| али сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи |
| фесији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја |
| пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог иза |
| д и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову |
| е у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде с |
| пет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутр |
| .</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно |
| опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, |
| обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше в |
| како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару с |
| аденовац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{ |
| струко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући |
| ију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он раз |
| вање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глав |
| ко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио |
| <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких |
| ичала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи ос |
| оследњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и |
| ледњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="6 |
| срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до |
| крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало |
| ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој усп |
| ре.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да с |
| ња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} |
| ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли |
| <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, ал |
| че страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на стани |
| оци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Н |
| лице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мрт |
| уга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армиј |
| дске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у М |
| се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће |
| е, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тис |
| камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео |
| е, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победн |
| а лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење |
| дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна б |
| ило ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у |
| смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватри |
| ава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља ра |
| бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све |
| је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши |
| а света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим |
| ачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно |
| наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не |
| теран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој |
| ли.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва |
| ат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са |
| их је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S |
| од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топо |
| дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од |
| воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бед |
| да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван рад |
| и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни |
| с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад |
| очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан б |
| арачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли |
| е знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа ми |
| ењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити сво |
| Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћ |
| p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мој |
| оједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричав |
| еогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било |
| гање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, |
| погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада ср |
| оје се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека ј |
| сматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с |
| рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краље |
| оштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене ж |
| година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донет |
| цузи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалн |
| пет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јабла |
| зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице уст |
| те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна сти |
| не Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала о |
| ки елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за вре |
| ици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На ст |
| з неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студ |
| , у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах с |
| едан човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога т |
| пушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са |
| у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле |
| p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској |
| њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без п |
| да и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица |
| ла, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је б |
| S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђа |
| ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без |
| а доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, ко |
| узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођем |
| ем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то б |
| Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо |
| настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за |
| па их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, н |
| на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати чит |
| варали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узи |
| ске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а |
| њи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на к |
| рам, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога |
| под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тр |
| сто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи |
| а овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговач |
| еву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави |
| и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?< |
| у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу кар |
| се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњав |
| дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу |
| ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Преба |
| се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је |
| b n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и |
| о брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и о |
| а столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико виш |
| штину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је бил |
| кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер |
| прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба св |
| дајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске. |
| луму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала |
| о ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци чита |
| светљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја |
| је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кро |
| ла на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мунд |
| а, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила офиц |
| Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нароч |
| приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза |
| пустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одл |
| но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што |
| те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Бо |
| > <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице |
| да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици |
| „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне ж |
| о сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над |
| нике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спушта |
| два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{ |
| е из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада |
| у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад кам |
| ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Го |
| с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој до |
| кве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. |
| ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили |
| брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како кој |
| куп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити |
| ји је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и ка |
| а ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у с |
| се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Ал |
| подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напусти |
| чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и |
| патом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи |
| али, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себ |
| бори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окрет |
| бија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава ј |
| обија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на |
| даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога св |
| влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p |
| и своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причи |
| доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцел |
| идну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеш |
| <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господ |
| и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кро |
| е се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробиј |
| агустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске в |
| су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бав |
| добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и ста |
| групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p |
| две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осе |
| крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ват |
| ик кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са др |
| влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је после |
| Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер |
| номе селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p |
| ве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју држав |
| још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и пов |
| .</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— |
| Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живе |
| е више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога ча |
| је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина |
| гиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који с |
| које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се |
| љ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећ |
| оловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може от |
| ту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене рук |
| у негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катас |
| којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Паз |
| рију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут про |
| друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљ |
| е пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, бол |
| p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по о |
| анице.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи |
| из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670 |
| ари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све н |
| Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па п |
| на па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили к |
| ичу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнин |
| ја; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Срби |
| опа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После н |
| чајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим |
| се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па о |
| не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па с |
| рачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба |
| станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилиз |
| , јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мра |
| >Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на к |
| првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се с |
| усто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на |
| е да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> |
| е Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју |
| јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде ко |
| аду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; п |
| ом водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он |
| о у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с |
| ризрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност |
| тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их бил |
| у која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се уз |
| ја је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољ |
| сти!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а |
| начи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би |
| Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и поче |
| паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубо |
| евојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је |
| поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад д |
| оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башт |
| м о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скоп |
| и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна год |
| на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно |
| о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети д |
| поведала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слаб |
| а се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо прину |
| а, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загуст |
| вако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почива |
| светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст |
| у ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она |
| рата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ |
| д Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благосл |
| казивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене |
| b n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али е |
| ама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је нек |
| <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то н |
| ила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, |
| ниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са о |
| не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних |
| знајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утв |
| знајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се |
| сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и |
| немирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним н |
| а Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био ок |
| повољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају нек |
| ала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба с |
| о река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који ау |
| очитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа м |
| омандант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спр |
| стрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало |
| казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Ниса |
| у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у ком |
| а у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; му |
| јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени |
| е ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба |
| е као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица н |
| је ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влад |
| ла и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица |
| сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, к |
| .{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу |
| у тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кре |
| љда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чу |
| сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варо |
| је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p |
| pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад из |
| ве више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београ |
| на кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви вол |
| станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше |
| ицу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} |
| лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би м |
| ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерн |
| он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се об |
| ну, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} |
| окрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више заг |
| и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе |
| ирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини |
| јаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не |
| успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сва |
| еч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су м |
| ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, |
| страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се |
| е завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, о |
| е очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни п |
| ора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није ре |
| } Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако |
| ез ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико наро |
| ала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи |
| се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p |
| т, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која |
| одримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</ |
| p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на |
| погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше |
| ињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их |
| рхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, |
| слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из |
| н завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хекто |
| капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ тел |
| ом војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом |
| рпску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска пов |
| аша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је |
| зраз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, |
| ери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, до |
| ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му |
| м зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и ча |
| атије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! |
| Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подс |
| ају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p |
| е предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе |
| S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет с |
| је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају |
| и над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског |
| вских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, |
| р и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш то |
| смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који ј |
| сретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море б |
| прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем тр |
| арске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила |
| лимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло ст |
| на зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећ |
| /p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају ње |
| pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала с |
| очекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом |
| е тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла и |
| ад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле |
| покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светл |
| Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, пр |
| ре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, м |
| китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигран |
| једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} |
| а целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} |
| м цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламен |
| ућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиж |
| ворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко |
| аве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о попл |
| ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p |
| на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв |
| наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пу |
| у војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет |
| грути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочи |
| д се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> |
| ненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је |
| гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за по |
| срећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} |
| поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од |
| као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и ра |
| ма што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били с |
| лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него |
| ања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољу |
| кочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама |
| е мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме |
| им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав |
| речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, пре |
| гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напољ |
| изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона |
| о и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска |
| обила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрис |
| е мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> |
| а су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> |
| а свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим |
| е чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о ово |
| све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговара |
| све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутиј |
| жен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први |
| и престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, кој |
| а ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту с |
| тав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</ |
| таш онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле ј |
| ићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Кома |
| можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где |
| ловине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и т |
| , било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носил |
| х улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу к |
| ="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујал |
| о, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај ов |
| људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако ј |
| х коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва |
| прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на |
| има, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али |
| кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо |
| и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по груди |
| ма и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по гру |
| чима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товар |
| ада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситн |
| ола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, ни |
| длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, в |
| p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплан |
| .{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из кам |
| механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да |
| њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плав |
| зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, п |
| ли, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише с |
| и велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у |
| полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину ко |
| рум.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви |
| ицу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о с |
| храњена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ |
| а су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не зна |
| жаву и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да с |
| се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој |
| лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а ч |
| {S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупа |
| многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, пој |
| војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње р |
| /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза кас |
| кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још |
| овела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми ре |
| {S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгуб |
| ћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој |
| као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букт |
| S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који с |
| и, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не д |
| а, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пе |
| лазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p |
| и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се |
| топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аеро |
| трли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које с |
| усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мр |
| емена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ход |
| идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао гл |
| онима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле |
| е и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бо |
| шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била |
| л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорил |
| и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су |
| , да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, к |
| јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се |
| Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у |
| , буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из до |
| пала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и вл |
| ост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скеле |
| ао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава |
| учило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час нар |
| се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу |
| ујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, |
| тви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака |
| зда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци |
| ва и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из |
| о се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, к |
| ове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из |
| о је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изн |
| о је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније и |
| гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући за |
| је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а |
| зним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносн |
| ући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом бе |
| у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па б |
| воје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса. |
| темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Круш |
| се и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{ |
| о да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су посл |
| по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Срби |
| — Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напу |
| сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико проз |
| о је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, рук |
| сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али |
| зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона |
| село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго |
| најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом прилико |
| азио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути ш |
| србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове |
| сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме р |
| посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Ма |
| снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилик |
| авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам |
| мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају |
| ог постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из |
| е бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима ко |
| да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долин |
| них двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, |
| це допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним п |
| дновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме |
| , јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дош |
| где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он |
| лу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се сама |
| капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем кр |
| кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио прија |
| о; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb |
| исе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало |
| ињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, та |
| а су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матер |
| х кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало с |
| умовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их |
| тићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике |
| материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале ве |
| вале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на |
| а наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место |
| нолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља про |
| јим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у в |
| даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у |
| око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те го |
| и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек |
| ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако м |
| да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи м |
| ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже |
| .</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откоч |
| планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца |
| да сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> < |
| лничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где го |
| нили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало п |
| е споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и д |
| ан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и п |
| и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист |
| а врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега |
| ан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и |
| великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и |
| мену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно ис |
| ега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких г |
| , коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то зар |
| месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не зб |
| ана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се |
| споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учини |
| хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини |
| удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором |
| Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се ка |
| кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да изв |
| м, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пеша |
| м, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешач |
| у да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И |
| и останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренем |
| прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када д |
| окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега ра |
| , где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце |
| ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњ |
| и.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све ч |
| асени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телеси |
| а, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога |
| е у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине п |
| урој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ра |
| ких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скоп |
| док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и |
| а, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима |
| и.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из ку |
| ора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и п |
| и гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ |
| <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога др |
| ац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас |
| ле махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} |
| ле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и нем |
| лац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у |
| одаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избе |
| ама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас го |
| ме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Н |
| ужавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђен |
| ћ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до |
| а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још |
| рнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека |
| гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклиња |
| д.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> но |
| нима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има н |
| је рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су |
| } Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину |
| на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за |
| "378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и ста |
| цу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њи |
| :</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на |
| е, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви пи |
| и био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест |
| дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изг |
| сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати |
| јима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, |
| материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, |
| и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их саз |
| ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан |
| редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних |
| p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! |
| е и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди о |
| реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве |
| ћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, гр |
| а ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту гд |
| на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од ју |
| м. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без |
| очели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело |
| и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су јо |
| лови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато |
| им друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато |
| .{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и |
| Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно к |
| то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећ |
| ито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку |
| војем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка |
| ви ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по |
| гим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арн |
| а осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се |
| азе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друм |
| же.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају к |
| трпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитат |
| придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоварено |
| бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избри |
| чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад |
| арима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб |
| е, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдраж |
| му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробни |
| дница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дри |
| о освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашују |
| ресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и дру |
| је су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа |
| и Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} |
| душевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одуш |
| а и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он н |
| евијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо и |
| ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његов |
| у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде |
| анским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца |
| м.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи ко |
| олничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рање |
| ги пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — м |
| бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, |
| бетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник про |
| су мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака |
| и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она је |
| пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ј |
| ? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријат |
| обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај |
| Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, |
| он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да |
| ас подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али |
| аћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе но |
| да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, к |
| итањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p |
| рте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа. |
| идове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се сп |
| ана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извез |
| царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и к |
| есто, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} |
| .{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукав |
| ковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: |
| е кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под коли |
| <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којим |
| а, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас пред |
| а дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, тав |
| г народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова |
| , увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових ро |
| ви фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао з |
| жава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која |
| о он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се |
| ода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим |
| грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послу |
| зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на једа |
| леним блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим |
| један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, |
| а поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама |
| гао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеос |
| ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло ј |
| абринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне ко |
| > <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједа |
| али су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окрет |
| лопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и т |
| емци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу |
| овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знај |
| ки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Б |
| pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, |
| } Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднаду |
| као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, по |
| ризрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се |
| ица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица наче |
| нас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената |
| есретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тута |
| и мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три |
| , који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те план |
| } Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у |
| а никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пр |
| волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седи |
| овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади |
| земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у зла |
| рдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А как |
| пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> |
| а наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генераци |
| пне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, |
| една снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече |
| ба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазито |
| ђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p> |
| уковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламте |
| ђане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> |
| на неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале |
| правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два |
| латно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном г |
| оне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их провер |
| говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до пра |
| о, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да |
| а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здра |
| борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сре |
| моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} |
| мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од |
| н темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Је |
| ају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разго |
| ајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше поже |
| е по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије |
| сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од с |
| и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то ср |
| ерујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Н |
| pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва |
| да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући |
| и га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забрин |
| крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече |
| ци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скуп |
| го и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим |
| друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се |
| <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb |
| дови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечера |
| S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до |
| је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све |
| ва за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, |
| се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је |
| анем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господ |
| један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају |
| огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам го |
| а нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо. |
| очници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не |
| } Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се |
| ву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тон |
| га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га |
| омиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су пре |
| ила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе д |
| овек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, поду |
| сам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покри |
| ном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини он |
| гледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате сво |
| ла је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пуст |
| с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну |
| или утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они |
| 11" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке љ |
| од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даљ |
| авде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је |
| Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио |
| а су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва |
| и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као да |
| светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сен |
| иже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотогр |
| ја је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојн |
| бунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезав |
| истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пре |
| елезнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на |
| аром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и ка |
| деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла |
| авим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем л |
| шчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције. |
| и низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад |
| укао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас |
| рје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама |
| други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} |
| релије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и во |
| поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама |
| к такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не м |
| диш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си срета |
| ловену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим |
| <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заб |
| рпска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници |
| <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, |
| е у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђ |
| пор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фрон |
| авештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и послед |
| а расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Т |
| та му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка |
| неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњи |
| ша је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено |
| и поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мр |
| где у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и д |
| у топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног допис |
| е више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрћ |
| другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по јед |
| дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</ |
| и друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује |
| ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз |
| тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити в |
| пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори |
| е био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три |
| кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и пре |
| па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устан |
| увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и приз |
| ржати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио |
| Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не п |
| полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав лого |
| } И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поузд |
| уља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи диго |
| } Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима по |
| и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за ду |
| који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као |
| е под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз |
| удбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломит |
| тима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ п |
| елефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а |
| о ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко г |
| пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, |
| а ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме |
| рањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно ст |
| е им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао |
| ле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску вој |
| — Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p> |
| дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретниц |
| рада и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну ре |
| ло мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењк |
| ’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, науч |
| одаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — |
| а изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ств |
| о, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао пре |
| које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиж |
| , а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и пови |
| а, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњ |
| а, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мал |
| рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће |
| И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој |
| нутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, |
| поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" / |
| де се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини. |
| е које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као мла |
| а и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је |
| о не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани о |
| иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду |
| е.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да с |
| удновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу |
| избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини С |
| а отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} |
| авом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p> |
| риближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српско |
| Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току |
| ље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са |
| ати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} |
| p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују с |
| окрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног |
| под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Бу |
| се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ват |
| лећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком ко |
| е кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} |
| Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачк |
| д, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} |
| ља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра |
| мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на г |
| на по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ип |
| учину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупир |
| кохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не зват |
| отиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једв |
| .</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрек |
| челству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђе |
| а.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола |
| а тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</ |
| у свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у |
| и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па |
| иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, св |
| а се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час ка |
| ем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ о |
| S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пус |
| оји је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма |
| тина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, |
| их долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> |
| ском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина |
| ако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав жив |
| о дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, та |
| и које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо |
| и оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поч |
| били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да |
| Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушт |
| илутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви |
| ш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нереше |
| не косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било |
| земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци он |
| занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери н |
| ци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те |
| батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у б |
| ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> |
| овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко |
| /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога да |
| оје, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире |
| кива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надл |
| собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <p |
| је што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допир |
| ме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, сум |
| ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у д |
| онила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам л |
| о <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> |
| аде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако б |
| з стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се |
| а грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну коси |
| тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, |
| д које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања с |
| ла и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и |
| бмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је ње |
| ме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војн |
| е пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу |
| еном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистриц |
| ла у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материн |
| ветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, б |
| реди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети д |
| овек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме |
| голела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди усп |
| ењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш с |
| оманда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опр |
| се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона |
| пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је па |
| исам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ |
| ање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витано |
| предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајан |
| мпа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи |
| град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу |
| неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато |
| а овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима сво |
| но проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни |
| Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, ко |
| заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одст |
| тају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизац |
| оз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну в |
| нас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би |
| , крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се в |
| у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у су |
| оћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како |
| им добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, к |
| е интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав на |
| њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је неста |
| вари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих пут |
| онети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим ства |
| дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ниш |
| > <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где ка |
| а људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто так |
| и да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијал |
| н али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га по |
| /p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и пр |
| крајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бе |
| лобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до о |
| и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по |
| Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они |
| <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом |
| у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнан |
| н се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га пред |
| агу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачн |
| S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље |
| и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без |
| ња, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо |
| е истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је приз |
| е остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, ниј |
| осе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> |
| е укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао и |
| ебо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, за |
| на се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питањ |
| д пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не мож |
| ађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило |
| ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови с |
| илна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд |
| на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још мож |
| и би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тог |
| {S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које см |
| } У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} |
| /p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, |
| девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не |
| у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин п |
| и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад сав |
| клапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сва |
| х мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, |
| <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да н |
| учешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} |
| ојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, |
| е комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Кос |
| ети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас ј |
| узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом к |
| ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само |
| И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван |
| је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слоб |
| рача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силует |
| задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши |
| ом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи |
| оспођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу свој |
| брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са |
| брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачк |
| онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, св |
| на, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било |
| ало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окић |
| ава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди |
| ике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли сво |
| их положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне вој |
| н се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журн |
| се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринут |
| а батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај ниј |
| ладичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ б |
| е само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и д |
| све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији |
| нака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и |
| ле, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грц |
| нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси |
| лас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо зад |
| да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, м |
| и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим |
| желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо с |
| да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гур |
| ви су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборави |
| Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалиј |
| ене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала |
| чињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове |
| на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава пород |
| и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који к |
| дступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам гд |
| {S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n= |
| до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице |
| те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и |
| ита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> |
| у постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји |
| Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За сво |
| ик! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Мо |
| када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог ред |
| дајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него.. |
| наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је |
| ејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, на |
| шке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, |
| има...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али |
| } Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко по |
| вну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ће |
| је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих |
| заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да зас |
| ом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће го |
| ндука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је |
| ј у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мал |
| ела, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, |
| е, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под ла |
| ени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомил |
| } Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане |
| у из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо |
| пријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још ј |
| тпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погле |
| о онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати |
| хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата ал |
| воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, |
| данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка сти |
| а, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао избор |
| олице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдр |
| колице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдр |
| ле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</ |
| ики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледа |
| већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спушт |
| {S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке |
| ао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у п |
| други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те оби |
| мобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи |
| и хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али |
| љ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — д |
| е на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и |
| им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да |
| ећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похвата |
| ше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S |
| S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> к |
| рађена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасн |
| нке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас |
| о говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ |
| ји су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пр |
| ађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином т |
| “.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дим |
| непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски |
| то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на |
| Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на бл |
| ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити |
| омишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен |
| што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са |
| из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који поса |
| јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску |
| је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} |
| и превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађан |
| да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозавет |
| слим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499 |
| апунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на |
| брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим камен |
| е мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живо |
| све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Ј |
| е очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а |
| шицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Кл |
| ацину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглес |
| сом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити |
| цину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и оп |
| Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за |
| како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданији |
| акова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан |
| мо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> |
| а не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни пос |
| тво поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, |
| разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је |
| ма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога |
| ри и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме б |
| ца је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, к |
| ољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Ка |
| а понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи д |
| авој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику |
| тали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опрем |
| риш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше ре |
| аше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу |
| да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, п |
| атинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи |
| ећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорски |
| о негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му обра |
| и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео |
| аљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њихови |
| нска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује св |
| на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, |
| <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што с |
| {S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се |
| на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се теш |
| ирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској и |
| да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жр |
| .{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, р |
| као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новиц |
| као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће |
| те.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој |
| ла.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов |
| ерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви |
| згнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, он |
| дове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранск |
| Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век |
| лази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се |
| се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са вата |
| га — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савла |
| отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у дал |
| пре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђењ |
| штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас сед |
| ређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима ил |
| и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених кона |
| рјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb |
| о собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и п |
| а од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у д |
| , како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко |
| о превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи д |
| маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с ве |
| ање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У то |
| ко се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош ту |
| има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дор |
| розвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни оча |
| Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско по |
| ути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира пр |
| таде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Г |
| пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних п |
| а коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и де |
| , предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подво |
| ијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавиц |
| већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме поло |
| застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу |
| ирама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што по |
| њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од |
| Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме герман |
| уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као |
| једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у овакв |
| и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је иско |
| ависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назр |
| ="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су |
| азболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умира |
| де је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у |
| много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и |
| оћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле с |
| у; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви |
| о почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, по |
| же се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северо |
| ције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Ку |
| <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, |
| Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне попла |
| сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост он |
| глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат. |
| куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не мо |
| е већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало |
| ета који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој |
| и ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини. |
| оји се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, з |
| ги.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војни |
| ви страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су так |
| ељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који |
| стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господи |
| ен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пласто |
| је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова |
| су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод н |
| утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <d |
| азговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно пр |
| еза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу |
| руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо |
| обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се пла |
| ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако |
| ула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још л |
| једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за |
| који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Пој |
| новници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од стр |
| ужиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мир |
| > <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скр |
| а а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисл |
| ма, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја оф |
| столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима |
| "689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, н |
| једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјани |
| абио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравај |
| на и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас бил |
| ане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да вид |
| Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи |
| помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се |
| њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обич |
| сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час раста |
| деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те сл |
| адост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и за |
| ос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос |
| од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музич |
| е.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Приз |
| инова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не би |
| ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> < |
| је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да пог |
| м раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину |
| Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драги |
| ракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчуп |
| адићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, ро |
| слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општин |
| рада.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколи |
| кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговар |
| p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, |
| деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве д |
| арету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о бо |
| порно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још |
| ржала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови! |
| а је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме |
| савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човек |
| } Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је с |
| да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p |
| цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? |
| поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ру |
| ло! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде к |
| а запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох |
| би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд и |
| ржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе по |
| ле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Du |
| је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, т |
| бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи стано |
| , после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи стано |
| ош већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њ |
| ладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но |
| у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја |
| и ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили гла |
| одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада |
| кву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ мал |
| глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погину |
| Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — зауст |
| ио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних |
| S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.< |
| сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb |
| ерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поузд |
| з команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крц |
| м војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица |
| амо чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много врем |
| </p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у |
| може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </ |
| {S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео |
| воре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, |
| едан да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом д |
| покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по |
| отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прст |
| екивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имал |
| пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су |
| и нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено |
| , поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак с |
| архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује с |
| ју, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижа |
| ју ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућ |
| а и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртон |
| олница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на је |
| на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне прост |
| у који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника |
| Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l |
| амо, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми је |
| , у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити за |
| ућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је крен |
| ред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе |
| те.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо свак |
| ица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и в |
| није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна з |
| рода одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и свом |
| м Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мор |
| који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степ |
| ад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на |
| светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb |
| е те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је |
| > <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне |
| његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле рас |
| > <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} |
| ељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку гд |
| их усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је |
| ојом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смр |
| у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много |
| од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику |
| је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили |
| елезничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би |
| {S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који ј |
| а рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватриц |
| ј којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине |
| по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један |
| чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама |
| и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пруж |
| речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите |
| арство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом зам |
| мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Ко |
| к, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и х |
| ве није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали см |
| атно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно |
| руго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита ме |
| , својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад св |
| орку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, во |
| м разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам |
| историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад |
| едну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Ал |
| ад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па т |
| р је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковни |
| н.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Тр |
| нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас. |
| ријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- |
| нских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све |
| тром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у к |
| у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> |
| ја, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која с |
| та, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га |
| којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за др |
| та мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом О |
| а негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} П |
| Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ће |
| обровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити |
| о напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу п |
| ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, |
| одице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли |
| онски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти |
| ају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светин |
| акој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и |
| алаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и пр |
| кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остал |
| та промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и б |
| века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова в |
| !“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још је |
| о мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да з |
| Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог поз |
| , притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</ |
| ну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Г |
| а допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која |
| и.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављ |
| валија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.< |
| ећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља м |
| еше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало м |
| их ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и после |
| ди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме ск |
| ко ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају |
| p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и за |
| о расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово бла |
| га је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он |
| ни у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они с |
| "103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто |
| толовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, љ |
| оја је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична ру |
| ам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо пок |
| ивали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми о |
| /p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, |
| у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборен |
| да опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му ја |
| етило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, |
| олач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; |
| тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Шта |
| свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изг |
| ц, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски на |
| мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мном |
| спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама м |
| њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и б |
| уд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— |
| ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико |
| примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам с |
| и ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеник |
| издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зр |
| извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога |
| азвејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири о |
| в положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећ |
| се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама |
| олу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, |
| Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, |
| унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета ш |
| на сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је |
| анина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопк |
| има извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише |
| , дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војнич |
| се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу варош |
| умом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Ск |
| се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одб |
| м дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час |
| начке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, прате |
| p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад неп |
| ћи ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут |
| длазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{ |
| а, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје ко |
| Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом п |
| ривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепас |
| о се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова поро |
| угој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до |
| ејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као |
| поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни |
| себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је би |
| пет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провали |
| а око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да |
| ушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Сл |
| у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div ty |
| овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту п |
| S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била |
| ни, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том пр |
| ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Д |
| ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбин |
| дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале из |
| вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} |
| и на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Вид |
| } И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подроб |
| надежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања |
| >Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто п |
| парава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире |
| раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослух |
| не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од |
| оран; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече му |
| о престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве б |
| се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се |
| ше се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломи |
| Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све |
| пирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није |
| и једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом и |
| ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и ви |
| ко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара ср |
| у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади че |
| упајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње ј |
| о пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало |
| ша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто |
| ам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се насл |
| положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи |
| од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао ов |
| ску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> |
| одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задр |
| земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p |
| ође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S |
| Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо |
| а без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{ |
| n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без р |
| прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, |
| етом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</ |
| ве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима по |
| јатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и |
| бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, |
| о и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он м |
| ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе ороси |
| , који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој ј |
| сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио |
| огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Руг |
| >— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља. |
| епријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и пр |
| о је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му |
| а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско ср |
| ом, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био зауз |
| колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ј |
| „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повл |
| ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осет |
| је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је |
| ама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвла |
| е Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више |
| нскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукам |
| е уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад б |
| p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у заг |
| .{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покр |
| други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за се |
| паве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет дев |
| или; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије т |
| рви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да з |
| ко ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{ |
| е колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волов |
| прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре по |
| олика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране |
| дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завеј |
| ити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити |
| идолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће про |
| и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> ј |
| ретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништв |
| два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, |
| у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слатки |
| илу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену та |
| евоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближ |
| чити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Ви |
| изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може би |
| у новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта |
| оје смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силует |
| pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћеб |
| руди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сма |
| војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ј |
| се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од |
| сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко за |
| загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава н |
| загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је кој |
| ределе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа так |
| шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим од |
| е мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молит |
| ао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том |
| кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разнол |
| повао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на п |
| глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледа |
| туд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара |
| о пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује |
| ша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> св |
| ла, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су |
| акар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Ал |
| да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти |
| о.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охраб |
| првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам кој |
| о да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њ |
| <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Но |
| ит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утону |
| не свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова |
| огледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, бил |
| ретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и преда |
| сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на т |
| ве хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћ |
| ине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхов |
| е ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и |
| p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над |
| су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13 |
| , уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну |
| ва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред паник |
| уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и |
| е јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам прожив |
| ошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз м |
| ар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он |
| планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед |
| е узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Ком |
| аску Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, о |
| >Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И |
| роњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Заста |
| просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар таја |
| духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са њ |
| детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и |
| менту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније |
| ре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који ј |
| аочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако ред |
| сам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остал |
| д после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И |
| се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико ре |
| у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши |
| во се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче |
| {S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио г |
| стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као д |
| је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n= |
| н још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и до |
| славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови п |
| ди, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфал |
| ио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад |
| тове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући |
| ли у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вести |
| {S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се бор |
| сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити |
| је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, |
| ију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена ж |
| успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се н |
| ају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости |
| ру рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на јед |
| од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</ |
| официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане |
| њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него |
| збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене |
| кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је л |
| } Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве |
| наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога вој |
| ош одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, |
| <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— К |
| е бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Руму |
| ?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти |
| {S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебов |
| p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте друг |
| тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од |
| ваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и пр |
| са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са свако |
| вима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа б |
| {S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућ |
| отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Ст |
| ацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку ко |
| очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у с |
| ш, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих |
| који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне н |
| осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S |
| , све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго |
| неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ |
| на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио |
| астајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме |
| где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овог |
| да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало |
| ај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола прв |
| ој Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка об |
| на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те д |
| асно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лил |
| дмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш он |
| везали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало з |
| м дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и б |
| краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора |
| ми на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: к |
| орно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их о |
| е се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није рас |
| загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="40 |
| њства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од с |
| ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, н |
| подара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или |
| роговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто |
| упа што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а тре |
| стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за гос |
| S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а н |
| ио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по д |
| нажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче ко |
| едан мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људ |
| уни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу |
| о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може |
| ле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске |
| а већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арам |
| <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванског |
| зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> |
| н, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тиши |
| Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљава |
| реса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за |
| после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да ј |
| тричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по р |
| оја обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила |
| алу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још н |
| ло затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непр |
| еш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, п |
| се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих ка |
| и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обно |
| на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те |
| ављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачув |
| олебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплав |
| броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, |
| лаве.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се |
| школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богослов |
| ена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише |
| авио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Бр |
| е небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци д |
| видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја м |
| То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и м |
| да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава |
| е погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж |
| {S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат |
| , овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо да |
| е, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жа |
| азио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва ти |
| представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела С |
| на уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и нач |
| од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поноса |
| андарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана |
| који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захте |
| се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новем |
| забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладно |
| ретрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону |
| туд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са пор |
| и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде |
| > пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозор |
| > <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је |
| д те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> < |
| хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, г |
| е једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске пол |
| нскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, ко |
| ањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођи |
| на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико |
| из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од |
| врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни |
| тове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису т |
| роклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{ |
| пова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије |
| рпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p |
| онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа |
| те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се |
| де и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљаје |
| рха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су з |
| атом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до с |
| здано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпо |
| у обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча |
| ко, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и |
| ако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и пр |
| шила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани |
| е по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма |
| е главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кол |
| > <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ |
| да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто те |
| едних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је |
| ео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале |
| опа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapte |
| амо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од на |
| маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све про |
| ста за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па |
| ођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n= |
| облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке |
| све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе |
| жаву и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирал |
| сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке |
| био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и већ |
| и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све ду |
| , 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавниј |
| славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb |
| м старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, |
| ји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и |
| Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као п |
| 7" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, |
| огледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је с |
| в један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских |
| о.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од |
| уд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скин |
| е, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се весе |
| ући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са н |
| и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом С |
| ули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи из |
| пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није пра |
| узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и |
| е.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дерве |
| ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која к |
| оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно |
| ад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ |
| магљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не |
| ешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дош |
| чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Веко |
| нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није нап |
| би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртва |
| ве оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тр |
| ео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога |
| > <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватр |
| на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они |
| .{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колон |
| болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцен |
| им родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми |
| дене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, |
| суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхо |
| лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оно |
| ко понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово те |
| разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{ |
| етовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко т |
| љ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем ов |
| у се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, чет |
| је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Руму |
| "255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра д |
| официри из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножиће |
| ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бри |
| се наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l> |
| читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на к |
| из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегрш |
| м отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и |
| важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да м |
| ина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је |
| ући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могл |
| напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и ка |
| p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио |
| чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји нек |
| е многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних са |
| ом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пан |
| кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суро |
| /p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испр |
| који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку кој |
| гунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слик |
| ри из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш би |
| села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих рек |
| и узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм |
| историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло с |
| иња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" |
| С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Гр |
| аневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама |
| озорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише |
| т на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, мо |
| е се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали коли |
| једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужасно |
| да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где ј |
| освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S |
| ци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, |
| са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и ро |
| бдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлит |
| тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива мода |
| вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сан |
| засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију јед |
| њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бег |
| е ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока |
| угог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свако |
| уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове |
| ма, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходник |
| наказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо с |
| не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ |
| хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> < |
| устих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шт |
| оруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами раз |
| Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћив |
| ма, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на |
| и кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, |
| ије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцела |
| ји ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке ком |
| , седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као дево |
| .{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су |
| иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опас |
| ирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога |
| те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Вла |
| у величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те |
| рхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају |
| анина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела |
| анци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призр |
| еснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на |
| е, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гу |
| ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену |
| а светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењер |
| и нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у плани |
| да, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним |
| ље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрит |
| а старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, же |
| на вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дардане |
| о а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из |
| се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио ј |
| } Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику обја |
| примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био |
| зе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље |
| данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разло |
| старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и прија |
| стина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке |
| ње међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једно |
| послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А сваког |
| те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико |
| иљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано |
| и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Т |
| лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се ј |
| ла.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати в |
| ени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој со |
| сећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћута |
| S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Св |
| вољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће би |
| тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио |
| кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам |
| да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио |
| очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је |
| </p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више |
| официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кол |
| да по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек |
| „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе |
| логу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште п |
| жовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњи |
| аву, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да н |
| у на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне |
| а и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке б |
| и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, пре |
| Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тр |
| зет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Сл |
| они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђај |
| у то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну по |
| у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гоми |
| а друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} |
| копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мири |
| ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором проб |
| смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; |
| {S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> |
| држала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван |
| p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и при |
| ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра ода |
| му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и |
| магљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите |
| , коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви |
| потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи |
| вога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски п |
| опунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну вла |
| зивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати |
| м да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И |
| Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће |
| ко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али |
| Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, |
| } Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, та |
| и су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то с |
| .{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је бо |
| пседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, к |
| е би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим оч |
| задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} |
| <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> |
| .{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, наста |
| у и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја н |
| војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Ка |
| мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мен |
| ела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више ос |
| крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока |
| /p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у ва |
| ожаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на по |
| дила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лага |
| овник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђе |
| ресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстраж |
| Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика н |
| осекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејат |
| ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се |
| ов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ |
| игушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме п |
| о се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Т |
| ио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек |
| бегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простир |
| и успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и вол |
| љеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у |
| ас је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо |
| еца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија. |
| евито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овог |
| дети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче с |
| мо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола |
| ирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А нико |
| о говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му при |
| на ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више |
| после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као |
| рива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју |
| је одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> |
| ковима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађив |
| и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?< |
| пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил п |
| адрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А н |
| на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако |
| шњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — у |
| офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још уве |
| неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чи |
| коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успе |
| вио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и |
| цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под |
| Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p |
| па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јут |
| ји је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо |
| е породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је |
| е заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говор |
| онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала |
| {S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб пр |
| в Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам п |
| и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто с |
| и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, |
| ријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се да |
| и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди |
| е говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет |
| етиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи! |
| и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећ |
| љнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енгл |
| пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост |
| друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоред |
| ца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} |
| итници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту |
| казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пук |
| те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутом |
| роћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша |
| блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њег |
| онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како |
| p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледо |
| се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и св |
| орао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или |
| ном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује кома |
| азећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао |
| ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна п |
| м.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо ва |
| тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не п |
| у само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да |
| дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме |
| егове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустриј |
| борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за ма |
| а помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми не |
| рштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена |
| вокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуч |
| а затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он с |
| рива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни |
| ли, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је в |
| о један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} |
| и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у живот |
| ад нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекћ |
| о се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у |
| се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — и |
| о детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула |
| лници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског нем |
| а не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине |
| еће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође пос |
| а свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад |
| азумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по |
| p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је че |
| чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихови |
| шили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све д |
| о је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који |
| како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наи |
| у нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и |
| и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљ |
| е ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се |
| јала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, н |
| де никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не б |
| ли и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају ви |
| } Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо |
| </p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} |
| а да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздр |
| S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни миса |
| вуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнеми |
| а, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци. |
| желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешк |
| ске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се |
| билизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну |
| дред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он |
| /p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без ме |
| је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> |
| да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло дет |
| селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф |
| етету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети у |
| којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који |
| <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} |
| вали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се он |
| — Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> |
| се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника |
| а несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са |
| одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе трен |
| p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ п |
| пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Приз |
| бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, ка |
| су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су би |
| ринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех о |
| Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има вели |
| тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и |
| родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би с |
| елефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свак |
| за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Заст |
| од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осе |
| мером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи |
| кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена |
| ковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар |
| из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и м |
| те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава рад |
| чај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева к |
| оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ |
| Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и њег |
| ти најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје п |
| га код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> |
| нда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државни |
| о кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Св |
| а Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од |
| одали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна |
| разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на ми |
| о, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заје |
| ође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гом |
| попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште при |
| о нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада |
| ирево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећањ |
| и се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у |
| клисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краљ |
| бдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда д |
| о нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасја |
| расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са свој |
| о и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која |
| — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад |
| ичице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бо |
| је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и по |
| х чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци |
| ђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога д |
| је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то |
| > <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај |
| ати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по мести |
| и, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегл |
| је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарс |
| рали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући неп |
| ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свес |
| и у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — |
| а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ак |
| терија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола ш |
| Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борб |
| чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, уле |
| ој надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путе |
| посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља |
| блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га |
| кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, с |
| стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организаци |
| , када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</ |
| и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p> |
| ћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на |
| евима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног |
| а да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз |
| Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <p |
| <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разгова |
| ију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно неприја |
| забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једна |
| жи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бран |
| . <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па об |
| оји си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој |
| у, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстари |
| ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми доброво |
| најући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и пог |
| а све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема |
| брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који с |
| пе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде да |
| друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у с |
| место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Све |
| овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спа |
| носи, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора |
| д недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто м |
| на на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже м |
| д пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и са |
| и нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама |
| се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, |
| p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам |
| бија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја |
| ке, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се бу |
| ју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег обл |
| их обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да ва |
| аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку |
| живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме пу |
| {S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p |
| у су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</ |
| расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се ја |
| кога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети з |
| ремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</ |
| једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже свој |
| ицију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, с |
| оном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци |
| амо чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочн |
| Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкач |
| крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитв |
| копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама |
| црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> б |
| ешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилн |
| и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим раз |
| ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви |
| су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из ва |
| оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад |
| топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, ко |
| братим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох пон |
| м костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањеног |
| пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је б |
| м било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су |
| са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читаво |
| и телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{ |
| шила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за |
| и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.< |
| не сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој соби |
| е да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављ |
| ачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руц |
| у и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Пр |
| децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су |
| ваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше |
| ховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још |
| е не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Реко |
| а оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог С |
| етлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> |
| из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали. |
| а кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва с |
| с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми |
| ворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом к |
| а се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} |
| и, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страх |
| други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} |
| онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизи |
| је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри |
| за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице |
| тине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, к |
| ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе п |
| римили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна |
| шће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би л |
| села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и чи |
| анду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, ко |
| са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} |
| ржаву и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакл |
| зе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Срб |
| /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који |
| леких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уве |
| дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја н |
| } Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом |
| лаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешк |
| оје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође ме |
| е грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле |
| гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за |
| чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим |
| ика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски |
| и праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви |
| Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло н |
| p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање. |
| Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га |
| ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Ру |
| са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</ |
| дновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон до |
| ја на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелис |
| патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш н |
| јске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, ч |
| Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један |
| b n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена др |
| /p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} |
| мо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер |
| мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је мо |
| а рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који с |
| ама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— |
| значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; |
| ишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а |
| оши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име |
| они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном |
| нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо пот |
| .{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај |
| зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала |
| тима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина о |
| сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је |
| У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се |
| ка и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризови |
| а сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири |
| јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто г |
| ио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Нем |
| ст а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко |
| о.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни са |
| ори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, ју |
| а лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном н |
| и је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који с |
| е толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пун |
| ст је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну |
| тује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове |
| !</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није св |
| ушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле крж |
| т сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он |
| ло је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас |
| ној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току пр |
| атри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за |
| есто где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и ул |
| свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом ор |
| Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="54 |
| била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно о |
| била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; л |
| а се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује |
| ко носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} |
| о је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација |
| а роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колу |
| тним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да о |
| су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време раз |
| јно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати |
| успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалија |
| ек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела |
| ји као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p |
| магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све с |
| ма престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници |
| зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су с |
| бјасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> |
| рво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујаниј |
| це, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину с |
| њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоћ |
| у, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад пост |
| а њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећ |
| Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашн |
| у.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити. |
| ица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свим |
| аћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — наста |
| и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на б |
| .{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало р |
| га да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све |
| бље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p> |
| аредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне б |
| ла ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара |
| рт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним ва |
| вратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на ста |
| о, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" |
| ре и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењ |
| ца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као сно |
| у отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли |
| дина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред |
| ули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и |
| има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па сед |
| се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћ |
| рдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о |
| била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као ус |
| ији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чу |
| и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајн |
| без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докл |
| пустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледим |
| ом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјеку |
| брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нест |
| а ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана |
| косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први |
| , као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чароб |
| а полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ с |
| тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике |
| у или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи и |
| шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале |
| ћа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље проли |
| јима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, п |
| ра и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите |
| бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је |
| х.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болница |
| удити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко сп |
| лаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и |
| пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни бола |
| купо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога нож |
| ску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено |
| ам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправд |
| убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка |
| а лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:< |
| нижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>В |
| ига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, п |
| ју свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило |
| едују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, |
| реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова |
| никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веро |
| и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, ко |
| казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до |
| по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но ш |
| } Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и ште |
| жак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...! |
| тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник прич |
| ти и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом |
| то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И |
| само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како тр |
| азбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуш |
| робира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује г |
| који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искиће |
| ед поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у |
| мље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, |
| она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два т |
| ече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га х |
| љење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и пред |
| рала где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дал |
| извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и о |
| , било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађ |
| њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и |
| <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.< |
| ам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, |
| мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега см |
| ј управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био |
| ачин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> |
| урио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној |
| је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије |
| х нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога |
| шлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напо |
| бављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — по |
| камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, срет |
| се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божје |
| на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, |
| јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи при |
| о сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце гд |
| редосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не пре |
| n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импо |
| и се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана |
| ереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а |
| мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па |
| номе Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се по |
| има које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо иш |
| д хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и |
| аљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; ота |
| с очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у |
| {S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења |
| откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из ав |
| ена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошн |
| ама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика изм |
| изелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније |
| побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу терито |
| језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{ |
| не, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} К |
| љена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и с |
| један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити с |
| малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе ко |
| <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и К |
| них купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и с |
| ко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над |
| већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом п |
| пао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне зас |
| бе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба жу |
| ља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{ |
| же рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њих |
| ворило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророч |
| да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на |
| ј ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац и |
| мо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— |
| агодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да |
| су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уст |
| пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно |
| трић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се раз |
| ебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обу |
| потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Г |
| тиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине с |
| ји су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Ком |
| х да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.< |
| анице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ в |
| плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, ра |
| смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запа |
| збеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну н |
| И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зраци |
| а.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се сред |
| ш већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у ред |
| мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из треће |
| потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена |
| саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси |
| p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва |
| ве ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су с |
| из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њ |
| и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли |
| непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! |
| Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч |
| он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово п |
| у, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб. |
| ом су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воло |
| , коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које с |
| аше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу |
| е Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо |
| вати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће |
| Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушко |
| кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, |
| и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворц |
| право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рање |
| да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коц |
| е понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та г |
| ко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако |
| те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб |
| } По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму ис |
| вима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично |
| дића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, в |
| S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе |
| <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо |
| на том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — |
| пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао свој |
| ледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улица |
| сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вр |
| скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала т |
| не уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поно |
| и нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њи |
| гунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило |
| бијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S |
| ац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, на |
| ио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја пл |
| могох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србија |
| њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по |
| ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и |
| а потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{ |
| туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на м |
| ји су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни р |
| еду гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али с |
| из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено офиц |
| кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви |
| згледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да ко |
| и ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе. |
| и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешт |
| лагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине |
| ане са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, |
| ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовс |
| мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе н |
| у нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго ј |
| ити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код |
| лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче ка |
| а, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници с |
| ушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још |
| ешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређ |
| ку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су уп |
| ад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кл |
| дбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил |
| пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло |
| катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад с |
| био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> |
| ај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мо |
| Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је н |
| судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на се |
| >Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој |
| на и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У час |
| а, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И к |
| урио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слати |
| ; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем |
| на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме варо |
| бином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад |
| парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, к |
| Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, |
| је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да |
| не путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузе |
| јало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и по |
| оноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и р |
| цима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} |
| но наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије ки |
| уј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са жено |
| свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци |
| продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и |
| стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освој |
| у.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и нови |
| и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није виш |
| амо главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај с |
| осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануш |
| о Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, постр |
| ога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косо |
| b n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а нач |
| н препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред |
| те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало ка |
| јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сет |
| можди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негд |
| соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учит |
| и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ д |
| цом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се |
| ржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар как |
| даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој |
| о нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са |
| о од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима ј |
| је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и |
| мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" |
| кар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући |
| ин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља |
| а дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне |
| које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напу |
| це и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и простран |
| врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа. |
| оз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, |
| S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање |
| се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а |
| догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да |
| миче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедн |
| е цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива |
| а је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} |
| а, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и д |
| а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{ |
| им валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — |
| вори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало м |
| иштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке |
| ше надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мир |
| стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се |
| а одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војв |
| милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту |
| не: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, к |
| едогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у а |
| у послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштењ |
| то.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају ку |
| снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој о |
| к колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте |
| чић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју о |
| е и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за с |
| е да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала |
| ност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може д |
| ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио |
| ази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће за |
| емена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов прит |
| коба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је на |
| вом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је |
| постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола пад |
| ор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у |
| је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекн |
| астаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још |
| ђања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шато |
| ћи увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити сло |
| и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од не |
| е ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина |
| ари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у |
| шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био |
| давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и |
| ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S |
| о да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом к |
| могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе м |
| креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{ |
| гају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када с |
| Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока |
| већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, |
| поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо до |
| овали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери пр |
| еко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још јед |
| {S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа |
| .</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али |
| тре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и јед |
| еспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда < |
| дано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље |
| тавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све |
| > <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли |
| који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи |
| граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кро |
| етала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волу |
| ци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће |
| жаву која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, шт |
| разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је |
| ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која |
| пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, нади |
| у и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде |
| та, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне г |
| p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n=" |
| м једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије дворишт |
| ом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу г |
| ере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они прод |
| цнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара |
| оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањен |
| ицијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумач |
| тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо с |
| ина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l |
| Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Г |
| ај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли |
| ављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се кре |
| во тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио др |
| .{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш к |
| Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и |
| ци, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наст |
| — Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n |
| ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене де |
| на а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не |
| и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми иза |
| Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове подат |
| а се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора ка |
| сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу |
| их је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су к |
| тем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметов |
| тим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све т |
| то, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по |
| оље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, |
| и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет не |
| гим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> |
| дама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> |
| >— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чич |
| уће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под ко |
| калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сока |
| води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кро |
| амеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља к |
| у из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — п |
| трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, |
| не овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што с |
| овењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал |
| шији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније расп |
| редба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти и |
| за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прош |
| тити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје |
| и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас |
| државала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у с |
| рке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју пој |
| абрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, |
| и — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помо |
| ом неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој б |
| т, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, |
| о и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој |
| ечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријате |
| ки, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши |
| љеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо ве |
| ост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>З |
| природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу пр |
| охваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{ |
| нопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још сто |
| А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ |
| , сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само с |
| Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино. |
| дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном |
| асипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, ј |
| етила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и |
| сно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно |
| осово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиж |
| дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Ги |
| и и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На |
| оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га |
| в засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених |
| праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним с |
| пали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе |
| све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није |
| кће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и после |
| њеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Од |
| чка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије |
| и и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам ма |
| етачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту |
| уо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док |
| потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на под |
| претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над |
| е изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 г |
| ваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се н |
| едне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из д |
| овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо |
| а ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једн |
| оје се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за |
| Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње |
| после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се |
| о лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме вој |
| а заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер |
| руги воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не мо |
| су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах н |
| лица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти |
| руда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набавља |
| ш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак про |
| > <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја са |
| ного слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све |
| сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свак |
| е простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над |
| ; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалам |
| ви отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи |
| ка, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас |
| без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, ст |
| о и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ |
| је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не |
| зебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је |
| е људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, кол |
| као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда поста |
| о доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цел |
| д тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша |
| решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те извест |
| ше Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било нево |
| омрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким |
| нутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, нај |
| тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарс |
| ина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле |
| после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако о |
| авитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова |
| шило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> |
| > <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким ка |
| редње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови |
| ак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> |
| Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се |
| саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с ј |
| му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ поч |
| силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипа |
| } Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамиј |
| гледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклец |
| , што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је тр |
| , диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и ра |
| ња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" / |
| ="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пу |
| спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико |
| у се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Д |
| престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надл |
| баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста |
| ва, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно па |
| осутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступ |
| , гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види |
| и пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе ошта |
| која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{ |
| али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана |
| сују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не |
| оже! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра бић |
| ати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једни |
| и онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са |
| и претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених д |
| нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више об |
| ва паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батер |
| купише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило с |
| једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, |
| сте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из |
| "279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад |
| улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, изме |
| елуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до м |
| у се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја с |
| било.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би на |
| се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувиш |
| {S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, |
| оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло |
| о којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица |
| ним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под |
| с помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога уског |
| или се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају |
| вор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само |
| жак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на пр |
| ај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој б |
| ени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не мо |
| витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit=" |
| /p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама |
| којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и он |
| румом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по |
| вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године с |
| ао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао |
| ом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у |
| ма никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, кр |
| {S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући паж |
| лазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и у |
| крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана пре |
| екако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш |
| ај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре |
| свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> |
| син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњ |
| те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те н |
| а, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, прир |
| да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли м |
| Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам н |
| други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој пом |
| нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олу |
| епеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овч |
| а дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици |
| и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жи |
| чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јед |
| , господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако к |
| ећ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска |
| примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а |
| ме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се |
| ји води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жи |
| он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — ре |
| ске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почис |
| парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан |
| тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да при |
| на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па јо |
| о сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто |
| и Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ј |
| се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована д |
| анак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели ор |
| о сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепооч |
| ао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао |
| у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозв |
| ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних |
| авне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти |
| смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измири |
| и себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они п |
| е чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима |
| } Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење. |
| о пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за |
| улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелников |
| о је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се ради |
| друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под корако |
| <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бри |
| више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да |
| ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели п |
| > <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајет |
| вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од ки |
| овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са |
| опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступ |
| иђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благ |
| лој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око сто |
| ђа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно сед |
| улих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео |
| се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе |
| растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, р |
| ављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ жи |
| се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћа |
| у се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједн |
| га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опрос |
| и гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су в |
| о је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни |
| њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су би |
| е немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога долас |
| ило.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе |
| и су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозв |
| заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, при |
| а, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло |
| , или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, ко |
| времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на ј |
| и сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносно |
| <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено са |
| где светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те |
| је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се |
| по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр |
| нула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и |
| причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово с |
| без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Шт |
| мља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за |
| још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, |
| ости, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, најв |
| } На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних |
| моран.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, спољ |
| андаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из п |
| споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне К |
| х, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само |
| му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како са |
| у, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, |
| натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју ву |
| се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћ |
| анинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војни |
| ље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Млад |
| љни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори франц |
| писали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књиг |
| јом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тр |
| ознајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право |
| м поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балканс |
| де.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивал |
| несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опр |
| су тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, |
| ли на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осве |
| где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од |
| аградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба |
| су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, |
| ласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, ал |
| сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и |
| твени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу велики |
| е и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете. |
| зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има јед |
| те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета и |
| кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знај |
| и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа о |
| како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му ј |
| ародних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови |
| кче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему |
| а је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Вр |
| са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> < |
| ренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку на |
| р који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда на |
| а Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.< |
| — Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегс |
| ите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видет |
| оја је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је ве |
| ад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећског |
| теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, б |
| ојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите |
| буку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам |
| и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар по |
| пуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ |
| ерима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отво |
| а да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала к |
| ани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, |
| атим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тих |
| зговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у |
| јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове |
| бале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољ |
| } Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му поч |
| и део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка п |
| Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао |
| еца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плак |
| лица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се о |
| ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутира |
| да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, диплома |
| о нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући |
| на еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали |
| ају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— У |
| х је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" / |
| каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, ко |
| и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на |
| лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они н |
| његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраш |
| и туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па |
| и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад |
| друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дрем |
| ..{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухује |
| ро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помис |
| S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне |
| е... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка пог |
| зницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковц |
| ваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, једа |
| остало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетов |
| тим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад |
| га народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним подани |
| а гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљуб |
| .</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу |
| после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровиц |
| , на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и |
| ву ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> < |
| м ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо |
| ност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ћ |
| е, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је з |
| <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гор |
| и, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било |
| историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само |
| ије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бака |
| Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку |
| леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђе |
| — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала р |
| екивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио |
| ата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претури |
| е тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још |
| те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо |
| е што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо |
| робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да |
| ва појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те р |
| као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакат |
| игом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права |
| и када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> |
| во стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо |
| место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> < |
| маја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у |
| пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа ко |
| е како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Ј |
| n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на то |
| голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се оје |
| ме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје д |
| длаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се |
| ца није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зор |
| зађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз |
| јим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— |
| е стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора |
| ч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— |
| ете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде до |
| ђанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило |
| дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Нато |
| горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутр |
| .{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нан |
| још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она прес |
| и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо ј |
| јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске |
| на који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцк |
| з дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, |
| ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као сво |
| ути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? |
| ене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на о |
| њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно |
| ређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам |
| црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени кло |
| S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да и |
| војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављу |
| и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, |
| којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути нес |
| p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, и |
| еним покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле |
| ад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у |
| а које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.< |
| сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би |
| и <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један |
| и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум- |
| ути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ с |
| у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића |
| преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на т |
| итељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непо |
| можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни с |
| асипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку н |
| .{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад н |
| мо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам |
| на нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала о |
| ој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, м |
| осподина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где ст |
| ме тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћут |
| ако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће јед |
| етају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на |
| з <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сеја |
| се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли углед |
| амо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други |
| се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на вр |
| ких пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми |
| клонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p> |
| изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли |
| знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одмо |
| напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које |
| жеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ |
| седну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да п |
| а кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож о |
| авља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу стано |
| асмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је |
| бично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој |
| рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико |
| ти.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове је |
| оза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљав |
| кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер вели |
| ед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају |
| нту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким |
| меника, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њи |
| е и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле н |
| ене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне |
| ојска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе |
| м са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, |
| ојник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дуги |
| и рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало |
| и и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта |
| рне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници шт |
| е издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p |
| ан београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пу |
| ="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мра |
| се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо |
| е друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{ |
| е су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и |
| ену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу матер |
| своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред |
| српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крста |
| бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, |
| ао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан п |
| том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очај |
| е из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јаст |
| ло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих |
| села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А |
| нај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, го |
| го тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији а |
| т није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и пс |
| ојаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на |
| лав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне |
| вку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! |
| тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> |
| лете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама |
| сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник |
| оји ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас неср |
| морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сма |
| мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" |
| аценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша с |
| /p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну н |
| а стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} |
| е остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањениц |
| јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једн |
| е да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ |
| д оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа и |
| не биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао |
| м учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за с |
| душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> |
| нице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Д |
| а му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и |
| розебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на |
| заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, к |
| да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо |
| > <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, п |
| а ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би |
| наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слат |
| лико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три ч |
| <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку |
| идиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се так |
| удена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе к |
| руна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где |
| ром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази виш |
| о — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А ви |
| вукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких п |
| се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу с |
| те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — |
| и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и |
| орило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред |
| пска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више |
| вољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, нач |
| ртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио |
| ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p |
| Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три п |
| делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, |
| затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p |
| њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p> |
| дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позив |
| обоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће |
| а зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад |
| <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном об |
| сно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} |
| друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничав |
| ало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после нек |
| ати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши |
| заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p |
| исти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се |
| n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине реч |
| ако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{ |
| оје воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је |
| , поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p> |
| бе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од оград |
| ој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано ч |
| ан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погин |
| губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком кој |
| ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају. |
| га, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни к |
| рећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили |
| с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје про |
| Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Б |
| диле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је он |
| неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се |
| га тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још |
| да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео п |
| "87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо |
| м читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ј |
| кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је п |
| у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежи |
| до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Об |
| одигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла |
| ли је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз п |
| ки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Че |
| у.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђ |
| хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о р |
| > <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата |
| на оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако с |
| оћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разго |
| рост и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајим |
| S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расх |
| мње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њег |
| у гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гла |
| а!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да |
| , који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму |
| разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и |
| ћи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, |
| вца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задрж |
| ика са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серп |
| и је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки стр |
| ена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на |
| власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта виш |
| убор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и буји |
| S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских |
| дан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сре |
| погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у он |
| одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" |
| есту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на |
| .{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграб |
| у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и ко |
| сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по р |
| еколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, пола |
| преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар та |
| помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после пома |
| ла.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како |
| ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни ваго |
| еру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчиде |
| и, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зр |
| т гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је |
| зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> |
| говорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још гор |
| к климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај дру |
| прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе с |
| ечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а |
| само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Со |
| гли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у б |
| ко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају ј |
| ици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу |
| ење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, к |
| нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо ов |
| рицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али с |
| о већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и |
| људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи |
| „Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дот |
| рим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах |
| оји су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И |
| гу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притвор |
| јбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и де |
| одаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о нес |
| у бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог не |
| еће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, |
| на прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових об |
| , те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином |
| ме које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на ово |
| има који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и зал |
| министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и д |
| већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га д |
| е успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и д |
| ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задо |
| , која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оп |
| амнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, ду |
| умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одист |
| еко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више т |
| пуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то б |
| а за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је |
| ба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p> |
| , који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише |
| лима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спр |
| з месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равни |
| ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се |
| то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застал |
| >— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> |
| е већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан на |
| дојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве н |
| жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да и |
| з куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њим |
| у пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није |
| сли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих |
| лужи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, др |
| собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам |
| стави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад |
| и, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу |
| вну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали |
| оме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једн |
| епријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђ |
| ву и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару од |
| ића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је |
| ој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крил |
| жи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су н |
| нака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерн |
| а, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куфе |
| е се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог сп |
| тити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наи |
| толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиреног |
| то су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узне |
| ју се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, |
| тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира |
| лица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и нав |
| {S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за мате |
| м њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући у |
| е су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у једа |
| е и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај п |
| ова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћеб |
| ицима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да |
| !</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S |
| <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо бу |
| у гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бај |
| ри варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осе |
| ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она |
| кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали |
| ан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели |
| уге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска к |
| унији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се |
| асуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељ |
| је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумара |
| ође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих |
| и, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и с |
| ти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче м |
| е затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе |
| Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже с |
| само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу роди |
| атим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <miles |
| уци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима |
| ву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само д |
| } Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред кр |
| ланине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести об |
| орским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме |
| стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> < |
| ати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, прек |
| разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опас |
| левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно друго |
| главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабо |
| е мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста и |
| ав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће |
| } Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији |
| чаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно |
| ала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину |
| n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмет |
| мо ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост њего |
| угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци |
| е главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да каз |
| } Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све ш |
| но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплета |
| p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутр |
| у кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Цр |
| ким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије кој |
| прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени ов |
| некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило |
| е се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине |
| {S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће |
| зостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су |
| ину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз |
| ши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су из |
| зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су п |
| узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, кад |
| се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир |
| о леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погл |
| о реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када |
| а мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињств |
| пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и он |
| ојом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде |
| склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу |
| га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам |
| ки подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо |
| груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управ |
| на бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и поч |
| а и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml |
| свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пије |
| и да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у |
| прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна в |
| ="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињ |
| рне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен |
| човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку л |
| а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових к |
| један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправдан |
| р свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављен |
| но гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да м |
| ама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди п |
| моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао ј |
| ирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од |
| едну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упозн |
| знаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредно |
| рци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ак |
| је се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пут |
| је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окре |
| живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, |
| } Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} |
| енци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је |
| брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити |
| пали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула |
| којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андрије |
| к, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било и |
| ена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам д |
| а и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљ |
| авезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, п |
| им малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи ко |
| рушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично |
| <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке |
| цена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и криј |
| интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страци |
| пломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> |
| ори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи гр |
| ектно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљ |
| се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме оч |
| почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где ј |
| их путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће |
| о од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса с |
| путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бај |
| непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би |
| адовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да |
| а Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прел |
| наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, к |
| ћемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости |
| ли причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ др |
| ањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске С |
| вану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На п |
| гући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, |
| е не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко но |
| ванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак |
| е сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које с |
| га народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велик |
| а — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не ми |
| А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или |
| а арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, иша |
| диже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је |
| тари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на |
| што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџер |
| другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и посл |
| .{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе |
| сте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је он |
| м професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су треба |
| <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фро |
| ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не |
| или су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај т |
| ник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, |
| војих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеј |
| ошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> |
| раме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се |
| моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо |
| можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навал |
| телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је |
| капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи вој |
| невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турц |
| и се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— А |
| „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље! |
| <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавн |
| оварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним п |
| нака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је |
| сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се |
| , него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто? |
| а смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога |
| злоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто год |
| а се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустрија |
| били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобро |
| ири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ |
| да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S |
| } Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да кого |
| /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са сауче |
| разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може пр |
| .{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широ |
| ли па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: |
| Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим ро |
| нило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шу |
| цама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољн |
| то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђен |
| ареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n=" |
| , ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="9 |
| езничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да мо |
| ену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су |
| во те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима с |
| у, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болн |
| , више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p |
| ажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тре |
| оље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врис |
| и!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ |
| ио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути |
| ој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S |
| сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у крш |
| е, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих |
| о народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо св |
| томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им јо |
| држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихо |
| злика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим чи |
| се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што сти |
| лима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазам |
| и половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао |
| ужане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у д |
| натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— |
| штајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих к |
| они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла |
| ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо |
| ромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећ |
| вих редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да |
| и у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих се |
| ше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав на |
| морени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разни |
| у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="6 |
| Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема ш |
| право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не |
| том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из |
| ик.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p> |
| ича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> |
| знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевск |
| станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно об |
| домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Сто |
| хе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утиса |
| а тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не |
| ало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни |
| рбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад м |
| чкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили |
| они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, пре |
| бро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пр |
| о живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако |
| ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Ша |
| не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањ |
| њаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостал |
| сти, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ |
| , лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се бори |
| корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус |
| а и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који |
| мова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читав |
| у већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу нев |
| је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију по |
| из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му |
| у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод вел |
| амилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{ |
| се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао к |
| ра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Ба |
| ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, к |
| итава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, гд |
| л огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни в |
| т подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, |
| нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Вирт |
| ила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну |
| о са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима |
| смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио вар |
| Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb |
| n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из кућ |
| чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те |
| о се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око на |
| S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје г |
| ог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, п |
| који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне наче |
| и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је |
| оманда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз у |
| топа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у пл |
| су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} |
| ичким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и |
| овор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледа |
| им валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме дољ |
| маћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза |
| од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас зв |
| је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је з |
| опчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и |
| оју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p |
| адали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају вриса |
| S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала |
| а па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женск |
| авладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сре |
| ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми |
| за мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турс |
| ао бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица ов |
| сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје све |
| еодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, пр |
| гну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А |
| авали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, т |
| се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на в |
| , молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке |
| О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су |
| сланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има све |
| едра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта ви |
| иша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и к |
| чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са |
| и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више ша |
| друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја |
| , ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и |
| е добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било |
| у од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трг |
| и над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, м |
| сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p> |
| p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који |
| своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло не |
| ој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љуба |
| а, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb |
| колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војни |
| вет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу д |
| се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљен |
| али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? |
| седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она |
| један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете п |
| ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p |
| ту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо |
| /p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и |
| " /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком б |
| авештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пр |
| ами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи |
| дне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брз |
| <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, там |
| бођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су ар |
| ад бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по |
| шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка о |
| ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана |
| ице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и |
| оде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а ота |
| ке копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с |
| и и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачки |
| авом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив в |
| од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем |
| молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој |
| го, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу |
| нце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је оди |
| црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} |
| ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</ |
| и у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви |
| ши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; бе |
| се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да посл |
| S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако |
| закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи |
| ела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, з |
| рзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу |
| ше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину |
| јмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источни |
| ири из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ рас |
| ама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бо |
| олеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак |
| и су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви |
| Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима ј |
| ушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену о |
| пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки |
| а и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице |
| у склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то |
| Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у |
| око се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин |
| —-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p |
| ? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстар |
| p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из |
| би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи |
| тници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, |
| ици, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју г |
| ћи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А |
| што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бе |
| та и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем |
| ед станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Гр |
| тница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази зати |
| че опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, с |
| проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти б |
| ечи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима |
| ан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, |
| ешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила д |
| тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које |
| да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи от |
| као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето т |
| енчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше ра |
| е то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и с |
| ет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој св |
| ли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу ви |
| и, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам ре |
| ла која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњев |
| уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</ |
| им дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обал |
| аћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва |
| ужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше с |
| уцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених ко |
| гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде |
| вештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророков |
| тини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о |
| ци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће |
| џбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била т |
| банчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n=" |
| оже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа к |
| љева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљен |
| уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже с |
| х лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, как |
| на види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само |
| а Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо у |
| аца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> |
| а мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те л |
| ед подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> |
| двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер |
| оје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича |
| ас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговор |
| Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, |
| зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти |
| ку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали с |
| ако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду к |
| рви пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где |
| деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички |
| S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Там |
| } Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у вој |
| м који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен |
| страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противур |
| глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском п |
| вављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, |
| јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, |
| гло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} |
| ство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се |
| p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је нек |
| звејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом по |
| себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као с |
| чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему на |
| </p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; |
| д, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — ал |
| е да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомил |
| едмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски р |
| >— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу п |
| батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, |
| пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И о |
| , куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без р |
| опљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако ник |
| промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p |
| е може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефо |
| и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p |
| где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније |
| ишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи н |
| нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони |
| олима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болес |
| м и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и |
| вера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, б |
| рашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но ш |
| {S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис |
| ке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену |
| к врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да |
| ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што н |
| д куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по |
| ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао з |
| ца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају по |
| Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{ |
| тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине |
| му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се |
| који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло бл |
| арен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа с |
| иште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори ре |
| ојављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу |
| путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> < |
| ече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под |
| е и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која |
| стоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу |
| ићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће |
| тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује да |
| о занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био |
| — А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p> |
| виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина з |
| де Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држ |
| малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и |
| звукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те |
| ћ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта ј |
| ре и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушт |
| ећ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наиз |
| вде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да изв |
| ом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пр |
| авио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још са |
| да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су сед |
| </p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, пр |
| е парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни |
| ки животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме |
| ровалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво веч |
| ју да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак ле |
| то ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да неп |
| полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, как |
| га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, |
| г јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" |
| болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно о |
| сне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским с |
| ш тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно |
| ничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они жу |
| кошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи |
| уни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатоми |
| један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, моли |
| поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по свој |
| и.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити |
| ћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз ти |
| када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле т |
| мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан а |
| ји, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљ |
| у, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су н |
| аштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до об |
| биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и са |
| познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први пи |
| акар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то увере |
| да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега |
| сто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад |
| смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшик |
| } Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам оп |
| дама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезни |
| ти.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити д |
| е о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће при |
| је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, |
| ају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под ко |
| трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са т |
| ву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину да |
| сио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас |
| ним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, |
| где.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамо |
| други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо |
| о да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустр |
| га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот сво |
| Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не |
| об се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и |
| рода и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да с |
| ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно. |
| им налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-ен |
| избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје. |
| отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и |
| ећих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно доју |
| е у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси |
| сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријат |
| налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлу |
| ликога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А он |
| поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле в |
| о где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом |
| шим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Нас |
| а <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао |
| ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре |
| где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, |
| <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за |
| јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горк |
| на слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних |
| p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два |
| зједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, |
| где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопред |
| и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> |
| ад судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је ла |
| а; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам с |
| а изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија |
| ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, |
| ац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва зак |
| {S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни |
| ту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети. |
| врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p> |
| војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p |
| родни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чи |
| неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и мора |
| ље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у |
| м из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на |
| јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смр |
| који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и че |
| тних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и ду |
| јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приг |
| се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} За |
| у.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на с |
| има изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мо |
| кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и |
| у, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, ч |
| смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је вриска |
| јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз ста |
| председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало |
| ицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— |
| пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{ |
| и сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> |
| благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} |
| топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут |
| о у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазил |
| д не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p |
| протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали |
| ни што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и |
| пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово |
| к нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући |
| ли и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — |
| да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Нем |
| би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, |
| а и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинам |
| том у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети св |
| оватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас |
| емена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} |
| т; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— |
| .{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и |
| час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то т |
| ри планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којег |
| сле ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађи |
| библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана |
| вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узав |
| ин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи у |
| у тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Кол |
| иши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој вели |
| ти везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле |
| > <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једи |
| алштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце који |
| дару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио |
| толонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је |
| уче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непри |
| ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради |
| те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форм |
| или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас |
| или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се |
| ују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, д |
| ог којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно не |
| } Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао |
| н нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпир |
| е, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p |
| чју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити |
| дом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте |
| ; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и за |
| је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешк |
| ди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, |
| роши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носи |
| > <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео |
| се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питањ |
| и бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе |
| непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се н |
| А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну др |
| представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи с |
| жији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји |
| и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са ње |
| ица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} |
| ер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропусти |
| И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} |
| е тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напу |
| ија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевск |
| кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, ко |
| којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А |
| с је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа пок |
| <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> |
| негалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пр |
| <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начел |
| столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца ц |
| на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим |
| ојује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути |
| , мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, |
| е, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска к |
| му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли |
| о си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очим |
| овикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, кри |
| оља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И |
| Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу к |
| једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну |
| вим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем |
| > о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само |
| на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми |
| ки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим преми |
| е пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећ |
| има ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</ |
| анине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.< |
| ко граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један |
| ик.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији ра |
| пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и с |
| први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с |
| {S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заус |
| дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова |
| Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима в |
| мовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако ч |
| нуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико |
| нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заус |
| бра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово |
| п мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се мо |
| чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки |
| су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом |
| ана то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што |
| су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одигра |
| ти као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђе |
| ; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има |
| амнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила |
| кога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци м |
| им пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци м |
| улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање нос |
| , те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, пре |
| те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршиј |
| и дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSecti |
| е у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S |
| а, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p> |
| ој, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, |
| се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајућ |
| уктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао |
| трали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђуб |
| понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p |
| носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу |
| <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон |
| јнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цр |
| не пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на |
| p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах на |
| ервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читав |
| ти и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Ком |
| <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направ |
| топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А кол |
| ца — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Јед |
| кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, как |
| главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија |
| једно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{ |
| пат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би сев |
| алеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су |
| рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња |
| дну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекују |
| рили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и ш |
| .{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао н |
| куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пи |
| опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда |
| бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет мета |
| ле бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико н |
| у реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин в |
| лазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да |
| аву над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, п |
| магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по увера |
| ку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихва |
| ховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не к |
| {S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита |
| сам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу |
| у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са те |
| и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли скло |
| ници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају |
| жде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у ко |
| у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су |
| ла а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb |
| у се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мук |
| ред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам од |
| инуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и |
| ло је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, |
| у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече |
| Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српск |
| омандир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути при |
| дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад мес |
| а, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још ј |
| на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излиш |
| а на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ зале |
| станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, |
| азговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарај |
| им редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — од |
| који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни у |
| их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је |
| анцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зи |
| /p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па |
| асније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничав |
| Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица |
| гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: |
| остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и |
| у ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опч |
| уна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју с |
| виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и ч |
| е 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са оч |
| ише стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, уви |
| а и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред о |
| ету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p |
| ских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се |
| "411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашња |
| поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на с |
| рете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни прос |
| — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао |
| вим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцни |
| рљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све из |
| борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држ |
| овне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим |
| ру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p |
| остиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе |
| чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је он |
| свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, ко |
| а нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узне |
| а одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— На |
| о око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа. |
| ју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју |
| е велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу к |
| овим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> < |
| одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта |
| ога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из к |
| лнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко |
| мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бака |
| шим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Л |
| сује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изн |
| вога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му н |
| звештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а |
| обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне по |
| ма, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почел |
| ј улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљ |
| ј на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — ве |
| дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успа |
| је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> |
| на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и за |
| анија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда ок |
| који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде |
| ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Н |
| онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Оти |
| рими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће |
| не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води т |
| из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И о |
| вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, |
| вет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта ј |
| p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, |
| азлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила шта |
| ко се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како с |
| грувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други |
| који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио оно |
| натим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У |
| ли како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> З |
| И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини |
| еш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и д |
| удима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња ј |
| /p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ј |
| три, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што |
| аде прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам |
| сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то |
| ога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког зад |
| а се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе |
| ару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да |
| на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску |
| афске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји деж |
| ра са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао |
| и ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S |
| у, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и о |
| {S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату |
| па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се |
| да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{ |
| ребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњани |
| , од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га матери |
| ки бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лаг |
| Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повла |
| у беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме |
| томе Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да |
| самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни |
| бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико ума |
| .{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену кој |
| и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стаб |
| а година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџби |
| м авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина |
| уска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглез |
| аша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно з |
| едначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разно |
| ећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одл |
| жи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв |
| јци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и |
| ла и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне поља |
| е.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа |
| што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише суз |
| оћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb |
| е отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак |
| арјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све |
| Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку |
| p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сад |
| а шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога |
| се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала |
| рчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из |
| оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улиц |
| а краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гро |
| ичности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Т |
| не та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и нап |
| , један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> < |
| них кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег |
| а се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и |
| оме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} |
| да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стаза |
| маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се т |
| на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од к |
| нули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, га |
| јала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти ос |
| е на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час б |
| а туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као |
| претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваз |
| м му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна |
| је је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак крен |
| мишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мра |
| .{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше пород |
| ако тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања |
| са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сли |
| са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећутки |
| ћ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у им |
| ети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро |
| це, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени ал |
| аспитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, јед |
| , забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије |
| а скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко |
| почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запо |
| си по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гоми |
| куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у прв |
| е упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно и |
| ово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам |
| друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непр |
| допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освој |
| аве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе |
| лико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам ос |
| гледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је л |
| ти, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га |
| почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену |
| меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећ |
| о у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле |
| м више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад св |
| му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батери |
| разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејст |
| с у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само по |
| капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време с |
| ола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; т |
| овеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом |
| кли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијск |
| разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чу |
| а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, уп |
| беди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, ко |
| рити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно и |
| ме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Мног |
| је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвом |
| равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин. |
| им заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцни |
| рло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно де |
| ешавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више д |
| ао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фрон |
| објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се с |
| а, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух |
| ој.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На |
| 9" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице. |
| ад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држав |
| и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи |
| озно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек мет |
| што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увред |
| p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти |
| утна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће к |
| ош један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суману |
| , то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} С |
| клонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око |
| ти?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врат |
| се у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На дете |
| ћи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла д |
| кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује сам |
| <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази |
| умадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали |
| ко мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{ |
| капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито за |
| ој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дри |
| лство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци ј |
| p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушк |
| ати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ поз |
| губио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапск |
| о, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио |
| ју се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу |
| .{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, г |
| Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, ку |
| ки већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак |
| кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну ма |
| неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао ј |
| ити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуц |
| ругога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Он |
| ојима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по п |
| ицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је ле |
| јник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који но |
| пу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако м |
| ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих на |
| утњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је б |
| далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се с |
| ам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена об |
| на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа |
| е на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подн |
| итање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда |
| говор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало в |
| ње без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и |
| да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више н |
| ао да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда |
| и смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравск |
| p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Креће |
| ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризови |
| дару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем та |
| ност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војско |
| а, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и по |
| од је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су |
| а јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да |
| /p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује |
| p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју |
| д и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да на |
| д нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам ј |
| воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај |
| ала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, прос |
| потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ов |
| м снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна |
| пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда са |
| кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето |
| ецу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван |
| ога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви каз |
| ницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице хран |
| мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи |
| сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, |
| мо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику |
| опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у |
| ода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво ј |
| је, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на |
| на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента кар |
| Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.< |
| иш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идем |
| говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавес |
| па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p |
| ако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одв |
| итах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p |
| који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девој |
| јка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа и |
| Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам |
| а је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Зат |
| ануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} |
| ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Пр |
| оћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме ру |
| отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{ |
| влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела |
| светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла за |
| ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, к |
| према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре |
| а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и |
| , нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала |
| многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шор |
| рдару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била зара |
| ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло |
| и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину |
| чи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, |
| у о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савла |
| па.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и ј |
| ну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме прими |
| ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо при |
| поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио |
| зном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље... |
| , видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, |
| он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је команд |
| се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му п |
| павају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превали |
| се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста |
| ви своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађ |
| ни претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које |
| писао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу |
| S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колик |
| прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где |
| ломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније у |
| ви пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али он |
| , приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ру |
| д смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ј |
| т, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, |
| наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>З |
| то сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се |
| д настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, реко |
| гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чин |
| гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још |
| и, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад |
| ије унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније |
| умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ |
| ио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био |
| да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам |
| аљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да |
| повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне |
| тановништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних млади |
| ро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправд |
| лничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најп |
| итви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спав |
| ве постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} А |
| еноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео |
| који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима |
| људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам пону |
| посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одгово |
| оре.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити |
| устријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у мо |
| кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било |
| гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су |
| , све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет г |
| где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на |
| одишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао о |
| души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те |
| ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај |
| лост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом р |
| е изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их бор |
| после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио |
| њим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са К |
| жак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судби |
| бодна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да |
| издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он |
| е што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних поја |
| мео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те |
| наче изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска кр |
| породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би |
| и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији |
| ући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе н |
| после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени |
| е војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мо |
| <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме |
| обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима |
| и и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., |
| , који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</ |
| ђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и је |
| који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови |
| ацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — |
| ле су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и |
| имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам о |
| Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{ |
| мехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово го |
| р се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ До |
| у међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кол |
| ицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места с |
| “ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде |
| се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из |
| е одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико |
| купити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="5 |
| довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видел |
| на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире д |
| војом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, |
| које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробу |
| ари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Ка |
| дранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је |
| чну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена |
| ин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу к |
| ало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија та |
| S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, |
| нем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме |
| ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарат |
| техе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на н |
| > <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици кој |
| " /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други по |
| села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо |
| ика, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасу |
| убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, |
| вим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинс |
| олеме ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="3 |
| се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да |
| и и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред ови |
| родиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца во |
| и њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутк |
| пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блати |
| као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цве |
| и!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жа |
| ма које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић озно |
| два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову |
| множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни |
| оложајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се |
| ам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно уз |
| дове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ни |
| командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе |
| ред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на л |
| ким храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у |
| ким улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{ |
| Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и кој |
| ао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафан |
| >Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на ч |
| скало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и с |
| пске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не |
| на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потего |
| а из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуб |
| дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар |
| је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одск |
| о шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, |
| </p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га исп |
| грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићем |
| адарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избегл |
| вима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, с |
| за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се |
| едан прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама моча |
| егунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила |
| мо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад |
| ћао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb |
| бинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна лично |
| чу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући о |
| зи Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се нала |
| днели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chapter" x |
| ожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита |
| ћи да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место |
| ност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожав |
| ца ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указуј |
| ање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејас |
| тисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварен |
| вено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један |
| раш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и друг |
| на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави |
| тража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлу |
| међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи и |
| ешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскоп |
| праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви о |
| обљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрут |
| ле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, |
| сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стол |
| сти готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишев |
| у, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петн |
| , огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све |
| било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је ста |
| ана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новин |
| потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шт |
| ни ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који |
| /p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, |
| анце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де с |
| сећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад углед |
| латњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од |
| Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у |
| учну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине шт |
| етла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка п |
| ак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула |
| редише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на |
| ицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из |
| кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском вел |
| о море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне |
| око море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу неми |
| оме тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из |
| емаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; м |
| с је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не саглед |
| оманда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Ф |
| држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куд |
| брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и |
| војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђев |
| екрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни р |
| азговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велик |
| лија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштри |
| ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{ |
| да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за |
| се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећ |
| кује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себич |
| у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио к |
| оран годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи ста |
| томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише |
| ине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водил |
| српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он с |
| аге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засип |
| е се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се |
| појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађај |
| анковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира |
| о, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>Т |
| ра око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у |
| анине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата г |
| говори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Ниј |
| > <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у |
| ли тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са располо |
| оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а |
| , очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у |
| дне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили |
| су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли о |
| римити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде зароб |
| све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки обла |
| пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p> |
| а катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казу |
| овори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као |
| мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се ф |
| елази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пре |
| е речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек преда |
| на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у |
| ово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и |
| ио пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија б |
| у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, |
| ода.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по к |
| одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јов |
| и у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n=" |
| да да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах |
| он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали |
| стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њ |
| пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} М |
| шлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те сла |
| летене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корал |
| летене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посип |
| ола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред |
| гозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сеч |
| оћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успава |
| леда, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од вла |
| учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где п |
| одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ |
| е морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити прол |
| тити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видел |
| срећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот |
| вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је |
| а лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> |
| капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међ |
| загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати |
| ела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} |
| , ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај и |
| на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са |
| изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљаво |
| мо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p |
| азвила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек |
| не једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, |
| по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је не |
| .{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</ |
| па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала |
| копчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Ми |
| вао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би к |
| агедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним пат |
| И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен ал |
| змешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су |
| у гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док |
| па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се |
| самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S |
| инити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отв |
| одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ћ |
| арцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламе |
| арцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени плам |
| ао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред о |
| на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ће |
| >Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове нео |
| а се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је би |
| и пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек ка |
| осматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече |
| > <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, |
| главици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо из |
| кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заоста |
| ш није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да |
| ици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници м |
| — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди |
| их ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, н |
| 22" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} |
| тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановс |
| у се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се исп |
| ане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све |
| ди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвет |
| затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио |
| који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У то |
| ма, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} |
| ост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и |
| ј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невољ |
| додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе |
| оз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам |
| преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, |
| ила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и |
| аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили л |
| ила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кре |
| у и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве |
| ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа н |
| о онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све |
| емам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да |
| а у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и |
| S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју пород |
| чем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које |
| положење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и |
| а успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтов |
| Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је а |
| зда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избег |
| и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да |
| слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, |
| а извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, кој |
| ола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам |
| тријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало. |
| з мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрај |
| дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су б |
| етанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти |
| припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало |
| Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутр |
| ло Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јаб |
| ити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себи |
| живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији с |
| ђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту м |
| жем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чека |
| водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњан |
| ве стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиж |
| га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за уз |
| том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згаз |
| јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови ко |
| ци и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали |
| поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да са |
| д живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица |
| пске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је |
| па је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у |
| и, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важ |
| порним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} |
| 17" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а др |
| е ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и пр |
| ад њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоо |
| и га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, |
| и.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиск |
| расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: |
| чевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>П |
| та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише в |
| репланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој на |
| и аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну с |
| да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Буга |
| а.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста си |
| епа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и нев |
| није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прек |
| у застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се с |
| рила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Н |
| љима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Ко |
| ме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу реч |
| је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким за |
| че по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, |
| ивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештењ |
| али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају не |
| у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком ди |
| м и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш о |
| Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се |
| колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила ра |
| поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пу |
| а дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили д |
| од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n= |
| лачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по стра |
| т док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа |
| турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које с |
| ју непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су пог |
| } Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који н |
| и набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успо |
| једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са |
| рађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак |
| S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити |
| естока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, н |
| тња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме |
| трпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто |
| свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не |
| чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би своји |
| ање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бој |
| p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јут |
| тембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први |
| азбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, |
| пљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак н |
| , већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> < |
| Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положај |
| нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави ц |
| ви на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Кра |
| ед вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" / |
| руги нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, суров |
| дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи |
| а.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p> |
| прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <di |
| и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи |
| паре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овог |
| а журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Бр |
| олону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с је |
| зражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке поте |
| питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно |
| којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који |
| на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одсту |
| д својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али с |
| е, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се от |
| ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разве |
| сто у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" |
| на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78 |
| на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколи |
| ем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са прв |
| промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тиш |
| ="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра воде |
| је; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и |
| њам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, распле |
| енутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу |
| а који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су скло |
| отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под |
| ружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави |
| атру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једно |
| окрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео н |
| {S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, на |
| n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист |
| и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски |
| следник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене рук |
| 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{ |
| утра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{ |
| е ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада беог |
| јући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био |
| е, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са |
| стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Миш |
| јаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на та |
| p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати д |
| Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушал |
| што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао |
| беси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледа |
| е.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у |
| владао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што |
| ртирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред воз |
| колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући з |
| и пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам св |
| ама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлос |
| среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда |
| дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и у |
| осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плав |
| S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кли |
| етане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb |
| не Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га о |
| — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао |
| бегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, б |
| ивот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче |
| ободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То ј |
| анту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан |
| све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало |
| е негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трп |
| сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, |
| у дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, и |
| а миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> |
| би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би |
| Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цел |
| правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све пито |
| чар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други јед |
| стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија. |
| во бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шир |
| ети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском о |
| не се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваљ |
| мену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па |
| чери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се |
| од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом в |
| еким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колим |
| а својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Пре |
| ен, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А |
| Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да да |
| е са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам |
| отопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дуж |
| ле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" |
| >Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами |
| нанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лим |
| аним, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела |
| нас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> < |
| и.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И |
| о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> |
| рима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне ст |
| али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају |
| и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, о |
| оживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на пам |
| в! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш |
| е знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут |
| једначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако пониже |
| а кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси |
| љ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по јед |
| ала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не |
| аљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао |
| нације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима но |
| шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, |
| е чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и изд |
| она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало |
| у исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, |
| им.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака к |
| Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест м |
| варам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на |
| евих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, веру |
| </p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општ |
| још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве с |
| воју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен деч |
| а по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један са |
| гарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата н |
| са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је за |
| } Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је |
| ежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су |
| е два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, д |
| е.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, ко |
| стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуц |
| и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту |
| Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе |
| м напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— |
| о стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заус |
| ај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу и |
| ојвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код |
| и Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, |
| е била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно |
| је је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло м |
| их људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију не |
| осрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га ни |
| војих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>С |
| ивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам им |
| кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ |
| ровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балка |
| се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрет |
| једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила м |
| е и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак ј |
| и је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су |
| Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> < |
| м мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима |
| самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти |
| већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> |
| да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од ово |
| >Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе |
| ешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине |
| ом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао с |
| наника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад |
| етнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене |
| таџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за врем |
| услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем ве |
| уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпет |
| који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње о |
| евала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као дог |
| од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и у |
| розори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ |
| водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпору |
| ти и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жар |
| велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У з |
| ојим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пион |
| о за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мор |
| вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим |
| тинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и ум |
| па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" |
| <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То |
| ена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд ист |
| атворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајућ |
| е.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпа |
| где трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, блед |
| питаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељс |
| .</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Ба |
| type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> < |
| аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са |
| х могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" |
| осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви мо |
| а тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак |
| pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у кап |
| S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, |
| догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улица |
| ћ и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb |
| p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом |
| ш три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаут |
| му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан на |
| ело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> |
| о, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где ј |
| узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога |
| ање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болниц |
| ајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p> |
| ну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да реша |
| о Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никлов |
| <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где |
| .</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штим |
| њати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале и |
| } Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући: |
| најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне |
| сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио |
| сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд |
| ш слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када см |
| ли.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мен |
| е те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ ни |
| унци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p |
| је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај на |
| реме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у св |
| кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио |
| игарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави |
| и војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, |
| д паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу ко |
| ан благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио |
| лико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина |
| еша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву и |
| етврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није б |
| ном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" |
| мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад поме |
| је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, ко |
| упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт |
| ! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђако |
| ва који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови |
| за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо н |
| у, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, ка |
| е би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастр |
| , као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те ср |
| Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га |
| S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је |
| едњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре |
| о зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те о |
| а везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, пре |
| довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде |
| и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах н |
| ио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда изма |
| ма своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна ч |
| ља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p |
| а руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} |
| а.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кре |
| коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је |
| али, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове по |
| te> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, |
| чима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли јо |
| ни с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију |
| договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад поме |
| њу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамно |
| м свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на мо |
| после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене |
| /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз |
| ј беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у бла |
| нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па |
| смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мрт |
| пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и рани |
| — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о |
| редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико с |
| </p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућ |
| се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни пред |
| највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <mi |
| Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да |
| лановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} |
| собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, си |
| роз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпун |
| мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, |
| ијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њ |
| који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно |
| онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је види |
| саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нек |
| нуо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз |
| им савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те |
| ао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека |
| у, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> < |
| укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су изве |
| ам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— |
| е?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, по |
| утант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И н |
| о размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један |
| гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрве |
| а га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, |
| извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" |
| трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још сам |
| ? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова сл |
| а погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи |
| тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, де |
| идржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом угл |
| на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притисну |
| затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војн |
| у и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из варош |
| е гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напреду |
| а осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и |
| Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско п |
| о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за |
| </p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је |
| и ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, |
| p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ |
| ци, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тиш |
| опити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако |
| сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни |
| глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгле |
| авила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступај |
| ичане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова немин |
| је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од |
| ика који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо г |
| вцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Ал |
| једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начел |
| морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" |
| у, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов с |
| изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка мог |
| падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора рек |
| овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређ |
| ка.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за |
| али заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздр |
| Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да л |
| } Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи |
| које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себично |
| који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у |
| су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је |
| седник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама |
| на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се н |
| к и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико |
| могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра тр |
| славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица по |
| им речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се |
| p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер са |
| аредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни доне |
| иш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђ |
| ла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тиши |
| из басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{ |
| е о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра да |
| и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Оту |
| а добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети |
| драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у трен |
| азбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља зал |
| м вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегст |
| и се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћ |
| на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и |
| руги под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што |
| и је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада на |
| које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које |
| енули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивал |
| то је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед траж |
| цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразу |
| под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи |
| аздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога |
| руне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три к |
| одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако пре |
| шли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као д |
| м расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велик |
| о је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недри |
| S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе по |
| ако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сут |
| це клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра |
| мо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све |
| Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десн |
| наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за |
| то сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога |
| ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао |
| лицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини |
| 4" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштин |
| и, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево |
| овор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за ј |
| ти га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет г |
| а и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу гр |
| лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Ва |
| , кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" |
| ске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај ко |
| {S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војници |
| датле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како |
| , старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега |
| није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попус |
| не и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изја |
| .</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол |
| оји? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што |
| еби и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су дана |
| ра себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послу |
| >Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико д |
| , како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо |
| ађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и |
| /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим |
| питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије |
| изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш д |
| да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој |
| е а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао по |
| би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети д |
| рогим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани |
| p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и м |
| са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу |
| ишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе. |
| ије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велик |
| стеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако ос |
| шта, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би |
| настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на о |
| {S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недо |
| иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни б |
| хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички |
| вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши. |
| ека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад см |
| смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку гр |
| .{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и бо |
| о што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p |
| зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</ |
| >— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се |
| ржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних в |
| ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид |
| ом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на но |
| иђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, њего |
| да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Бито |
| се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено з |
| ло да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума. |
| .{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да |
| ти пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ дога |
| , тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву |
| ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којо |
| м речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — у |
| ас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре к |
| а на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га мл |
| мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече н |
| е свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао |
| појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаш |
| у те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> < |
| итује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, т |
| мо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са |
| ти своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погл |
| исмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588 |
| руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посм |
| се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па с |
| ета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све ј |
| > <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— |
| еће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати |
| опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купе |
| док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови |
| и коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама |
| .{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то |
| зица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреј |
| <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не |
| а, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао |
| ја посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на од |
| наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, с |
| латом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по |
| нахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га |
| а.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад ко |
| поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао |
| ; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} При |
| > <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у |
| ести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и |
| а опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Св |
| улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све го |
| лу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове п |
| д улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале |
| копљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и |
| ва гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране |
| до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Кр |
| ивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, г |
| чашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час |
| не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем |
| особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школ |
| могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах |
| и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... |
| асу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и н |
| саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао ваго |
| могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су бил |
| да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била с |
| последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на |
| е се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо |
| теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би о |
| од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе |
| нима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одгов |
| која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и за |
| ањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи |
| </p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, из |
| оманде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова |
| ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а |
| Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окр |
| и се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља |
| даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти дец |
| рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{ |
| а и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, |
| д прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којо |
| .{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем испов |
| у једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и |
| онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мал |
| .</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану |
| .</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци. |
| а раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</ |
| једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који ле |
| дњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па а |
| акли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних |
| дахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су к |
| подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала |
| све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и обли |
| у, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> < |
| при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носи |
| е...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу |
| елике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој |
| >Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изг |
| ни зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која |
| >Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих пит |
| м амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем сед |
| /p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, д |
| аше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису оче |
| .</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и |
| са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио |
| о да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који |
| одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огрома |
| ћ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатл |
| е, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам у |
| ају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се кли |
| едан мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији орга |
| мо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{ |
| и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен ово |
| о и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче |
| се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење |
| ани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак |
| ама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупа |
| падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора п |
| ао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </d |
| у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза |
| pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из |
| n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој б |
| ји је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисло |
| дан и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казу |
| огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара на |
| е и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели |
| били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и друг |
| а, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши |
| > <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горе |
| па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застан |
| ас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p |
| а дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно |
| слили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> |
| прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било |
| ј што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. |
| ла, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у с |
| себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне |
| ту руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак с |
| завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, |
| сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — врис |
| Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви. |
| еж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непо |
| ахитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, |
| замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ б |
| S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образи |
| ије могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра д |
| , имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништв |
| војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђим |
| горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да ц |
| оту, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред |
| али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног |
| доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља |
| Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и |
| Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затез |
| ећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало го |
| нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девој |
| ћи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ то |
| ело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планин |
| “ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши в |
| ета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до кра |
| анитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише са |
| ати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{ |
| а стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапа |
| ех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко бол |
| на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајк |
| него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу |
| нине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази |
| у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, |
| а да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу |
| ед борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заб |
| свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шатор |
| и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је наст |
| ноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз |
| тала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кр |
| излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дрежда |
| } Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="58 |
| андиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни |
| ла а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, ви |
| тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> |
| орби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на д |
| се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на |
| м и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглит |
| до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је ко |
| одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по |
| p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор |
| ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања. |
| да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који |
| редзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство |
| > <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова ки |
| оре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него |
| леба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакал |
| агор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуч |
| почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљ |
| чак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вап |
| лупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разг |
| решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која тр |
| виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се дов |
| вољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под |
| тре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљен |
| вој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судби |
| је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим окол |
| арији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бу |
| Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, рас |
| сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и |
| ва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, м |
| да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим |
| љској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети г |
| шао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> |
| .{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било п |
| ао свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати је |
| кад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне ст |
| и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин инач |
| а положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандарме |
| аве и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придр |
| рађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни д |
| часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма к |
| ики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што |
| е што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пу |
| са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријате |
| ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скад |
| а и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао |
| претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као |
| диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже |
| светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и о |
| кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, |
| ринуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{ |
| ше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — в |
| а коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да н |
| ју.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, |
| гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до |
| јава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, ал |
| луке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени с |
| Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правић |
| и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</ |
| будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас бо |
| ћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпав |
| ељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо св |
| ртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћ |
| о, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена |
| а студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгн |
| сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први кој |
| ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи... |
| оград пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино |
| а их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква в |
| где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, |
| ожај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тућ |
| ико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред неприја |
| вља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који |
| опла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> < |
| домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не |
| другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на |
| 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће |
| S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од м |
| S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и п |
| у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од ју |
| пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запа |
| p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у |
| крајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима ст |
| у одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртво |
| ли се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, ко |
| кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећа |
| на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред |
| S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с п |
| ашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — |
| де заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> |
| ити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на г |
| е да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса |
| е, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима с |
| ад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускоме |
| час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој зем |
| ојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле |
| рце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муш |
| кну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе |
| , отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасм |
| д не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ |
| о да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама. |
| ечима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то б |
| м на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем |
| ком круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни р |
| искивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се |
| а фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копа |
| схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећ |
| евојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући |
| амо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> |
| ту; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор к |
| ефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и |
| кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отис |
| ни.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад |
| 96" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу |
| ктобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава вла |
| тане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> |
| .</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље в |
| е.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} В |
| нистров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре |
| заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напушт |
| е?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свак |
| >Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак |
| љушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако ст |
| само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.< |
| , знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних п |
| е далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А х |
| ори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врев |
| жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му |
| <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— |
| киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крв |
| љај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И ка |
| кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити |
| рнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим глас |
| <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморе |
| рцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућани |
| ео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и |
| уда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни г |
| .{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно |
| да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, жена |
| повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, жена |
| де, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће |
| Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он са |
| преми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијај |
| уди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он |
| ићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб |
| >— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра |
| но, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, ш |
| свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брд |
| смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она |
| и, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не |
| аховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и реч |
| у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант |
| анак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} |
| но, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезов |
| ика.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље |
| >— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се распла |
| е слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и т |
| на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га |
| од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да |
| ривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се гр |
| ом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор |
| ad> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним |
| p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у о |
| сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим |
| у а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и њег |
| о већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Стари |
| n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу |
| осио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поум |
| ремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним п |
| ца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и ниј |
| ше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве з |
| та и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељ |
| ђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час с |
| Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме |
| гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгр |
| га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — уз |
| т се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша |
| ојих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује |
| раћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш так |
| е мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полу |
| џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, ко |
| се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме кра |
| онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више ни |
| пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</ |
| у.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и гово |
| састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S |
| ни са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка н |
| сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} З |
| сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује |
| сила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају нег |
| подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p |
| оћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као те |
| дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку |
| ма, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — |
| о оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина |
| ве то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је ов |
| </p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> |
| је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и га |
| дра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скад |
| друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр |
| арац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — р |
| .{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и т |
| први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер |
| ава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злок |
| p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни |
| да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече п |
| ријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се п |
| сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на коле |
| во за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као там |
| паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као |
| мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантим |
| ће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају ка |
| ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводов |
| аћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком гор |
| сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчан |
| ају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је |
| де ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под исти |
| у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одгово |
| повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође н |
| Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S |
| топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао |
| — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из |
| иша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима ле |
| да с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и од |
| лону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога |
| тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити но |
| ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са |
| ума на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можем |
| ће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћ |
| неше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S |
| бил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} О |
| b n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам |
| Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити |
| ве бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет г |
| обри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? |
| н је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и |
| потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, д |
| </p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На ли |
| на, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашо |
| е у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално намет |
| изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исека |
| чепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола к |
| би места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара се |
| аљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубо |
| ином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који |
| приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално ср |
| крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили ре |
| вори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и |
| водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине |
| ворно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Бал |
| рата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофици |
| ца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући с |
| у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам |
| на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити |
| текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно |
| сточњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историј |
| акаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па б |
| акаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулан |
| чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући у |
| ећ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето |
| де сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ |
| а је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све шт |
| која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећ |
| цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у |
| чешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижн |
| могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, ко |
| к тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се |
| ћ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак слам |
| грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола |
| и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да |
| ског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не |
| а и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да са |
| пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам |
| обађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} |
| ећ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својим |
| ним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, |
| радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, |
| иво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изг |
| прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз к |
| а од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао г |
| ише задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ |
| ли у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неуз |
| ме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и туз |
| и новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледа |
| ло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспра |
| } Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова |
| и.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењ |
| азио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</ |
| ала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, |
| Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, з |
| чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас гот |
| копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l |
| неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одм |
| коме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен |
| борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, |
| ља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које |
| био Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љ |
| да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају не |
| утка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за бе |
| такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити је |
| да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи п |
| .{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили прели |
| и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог с |
| а је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л |
| са коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комад |
| апрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жар |
| драва бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када |
| покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јач |
| у почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен доб |
| је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а поче |
| , пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанств |
| } За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „ |
| тварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p |
| зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— М |
| p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не уд |
| ане у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и |
| роз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватр |
| у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море |
| већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали. |
| простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје |
| кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и нај |
| капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> |
| кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску з |
| о мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним |
| из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p> |
| сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се вој |
| и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бис |
| ма својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад |
| Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле д |
| пава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровов |
| Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио |
| о.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљ |
| вио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали |
| зумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p |
| азника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати |
| а му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> |
| био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да к |
| слобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њ |
| је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Пр |
| е и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прел |
| мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно |
| .</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се ла |
| </p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи |
| а и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштал |
| а по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; |
| арци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим |
| дио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то |
| њаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да |
| а и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује |
| , испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споре |
| ане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним м |
| мена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме |
| оје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди. |
| други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{ |
| Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, шт |
| ижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо |
| честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињ |
| д стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме так |
| осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ се |
| ави мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — |
| ака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи зан |
| , и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у |
| на тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола |
| — Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о пад |
| од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с п |
| ирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, припо |
| кова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, пого |
| р породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од н |
| ису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо |
| па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> < |
| а собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помо |
| То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} |
| ; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт |
| етковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаћ |
| >Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> |
| олазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p |
| зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела |
| пуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24- |
| обро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци |
| е ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су изб |
| румом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p> |
| има и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, ли |
| ост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост пр |
| едно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам |
| цкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа |
| а обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор б |
| оме, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — ра |
| најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S |
| м командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита |
| јзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из |
| реска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком в |
| у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићск |
| пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта |
| ом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од |
| враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о оп |
| з задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква |
| да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо |
| подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимо |
| ање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нам |
| па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морал |
| штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи |
| ам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха? |
| ез и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио |
| ји нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох н |
| ођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рат |
| сни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и с |
| га у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редо |
| кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — |
| од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више |
| кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се об |
| .{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се |
| чи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, ч |
| њи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, |
| и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у оном |
| доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довла |
| бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још |
| но неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, |
| понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он ско |
| чи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па |
| н је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли м |
| ци, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама |
| ити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим |
| платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недоврш |
| а одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране |
| е, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, |
| х вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, дв |
| ола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улиц |
| ек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке ду |
| е ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула |
| те.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Л |
| и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; неприј |
| ас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет |
| вник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> |
| ски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Пр |
| под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сут |
| стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник беж |
| четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола |
| о да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљон |
| У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна ко |
| > <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њим |
| дне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала ј |
| и јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S |
| фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казује |
| е могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да |
| аљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајни |
| другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној ј |
| але оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и |
| борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање |
| ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена |
| урених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и син |
| абро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. |
| преме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, в |
| препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда |
| апоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није у |
| ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спа |
| } Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преда |
| изнајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, си |
| , цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, по |
| нације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буни |
| ио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу ж |
| ло па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељ |
| са природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својо |
| са природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и |
| да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, а |
| ера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quot |
| ставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају |
| ај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класич |
| пава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залу |
| им погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича |
| радској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано |
| м означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом под |
| > <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један м |
| ију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по |
| оследњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме м |
| обаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Пит |
| е неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти |
| амну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелод |
| ов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај ј |
| рање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека н |
| у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и |
| ћи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак |
| стављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ul |
| ира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те о |
| ешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према др |
| есто обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то |
| а и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те о |
| то су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, |
| а са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла |
| и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мал |
| рачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Пришти |
| оћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе |
| љине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина |
| келети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан |
| ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази |
| ињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања: |
| ла за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак |
| е задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може |
| е?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поузда |
| миле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли При |
| а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за |
| ојим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађута |
| пак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрај |
| м чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сања |
| м свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пу |
| т хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати |
| се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите д |
| еобучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, |
| љ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су |
| иге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљен |
| лобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример. |
| а јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ва |
| са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и рев |
| ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним р |
| на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужас |
| једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштв |
| ити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и ком |
| > <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забри |
| 199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од ко |
| ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да |
| ају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже |
| {S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став |
| Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати |
| ује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чек |
| друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не д |
| ђосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао ми |
| аљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представ |
| кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо р |
| су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе |
| Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабит |
| штво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се |
| ја их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је те |
| или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко |
| ка представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не |
| — Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што ни |
| >— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет |
| а командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} К |
| ре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајн |
| овор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај раз |
| ве не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести |
| овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егз |
| азећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— преки |
| аковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче к |
| оји тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и |
| а радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео |
| јим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он |
| и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зград |
| ада ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором млад |
| чкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их |
| и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено т |
| чно потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на пр |
| >— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} |
| зе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и |
| извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је ње |
| Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где |
| лом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спре |
| , топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује сво |
| један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгле |
| вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама |
| села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред |
| Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне п |
| ко и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми |
| читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила уги |
| од Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало |
| под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме |
| ље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако и |
| ати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у вра |
| ата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а кој |
| стављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} |
| и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо |
| не, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а |
| учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овог |
| се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми |
| м, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежал |
| иле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама г |
| Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица |
| ремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад н |
| где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{ |
| у српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p |
| је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још ју |
| је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела |
| , када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке р |
| ред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој |
| и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо н |
| камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са ст |
| на да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и бе |
| шли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</ |
| <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и |
| и узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање то |
| али шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад ви |
| ажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, |
| ла суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{ |
| </p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубо |
| ави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете |
| бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жа |
| је га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегу |
| а сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из к |
| њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Мож |
| ку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нов |
| раза и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мир |
| кулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло пове |
| >Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам |
| Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то |
| ад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> < |
| пливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и |
| ном звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} До |
| ам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је |
| удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душаново |
| м се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, кој |
| Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та |
| разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не п |
| оме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као |
| е, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и |
| и је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран ал |
| мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете |
| енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек |
| рани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је т |
| угари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац |
| али под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао |
| ао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та |
| ти.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у |
| љаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> |
| ао избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак њ |
| очанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемога |
| Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Он |
| } Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад |
| оворили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославо |
| дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединиц |
| мо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о |
| х, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} |
| /p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичн |
| а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најз |
| храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како |
| о и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога |
| ко су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој |
| четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Бр |
| тезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} |
| итезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} |
| ао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p |
| Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су оч |
| прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и в |
| он, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису ст |
| а у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом |
| кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све т |
| побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје ко |
| дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца. |
| матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена |
| нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> < |
| кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно |
| ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, |
| ше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После д |
| а сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу |
| 13" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси |
| >— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подај |
| па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Глад |
| о друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да |
| око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упр |
| > <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, виде |
| о ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А |
| не о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига. |
| а њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити |
| и да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострт |
| оје су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па њ |
| ли Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> |
| ца, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари |
| им начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шесн |
| застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу |
| аја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је |
| <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуц |
| теретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да |
| чаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је туг |
| су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили |
| убости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да ц |
| лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је |
| иш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и ти |
| е му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и |
| те, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо м |
| вонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под |
| за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} |
| ави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, па |
| су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто |
| који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитн |
| рији са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих |
| томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на тел |
| је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће |
| за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске кост |
| да и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми |
| т све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито ст |
| е празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гон |
| Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> |
| их новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Се |
| на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и |
| безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, д |
| часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, срп |
| вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, |
| то више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не |
| итлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, |
| е чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} |
| гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга п |
| але на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чул |
| осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај ч |
| длећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше |
| им колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају најв |
| као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> < |
| се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ |
| ча и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на |
| ут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече |
| оварају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Нев |
| дамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и бе |
| p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи б |
| ек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћ |
| Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасно |
| е одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се над |
| не кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отима |
| рани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим |
| своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да |
| напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, |
| ена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер с |
| шћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима б |
| на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вар |
| шава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег с |
| наних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом го |
| изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а |
| прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују |
| да тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко ци |
| ад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједни |
| да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико |
| /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и |
| вих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо |
| еру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуч |
| ма краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, гр |
| и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} |
| ата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и за |
| као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједничк |
| роз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Мо |
| усте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> |
| се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувиш |
| Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице |
| ију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, |
| се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући |
| еже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један |
| вати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на з |
| {S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једн |
| Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треб |
| 9" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају |
| им погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе кој |
| ли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p> |
| кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду д |
| а један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на т |
| преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од ју |
| ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмови |
| лази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа д |
| ела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> < |
| нога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко д |
| ељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> < |
| свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице рас |
| ти задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ам |
| и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудн |
| еном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, к |
| 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које |
| ине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили пре |
| ваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту |
| е су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели забо |
| етљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их. |
| ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме |
| теник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче нич |
| проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пењ |
| штених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очиј |
| е страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском |
| други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица |
| ародни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га |
| другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му цр |
| свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослут |
| ножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! |
| ћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да см |
| ки народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, ј |
| пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да |
| љадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака |
| мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је |
| зе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце |
| карање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу в |
| нули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вр |
| мрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са |
| има и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утиса |
| еона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњују |
| раде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се с |
| ва да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине |
| зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало наз |
| војим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мр |
| ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама |
| ењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p |
| а и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћу |
| а Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обал |
| ни везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази |
| аца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале он |
| то није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме с |
| ињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гости |
| на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Кра |
| борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све о |
| настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једн |
| а вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске |
| колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са |
| дом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— |
| једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи |
| днеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему |
| не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у ј |
| а сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута |
| есло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продир |
| > <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ се |
| већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, |
| е такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они те |
| седали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се пр |
| жну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, разв |
| јатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па |
| како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, с |
| едне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барј |
| ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обуст |
| м и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелаз |
| аље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима ср |
| ине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло не |
| чинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник |
| пут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни с |
| ласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{ |
| а...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам т |
| а длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила |
| око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соб |
| жјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, |
| куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуг |
| Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице с |
| пут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло |
| већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Но |
| њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретал |
| непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад |
| грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, |
| и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се пр |
| Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Н |
| е стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то о |
| нуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он. |
| рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} |
| ка реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад мар |
| лонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопасн |
| м да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте |
| таницу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђ |
| обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка би |
| у, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвој |
| ј легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, про |
| ба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира |
| но крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, п |
| "162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лиц |
| д ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм |
| Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај |
| ц залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ |
| ко се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену нево |
| на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонс |
| само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни п |
| али, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, |
| о да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом п |
| Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пиш |
| а, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им |
| толица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{ |
| зухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Рад |
| е понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне |
| ама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о |
| оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића ба |
| ранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и к |
| да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник |
| p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, теле |
| их држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим с |
| путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне |
| , она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} В |
| крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отп |
| ађујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> |
| силе, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из г |
| е је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост. |
| } Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он |
| застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам |
| сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајк |
| а ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца |
| пријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао |
| а првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} |
| от, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу мо |
| рагоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарав |
| /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини обор |
| очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и |
| зрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим |
| и.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна |
| ај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да м |
| а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм ко |
| ала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаон |
| дан мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? |
| га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи |
| , несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Он |
| b n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита |
| е и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неко |
| не ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Вре |
| кало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам |
| ашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, |
| о дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, кој |
| воме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко по |
| е извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном са |
| Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мен |
| Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарај |
| клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он |
| се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начел |
| били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов п |
| до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова м |
| лиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за |
| тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више закл |
| е иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило |
| оди тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за је |
| о све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копи |
| од тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван дру |
| ="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погаже |
| који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тиши |
| 7" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам з |
| , премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и ра |
| у узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени ве |
| нисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш |
| старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало м |
| а нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам |
| p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје |
| осмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> < |
| чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здра |
| p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p |
| говоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? |
| дна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка |
| >Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге |
| траном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бо |
| мо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више не |
| бде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По некол |
| вој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над |
| и.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у |
| и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико |
| у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја |
| аће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, |
| </p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане |
| атерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још |
| ијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покуш |
| д видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана сре |
| {S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са |
| проводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шт |
| е неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да из |
| жно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином н |
| нога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску |
| а, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му |
| променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} |
| </p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан наст |
| од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила ма |
| с да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет срби |
| "364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Ауст |
| и да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да |
| ом.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S |
| ј сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Уј |
| и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја |
| ратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи с |
| ољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, бори |
| го са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, нас |
| ју ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој |
| убоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су |
| биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у нач |
| последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> |
| ачи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} |
| војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак |
| видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а |
| ту нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзну |
| м у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима |
| чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми прим |
| према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио |
| вцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала с |
| тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, к |
| ој столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и |
| ли, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе нек |
| ће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко б |
| некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— О |
| о грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе |
| а њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи и |
| о, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршав |
| Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог р |
| да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља |
| вог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последњ |
| или поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали пр |
| здање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика ко |
| обиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцелар |
| е само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пру |
| х сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воз |
| а дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тог |
| стима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са алб |
| ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, |
| иснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао |
| едан Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Кра |
| капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано д |
| Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и с |
| и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собо |
| и у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено |
| и одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p> |
| ? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон |
| зговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелст |
| ступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, |
| и је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n= |
| ечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи гра |
| у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво |
| њала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан |
| у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — |
| с.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу. |
| шем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — пр |
| о кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један м |
| тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p |
| ао да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Л |
| оба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госп |
| крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку |
| лела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам о |
| зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи |
| > <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{ |
| могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију |
| Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преп |
| руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне св |
| и.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> < |
| м на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Б |
| и заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фр |
| збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Наст |
| е ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже |
| невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија ша |
| човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисал |
| навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, ос |
| јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе |
| хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, про |
| све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се ве |
| али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb |
| Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требал |
| вља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радњ |
| известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — пос |
| ити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколи |
| ="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Ту |
| мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као |
| зација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за нов |
| им нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син замени |
| ао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хра |
| зама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Мет |
| дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Вла |
| рла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бед |
| евито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он по |
| се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, |
| одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, п |
| езервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад |
| нажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, ко |
| предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, п |
| евала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и |
| ..{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да вид |
| ашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијам |
| рену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику |
| ана, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, |
| одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{ |
| росеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој |
| ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, ка |
| су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало |
| Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео д |
| ла.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропас |
| тра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби мора |
| имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај њего |
| ласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али |
| дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је па |
| ећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслон |
| уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} |
| други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било м |
| трвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> в |
| ан наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова |
| је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Прим |
| вала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручиц |
| чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака |
| једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p> |
| азговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уоп |
| да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са |
| се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чека |
| ну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У |
| пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на теле |
| алеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли |
| и зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и |
| нике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете |
| окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила |
| ли гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на св |
| ш грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође |
| ин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече |
| оје нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се т |
| злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти |
| вукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара пр |
| задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 181 |
| на али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви |
| а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, ко |
| ост непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митров |
| али су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим об |
| ирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па п |
| ли да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у је |
| и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлиј |
| <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа |
| лама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у варош |
| нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему заб |
| вона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из |
| м полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке |
| ри, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да и |
| урзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за буд |
| де на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са |
| > <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бег |
| ила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су н |
| један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било |
| бедилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је по |
| гим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је |
| предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати |
| баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Ц |
| преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што с |
| сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, |
| Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А м |
| гство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту пр |
| их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од с |
| се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p |
| о дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успу |
| вето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снаб |
| је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцелари |
| миле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова сна |
| јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p |
| гословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које с |
| емо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по дал |
| итаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да |
| ко одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим |
| е опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен |
| е био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни до |
| С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбал |
| клију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода |
| туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева зашт |
| чину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оч |
| трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно разми |
| едња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће |
| турио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао сн |
| мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвам |
| ала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поно |
| осредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, |
| га друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника кој |
| Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером |
| еђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прст |
| Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до т |
| нули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће |
| би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагл |
| ранцуска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу |
| одне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, |
| м мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала |
| сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мал |
| се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике |
| Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице трој |
| е да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погл |
| једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буд |
| кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми ра |
| догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице у |
| а и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је пос |
| Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћ |
| ан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морам |
| тао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у |
| ну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле |
| Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад в |
| тедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било |
| вако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — О |
| лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове. |
| ознајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули |
| мо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцелар |
| мају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неи |
| едва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би п |
| ; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пл |
| где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председн |
| о оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се |
| ајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> < |
| це неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све |
| зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол |
| ом боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висорав |
| и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, |
| новом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Ко |
| аљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по це |
| и кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле |
| олазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зал |
| мети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ. |
| ишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара по |
| /p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јеже |
| и наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале |
| бу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се |
| м дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала |
| заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном |
| се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на |
| атно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, |
| ца коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у пла |
| бе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?< |
| Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Л |
| друмском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе т |
| ће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погл |
| ава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту слав |
| е, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и |
| а дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире |
| ац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке |
| данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, ко |
| ећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се нас |
| ичини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше сл |
| дњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор |
| упа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него |
| ве, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред коли |
| ана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака |
| ана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака |
| у ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} |
| чу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубље |
| а из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} |
| ђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрва |
| ен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које в |
| о суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе |
| н материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом д |
| гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се |
| вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се сп |
| већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре |
| с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну |
| јих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и |
| рши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> |
| аћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, д |
| чком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужн |
| са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила. |
| , не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, к |
| савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узл |
| ве одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао м |
| } Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер |
| пе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и |
| нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чека |
| ше.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцеп |
| л, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио прич |
| ма опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке |
| >Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те с |
| за није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета |
| Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учи |
| слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S |
| дом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са |
| ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није |
| ело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћут |
| а!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те п |
| и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним по |
| , женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају |
| и, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Госпо |
| вима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад |
| авио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску |
| о коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као |
| о као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко |
| ме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозив |
| кот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то |
| ут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када < |
| разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, запла |
| Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па |
| дила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шапт |
| ога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том |
| рума идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са |
| донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче |
| се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је |
| рквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у |
| па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закљу |
| да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан |
| где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} В |
| му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л |
| ок, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да |
| — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И |
| јзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене вој |
| ли их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујем |
| Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију в |
| но да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, з |
| их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта |
| већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио |
| .{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису раст |
| ао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети |
| мо да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Круше |
| м бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као |
| често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају оф |
| еху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, проп |
| не службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он |
| ући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђен |
| , сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са к |
| одитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у буга |
| и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} |
| а седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила ба |
| риском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу н |
| ицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Ви |
| Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по в |
| ештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запо |
| ештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, |
| циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога ве |
| ховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али |
| до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу сво |
| о је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и |
| чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком бат |
| ине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српско |
| разумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и к |
| радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни од |
| ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске |
| авлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опо |
| њ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела |
| начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одгов |
| е и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће |
| ч.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет |
| и је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, |
| цеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом |
| а, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, |
| ивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештај |
| ју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога сто |
| војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачи |
| Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> |
| ала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломниц |
| је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, ше |
| ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и на |
| .</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју на |
| оле наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збегови |
| н господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при го |
| ула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајев |
| ба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се кори |
| ватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих поро |
| з реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватни |
| манима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> |
| бе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем |
| љство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Вод |
| изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који г |
| , увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, с |
| и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним г |
| уге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу. |
| } Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветље |
| ољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви |
| кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски вета |
| душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која |
| раздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честит |
| ају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху |
| з шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пр |
| офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада |
| } Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу кој |
| а и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док |
| , како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p |
| !</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црно |
| упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењери |
| нажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ би |
| едну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и |
| а једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинам |
| орена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или у |
| мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то |
| естало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и т |
| о тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе |
| /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово |
| а, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да з |
| је, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни ј |
| треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</ |
| туд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој |
| пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим ко |
| прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили |
| рло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече |
| ну врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши! |
| а више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих о |
| остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога |
| аљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Пад |
| ј да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и |
| ам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и д |
| ену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јас |
| здржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb |
| ном тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја |
| и, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, |
| една војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска |
| и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, |
| о гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је |
| ка за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном |
| им пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} О |
| ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и северои |
| -Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напу |
| овор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и |
| негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, н |
| уо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли |
| збину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те |
| је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над |
| , износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где |
| {S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у п |
| ији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се |
| омичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили деч |
| е од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао м |
| града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, |
| > <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо пр |
| ући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је гов |
| <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора |
| спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, поглед |
| оче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повил |
| ети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о |
| Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака |
| тање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које |
| армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрч |
| тавили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пуш |
| да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, ка |
| је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти |
| ам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одрж |
| обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да н |
| онили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би |
| ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш |
| да, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се |
| — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! |
| умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p> |
| ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити |
| ој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна бе |
| тски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за |
| S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових р |
| } Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене ра |
| а није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово |
| то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учи |
| им, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад наста |
| од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба |
| од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба |
| , исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после |
| роз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пу |
| ао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напр |
| , код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика |
| коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина зн |
| Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових о |
| .{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— При |
| на мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и |
| репричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ће |
| у са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као |
| осторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у велик |
| тавити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образова |
| о неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на |
| д покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Мит |
| ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за |
| а.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајк |
| а.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх то |
| према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не |
| гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју и |
| роћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне ком |
| ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је ов |
| ој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош |
| ву, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме п |
| последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p> |
| аме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром |
| ран, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у |
| ла северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} |
| алеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је |
| се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели |
| лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се |
| умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, он |
| је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је рад |
| за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да в |
| , која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казив |
| це под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становниш |
| ње још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и пород |
| — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је |
| зе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малоча |
| l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчи |
| нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је нап |
| ре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку |
| да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао |
| либа запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које |
| јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и |
| p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са ва |
| ги глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам ст |
| х осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вел |
| ан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледал |
| а станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи |
| ада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну |
| ако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на |
| неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прост |
| !{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако на |
| друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада |
| Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелников |
| без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, |
| њим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо дал |
| м збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи |
| и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S |
| поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и кр |
| арутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па ра |
| кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће |
| ји пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу |
| савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодо |
| рова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољст |
| е, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се л |
| амо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничк |
| елство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у |
| убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Пог |
| мо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним п |
| Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже |
| {S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући |
| сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући пре |
| тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, |
| ности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију |
| може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, т |
| ти самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија у |
| дина, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која |
| и седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народн |
| у осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гом |
| т као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену. |
| тали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим |
| енуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, м |
| како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме д |
| ђ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање |
| на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крв |
| ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису на |
| отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у мест |
| гледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра п |
| атају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако |
| већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се о |
| ти хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми |
| ћ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бриг |
| додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у К |
| зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек |
| ти, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао пр |
| варкиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> |
| мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на гр |
| бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кр |
| га чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахра |
| ам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка |
| се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у то |
| но боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна |
| ула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — ре |
| а наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метк |
| во по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мај |
| у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступ |
| и, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује м |
| кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као он |
| — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше |
| ао да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је |
| и ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајк |
| и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови кре |
| ћемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чи |
| знице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Круше |
| често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од кој |
| з поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами по |
| на вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малак |
| ајтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} С |
| Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости д |
| а да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорчен |
| весном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио н |
| них конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наил |
| ћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештај |
| вот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претход |
| је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих и |
| нашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним н |
| орели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Ко |
| ло а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо |
| е негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађа |
| дали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и |
| га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те вез |
| се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толи |
| али а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и |
| му, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да про |
| о да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; зави |
| савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку саве |
| тљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мен |
| који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби н |
| ам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртв |
| ут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жанда |
| од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи |
| четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале с |
| постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у |
| грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечи |
| леш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта н |
| то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешт |
| {S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> |
| е надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо От |
| о огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сет |
| а!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешки |
| Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> < |
| екују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под |
| подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште туж |
| јенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовс |
| , са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим с |
| а Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те з |
| ставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас ил |
| брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, |
| ак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу |
| путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ |
| је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуља |
| обратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима с |
| н Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу |
| о ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећ |
| е масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а ос |
| га метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три п |
| {S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили |
| ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тре |
| ењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим |
| овину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се о |
| рху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна с |
| из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели п |
| мо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искупис |
| белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас |
| му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> |
| пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела др |
| кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промич |
| ауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, м |
| бина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и |
| ене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико ча |
| а.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пе |
| аву па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме |
| видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место г |
| пила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже ру |
| .{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже д |
| апред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, т |
| љала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понов |
| ичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али |
| } Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у под |
| броји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањи |
| говарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела |
| у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обал |
| оје се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га саче |
| руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неко |
| оз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као д |
| на судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снаг |
| у у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда ц |
| ара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћ |
| е, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се |
| му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p |
| или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошл |
| устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко |
| <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале п |
| то почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтал |
| е клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} |
| гладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из |
| унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се ни |
| сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, та |
| к <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и њ |
| а изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, л |
| .</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} О |
| о, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хт |
| ојој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се |
| све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори и |
| ри дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и |
| наје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топол |
| и по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури н |
| час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и ур |
| ад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сл |
| бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај |
| ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могу |
| онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, мог |
| е.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио |
| у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаес |
| њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p> |
| крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу |
| гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три |
| склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонић |
| борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је в |
| цима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{ |
| аје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлов |
| добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, |
| и шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз |
| грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капет |
| аћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и |
| аш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их |
| патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се |
| ану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људ |
| ишта горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет да |
| се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш |
| ога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све ви |
| београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно |
| гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да мал |
| зне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече |
| емаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напуст |
| ма, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугар |
| ло или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, ун |
| } Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се р |
| орби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ с |
| љем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим инт |
| да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предме |
| л пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и |
| у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегун |
| ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кри |
| м гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним |
| па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, н |
| ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је |
| се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају из |
| затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па |
| ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{ |
| <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о |
| з много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишљ |
| и према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту з |
| Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Д |
| ропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он нос |
| м <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да |
| ш само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један б |
| , сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катас |
| авам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма је |
| ао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко |
| ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што ст |
| кче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него |
| водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене з |
| трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у |
| атити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре |
| којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба граб |
| ајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога на |
| ао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам н |
| ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао |
| била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Св |
| теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла |
| бе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" |
| кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему |
| редину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући |
| , и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— |
| <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпу |
| неше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је о |
| ину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <p |
| е је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више |
| ија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред |
| , не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно |
| нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, оч |
| ола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милу |
| ницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурен |
| <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобам |
| е на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад н |
| > <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на |
| ти па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> |
| и:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не о |
| ати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</ |
| јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим из |
| је ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесно |
| робовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у тем |
| лико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво пр |
| о је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми н |
| ница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам |
| емо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погл |
| о ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Иде |
| ча толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је |
| запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ов |
| егунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чагл |
| м.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо |
| па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А ка |
| би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички |
| демо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава |
| смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без и |
| замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо |
| чу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле |
| кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам |
| двикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, |
| о; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то |
| наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у к |
| м ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, поглед |
| и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> |
| не.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уни |
| поручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини |
| бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима си |
| плашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где |
| о чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изгов |
| а, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре |
| арчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на ж |
| азе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редо |
| као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра |
| оједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментар |
| лог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који с |
| ли, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, |
| туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и прав |
| кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и спор |
| же небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светск |
| мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушењ |
| ну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, жена |
| гом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења |
| том, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на |
| упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом |
| рате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Др |
| , неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, |
| и утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они до |
| непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађ |
| , што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се |
| уковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефо |
| артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре |
| а Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда ве |
| /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак |
| поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле |
| ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лифера |
| недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству |
| ну и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину |
| едног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, |
| ављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И о |
| ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, д |
| х оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, |
| непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје г |
| се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса |
| ед, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат |
| оманде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог |
| ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почива |
| се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се |
| у историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родите |
| јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита |
| на на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обал |
| а.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи |
| е капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и је |
| друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два |
| поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничар |
| врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која ј |
| аси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни бу |
| о кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде зар |
| ло затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која |
| </p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље |
| који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се |
| него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и м |
| {S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, |
| чан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно |
| одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена |
| други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице ча |
| се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану п |
| {S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гон |
| их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелиц |
| следње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на |
| и су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте пок |
| за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склон |
| арочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходн |
| раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за |
| и.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пр |
| и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да |
| ено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудн |
| за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просве |
| уће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избегл |
| бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох |
| двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљк |
| једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, |
| ретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три ст |
| <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигур |
| оплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Г |
| м.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао п |
| капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављу |
| , са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богат |
| под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, |
| д Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова |
| У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати |
| ад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанско |
| и посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама. |
| регршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима |
| ло, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које б |
| и са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пуст |
| наутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Зап |
| во да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p |
| } Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као |
| агао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је |
| авају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кр |
| , натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак п |
| вала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гроб |
| су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, |
| ао да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви |
| ату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица |
| d>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу и |
| ској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњи |
| опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно |
| ови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање че |
| оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драг |
| највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било т |
| али смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмиц |
| има а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се пр |
| у су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се п |
| умне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први окто |
| ри би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресече |
| чи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да |
| е Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се вр |
| иле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде и |
| редвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ |
| ствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричи |
| коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута ру |
| њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске |
| ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве ст |
| ижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице ил |
| е све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру |
| н забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачув |
| ибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа |
| у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако па |
| пске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовск |
| рата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, кој |
| ашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука |
| главкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор |
| и друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механ |
| икога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, |
| не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша |
| војим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко |
| непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и |
| равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса п |
| тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче |
| хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{ |
| потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из север |
| ешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измак |
| ед њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене |
| дељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљ |
| а са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, |
| ни пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљ |
| оји су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и |
| ум који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народ |
| змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кр |
| и и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакор |
| и узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p |
| ли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња |
| к да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно |
| из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са |
| Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напољ |
| само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су то |
| ђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избиј |
| направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Ма |
| и и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвор |
| } Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећ |
| е само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промукли |
| трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се ве |
| слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове |
| а ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису |
| пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену |
| ји је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у |
| менту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S |
| ас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се н |
| уда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве |
| државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с |
| овољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле с |
| њу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p> |
| ренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— |
| .</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја |
| ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ства |
| ија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код наче |
| шлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.< |
| ени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно |
| под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва д |
| ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех |
| га узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Ш |
| лом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје п |
| вија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна сл |
| ар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у |
| аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Б |
| ерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима ко |
| ="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска ве |
| у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени ра |
| вала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити по |
| нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојег |
| > <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбу |
| хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутро |
| нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не б |
| и и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант ба |
| ала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и он |
| нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутит |
| н или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Д |
| .{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је |
| , па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту |
| свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох |
| ојим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај |
| рад, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла |
| тра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру |
| гунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да и |
| недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придол |
| се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све виш |
| о текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала сво |
| е суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где ог |
| премио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заш |
| крсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изн |
| игли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div ty |
| високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} |
| м моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тум |
| и или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га |
| , као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — п |
| одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а |
| алаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} К |
| ада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олуји |
| чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо б |
| речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, после |
| а кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна д |
| оше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а |
| ћ нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужето |
| траховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим пр |
| ворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као отк |
| калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била |
| зила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. |
| с са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренут |
| ад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу |
| авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша |
| онио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учи |
| пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића к |
| сти одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихвати |
| нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се во |
| е су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избегл |
| борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казу |
| лих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплет |
| љен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у т |
| ствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва |
| даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмо |
| је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који ј |
| е крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово ка |
| е друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> |
| и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у д |
| лаве.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друг |
| ном; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а преставље |
| ико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ак |
| ледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега т |
| ао она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава па |
| на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрз |
| да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако в |
| који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара |
| една, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла в |
| гледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту с |
| ског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бр |
| јући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за д |
| следњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазн |
| анулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Ј |
| исочанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врхов |
| е равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше |
| леда ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу |
| — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилиза |
| ји путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунд |
| усмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину ути |
| непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Св |
| општавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тасте |
| драг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да |
| о Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Ка |
| је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који ј |
| његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — |
| е а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, |
| одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> < |
| ру, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ват |
| е лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом |
| Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и |
| Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете |
| а се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Н |
| а онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безо |
| ад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио |
| p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори др |
| ишу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне |
| и учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — |
| га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у ча |
| ижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и гло |
| сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами |
| траховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ло |
| Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом ј |
| и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљ |
| читу ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и в |
| религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руко |
| као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, |
| ла или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону |
| S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те с |
| ло му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си |
| гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.< |
| н прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија |
| а којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не го |
| терија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан д |
| она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта ј |
| исао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, |
| пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађа |
| прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ва |
| ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Пришти |
| е, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задре |
| м хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али |
| тац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p> |
| и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења пр |
| је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа |
| алове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће пр |
| {S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунци |
| ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то ж |
| ој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипл |
| будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даљ |
| иши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни |
| 605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Кр |
| Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико виш |
| се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неиск |
| ава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о |
| пути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, п |
| пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћеб |
| ебу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад п |
| опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, в |
| по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај коч |
| {S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који вод |
| а крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачк |
| фесоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фро |
| >Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама |
| о смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све ј |
| је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручи |
| тога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је |
| нутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на гра |
| ластеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине |
| тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвез |
| авоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и |
| т на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина д |
| } Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и зак |
| Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим при |
| ао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић |
| и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране дру |
| опове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и ста |
| задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{ |
| га положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господ |
| на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је |
| оме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Со |
| > <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу. |
| ромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодан |
| ржавне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних с |
| p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједин |
| ошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам уз |
| е се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прош |
| љанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој |
| уста и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, кој |
| ца заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане б |
| аша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи п |
| као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у пр |
| ли смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уз |
| а реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болн |
| часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нар |
| ки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио |
| амо невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p |
| ако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један |
| p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и једа |
| нике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче ј |
| образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комит |
| и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо |
| е искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, |
| станем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="40 |
| ви дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелета |
| зао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у јед |
| иле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, ли |
| крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, |
| о више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Р |
| да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при ула |
| > угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас |
| дрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозо |
| и што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде пог |
| лима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом |
| родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у б |
| о осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и |
| скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, |
| их, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долаза |
| се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој |
| са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мр |
| обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</ |
| ђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво н |
| страни клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад не |
| тра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> |
| широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се к |
| тмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамље |
| ја креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да |
| е ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде |
| згледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија к |
| авана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем с |
| обљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само |
| звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви о |
| е у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, ко |
| Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозе |
| ојим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или за |
| одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је |
| цом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом ср |
| тило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је мог |
| престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брд |
| .{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из |
| ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштин |
| чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову р |
| раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канце |
| роз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, св |
| која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оруж |
| ја, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се по |
| им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и пр |
| што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затвор |
| ојници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb |
| и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?< |
| чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога г |
| } Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи у |
| ју те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху |
| ја још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напа |
| к имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то |
| премајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је |
| казује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} К |
| казује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и |
| купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јест |
| и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и на |
| ри својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине по |
| пила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изнен |
| рашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да с |
| аља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је |
| а селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан |
| и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо |
| ам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по |
| да зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кро |
| S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кор |
| м засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га там |
| ... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су в |
| наследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечер |
| а ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам |
| омену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као |
| е.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам |
| емонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септем |
| а Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политичк |
| n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време ти |
| манда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцелари |
| ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узноси |
| је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p |
| све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска |
| едина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам |
| м нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, кој |
| ишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад |
| p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ип |
| рилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног об |
| ину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска |
| олима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја |
| а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из к |
| етнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, |
| , не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, на |
| ој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који |
| ци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Д |
| кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> |
| звојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему |
| погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која |
| у икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме пр |
| емо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске т |
| ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="6 |
| креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p |
| тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Кап |
| , њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и |
| на душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше |
| уђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?< |
| шка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се б |
| ане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, |
| који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И |
| , само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуб |
| о, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћут |
| ли су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му глас |
| отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо |
| адом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са оча |
| ш продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, ко |
| ad> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз |
| p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Н |
| дици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још би |
| ском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о посл |
| , сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца н |
| војој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја суко |
| у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} |
| есто размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бега |
| али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призрен |
| су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то |
| азуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, изн |
| <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су |
| пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву |
| чки бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју |
| тупања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад с |
| последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегст |
| Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасав |
| јих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на там |
| Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> |
| а сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге ка |
| и су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар во |
| оја су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант зауста |
| оћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као ка |
| ек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српско |
| ихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, |
| мници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и |
| су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им |
| оји су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар ма |
| људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох гл |
| Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приш |
| /p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и |
| ead> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само |
| вице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа ле |
| или, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите |
| дара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости в |
| S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} |
| у збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу прек |
| а а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно |
| Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Ком |
| адам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија |
| инитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се |
| аредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопасниј |
| обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још |
| молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске |
| л немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. |
| > <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо |
| е већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и |
| ме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или х |
| ској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По |
| нице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би |
| фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезд |
| једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет вр |
| земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њ |
| би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапута |
| пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној |
| е клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је |
| дици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео |
| се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медо |
| задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је о |
| ство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ п |
| нашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских |
| ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Са |
| ="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, че |
| е наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једно |
| о исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p |
| ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Ка |
| — Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра |
| тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојно |
| којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине С |
| које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска |
| како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S |
| знаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну |
| ла да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли п |
| ске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици нас |
| вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај |
| де је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко ј |
| S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет |
| бљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p> |
| азе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</ |
| есоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мал |
| а се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без в |
| езава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почел |
| ге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче |
| спред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа на |
| p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупан |
| љу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, |
| грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелис |
| , који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Ско |
| а дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше |
| Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, к |
| — Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" |
| којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, ис |
| рајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма гд |
| у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веч |
| томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом |
| узет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло |
| А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се |
| отпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тиња |
| је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом |
| могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да |
| не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, б |
| се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се с |
| оло тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватр |
| а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београ |
| — Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу д |
| <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што б |
| е никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје |
| нте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над глав |
| да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре ника |
| елегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутра |
| ручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S |
| /p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин У |
| овске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је је |
| е, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је оче |
| вет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцелар |
| рим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас |
| ичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће |
| b n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} |
| у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао |
| јим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, в |
| е кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих |
| роз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понел |
| е боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао |
| тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара |
| е, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно п |
| гнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с |
| ња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан п |
| ије коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истич |
| ку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије |
| аставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб |
| се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна |
| ећ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — |
| ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћ |
| Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће д |
| Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао исто |
| е а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобил |
| 152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p |
| ичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија бед |
| једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом |
| , о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који ј |
| њати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке диви |
| ?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је |
| вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и |
| чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радо |
| обном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази н |
| ?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— П |
| S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по г |
| дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам не |
| ету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би |
| а су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p> |
| одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наи |
| есењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке |
| у био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да |
| илу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија с |
| и слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и |
| шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се в |
| .{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ра |
| ру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас |
| је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди |
| који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз бе |
| се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качиц |
| а фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, ка |
| ада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће |
| ако Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ |
| брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} |
| S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио |
| један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па |
| рава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руш |
| .</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, н |
| а а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри |
| ислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у пол |
| што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље |
| Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S |
| омори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирав |
| нули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана |
| ике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живо |
| тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај н |
| </p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контак |
| Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а |
| здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте доб |
| арламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-г |
| јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан наставље |
| тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и |
| ни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се пос |
| еким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога |
| ај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, ниј |
| вих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb |
| д непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима |
| укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегу |
| окументима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море лет |
| једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам к |
| <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако |
| о да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од |
| госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпу |
| Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче друг |
| руги.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с д |
| нусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па |
| ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Ла |
| привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим |
| исуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће до |
| е би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешког |
| гом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ с |
| едва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад по |
| их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било и |
| су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту |
| е, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су |
| пали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми |
| које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је |
| дарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> < |
| шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— |
| можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа |
| остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је |
| це мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, |
| стају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивљ |
| изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибира |
| или а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видел |
| а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем |
| оштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосред |
| м на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не р |
| дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дим |
| а поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао |
| пље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под |
| лази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим кр |
| команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао |
| те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} З |
| аници, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, пос |
| тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо |
| о његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцн |
| рађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пр |
| вољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наре |
| у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути |
| лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који нос |
| пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Ј |
| трана па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p> |
| казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима |
| ним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако |
| познала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Сав |
| } Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, о |
| рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш |
| е брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их д |
| који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколи |
| , уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљ |
| паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао д |
| нахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад пр |
| оћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> < |
| ића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — т |
| мо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознат |
| p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ ј |
| — То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори |
| дали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, |
| ренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило |
| ћи, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар з |
| дмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ет |
| м одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци ма |
| Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се |
| их смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, к |
| војачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда |
| мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимен |
| као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун |
| јим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војни |
| /p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још |
| аку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, |
| и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро с |
| , ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не по |
| еји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен култу |
| тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река на |
| огорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магац |
| пред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Пр |
| е слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загуст |
| гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да |
| а, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по је |
| ру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је |
| ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, ок |
| младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко ј |
| њским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куд |
| су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ в |
| има, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна |
| слу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваља |
| сјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци |
| можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једном |
| о већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше |
| она, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и |
| му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанств |
| а које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у |
| нијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само |
| све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он груб |
| ца.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама |
| азивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин ко |
| стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да |
| сницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испра |
| упи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Ка |
| н смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар |
| сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом ос |
| да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца |
| ам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели св |
| ашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кро |
| дамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у м |
| ост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ францус |
| их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина уд |
| ранцуска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београд |
| > <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак ниј |
| росити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те пот |
| напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуд |
| тановници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване г |
| арко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога |
| х историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубо |
| љон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија |
| се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази ра |
| јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали д |
| аде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јес |
| p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти |
| .{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат |
| е у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно |
| прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца |
| сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе кој |
| госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, и |
| астира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, гд |
| уд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај |
| а писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и н |
| д на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; зас |
| , пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским в |
| нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук п |
| , окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и |
| као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да па |
| родица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, б |
| та је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафан |
| нашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да |
| е, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једн |
| ко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворк |
| да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се |
| је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив ра |
| д његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узн |
| ичини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура |
| ду своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога К |
| својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза с |
| дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, зароб |
| о изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: |
| >— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — и |
| који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у в |
| оји је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо |
| овољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— |
| пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље |
| ознато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје |
| под Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два с |
| се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зи |
| ца у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели в |
| да се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту |
| прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђ |
| </p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топов |
| једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, |
| почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{ |
| ад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући |
| ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, |
| пљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутнико |
| а је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који ј |
| четиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Мож |
| ранице до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p> |
| ородица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне с |
| њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> |
| ра; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишље |
| ита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ов |
| вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то |
| х Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега |
| огло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> |
| а децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајк |
| ако је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигос |
| срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> |
| о пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догл |
| јка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, |
| <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српск |
| цирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан |
| сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се бо |
| ам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како |
| н грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србиј |
| поредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује |
| же у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> |
| ли под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и ув |
| е Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не |
| апом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су та |
| м гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод |
| дај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Пр |
| тари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одгова |
| n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гу |
| и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небо |
| мо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, |
| бља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло. |
| n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну т |
| атима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјек |
| ова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све д |
| у осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници |
| де, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица ко |
| ео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непри |
| — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали т |
| су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од ши |
| реклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у |
| ј стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија ко |
| ала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, |
| </l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић М |
| </l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југов |
| посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту |
| отине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација |
| овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја |
| м која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, исп |
| м владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тим |
| српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвен |
| тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упал |
| да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогод |
| јој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но |
| у на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, |
| ну на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја ј |
| рачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div |
| прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, |
| и — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњ |
| примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— |
| ажење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — |
| шке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда д |
| омеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за б |
| ну, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а на |
| а ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, |
| а су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћ |
| } Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо |
| p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока тол |
| орник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, до |
| их трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прик |
| и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па |
| сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бој |
| /p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном |
| .{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освеж |
| ика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на б |
| ике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону пе |
| ух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са срет |
| Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена |
| и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих |
| азних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно д |
| је ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца |
| арао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми с |
| а — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p> |
| е уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би л |
| на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим ц |
| да, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговор |
| аробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар |
| .</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима от |
| е али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три с |
| га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад м |
| се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избе |
| ак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није |
| догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром зав |
| p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не |
| погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} О |
| је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ак |
| <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да поги |
| нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо |
| животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео с |
| а само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су поче |
| е најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно з |
| ло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} По |
| Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлач |
| ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недар |
| шкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако |
| шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} |
| е у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још срп |
| ој и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пр |
| д панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да |
| а и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та |
| је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на |
| извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пре |
| а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је те |
| и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћуте |
| е кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липља |
| лична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој |
| души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам приз |
| е је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немил |
| ти, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећ |
| одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са ви |
| сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни |
| место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених |
| јега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који на |
| па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учи |
| шавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— |
| е морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разглас |
| године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонасл |
| и је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ свој |
| ком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено оба |
| ета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му бр |
| за узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских д |
| егли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“ |
| а бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или |
| е овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једн |
| и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у |
| ам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из |
| астави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин |
| нит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљи |
| S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио |
| где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да вид |
| а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас ау |
| је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше ку |
| трос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и ср |
| ита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Морав |
| оворе.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња |
| узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха |
| у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са |
| Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега. |
| штевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља |
| об непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица. |
| да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихов |
| рад ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала с |
| ам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростил |
| мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе |
| узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у мом |
| већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{ |
| {S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо |
| прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ст |
| е Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и о |
| се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове стр |
| алу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати но |
| о раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; л |
| којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негд |
| ебало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од |
| без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> |
| гу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То |
| к се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овд |
| у, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако |
| И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? |
| а пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народ |
| ака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато. |
| ту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом с |
| оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду |
| ска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; |
| ижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било |
| утно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога |
| га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунц |
| <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успа |
| Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и |
| разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где |
| ле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико ј |
| Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам не |
| јних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају ко |
| зговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може прог |
| речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромиња |
| на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини о |
| ве, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> |
| а је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех |
| ивљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је остав |
| бе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, т |
| о.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{ |
| ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, ре |
| ремена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде н |
| уће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој |
| жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање кур |
| рош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички зав |
| а и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо |
| е у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова се |
| избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и |
| неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом кој |
| е чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче сво |
| бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пош |
| ло наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда |
| одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о |
| па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране |
| ма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, леж |
| агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у |
| етала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да |
| шта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим свој |
| е, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па с |
| д уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од п |
| ароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број пој |
| не, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, кој |
| поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре |
| разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> к |
| оји је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује ту |
| кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се пр |
| рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је |
| , све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло н |
| , те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго |
| з тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Бео |
| као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један о |
| смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан |
| амо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, са |
| , народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути |
| ске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, |
| јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такођ |
| им до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоск |
| ло куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несре |
| и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на |
| чка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе |
| уто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и в |
| Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је |
| 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очај |
| во упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одсту |
| д очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знају |
| амо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручни |
| штини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да |
| осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навал |
| ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до |
| је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нов |
| железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, |
| ете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? |
| ихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" / |
| , који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће са |
| епуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас с |
| P19201_C4"> <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ изм |
| и.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он так |
| који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има |
| ="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и о |
| утку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна |
| јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме са |
| же никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемир |
| насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлеж |
| изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила < |
| поузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Гор |
| али су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} |
| да наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеж |
| у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду |
| скавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савлада |
| оји га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм би |
| х опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о нев |
| жљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осет |
| пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год |
| својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погину |
| међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној |
| агла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића ил |
| адинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунц |
| у.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p |
| , као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, |
| ива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, у |
| {S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С ле |
| и конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и гд |
| копско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треб |
| им путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избегли |
| оди Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогоз |
| м улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних |
| један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала |
| pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не уск |
| ли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних вис |
| же у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— |
| едну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести |
| и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом о |
| аланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска |
| е једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на вет |
| њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву п |
| будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и |
| звор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића је |
| > <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и |
| Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод |
| рчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад |
| напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћем |
| нка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред |
| м остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одваж |
| данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које |
| старио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео |
| говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — |
| ашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се н |
| да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" |
| какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би |
| а над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за који |
| по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака |
| .{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице |
| и син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гр |
| ију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и је |
| коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно |
| јао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> < |
| угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> |
| але бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од |
| з мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година полити |
| ика, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, ра |
| увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну |
| би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише |
| родрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака |
| људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без |
| подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је |
| ено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одак |
| аве.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да сп |
| ајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се д |
| нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Ту |
| у све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да |
| ра да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна в |
| чињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, н |
| бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, |
| и је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик и |
| таса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих |
| тваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</ |
| им дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете |
| моли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један дина |
| ма притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе л |
| изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> |
| } Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече |
| седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један |
| га дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланач |
| ровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су |
| .{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре ни |
| изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра прв |
| <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се дог |
| коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други |
| што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднет |
| ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> офиц |
| знеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док с |
| њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако те |
| а да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговар |
| нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, п |
| а јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко р |
| таљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа |
| ици још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у |
| у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још д |
| а гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, збо |
| н час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту с |
| м што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајност |
| им ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не пр |
| једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и дру |
| снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у |
| овне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској тери |
| ј Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и |
| е користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустриј |
| р знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде коли |
| 2" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава к |
| ја не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов |
| да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, |
| да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће диплом |
| други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чуј |
| елове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак |
| , застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојче |
| дно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосе |
| ирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности кој |
| изацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неут |
| } Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали |
| ен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова |
| топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да о |
| ха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваш |
| руди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце ка |
| и број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку |
| атија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломати |
| есно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуац |
| /p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у са |
| и за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизиј |
| вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду |
| и опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} |
| ти општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске |
| е верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где |
| и као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и |
| из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је |
| пије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима |
| и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама |
| одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска |
| е, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким с |
| Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али |
| је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, ви |
| ује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, |
| угарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А |
| > лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очај |
| а својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред срп |
| онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се |
| леко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова за |
| ини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> < |
| и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из |
| ше рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ип |
| песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш |
| ећ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио ка |
| ини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— |
| даде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p |
| p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет прид |
| Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команда |
| ка у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она |
| рав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Ч |
| ити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војнико |
| ци настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16 |
| тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала |
| е борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{ |
| лаву од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, |
| има, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и о |
| у док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пуша |
| и се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у |
| а или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа |
| ној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом |
| у на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенер |
| .{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпо |
| анданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стр |
| их одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да јо |
| је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу изв |
| анашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, који |
| ане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку |
| о се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти изве |
| ј дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као |
| датке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се |
| ле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мр |
| зултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су из |
| Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно виде |
| и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничк |
| обавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања |
| Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је в |
| а је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непреста |
| атрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима |
| не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су нед |
| или повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројн |
| који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су |
| ом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, ув |
| p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе |
| који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ва |
| одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ |
| т хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ови |
| у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничк |
| жени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала |
| з своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Кос |
| а познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник |
| пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би н |
| аредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увер |
| и су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Н |
| и пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који дале |
| ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и м |
| p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb |
| се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би |
| за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се м |
| па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим каз |
| осподару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л |
| ска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испуни |
| у просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико |
| у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко ци |
| се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, |
| летале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излази |
| су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да |
| аковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у |
| ихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у ку |
| ворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> |
| раном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потвр |
| S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати |
| ива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материн |
| подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних |
| ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подру |
| Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у дол |
| ве претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у р |
| нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена |
| </p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, |
| е обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Има |
| а народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је по |
| аром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и наст |
| ла на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомоби |
| био дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога |
| S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за сво |
| ам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је зад |
| тока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невољ |
| груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима о |
| антских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађут |
| војим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гл |
| те, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, изно |
| ј записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које |
| и, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно к |
| ви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутк |
| све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било |
| ступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити |
| е које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна с |
| на не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Так |
| ских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</ |
| цима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се ра |
| ду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раска |
| еме и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 |
| е оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега с |
| раве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе вр |
| у, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће к |
| храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седа |
| и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према |
| нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и дес |
| тивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, |
| брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" |
| једине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, рас |
| жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са |
| уд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несносн |
| т тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестим |
| илици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине г |
| метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са с |
| , сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све |
| ичкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у |
| ренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате |
| хови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напушта |
| мрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева би |
| онете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче из |
| т што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, так |
| ивоту, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војнико |
| {S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, пред |
| а помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је |
| љевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник |
| У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одгово |
| ачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пуков |
| чити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалност |
| Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p |
| чник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</ |
| ећ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} |
| и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлу |
| ого говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не ра |
| да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се |
| о паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је |
| несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа свет |
| које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће |
| ћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{ |
| , као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путни |
| ром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец |
| ати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се |
| ојега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Он |
| аке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим |
| нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико с |
| вао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окр |
| ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи |
| себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су |
| бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде |
| ца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, |
| груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опе |
| а вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечан |
| Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три |
| манде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вреднос |
| е, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, |
| је бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано ју |
| о, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да |
| > <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максималн |
| ожеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође |
| зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих |
| во тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављ |
| p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</ |
| изу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се |
| то и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна |
| твара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из |
| , заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да |
| завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектогр |
| њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна во |
| ен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и |
| онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко |
| лупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како |
| сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — у |
| о су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђи |
| укли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што |
| ке.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку своји |
| атом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао ца |
| латом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао цар |
| лавне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светин |
| ших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била |
| , ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, ко |
| што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако как |
| ве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И |
| а, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и н |
| Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако |
| у правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато |
| у све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви н |
| ада је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начин |
| У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спас |
| андерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је оста |
| дали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— |
| преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман |
| га трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> |
| ве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, б |
| ло моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве из |
| урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, |
| аспитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани |
| о је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, |
| прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S |
| итеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневер |
| b n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних клана |
| око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски |
| е ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај пло |
| 45" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго |
| а а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> |
| у за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па рус |
| ризрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу |
| гајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубит |
| аве и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им |
| </p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему |
| м.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут њег |
| тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које пров |
| е и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дуван |
| додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и п |
| е куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељив |
| ни пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се вел |
| окле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена не |
| ажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе |
| ично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била |
| разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о нево |
| едно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претр |
| љати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, |
| — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само не |
| ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Св |
| рене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p |
| уком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... сп |
| видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су на |
| њски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш |
| још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, ко |
| м преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, |
| ринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допу |
| ам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архи |
| а пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном лу |
| пирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усан |
| сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава |
| трављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио м |
| војим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на з |
| пијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је |
| овна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља |
| ворим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је |
| диста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Из |
| ја према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом |
| {S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Мл |
| д пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога |
| ао да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И |
| из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у јед |
| грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро |
| опова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромор |
| е наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа каз |
| ..{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више н |
| дна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и |
| рироди и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти кр |
| ом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очим |
| их.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму |
| е а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је т |
| чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} По |
| а онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која в |
| удбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије изв |
| мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих |
| м наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамље |
| етлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде |
| ан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом |
| ав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рук |
| убине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се |
| ледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми |
| делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— |
| су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p |
| ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са |
| ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на приме |
| рет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме пр |
| за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и из |
| рских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси јед |
| зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као |
| а сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је |
| м, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју зап |
| амоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још н |
| се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Јо |
| ла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У ц |
| ј ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да |
| естима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве. |
| појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, ка |
| а мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних п |
| ћу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота |
| у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виш |
| ција последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезни |
| али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила ко |
| е светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне |
| клонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, |
| су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и |
| годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p |
| се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут ј |
| д оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба с |
| д оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба с |
| им вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су |
| а невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајан |
| мске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога |
| те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историј |
| подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под |
| те, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на |
| да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми д |
| борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Са |
| а, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролаз |
| нија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да |
| растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад стара |
| ко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло не |
| пут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> |
| вала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у т |
| ли и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и виш |
| колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, прос |
| ла да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, |
| ти, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, сто |
| то и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамни |
| читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја ј |
| ко се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочи |
| о кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разап |
| ило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те |
| стурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непри |
| лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући к |
| не израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима види |
| кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да са |
| нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жен |
| овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србиј |
| ти испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих го |
| ане друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо |
| ила тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач во |
| } Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p |
| олико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар ко |
| .{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ |
| ајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала |
| станка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сети |
| и у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрв |
| огибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или |
| се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да |
| , на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" / |
| ше се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља дру |
| на и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање |
| <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и |
| и се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узв |
| ке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе |
| от.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио |
| а и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашч |
| овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје |
| сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближу |
| т глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није мог |
| ве не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њ |
| као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво препл |
| е много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу. |
| ме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине. |
| ш увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђ |
| друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудит |
| лиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и |
| ази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планин |
| планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме |
| > <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робова |
| {S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџби |
| смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је |
| аднија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ва |
| p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе! |
| он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, зн |
| ему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста твр |
| а је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз |
| ничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, стари |
| реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом |
| и муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би из |
| ја од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са по |
| онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак ут |
| да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја |
| а изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да |
| , али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тро |
| ах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо |
| "183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револв |
| ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу |
| pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о вел |
| гичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се |
| је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гла |
| вља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући п |
| ној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо пр |
| је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомил |
| чима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао: |
| иста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — о |
| у бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да |
| е уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет дина |
| преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се са |
| у сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, |
| вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p> |
| уго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Т |
| ње поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предај |
| вај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ва |
| и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у о |
| ка се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти |
| чи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло |
| Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са |
| као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, |
| е тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао |
| — Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја ј |
| ко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад |
| ћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам |
| а — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу |
| а сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, д |
| ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p |
| у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — н |
| у.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини |
| и правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина |
| ајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, |
| дите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам п |
| рим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини |
| х, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају |
| ме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује |
| на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и |
| оме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само |
| и који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла |
| у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци и |
| к од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да |
| Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ |
| која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе |
| апута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Је |
| запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не мо |
| , пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се јо |
| уђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за траге |
| .</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се не |
| ажи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удар |
| имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јес |
| изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју с |
| ; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо мој |
| је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Ми |
| е и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га |
| нички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бега |
| долазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у |
| робије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она с |
| уђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса свет |
| је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има |
| алочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и |
| да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је м |
| д, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је от |
| н од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство у |
| зак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а за |
| роз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из |
| теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци п |
| овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, |
| ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се |
| нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је |
| лун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне вој |
| менити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстра |
| и нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновремен |
| ицири прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распи |
| нео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, |
| ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише |
| ића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705 |
| а, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се |
| није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо |
| рају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, о |
| {S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> |
| коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам ју |
| ије него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — пр |
| Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се да |
| а вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са |
| ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године из |
| са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> < |
| ла где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале |
| н био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и једа |
| ме одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телеф |
| игли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је п |
| само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме трен |
| ик.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после |
| и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Т |
| ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто |
| си једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p |
| стом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и |
| узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, вид |
| тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жа |
| ао клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке |
| више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште. |
| несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против у |
| смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана |
| можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе час |
| дна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се к |
| ризрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар |
| м тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, не |
| нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора п |
| убио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно |
| рали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу |
| ју а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се ис |
| неш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по п |
| ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знај |
| е у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разго |
| е чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p |
| коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по с |
| ешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево |
| о је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изн |
| ла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет |
| три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстој |
| 8" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова |
| м како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме |
| скоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не мож |
| ба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, он |
| ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} |
| и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза чест |
| симално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје |
| е улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио пош |
| ао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у |
| , зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p |
| <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога изв |
| евет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора о |
| леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и н |
| ник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— П |
| су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде! |
| у ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељ |
| који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања сав |
| жај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и сту |
| а Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле с |
| а њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако |
| инистар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да |
| ијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да |
| га тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко дог |
| јући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, за |
| мна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утв |
| еност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу к |
| .</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и т |
| мус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чино |
| и кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кр |
| ада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учи |
| сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама |
| о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих |
| Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један по |
| о <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За вр |
| а и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај |
| ознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица |
| послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења |
| и су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме мест |
| мња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијен |
| ћи потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у |
| нођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Ти |
| ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомили |
| ентара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку к |
| у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког |
| се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мог |
| јући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он гр |
| ас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од ју |
| /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа |
| , кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} |
| егла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе ил |
| силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекал |
| а из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на св |
| ави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, п |
| сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по це |
| ћи се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први с |
| своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога см |
| стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапато |
| они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор ј |
| Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они |
| попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад |
| ретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнс |
| ћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројни |
| S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p |
| , колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмо |
| деле просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек п |
| натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто ов |
| ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи н |
| да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештан |
| камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на |
| <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети ја |
| већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко огр |
| им тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа д |
| да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ |
| е облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ве |
| црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушиј |
| , да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата |
| јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен |
| д тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено не |
| избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> П |
| а, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса |
| но успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} П |
| ли сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</ |
| и међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се о |
| отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полиц |
| , која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку |
| S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војс |
| е враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обус |
| ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи чес |
| стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање буг |
| — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико да |
| радником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патњ |
| која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко |
| у страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређ |
| е живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски |
| а Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како дру |
| едњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час. |
| ма наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из р |
| , идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бед |
| орак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трза |
| еграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће |
| а Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девој |
| е <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ |
| а против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову |
| једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио гл |
| .. ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</ |
| ли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, ви |
| су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и изме |
| што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њ |
| } У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> < |
| мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет |
| и — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и з |
| ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачк |
| смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, |
| г да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — |
| амљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непо |
| а свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да |
| дао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави с |
| иле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не |
| о мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и |
| бимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коњ |
| .</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> |
| јичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и т |
| дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опе |
| олико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из При |
| ене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити |
| отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици. |
| ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S |
| поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се раз |
| ећ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p> |
| пак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да |
| да Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Ча |
| сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца прав |
| укло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, ниса |
| речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете с |
| Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и |
| кама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу |
| а али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су |
| права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству не |
| } На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, |
| се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чарши |
| т непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарањ |
| Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На |
| е, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на пришт |
| трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо г |
| на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели |
| асмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар |
| кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на те |
| са из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, т |
| о, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњ |
| А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, |
| пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да ж |
| а, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде |
| S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а |
| и једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на |
| лаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планин |
| буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи ко |
| п који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештан |
| ницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је н |
| извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена |
| нским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми н |
| p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрв |
| пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа |
| и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варо |
| уриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И у |
| , ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двес |
| који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са |
| а би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колик |
| ма а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска |
| ма а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n |
| исну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо ч |
| старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима |
| и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по груди |
| ашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих |
| рађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других ст |
| ="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обал |
| д девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских ро |
| ринесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а |
| .{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да |
| леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико |
| ли измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренем |
| тајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегал |
| ада сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p |
| ама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, ко |
| прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верује |
| шао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и нај |
| е разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но пр |
| </p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних |
| су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" |
| придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је б |
| на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа |
| {S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири |
| ју нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, к |
| по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и д |
| крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграф |
| n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ п |
| гобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо |
| зови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то ш |
| и, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, ста |
| оз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим ј |
| била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до |
| распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић п |
| осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да |
| та, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и |
| ј у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздр |
| м и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад |
| ијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} Н |
| мена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и н |
| па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигну |
| пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало чо |
| то сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гроб |
| днику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагује |
| p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у вој |
| а, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље |
| о изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, ил |
| ји су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за |
| оћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим с |
| ислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упада |
| рле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и |
| лна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, сапли |
| нини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошани |
| их кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све гра |
| љају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види как |
| ила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, раз |
| p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту стр |
| p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком |
| се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и |
| ницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одак |
| римила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућу |
| а га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нис |
| ка, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахран |
| ктобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочека |
| пашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <p |
| о претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, ст |
| До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебр |
| погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обе |
| ом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефонист |
| ријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из тр |
| ме, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још |
| мо најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њи |
| кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима гово |
| ем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и каса |
| <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и ут |
| и сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се н |
| н, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у ме |
| дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где |
| кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући кр |
| кога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обр |
| ли гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, по |
| а нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од |
| ачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз т |
| цом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од |
| стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји с |
| ре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву |
| ва изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни м |
| н нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ о |
| је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, |
| о зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био |
| свим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио с |
| о горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је там |
| еним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml |
| дмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је об |
| те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад по |
| негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, |
| ђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резул |
| ност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу |
| је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допир |
| м а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — |
| појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла к |
| бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{ |
| <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицо |
| бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише |
| о где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо у |
| тели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догле |
| светљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, |
| и и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то д |
| о двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та двориш |
| ики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је пр |
| а.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета |
| и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрк |
| {S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, суд |
| мом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спас |
| вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне |
| ико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећа |
| тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српс |
| лико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то ње |
| мо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су д |
| — Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена све |
| рлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси |
| ио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бег |
| погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате |
| ош један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у д |
| у официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује ко |
| е песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, п |
| српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има св |
| е стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било |
| > <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> |
| летео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и проби |
| оћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни он |
| били свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и помет |
| теријала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење с |
| и Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа |
| новљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> < |
| </p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели мал |
| на година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да |
| ра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више |
| не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је |
| е, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогл |
| не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју ст |
| за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазит |
| ="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Н |
| риближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без |
| ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведр |
| те?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се прав |
| е одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за ста |
| јакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> |
| > <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало |
| ама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске моби |
| је се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које |
| мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софиј |
| не Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену? |
| се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га |
| умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb |
| нзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, |
| раља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали |
| пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што ј |
| Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликн |
| во.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p |
| дарила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — |
| <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при |
| ка.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су т |
| <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, |
| лаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреш |
| и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник |
| ни.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах |
| сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања |
| " /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варо |
| и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ на |
| њем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрм |
| престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} |
| се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у ко |
| своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели ба |
| означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} |
| нима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитив |
| редлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извел |
| ћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узла |
| свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам |
| је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћај |
| још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, |
| пет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је по |
| p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с |
| >— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Сла |
| радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом варен |
| учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n= |
| моћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје |
| нима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије |
| и добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и оствари |
| савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те ши |
| стаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим |
| што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт ст |
| здигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш |
| на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волов |
| рсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни реч |
| д мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били п |
| је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи г |
| ило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч |
| олазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један |
| а и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала са |
| ривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по план |
| лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну ул |
| да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне |
| рибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога пит |
| х кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао |
| опасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саве |
| с подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енг |
| х!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И др |
| раљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при с |
| обовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Висок |
| букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та |
| шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раска |
| о и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на |
| оге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто годин |
| су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разоча |
| м топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на |
| ка била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ух |
| чено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се |
| кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скеле |
| уђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, |
| , бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећ |
| еђу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или |
| мо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од м |
| е, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у к |
| ека.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова вој |
| , утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала |
| овукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S |
| чи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и ч |
| — Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачу |
| ичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да |
| Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их нате |
| нео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет пр |
| и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} |
| чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На |
| чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавал |
| подине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се |
| ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разгов |
| ознаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која им |
| {S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе ср |
| словни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на пето |
| мња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он то |
| авало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозво |
| p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и команда |
| еки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко |
| јанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова |
| од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</ |
| порне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао |
| то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из су |
| сталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се вод |
| S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће ни |
| горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понел |
| и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као |
| стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек пока |
| е.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао он |
| а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га |
| леда увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи |
| енога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се д |
| ица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички |
| вала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то |
| о бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на |
| ш једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у |
| рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И м |
| где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом |
| ога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док |
| а погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из |
| лепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен |
| главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога т |
| /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој ср |
| имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и п |
| ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуб |
| До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њ |
| ред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, жи |
| своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</foreign> |
| ку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће |
| возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме ку |
| дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Т |
| а а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе. |
| најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да |
| аћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, ко |
| е гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а н |
| и како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те |
| — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицо |
| на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не |
| от, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l |
| амо један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је |
| вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> |
| н Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен д |
| под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легл |
| окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављено |
| редини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су г |
| .{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срц |
| нквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда |
| оменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај ко |
| некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца бил |
| н део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски матер |
| жда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} |
| "331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у бе |
| редник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шес |
| и сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади |
| ели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{ |
| апатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затрепери |
| ав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на д |
| јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и |
| ас палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада ч |
| ставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, се |
| на кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, |
| на кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу но |
| ебе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога с |
| Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, |
| , која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, к |
| а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице |
| ижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му с |
| сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено |
| д очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам |
| писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</ |
| шењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{ |
| одређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наила |
| вна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду |
| јска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне |
| } И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S |
| он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили |
| а а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја |
| се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве арх |
| иста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и т |
| дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Ј |
| ек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут п |
| на враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за бога |
| крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламен |
| егов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак |
| л не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, |
| души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од |
| оле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми ј |
| и његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га |
| у когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је |
| зговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи у |
| а добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици во |
| оре пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} По |
| ористи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то б |
| и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророча |
| јући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле |
| ће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву г |
| е вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре на |
| копа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико |
| и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гом |
| ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — заб |
| бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледа |
| му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести ода |
| са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто наро |
| Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И к |
| збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на как |
| , или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у |
| с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужн |
| и ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или пра |
| прекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — |
| ? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де |
| и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су на |
| но доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „з |
| шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који |
| ине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд |
| клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног |
| није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на |
| са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила сво |
| аже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо |
| и?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања стра |
| " /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, к |
| .</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јут |
| дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста |
| не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми |
| ри евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — |
| ла противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и |
| гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</ |
| биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја пит |
| је: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књ |
| рхива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонск |
| њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки ч |
| к такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које |
| не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред |
| едајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заста |
| едајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на који |
| је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим |
| ачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче извед |
| почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру пр |
| арњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у |
| оје невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од ј |
| ати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда т |
| tima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argum |
| нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвр |
| кав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће |
| е жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе |
| </p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</ |
| ; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о |
| да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мот |
| је је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља |
| ералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, |
| то се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђ |
| S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јас |
| .{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је б |
| опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз ка |
| а на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак т |
| у тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне др |
| ило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико |
| еној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако с |
| лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањ |
| где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та в |
| оким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задрж |
| /p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су |
| воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Ст |
| .{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљај |
| ари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, кр |
| Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа су |
| љен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све ја |
| матовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натиц |
| ли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>Н |
| .{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж ко |
| Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешт |
| ховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце д |
| ега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је ра |
| згладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгле |
| а оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ћ |
| мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних |
| аџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први т |
| о бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватн |
| ћа; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на |
| а мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, ре |
| дређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пр |
| , одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која |
| ији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто т |
| а дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> |
| ечић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не |
| пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор |
| где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићен |
| и призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призре |
| ја из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа сп |
| учине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато |
| рви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, зал |
| робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели др |
| вити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, ну |
| преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгуб |
| уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су м |
| .{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима |
| им приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунск |
| тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа и |
| же уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ г |
| ије била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула по |
| и!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да |
| пријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана |
| о огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењ |
| вукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља |
| стао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова |
| ице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до |
| е каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под |
| на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, пом |
| механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој н |
| егов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и света |
| им изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} |
| пчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори |
| једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди |
| ко из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче |
| исли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час о |
| ј страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук го |
| н границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Приз |
| лило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају |
| уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из м |
| ца.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, |
| а су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве ли |
| н, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до |
| распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи м |
| ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелет |
| и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугач |
| ојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно ни |
| празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и рас |
| те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише д |
| дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разгов |
| гло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кис |
| дим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забавља |
| летали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вино |
| о бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били пр |
| у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, |
| расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом кој |
| на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се с |
| разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам се |
| и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо ју |
| е пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који |
| д се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и |
| пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, н |
| и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скоп |
| а је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави н |
| тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у |
| е збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три |
| с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нов |
| ата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, |
| људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут ко |
| ју до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој сл |
| и.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који |
| е за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о из |
| и се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Мног |
| о се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако т |
| с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n=" |
| су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телеф |
| гора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша. |
| светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И неб |
| се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у |
| страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, |
| </p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај |
| ом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла |
| жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Шт |
| орили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Ос |
| фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевц |
| .</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисл |
| је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с де |
| овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код |
| најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или |
| ма оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p |
| је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао |
| ивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се поч |
| огледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, ста |
| ли <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то ти |
| ињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант |
| сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико с |
| и, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз |
| лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрас |
| о друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам |
| и што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у |
| <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} |
| p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све сп |
| су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуз |
| ала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни |
| ити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} |
| о раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи ра |
| 53" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, ј |
| адлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе д |
| > <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакер |
| преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гн |
| има и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак |
| у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечег |
| е, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас н |
| о шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола |
| ону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око в |
| де?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устеза |
| до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учин |
| јахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где |
| лико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За бр |
| реплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— |
| они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кр |
| ку потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства |
| ивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један г |
| наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S |
| би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом |
| е отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанст |
| аћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дуну |
| клонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} М |
| четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да кр |
| ој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мрт |
| ипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку м |
| епа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред и |
| могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба им |
| пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећи |
| име и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научил |
| гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се ј |
| осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу |
| ади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обе |
| којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S |
| је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још |
| ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чи |
| што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он |
| ригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, пос |
| S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је |
| или главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао |
| ће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и |
| реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује |
| е, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, т |
| <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у |
| усом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога |
| сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам |
| ше заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, |
| их лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, н |
| и ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} |
| ну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше посло |
| ћи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа х |
| ол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да израз |
| или још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се пов |
| м месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; ал |
| о двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама |
| се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} |
| ала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о к |
| тац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио в |
| ачин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бо |
| ечи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их св |
| вори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> |
| >Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из о |
| рнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред |
| души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било |
| де доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> |
| 4" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплаш |
| устави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да |
| се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз |
| необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, |
| <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало |
| умор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашен |
| о у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У к |
| ницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, |
| јатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење |
| нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и са |
| Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не з |
| ана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиж |
| пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, |
| епњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говор |
| .{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљци |
| ћај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару п |
| ујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедит |
| е све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје с |
| гинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је |
| растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оста |
| итељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и |
| е крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је замени |
| осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио |
| два по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само т |
| синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канце |
| се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На л |
| акво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао |
| и му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, син |
| ање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те ви |
| ко свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешка |
| и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо |
| не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n=" |
| > <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме |
| ако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како |
| је.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно оним |
| е се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личнос |
| м глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А |
| ед самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се једа |
| трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који с |
| >На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те ву |
| дине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се |
| положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На з |
| брале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и кам |
| лаве, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болнича |
| ца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве поро |
| у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} |
| трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; |
| е то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање ко |
| ита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара а |
| на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да об |
| ошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак |
| етила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпа |
| м алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n |
| b n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали |
| а је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, |
| еда да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да |
| ила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се |
| или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а си |
| рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Д |
| ео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се узд |
| ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, |
| етврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код неп |
| на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при |
| више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом р |
| и вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир исту |
| јатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним |
| е и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговор |
| и џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах п |
| ом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, кр |
| чило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, к |
| Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изр |
| о огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гро |
| S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапи |
| адали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао |
| поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим д |
| и помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста |
| пе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за в |
| аредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} А |
| ни повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, бе |
| у беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџ |
| им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у ар |
| агрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема |
| вој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су |
| сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; по |
| {S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду у |
| дновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вра |
| их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнско |
| те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити |
| S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!< |
| нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге |
| атре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник |
| е или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите |
| рити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју |
| ими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва в |
| е зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стиг |
| е све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им с |
| том у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она с |
| ђени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наре |
| водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја |
| иштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p> |
| симо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који |
| о прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 |
| од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... уби |
| ренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек промени |
| њама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!< |
| сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главн |
| поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади |
| ши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске гра |
| њавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топ |
| ори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по |
| ак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројст |
| .{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им |
| S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капут |
| се на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, из |
| дим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко д |
| ко колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, ка |
| ели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S |
| су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је ма |
| наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... м |
| азе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S |
| их обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива про |
| оспођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, а |
| њеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас са |
| се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај |
| главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор |
| мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и да |
| гунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом |
| ати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад с |
| се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Б |
| жити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p> |
| убоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, |
| раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четиц |
| парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те из |
| ви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене |
| ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, мож |
| х је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње |
| задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају |
| веста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родите |
| може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака у |
| ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе |
| са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечиц |
| ле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које |
| у на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћ |
| татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих |
| ати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши |
| лска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да б |
| ва земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако |
| брази од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очи |
| умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а ж |
| главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети |
| ежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас с |
| могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на наш |
| коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и |
| оманду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, |
| је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два св |
| зак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је |
| о обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p |
| завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хо |
| , престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће |
| рска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизира |
| уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија |
| 23" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк броја |
| анила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше кра |
| ивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру просла |
| има су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Љу |
| три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући |
| лазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва |
| Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и |
| дали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти вој |
| часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S |
| деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају |
| ње, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и на |
| иса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да |
| ољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве ре |
| х улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је ого |
| а и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p |
| и су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Пит |
| ом и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да |
| вена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" |
| нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, ле |
| о зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам |
| ле снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи |
| тиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем |
| амо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео рани |
| дим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше? |
| м је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину |
| } Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, |
| председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредуј |
| > <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људи |
| , умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са |
| ева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтев |
| ла руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} С |
| изрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох |
| Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па и |
| и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за ко |
| нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како |
| капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им ш |
| ма, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, ау |
| има чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда ауто |
| одају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696 |
| ибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му |
| срнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да |
| > о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као ол |
| и што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући т |
| за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и |
| ењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раме |
| а од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносн |
| мандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И ве |
| омрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ак |
| ги међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира |
| итељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да иде |
| са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у |
| н.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са |
| то су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули шт |
| n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усав |
| чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете |
| римиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примил |
| главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију |
| више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су |
| оме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су |
| ршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз т |
| есићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је ра |
| стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад ј |
| </p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој |
| ојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, на |
| аптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је |
| немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они |
| b n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и |
| рај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, дале |
| тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести сво |
| родицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли о |
| /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— |
| даде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мисли |
| собени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српск |
| нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружно |
| додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много су |
| радимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику држав |
| сустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ет |
| а граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> < |
| давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви |
| који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто |
| ма и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на је |
| мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо св |
| ужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори м |
| кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по г |
| њима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори |
| b n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад заг |
| рагих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол |
| е, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође |
| те ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> |
| .</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а |
| азне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане |
| дима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули |
| је ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет |
| ="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз |
| кадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Са |
| о Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да см |
| а — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова наста |
| у ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, би |
| се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ |
| огледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема о |
| ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се |
| љено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви |
| се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много |
| ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета с |
| ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све зај |
| p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Доб |
| е прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мис |
| има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хи |
| у се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи |
| авео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разоча |
| } Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капел |
| , па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p |
| <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај т |
| Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> |
| одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да при |
| днички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити ил |
| на носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла. |
| а којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих син |
| и лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам п |
| јој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџби |
| јиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни д |
| есне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће |
| а личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у |
| опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са |
| а бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Ба |
| така и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их |
| вршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или |
| Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сва |
| тани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, |
| в и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита |
| ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичн |
| већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само |
| и ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине к |
| ика ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни |
| тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> држа |
| лије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може |
| путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу |
| о.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— |
| ушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и погран |
| ељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предви |
| </p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има |
| {S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} |
| итао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да кр |
| нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна |
| о рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се |
| е јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми |
| евидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што |
| поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно |
| с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури |
| деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</ |
| зни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту за |
| сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе |
| рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га пог |
| штите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре |
| а поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је пр |
| за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник |
| измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није |
| але, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савез |
| , а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p |
| азује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку. |
| ојника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд бл |
| ха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили б |
| "328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет х |
| ћањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађе |
| жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ип |
| зане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупљ |
| г за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољ |
| „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и мест |
| у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им |
| уда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} О |
| је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да |
| строфама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!< |
| шла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да |
| ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је ис |
| х тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има с |
| >— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може |
| јој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блац |
| за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> |
| {S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> < |
| ађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио |
| под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, с |
| се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њем |
| а и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете |
| га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је н |
| ала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, т |
| , за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда |
| ошћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места |
| и жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по ск |
| .</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слу |
| њенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо |
| иже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледају |
| правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ћ |
| чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На ниш |
| ковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви |
| ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не |
| } И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то н |
| .. и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то нат |
| е?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако мож |
| .{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера |
| као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има о |
| врдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А |
| се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ ниј |
| и, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у а |
| .</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можд |
| брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам са |
| утка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио то |
| у му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и при |
| /p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p> |
| се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини ње |
| аље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза |
| га...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да |
| бину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно п |
| а ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догор |
| оломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који |
| уди се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, с |
| дње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, |
| идолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмаху |
| Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те |
| га, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси д |
| зиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врхов |
| ези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а |
| то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бу |
| ховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је к |
| су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у г |
| ке госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој п |
| еднаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре дру |
| успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне ос |
| лизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као |
| Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околности |
| ци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, |
| рног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти ге |
| које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, |
| рно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме н |
| ма је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, исти |
| та, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, в |
| зрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је пов |
| тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад |
| и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је |
| ске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је бри |
| сторије, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промен |
| и поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} |
| арству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове |
| очела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— |
| е детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчи |
| нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да |
| у је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекај |
| а се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени |
| нуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад б |
| е али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали |
| у да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијо |
| како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога |
| а снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам би |
| е више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбр |
| миравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га траж |
| недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлиј |
| и?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на кра |
| есретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га сп |
| звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу би |
| три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ |
| мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p |
| мала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само иск |
| д.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаниц |
| е се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске |
| т, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице |
| Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натер |
| дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на |
| ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била пос |
| а зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, мл |
| годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p |
| ао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану |
| м вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар ст |
| а, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку доне |
| ер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда из |
| роверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, свој |
| Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку |
| ало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је пр |
| издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <p |
| Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, |
| ле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био |
| динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој приј |
| ње те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често |
| на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше к |
| тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а |
| , стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезн |
| д имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге |
| да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску |
| можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поузда |
| , па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле! |
| ге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равниц |
| аесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Нар |
| непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, з |
| седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одс |
| села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планин |
| роши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да |
| ла.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хте |
| ће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од п |
| о је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на |
| их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по |
| везничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали |
| ав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе н |
| ас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с |
| а.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљ |
| имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем |
| ајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био |
| кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то пом |
| ине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављ |
| али смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњ |
| па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао |
| и, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и нево |
| о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат с |
| ћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да са |
| им је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су та |
| /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} И |
| олину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите т |
| у.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се |
| а пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — пот |
| а једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Он |
| е болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непре |
| вљала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остат |
| ам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да им |
| ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Как |
| и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p |
| опе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле д |
| м је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други п |
| > <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим |
| пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака |
| имиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а |
| де већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан н |
| ч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој |
| други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p> |
| ло узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са |
| заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције? |
| них грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је н |
| {S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то има |
| тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бо |
| ели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једн |
| Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; |
| верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значи |
| е њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту |
| мање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш дом |
| , <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да |
| кох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о св |
| се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја |
| већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћу |
| ељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад н |
| планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p |
| стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан н |
| да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигр |
| је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим |
| о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одго |
| покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће вр |
| оспа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну |
| су, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} |
| болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секре |
| храбрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га оч |
| Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже са |
| ен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станиц |
| и, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се с |
| ромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; |
| ао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој |
| едмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да јо |
| ника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је с |
| циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, спораз |
| осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На г |
| де би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја |
| е спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуц |
| к га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја са |
| потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер |
| .{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благосл |
| се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него бр |
| будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отп |
| :</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђи |
| који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p |
| ио у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло |
| а Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао има |
| да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на паме |
| } Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не с |
| — Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, ка |
| и.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава |
| ђо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ |
| p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре п |
| >— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица |
| нка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара |
| е војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам ј |
| ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> < |
| писника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто |
| а ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ј |
| опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Буга |
| што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте |
| лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Бић |
| ешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како чет |
| знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако |
| и су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије. |
| шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронт |
| p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности |
| гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — дода |
| те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се |
| е жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ћ |
| p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и |
| ну која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Кра |
| пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам |
| носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и |
| м. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записа |
| ва, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, д |
| е други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбин |
| строфа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на с |
| во те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропа |
| n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; п |
| теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, к |
| спитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи |
| слу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама |
| војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Оста |
| Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужил |
| ише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, к |
| Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и нео |
| гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мо |
| а друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одак |
| ла сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или б |
| во стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом ви |
| ане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, коли |
| невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне рево |
| зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њег |
| ријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, |
| цином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем |
| другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, реши |
| егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор |
| већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико то |
| Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по г |
| рли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас |
| {S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је |
| нам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити руг |
| з трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n= |
| н хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ ск |
| мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну |
| рема савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, ме |
| нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драги |
| изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — |
| > <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри |
| су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и св |
| а гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорен |
| одина историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и |
| кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац |
| зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једн |
| и зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, |
| и зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две |
| сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом пок |
| су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадес |
| базирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих |
| ним реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме |
| равите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних ко |
| пати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> |
| ла на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију |
| чима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе |
| е, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балва |
| ацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у в |
| ност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — по |
| ило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, о |
| ављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју жд |
| ред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на |
| је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала |
| и Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Мил |
| енбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су |
| а војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски преко |
| снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Срби |
| начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да |
| наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n= |
| е за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће |
| ир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том грун |
| — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука |
| p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео |
| смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да |
| ак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом. |
| авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље кр |
| сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи |
| p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би |
| ку на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и п |
| ј недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се по |
| е огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у ов |
| дгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер с |
| оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче |
| ути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини |
| те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је т |
| д муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај |
| но што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло п |
| жда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала |
| е стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увије |
| а човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до |
| у тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из м |
| изају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он п |
| ком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва. |
| а своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— |
| остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету |
| бежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и |
| на са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућ |
| анковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се |
| ју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" |
| Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало |
| b n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано |
| p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу |
| ако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу |
| — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се |
| едиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живк |
| едбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљ |
| каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде |
| е о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је п |
| рани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n=" |
| милици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговар |
| иже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и |
| и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на |
| најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје пер |
| животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме |
| n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно у |
| ледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</ |
| ез вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивља |
| њем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удруж |
| цима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сес |
| је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пе |
| да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом сми |
| ланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Ст |
| од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада |
| опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми |
| же и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичнос |
| , које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и свој |
| омате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим |
| подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А ј |
| огао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу нем |
| је питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, мест |
| оку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо |
| 658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за уби |
| ад.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотл |
| и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако прос |
| е тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве |
| и у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.< |
| престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шт |
| ечни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За |
| /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лаган |
| на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронто |
| ести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслу |
| арили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која |
| их извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је |
| над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одгово |
| р се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему |
| то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, остави |
| > бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то др |
| ише она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа |
| даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње нем |
| о и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S |
| мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа |
| исам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p |
| уше па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разг |
| ерујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добац |
| ен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p> |
| бљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна |
| ње његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење п |
| коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ј |
| катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има |
| е би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинск |
| у му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед преле |
| Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косо |
| роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдил |
| ако ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли |
| а је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана буг |
| ћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на сил |
| и преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Кр |
| жем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако |
| /p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он |
| е не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речи |
| оћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлу |
| ко је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путов |
| талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у |
| ме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, |
| а му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, к |
| д их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесе |
| авала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је |
| , колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало да |
| о да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за наш |
| мо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и |
| > догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево |
| њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ић |
| мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— |
| цу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешт |
| одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је и |
| , пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разгово |
| ишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од у |
| застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту г |
| лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се не |
| да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да |
| устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.< |
| угој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним р |
| хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S |
| била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је |
| последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, |
| лом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа то |
| лонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да |
| јете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико н |
| ан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} |
| ко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам по |
| , у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам |
| вљено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> так |
| да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чу |
| </p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, за |
| n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p> |
| ра се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да ј |
| си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, ку |
| омилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне р |
| околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, |
| ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у какво |
| е у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он сп |
| о панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће |
| дати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао п |
| ола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај р |
| идношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> О |
| да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми с |
| ште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен дале |
| није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало |
| који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једн |
| S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврд |
| оуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме |
| кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо с |
| угих?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте |
| а пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао заш |
| ња <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немило |
| мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би |
| павао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат |
| у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, по |
| рима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате |
| Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријате |
| облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војни |
| викну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме |
| спуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за |
| тке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас |
| у господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повук |
| а и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелств |
| но сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> |
| јима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој ду |
| жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дан |
| ање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни |
| је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга |
| ла.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и п |
| и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и ре |
| срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су С |
| уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се |
| шадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, |
| p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би чо |
| војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" |
| аши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p |
| рио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два зм |
| >— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је |
| динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, |
| — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком |
| које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред ови |
| кажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа |
| цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и по |
| цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек |
| је су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дел |
| то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова окол |
| м и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао с |
| ријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, п |
| Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, |
| е која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да |
| алу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извешта |
| , за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво |
| очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочи |
| м околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то |
| ла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивал |
| ко свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је |
| у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се ј |
| 4" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палит |
| дним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Н |
| бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозн |
| Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра |
| поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не |
| а и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> |
| са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе |
| ене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" / |
| уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име понови |
| — Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? |
| >И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској |
| чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутом |
| чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомоб |
| која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као |
| изрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога наро |
| о, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и а |
| евојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој ј |
| евојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недар |
| ек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, |
| ај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јуна |
| етима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио с |
| ска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пр |
| Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, |
| се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше |
| pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла |
| , све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовим |
| е о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и |
| тепа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како |
| нога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>М |
| {S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже з |
| и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник |
| те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што и |
| њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свеж |
| е у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања |
| {S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели |
| рскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се |
| вили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена |
| ати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!< |
| га два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина дог |
| одине Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручит |
| Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мара |
| лио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао б |
| ов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будак |
| копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју |
| чека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем чове |
| али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шт |
| ов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена арти |
| није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Сл |
| а, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимај |
| земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод рас |
| и пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све д |
| у је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја обор |
| саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{ |
| е правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ћ |
| и се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би да |
| ком болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У велик |
| други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој |
| рати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, в |
| ицу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтопл |
| м случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она |
| дин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са прид |
| /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила с |
| /p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су |
| и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, по |
| S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповед |
| ешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p |
| p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су |
| лу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да |
| и једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и све |
| <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Гд |
| ана који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у ду |
| до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их доп |
| рипаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Из |
| асти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропас |
| који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} |
| значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробуд |
| за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањ |
| — А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, |
| дну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води с |
| на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} |
| љеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора |
| ла покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То ј |
| потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то с |
| Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге |
| је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на |
| на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Доб |
| ници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме т |
| расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са |
| ног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле |
| овољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о ко |
| енизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизел |
| м приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само т |
| н зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук кој |
| ранцуски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледал |
| Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бу |
| това, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бро |
| на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим |
| с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхић |
| оји су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим |
| зивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази |
| а раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посм |
| које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седниц |
| ну чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, |
| х оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах |
| ћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло орд |
| писа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</ |
| ума и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста |
| з улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Мора |
| ему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ |
| них руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази |
| Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога сам |
| тровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће |
| е сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, из |
| лази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, |
| м.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у |
| ло, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана |
| из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне |
| оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве |
| с и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" |
| свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор |
| пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прих |
| <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуц |
| а са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је т |
| од слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У |
| рачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили |
| } Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је |
| а зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задах |
| ког зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањер |
| ак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса с |
| ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се исто |
| г да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клуп |
| њици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевач |
| ели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цр |
| ло доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светло |
| е нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: |
| , све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни че |
| и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пе |
| .{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у |
| ђу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегал |
| е међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је са |
| па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и по |
| /p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога р |
| бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, |
| учине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као о |
| и леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјак |
| зда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без с |
| огледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата. |
| а одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи погле |
| нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, ув |
| славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око |
| у сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где с |
| шњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том ра |
| вима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утуче |
| е му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.< |
| оласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав саве |
| ије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми |
| гашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест го |
| на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми ј |
| ћ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме |
| у те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milest |
| м натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно |
| уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба |
| са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе п |
| ије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су |
| </p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију б |
| е млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, |
| о по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изн |
| њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се заст |
| на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све бол |
| граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам д |
| н разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане д |
| трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитира |
| ео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n |
| лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Б |
| ута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода пред |
| ије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења |
| ња.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала г |
| све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о поло |
| а ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљен |
| има под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре |
| о — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиств |
| ...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам к |
| едно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек свом |
| ви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за |
| и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што б |
| ем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је баци |
| је избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S |
| поведила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је |
| у:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на |
| као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, дес |
| ићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крив |
| /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p> |
| казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник |
| тицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сас |
| не и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се |
| место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прв |
| еду могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије је |
| последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају |
| бе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ст |
| д Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети |
| заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> |
| p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очи |
| ле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимај |
| чима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог н |
| су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која |
| Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар нег |
| а Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова |
| знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, |
| ли журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас |
| ога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, |
| ја на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде н |
| на о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са |
| велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од |
| а а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над цел |
| ромрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{ |
| тришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затво |
| идошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога |
| детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пр |
| ће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— |
| е земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="4 |
| ањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак |
| у нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, н |
| е вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о |
| учи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> < |
| у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост |
| Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> < |
| удила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је њего |
| она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војни |
| е, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман пола |
| је су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнав |
| рвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су р |
| слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после |
| после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат |
| ут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто ов |
| а као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић н |
| , кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт |
| ндармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ |
| и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на о |
| >— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више поја |
| своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић |
| че.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у |
| недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мис |
| у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болниц |
| азио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} |
| } И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отис |
| осланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њи |
| S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили прелива |
| испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако |
| његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је саг |
| и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм |
| у, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око ме |
| а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мис |
| стеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер |
| ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијск |
| 53" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије. |
| као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и из |
| дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, до |
| а и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људ |
| одила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње |
| а.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и ш |
| уескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога |
| тетом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, жур |
| ог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годи |
| у избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њи |
| који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колим |
| овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет |
| по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било |
| ође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона н |
| а кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>Н |
| етохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза |
| есретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Вид |
| ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и ост |
| > <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са тре |
| два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватр |
| евске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама |
| грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из |
| овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибан |
| е двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за |
| ји су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господ |
| b n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви п |
| ли то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда |
| трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је на |
| S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде |
| — Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— |
| споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да с |
| е.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигн |
| а који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он теле |
| езује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p> |
| је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек ди |
| а сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а команд |
| авде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске |
| е од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</ |
| н руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверење |
| чили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да |
| негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ран |
| је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те н |
| проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отвор |
| уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењ |
| дољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки |
| ки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљи |
| ни се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници |
| амо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње рек |
| им теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</ |
| таза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред |
| оји су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом |
| рију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред кап |
| и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од и |
| аксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, |
| жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време |
| <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и иски |
| мња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или |
| се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитуј |
| ла како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он в |
| и стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} И |
| ка, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се проби |
| их се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их виш |
| д на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго |
| ло се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља |
| фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Кр |
| {S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоц |
| ан наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе |
| иганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје |
| <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је с |
| ао да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отв |
| скога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{ |
| м да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом гот |
| гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ће |
| што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чин |
| ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије |
| иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, |
| оба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јабла |
| сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручни |
| мо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славо |
| рди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими |
| Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену |
| војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, пол |
| м од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће |
| оглаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка з |
| јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам |
| у и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је п |
| зрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је каз |
| и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или неш |
| е, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокис |
| , тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата |
| тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужн |
| положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа |
| боши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао је |
| и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође |
| елник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене |
| тати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре |
| легнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који са |
| } Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по |
| до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p |
| гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то |
| ст према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат |
| ти срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам м |
| ак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста жи |
| зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породиц |
| на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се |
| Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88 |
| е из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и |
| ије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски пис |
| а и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над |
| госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам про |
| редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су пос |
| више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на а |
| ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ! |
| свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима |
| ом дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао |
| те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустил |
| но мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали н |
| ца им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух. |
| у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младено |
| у то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један н |
| е несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхла |
| етати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.< |
| тавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити |
| је налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве |
| је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, |
| де у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и благ |
| — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} |
| а хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што |
| ог метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, |
| к је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко |
| на звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар |
| е ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће с |
| алишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је |
| мити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајк |
| раћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у о |
| Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни под |
| никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у коли |
| да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један стар |
| к што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта? |
| шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима п |
| т је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— |
| и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази |
| у ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој |
| доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септемб |
| громнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам гово |
| а: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победила |
| и то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је ис |
| и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје. |
| у офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армиј |
| судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине |
| а сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку |
| мо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад |
| командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S |
| је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слут |
| е сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се скл |
| собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, |
| ница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једн |
| крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми н |
| о <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да уче |
| није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: је |
| тицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да |
| ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{ |
| тени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повла |
| ре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога |
| д ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајк |
| за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; |
| сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом |
| иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>М |
| оду; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко |
| оворе у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> < |
| м бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога с |
| на са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако н |
| могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном р |
| али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати |
| Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам |
| еримо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали с |
| проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> |
| тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Прити |
| мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави |
| има седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не |
| волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не из |
| е горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из В |
| утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те сед |
| тала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је |
| о опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће м |
| ра“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућу |
| и да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, о |
| к кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца з |
| је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говор |
| } Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Ба |
| о једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</ |
| о ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само |
| ега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу |
| </p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па |
| до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и |
| сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост р |
| удимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак ос |
| његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанс |
| те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је в |
| ма, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, |
| нио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним |
| збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а |
| ку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један |
| ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> |
| рају мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један |
| ућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно |
| >— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призре |
| шке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" / |
| {S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да проч |
| ас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десетори |
| видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу |
| Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред то |
| царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима |
| о на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се |
| није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лу |
| и онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који |
| е, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак прија |
| е једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је б |
| ком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви н |
| аслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</ |
| тају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији |
| из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је |
| теде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања позна |
| у и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и |
| — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па н |
| нда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S |
| и изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако |
| су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче ј |
| одробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да |
| ни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су |
| на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра |
| ича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих |
| с је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у |
| усте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти |
| о интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о ново |
| а јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито |
| врати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихвата |
| ја је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога плам |
| га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте зем |
| међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом |
| косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На |
| ем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужа |
| ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да |
| убљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну ма |
| а, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми |
| онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви |
| ла пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани |
| а, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, |
| а јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, дожи |
| еком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Миш |
| /p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље вер |
| ом речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназ |
| Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављају |
| авише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговори |
| борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Кривола |
| исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без у |
| да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати п |
| ве нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни н |
| астаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који |
| ћује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди |
| предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако |
| ерен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</ |
| се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, кој |
| ан говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, та |
| рили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају н |
| е уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања н |
| нт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првоби |
| дно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} За |
| радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који |
| S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола |
| је био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже |
| фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелски |
| уације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да |
| мо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите м |
| се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли о |
| орија поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пр |
| сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чин |
| ви учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, проп |
| шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула с |
| ити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а |
| ена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је |
| се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива. |
| е редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту с |
| оме тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — од |
| ед нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ |
| су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим |
| ир, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један под |
| е то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу б |
| ту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажев |
| ругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од сино |
| реће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, |
| вом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео дан |
| <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, |
| p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који н |
| износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и |
| обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно р |
| се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове нев |
| од столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{ |
| су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва с |
| n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могл |
| ху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви |
| Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде ов |
| ти да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи |
| о га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочи |
| ерације против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијо |
| оплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у ј |
| , кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, н |
| ину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих м |
| ет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке |
| доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Стр |
| .</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни би |
| Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Гор |
| се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се |
| м једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она |
| ц, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне кос |
| ев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада најве |
| а силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мор |
| ба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је |
| ром балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет |
| Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имат |
| елики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; |
| ва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантаку |
| емни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n |
| апад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао |
| новску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> |
| тепене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, |
| а брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали |
| тих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизациј |
| длучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Франц |
| тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога |
| која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дун |
| н народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и заст |
| ињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што |
| а за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли о |
| анда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток ј |
| S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века ш |
| ве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је сам |
| Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на пр |
| ова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест век |
| Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога ов |
| још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српск |
| пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на |
| јима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, је |
| су да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се |
| је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> |
| си на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напусти |
| их креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и м |
| о је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, ист |
| несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много |
| "SRP19201_C29"> <head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду з |
| леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју |
| ости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се |
| о лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сато |
| тире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре г |
| ода и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се |
| мље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље |
| имо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољ |
| т бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из д |
| коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На |
| а дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се с |
| о је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" |
| о звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садаш |
| ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба бу |
| ха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Гос |
| настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе |
| ки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" |
| не светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносе |
| ам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујућ |
| ц с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као шт |
| но преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, |
| аћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мис |
| бар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток до |
| нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част к |
| на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p |
| "SRP19201_C26"> <head>XXVI</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра |
| да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да |
| шила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везан |
| адања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврш |
| S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао |
| империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од ко |
| вода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда намен |
| на и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{ |
| т српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па зат |
| гађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу з |
| ардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваља |
| n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом свој |
| док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, до |
| прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српск |
| је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постој |
| који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког |
| е на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био не |
| оси своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за друг |
| стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те ства |
| несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже м |
| ену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у св |
| ко свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце |
| ј бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и |
| бна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено зем |
| погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом т |
| но пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да с |
| ги који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у п |
| чани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p |
| и чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда сла |
| средне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима |
| оведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је |
| о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но шт |
| уски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазе |
| их области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зави |
| ожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваља |
| њачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже |
| следице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном |
| в материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, |
| жак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би |
| ој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала |
| м месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се и |
| ник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзир |
| pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам о |
| преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас |
| вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен |
| икопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у в |
| а приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би |
| p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настав |
| једнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да једа |
| у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом кој |
| с а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су |
| е чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио н |
| к може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише |
| <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="1 |
| је се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косо |
| ћи придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му |
| сирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ор |
| и овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патр |
| газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче |
| све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена в |
| ца не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница дете |
| ао са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прст |
| и се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и |
| ка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — С |
| пита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према и |
| увај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројин |
| ата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти де |
| ено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода |
| на, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше |
| и домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изјед |
| товарени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да |
| гарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао |
| она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Б |
| асполажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише о |
| владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа ау |
| ких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ће |
| b n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолеч |
| са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад јо |
| уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блат |
| на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га млад |
| беђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам |
| даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплан |
| он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су |
| Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсц |
| сланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља н |
| ала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад |
| амо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најп |
| <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати |
| је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али ј |
| дити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога трен |
| ом у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p> |
| шао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не |
| ци боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у |
| ици боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, пог |
| избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором нас |
| те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очеки |
| нцуска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовим |
| скакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док ниј |
| кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разо |
| друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да м |
| му објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професор |
| е војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их ма |
| а не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада |
| ипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама |
| теви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе |
| би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се он |
| да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p> |
| је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... мо |
| Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, сам |
| ста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — зап |
| ознаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За о |
| мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после мал |
| и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграл |
| ако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био с |
| ве те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помен |
| сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село |
| блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> |
| вела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> < |
| ам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На кој |
| за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се о |
| војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присе |
| — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на ули |
| за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује |
| во ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота м |
| е његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће |
| .</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— |
| /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и |
| ојним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске |
| буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n |
| лила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.< |
| и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и св |
| једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а |
| b n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да н |
| уке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве. |
| .</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафанск |
| а, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дете |
| стала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb |
| не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да |
| иртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци |
| прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точ |
| коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пу |
| евоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај св |
| и поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начин |
| шкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чи |
| ам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, нем |
| више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мр |
| ник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један м |
| радамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; |
| Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, сам |
| дан део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање. |
| већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и |
| вирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, све |
| се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Ш |
| ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и |
| ка кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; де |
| ој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога са |
| у стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна |
| нети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу |
| мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавал |
| мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опе |
| е празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданд |
| е сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као пре |
| ер а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p |
| очупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, д |
| чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати н |
| о једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Бр |
| а ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо |
| леске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од трен |
| у ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону |
| и би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и |
| а, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе |
| иђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце |
| ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца зат |
| који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које |
| е га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више |
| где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које |
| и, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни |
| и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове |
| акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово ак |
| су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да д |
| и на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма г |
| едбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под команд |
| дина, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем с |
| ставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест |
| ске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} |
| изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако бри |
| S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад с |
| и фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашл |
| ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и т |
| нај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата рам |
| /p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прел |
| ах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Нап |
| српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војн |
| оследњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад |
| има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће ев |
| >— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, т |
| осе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— |
| о, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденут |
| м зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико ј |
| ом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђ |
| држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> |
| па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професо |
| ашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако стра |
| .{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топов |
| е намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак д |
| кала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, |
| ваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке кој |
| е успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде он |
| му; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та |
| атно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, |
| а повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су т |
| над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на |
| n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се опред |
| у, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у з |
| та за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци т |
| — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их с |
| риграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... |
| , нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола |
| е окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Ско |
| ји нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — р |
| е, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око |
| о сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке нар |
| вне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило |
| друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се та |
| и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало с |
| е.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; |
| аш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Гра |
| <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што |
| брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хте |
| ихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.< |
| је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p> |
| ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних р |
| биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p |
| бру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуна |
| — Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањени |
| рибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њ |
| 241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен |
| у.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ мор |
| донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-д |
| ила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? |
| — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и |
| од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једн |
| отуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо |
| и <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око |
| ла је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сео |
| ља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледа |
| 272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више |
| </p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одгова |
| ест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледи |
| око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сам |
| о леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене по |
| лавних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем |
| адској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођи |
| заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио |
| ута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређ |
| најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене |
| сли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале слав |
| тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страхови |
| задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу |
| , али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путу |
| у завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но ш |
| на на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учин |
| у Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, |
| не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржа |
| .{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, |
| а и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог к |
| ти, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, |
| м брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p> |
| чице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се ути |
| о помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздр |
| еде на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то пос |
| е железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље |
| , залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На |
| омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили. |
| ма, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсков |
| ао Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очиј |
| се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијт |
| вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на |
| цу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљ |
| ...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они |
| х и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне |
| ло без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом |
| оше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и наста |
| родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог |
| зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам |
| који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису пов |
| и уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за |
| н у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана пол |
| поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати стр |
| логе изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлага |
| где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су ген |
| је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели м |
| рво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са др |
| /p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје јед |
| ће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснив |
| и приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где с |
| И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова |
| чекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од |
| ли изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњ |
| , те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не |
| лато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу |
| а и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна |
| вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао ве |
| журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје |
| ења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па и |
| дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њем |
| та прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не |
| } Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, д |
| и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се |
| о честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се че |
| 438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде |
| <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака |
| S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све |
| чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и |
| чни сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво ка |
| те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Ш |
| .</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — |
| мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она |
| ва кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> ров |
| </p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а |
| и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то о |
| или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махал |
| реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже нач |
| и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да |
| — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, поднос |
| риђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магац |
| по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много је |
| ати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p |
| и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су крену |
| дња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом осво |
| е и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да |
| рича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од кр |
| е ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо уми |
| ли смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Кр |
| n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне |
| све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад с |
| лошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> |
| рагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да с |
| е власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на т |
| ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам ка |
| рума, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ва |
| том.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису р |
| Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и у |
| И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, |
| " /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, а |
| си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понес |
| .{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с дру |
| .{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали на |
| зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживе |
| .</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, |
| поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и |
| и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти са |
| во писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n= |
| јску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли |
| ти, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо с |
| буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у то |
| 372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „П |
| 22" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених с |
| њима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за рук |
| звлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренут |
| м слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцелари |
| а и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа. |
| ује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</ |
| а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом |
| ољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацим |
| дни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред |
| била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао п |
| страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Те |
| ња сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њ |
| омаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечу |
| ц на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређа |
| оје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање н |
| > <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се зван |
| и — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Леско |
| често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме |
| руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упр |
| и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И |
| аложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак по |
| мо то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опусти |
| р онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор |
| ра, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет |
| ам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ће |
| ик и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја |
| само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Кр |
| сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, |
| и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благо |
| има.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несре |
| кавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, сл |
| скама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазил |
| ађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— В |
| ко проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја |
| не приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, |
| ра очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођ |
| погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, |
| о, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте у |
| рано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио |
| пом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњав |
| </p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима |
| летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо п |
| оји су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада п |
| рбији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Вел |
| ица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немил |
| нути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелиј |
| скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а |
| варао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио ре |
| својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до с |
| а погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је л |
| гу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескач |
| домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Ни |
| и жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на да |
| треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца. |
| речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две суз |
| равских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо |
| српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на |
| осио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је |
| те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у |
| е капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова |
| н аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их |
| омандант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n= |
| ечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомоби |
| де сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим ис |
| карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не зна |
| аносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кро |
| оја су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће |
| бију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни д |
| и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S |
| е занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали |
| ило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он соб |
| и, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису п |
| емци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамац |
| ила заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акци |
| ра госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што |
| ве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да о |
| дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на кр |
| ђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није |
| е са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковн |
| рчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и ч |
| која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продад |
| оведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена |
| н од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз волов |
| вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у том |
| ати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су из |
| и судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, |
| ски применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан |
| логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваб |
| у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, |
| праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка |
| едао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и н |
| па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико ко |
| постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка |
| е и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе о |
| н, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у |
| који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом нев |
| и доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бра |
| говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац |
| у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете |
| а.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... нем |
| говара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похв |
| и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n= |
| Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А |
| еколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руко |
| тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, |
| сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће сна |
| веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Траж |
| стимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им д |
| > <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отим |
| ђе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капет |
| и спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо д |
| ри имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, |
| а и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су св |
| лободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и б |
| о инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је |
| да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре во |
| и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бив |
| а, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које |
| ећ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је ве |
| јске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика в |
| ане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистич |
| аке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћ |
| има и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске оба |
| х могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p> |
| д кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па |
| , овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад |
| а даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два |
| : „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо |
| а бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, |
| ас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које |
| е пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај |
| а што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И шт |
| снут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на др |
| Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају |
| ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, к |
| е било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, с |
| од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И дру |
| Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стол |
| е је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој в |
| и бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, |
| дговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са |
| <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе< |
| страна, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са в |
| страна, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са |
| } То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али |
| "655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини |
| еће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима |
| и, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да |
| е увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба |
| су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све |
| морна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз к |
| рна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз кој |
| дла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точа |
| дитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима |
| ала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а друго |
| манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, |
| тање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно излом |
| из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукур |
| ћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан |
| али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и |
| варани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова |
| ! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако. |
| ј руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљ |
| оме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, |
| причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам |
| косно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— |
| у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загуш |
| палио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на ст |
| ови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} |
| и војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и |
| болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући ц |
| ла одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, ку |
| Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој |
| а се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет врат |
| едним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, оп |
| шић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући |
| уша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и |
| етра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па о |
| ред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим |
| , пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису |
| Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна |
| таницу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чек |
| то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче п |
| рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, др |
| м и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> с |
| ећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је |
| кадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то ч |
| а, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— К |
| изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} |
| "420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до из |
| /p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчи |
| {S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове сви |
| том, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...< |
| ла, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз |
| мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и св |
| знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам |
| /p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне |
| , кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, с |
| на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до |
| и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле |
| упе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на ист |
| већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о друг |
| <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што ј |
| ам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко |
| их и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћут |
| камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно по |
| ти!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела |
| ао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Н |
| з бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја г |
| езовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чул |
| ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било стр |
| о више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рука |
| а мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и |
| о под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по |
| о још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три |
| азива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој |
| к, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја |
| p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала |
| ог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хран |
| у, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, |
| ас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у |
| веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, |
| н и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а |
| сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где |
| веже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и ви |
| трану друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ |
| и мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињ |
| дметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити |
| ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купац |
| олазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на ист |
| је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, ки |
| не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи |
| лно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разго |
| врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невој |
| далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разгово |
| тити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправда |
| е.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегав |
| нило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био |
| сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у так |
| а вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она |
| ао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све |
| кнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је јо |
| где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која |
| } Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они |
| задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је в |
| уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у момент |
| них дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" |
| ога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољств |
| кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни с |
| у режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога ста |
| мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их уву |
| ора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наш |
| /p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо |
| тво! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је |
| ложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један |
| н, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколик |
| ћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хо |
| ство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облак |
| покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли са |
| ас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?.. |
| е? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, мог |
| рден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> < |
| ће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоћ |
| ају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са |
| намењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом д |
| ад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, |
| утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима |
| {S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} |
| настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све |
| p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедиј |
| ешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— |
| е салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово |
| пају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника |
| мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала кисн |
| сам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се р |
| оји му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало њего |
| што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То |
| вако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу поро |
| не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба |
| ало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмор |
| Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да |
| је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, је |
| борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што |
| и топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати |
| кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо ка |
| крено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па |
| дим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се в |
| о озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болнич |
| очарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у |
| своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме |
| далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је сти |
| да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како с |
| ило их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једно |
| >— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме каз |
| црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да |
| иле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, ал |
| <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек д |
| :</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне |
| ртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, |
| естано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанп |
| које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојн |
| /p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљив |
| а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је савет |
| ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам т |
| ној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима |
| овори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је |
| четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник |
| јте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни |
| о сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога |
| <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ух |
| е речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо из |
| И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подава |
| ка и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим |
| била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијал |
| д њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао |
| каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, |
| напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>По |
| зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватр |
| а крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам |
| учили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелаз |
| натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са |
| ту и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више н |
| ли води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на м |
| оје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на |
| _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину кој |
| , када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</ |
| е ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, је |
| рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Вел |
| и не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде |
| , погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаест |
| јио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не мо |
| омили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ев |
| а даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p> |
| ље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касар |
| а умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово до |
| отрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот |
| ного јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душан |
| очекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога д |
| ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да |
| шће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S |
| ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је |
| ланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки по |
| едила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наре |
| а усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не |
| исам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сруч |
| уно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обас |
| ратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — ша |
| љада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у |
| себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздрав |
| вакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да |
| , да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме ил |
| ам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Т |
| затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме ј |
| али, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му |
| рошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да |
| а! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје |
| едају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста д |
| радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми ни |
| акрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није |
| еде на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за |
| и о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осу |
| оварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешав |
| вом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, а |
| одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> |
| поведићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за |
| о задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо |
| рали карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуг |
| е, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас |
| сећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипа |
| и за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храб |
| очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су |
| , које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот |
| становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> |
| ци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не |
| ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене |
| рај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она |
| д се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо |
| не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу м |
| — О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су |
| васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам |
| патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегоб |
| смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, |
| а, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зид |
| нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела |
| како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Та |
| вољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на ште |
| {S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је |
| <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као |
| наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и у |
| ати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="4 |
| <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, гос |
| полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас |
| знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, сед |
| ивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} От |
| ворио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим п |
| застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан пла |
| ри на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме |
| оже бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код п |
| зумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да |
| .</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћ |
| ајзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми |
| дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели |
| с једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку п |
| , већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде |
| своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на |
| трепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не |
| рчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне |
| амо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском п |
| ма нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не зна |
| д седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Ка |
| или, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> < |
| к... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као |
| абусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, |
| преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу он |
| укама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце |
| а ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одгов |
| емо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Св |
| жемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може и |
| ено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче |
| вни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их с |
| тисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S |
| учно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— |
| војих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину |
| ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надч |
| рекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p |
| атим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на |
| па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али с |
| ривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински н |
| пазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај |
| пта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> < |
| пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле на |
| то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући |
| тити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, |
| ше га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> |
| <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Св |
| јаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И н |
| в богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, |
| л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко |
| а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она рад |
| м је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци |
| емља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако н |
| ла да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех |
| огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју озн |
| ски роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној |
| ели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша |
| еко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и |
| цити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натр |
| има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам се |
| уди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} |
| ски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... |
| у се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гл |
| лину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је |
| отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже |
| ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу |
| у, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињ |
| его само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам. |
| ере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну с |
| >Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у |
| корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад |
| ста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се |
| ном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група п |
| вирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам |
| рите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде. |
| и била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му |
| људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћ |
| S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лага |
| друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И |
| е, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, |
| ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нем |
| Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све |
| мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам ком |
| да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му |
| м се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па |
| и растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала |
| арима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна |
| ли и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са |
| ице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у по |
| {S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, ч |
| невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редо |
| </p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би |
| ећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и о |
| .{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевље |
| о сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо |
| несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу |
| сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло |
| у мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збо |
| а сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под бел |
| /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душе |
| p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једа |
| зак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солу |
| љавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци |
| није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност св |
| p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не |
| е само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурниј |
| , сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си |
| х казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом заб |
| одност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми |
| војих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се по |
| , па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> < |
| рију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предуз |
| > <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено просед |
| те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, |
| јући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чу |
| јем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом сна |
| ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, о |
| шао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски пла |
| о да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредб |
| чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пун |
| седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, препла |
| оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у с |
| асности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно |
| огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуг |
| а убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породи |
| и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="4 |
| традања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђач |
| ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све у |
| мном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као ст |
| могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где |
| рође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу |
| Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толи |
| минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним |
| p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да |
| не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао. |
| глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> < |
| <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— |
| зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?< |
| ник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— |
| p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зор |
| кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, т |
| о:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, |
| {S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно |
| >— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Р |
| ећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> < |
| однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас ј |
| ју ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, к |
| напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} |
| х нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекава |
| настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од ме |
| а, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један во |
| зао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} |
| ком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га пос |
| живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће |
| ажи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} О |
| олико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки в |
| о моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застад |
| >— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је |
| те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми |
| лоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три |
| иштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било |
| кога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, к |
| у било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам |
| на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са |
| з блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у |
| Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих |
| — У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској гл |
| /p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— С |
| ађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би мог |
| са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још |
| погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко |
| а гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура |
| ! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Мора |
| ало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најс |
| а...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али.. |
| же ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </di |
| е да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мрт |
| римили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се |
| ам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задо |
| екли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати. |
| <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме |
| ме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала з |
| </p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама |
| амо озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треб |
| људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колик |
| господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као |
| >— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено сауч |
| екоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико му |
| <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, пре |
| читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја |
| ме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?< |
| прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му н |
| ораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако |
| } Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Кр |
| нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнеми |
| без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и с |
| пет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Б |
| шкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p |
| а...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из |
| говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, мо |
| ?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пар |
| вају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила |
| е више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста з |
| претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је |
| Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико |
| мазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније ука |
| ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, в |
| ор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, |
| и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да п |
| рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду |
| де, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понуди |
| осматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговори |
| све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет год |
| ш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу |
| а да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О |
| ане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n= |
| Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је ви |
| тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак д |
| поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које |
| о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан |
| боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево че |
| Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да |
| Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајућ |
| а додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан |
| друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да п |
| нуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао са |
| он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо |
| , наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену |
| службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он ј |
| <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово ј |
| те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да зао |
| ице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевц |
| а други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао |
| надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџ |
| у савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, п |
| е?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изат |
| , као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у |
| } Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако |
| д вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна |
| ђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то не |
| кнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година ро |
| су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми |
| мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми т |
| руге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у ж |
| сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да |
| смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека оста |
| ојску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Рус |
| вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће дру |
| које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Франц |
| ожда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — |
| о, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај |
| и их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви |
| зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л |
| Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових |
| {S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хо |
| ?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који |
| је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам н |
| е! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари и |
| Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се к |
| нију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о са |
| помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао |
| алеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових: |
| амо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, мак |
| сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница |
| </p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, г |
| опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> |
| звесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај пл |
| ратића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> < |
| из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасм |
| стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори |
| p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Бе |
| та подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него |
| жда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како |
| ели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и |
| “ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} К |
| сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено |
| прату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна п |
| укли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога |
| ог војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} На |
| и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био распли |
| ам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није |
| обио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово п |
| ћи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави |
| жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратис |
| ао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, |
| а.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осе |
| ти.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се н |
| више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како |
| т Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у |
| шко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слуш |
| се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у после |
| е све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене прот |
| :</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и |
| тала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље глед |
| ке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од |
| егао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар |
| {S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш ота |
| лу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једн |
| лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храба |
| Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо н |
| као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела |
| е сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то |
| неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева |
| м?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми |
| сећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за с |
| — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што м |
| сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутоват |
| е потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си |
| рази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно |
| — Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p |
| сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, |
| јски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их |
| казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p |
| — Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије |
| дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у |
| дић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица с |
| боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} |
| нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и |
| су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни дов |
| измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, |
| /p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебл |
| свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, н |
| ма Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао |
| сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, п |
| ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> |
| сркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве р |
| крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> |
| професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, |
| је пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог |
| пред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у р |
| <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито пони |
| има понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Ба |
| имо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: са |
| ијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби |
| м он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, |
| .{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бац |
| м пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, |
| да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијан |
| ик, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам |
| тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb |
| м и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац сво |
| Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је ваго |
| га да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заро |
| Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје з |
| вести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје |
| као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако о |
| >— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар зн |
| та.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Так |
| S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <p |
| — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево |
| вољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дри |
| <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — |
| на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила д |
| мо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући |
| угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак г |
| придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисм |
| енутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене |
| три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита нач |
| говор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— |
| Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако од |
| ела и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли с |
| ко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем... |
| ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно ин |
| пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" |
| дине у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додад |
| стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се |
| 7" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо. |
| да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и |
| — А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Поглед |
| робљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, |
| Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</ |
| ма добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и бл |
| нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља |
| речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слуш |
| ице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже |
| егунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши |
| затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста |
| купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновни |
| а опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село с |
| ема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди по |
| им небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, |
| јатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва о |
| и препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно |
| <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену премин |
| м сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је ов |
| и познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он |
| х ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</ |
| ње види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу ва |
| </p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душ |
| н!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него |
| наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не |
| не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Б |
| а жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па |
| лаву и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше |
| напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану? |
| грожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми с |
| "216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да н |
| осмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно |
| ?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини |
| Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— |
| колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— |
| натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори |
| змишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Ве |
| дан.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влаж |
| сти опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пр |
| е да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га |
| /p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и |
| одитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{ |
| едно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S |
| ја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави о |
| ом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <d |
| ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех мол |
| сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам д |
| адању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу |
| ту на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је |
| та ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том трену |
| у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи м |
| итњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала |
| и или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и |
| ик?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и |
| , да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на г |
| ш увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету |
| а њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста |
| сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топ |
| е као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака |
| а и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наш |
| Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник по |
| лоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од дево |
| моницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крил |
| и пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Ота |
| на наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која с |
| аслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме дога |
| од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно ли |
| у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином ути |
| ј, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено пита |
| ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склон |
| кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казив |
| то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у |
| ећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао |
| препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу |
| лада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама |
| на поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у про |
| ојега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група б |
| Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који |
| сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште |
| едва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице |
| имови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, ш |
| здуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витез |
| од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних д |
| а испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при раста |
| ци зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под |
| корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гр |
| нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет ни |
| Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И с |
| је ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човек |
| — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш ш |
| исока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{ |
| ога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто д |
| нији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, |
| лин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало |
| дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муници |
| имо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чи |
| вљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Ми |
| амога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, к |
| ила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови |
| у и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску |
| >Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и о |
| „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике |
| ко који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте матер |
| а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, |
| црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, |
| не и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже. |
| /p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телеф |
| и веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад ис |
| Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и |
| мету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хо |
| Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>М |
| ањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадран |
| подине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као ка |
| хо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете |
| те дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако |
| делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораћ |
| државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник |
| о доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пук |
| p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће д |
| и даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n |
| Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из |
| редује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врат |
| твари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако |
| о усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она с |
| ба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко |
| ја.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равн |
| лас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим |
| } Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На об |
| довољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротир |
| та Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позив |
| о, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад |
| друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугар |
| озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јасн |
| Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и д |
| њем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске |
| ду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављеник |
| низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједн |
| у, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу |
| роши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да з |
| , која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше р |
| да би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као |
| езе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су |
| ао горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Фра |
| се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да |
| овима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама |
| ов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где те |
| ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим пу |
| лефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Буга |
| е чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми |
| сти у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да кре |
| p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.< |
| ју или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и |
| џија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад па |
| ковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави |
| у за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима ил |
| мах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбам |
| а Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у в |
| овцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што |
| м у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, |
| ова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан о |
| ојим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год ј |
| јна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дан |
| ода и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутр |
| ити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отвар |
| чни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и д |
| ем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим св |
| S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је д |
| е са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену |
| путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, преси |
| жења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђ |
| .{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно д |
| а, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српско |
| ећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена |
| а невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе |
| ке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које с |
| на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, |
| {S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљар |
| се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опко |
| рђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни д |
| несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у нес |
| обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице |
| оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима и |
| омад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој |
| подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни р |
| ану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то |
| ју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених |
| мо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у свој |
| е.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n=" |
| .{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и к |
| амнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наш |
| n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост |
| он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће |
| их страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Бал |
| етрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које |
| оцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим |
| везницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без ма |
| атим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао |
| ренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне д |
| ичанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога н |
| ледник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</ |
| ијанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S |
| т и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуг |
| , који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало |
| зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност има |
| поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Б |
| иди никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како пр |
| ак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које с |
| е трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку |
| столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му мога |
| аја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је за |
| аши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки |
| скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за |
| ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, г |
| реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку |
| и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p> |
| а очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти |
| си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као |
| емце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{ |
| ре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра |
| о доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога са |
| ачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о п |
| Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И |
| у.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанко |
| елства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је |
| жа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остал |
| вероистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да |
| /p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако с |
| ошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Д |
| ском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ К |
| ан с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунис |
| врео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и прекл |
| Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у |
| Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана ко |
| њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То |
| рену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи ја |
| ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — |
| сен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој праш |
| већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна |
| оја су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи |
| стаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола раз |
| на једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане |
| на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По |
| а све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине |
| ао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао |
| елим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију |
| и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ сти |
| о придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле |
| ди и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из |
| од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на |
| зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче ки |
| ој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огром |
| о и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и о |
| вима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хи |
| лови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{ |
| ена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натовар |
| су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и б |
| <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир |
| више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили св |
| Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пут |
| и што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, п |
| ња, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} У |
| кало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тан |
| види.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их |
| тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — |
| догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, доче |
| у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није о |
| глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јасни |
| два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се |
| о сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица |
| а светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равн |
| а се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мор |
| ећ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мор |
| горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета до |
| ких трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту |
| њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијо |
| двајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно |
| ици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ. |
| се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да |
| железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станично |
| атим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенк |
| а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који заустав |
| се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у д |
| врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која |
| и дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, це |
| ала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна. |
| дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављен |
| о и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> и |
| задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то |
| о је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb |
| а сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S |
| е младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници тре |
| </p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично стави |
| д призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој |
| метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и |
| бе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која |
| ље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги |
| том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме ли |
| ним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке ја |
| али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој од |
| ви али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што |
| а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S |
| ачи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p> |
| о сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турц |
| залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S |
| дао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, пр |
| рви дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у ка |
| змешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Ј |
| д, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница уд |
| е, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживља |
| од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, |
| таје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на т |
| ом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора приз |
| моодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заварава |
| кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у суср |
| е још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове |
| ћутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те сам |
| и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече м |
| о, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на ово |
| ом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важ |
| да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу В |
| на из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, с |
| а планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна н |
| ва народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачека |
| појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећа |
| вим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то в |
| ркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{ |
| ло наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ од |
| <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом ни |
| леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се к |
| више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у бл |
| и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру г |
| е се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</ |
| неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости |
| и тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капе |
| бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после п |
| оћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подв |
| речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, |
| — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати з |
| парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су |
| ндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао |
| на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри ов |
| емио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад к |
| њачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и о |
| Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у |
| ције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши пока |
| шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пре |
| већи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути ве |
| х и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се б |
| осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу |
| бирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно див |
| или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће с |
| изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> |
| ст.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доно |
| градски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и |
| се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било |
| кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз ко |
| pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и |
| има је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> |
| е!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови сво |
| .{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите д |
| авити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорнос |
| алио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу |
| а за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, са |
| увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, сли |
| на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундир |
| на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у |
| тка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био |
| с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и |
| це промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних |
| ајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се |
| /p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и т |
| > <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим |
| воре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко |
| иша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо пр |
| н, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се тр |
| ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> к |
| оме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се |
| којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи |
| че а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} |
| ом увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам ве |
| е и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} К |
| вица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умел |
| </p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> |
| страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли н |
| ч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, по |
| да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште |
| а, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога |
| ире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, |
| уши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуш |
| пак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до у |
| а врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једно |
| је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су с |
| аље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узви |
| пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавск |
| дија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју с |
| једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, ка |
| шу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале |
| који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни нове |
| ими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за |
| д овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја |
| ења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у |
| мо као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су |
| сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из в |
| час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У д |
| белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим г |
| ило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубок |
| аша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима |
| коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из |
| лно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у с |
| од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара |
| тељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} |
| ничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он |
| — Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичиц |
| што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да т |
| и шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, не |
| понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на |
| уче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ |
| p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем п |
| едан млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, |
| жала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је |
| овредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виље |
| го њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— |
| е мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад |
| ан хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх |
| ција.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одго |
| , кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и т |
| понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капет |
| а метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем |
| ђа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p |
| би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах на |
| м тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, гл |
| ала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у раниј |
| и — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам |
| ју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао |
| тања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Уб |
| орава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш |
| љ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре дв |
| нули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а |
| е, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних први |
| дан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожа |
| о или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „До |
| пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и ма |
| ећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах клик |
| ким друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоб |
| е под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљ |
| ећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве с |
| н слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батер |
| си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се мол |
| и гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд та |
| 621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> < |
| лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одгово |
| угу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да ви |
| {S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— |
| и једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек |
| могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе |
| ј који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај ш |
| иштава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> < |
| >— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се |
| апетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете |
| ји наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли |
| оси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — |
| дин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара пес |
| је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у по |
| ра он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узм |
| Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај те |
| јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ств |
| проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не |
| зе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? |
| еко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин пор |
| , леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити мн |
| рда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позив |
| утин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако |
| се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} |
| о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S |
| нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита ј |
| .{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> < |
| а.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли |
| бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљ |
| ала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њ |
| >— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили |
| леда последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим |
| ас, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непр |
| > <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су |
| додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно |
| ефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p> |
| где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опомен |
| аменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распи |
| тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има |
| општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје |
| као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има с |
| м је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су |
| /p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за |
| на.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесн |
| од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олак |
| очићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређу |
| остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за во |
| ва.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе |
| рачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба |
| ћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричк |
| опова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним к |
| имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар |
| нели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је |
| су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине ку |
| оља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данаш |
| а једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе ос |
| {S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао |
| p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово м |
| би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без пл |
| ас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S |
| фу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан к |
| — Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; х |
| е помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам каже |
| <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а м |
| сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелник |
| погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлиј |
| а осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у |
| дилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је |
| ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} |
| је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, |
| се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она мог |
| ка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, ј |
| ла сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{ |
| овао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз жи |
| уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква н |
| зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове |
| ткрави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно њ |
| е завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам д |
| ао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Еваку |
| ром, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} С |
| ца, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихв |
| е на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије |
| је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су |
| ојој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у |
| роз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом |
| дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} А |
| откала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је по |
| т да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и ту |
| ен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство баја |
| аденовцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало. |
| м којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела но |
| у се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање |
| и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали њег |
| з тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се бо |
| инио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад сам |
| савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та њег |
| гову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршав |
| задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, |
| Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је сло |
| на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодиш |
| ње гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника |
| на ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских та |
| Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупц |
| сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви ост |
| /p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш л |
| авља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала |
| е за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који ј |
| ржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојч |
| ође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" / |
| леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно |
| а му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само и |
| и песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затрес |
| на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те |
| начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n |
| гонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плоту |
| ретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефон |
| рас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо не |
| мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су |
| } Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ј |
| сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми ре |
| p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна н |
| већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало |
| лачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покр |
| јој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише |
| њима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут пр |
| зен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и |
| удни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{ |
| ложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ват |
| је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море љ |
| ла мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој иде |
| вили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спа |
| блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По ул |
| Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек |
| да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разг |
| ада би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у |
| ушаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити |
| увиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном во |
| е овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српск |
| ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу |
| Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотра |
| и увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме |
| ије могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скор |
| на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> < |
| г да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да вид |
| је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет др |
| те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимо |
| есор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у |
| ав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у т |
| се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и н |
| и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме с |
| извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евен |
| м, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течно |
| — Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је |
| ого зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} К |
| којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохи |
| е крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде |
| и то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода С |
| би постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толи |
| развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласов |
| Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут |
| осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у |
| ео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервир |
| ајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ћ |
| а часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још |
| он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упо |
| доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак мо |
| колико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Срб |
| а, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силн |
| ао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Пр |
| има, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S |
| Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника |
| /p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита вој |
| Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али |
| ињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:< |
| тује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом по |
| у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди бр |
| и и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су фак |
| и.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; |
| } И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</ |
| тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз неко |
| зрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној |
| н официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски лет |
| лучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесн |
| ост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћ |
| ну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам п |
| е допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну |
| а љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на с |
| фон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, |
| мао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изн |
| вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када |
| већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена ал |
| најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја ос |
| прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Арми |
| већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео |
| да првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Г |
| ко знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле |
| час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила дец |
| а Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околи |
| ра, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почет |
| очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свак |
| Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и |
| здравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} |
| к оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавс |
| азују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p |
| ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама |
| м наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужи |
| грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са м |
| док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант |
| воју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и |
| ђемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан проду |
| вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је прети |
| а великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у |
| речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мен |
| и нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику про |
| асера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место |
| вата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико пат |
| и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> < |
| ће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам д |
| и Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати |
| телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан че |
| је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и с |
| у од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу |
| те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Он |
| b n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечиј |
| Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине |
| уд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> |
| и осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му |
| а му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не про |
| рио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покос |
| јава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш н |
| им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спушта |
| јске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се |
| ктобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненад |
| на кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао зашт |
| зјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због ле |
| на до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава |
| ко дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали |
| љена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак |
| b n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то с |
| тељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут |
| , тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по г |
| е коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме о |
| и борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег пози |
| {S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ изме |
| значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и д |
| Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је д |
| ник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у |
| а, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отиш |
| а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа крен |
| а бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средст |
| ској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански |
| дино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да у |
| , да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</ |
| тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да н |
| у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испре |
| о логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p |
| је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам ос |
| и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују с |
| удњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који с |
| је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато |
| оловином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, |
| иво по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{ |
| им.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, |
| — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где м |
| и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> |
| ала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p |
| и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпун |
| натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немо |
| ама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита во |
| и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и |
| околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и |
| нуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај |
| де позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први |
| једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свог |
| да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда нареди |
| ати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољн |
| појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишља |
| мем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај ст |
| ња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</ |
| јим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то |
| и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је та |
| суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гла |
| та уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је |
| тарачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} |
| b n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ |
| } Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зар |
| иште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељ |
| о сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.< |
| Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да |
| номе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила |
| и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> < |
| ини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, он |
| тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</ |
| ? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем |
| } На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште |
| и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећ |
| ивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, |
| на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не пу |
| ирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а ка |
| рла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су |
| мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње п |
| била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћал |
| алемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца |
| долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, к |
| у.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше м |
| и.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само |
| ћи да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачк |
| аневрисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну |
| знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту |
| ставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и |
| ожио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на |
| извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војво |
| мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} |
| т срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} |
| редник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али |
| цније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му н |
| ше безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром |
| е њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним прили |
| благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љу |
| професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког |
| да за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Н |
| не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је о |
| казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гра |
| онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</ |
| црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи |
| n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „ |
| е у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима г |
| те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> < |
| тола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пун |
| , јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијам |
| учерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговара |
| ицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди м |
| и и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци о |
| лац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p |
| нике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали |
| ницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није |
| м дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и на |
| ему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{ |
| уга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од |
| ! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватр |
| му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разр |
| њу те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они шт |
| ити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Шт |
| — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако пла |
| о се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег. |
| чекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла год |
| Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш |
| кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све ч |
| нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегуна |
| очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске во |
| авде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Кр |
| <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнак |
| же! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобил |
| не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само гла |
| брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наре |
| вна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумач |
| испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{ |
| кине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред у |
| егао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде д |
| љбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наре |
| м пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за |
| p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где ј |
| неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама |
| ри су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од ом |
| ктора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S |
| сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не |
| седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храб |
| Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n=" |
| ка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, |
| — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из други |
| ене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на |
| <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да |
| — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам |
| ва и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> < |
| оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На |
| ер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће |
| обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у заг |
| м ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад |
| еставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам м |
| ињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случа |
| он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на |
| носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су |
| са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна ти |
| али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после под |
| е душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково |
| — Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио |
| о вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама |
| ко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, |
| ла...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили |
| и упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којо |
| речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити св |
| а по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролази |
| аћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S |
| да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напр |
| ао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су |
| оји је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је св |
| То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У ти |
| јена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и |
| <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам |
| еда, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом |
| ...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до |
| ка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угас |
| е, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му |
| рад, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{ |
| ре, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе |
| ај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n |
| код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не |
| ста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме в |
| све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као |
| речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.< |
| <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гусл |
| шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову с |
| тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна |
| свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, ил |
| пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче |
| це до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, |
| патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми. |
| о контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} |
| озор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој с |
| се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под |
| о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи |
| који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је |
| о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљ |
| чима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на |
| матрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, бил |
| ш нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна пово |
| њавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} |
| осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе бате |
| 2, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима гд |
| , Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати |
| им колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне |
| навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водил |
| рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњам |
| а Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина |
| сказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу им |
| друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину |
| знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} |
| pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> |
| тати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара |
| титу и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> |
| увана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње |
| дна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисал |
| лочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} |
| /p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да |
| ке, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја |
| м и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да |
| н је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичи |
| Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, |
| а ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а ба |
| да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер |
| иле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабра |
| органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Кум |
| инутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — |
| , у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, |
| орало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем |
| е никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Т |
| убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага |
| гунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагори |
| тану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти |
| мо кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето т |
| ицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:< |
| аврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, с |
| варима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>О |
| ве, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките |
| мрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отп |
| инија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</ |
| ни — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Ми |
| <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</ |
| ру, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми |
| жила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице |
| ете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да св |
| , тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну |
| </p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педес |
| ђе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Мес |
| ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта т |
| роле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову |
| Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред м |
| ирене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остал |
| ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и к |
| — Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, м |
| /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раско |
| друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник |
| окупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би изма |
| оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек неш |
| /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи м |
| а где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати це |
| сне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе |
| тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се један |
| нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе н |
| м се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, |
| а Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом |
| Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља |
| ки Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску |
| ци онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} От |
| већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} |
| а, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла |
| о новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, |
| лобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздраг |
| су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били |
| о развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену |
| ј њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком р |
| први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако |
| у сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место |
| ин Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васк |
| S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не см |
| којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре |
| апором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини |
| оју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет х |
| , не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причи |
| сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели с |
| изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, из |
| <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било |
| било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан ра |
| ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео |
| же отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе пре |
| године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 19 |
| ашно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио бриж |
| тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, прон |
| да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви та |
| ена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број к |
| скуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако леп |
| још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница |
| приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p> |
| звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младог |
| тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза ре |
| сме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао м |
| себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од |
| а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{ |
| нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће |
| ао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} М |
| моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у пла |
| и гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, с |
| ругога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љуб |
| кренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовим |
| ла обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник ми |
| и да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и |
| улој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да о |
| ђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не |
| сматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као |
| стаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спок |
| т на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко |
| путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонасле |
| м: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, б |
| су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала |
| ут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу у |
| м овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још чет |
| пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно |
| е или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешком |
| је су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време а |
| ету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлу |
| ршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја |
| .{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, |
| сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћа |
| ена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> < |
| е погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — |
| ба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако б |
| где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам с |
| емци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па т |
| покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образ |
| <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и |
| де у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.< |
| се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... |
| ребао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на св |
| — Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда |
| е неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што с |
| моћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћни |
| но што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се |
| му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Нај |
| га, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате |
| диног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је п |
| спуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај на |
| сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новем |
| часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетал |
| цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенер |
| у молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо ј |
| о небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке д |
| о он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада |
| лата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у ст |
| ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> |
| ао да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при |
| } Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска |
| оје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само ј |
| ликим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфи |
| бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој истор |
| је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је први |
| вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вард |
| , да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљ |
| своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са |
| да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, |
| е и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p |
| е он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед |
| дао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мисл |
| стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће |
| у!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слат |
| о више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народ |
| ве ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа |
| о не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми нос |
| е непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним дет |
| на и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских вра |
| ад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S |
| да од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак те |
| а глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући |
| предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав пре |
| имо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пр |
| ло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} П |
| је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели |
| озебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи ис |
| ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом |
| оја се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглиц |
| Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О п |
| ази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, |
| ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или |
| рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> |
| а светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завлад |
| поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у |
| е старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Косм |
| истарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топ |
| тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом бели |
| ху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S |
| ох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, |
| онела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка |
| ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударат |
| екнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела т |
| на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чека |
| им.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па изва |
| м.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица |
| стоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој |
| се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по гд |
| b n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација |
| е и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник |
| и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb |
| и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могућ |
| ао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима б |
| 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у |
| ва о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душ |
| ала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у бор |
| аву.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је |
| ања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивал |
| х гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишуј |
| неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до мес |
| здржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, |
| о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Мн |
| а; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жаг |
| аја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице |
| и се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} З |
| отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p |
| о о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу во |
| рак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да |
| гло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у окол |
| немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања |
| команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непозна |
| ом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати л |
| заштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонет |
| </p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од к |
| и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад |
| орије и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико |
| олејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто ок |
| на и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангал |
| обом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" / |
| ледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза план |
| мо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сок |
| прат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску |
| ио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да м |
| тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као шт |
| сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво с |
| ва сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратни |
| Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те |
| <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и х |
| ћи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S |
| један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, н |
| и, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се се |
| чиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога К |
| ло завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, вод |
| нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још |
| равили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} А |
| ор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тис |
| о жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је |
| изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града |
| постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да на |
| је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено из |
| до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да иск |
| копља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле в |
| ујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу |
| ости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто о |
| ад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мај |
| ене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, |
| ежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин |
| овинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императо |
| авио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, св |
| гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши бо |
| била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То |
| рпске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} С |
| или јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су заси |
| се.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а де |
| креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах |
| допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да шт |
| ноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему |
| као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим |
| њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по обли |
| исала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитск |
| мене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и |
| чине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, |
| ке мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а з |
| ени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из ис |
| ндила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учин |
| На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази |
| ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други |
| оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу сли |
| а силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога с |
| т, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита го |
| е, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} О |
| шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и из |
| е ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме |
| у не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим |
| могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога |
| збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{ |
| и на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призр |
| , која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У то |
| на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео п |
| старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак т |
| .{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војво |
| ум пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз |
| а времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овд |
| ек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је пр |
| превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Во |
| оја је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко там |
| м саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећ |
| на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које |
| г призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, |
| а? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталиц |
| ојим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густ |
| егунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао јед |
| вона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та |
| лагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у б |
| немо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сус |
| ам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се т |
| у од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на с |
| ећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине стра |
| ала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежа |
| . у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> прич |
| вода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвено |
| еволвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба |
| и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно ис |
| метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробље |
| е Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S |
| у не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе ви |
| и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна ди |
| скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо |
| наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — при |
| страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрља |
| као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да ту |
| ико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} |
| по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице од |
| о крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и ш |
| ј станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина |
| прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} П |
| утала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, к |
| на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испре |
| своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је евр |
| плакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећ |
| х све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа |
| ака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и с |
| p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде кон |
| се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити. |
| p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</ |
| малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази |
| <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p> |
| да, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су б |
| утем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и не |
| који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег |
| ње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капц |
| ве је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души |
| ен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим |
| ављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се деша |
| > <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p> |
| езервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом кома |
| анким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се т |
| астурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније |
| шла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је |
| мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ |
| гама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потре |
| S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула |
| ке ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар доне |
| успех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да иза |
| вар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— З |
| Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румуниј |
| са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах кра |
| ум пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдн |
| ачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољо |
| грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} |
| S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умије |
| асила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митро |
| и је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад |
| лу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под др |
| уди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, на |
| зује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој ј |
| ас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су ј |
| глед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука |
| да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила |
| n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} |
| која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке пр |
| т само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и |
| исоко узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику |
| који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у |
| ам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио свој |
| ну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, |
| орили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су |
| апљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ј |
| ала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ |
| косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније |
| двојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано |
| е, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} |
| Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говори |
| то обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајно |
| читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.< |
| А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много. |
| е заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па св |
| орбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, ш |
| ажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, |
| орала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока т |
| не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан |
| кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зор |
| S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свеш |
| ју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се ср |
| ве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао. |
| но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога по |
| ио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p |
| <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су б |
| {S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата н |
| </p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле иде |
| н већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђењ |
| етину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазв |
| ану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а |
| ачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором |
| чену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путу |
| е детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњи |
| ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућ |
| а код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој јед |
| ела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очев |
| агло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцрта |
| је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p |
| их, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да пр |
| и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли ш |
| стом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касар |
| од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала |
| p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у С |
| дски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учит |
| тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" |
| да, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сре |
| на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гро |
| ба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у ка |
| ез војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до |
| азвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команд |
| n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче |
| са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на |
| ста где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад |
| пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Нај |
| аилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те |
| тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчиц |
| спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Коман |
| има моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше |
| е даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме о |
| е, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једно |
| видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више |
| ика...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{ |
| е.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки |
| сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мал |
| осле неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, и |
| ја је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију ко |
| ави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад |
| м ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора |
| пљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војисла |
| гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, т |
| и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која ј |
| <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва |
| ду, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко м |
| мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{ |
| и, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом он |
| и овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <p |
| накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чув |
| , тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудил |
| по сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кос |
| ао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца |
| абрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} К |
| е су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је п |
| Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскам |
| мен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву |
| свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркв |
| је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви по |
| зо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних т |
| увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда. |
| пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанс |
| под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у цр |
| тна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Ма |
| и.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико |
| је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и пони |
| ла, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озе |
| ву руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Р |
| одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и вр |
| њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке |
| уповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та купо |
| умела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти каза |
| околебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} О |
| пило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је |
| са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешт |
| аморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била о |
| ала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубо |
| ојником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожо |
| дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробд |
| е траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад оже |
| сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Срб |
| је тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана. |
| она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама |
| И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> |
| шена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе |
| и ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам з |
| је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разг |
| оме рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пал |
| и!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у |
| положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на |
| аредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је л |
| S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са ваго |
| на опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе |
| те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најм |
| е била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шарен |
| ћи га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи о |
| и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов за |
| шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— П |
| реда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац |
| знатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она |
| .{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновн |
| ји су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, |
| Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме м |
| јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим |
| освете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано |
| ина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митр |
| ћи.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче |
| {S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала |
| оже и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник чита |
| свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на |
| напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и в |
| чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узб |
| мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, д |
| хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор. |
| ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пр |
| се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже |
| о га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети |
| наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница н |
| ени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништи |
| нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том ст |
| змишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје пи |
| у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" |
| ажила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелни |
| орности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је |
| даше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одгов |
| ? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га |
| све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их |
| гаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико д |
| ијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра б |
| о узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те |
| или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што |
| змене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За |
| кивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и теш |
| лазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње |
| е утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на |
| е милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемир |
| , узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</ |
| <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је оту |
| атељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на |
| а и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који с |
| днице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди |
| и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска моли |
| се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, д |
| деле далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, |
| чима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наре |
| о је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано |
| о о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним на |
| догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире т |
| евца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо |
| гона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима |
| ци заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај му |
| погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне бој |
| ас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, блед |
| ије сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао |
| е они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник обод |
| ла бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је бук |
| кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постој |
| по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су |
| и много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаван |
| ећи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора б |
| да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен оти |
| — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p> |
| му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док н |
| оманде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра |
| дно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врхо |
| лонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке |
| дмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Бит |
| ретресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предст |
| S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слик |
| д садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</ |
| анде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и |
| ко неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну и |
| пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност п |
| међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начел |
| рачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до |
| е и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сир |
| а, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, |
| капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине |
| камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на |
| нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је |
| нама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада б |
| ањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских |
| и пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани ј |
| има још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној |
| .{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђ |
| стог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда |
| шли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мај |
| а се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићен |
| енога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је |
| ин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми |
| ја оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> |
| та и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „ов |
| рудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих |
| није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шт |
| знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је |
| ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тирани |
| спраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и н |
| ли је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила с |
| истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога |
| — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о ње |
| елим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало к |
| ужне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, |
| она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су п |
| разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили |
| с, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p |
| {S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је зар |
| на лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуб |
| коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми |
| што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S |
| — Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балкан |
| ећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, |
| а зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама б |
| тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на |
| ест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, |
| мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардов |
| где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљал |
| ји су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледал |
| е чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим с |
| ла.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рам |
| пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући ст |
| а материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухв |
| ко зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад по |
| како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Кос |
| у.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да зна |
| преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, к |
| сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се з |
| рн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао пит |
| аиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срц |
| а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу |
| ла.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се в |
| , он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра сам |
| друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне ра |
| ју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло и |
| е пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} |
| ла прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распро |
| тна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као шт |
| ли је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како |
| да...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој |
| ила је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захват |
| Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је |
| кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} П |
| >— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да |
| би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да |
| на.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом |
| загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говор |
| друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем сва |
| и, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div ty |
| ало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> |
| је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће |
| створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледа |
| јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скор |
| прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких тр |
| из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путе |
| опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, ко |
| емо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осв |
| тање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос |
| о сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га |
| ши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и паж |
| дојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара м |
| носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну |
| је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изаша |
| кну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, |
| спни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећ |
| Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол дом |
| ј ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређ |
| ћ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огре |
| а — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај доброду |
| тарачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „П |
| један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од |
| p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те вез |
| ни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S |
| њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће |
| ичку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај од |
| коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на |
| , и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео |
| једе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остав |
| >Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ крену |
| ам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{ |
| то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из |
| о се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећ |
| стина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без в |
| ринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} |
| је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.< |
| аком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући свој |
| 5" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично |
| е крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p> |
| ојник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> |
| војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, ме |
| у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, ша |
| арне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а ва |
| вих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се сва |
| <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; ш |
| арод.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? |
| ва вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а |
| реко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И |
| рви — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље |
| н поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу |
| — Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано |
| p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> |
| тан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му за |
| које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите! |
| знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да |
| оња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са |
| ћ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> < |
| о и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гил |
| н у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изгов |
| рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одгово |
| мори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па |
| ску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вест |
| е три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништ |
| наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — по |
| нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вар |
| p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат |
| дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицам |
| и их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви с |
| село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару |
| p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— |
| , не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад једа |
| његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на |
| pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ |
| уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да с |
| пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше м |
| мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се |
| о кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, се |
| нац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до |
| ој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно |
| ламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас ва |
| ош остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске |
| ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао |
| бама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај |
| S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} О |
| која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, дал |
| :</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли. |
| м него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли на |
| S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дуб |
| > <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сам |
| едне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола |
| смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А шт |
| тавио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав чо |
| S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошл |
| телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при пред |
| зао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те |
| >— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна з |
| е видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала к |
| невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од б |
| ром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бел |
| лих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секре |
| , госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, јед |
| те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још |
| Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и |
| оса широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још п |
| што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, |
| отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут пока |
| му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, |
| се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, |
| се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били |
| ко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати |
| астави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала |
| га, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики мл |
| ђе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту ос |
| клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, |
| нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p> |
| Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да |
| <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умо |
| на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избриш |
| /p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, |
| акери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало туж |
| светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попусти |
| ећ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Н |
| избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се прос |
| ре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова за |
| пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и ср |
| као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> |
| му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено |
| ог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако и |
| еју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ н |
| изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалит |
| ндари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би срби |
| се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља и |
| ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Бр |
| ећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне |
| часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, в |
| основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних |
| >— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одм |
| апита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двес |
| p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се раз |
| тан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је |
| аслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио |
| укче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац |
| о да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме мога |
| и у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:< |
| Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека кој |
| ч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци |
| још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и са |
| гачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, а |
| о море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благосл |
| ом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јасн |
| Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и |
| ји сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га прежи |
| и ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две |
| Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто |
| дант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Ра |
| Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв |
| пе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост |
| Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Ср |
| ре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијо |
| у.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се |
| следњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је |
| — А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убе |
| ет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p |
| а првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутр |
| кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црни |
| ва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај |
| ад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису р |
| их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, д |
| ан је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војни |
| чин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије |
| јено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Беогр |
| у од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и свој |
| е оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала д |
| бардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламе |
| и и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је б |
| која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо |
| твари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече на |
| ву, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?< |
| те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зи |
| ошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра с |
| бу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су |
| ијанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да |
| рани успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и |
| S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био м |
| аша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Ла |
| јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да с |
| ајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па ка |
| остеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, |
| на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и вер |
| е познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, |
| Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишл |
| огађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушени |
| обро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, |
| ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје. |
| > <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме |
| а ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, |
| Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут |
| и час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се не |
| ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још |
| ијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је |
| , у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио стра |
| асипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одр |
| <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, в |
| ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на |
| опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка к |
| га посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Миши |
| е и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, |
| е успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— |
| Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома ср |
| наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како |
| ред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовс |
| ама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у кој |
| би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{ |
| ад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гра |
| p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Срби |
| та, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, |
| детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам ј |
| е тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ |
| таш не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пуш |
| Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм к |
| те.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко н |
| и команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јури |
| града и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска г |
| ко није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p> |
| и осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено |
| као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не на |
| це и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми |
| ебне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Ј |
| о!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упу |
| ио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са по |
| могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра |
| које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем |
| ја је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још је |
| кад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, |
| S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он |
| о и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа |
| кој граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водил |
| нску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} Посл |
| сано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до по |
| о ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити ку |
| товима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у с |
| тен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски то |
| ме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кунда |
| дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће заманд |
| друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно кр |
| се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, г |
| догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је |
| у злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} |
| у тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, он |
| то нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и |
| ено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и |
| трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Ри |
| очело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пол |
| ј и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом |
| р и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, у |
| раљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она во |
| пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страш |
| , са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на пре |
| а деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поуздани |
| и сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изн |
| простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} |
| овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а з |
| грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај о |
| цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу |
| љена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде |
| и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући |
| Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по |
| болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphic" / |
| иге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на ко |
| биљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увр |
| } Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта годи |
| лук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> < |
| , стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда крену |
| твари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме |
| ле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има |
| p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, |
| ; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и то |
| су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио с |
| утао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних ре |
| ливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што |
| е и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призрен |
| би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Веза |
| грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде с |
| лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с п |
| не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако |
| сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала це |
| ећ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше |
| н, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада пле |
| де је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон динас |
| и, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцела |
| кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, к |
| их зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, н |
| ве хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје ошт |
| идиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их ск |
| еру повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један |
| а се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за прип |
| више овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљен |
| ћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о |
| француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распи |
| шу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабо |
| та!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и п |
| праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па с |
| {S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата та |
| изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блат |
| .</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је |
| јући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога |
| где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио поди |
| , и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у |
| , ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу |
| воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на ра |
| ницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Ре |
| ?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— П |
| погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже |
| е ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — |
| — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговар |
| кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговор |
| {S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да поне |
| S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</ |
| о зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и стра |
| вара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој го |
| јући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо |
| ="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} |
| ="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио чит |
| <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа |
| а опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што ниса |
| и се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прођ |
| — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам г |
| че — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прег |
| мових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код х |
| да предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то зна |
| ке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да |
| кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, там |
| а све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови кази |
| уго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да |
| одимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косов |
| се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао |
| и у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то |
| и су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих краје |
| града српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и |
| јзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад ба |
| преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо |
| од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бег |
| милице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где с |
| је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звал |
| ла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Пр |
| ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је л |
| о од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан у |
| атити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све ј |
| смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имал |
| мен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све д |
| мо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесе |
| погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породи |
| ве до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, |
| а и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освоји |
| војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљон |
| пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у ше |
| о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не |
| на крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснул |
| ру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како |
| p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n=" |
| балом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, |
| шу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, п |
| да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска з |
| нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремај |
| животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гроб |
| да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче |
| жале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са у |
| видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поч |
| иримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали к |
| евоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника |
| време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између |
| којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Оту |
| фисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску ч |
| еч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га прати |
| ужи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи ц |
| после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том прилик |
| ујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} |
| други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам какв |
| ставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{ |
| де мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припал |
| , од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себ |
| , сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А н |
| ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети з |
| .{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве |
| о калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе |
| жи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком |
| о малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не |
| оји су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачј |
| рађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска од |
| Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвел |
| пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по ур |
| ти догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и поједин |
| шевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, |
| м и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p |
| торије — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у ду |
| у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} |
| га мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ нис |
| ња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, м |
| сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему |
| је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих |
| } Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из |
| сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извешт |
| јених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним |
| дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зид |
| кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— |
| а арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се |
| из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одваја |
| рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у г |
| Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну д |
| ога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој тра |
| н кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж |
| дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од ј |
| риштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и о |
| му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на о |
| едно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као |
| пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли |
| дахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клек |
| покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртв |
| е властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врл |
| канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при |
| еже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и пок |
| н; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Сед |
| свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Пр |
| волила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам сит |
| Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз полови |
| <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се в |
| и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже тел |
| да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако ре |
| и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где |
| ера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке упл |
| омела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{ |
| овукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје |
| ије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде. |
| вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; п |
| о срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па дв |
| са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом б |
| овео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све |
| а обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама ниј |
| Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се гов |
| очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш ви |
| опљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту |
| рибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очек |
| не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb |
| спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у д |
| агон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</ |
| гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше ком |
| пљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога |
| д ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> |
| јала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом |
| ке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући |
| то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И е |
| но и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} С |
| све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењ |
| го и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.< |
| уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S |
| етан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ства |
| обар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало сре |
| добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све ш |
| амо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер |
| 0" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на |
| етку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући |
| Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу је |
| данух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присут |
| а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам |
| ужиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} |
| враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га |
| > се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једи |
| а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашл |
| прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафани |
| ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па |
| ова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и св |
| ђу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра |
| у се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или ба |
| о настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Т |
| творена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им |
| лусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени |
| подин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве в |
| ечито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у |
| је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, пон |
| це.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те попл |
| пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама |
| х глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико н |
| не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за к |
| чао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова у |
| лико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не с |
| вао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се с |
| <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, в |
| елник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, сам |
| одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада |
| трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за |
| ало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да |
| вајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи |
| нцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској |
| ного говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му |
| пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избег |
| свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она опш |
| е тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се ле |
| зника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио с |
| > не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и |
| и по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у застру |
| загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо |
| а, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необо |
| инути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде |
| га Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и све |
| би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две годин |
| у свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а |
| он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} |
| ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво о |
| д се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетк |
| ди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најза |
| још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка |
| ла <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одр |
| се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ ул |
| лила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се ста |
| Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу тра |
| ила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја с |
| многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек је |
| а намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад |
| } Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико |
| е, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ћ |
| задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку |
| болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег |
| далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра неви |
| ито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослобо |
| } Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао в |
| роћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме п |
| м жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детет |
| о што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{ |
| да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну ц |
| ажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, |
| е прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које |
| друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику бол |
| е над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо ку |
| о цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умел |
| о ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, |
| атно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине |
| е наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало бил |
| , ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом |
| траже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу п |
| имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан. |
| .{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем |
| сам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота |
| и није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече |
| </p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је. |
| } Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} К |
| е и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком |
| ећ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко дети |
| а крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку ко |
| ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина |
| >— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим |
| Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао д |
| је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја |
| /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Сва |
| да сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не у |
| уштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када |
| излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и о |
| сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гле |
| .{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дра |
| авао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да |
| у му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био |
| оје ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га ра |
| м гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Ос |
| е подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пу |
| не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дора |
| рујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду |
| расле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао |
| либи била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошл |
| чи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај |
| а неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо |
| атила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у ду |
| ни било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За |
| није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</ |
| његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче |
| ружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли м |
| ароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слик |
| Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисак |
| та би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак у |
| сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, |
| уковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, н |
| </p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у каф |
| станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми |
| а мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао м |
| која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев погле |
| емијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна сит |
| с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо |
| збуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с мага |
| и део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на ме |
| отпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком з |
| ам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из он |
| рејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска |
| кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, |
| ца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које |
| спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са |
| ут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнод |
| ри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да п |
| онетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр б |
| м чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју бо |
| рама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју нека |
| о се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за |
| n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, |
| шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са к |
| који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице ко |
| и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p |
| .</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и |
| ињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казуј |
| ресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељ |
| кол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о |
| осећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћуск |
| вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опса |
| вара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна |
| он у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци свој |
| ећ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим см |
| ити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које |
| ну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше |
| вором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из |
| мо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко |
| номе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља |
| ледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла |
| она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцрт |
| , чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма гд |
| тим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а уве |
| бичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо |
| том заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је |
| тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај |
| оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза |
| е — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодар |
| им!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, он |
| а света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена к |
| га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја са |
| е креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе т |
| ако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други о |
| ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је |
| их и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за о |
| о је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од он |
| таје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне |
| бијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, |
| поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би |
| > <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, ман |
| и мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега |
| ено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко ид |
| е! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполео |
| вајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана |
| џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што с |
| му и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и |
| свим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па са |
| мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у ка |
| био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим теш |
| и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља |
| отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо |
| ак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односи |
| ијатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један |
| војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разра |
| да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао |
| већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао |
| који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — |
| нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око |
| и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <p |
| а осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ |
| пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање. |
| на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомоби |
| кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнак |
| а ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомоби |
| а џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што м |
| ли његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, с |
| ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па б |
| је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне |
| е задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} |
| елим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире си |
| , испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке |
| ама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, |
| е ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се |
| м рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала |
| јку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} |
| е и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у |
| одитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, гос |
| деле али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је крета |
| и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је |
| ећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, к |
| н је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а зати |
| средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозоро |
| добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, св |
| а ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе ст |
| тавиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајал |
| што, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха гла |
| е борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је |
| је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам у |
| а, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном |
| ли су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Срби |
| лико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до о |
| е земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет |
| је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више |
| но за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога за |
| л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, |
| номе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други |
| ом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују више |
| ше на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и ла |
| ете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека |
| у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобн |
| <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous d |
| бије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога мла |
| след упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио |
| ан сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлу |
| ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју д |
| им дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој п |
| е, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је нос |
| рали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзово |
| пазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место |
| ријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би ј |
| руму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са кој |
| ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб. |
| бјашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо |
| ђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С по |
| х чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> |
| у напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се |
| ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тре |
| оја покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанств |
| без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, |
| се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају јед |
| pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није бо |
| {S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А з |
| да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је |
| који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових про |
| вела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{ |
| коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на |
| слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску з |
| ива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске |
| умадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ б |
| туба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало т |
| а из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала |
| рашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{ |
| јања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народн |
| ашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; |
| атељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су |
| абоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ра |
| </p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунав |
| неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу |
| ан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</ |
| и под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— |
| ипалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, |
| јали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита ш |
| а обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, |
| дном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав к |
| јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну пес |
| силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети |
| ору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} В |
| ка и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван |
| , када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и |
| да је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ев |
| тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет |
| крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, |
| чном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Јед |
| ише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање чи |
| пи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још |
| а то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће |
| > небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која |
| гов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза |
| ра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, т |
| стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене |
| ше да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму |
| ши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по велич |
| то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање ч |
| шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну бат |
| се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из |
| био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опк |
| ог неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем |
| тиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту гд |
| противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да |
| едним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је |
| вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француски |
| са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, јед |
| деновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао сврш |
| по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега б |
| моран четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу |
| онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која н |
| лошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске ар |
| шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли |
| онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет |
| ; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе |
| под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част |
| та! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска вој |
| зговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година н |
| еко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на но |
| ена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебет |
| ци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна пово |
| е ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача |
| говара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призре |
| еликој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српск |
| Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је доч |
| терина душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са зл |
| Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује ниж |
| /p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну |
| очело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Ч |
| </p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са |
| е притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи |
| да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу ч |
| у преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да |
| говара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надле |
| у се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу к |
| а ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који |
| ди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој |
| ицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још чет |
| тим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, |
| агоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи та |
| се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико |
| омилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник |
| и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; |
| стави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога |
| ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотл |
| да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио |
| ста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није у |
| велико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} |
| ма чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми с |
| из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код д |
| — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шт |
| с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, |
| звити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном пон |
| отребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а к |
| нављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; деб |
| ослуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет |
| ина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица |
| шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио |
| нога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, но |
| p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи |
| узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено ка |
| дите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једно |
| прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима нос |
| ко и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим |
| и од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут |
| ачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији стано |
| о.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све ост |
| миравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после |
| ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних |
| > <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанс |
| блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та г |
| о, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— |
| екала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да |
| и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони |
| тњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам |
| тајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и |
| ку око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је |
| — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем |
| је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили |
| народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа |
| леко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред |
| ећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава |
| Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси |
| осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним |
| p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је |
| едва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили |
| урајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он |
| непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S |
| а усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на њ |
| зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку |
| >— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја |
| х је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубар |
| е и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пе |
| колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уста |
| рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једно |
| згледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врхо |
| већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— |
| таћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Ту |
| кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лага |
| уђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео с |
| моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она г |
| тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, љ |
| почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез у |
| и су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, |
| понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више |
| је један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поно |
| а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину |
| дети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој |
| вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и бр |
| а седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> |
| ења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у |
| није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се влад |
| , сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> |
| ји остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди ј |
| не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне ко |
| м куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb |
| м сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту |
| ио под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо прич |
| зеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштен |
| <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који |
| {S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> ис |
| додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце |
| ладића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрв |
| плануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и |
| спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остад |
| орлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су в |
| обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, |
| утреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што и |
| им сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога |
| цао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У те |
| вој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу |
| и, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога час |
| страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима |
| градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су |
| ти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело с |
| вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још |
| чарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у поб |
| адава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да |
| остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је једа |
| ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у |
| ент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом оног |
| шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенч |
| а седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војни |
| главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— |
| ршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су с |
| вчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз д |
| аве! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> < |
| који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Г |
| одједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав но |
| суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи п |
| д оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Ре |
| иљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ |
| ро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само |
| лочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању в |
| е дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела. |
| рбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће побе |
| Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господин |
| тастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, от |
| апу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мар |
| >— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међ |
| екакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај писка |
| а питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађ |
| н на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</ |
| авати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је по |
| ја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, |
| pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам |
| , враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да |
| м часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из |
| <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао |
| ој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче |
| се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једн |
| лесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечен |
| и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни е |
| , уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p |
| рича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра прола |
| атим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно |
| ве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.< |
| </p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар д |
| зуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гл |
| ако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим |
| децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишче |
| ну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за п |
| ли им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка кој |
| м-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на |
| оглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p |
| ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од ки |
| еда тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли за |
| тер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати |
| њавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са |
| едоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица сп |
| о свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Св |
| ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је ко |
| притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и по |
| ница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђе |
| и се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дип |
| остора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско н |
| и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се ус |
| е, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да жи |
| нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који |
| у те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две по |
| евој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту р |
| од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом д |
| {S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> |
| је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато г |
| гину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина годи |
| згину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ј |
| минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао |
| ућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S |
| бица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зра |
| уже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм. |
| запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на |
| а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што с |
| ма моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагич |
| пуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете |
| н Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит гл |
| и врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је сам |
| чи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава б |
| опле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у алб |
| е груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се д |
| репошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили с |
| царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у он |
| скрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <p |
| година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раде |
| има које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам у |
| о ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парч |
| диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство. |
| е дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— |
| ајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p> |
| е.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме ум |
| о! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћем |
| м се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се з |
| где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се |
| ојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукав |
| мом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештав |
| припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу |
| Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народ |
| ио свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је |
| би арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да |
| толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће |
| у. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испр |
| p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензиона |
| аво у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када с |
| оје се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао |
| узе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим к |
| з сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних |
| нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао нов |
| у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе |
| дваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ чет |
| пао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за |
| колење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, |
| мунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и |
| " /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту и |
| ...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се |
| ар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p |
| ом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која с |
| отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда |
| е са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима |
| око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са д |
| пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпун |
| S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови б |
| ла духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{ |
| гинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи |
| lestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол |
| ери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољи |
| иштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине ве |
| им околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогод |
| тине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том с |
| це.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмању |
| Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавају |
| браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детет |
| p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пуш |
| .{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанств |
| ва послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судби |
| чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јавља |
| о, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је прест |
| на била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био |
| ед нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној ствар |
| видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, |
| је ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у ка |
| вне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално с |
| ести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли кој |
| а, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешк |
| ије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњ |
| знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догорев |
| озор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили |
| ри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха |
| сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница |
| о изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља. |
| ри.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова т |
| и године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала |
| Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га |
| е се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, бе |
| је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, |
| је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријат |
| оз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место |
| младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је ње |
| о није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива |
| еђује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви бил |
| оноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам |
| а не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма г |
| туп и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} П |
| } Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале |
| ћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло оп |
| т, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратова |
| ра сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива б |
| јих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га пра |
| о је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љу |
| не и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се |
| и горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескраја |
| во у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја |
| није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела |
| писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ос |
| непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Је |
| д пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру |
| сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он |
| гну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као про |
| могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Н |
| мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући |
| путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам не |
| } Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, |
| пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се дв |
| бро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни |
| .{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав т |
| ањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је в |
| ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о т |
| е се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на пут |
| еним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом |
| кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како |
| > <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос |
| е почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста стра |
| вакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — дод |
| во епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се о |
| породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се це |
| <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су изм |
| уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајан |
| едан по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да с |
| тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћа |
| је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне г |
| .{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је |
| а слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже |
| траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи д |
| обу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуз |
| тно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као покл |
| нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда во |
| им Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми п |
| е била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач |
| и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Б |
| евих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да ј |
| ет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, и |
| су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако ј |
| тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој најве |
| мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да |
| ам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са |
| Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из |
| да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним јед |
| сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са |
| ма ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме |
| > <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{ |
| , верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго. |
| па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав но |
| } Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми об |
| и само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам ј |
| ез новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши г |
| ку све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, |
| који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, поги |
| моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који |
| оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је св |
| орница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се |
| гловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе трену |
| тровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како с |
| >— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам гд |
| се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушен |
| њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и мно |
| а кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила син |
| уму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља раст |
| воришту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више б |
| ке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која об |
| ко је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживе |
| погоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега |
| абави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала |
| е тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водит |
| све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи |
| би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; |
| /p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити |
| лиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онак |
| очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пре |
| шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до |
| реба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... с |
| о час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скид |
| Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад |
| аћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше с |
| ивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, |
| о леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Ниса |
| , врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам |
| у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо |
| а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да |
| .{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобили |
| авица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело |
| — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.< |
| b n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов р |
| — Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робо |
| вим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће јо |
| али мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајко |
| овољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n= |
| и ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало |
| ства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскуде |
| не овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу |
| , није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким они |
| тски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је |
| ка него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па гд |
| био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу мест |
| инуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздво |
| ерском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себ |
| олити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — дод |
| х и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је хра |
| ош једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој нев |
| га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је |
| ерујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих в |
| з кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгле |
| алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, |
| м се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, ка |
| ам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; |
| једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што |
| у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Уж |
| спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте |
| гарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заро |
| али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан к |
| ије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из оч |
| израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигл |
| ји су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и ро |
| Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену ње |
| смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нит |
| ј овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> |
| матрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> |
| вати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се н |
| ше!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам |
| рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим |
| о ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој баб |
| не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год |
| ја, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за т |
| припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли теш |
| љем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми |
| љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, |
| а реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да |
| и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништ |
| ојој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гле |
| азвија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и уб |
| мање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, го |
| залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска |
| еник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећат |
| сила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али н |
| придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се расп |
| љезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али с |
| ања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнал |
| те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим |
| p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а В |
| елник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је |
| ке пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ра |
| рбији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изме |
| еме онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћа |
| јка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога |
| ама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затеко |
| нова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није вик |
| p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што си |
| ругом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми |
| к ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговори |
| ланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, |
| чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала с |
| ћи куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још ниј |
| час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и прет |
| {S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, д |
| /p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било |
| p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрст |
| сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рође |
| о како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледал |
| и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, |
| у!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се п |
| ило ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} |
| ће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми |
| ве ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши припо |
| толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми |
| ло журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај посп |
| мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је посла |
| вршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их |
| а ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и нео |
| је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако сумора |
| о, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад |
| очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, |
| ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је |
| спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да с |
| ком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пу |
| нутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене |
| ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочи |
| сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча при |
| сам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање |
| ам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо |
| се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и пода |
| вога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлос |
| ила сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали боло |
| искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим |
| кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст и |
| побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском вој |
| е цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, сме |
| и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као |
| о да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самог |
| истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана з |
| > <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто |
| <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили |
| и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, д |
| ини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је р |
| еринску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>К |
| куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у в |
| ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајк |
| ску села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам |
| није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао |
| погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да з |
| реплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{ |
| д, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и ст |
| Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, |
| у породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он |
| ерујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбри |
| нитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се |
| ог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ј |
| ести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је так |
| цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант кој |
| } Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су пр |
| аш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја |
| на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у |
| главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам |
| сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за ма |
| било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да уби |
| узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и порич |
| <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помоли |
| сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, |
| 39" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А мо |
| сећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.< |
| ним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— |
| х вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.< |
| ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству |
| ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојк |
| ерином, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је ова |
| ј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} |
| , за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећ |
| да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер не |
| чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у |
| е год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као |
| ове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србиј |
| че из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим |
| с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре |
| своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} |
| ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш ка |
| ој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске ве |
| угог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непо |
| д испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико и |
| з каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве |
| есрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустим |
| .{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Нај |
| ан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јас |
| ј гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток |
| еститања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешки |
| еговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка |
| пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те год |
| е при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнеми |
| е с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, пр |
| за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... |
| планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал |
| сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p |
| а нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права р |
| гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да т |
| ћи јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — |
| е, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, |
| рам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров |
| рагомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су |
| /p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали |
| блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> < |
| сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како не |
| ко само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћућ |
| и, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам њего |
| ао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно р |
| г поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну сво |
| , брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p> |
| ушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је мор |
| .</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогле |
| о до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која ј |
| цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти |
| а јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који |
| /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топл |
| да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала п |
| ти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „по |
| тникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи дета |
| неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узне |
| е био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S |
| су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које ј |
| у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, |
| е овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати |
| добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну |
| и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити ов |
| екаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник |
| оји је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти |
| имоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочеки |
| пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све кућ |
| вао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој ра |
| из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на к |
| ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом н |
| ој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Франц |
| посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак оч |
| већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — |
| и, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве бал |
| ће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник |
| о картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска засе |
| а већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Н |
| еко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то п |
| бину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми реч |
| рчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена свет |
| уди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура н |
| еко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучера |
| она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомила |
| знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресе |
| ти савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосе |
| био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} До |
| ици где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А |
| о се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком |
| оста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су |
| теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену ра |
| војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команда |
| судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је |
| вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике |
| ао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб |
| е ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могл |
| е није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим времено |
| а Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљев |
| <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле годин |
| опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада |
| ш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње бор |
| Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> < |
| и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли о |
| азговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед преки |
| ања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} И |
| став Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и са |
| м узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч к |
| , а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са м |
| .{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да |
| а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај буг |
| три.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и |
| им кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну м |
| у.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми јед |
| д шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреп |
| /p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осе |
| и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, |
| те па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне |
| обуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади и |
| , као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извир |
| , предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спава |
| кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајц |
| ј рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући не |
| која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div |
| <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, изв |
| ће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим б |
| онова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се |
| ила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол |
| S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено ваг |
| оника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају погл |
| то савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— |
| .{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</ |
| стили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су пр |
| ред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели |
| аследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне |
| овека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме с |
| — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима с |
| им махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав |
| малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну |
| ста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошт |
| ста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога час |
| тастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство неб |
| горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских |
| к када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима про |
| која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које с |
| о је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су јо |
| посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану |
| своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који с |
| p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отиша |
| екинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — по |
| дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <p |
| га оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје |
| као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту по |
| воме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена |
| становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области |
| рна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И ка |
| ојом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, |
| ити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише на |
| до а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго т |
| заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања у |
| ледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, о |
| ује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуња |
| <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је |
| ске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су |
| ор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на |
| устријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се |
| ку једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забр |
| шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи г |
| ађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашт |
| издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодо |
| ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној стр |
| ан границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усн |
| заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ н |
| че изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском |
| бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у |
| ко мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе |
| уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме. |
| гону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао |
| н је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштан |
| загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу шт |
| о тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде |
| днако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде |
| теље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим |
| ила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем |
| товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му иско |
| говорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја и |
| њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је с |
| сед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећ |
| ету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска в |
| ило и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и |
| јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пом |
| теђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковни |
| уо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у ком |
| } Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем |
| рупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап |
| д прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у ду |
| нутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је та |
| то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазд |
| је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако |
| резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о св |
| јим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дард |
| S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо сред |
| ојник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Ве |
| Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви |
| нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, |
| гано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабско |
| а није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом |
| ра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије н |
| ана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримов |
| и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се с |
| "619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S |
| пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири |
| у водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то вре |
| у, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То ни |
| петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три за |
| е заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у С |
| Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу с |
| ла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са |
| и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикива |
| дња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Ње |
| је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе |
| а се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> < |
| стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и |
| равна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у |
| у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне |
| а на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одеље |
| <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота |
| роз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</ |
| о Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даљ |
| ек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, с |
| p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и пос |
| није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите ш |
| једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно |
| <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То |
| емамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} |
| ли, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставам |
| .</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобили |
| и ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним ст |
| о, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p |
| звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су |
| ију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и б |
| м ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми |
| ејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибиц |
| ам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигл |
| Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави са |
| ку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде |
| , као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у |
| <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то см |
| рпске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу |
| после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој |
| ија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре |
| амо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је |
| Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми |
| и.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над |
| , па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младоже |
| све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми |
| село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад |
| на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо мин |
| офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се |
| оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собо |
| робудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак |
| ма од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза |
| а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли дос |
| ако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица |
| исмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливе |
| цир — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија. |
| павали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма |
| слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном пр |
| не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Мно |
| стала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је о |
| нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је |
| длазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> |
| т овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— |
| над нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напус |
| Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску |
| {S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао до |
| о не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који сав |
| едићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поузда |
| еломе фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, н |
| кога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега |
| ебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жали |
| смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одгов |
| и претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће |
| наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би |
| зао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру н |
| ашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ће |
| !{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи ка |
| све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не го |
| што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на |
| се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Офици |
| зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило п |
| другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два кри |
| одило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, з |
| омили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда |
| <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пожд |
| кнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, посл |
| о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза |
| ћемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи с |
| ах и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упу |
| иста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник |
| овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што д |
| еуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њ |
| ли што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак |
| ивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобр |
| еда ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, д |
| lestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам |
| леграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших сав |
| ас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одгово |
| <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхта |
| тиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да об |
| е жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се |
| здвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га све |
| , тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где |
| >Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Ка |
| Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она |
| о.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} |
| ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радо |
| некуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас |
| жност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски |
| Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, ко |
| ове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гр |
| девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мисл |
| ачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би н |
| те, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбо |
| у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад посл |
| ао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapte |
| лу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си он |
| товање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај раста |
| мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А |
| и у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после |
| вољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту с |
| ђе старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за |
| је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити пр |
| за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја о |
| цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам им |
| и их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана |
| светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш до |
| знајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не |
| само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> |
| на, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су за |
| појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> |
| слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи н |
| о Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће |
| утка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити |
| ицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле |
| } Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им да |
| и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} О |
| се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка |
| обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошло |
| ођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али |
| иру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живц |
| а крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних |
| годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— п |
| е онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на |
| тац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, од |
| p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима |
| мор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са ус |
| ју избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" / |
| ују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и о |
| уо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их |
| д седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно д |
| зла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако ј |
| у сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође |
| у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је о |
| се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема ви |
| ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са та |
| вене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби |
| ше, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млаз |
| упа окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је |
| /p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се |
| замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуц |
| октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, |
| а, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="5 |
| љком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам |
| командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, ос |
| есвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу |
| ме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене |
| ! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађе |
| о да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и |
| ли у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заварав |
| ле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали |
| ада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћу |
| не значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не б |
| јим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, с |
| то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тре |
| утра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по |
| дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима доч |
| иђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и н |
| дне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које |
| орио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, же |
| ћ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам ј |
| опљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{ |
| ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши |
| у, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у дворишт |
| ају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугар |
| ог забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на је |
| цир, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је на |
| риштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрит |
| ао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало |
| јатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чи |
| ски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком г |
| а се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафа |
| а; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њом |
| , и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих стр |
| нда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће мо |
| изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бел |
| врста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао |
| евоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти |
| ви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у |
| а основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одр |
| /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате как |
| т и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Ку |
| сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно н |
| ј добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се |
| чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп ј |
| бра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштри |
| ије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстит |
| и се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му |
| одице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти |
| у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S |
| ога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично л |
| а врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђе |
| до, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, |
| носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ј |
| опла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасн |
| уздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана де |
| Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитет |
| да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао. |
| киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су |
| сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извор |
| ад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} |
| у — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да к |
| > <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припит |
| } Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може |
| свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватр |
| је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва кор |
| јим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њи |
| мо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мрт |
| ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га нис |
| инути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас |
| о.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветри |
| а? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и |
| тио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасност |
| целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориш |
| се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то м |
| е, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити |
| де те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наста |
| {S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели |
| таници дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је би |
| ђе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неко |
| ирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушки |
| нати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навало |
| ји ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од м |
| ште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах |
| Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и позд |
| збиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Е |
| ника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Деба |
| вари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и ф |
| >Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армиј |
| да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигаре |
| је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту |
| ев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у |
| ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привремен |
| ије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрат |
| на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напо |
| ити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни об |
| аљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је б |
| рошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана |
| већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били п |
| али су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништава |
| де доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се матерински |
| оносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и м |
| та и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, |
| диоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{ |
| гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари |
| понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли |
| и могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити |
| а Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила. |
| ивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на |
| оворе, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од ју |
| а Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу |
| нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском |
| опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се |
| ри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли ау |
| се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао с |
| , и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв |
| кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа |
| > <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љ |
| мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то |
| нело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ не |
| жавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напус |
| гледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упиња |
| чан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда |
| ипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходни |
| би, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на |
| .{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столиц |
| а Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несре |
| доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је на |
| ојима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не |
| зданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где |
| {S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима |
| оге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели |
| Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о ње |
| е жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити н |
| ивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само |
| ело, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се |
| а предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива из |
| у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> < |
| з вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол |
| ла хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један д |
| очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју см |
| није, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да |
| /p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} |
| S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чи |
| уном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку |
| аћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија |
| Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто |
| ољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених |
| ј највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасил |
| је могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишт |
| часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{ |
| доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живо |
| која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању |
| у су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; у |
| рио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно |
| је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 191 |
| атра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наши |
| о је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Миш |
| ши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врхов |
| м а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете ко |
| ије ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја с |
| приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио |
| е ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један п |
| у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, |
| гових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опи |
| жби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо |
| леда, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{ |
| се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад м |
| утку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да с |
| и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад ба |
| друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; гру |
| спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим с |
| мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом |
| историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала це |
| вих усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb |
| је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске к |
| слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов |
| а.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпу |
| ушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми см |
| вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је |
| обро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањ |
| а Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, п |
| p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, |
| кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} |
| Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Тр |
| ве ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много го |
| болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја |
| у.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га |
| мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам б |
| p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову |
| што беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да |
| жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку |
| рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је т |
| о ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, |
| мном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха. |
| "661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, д |
| донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је |
| узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов ост |
| к томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави не |
| и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење фран |
| подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покуш |
| ве по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли б |
| ивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура |
| {S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} З |
| их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, |
| ореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је ве |
| Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако |
| авале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је з |
| вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лак |
| ша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве |
| ештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђе |
| ао ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео |
| онта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо ј |
| ри своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре из |
| авцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели |
| ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам |
| . „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{ |
| </p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође |
| да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао р |
| шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, п |
| Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, |
| тивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је |
| и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана |
| , начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што се |
| био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали н |
| ких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око |
| андант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана о |
| бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балканс |
| једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви каж |
| опаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мисл |
| престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом |
| момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску д |
| ом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви |
| морнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм |
| тских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да |
| ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, |
| и су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топов |
| је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле к |
| је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту |
| временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се |
| емље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе |
| ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би зароб |
| о најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао |
| прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Но |
| њ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова кој |
| И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега пози |
| у биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, диг |
| рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њ |
| расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам |
| товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао је |
| >Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна |
| лату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Леж |
| не друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, по |
| ећ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку би |
| ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јеч |
| на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врп |
| е, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да |
| оста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнут |
| ав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је |
| и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је т |
| исао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскал |
| е била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и |
| мо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и к |
| ајвећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику: |
| :</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бл |
| >— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа дру |
| та.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне |
| сте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је |
| обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуг |
| ак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, по |
| едник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, |
| егова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обал |
| љена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више |
| </p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од п |
| >— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући |
| ма говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори |
| је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— За |
| осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно |
| ник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од |
| „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрну |
| п је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као во |
| њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n= |
| ком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико сумор |
| је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће |
| амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са со |
| зивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи стол |
| , на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је и |
| чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотин |
| ватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> < |
| или прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени |
| је ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у р |
| .{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и |
| и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљ |
| ачин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепен |
| з кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на та |
| да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се |
| надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати т |
| ад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и |
| , морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три |
| их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господ |
| извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у с |
| анчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> |
| предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвоји |
| а нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза |
| ицом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао |
| , посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини |
| једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује к |
| лас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до |
| вена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и г |
| бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам |
| и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка ј |
| едног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — трг |
| борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је |
| кога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки |
| путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом |
| <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим |
| омоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој |
| аван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео |
| о горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних ран |
| уто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заост |
| није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, |
| полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтев |
| ве, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p> |
| који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па о |
| лим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, него |
| утомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, |
| са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну ул |
| м бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно наст |
| несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бе |
| још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и |
| али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих стран |
| фане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао ј |
| посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанков |
| с о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очек |
| атака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико ген |
| S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био ј |
| ник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и прича |
| узела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукуруз |
| /p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољ |
| ао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и ск |
| </p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланц |
| ћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни в |
| увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и |
| {S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.< |
| ику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енгле |
| ујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо |
| леснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној |
| ајпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а |
| вако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађош |
| хале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет |
| старији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пун |
| , док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Поб |
| улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан |
| ложен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипа |
| испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за |
| ближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пож |
| чак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесни |
| најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мр |
| кровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валим |
| а је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога нар |
| бе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни с |
| ебрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо сво |
| ан тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, н |
| Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика |
| и војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће |
| сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тр |
| мао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, ш |
| мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на гр |
| лишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм |
| ада се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност ј |
| к са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пош |
| зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напушта |
| је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање |
| путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на воз |
| замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу |
| >— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће он |
| А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да |
| рити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p |
| све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.< |
| ушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојник |
| нерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са друг |
| ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли |
| и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша ј |
| га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем |
| е обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље |
| ли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пре |
| ој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка он |
| ју као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima r |
| ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи |
| а оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, |
| а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чел |
| о и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на |
| сти које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је |
| ашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна |
| и му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — |
| раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и |
| Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} М |
| а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред |
| октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и с |
| измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од н |
| ћушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад доп |
| проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад |
| е планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајат |
| инуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће |
| XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потрес |
| ар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први |
| <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— |
| Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и |
| е почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећ |
| земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче зем |
| војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио ј |
| углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> о |
| сец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избраздан |
| иштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је |
| цио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгл |
| нде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у са |
| /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасу |
| сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло ј |
| >У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а |
| ања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа |
| аутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву кома |
| мановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим |
| ли шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, |
| ћ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачув |
| ји избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} |
| орце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио ј |
| зелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, круп |
| амен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ |
| стора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгл |
| о нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио |
| злозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, ср |
| полца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, |
| овом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је у |
| ли су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне р |
| <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацр |
| се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се |
| живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> < |
| стави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане |
| ећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S |
| сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке стани |
| и је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и |
| рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у |
| срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевље |
| отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са це |
| оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шт |
| закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{ |
| , још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икон |
| им су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Мет |
| и се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбул |
| о возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, |
| тивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче с |
| ј његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је ауст |
| у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за |
| и дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је |
| знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на |
| и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку |
| урну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом т |
| о у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је дв |
| А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла |
| атрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} |
| елога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и |
| усед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да пом |
| које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у п |
| да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији н |
| ија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— |
| вереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, |
| и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била |
| м на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми |
| иће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро |
| изрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у по |
| изрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у пор |
| више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и |
| а.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за |
| није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипа |
| .{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату је |
| У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћуп |
| ед патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних љ |
| о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је |
| ести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, кој |
| ам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла |
| и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Куманов |
| невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је п |
| — Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу |
| довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао курш |
| двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових во |
| ат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје н |
| Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже |
| ај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и пот |
| кће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго |
| укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повиј |
| ао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела. |
| те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Ч |
| рижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам ср |
| а и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих |
| ме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрц |
| у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извор |
| адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га |
| виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и пр |
| , рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Г |
| стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро |
| ћи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд сит |
| араму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешћ |
| по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао |
| е стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе |
| је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њ |
| ва и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бор |
| мах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуд |
| ријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу т |
| неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и в |
| ријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски |
| набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пр |
| се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране |
| 855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, п |
| ала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} |
| И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља |
| кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је о |
| на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејо |
| /p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узн |
| већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непр |
| глички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла |
| у се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући |
| рка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, изб |
| је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У кол |
| — Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред ку |
| нуће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века |
| са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало |
| — А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пу |
| ла и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз те |
| о већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки о |
| ред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом |
| ом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећ |
| би колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измака |
| ћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан нос |
| } Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414 |
| крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили с |
| умом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје |
| о било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад |
| о је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осет |
| раморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ |
| нио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се н |
| ји и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић |
| а пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и |
| м Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло |
| p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="19 |
| се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнан |
| ати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од |
| још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l |
| од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши |
| змишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву п |
| нара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да |
| нуло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних |
| ом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и |
| р, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и к |
| , издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио |
| треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p |
| а, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на |
| з српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју д |
| тали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт |
| љени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђ |
| тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука з |
| p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није.. |
| о што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је п |
| То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад |
| S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана н |
| ђе скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би пре |
| шла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с ко |
| ће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" |
| једнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг |
| е прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице. |
| друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући |
| RP19201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан |
| тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једн |
| државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђењ |
| се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Спо |
| <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} |
| покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те |
| јком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, нег |
| оспа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу д |
| авили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га ј |
| а се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb |
| ати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем б |
| ирају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; |
| тигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђење |
| и, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се неја |
| пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! |
| разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још |
| јој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но шт |
| истанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада. |
| ци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србиј |
| какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуд |
| лимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он. |
| бра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је |
| путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад |
| } Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледа |
| а, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воло |
| алим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад |
| и, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море |
| о, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, |
| вска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлуче |
| овој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била ј |
| ила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у жи |
| истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да ј |
| Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и п |
| чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван грани |
| је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он |
| <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појед |
| љени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— |
| , покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу |
| <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ |
| — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слути |
| ош и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му ц |
| о после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три |
| ено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу би |
| то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, бла |
| ам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="14 |
| ћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода |
| p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би д |
| нице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду |
| , ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи си |
| </p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао |
| тећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега |
| оље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је изми |
| азити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мис |
| се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са сво |
| дицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако |
| ену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва |
| ежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро |
| осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} С |
| ом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> |
| сретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где б |
| реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор |
| а живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крс |
| /p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто |
| оћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Ка |
| ом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и |
| официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо после |
| ете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} |
| , све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S |
| смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за не |
| и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и брати |
| о туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за тр |
| траше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p> |
| је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговор |
| ћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност! |
| а оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чеља |
| алила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно каз |
| је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће д |
| Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило |
| мен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини је |
| ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио |
| p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није |
| p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, кој |
| а га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је в |
| а сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плак |
| а над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима бр |
| ?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ва |
| се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасл |
| што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и други |
| ју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пи |
| n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, |
| ју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вел |
| енутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, ка |
| мегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до |
| дио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо |
| ре, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га ос |
| ску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и |
| елазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти увере |
| ст стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомб |
| те!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <p |
| алио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, |
| </p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Би |
| неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом |
| упљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци бл |
| ио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и с |
| о хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредо |
| реламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти |
| ош све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Б |
| срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, |
| су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала |
| савам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p |
| о то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, ле |
| и штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео |
| е како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгуб |
| села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу |
| p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћа |
| а лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! |
| у, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао јед |
| у пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зеб |
| То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасполож |
| p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Мо |
| мао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Кап |
| лачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко |
| зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помисл |
| {S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се поб |
| и војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђене |
| ја је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разгова |
| — Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</ |
| иротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киш |
| <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време проми |
| рима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да бу |
| А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно |
| ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p |
| а... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони с |
| ком штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, раз |
| .</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— |
| но небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш ова |
| бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала |
| ош владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава |
| Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И |
| што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело |
| а платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те |
| ечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио |
| под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са м |
| е разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче |
| а горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих б |
| се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престо |
| т мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја |
| ошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога |
| им податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког п |
| само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос освану |
| у други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, |
| тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до г |
| и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефини |
| коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и |
| тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ће |
| евероистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима К |
| болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског |
| у па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе |
| сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а од |
| из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останит |
| о сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам страт |
| о да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Др |
| е која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче |
| би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као |
| е неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође |
| е са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, к |
| леба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо |
| војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим с |
| о прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одмор |
| ва Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</ |
| а нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угл |
| о четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жр |
| риге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је св |
| е се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагле |
| {S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо |
| , док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку |
| крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако |
| ано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо |
| уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>П |
| отину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипа |
| есто на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се |
| астави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Е |
| што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после ме |
| ико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то |
| му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га мог |
| два мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, мла |
| о убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" / |
| на борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико с |
| мандама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу јед |
| у нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста |
| {S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и д |
| е.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Т |
| зована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, |
| ри он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и крену |
| ек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолон |
| ога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње ра |
| ко шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, |
| ни и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање |
| о је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за |
| неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да |
| сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено |
| еком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно |
| {S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртник |
| овршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да |
| здржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога вој |
| или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} От |
| ести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не ч |
| лико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило |
| ко једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог |
| у те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом |
| , крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с |
| ила сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство о |
| Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој |
| с је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајућ |
| а; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или ба |
| љу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана свет |
| е борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд ла |
| еља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — |
| е свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати |
| а вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сва |
| амо глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце |
| д разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати |
| </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је |
| од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на п |
| те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, ди |
| која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипа |
| једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди |
| мо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде с |
| вене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, |
| ли смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, |
| уста тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветље |
| ок суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнем |
| о, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и б |
| ну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца д |
| ање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екс |
| забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, ша |
| и у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло |
| се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си |
| усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где |
| ити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали ум |
| и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати н |
| да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна ко |
| р.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га |
| је, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила |
| обро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све |
| а снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину |
| те.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није саз |
| оћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, проб |
| ећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А г |
| масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прос |
| и о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њих |
| ара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калд |
| о је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допи |
| слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зор |
| не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох ру |
| и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених сн |
| ад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припрети |
| ве снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравиц |
| угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас |
| а казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у ва |
| ења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну |
| решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је св |
| право, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да о |
| нији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи с |
| даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити |
| ло му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна јез |
| га; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; |
| е се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S |
| а на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се мала |
| м вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар пот |
| .{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та в |
| е трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Вол |
| ћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао д |
| да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, ми |
| о оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде ве |
| адала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојал |
| лочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, врисн |
| Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили |
| Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, к |
| кле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> |
| бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од как |
| глед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме |
| а и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ н |
| ауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По |
| све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када |
| ног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, |
| у могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа ко |
| <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих |
| краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p |
| очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а |
| p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко би |
| евоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомо |
| Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и |
| же газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како |
| ар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане |
| окро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога те |
| било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се сел |
| <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме б |
| ра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближ |
| живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан |
| че свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све ст |
| рам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А т |
| и су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонск |
| смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо н |
| овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за зашт |
| е младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над посп |
| ница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се с |
| ико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљи |
| крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог не |
| S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана за |
| ad>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њи |
| је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше ск |
| о је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело |
| ји је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те |
| један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb |
| Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше |
| ка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има |
| пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и о |
| у.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало с |
| утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Тер |
| и.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив |
| коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} С |
| у топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као је |
| зом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлаче |
| узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; |
| је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пр |
| поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов |
| е се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и |
| ујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујев |
| Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсц |
| ote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="c |
| Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти д |
| где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — и |
| их, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју |
| и морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи гос |
| мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та |
| и морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар |
| била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанс |
| е ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.< |
| крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође |
| ли смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону пр |
| стојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту |
| каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— |
| у задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — ј |
| дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макну |
| ј стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност из |
| цате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад с |
| воме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошн |
| ађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, на |
| .{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горње |
| ена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици |
| е било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оно |
| носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</ |
| ет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален по |
| азвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за свој |
| а <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ва |
| су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматра |
| па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући |
| но, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових |
| овом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако с |
| оме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од |
| де се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Глави |
| мо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људим |
| ута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је н |
| nit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг |
| ="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ |
| х ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, нег |
| дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="gr |
| зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде тр |
| 3" /> <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља ут |
| lestone unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, |
| моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбард |
| , где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, н |
| и како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, з |
| она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, он |
| , али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да т |
| тар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку |
| огодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбициј |
| и, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, |
| рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка |
| менили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и чов |
| } Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, |
| м дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њив |
| изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тиш |
| е требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице |
| те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себ |
| ора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непог |
| овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећ |
| ђује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепа |
| Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пу |
| морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим |
| лед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер |
| <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки |
| Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узв |
| повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли |
| госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност |
| окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се |
| та и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској |
| ко да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер |
| сти! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти |
| адали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају |
| ња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салч |
| и све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Т |
| — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу? |
| љено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек |
| один улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју |
| ебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="66 |
| е мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Кра |
| тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачу |
| е одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је |
| На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не |
| Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази дру |
| укавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> < |
| а српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заст |
| ви долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у |
| ским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крва |
| оре на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим т |
| са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су |
| шава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која |
| , занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом |
| и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не |
| цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} А |
| м ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме о |
| а нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења |
| и се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево |
| крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело моје |
| е почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице |
| а сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски |
| д мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да |
| , утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Пред |
| ла, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешк |
| у, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{ |
| е планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала |
| светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, |
| ="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, нап |
| ак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и к |
| рство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз |
| грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и зати |
| евајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, к |
| потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су в |
| је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и с |
| зарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, кад |
| з последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</ |
| реклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни п |
| ци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, |
| илила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су ко |
| .</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} |
| јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави |
| а Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А го |
| љу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а прек |
| на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору д |
| једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури н |
| е тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред кој |
| , као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се ув |
| сно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и |
| да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Ос |
| вољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља п |
| p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хо |
| Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, п |
| варену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту |
| у радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ нек |
| значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> |
| убиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дан |
| је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се с |
| ву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у до |
| ли те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом |
| ривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина бего |
| маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је |
| лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о ч |
| носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би |
| оже бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу |
| аве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравају |
| без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што ј |
| једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> < |
| у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— |
| и вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више ша |
| по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од |
| отпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p> |
| сече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188 |
| видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио |
| и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник |
| на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Ла |
| ети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли |
| S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је. |
| челник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у |
| /p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У |
| ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.< |
| нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спори |
| .{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој ба |
| околебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запи |
| едини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по |
| анданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утвр |
| м сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио д |
| њен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа |
| S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Ск |
| ти?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача. |
| ком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси |
| едног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканско |
| рала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p |
| и, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{ |
| па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више ш |
| е ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него кон |
| су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте н |
| их матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је |
| учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јав |
| ихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{ |
| је.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми |
| који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати |
| S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше с |
| брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он |
| их ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем |
| гађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји |
| великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је |
| ера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући |
| it="subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Пр |
| head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призре |
| шеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпоче |
| спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" |
| ани утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више зна |
| нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој |
| и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи |
| о је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Бе |
| једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређ |
| дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској |
| ек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сј |
| есто и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитује |
| оста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам |
| рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и свом |
| варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске |
| ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо по |
| е кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и |
| а мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату |
| ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би чов |
| њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато мла |
| па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је |
| овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој |
| реба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи у |
| а ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на |
| , тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима т |
| уго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се |
| гућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је |
| 6" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама |
| и застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатк |
| о саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси од |
| урака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живо |
| у гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се к |
| апетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о с |
| Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата ле |
| онесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S |
| ачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених једин |
| обљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> < |
| петаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с |
| мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћа |
| пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час р |
| ?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приш |
| итно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана |
| о се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушк |
| „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свец |
| јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71 |
| беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Вер |
| и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у по |
| ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пас |
| чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч кој |
| ј страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћ |
| Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш гр |
| скрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би з |
| је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и пр |
| оћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом љ |
| нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они кој |
| S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тра |
| сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — о |
| ним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање |
| шко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{ |
| генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb |
| и нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: виде |
| ја тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну К |
| пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини пове |
| ву боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше |
| е јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густо |
| одишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да |
| {S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо под |
| , повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите т |
| ћи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве |
| покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гла |
| умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{ |
| чи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а |
| ко хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима кој |
| у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А |
| ве што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и |
| {S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све |
| теринске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајк |
| а надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; о |
| што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разб |
| ије била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{ |
| која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што |
| , причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама н |
| крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је с |
| једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумано |
| рвих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студ |
| и дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење зем |
| так да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвик |
| ховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се ок |
| ?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може |
| даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити |
| овори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па |
| и са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, ба |
| се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у |
| .{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља. |
| ење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Буг |
| ини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руц |
| није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и она |
| и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће д |
| м вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите г |
| ла, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али н |
| са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме м |
| итељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разго |
| овски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад |
| >Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" / |
| е по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога |
| >— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— З |
| угарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не мог |
| еко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегу |
| оју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равниц |
| Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не |
| ам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад с |
| онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлуч |
| се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одваја |
| и је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p> |
| >Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се буди |
| гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад |
| ве је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек с |
| мо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта |
| а се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње пл |
| ача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде гран |
| о.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га и |
| који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломи |
| он.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француск |
| м.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни м |
| >Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично |
| слао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даљ |
| ад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Н |
| едмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова прича |
| , веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Б |
| сет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Неприј |
| нија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</ |
| раје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако с |
| , погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа |
| био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра |
| p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауто |
| дбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је |
| арско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је |
| повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узн |
| нама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Тур |
| е, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — |
| ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се |
| ило исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећ |
| не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да ј |
| чајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важн |
| отеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пус |
| та онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p |
| — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и од |
| или су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о пов |
| је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <p |
| све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребра |
| потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али |
| нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуни |
| репирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору |
| не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и т |
| допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како |
| починуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати н |
| о погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре |
| м сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме дете |
| е очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто с |
| је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку |
| стрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} |
| исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изн |
| а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце ма |
| ризнадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда |
| двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо |
| љна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и м |
| <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!< |
| треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до т |
| а увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у н |
| е.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је |
| есто; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати |
| ој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, к |
| јд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> |
| Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелств |
| ако ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска |
| тала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, п |
| српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где |
| "650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде зар |
| тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на |
| немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у |
| врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се |
| !</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима с |
| ји је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по |
| На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизи |
| >— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај са |
| им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да п |
| тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и |
| у и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а има |
| руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи погле |
| се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, погл |
| о је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбин |
| капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, к |
| бог претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се м |
| Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; п |
| .{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је см |
| фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али ни |
| ед очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вр |
| вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ват |
| ар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени про |
| н.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који |
| т.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим прилика |
| смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му |
| мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Сол |
| из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту |
| последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су |
| н одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је |
| његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S |
| лу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите д |
| ш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без |
| ну смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао н |
| Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу з |
| ш.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од које |
| </p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико пат |
| ако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен |
| екаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том |
| /p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све ш |
| а ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли |
| ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али см |
| небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу м |
| ка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, к |
| молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад |
| ији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са оп |
| ја је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војс |
| мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак н |
| ане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишл |
| прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле |
| зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{ |
| , пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјап |
| и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом |
| у са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</ |
| те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и п |
| ио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом |
| п дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела не |
| р, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ст |
| отребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n |
| храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о п |
| ји је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" |
| } Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може н |
| и боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они |
| > <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на мој |
| ки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном та |
| бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртвац |
| рош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавешт |
| као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, |
| о од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме |
| лили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са расп |
| на, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које по |
| .{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим |
| даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођ |
| а га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, т |
| ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону |
| какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — у |
| е.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнак |
| у из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљ |
| р у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужа |
| , бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — |
| ли са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас |
| .</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} |
| јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрска |
| везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва п |
| рујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лиц |
| боко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан са |
| ражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у слу |
| па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} |
| приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Б |
| нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да пр |
| е та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је п |
| ло и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо |
| ћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{ |
| најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чиј |
| тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу |
| ли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} |
| " /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из С |
| </p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а д |
| парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца |
| о никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвал |
| ност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина ј |
| ом и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши. |
| сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо св |
| астрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се виш |
| или смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједн |
| око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу |
| оћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наш |
| е за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} С |
| јући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обе |
| Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из ду |
| вске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови |
| ћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту прикован |
| начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погле |
| који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је |
| ого да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло |
| ше за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} |
| ци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, сва |
| е смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио |
| није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо ј |
| своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Би |
| мели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку |
| тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог |
| ио је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап |
| један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али |
| мислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви з |
| Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p |
| лом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на је |
| најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Ко |
| још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и |
| ца, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима |
| акву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столи |
| тима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су пу |
| ице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који ни |
| } На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, ј |
| ку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали |
| ма — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине из |
| е, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> |
| ла сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је св |
| а, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Д |
| ске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Со |
| иле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је |
| а је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљ |
| ако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немц |
| ћ!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу |
| елених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превла |
| је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује |
| и савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио |
| това и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буд |
| ито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са С |
| , кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форм |
| нка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, кој |
| р из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао ко |
| ност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је само |
| к непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може |
| епријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењ |
| > <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему |
| ао свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терет |
| — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — п |
| ати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и и |
| се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, |
| турили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то не |
| али команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче располо |
| понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се св |
| ници.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског |
| је хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на да |
| мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{ |
| асти или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковн |
| ли; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још |
| се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телег |
| ожда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред м |
| ошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отисну |
| о трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Ста |
| </p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима усп |
| head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигл |
| ead> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у ј |
| рео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју |
| и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n= |
| већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзи |
| <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била прес |
| шка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљ |
| <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала |
| ас ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга н |
| /head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близ |
| о.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост |
| ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку д |
| оћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо са |
| м војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади |
| сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних ше |
| пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачн |
| је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре |
| тељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждер |
| е су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Про |
| био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о кој |
| чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак.. |
| вори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских ба |
| дима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у згр |
| прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, гд |
| S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} |
| бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и бе |
| кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храс |
| на искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила |
| а живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је |
| коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима к |
| {S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који |
| ерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октоба |
| ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонит |
| ервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овог |
| се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и |
| а мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светл |
| неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен |
| ал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да |
| ко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} |
| а, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <p |
| даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а |
| .{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и п |
| петан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болес |
| ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се сит |
| и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној |
| е он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које б |
| цирево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљава |
| p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики |
| бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="7 |
| гледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим об |
| ону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам |
| суло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла пом |
| а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве |
| и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим |
| олумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна |
| дна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала |
| ајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме из |
| мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани |
| пчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за |
| ало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} |
| ти да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb |
| сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом корак |
| сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу по |
| а су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежа |
| јући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— |
| изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се |
| лањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор |
| {S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пит |
| ана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.< |
| тати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и |
| ким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, т |
| , на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских |
| ни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње |
| зивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} О |
| >Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђ |
| ли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћал |
| вори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај. |
| орави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су |
| ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардар |
| ињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, се |
| на а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које |
| рећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и р |
| м помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са |
| — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је |
| ј се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, |
| м мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се |
| дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га |
| а њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, стар |
| ула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела |
| дрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним ко |
| у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нан |
| асипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и д |
| толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је ма |
| едан, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек п |
| он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и |
| до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје има |
| ку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио |
| .</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па |
| е на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добр |
| око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, |
| на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место |
| ана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно |
| Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Р |
| о је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Ни |
| и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све |
| ла под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је сн |
| на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је |
| а детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принет |
| да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, |
| код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она |
| тајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећ |
| ла лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је по |
| и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — |
| ине секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и ш |
| којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће |
| ра.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо ум |
| pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за к |
| јаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта ј |
| ји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, к |
| и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти |
| јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, би |
| леда да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— |
| нога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, |
| Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну |
| ете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана |
| нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, |
| ји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се |
| друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други к |
| хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати |
| гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} |
| ав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини л |
| ратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Коман |
| 15" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p> |
| д оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила |
| аже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова |
| који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи |
| ених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне б |
| само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за |
| ам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих |
| и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало |
| пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жерав |
| гох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опип |
| вилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваље |
| и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које |
| ути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тич |
| ом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, пр |
| о очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му доне |
| и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође |
| /p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{ |
| ца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не це |
| где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, |
| заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици з |
| о говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на |
| ми жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од |
| ="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га ј |
| ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука |
| азнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својо |
| ачелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам |
| а, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у |
| ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле по |
| шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тич |
| о за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} |
| сти, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га |
| и доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав с |
| ом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлаче |
| сности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да |
| > <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај ф |
| а је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима |
| удима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе |
| ну где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} |
| p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле на |
| ј хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, за |
| то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспектор |
| сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је |
| а жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њ |
| ланине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје мате |
| јде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па е |
| дила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја к |
| а, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он |
| он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ис |
| емогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, |
| ји нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула б |
| ањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се |
| почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чек |
| и и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је |
| вољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете |
| Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чич |
| {S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине в |
| е већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не мож |
| вића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ |
| ика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би кра |
| локупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске |
| љу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> |
| еке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Д |
| з Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и за |
| и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки |
| која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четвр |
| породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту |
| е које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не |
| <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</ |
| ар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустри |
| } Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови |
| али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде |
| е, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, гд |
| — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече м |
| нда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а де |
| ски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет |
| ала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуиса |
| и још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — |
| Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="28 |
| што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и под |
| а.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она т |
| ем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви ово |
| доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме |
| им лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, у |
| у је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушча |
| у.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом |
| .</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У |
| оме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који б |
| којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на ра |
| дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заве |
| негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, в |
| ам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа |
| поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их |
| умом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак |
| " /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у д |
| је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоски |
| " /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више ни |
| људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима |
| врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами н |
| них бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да |
| понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено |
| које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно |
| ивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од јед |
| ки топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{ |
| раних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетов |
| сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих |
| очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа ж |
| , грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао |
| су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путн |
| и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе |
| и из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, |
| ао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч О |
| јима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада |
| и: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе з |
| о топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и |
| се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у по |
| утомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је |
| ндант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="23 |
| ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Т |
| анела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, д |
| га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом |
| људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пушт |
| и?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца б |
| е па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу |
| ија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хте |
| ном, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак |
| а нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду п |
| дена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у |
| д другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска |
| он одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе т |
| му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашл |
| удбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да |
| применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да |
| пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шт |
| аву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пал |
| о сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и нево |
| стројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка др |
| мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све т |
| нжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је бил |
| ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војск |
| приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера |
| огао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ |
| увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су |
| т, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму |
| сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге |
| те овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола К |
| е то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој варо |
| корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах т |
| ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Бе |
| а! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих |
| але да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио |
| еве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који с |
| аву на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су |
| ва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог |
| ст петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, неп |
| , па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болни |
| чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="2 |
| етина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их б |
| има промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невољ |
| , где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на С |
| обуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! |
| зини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважни |
| ет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упут |
| у се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у |
| војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пор |
| и уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средино |
| улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја |
| јска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра |
| телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинил |
| стављали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш |
| кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спа |
| уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и из |
| сторију ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје |
| рата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишт |
| p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу уд |
| на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од сво |
| нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући |
| мљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да |
| ита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин |
| Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на |
| ија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким труп |
| !</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и то |
| Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се |
| — Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жен |
| а.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе те |
| у.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.< |
| ред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кан |
| вде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у П |
| е већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све уг |
| у вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друг |
| ртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе |
| копава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља с |
| ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у к |
| те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ва |
| ли пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="2 |
| гу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина и |
| није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо |
| илати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не |
| ска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, |
| да која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника труло |
| има је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по дина |
| ли га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас за |
| ли га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се з |
| друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло п |
| гарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све ш |
| у кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунског |
| , седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих и |
| ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи в |
| небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али |
| — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и т |
| гледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске е |
| душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Мира |
| је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и гру |
| ј од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које |
| и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их |
| где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет |
| има, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова |
| сто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с поро |
| е једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да |
| ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оно |
| рећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за вр |
| година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говор |
| затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо |
| сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са |
| онцерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу го |
| стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <p |
| {S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Миц |
| суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају про |
| га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и |
| него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели |
| е за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p |
| ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запа |
| који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ |
| } Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много |
| трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треск |
| Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би он |
| ветина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковник |
| Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а |
| паше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, о |
| упама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, |
| то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његов |
| {S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуљ |
| склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи п |
| са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе јед |
| и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но |
| врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме сп |
| аше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу н |
| , сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути по |
| у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му |
| безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се б |
| тника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, б |
| о на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици |
| носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути |
| цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газ |
| ађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петр |
| ма мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова |
| <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши ш |
| у донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном |
| Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би |
| као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог д |
| и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу. |
| нин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу |
| једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем офиц |
| ане али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л |
| ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим з |
| че поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико |
| ор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, члана |
| звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n= |
| и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати н |
| "686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишља |
| а — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, |
| зити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, |
| а посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе |
| — Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> < |
| з ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабље |
| Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Рава |
| повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако т |
| пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларц |
| о.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има л |
| се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли |
| у, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Би |
| нимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до |
| ут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа г |
| е Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра |
| е тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пуч |
| адро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га др |
| у тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више |
| дине, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише не |
| се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану |
| као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и ј |
| а који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разго |
| ла радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један |
| ас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у |
| родом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — пр |
| метњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредб |
| ранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја |
| ају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме м |
| ер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за |
| а сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих св |
| Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не веруј |
| деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и |
| двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понес |
| љска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је чов |
| јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашња |
| рибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били |
| ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, ко |
| знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да ни |
| да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и газ |
| ичким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по |
| а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали тр |
| јтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србиј |
| она тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље св |
| гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припали |
| и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два |
| даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на с |
| и, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, |
| отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је с |
| боко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p |
| лизини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им |
| спу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, с |
| ађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским га |
| {S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> |
| која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и поче |
| ање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које |
| гом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад ко |
| ез тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Пово |
| ли пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је с |
| ло на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спа |
| не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога |
| м руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његов |
| е поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више н |
| нажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот на |
| ји; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да |
| Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је |
| аљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко г |
| део у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и |
| Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја о |
| државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком |
| приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о |
| гу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на шт |
| ну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу пото |
| ен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено ме |
| се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колон |
| ги зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује с |
| > <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да |
| стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због с |
| комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плану |
| е се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући с |
| му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Да |
| </p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што |
| /p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из го |
| ница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— |
| ица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога и |
| е место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</ |
| до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господ |
| екла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врат |
| традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скуп |
| на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала тали |
| припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би чов |
| да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на ул |
| напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с ко |
| ихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се |
| лили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка |
| што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним к |
| могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло р |
| ата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радио |
| Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} |
| Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведо |
| даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се н |
| ато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми при |
| их лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису сре |
| дали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је |
| то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а он |
| цир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попуст |
| би, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од нар |
| журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које |
| Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла |
| стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао др |
| логај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лиц |
| коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом |
| ао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу |
| у и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника к |
| ио годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван |
| му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро ка |
| е кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви с |
| де се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скад |
| еруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но |
| иће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> < |
| тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удел |
| — И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— К |
| дан вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан |
| лазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ух |
| ло испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.< |
| ку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у |
| ница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије? |
| е тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној |
| куацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд |
| , <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и ниј |
| еху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам |
| осподине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом |
| Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекују |
| а пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су бата |
| што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> |
| о тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> < |
| ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n=" |
| нце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке |
| ико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у С |
| </p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу |
| анска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пр |
| капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је не |
| ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на |
| и прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>К |
| ојске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славн |
| > <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од според |
| /p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, води |
| Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p |
| пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први |
| на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породи |
| одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам н |
| n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем |
| p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско |
| арадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и |
| све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала |
| , око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} |
| великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуг |
| > <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија ц |
| <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — до |
| му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.< |
| од друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула б |
| хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на ов |
| p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви |
| p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах о |
| е то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разгов |
| кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три |
| верљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар команда |
| а изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошт |
| ла Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под к |
| адра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каж |
| вка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно исприча |
| ош мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и уде |
| раха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало |
| у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом |
| ш спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса |
| аћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, |
| , налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент |
| ан батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb |
| напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу пот |
| госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслон |
| е на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је |
| ији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглез |
| помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми нека |
| ојом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који г |
| стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебе |
| време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још |
| м синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, мо |
| ји али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и |
| > <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ћ |
| рема прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре х |
| потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" / |
| атили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније |
| својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{ |
| ника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати чи |
| ва пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди |
| хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} |
| и био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до П |
| у по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескром |
| ата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> |
| , гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пр |
| ела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је л |
| лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнут |
| дметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ св |
| амоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек |
| што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, ка |
| из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачк |
| сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичност |
| ах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да |
| емљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам |
| а фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим |
| , чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у гр |
| нично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће о |
| ав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но б |
| ам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда |
| змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који |
| ојника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се |
| у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинс |
| ону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</ |
| идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га |
| е брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аут |
| и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће |
| ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Ју |
| дни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи |
| д.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{ |
| и објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и |
| Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— |
| — Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, м |
| <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београ |
| p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам т |
| Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда |
| > <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза а |
| у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни |
| подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p> |
| ри ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слик |
| . пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батер |
| а а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из С |
| рујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је ј |
| реним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунс |
| покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо |
| вна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнув |
| pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде дру |
| е питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема ни |
| пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам чо |
| рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, |
| дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи |
| у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и уши |
| реба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио |
| а.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет |
| ли шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница нево |
| баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по |
| пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допр |
| олења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млад |
| а? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од |
| рину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање по |
| е бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде |
| ишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због |
| ан метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсече |
| огао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак |
| е га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је |
| је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њен |
| им заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини |
| лицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом |
| д очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</ |
| је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не пос |
| беду рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних |
| мо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва |
| одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када |
| шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме подна |
| њена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S |
| ља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је < |
| нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафан |
| и ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља једа |
| би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола |
| октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качани |
| до ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стиг |
| те улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и пам |
| лезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он и |
| ре.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је |
| д до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је |
| бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S |
| ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, |
| у „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p |
| једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војниц |
| дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да |
| емац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погоди |
| леснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали с |
| ре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на З |
| п <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској ст |
| , да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли примети |
| ођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми |
| пској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, в |
| преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше би |
| оја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једн |
| ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста |
| Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у сва |
| пред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те крет |
| о му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n= |
| нелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће н |
| ли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дош |
| Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам |
| мке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у |
| кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој велико |
| ци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Д |
| га што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</foreign> и пр |
| или топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када < |
| пазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, јед |
| о чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобође |
| цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не зн |
| а један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пр |
| амљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана |
| једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које |
| , а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о свом |
| , раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне п |
| мо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудић |
| а својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно друго |
| Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породиц |
| та ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађ |
| кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно |
| ајзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свак |
| ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" |
| д тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чу |
| , сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 |
| коме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и виш |
| p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те у |
| у се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, |
| о једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{ |
| , прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка плани |
| асртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на ра |
| овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те |
| реме тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, |
| озабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како |
| на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели |
| државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у ј |
| србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— З |
| едног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ста |
| ад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе |
| а војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства наст |
| од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још |
| лаву.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које |
| не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле |
| иљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцани |
| по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба. |
| о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога да |
| е доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Те |
| игом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те |
| наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне про |
| ке и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао це |
| ји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љу |
| ат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским кри |
| p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То ве |
| ли се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} |
| ју корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже |
| за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђ |
| животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језо |
| е те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право |
| д Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи |
| еко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе з |
| ола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, д |
| и официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли |
| е везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута к |
| јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те коман |
| то ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — п |
| о је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је д |
| Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> |
| д вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим т |
| </p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам |
| и ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је |
| у плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са д |
| ојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се |
| .</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> |
| о за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих |
| рма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несрет |
| и арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и в |
| зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и при |
| еваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам ос |
| ише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну н |
| љски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум про |
| аставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> < |
| један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и ч |
| лусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну. |
| до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредб |
| отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разу |
| едан непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов |
| се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се так |
| p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуш |
| !</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће |
| оји смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у там |
| овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицин |
| id="SRP19201_C4"> <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила пон |
| нољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим с |
| олики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, д |
| о изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S |
| емају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Буга |
| единим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама |
| и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погле |
| ели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен |
| је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цига |
| омашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с |
| лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је |
| неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под |
| идиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага |
| мали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазар |
| ју више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од |
| штву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај |
| торија једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свак |
| n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита он |
| елику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, кој |
| ај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... |
| инесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа заво |
| ронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заб |
| у, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да с |
| од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалос |
| о.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрет |
| ворите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у |
| тастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, |
| вет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашт |
| га изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све |
| и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гла |
| абове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; |
| тику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за дру |
| во ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један изб |
| ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати т |
| е.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око триде |
| рну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан |
| же под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у |
| ветиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено харт |
| тари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онд |
| } Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред |
| рса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина |
| ановника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, |
| оји је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једн |
| орао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела г |
| х на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске |
| том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они |
| сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диж |
| еник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очај |
| а је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део с |
| ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће те |
| абио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор је |
| ; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или кака |
| Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и |
| м колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом зд |
| ма природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb |
| не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто |
| аче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да о |
| се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном ваго |
| и затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гво |
| ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p> |
| има, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве |
| узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали |
| ац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигне |
| питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да јед |
| угара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али |
| спут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљи |
| а у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо ј |
| аљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{ |
| ени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук зв |
| збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Сва |
| ута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те д |
| S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу те |
| е је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је св |
| а лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изне |
| застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, они |
| стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама |
| оји је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; |
| се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, в |
| се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако нем |
| о бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указа |
| та и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретал |
| пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала |
| тока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим он |
| а још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас неког |
| било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцниј |
| Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} Н |
| чио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на но |
| о њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу |
| ди, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је |
| и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке бол |
| ала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изје |
| њио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је бил |
| ласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су би |
| ки пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за ви |
| инута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано мо |
| зи покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су |
| од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, дру |
| ио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме у |
| гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од сил |
| во, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи |
| е очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана мла |
| јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико |
| утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела |
| ма харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто |
| е о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, на |
| ива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла |
| устеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору кој |
| сивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам |
| поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо саг |
| и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према п |
| што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви |
| већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина |
| и.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку |
| ли бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стран |
| јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло |
| у ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало п |
| он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави |
| итељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе к |
| а у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала т |
| пити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држи |
| о час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред |
| ри.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не |
| ори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би |
| ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је |
| казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да |
| н вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својо |
| /p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благослово |
| тво из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно |
| је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и |
| у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања ср |
| мбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли пос |
| режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слобод |
| S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мр |
| це, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији на |
| ин заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гро |
| који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могл |
| ховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“< |
| словно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на с |
| ога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— За |
| је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће з |
| ове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен погл |
| ом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ни |
| рљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Ј |
| о сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном с |
| е се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишин |
| ле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бург |
| ! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сруч |
| оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, сме |
| пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у С |
| ало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао са |
| а Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије сп |
| ама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбе |
| му припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се |
| а растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред по |
| ити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака сво |
| угари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи маршир |
| нем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после |
| вали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад |
| ам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта |
| да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се |
| како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свр |
| таће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим |
| самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи |
| ала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догор |
| код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло ве |
| ја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје из |
| црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао |
| рацину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал ве |
| оси на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а |
| тве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене зв |
| — Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — |
| /p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, је |
| p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p |
| > <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на |
| е још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, |
| х имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно |
| окрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марам |
| ам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали |
| у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од с |
| предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава м |
| .</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</ |
| оја је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лиц |
| која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мо |
| шам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у г |
| приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитв |
| бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом ж |
| као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и |
| ш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај ма |
| е лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, ј |
| орет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два тр |
| ment armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... манев |
| наест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не про |
| ом времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обук |
| Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруск |
| под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, г |
| ме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та |
| м.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се обја |
| говој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у |
| ред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетени |
| ко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке |
| женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило |
| на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за |
| n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се п |
| дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у |
| ткрити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка |
| Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљ |
| ! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, на |
| ругим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним посл |
| је се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом |
| о свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја муни |
| а звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас |
| p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Ни |
| рена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обал |
| ве жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто |
| ик, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једн |
| је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чу |
| .</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, |
| устријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена |
| ла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p |
| оне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо с |
| > за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја к |
| у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите к |
| Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља |
| на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од |
| у обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} |
| тражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која |
| лтурни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно вели |
| за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог |
| , у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза гра |
| овских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била н |
| тастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава |
| на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српс |
| нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чар |
| умом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњи |
| о да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила |
| ајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на |
| та, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се пову |
| то одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули жен |
| ни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и изд |
| улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која |
| се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући |
| отезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Ли |
| ј нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да |
| гунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама ц |
| спаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник |
| p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> < |
| па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у ње |
| ко плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеск |
| упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво де |
| а време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и |
| ића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ н |
| љ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друг |
| у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; |
| е доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата |
| ј Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански тес |
| што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожар |
| а са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S |
| астуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јарм |
| а је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не |
| ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, л |
| дзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те и |
| до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали о |
| допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не н |
| о још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, |
| и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском |
| ске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа та |
| по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица |
| ашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о раме |
| иви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="5 |
| е ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је |
| ј друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина преск |
| као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детињ |
| ијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту |
| и господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робов |
| ћ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један пр |
| да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одо |
| нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку. |
| да је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле |
| е спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за |
| нда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије |
| аша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји |
| а ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се |
| ова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их ст |
| редаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, при |
| и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакв |
| живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на |
| сам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и с |
| одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.< |
| ад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> < |
| И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку п |
| етити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми |
| ка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, ка |
| дине одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, францу |
| ом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећ |
| је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече |
| ад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се нај |
| ки слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>М |
| утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могл |
| ворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих ј |
| а се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљ |
| обудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберем |
| {S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лиц |
| а.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није су |
| и измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, г |
| Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана м |
| у не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, ре |
| дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да с |
| мо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелств |
| мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име К |
| Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група к |
| ед село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га |
| ако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и |
| — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и та |
| ма, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, |
| грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи туг |
| па обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> |
| где на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова ко |
| нство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара |
| већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на ус |
| ="SRP19201_C8"> <head>VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом п |
| мо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас |
| а из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што |
| } Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге к |
| три до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их |
| и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са |
| заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете м |
| роз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали |
| у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове р |
| е вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Б |
| амену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и |
| а хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} |
| {S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом до |
| о и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам |
| орбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћуприј |
| е све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних област |
| сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престал |
| спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора д |
| већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit |
| у.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Н |
| одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ва |
| дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари ј |
| ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад |
| нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и л |
| принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су о |
| ај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а |
| друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонис |
| возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни с |
| оришта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке |
| тош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један мет |
| ла да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила к |
| је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или п |
| за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап |
| За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап |
| у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно |
| .</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шум |
| асностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељуст |
| p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи кра |
| кивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског офиц |
| мо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато |
| евачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шат |
| а блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет |
| угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, ко |
| си над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p |
| хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске бо |
| Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка д |
| повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала ка |
| То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— |
| видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам сам |
| са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морски |
| ер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „диви |
| Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока к |
| ико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна |
| и из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих |
| ла, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене д |
| лесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да в |
| рош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупал |
| моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држа |
| дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Ве |
| кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедни |
| пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из н |
| S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона |
| величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћ |
| омажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помага |
| искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршав |
| ту.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз т |
| ретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом |
| често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се спо |
| , влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по |
| рео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама |
| а, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу |
| ст о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испу |
| е уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младог |
| ао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на кој |
| три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три |
| мо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо ј |
| ренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала н |
| апће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова |
| ајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколи |
| /p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очај |
| цом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чв |
| еку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узал |
| аљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Ч |
| лама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мр |
| чила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора |
| му.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим |
| вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изглед |
| ед кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да с |
| шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствар |
| не, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја |
| преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по чи |
| ноћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из |
| ући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жи |
| и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине |
| > <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица М |
| рону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за |
| ријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје глави |
| дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од и |
| ица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље с |
| гршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом |
| , ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарс |
| га би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао |
| рији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај проз |
| повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту |
| мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код н |
| S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од го |
| им друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са |
| којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту |
| чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n |
| се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дрема |
| усобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а д |
| отово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, к |
| би сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу |
| коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да |
| у који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари |
| и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују к |
| своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину свој |
| дбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у к |
| кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а |
| ак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb |
| и заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола |
| су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на пр |
| да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тк |
| ници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљ |
| } Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су |
| орћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, препла |
| ам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само |
| врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, о |
| су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне |
| анци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Ауст |
| же тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњ |
| о онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb |
| од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око к |
| а по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у |
| ј учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке |
| p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно с |
| м неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Б |
| ору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви |
| своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог < |
| ако ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и вид |
| о где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се |
| ска савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га о |
| у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, ј |
| ер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ к |
| ао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихвати |
| к тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа с |
| пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служ |
| вучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским |
| још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га зати |
| <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета |
| ком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био пр |
| офесор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да |
| а на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето |
| бију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је |
| одом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са д |
| еднога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно м |
| још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је и |
| еђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост |
| оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчк |
| ис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — клик |
| определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским |
| ладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светл |
| оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Каз |
| } И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се |
| ј српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p |
| ојском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе к |
| /head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренут |
| ој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да |
| te ogni speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пе |
| лисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да |
| е то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло п |
| азе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и вароши |
| и неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести п |
| ом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна |
| ли или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација |
| азвио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчан |
| што у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од |
| ге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="4 |
| едвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се |
| } Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као |
| почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у пос |
| ка.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Из |
| јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понел |
| унског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати оград |
| даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног мате |
| арамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице. |
| дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, з |
| наест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе |
| м очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим прилика |
| дине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зр |
| сече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем |
| .{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пр |
| гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, изме |
| у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред о |
| трене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћ |
| шију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата |
| му!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми м |
| ало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске |
| оворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се в |
| товарених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стаз |
| ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их |
| Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован |
| пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и |
| д да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован |
| слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ј |
| положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљ |
| брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других м |
| ја.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших нада |
| , него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догле |
| остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу |
| мо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо |
| > <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се |
| е букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се заврши |
| ну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађај |
| двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање с |
| марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> |
| м дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али са |
| плиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с јед |
| мо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош |
| и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, |
| ки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту с |
| , но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пит |
| са најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земљ |
| су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно р |
| , одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је т |
| плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb |
| /p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно |
| е која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Пр |
| орити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дув |
| ="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви су |
| гу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала |
| едно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцни |
| ој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, |
| л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?< |
| ари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар |
| , разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се |
| исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружу |
| крстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо |
| јка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачије |
| мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто |
| н крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} |
| сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао |
| > со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео |
| гиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу |
| а како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још д |
| на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђене |
| рено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и суда |
| е скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> |
| аво на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изна |
| да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледа |
| оњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Ш |
| , можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима |
| ити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и пр |
| гунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по ус |
| е у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави гос |
| ; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме д |
| мо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати о |
| ега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска ка |
| > <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са ко |
| торију, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, |
| има па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано п |
| ља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући је |
| ала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непри |
| справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који |
| стајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и |
| људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а |
| да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве |
| ма у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су |
| пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је |
| на снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече од |
| је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио з |
| аклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p |
| > <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} |
| нице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митров |
| е ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зуб |
| етише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко |
| у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним мали |
| ао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, је |
| се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, |
| ворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава |
| урања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и о |
| напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су |
| јством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S |
| ад гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царс |
| додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Је |
| _C29"> <head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама ка |
| ађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја к |
| спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједи |
| спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — |
| лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем шт |
| пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он м |
| а чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На |
| се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једн |
| онови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка оди |
| шљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у с |
| се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао |
| ета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} |
| атеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту |
| ка бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У |
| видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који |
| ти.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је так |
| још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једн |
| асенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} |
| да трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије |
| онта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад |
| ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке коман |
| <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад? |
| у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи |
| батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала шт |
| ко није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре |
| ни.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја |
| а, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једно |
| дне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда |
| ио је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и не |
| 01_C18"> <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Ск |
| онудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао |
| .</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних |
| и, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем |
| у правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, |
| пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни ч |
| nit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетк |
| дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога и |
| ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од ти |
| сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам |
| ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се |
| ишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они к |
| падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину теш |
| гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал |
| ло болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питал |
| ла се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко м |
| н сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину |
| ио срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико |
| > <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта |
| или наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, са |
| ? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара ч |
| uo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n="4" /> <div |
| е и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} К |
| ом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n= |
| очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да |
| сећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на пре |
| о се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушава |
| има, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвав |
| киде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи н |
| једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — т |
| урила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца |
| а дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на |
| изрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао ј |
| а лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе |
| >— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, в |
| те ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— В |
| сец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове исто |
| д једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће |
| д једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама ва |
| љене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> |
| ло час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећег |
| слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати |
| али, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио |
| ићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на |
| кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне |
| воје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелн |
| води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} М |
| 583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на вели |
| p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то |
| ности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да зад |
| вим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</ |
| надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, ула |
| вић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о пр |
| е ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прош |
| рашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажн |
| <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кр |
| вено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провид |
| XV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела |
| м правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробу |
| о, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске |
| дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натер |
| д сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му |
| извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили |
| ен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда |
| ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, |
| атичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли |
| на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају |
| жавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себ |
| мили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чинов |
| то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад ни |
| уло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, |
| вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и не |
| је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да |
| брили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жал |
| онту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером г |
| ос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да с |
| ратскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво ди |
| е“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти бриж |
| р у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топов |
| гарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да |
| о ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне там |
| д се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају св |
| олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на мило |
| а тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на мило |
| па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао |
| здање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљуј |
| ам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала |
| теља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини ви |
| тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две |
| илићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено с |
| 0 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, |
| дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста |
| а настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона |
| е европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске |
| .{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича |
| ави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пан |
| ча ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом |
| вога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се то |
| лности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који ј |
| {S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Бе |
| дњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелс |
| унских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо рас |
| и затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S |
| борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама |
| и наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље |
| етана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Тре |
| p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће |
| дале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Кос |
| ве заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи |
| Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, о |
| анине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких |
| } Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакош |
| у болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, кој |
| им злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да ч |
| ељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фр |
| овенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову |
| раг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха нап |
| екамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми заб |
| има да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спа |
| целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не зна |
| сетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину |
| ског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним теш |
| ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шес |
| ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по |
| ћ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога по |
| а прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на |
| градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се цр |
| ријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остар |
| цртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, |
| ка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и |
| га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним проз |
| други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за од |
| носно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од минист |
| ухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље о |
| на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разгов |
| нског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омал |
| да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авл |
| употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред |
| овући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра |
| .</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту с |
| мрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна д |
| је био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је в |
| петана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримови |
| и сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да ј |
| р унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано н |
| и и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин |
| а, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна |
| те, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од |
| расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитас |
| у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су бил |
| ни.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па ј |
| ију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви |
| јима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскр |
| и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студира |
| ох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овд |
| сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава |
| Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и п |
| тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо пр |
| аредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавеште |
| рајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни |
| његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али те |
| ко је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} На |
| кава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас |
| } Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о ка |
| говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи с |
| има се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је по |
| } Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова |
| >Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине |
| о колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се |
| д <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, на |
| варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жерави |
| се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко з |
| те господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, |
| до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где |
| и пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја |
| рој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те с |
| ужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави |
| без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алко |
| даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила чи |
| >Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="30 |
| оложење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шам |
| да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу. |
| о и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> < |
| ори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Д |
| иче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олу |
| и га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> |
| ш може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има уве |
| во и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се |
| пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао усп |
| скан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, |
| иву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести |
| он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али |
| трдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола н |
| се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{ |
| она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> |
| не које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ов |
| а на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од нас |
| добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, п |
| том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох з |
| ама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне |
| ље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су с |
| лободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њем |
| зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови раз |
| д Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове екс |
| е многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</ |
| што нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила |
| сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов |
| рнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради в |
| ајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „кра |
| вао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачни |
| аве.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је |
| стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам ср |
| је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он |
| откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка |
| } Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септем |
| ма а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже гла |
| да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један |
| {S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због п |
| није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ц |
| се, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од д |
| је </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу. |
| ку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? |
| а сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах шта |
| човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мра |
| правити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кре |
| p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у о |
| о па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба |
| ене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми ј |
| му његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног |
| својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као ле |
| Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу |
| пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди с |
| у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболовано |
| нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих |
| о и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова |
| азе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед који |
| > <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска |
| а пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ће |
| стиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем прав |
| носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину |
| оследње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у |
| глед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, ш |
| остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, |
| ишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљ |
| извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" / |
| оговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга |
| к.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже рамени |
| ачи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога |
| х види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га |
| ојим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погл |
| са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод В |
| м.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Д |
| се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p |
| предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, н |
| имити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ по |
| нгала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то |
| дносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих ку |
| p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име ц |
| pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај друг |
| се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, |
| човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а њег |
| би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше м |
| још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човек |
| му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, |
| мити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем |
| мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он в |
| га који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске н |
| е.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а |
| , пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут |
| ла разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у |
| смо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше |
| моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме кр |
| да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није п |
| колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да |
| е Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на |
| Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?< |
| а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли ч |
| ше понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао |
| ише а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе |
| плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.< |
| , а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега н |
| ти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах у |
| њу онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и с |
| отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и др |
| зорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од ва |
| распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p> |
| у је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не |
| дбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и з |
| груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, ч |
| шао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно |
| или и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили св |
| високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо |
| иких, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један с |
| ићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S |
| назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слик |
| егуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за с |
| е ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави раз |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, |
| не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој уз |
| х пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над |
| видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} И |
| јединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз ве |
| етала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која |
| а и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше |
| Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручен |
| што пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без |
| ево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању |
| то.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> |
| 6" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима п |
| внике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовск |
| ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу |
| } Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— |
| уги су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На вис |
| у.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када |
| > <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба пона |
| је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више |
| Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; про |
| онима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Сел |
| ва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану |
| Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, |
| ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Оти |
| Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} М |
| Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си |
| на!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени са |
| од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, |
| арију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима |
| </p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и сун |
| ка.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играл |
| енцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направ |
| к изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших |
| оценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним ка |
| то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних |
| а, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављени |
| који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! |
| ј друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Кра |
| није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом |
| исао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан при |
| ог депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та |
| лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене за |
| т а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готов |
| Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо |
| осрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што |
| глези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енгл |
| а, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама |
| да тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна во |
| ић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе |
| носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општин |
| шару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам ви |
| у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, |
| настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох |
| т; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад |
| стог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сен |
| је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн |
| којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и ра |
| прли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана то |
| м немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћућ |
| у која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била |
| више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Кома |
| лно погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала м |
| студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је |
| ој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би н |
| ају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госп |
| 6" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим н |
| нице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило нен |
| дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шт |
| олиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку по |
| још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друм |
| ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је пр |
| на да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега |
| ко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна кој |
| е очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице |
| ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико |
| наца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као |
| та има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енг |
| се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од манг |
| ва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу кој |
| ињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу сво |
| зрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн обл |
| а казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је |
| моћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и јед |
| тола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварен |
| и узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним при |
| ="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм |
| равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, |
| кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на д |
| а сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам ш |
| <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и |
| едао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећа |
| " /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако п |
| е пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као у |
| смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима |
| једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и тргов |
| су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која |
| лика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по по |
| ко то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{ |
| са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам |
| са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе |
| а.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} |
| часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим ј |
| год потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали |
| их грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шуп |
| покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно о |
| убини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја |
| ила хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да |
| многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: |
| прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, нег |
| /p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="2 |
| наче давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно |
| ићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721 |
| после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p> |
| олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му |
| и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировни |
| онела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није |
| чађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и |
| а.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти ко |
| како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Нар |
| ко ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су кра |
| ри. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само |
| парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, |
| њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наш |
| од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице тре |
| чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више |
| одне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, |
| величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући н |
| , што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљ |
| >Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> |
| ао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како |
| {S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се че |
| <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако не |
| их дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бро |
| ноћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријат |
| адовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз |
| осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја. |
| Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних |
| и а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде |
| која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, п |
| и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћ |
| као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље? |
| тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете |
| о хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} По |
| е осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно по |
| доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек м |
| ом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде жи |
| робним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Ск |
| које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну ул |
| летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојан |
| и се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се нат |
| очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Кума |
| та, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за |
| јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан |
| или на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Си |
| Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим орон |
| тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланц |
| едан.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила |
| средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хуч |
| кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико н |
| цању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то је |
| аго.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам св |
| једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински ос |
| је.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако |
| же били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред |
| о туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једн |
| у ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако |
| да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, |
| о имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла |
| ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка мо |
| ј говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само ис |
| штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу |
| ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и |
| друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у стран |
| ма, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на |
| Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трај |
| ве и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничи |
| а а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кол |
| аденовац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу препла |
| воља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више |
| ај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам пре |
| распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класични |
| ова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, т |
| зађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђе |
| ало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не за |
| ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у сте |
| амени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крили |
| х двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, г |
| ених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну та |
| ан глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало |
| штинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробо |
| е било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n= |
| ож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те реч |
| воју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; к |
| S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и д |
| на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — |
| а и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо ради |
| > <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га та |
| смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</ |
| болеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране |
| а смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти |
| и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број г |
| а свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна |
| .{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам |
| бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгл |
| {S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, |
| а баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам |
| ка мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскуди |
| књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово дв |
| до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на с |
| и вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одв |
| војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је |
| шених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији |
| прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји |
| Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна бате |
| на пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{ |
| ерпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове др |
| преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка зауст |
| че до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку |
| ега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји п |
| и глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су ра |
| его да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од јед |
| сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и |
| ги разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире ра |
| том на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и т |
| која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се раст |
| се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и |
| лица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на |
| вари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погуб |
| коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе |
| ју обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар |
| господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— |
| вари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и за |
| " /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S |
| арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву |
| и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао |
| једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на |
| разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{ |
| pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{ |
| чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> |
| ести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољ |
| етан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико виш |
| о мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртв |
| разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом. |
| узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације оче |
| воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} |
| о.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и |
| се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много |
| ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брат |
| по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</ |
| ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекида |
| ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бац |
| ло да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ов |
| би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краљ |
| ате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се |
| пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема н |
| и могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединач |
| увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} |
| о је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да |
| горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га |
| ског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је |
| а и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понет |
| да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се |
| кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу |
| обегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — |
| Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити нег |
| утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворе |
| тајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних после |
| бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не |
| торија, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли |
| о сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Вој |
| {S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаг |
| икрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} |
| реди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме |
| потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да |
| шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога |
| ји су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима ка |
| ватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а верова |
| еба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, т |
| ранцуски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да с |
| р се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех |
| да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче |
| нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изги |
| подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад |
| илегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће |
| ак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ |
| ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облач |
| лободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће |
| о!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, миши |
| немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нар |
| отресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наш |
| лачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препа |
| веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb |
| и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> |
| лаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу д |
| домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупи |
| чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, |
| људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разгов |
| бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; |
| много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи је |
| Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка |
| о, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а св |
| pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је |
| ај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама. |
| лази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом |
| за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресрета |
| ио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наред |
| авали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама с |
| ала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се к |
| су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво кр |
| погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p |
| } После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни |
| кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> |
| авање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао с |
| ала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем |
| лануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима ј |
| ов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му сел |
| ише и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомоби |
| проси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичу |
| да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> < |
| иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{ |
| S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никог |
| Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> < |
| ојску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанац |
| ом, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре |
| је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом |
| Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надах |
| а снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та |
| живети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, о |
| з села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати |
| рдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.< |
| да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме н |
| вољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, бил |
| или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике к |
| ледник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако ј |
| Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лав |
| ељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бд |
| гледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> О |
| наче, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у |
| атаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је д |
| тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим с |
| у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или |
| >— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испу |
| нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и |
| о целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава |
| воју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли |
| према ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> < |
| уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, ниј |
| Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака на |
| у, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га ба |
| око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник |
| е мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ни |
| и онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји |
| /p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвој |
| и се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се |
| ене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљен |
| е леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цел |
| јакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мал |
| ји потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> < |
| ијатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на ја |
| а нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, ср |
| збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године би |
| .{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек ка |
| ечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и т |
| већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер са |
| говор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор |
| окрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ств |
| ићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћуте |
| и са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, |
| не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му н |
| ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе. |
| а у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина бил |
| нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас |
| опро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губ |
| Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он |
| , који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n=" |
| и.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се мо |
| наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су |
| нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете н |
| снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Пр |
| } И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору |
| ле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши |
| ским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, ник |
| огао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да |
| ко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској ст |
| миста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.< |
| .</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на |
| сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једно |
| читељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто |
| — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одго |
| еларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога ч |
| ..“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупн |
| еба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и |
| пита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ћ |
| авиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равн |
| место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запар |
| Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушени |
| правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мучени |
| p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имај |
| је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, |
| , ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, |
| то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога |
| — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, |
| > <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привреме |
| емате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мисл |
| о било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до |
| озове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код |
| рада догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти до |
| ашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па наста |
| , првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто |
| што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов пог |
| положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих п |
| икар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кут |
| у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свог |
| ј собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла њ |
| у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили с |
| } Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се |
| . пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш позн |
| орао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мр |
| з варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна оба |
| ута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се оп |
| ега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у кр |
| село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице |
| рила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећ |
| те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не |
| е снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарниз |
| му.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па т |
| p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не б |
| се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даљ |
| м спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло јед |
| и који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— |
| p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, |
| але борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је |
| има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се от |
| удим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако с |
| љаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске в |
| мо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе ви |
| , смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на |
| ренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи |
| >Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре |
| Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету |
| страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где |
| није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дош |
| амо што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више |
| } Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о прил |
| држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајног |
| Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је |
| нство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њен |
| ика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслуш |
| ртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без |
| ед саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из |
| >— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — |
| >— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Пок |
| Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са |
| е бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако |
| имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је пр |
| ло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до |
| дајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом кој |
| лазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с |
| о — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па д |
| ици.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај дру |
| {S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овом |
| а песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још |
| ћ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком слу |
| тавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како с |
| стати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околност |
| не, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица |
| д њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је к |
| д, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову |
| ат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> |
| н и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се дал |
| комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнани |
| њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља уп |
| светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дув |
| м поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али |
| — Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децо |
| <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да м |
| , рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Да |
| зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то мо |
| ве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало з |
| стоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у пол |
| о, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да с |
| и бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима |
| ише.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Нес |
| и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако! |
| Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од |
| животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тр |
| Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> < |
| гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јо |
| а ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није з |
| ненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године |
| з топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га н |
| ге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом |
| .{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војни |
| ле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет п |
| ам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла |
| м зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуков |
| о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај др |
| нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњег |
| и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је |
| доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једн |
| морно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз |
| стао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима |
| пљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, |
| зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ва |
| а и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди |
| рпских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их и |
| ет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали |
| азнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних |
| опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и |
| је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице |
| еда мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осе |
| ше разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, ко |
| а за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да |
| е и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем |
| ни гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песа |
| нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p |
| о кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Вл |
| ешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у т |
| — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка |
| актио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — |
| чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</ |
| е до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</ |
| без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — |
| ако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, р |
| Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, |
| е на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво |
| кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго |
| и Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па |
| амбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу |
| длучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја по |
| суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, до |
| ипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> |
| Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснива |
| му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет на |
| Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да |
| опе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овам |
| и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју н |
| једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — н |
| школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, |
| чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чу |
| ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="17 |
| ом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе реце |
| о махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, |
| батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као д |
| са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу дов |
| аши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да |
| где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако |
| зумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! |
| у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болни |
| а једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац |
| корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?< |
| е:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика |
| један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чул |
| а те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог трену |
| ступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не м |
| ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n= |
| е из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше |
| > <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, |
| варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узне |
| фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми ова |
| да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у о |
| искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путн |
| ири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја |
| обра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим пр |
| даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, |
| >— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се |
| {S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа к |
| џбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Би |
| бодити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слик |
| презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано |
| ар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за |
| е, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор |
| маче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на вра |
| !“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не |
| тарих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што го |
| положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој приј |
| Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њи |
| да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, |
| дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу не |
| коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадим |
| p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда |
| ац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим |
| ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у који |
| амо још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> < |
| јдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад г |
| е брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, |
| менила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној |
| а малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — д |
| дарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити |
| оже дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српск |
| d>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивање |
| звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза |
| теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласн |
| и као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Госп |
| и, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом т |
| ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Бин |
| рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја |
| ача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним од |
| пчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миод |
| ам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао |
| жао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, |
| до из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена |
| пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу |
| Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, пом |
| за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и велич |
| покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато н |
| ством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на н |
| сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава |
| ву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек д |
| че да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а он |
| он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробуди |
| b n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Кад |
| у, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку |
| о да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би кло |
| пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводим |
| а, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чвор |
| ане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је |
| ајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за |
| ве разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед п |
| ебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{ |
| сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје в |
| спирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе |
| зуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе |
| у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је |
| де, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извад |
| нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити р |
| ушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као ш |
| куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се |
| ши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, с |
| бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p |
| асла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаг |
| ме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због з |
| оди смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, јези |
| зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} |
| ицу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај |
| који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере |
| им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим суза |
| радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошт |
| а на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и при |
| у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и. |
| да је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и вел |
| ј дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се п |
| це остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те |
| а је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећ |
| има на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, |
| ј ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лев |
| в, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела бул |
| еленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на д |
| у и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице |
| и од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, |
| на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а дого |
| лони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, д |
| ојим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} |
| тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дан |
| д мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчиц |
| ушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чар |
| певку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми |
| топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа ши |
| } Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на |
| о сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори ку |
| декад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и за |
| аслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, |
| ње.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, |
| бити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није |
| дасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога прич |
| реко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље ј |
| ладе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни |
| рху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се |
| сно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим д |
| исне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и |
| , богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S |
| људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак |
| главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао |
| , погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да к |
| а стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљина |
| има невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој не |
| на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на |
| на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се он |
| а дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту к |
| шнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно |
| рио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она |
| мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треб |
| S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те изва |
| ти на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она ч |
| мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко при |
| пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад и |
| јске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак с |
| своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пус |
| се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас се |
| ас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то |
| га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитр |
| единца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али. |
| јке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала |
| пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете |
| ека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све |
| вотом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Ка |
| га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане д |
| аузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку |
| ек одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац поч |
| д се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај |
| ле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!< |
| омрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — |
| азује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загорел |
| дње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши |
| е се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са |
| све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам п |
| ече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви |
| ут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци |
| Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је теш |
| а ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у наш |
| није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога |
| пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек |
| е тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за трену |
| ше шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толи |
| бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозн |
| их се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је |
| е човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у |
| ску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној |
| } Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега из |
| е сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед за |
| у.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад |
| војој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кућ |
| обудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених |
| ма, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазо |
| инемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговор |
| али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> < |
| е жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране |
| и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и о |
| /p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, |
| чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је |
| учешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђ |
| је понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила |
| о грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; |
| аморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки |
| е уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у |
| рашћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази |
| ин.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено |
| по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутр |
| да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се ба |
| једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике |
| Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш та |
| експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, ра |
| риповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој при |
| лима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе раз |
| сто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S |
| лату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико |
| аром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напред |
| ега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длето |
| а па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на |
| а госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благода |
| вани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{ |
| ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју |
| — Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> |
| ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с де |
| ..</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Дру |
| све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Тура |
| рудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог |
| гари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка |
| прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине |
| ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једно |
| мрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила д |
| .</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на об |
| >— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путни |
| на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо |
| је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника поне |
| а магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доц |
| ховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али |
| <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и о |
| ањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је |
| о чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> |
| зе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} |
| лади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој |
| ан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гл |
| планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А |
| а двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb |
| здали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{ |
| ао усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти с |
| да већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све |
| а толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам се |
| зекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са д |
| 9" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у |
| устили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би ред |
| не као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, г |
| е, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распиту |
| азлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, шт |
| е.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварен |
| кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се |
| слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинем |
| шаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва с |
| у, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из |
| срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње |
| тане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бр |
| тријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би |
| је пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа |
| да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч п |
| де по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се крен |
| же.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан |
| авља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхај |
| омоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен. |
| ета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и с |
| , гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко |
| <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао |
| андарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега не |
| поручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, |
| Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под ла |
| изале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који |
| орни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p> |
| а, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батер |
| ао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а м |
| <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p |
| души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, |
| а гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд |
| аџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ћ |
| љачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе |
| и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаће |
| офу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и |
| а мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљен |
| анцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још |
| још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувал |
| и и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко н |
| ка на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на ба |
| као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко |
| ла савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француск |
| ни збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што с |
| сом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире |
| и.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је |
| ње, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задр |
| То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административн |
| а држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузел |
| што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво |
| ајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никол |
| таје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају та |
| леда у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба |
| ко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десн |
| није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљ |
| ли одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, д |
| ире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избегл |
| ележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, ос |
| оследњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање |
| цнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачн |
| ође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како |
| и сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговор |
| поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ. |
| ни већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре мла |
| есто утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Ча |
| отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћ |
| на неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледа |
| брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била нар |
| чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси |
| еђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним |
| н ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више |
| мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Заст |
| а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком |
| ала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остал |
| им да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се гот |
| нданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и изв |
| е њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од јед |
| а и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу ка |
| ка и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и бол |
| спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да |
| уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему |
| у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петро |
| а Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верује |
| ћ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „И |
| ј, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуг |
| ест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек он |
| тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје |
| ђосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" |
| и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то да |
| ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као |
| а ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртвач |
| тати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не |
| ма нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за н |
| а но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући |
| нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавај |
| барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним |
| илне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да |
| ам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, приб |
| дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, веруј |
| а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ић |
| љиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проп |
| а снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Ар |
| гледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и |
| јим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузам |
| га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— |
| десет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега сп |
| бро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а с |
| орена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам |
| а су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То |
| у.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом |
| им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и осло |
| ина а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} |
| себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболо |
| } Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његов |
| седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредни |
| ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, мож |
| у батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах зат |
| о је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај |
| м је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избег |
| апазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвик |
| ницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били |
| <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч |
| одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради ми |
| ећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — |
| пом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу |
| инским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад н |
| сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и |
| а рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се |
| кер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога |
| акер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога |
| у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу |
| Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје |
| у на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему |
| епела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрлом |
| илазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштин |
| саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још |
| уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене |
| дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те нем |
| убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано |
| јатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум |
| дно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србиј |
| диш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачу |
| <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магац |
| аницу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљ |
| здах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли |
| ћи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и с |
| е, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога ч |
| рак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, |
| ите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — проце |
| судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозапад |
| рав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио |
| збуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратн |
| ли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да |
| а и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више нагла |
| брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом б |
| /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за друго |
| како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кла |
| се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донек |
| азликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — в |
| — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не ви |
| очетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако прост |
| глав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, п |
| гњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грл |
| и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Пос |
| би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопљ |
| онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ће |
| нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у нево |
| ло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се |
| и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</ |
| иштавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Ј |
| ка не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем |
| орбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав |
| којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, |
| их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> |
| мо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићем |
| лежи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још б |
| S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да к |
| за не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици за |
| седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковн |
| ик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мил |
| ерујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна |
| Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Тре |
| и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојал |
| настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим |
| људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнол |
| вукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је пон |
| вину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно |
| ="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан |
| обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник минис |
| н те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед из |
| ла га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, к |
| и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{ |
| жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да може |
| или би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али |
| ризора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на |
| нци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један |
| урио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, ш |
| амо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{ |
| вина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповин |
| осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да п |
| аследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке ко |
| ри се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан |
| ух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних |
| е излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бес |
| Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопс |
| акширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју |
| лашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид |
| <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну бо |
| реко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за |
| ријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} В |
| Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међути |
| послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина! |
| ћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам бон |
| оре ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а |
| раз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла с |
| </p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ |
| >— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождера |
| тобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, јед |
| могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта н |
| На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Закл |
| бис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом |
| децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини |
| орама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана к |
| се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало |
| .{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нов |
| и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем број |
| На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединц |
| режива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити |
| бије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> < |
| /p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тиши |
| м, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и д |
| рши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с бра |
| како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — за |
| силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморн |
| ла једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.< |
| били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p> |
| је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је |
| S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све |
| ју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео |
| ећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> |
| вица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— |
| <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта |
| е породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платн |
| прли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће |
| се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потр |
| полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед |
| а помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те м |
| ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пу |
| ић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, |
| и.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад |
| кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и |
| у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвеч |
| једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове |
| м својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни х |
| м перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је |
| врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам з |
| и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шт |
| и као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом и |
| понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грл |
| ти ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} |
| а полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се |
| ана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокач |
| тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухват |
| гао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким б |
| ло затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућ |
| е — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су пове |
| а фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око |
| а фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци г |
| ма похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бац |
| елину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде |
| воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици на |
| сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске ката |
| нике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војниц |
| унати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и н |
| пратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал |
| а.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не |
| е просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у в |
| !</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затре |
| а два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шт |
| предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји д |
| ик одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са |
| милостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем |
| о да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозво |
| товањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склањ |
| изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави с |
| отоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељск |
| и.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџар |
| изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два св |
| ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у |
| ланине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, ус |
| ронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заста |
| з дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сан |
| <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније |
| корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети |
| каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењ |
| им смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње сед |
| обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, обра |
| да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало |
| објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обор |
| и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се ниј |
| е обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћ |
| м оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези |
| назад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из |
| ти без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Д |
| љењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бед |
| ажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним |
| и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а |
| исли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који |
| иле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, га |
| лаву и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрћ |
| у баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стрес |
| ну.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо једа |
| коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџ |
| ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала вер |
| и о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како ј |
| ао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће |
| ојаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче |
| ојаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још повр |
| рани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњим |
| ада је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према |
| лика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све |
| инио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је тре |
| на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар |
| ави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} |
| нагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су |
| мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, |
| сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет вр |
| ивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Кр |
| вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како |
| роз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако сво |
| кама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити |
| се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонут |
| чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранић |
| гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капи |
| ј поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко глав |
| на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама |
| о се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити |
| а и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слут |
| траховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушеви |
| о Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје |
| Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло мо |
| сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разл |
| на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једно |
| ше проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне |
| о одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: браш |
| е гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколи |
| ви дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално |
| о ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да |
| или су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати чети |
| застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор |
| еш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и н |
| а дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, м |
| му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и |
| ила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лам |
| > <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, ј |
| Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане с |
| о, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми једа |
| же путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избе |
| е и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то не |
| ла лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно осв |
| ви дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с в |
| ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињ |
| еке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је |
| огодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе |
| леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њи |
| дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом |
| ни се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, д |
| <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела |
| не чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p |
| ађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} К |
| ерет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за |
| већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="20 |
| ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу проша |
| одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би |
| длично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћ |
| е проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога д |
| питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тих |
| ланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже ра |
| дају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући |
| са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту |
| p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је |
| ојим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да ј |
| мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегун |
| а значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима јед |
| ога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још ниса |
| е негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топов |
| личанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на слик |
| росторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Нај |
| ије ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до |
| али коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магар |
| е сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Посто |
| то, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило |
| пале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да |
| нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом |
| т ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не у |
| нама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они ш |
| ну, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му |
| истао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предл |
| и из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи в |
| Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек препл |
| још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба |
| <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго. |
| Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је букта |
| ја се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос |
| итомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву в |
| искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све |
| ањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и |
| ма ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили см |
| спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад ј |
| ојска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледал |
| да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи |
| рзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чара |
| ма, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми н |
| у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па |
| а тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, ал |
| >— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису злат |
| с небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb |
| нових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само |
| а речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само |
| а својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и |
| идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш пред |
| то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бо |
| .</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од |
| аје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, исп |
| , у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> |
| ећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нит |
| ником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p |
| доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље |
| тио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечиц |
| послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турск |
| већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту |
| е.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{ |
| оследњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косо |
| то овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још |
| мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим тов |
| оред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та |
| римакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао |
| <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа н |
| т лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војн |
| је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p |
| заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуг |
| о би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар |
| стало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није и |
| ох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље |
| е на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напор |
| ења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, |
| се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> < |
| ји су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам |
| лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас св |
| а примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Кра |
| ико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све |
| угој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у т |
| ек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину |
| оћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам к |
| ога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био |
| оћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у пород |
| ронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем |
| едње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му |
| у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широк |
| рељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је ов |
| о уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде дале |
| /p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не м |
| чеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да |
| а Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се |
| непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпр |
| з мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да ј |
| и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то шт |
| >Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, |
| и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати сак |
| д министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да |
| се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслуж |
| те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили с |
| о брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S |
| м једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} |
| ајзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бл |
| раштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама! |
| ровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, |
| плака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи |
| е држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку |
| му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очи |
| ја су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам о |
| планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти |
| S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да о |
| евоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да п |
| ебу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели ст |
| ајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти |
| адна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара |
| даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Бриг |
| и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њи |
| , чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се |
| алеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају |
| једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска |
| оз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— |
| ке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му обј |
| и, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и |
| са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта |
| бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако б |
| овео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и прип |
| тира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај рек |
| , надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код први |
| ши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо |
| д батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника |
| p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у и |
| p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево н |
| p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај |
| ад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обр |
| ет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — |
| и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад с |
| е тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су с |
| асмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запа |
| лавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати. |
| p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је бр |
| о би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о то |
| ко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да |
| падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у |
| 635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио |
| и су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, н |
| аредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда мага |
| <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред |
| да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици. |
| не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то |
| p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да са |
| дарисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежа |
| ере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били зав |
| и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, вр |
| се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам п |
| и на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам |
| едају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> |
| то је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече п |
| аком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стан |
| нате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге д |
| о да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један |
| понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за |
| се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и |
| в је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, ба |
| своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице ога |
| је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак |
| на далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, који |
| пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један |
| !{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија п |
| се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер н |
| е још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нис |
| , хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни к |
| ује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{ |
| су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закр |
| а чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручиц |
| е кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једв |
| то би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у |
| о пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S |
| ентрална снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према С |
| агматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за |
| ћама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу |
| треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца |
| су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једног |
| у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ |
| о су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и |
| улу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је |
| одите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се они |
| ца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелн |
| .. — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — пр |
| питасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље в |
| бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— З |
| тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо провод |
| а се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал н |
| ани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану во |
| и.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и |
| е приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је |
| пали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки да |
| на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у |
| он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb |
| ца наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, би |
| смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи |
| много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крен |
| мни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да зна |
| који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а |
| ље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђ |
| ремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло |
| учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу |
| ом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо ника |
| раља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом |
| S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, |
| што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, в |
| м, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана |
| ед нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је мале |
| ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај |
| госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то |
| проходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} |
| ом целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру |
| оред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога за |
| њем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је ј |
| е је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудн |
| } Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не раз |
| еко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу б |
| <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепа |
| ; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло |
| ! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозив |
| руштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа беог |
| ах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало до |
| мо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора |
| е речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми |
| гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се |
| е да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте |
| а моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — |
| } Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један |
| они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмер |
| гор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb |
| вљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на |
| ини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо |
| ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жу |
| што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелете |
| рање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање |
| а 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи |
| огла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници |
| ће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на кој |
| о друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска |
| власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуациј |
| ="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска заг |
| а и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђањ |
| а их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим н |
| у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви |
| муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спу |
| цане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и он |
| ка који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S |
| почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осети |
| их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, |
| већу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише |
| ред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се нап |
| ују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону с |
| би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и |
| еста где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се по |
| ерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, |
| ијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборен |
| S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина ва |
| ивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официр |
| оза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме и |
| с ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је дра |
| ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која |
| и измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразу |
| и пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, изве |
| а децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само |
| користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путов |
| ушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче ч |
| да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Ско |
| и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отр |
| смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генера |
| невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми н |
| <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један |
| о му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је |
| је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А |
| драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више |
| од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да у |
| е више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама п |
| де би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два |
| оји даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош п |
| ти да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо |
| или стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, |
| киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кро |
| лазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се |
| душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног к |
| се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, от |
| ого горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три р |
| ва бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и |
| ек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од х |
| е она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребаци |
| асла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме |
| ву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубим |
| на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, по |
| ла?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, ко |
| фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. окт |
| илана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Т |
| ове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да п |
| манова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде и |
| мено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема ра |
| све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе кој |
| ом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на |
| , Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз |
| ко 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{ |
| и Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна |
| о; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још |
| ра непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непрохо |
| војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству. |
| има, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да |
| >Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,< |
| у прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зе |
| стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Поја |
| е су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дах |
| млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око |
| па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако |
| а само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} |
| е су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па њег |
| луну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је н |
| несе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свем |
| ризрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић из |
| ори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> |
| у рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а |
| поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напу |
| јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће за |
| дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пр |
| подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици к |
| ли извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да |
| румици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то ист |
| овчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево |
| ка помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, |
| бијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на ј |
| м сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> |
| побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом ост |
| за цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l |
| тељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, |
| о кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у па |
| и:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија о |
| атним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од |
| тво, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се прост |
| срђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држа |
| ком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сур |
| а и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак |
| крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бис |
| нци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би р |
| вите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Цер |
| клонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су нек |
| ивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да |
| оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који |
| уму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудим |
| а.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића раз |
| ам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У св |
| вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бив |
| којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинам |
| ко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збира |
| .{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити |
| ратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружа |
| е кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза |
| лике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоно |
| из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типов |
| аста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа |
| се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње |
| над провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прв |
| ио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била в |
| моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола |
| познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S |
| грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне ко |
| је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и |
| едао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њих |
| топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за с |
| ше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада |
| Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „у |
| доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не би |
| е то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато ш |
| све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и |
| Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући сам |
| > <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили с |
| команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на |
| <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила |
| ам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а |
| наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притиска |
| је, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били п |
| озоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази кр |
| ених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила |
| ају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 |
| ачелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвон |
| а Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позор |
| ље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једн |
| речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утиса |
| пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда м |
| ново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не з |
| атворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и |
| е кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао од |
| з ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице |
| мо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављ |
| иле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћ |
| ad> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио |
| измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо ник |
| ронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње |
| е тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељу |
| абринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> |
| ћ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чуни |
| утро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу |
| у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је стра |
| т, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне д |
| вештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су пр |
| ead> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, б |
| еновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја н |
| ницу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на ста |
| шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером повер |
| који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две |
| н... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нем |
| која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до При |
| кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке желе |
| е.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затво |
| и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухи |
| крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо к |
| е пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо р |
| ти телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска вез |
| си чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јес |
| Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гила |
| нула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим |
| увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изг |
| лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где |
| сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а |
| ом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари |
| је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза |
| мљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути изврши |
| ко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмља |
| а минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није т |
| је су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине |
| оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архив |
| а.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави |
| но дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био п |
| е пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени ја |
| Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! |
| /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, и |
| {S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милос |
| ива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два |
| имњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, на |
| израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Уде |
| це, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одг |
| >Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Д |
| I</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен мо |
| мили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја |
| а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које ком |
| е стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ев |
| чну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на ули |
| то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно |
| вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца |
| макао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба |
| , да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио |
| сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражи |
| ога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ни |
| ним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога про |
| глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранс |
| која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти |
| оши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам мог |
| имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва в |
| ридолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и |
| друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију |
| вали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису |
| и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласо |
| >— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није |
| пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква |
| а а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чул |
| ија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на |
| се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Кос |
| ање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се в |
| рмија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах |
| оји су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије |
| и овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p |
| а ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деве |
| да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад. |
| од Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излаз |
| тах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли |
| коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас ид |
| ла и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили |
| коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их |
| е истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да с |
| анства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Наро |
| е то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му стра |
| ик који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двад |
| њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} |
| и неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} |
| ати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ |
| обом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата |
| а се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, на |
| се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанаш |
| заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима |
| поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватр |
| варају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година неће |
| банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога д |
| иновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да |
| позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или пох |
| са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже р |
| недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, п |
| арац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види |
| ника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, на |
| пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране ул |
| >— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где к |
| раћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опас |
| етају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у сн |
| сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш све |
| ше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Од |
| ко је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убил |
| ино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо с |
| била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да за |
| еће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> д |
| век бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути |
| ли су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истин |
| шила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче |
| гаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала н |
| у од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но ју |
| тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди зб |
| {S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли |
| } Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да |
| другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вер |
| чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћу |
| чу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; |
| — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да т |
| ла српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се |
| гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра би |
| ву невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице |
| ко једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о |
| " /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазит |
| ко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми |
| ас мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње |
| ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на р |
| дован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чука |
| н укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о |
| , већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је ве |
| јао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> |
| ему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и н |
| су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, пло |
| м у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то б |
| умом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту |
| кнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушк |
| творио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" / |
| у рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по ко |
| најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с ма |
| и одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја |
| тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{ |
| борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12 |
| дједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фид |
| како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величан |
| о је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ ј |
| рани а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на |
| да отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега поз |
| даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он н |
| бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фрон |
| рити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизац |
| т почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћа |
| ва и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне се |
| ај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској мех |
| рвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се иск |
| номе рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковни |
| обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да пребр |
| тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дн |
| S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одо |
| ао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније |
| теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — пона |
| , да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од с |
| , линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла |
| е блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одак |
| евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, ко |
| вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане |
| и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може изврш |
| дамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем |
| Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена све |
| } Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у марше |
| апуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висов |
| од кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бом |
| ренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчи |
| рада, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колим |
| о подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на догл |
| ју добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па |
| ји те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но ш |
| <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први су |
| вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први |
| тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, т |
| и загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када |
| ког пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сва |
| лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 час |
| а је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка же |
| не.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили |
| р, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је с |
| а се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на |
| се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са коман |
| те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити н |
| реко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним прав |
| на прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обала |
| ју невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе чит |
| е мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм ж |
| да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, ку |
| . — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет н |
| вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код |
| м и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек заг |
| ј дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека |
| едују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слаз |
| о у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша |
| е већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част до |
| кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, т |
| аше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и б |
| м за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и поте |
| тање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч ко |
| поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови пр |
| нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а зе |
| рећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута |
| д бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан |
| осле читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писар |
| ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим пут |
| Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би м |
| ру, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падин |
| Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим об |
| рива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима |
| нка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па к |
| ти:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски ца |
| друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су |
| нсулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су б |
| ин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} |
| ованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи на |
| њу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бле |
| епријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Ш |
| че а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и |
| мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва р |
| а у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо |
| на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо л |
| бине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућни |
| смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо |
| могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме |
| емири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћу |
| е, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, нег |
| идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не |
| чан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да заг |
| ак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, сам |
| а тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из |
| е грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преоб |
| е у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивост |
| сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пр |
| еба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спа |
| пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чи |
| се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разор |
| на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико бо |
| сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу бо |
| {S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека |
| у их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа н |
| и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће в |
| спраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун ве |
| ј себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажн |
| у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Р |
| ај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не |
| ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и |
| n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и |
| а и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} За |
| одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо? |
| рену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао |
| планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.< |
| фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће слу |
| ређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну н |
| другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли б |
| е ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га бла |
| ли, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи |
| а покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{ |
| е и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, |
| дговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ ули |
| мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се |
| гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати |
| рћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пож |
| , буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе |
| у ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те |
| {S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштр |
| е који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га п |
| омаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упи |
| на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гроб |
| ијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто о |
| и и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша |
| ви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до к |
| је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе д |
| енади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих |
| наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, |
| и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, мат |
| , како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекл |
| затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест год |
| упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и |
| андуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише в |
| м за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за |
| Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, |
| души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја.. |
| нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другар |
| о поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам |
| ка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад глав |
| .{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Н |
| ј колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, |
| омандант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве и |
| вао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај |
| на и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се |
| то је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И |
| на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика |
| е видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да нема |
| еоградској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, п |
| у се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p |
| прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек гов |
| у точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва чо |
| одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, ала |
| заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за нов |
| а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на |
| е излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што ј |
| {S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти |
| .</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n |
| хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Пришти |
| а он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са |
| и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те |
| у те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао р |
| те живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију |
| рао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди |
| су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, |
| о је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{ |
| ој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по по |
| ека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули |
| што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци |
| питати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив |
| браћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потра |
| ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српск |
| друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане виш |
| он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило зад |
| вића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути п |
| } Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме |
| <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он |
| /p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим |
| ите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и н |
| ло одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се |
| како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део опр |
| причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим |
| ице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нис |
| а опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно |
| и камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле |
| га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, |
| Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, уста |
| де ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово д |
| ом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам |
| кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ј |
| се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ |
| .{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и |
| од гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи. |
| не буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале ча |
| е јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и ме |
| сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од ког |
| ећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у |
| ање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без |
| та.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона. |
| } Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала |
| </p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се |
| зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви ос |
| иви, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао о |
| господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештени |
| авом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухват |
| греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уц |
| а пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски |
| е дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је к |
| </p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти н |
| мови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд |
| n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, |
| ирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} |
| S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђуни |
| м платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{ |
| раку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, |
| , па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Бож |
| азрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек |
| реба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још б |
| с забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлаш |
| ојом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом ј |
| дне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крв |
| у 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Све |
| у, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи |
| а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми в |
| зраза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участву |
| Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме д |
| како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца |
| што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предо |
| же.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора. |
| ије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комо |
| један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те в |
| ј начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцела |
| освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Б |
| ћи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је |
| е и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму |
| ли су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и |
| ку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога |
| не, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> |
| школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржи |
| ест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, |
| туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда |
| а па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, |
| есем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо. |
| гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овак |
| светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава |
| , све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропа |
| ристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац п |
| Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи |
| гинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој |
| су што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар |
| <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека н |
| аљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а зат |
| pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, |
| оманданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно в |
| а, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном |
| еје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здра |
| сам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, |
| ска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напуст |
| ла говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је |
| сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је би |
| год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево |
| n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако |
| елокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже |
| а уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву |
| јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам |
| у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничар |
| да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш јед |
| стина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њ |
| ије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ при |
| нде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, п |
| ћи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, пре |
| на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се уст |
| јатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пу |
| или су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> |
| су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бо |
| а предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а |
| и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, |
| иле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у К |
| пље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се с |
| мљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лан |
| , ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем |
| много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго |
| нзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекива |
| а као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it"> |
| осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао п |
| ких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, |
| носећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, све |
| е, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме заустави |
| од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и н |
| ве сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се |
| дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од свој |
| је смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка. |
| вана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина пр |
| не рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу |
| нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, доб |
| бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу п |
| <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном |
| и, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми |
| прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац |
| тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био без |
| е са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се |
| ренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије |
| песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> |
| воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми |
| кви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „ |
| онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и |
| пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му зв |
| и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима |
| двојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се р |
| еким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казиват |
| о да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто невериц |
| Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, |
| ио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрем |
| ла у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се нас |
| /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ва |
| са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми с |
| што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ неприја |
| чи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и р |
| м се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветр |
| кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и ц |
| и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, |
| тавља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Буга |
| као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, з |
| ула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мо |
| и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те |
| ало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини оди |
| вим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају |
| добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање н |
| ише ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само узд |
| те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и |
| изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити ве |
| х јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као ш |
| ене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршиј |
| па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне |
| орју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на свој |
| ио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Реч |
| ти:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>А |
| нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у с |
| запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, |
| — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— |
| ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку |
| старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила |
| рво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров ве |
| Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седни |
| е та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од К |
| ени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Оста |
| главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погин |
| це која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери |
| е понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на д |
| , искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе |
| епријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један |
| седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ма |
| а ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозор |
| да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То мо |
| евољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ |
| е испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то ј |
| се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и |
| јвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништ |
| <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ |
| диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико о |
| ати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се ра |
| тине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под в |
| све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намеш |
| ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војвод |
| штао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се из |
| е.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гр |
| је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се |
| ај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} |
| мњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, с |
| се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као |
| ти и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска |
| ком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му пок |
| борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подви |
| примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, |
| радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и вед |
| торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали |
| устријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи |
| , ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салути |
| м и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и |
| се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коњ |
| еколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са свој |
| <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтед |
| суђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте сво |
| који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> |
| ну.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ б |
| ирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се о |
| ао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, |
| нети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна |
| ме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера |
| еста пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних |
| и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана |
| ну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралим |
| и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их ус |
| ника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку |
| нула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето |
| у, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подву |
| вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, уса |
| ао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази |
| е знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> |
| осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} П |
| шко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ок |
| о јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душаново |
| и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> |
| укла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, к |
| сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој |
| казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако л |
| ај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре б |
| и ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта |
| овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и |
| ја је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Ками |
| , много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући |
| владао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам |
| биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити ота |
| чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек |
| огледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима |
| оза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му ни |
| ска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српс |
| лонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока |
| ребао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам на |
| језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празн |
| онова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу |
| сетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро |
| и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби |
| су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничк |
| шна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазил |
| исам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Ниса |
| — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с кров |
| цу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и |
| 657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> |
| шале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче в |
| мо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко п |
| е баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо уш |
| на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наш |
| ло а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка гр |
| ла догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким приду |
| је ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте |
| раним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као |
| мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да |
| Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустри |
| ..</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, бра |
| а, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци п |
| Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна з |
| зонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="3 |
| ти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку |
| адост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру оп |
| би.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање |
| Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих стра |
| пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате ш |
| ике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је |
| у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S |
| у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједн |
| и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не п |
| ије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да |
| ам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвин |
| /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла се |
| тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела |
| се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се см |
| смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском |
| познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовом |
| .</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>О |
| — Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} |
| сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође ма |
| еизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе све |
| м, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навир |
| уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велик |
| {S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље |
| ра!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очи |
| очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.< |
| и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А д |
| рнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p> |
| а којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на |
| а је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам |
| ка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси |
| ку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирал |
| Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, |
| сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило с |
| , по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвоји |
| је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што шт |
| 1" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква ново |
| ње.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, ка |
| о километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb |
| суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у т |
| им жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, |
| тар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене глав |
| се на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — уп |
| рацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орош |
| их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био нем |
| утећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напо |
| изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је |
| аксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне гла |
| у савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одуше |
| па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — |
| оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га остав |
| ечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванут |
| спо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да |
| ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само |
| људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропас |
| Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим |
| е лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Ар |
| игреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb |
| не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га |
| децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и |
| паст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове |
| како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу |
| добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, тол |
| ном, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ дру |
| орана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветри |
| мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица |
| је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди |
| ко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је |
| раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да |
| вде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и |
| својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} |
| из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> |
| о се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија. |
| е, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпо |
| апусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гле |
| Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине |
| све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита с |
| помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више |
| помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узно |
| анас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, |
| како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипа |
| ачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} И |
| рвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, о |
| ам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам ви |
| руму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио |
| а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је |
| а у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могл |
| рада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна |
| мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса |
| у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати једа |
| ођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од минист |
| у душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су |
| ује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај |
| ко пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и нео |
| ће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може |
| </p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављен |
| тво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на |
| м се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се но |
| ран.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља |
| им покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и |
| кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож ошт |
| арена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним пра |
| амо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском |
| о кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, |
| види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само м |
| тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напушт |
| н мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командан |
| из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби |
| упати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варн |
| како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо би |
| у и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако |
| према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болес |
| јатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се пре |
| се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћев |
| аким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војни |
| Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи бољ |
| а се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загу |
| сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им г |
| ва, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољство |
| треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико |
| м долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и |
| тима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цар |
| му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће |
| ви и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнање |
| ните мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— |
| весно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његов |
| као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речи |
| гне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{ |
| па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, |
| зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n=" |
| а се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство |
| и.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао |
| у се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путнич |
| у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испу |
| м да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо. |
| истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заиг |
| кви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!< |
| о исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска |
| р.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи |
| а тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе |
| риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућа |
| а онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара гла |
| е то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек ус |
| ода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима |
| ену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> |
| је заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ћ |
| знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи |
| се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> |
| оји води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту |
| омогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. |
| /p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужн |
| „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.< |
| ранцузи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Фра |
| р из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питом |
| ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцела |
| сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао |
| о немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p> |
| нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на |
| до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једн |
| к и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекн |
| ила је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела |
| ан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изг |
| е болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, д |
| а међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он рек |
| ају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од |
| је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из ко |
| о на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — п |
| вала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиља |
| потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако б |
| или преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сув |
| улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у |
| амаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Нас |
| видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p> |
| решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа |
| је село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ ула |
| мицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се |
| а путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за |
| > <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрет |
| од оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и на |
| и. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненад |
| па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли |
| ам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S |
| у не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло би |
| сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, |
| и и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и п |
| ам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини |
| била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо |
| ума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда |
| к стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаве |
| апца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="3 |
| ако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ д |
| ад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ |
| перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л |
| и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пр |
| а.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} С |
| ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које |
| ну Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топол |
| се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да |
| м и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова дв |
| .{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих стран |
| S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пу |
| се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две нер |
| кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смех |
| први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни ка |
| ред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, |
| <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило мат |
| где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио |
| е дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p |
| у ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми с |
| о!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је |
| љу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Њег |
| х.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим ал |
| на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сер |
| p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, ј |
| p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја |
| уги.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лу |
| ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ам |
| је остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежеви |
| сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као |
| /p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, |
| ојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редо |
| вога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио с |
| мо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузе |
| ало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети |
| имити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне |
| ску.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене |
| О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је и |
| е је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је |
| е тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, о |
| S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бит |
| гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође |
| је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> |
| ко се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Уста |
| запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам |
| га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште |
| <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде |
| хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која |
| креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреш |
| рива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је |
| х извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњен |
| лица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Р |
| ву а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачо |
| изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени сп |
| стало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> < |
| сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ро |
| а која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на |
| мљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан |
| и у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га |
| а свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који |
| ead>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је др |
| и и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша |
| едњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је |
| говор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} |
| ашно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам |
| чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза |
| кривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох л |
| евним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци так |
| едиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је не |
| ва и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице |
| им кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам ср |
| оран легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим |
| ју ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал |
| е ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаш |
| а мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бе |
| разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога млади |
| ла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ст |
| n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу г |
| о одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташ |
| железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а |
| о је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето з |
| јке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога |
| винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељс |
| мо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напом |
| пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут |
| е мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале |
| оложаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њем |
| зи ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да |
| , нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> |
| а за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу то |
| ићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освој |
| но не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако од |
| це, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и н |
| орности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, прем |
| ћао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљ |
| стави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и |
| о срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И о |
| изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, |
| ини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је |
| е, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србија |
| их тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени |
| видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у |
| чајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, ка |
| онети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све пр |
| потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете |
| децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и |
| ead> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и |
| тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је с |
| е тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} И |
| <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на поса |
| дјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се с |
| ежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо с |
| а и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића |
| и Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима кој |
| ла Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда н |
| е је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са св |
| се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извади |
| још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша в |
| е је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник н |
| тима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под ору |
| а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она |
| Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, |
| овија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кр |
| у која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе јо |
| кара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави с |
| наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распрш |
| моћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по |
| која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она г |
| удбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на пом |
| чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек им |
| бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се пра |
| ли, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у |
| навао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, ост |
| у.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога ф |
| ђаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили срп |
| оје сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко пропла |
| ран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај по |
| градићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> |
| тевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са т |
| онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати неприја |
| ма се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Срб |
| овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и пл |
| пљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на буг |
| станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{ |
| колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фр |
| <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са ус |
| родом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражил |
| и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} |
| зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србиј |
| и заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста о |
| длучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и |
| кању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о бате |
| е 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску к |
| итуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало |
| насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, |
| ао оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са боји |
| ила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је |
| су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, ра |
| ва.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола |
| S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили |
| пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Је |
| дали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсц |
| дњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим пу |
| онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси вел |
| развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном ру |
| шку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И |
| устих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узне |
| м слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова лом |
| p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи уд |
| ромаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући |
| и коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди |
| з наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико у |
| и</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, оп |
| > <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу |
| но месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогл |
| а војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризови |
| је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да сав |
| је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш |
| нак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, |
| еуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, |
| ица у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести |
| мљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сен |
| са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у ц |
| ни, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрде |
| ека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити |
| нутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, |
| коме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — деб |
| је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђер |
| мо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} |
| ин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страхо |
| све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породиц |
| то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштев |
| з вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд поку |
| да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око гла |
| горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се д |
| види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше |
| ушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те |
| стало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би |
| </p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, |
| му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за туж |
| и доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини м |
| ањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и ле |
| а свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи ни |
| а стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борб |
| шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава н |
| д те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступа |
| сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишт |
| инцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је ран |
| несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио |
| 501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањен |
| сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p |
| 14" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности |
| ости избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком |
| то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о ст |
| поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу ре |
| ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно в |
| главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младе |
| мо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре н |
| И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она од |
| ор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, |
| S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снаг |
| вало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и |
| ула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике на |
| ли чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> < |
| ду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Каза |
| авду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан в |
| али у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све д |
| ете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха |
| {S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики б |
| бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, |
| и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај ње |
| и неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, так |
| чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или |
| ије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандарм |
| } Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— С |
| и.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје ме |
| Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p |
| ивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских гр |
| нога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно д |
| е ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" / |
| ним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p |
| и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ |
| елико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око |
| х зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па |
| смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога м |
| ећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још |
| онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих држав |
| а, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још |
| тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћ |
| застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спр |
| ину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са |
| сти, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију су |
| вци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међ |
| еђене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са ко |
| нине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Ку |
| на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код |
| стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожу |
| нуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој |
| пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим |
| не песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада разви |
| лим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p> |
| ц сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваће |
| угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нек |
| на бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када |
| насто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S |
| својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p |
| рва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</ |
| у неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n=" |
| и.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена д |
| ници а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у р |
| емљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго |
| клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу. |
| олегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала |
| зитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала |
| тно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су |
| ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само је |
| ави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и |
| аше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извл |
| мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу |
| >XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, по |
| било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути |
| очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омал |
| вљала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћ |
| ма подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осе |
| ала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме |
| ога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа |
| лој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога |
| ута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сво |
| водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председн |
| па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак |
| рија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, |
| залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо из |
| пазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже гла |
| азборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали |
| ка трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла |
| днички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ оста |
| се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којо |
| утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, ко |
| и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичц |
| о и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о |
| и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и |
| а се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у |
| покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, |
| су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што с |
| гано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ |
| е на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престоло |
| собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке наши |
| и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вра |
| } Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је |
| } Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухвати |
| дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариг |
| или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изно |
| рије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као м |
| ро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате? |
| је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, п |
| само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, |
| ав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, |
| напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наим |
| а ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини јед |
| ромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам |
| } Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му прома |
| кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, |
| но прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгр |
| рабили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385 |
| пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи |
| гантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних |
| {S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак |
| ући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, |
| аљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао |
| p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролаз |
| поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирим |
| ећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај п |
| Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћет |
| јске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила се |
| ом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко н |
| код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Лан |
| је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p |
| ад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако |
| , ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке б |
| <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах пр |
| знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко! |
| већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда |
| о стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смр |
| је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му |
| душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ с |
| p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Ко |
| се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, |
| га, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али |
| друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му ка |
| а крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не |
| у, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и т |
| ћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околнос |
| три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити |
| ти дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега |
| > <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="3 |
| и је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} У |
| кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева |
| не Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим оч |
| запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам |
| објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хл |
| објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћиш |
| ј, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих ка |
| ге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болн |
| ити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се ср |
| хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица |
| n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће ко |
| а га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад с |
| Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах та |
| ду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Фран |
| е! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што в |
| војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила |
| ! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили п |
| сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.< |
| дина, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регр |
| шкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш ско |
| p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ни |
| и!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је |
| <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да биј |
| оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— |
| — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</ |
| ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска див |
| уће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите |
| о.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полем |
| он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, ви |
| “ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи |
| ну за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са |
| b n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви госп |
| езе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— А |
| ! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћет |
| ку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом |
| а на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује су |
| ријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, к |
| ласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, |
| уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> |
| , али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са |
| ј!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војс |
| палу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим друг |
| вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио с |
| илисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S |
| за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч |
| казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми |
| 6" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</ |
| се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад |
| ад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско |
| то да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жа |
| и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док |
| па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{ |
| у рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће |
| огу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рање |
| не спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви |
| врсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— П |
| ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта зн |
| да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађе |
| не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала |
| у!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осет |
| се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је би |
| шише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираш |
| рсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово с |
| пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њ |
| х ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником г |
| амо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, а |
| и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то б |
| да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с де |
| но кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} |
| з варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови |
| ребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код |
| оња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.< |
| лаву он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> < |
| и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуца |
| едње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, д |
| — Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> |
| аробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раме |
| о, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> |
| милице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има |
| ји је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} |
| изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фрон |
| а им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јач |
| е гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која ј |
| јнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се |
| ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази пре |
| служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часов |
| сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што |
| растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да |
| ана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би има |
| је?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да п |
| ма са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било дов |
| следњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако не |
| ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истин |
| ли га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и вој |
| јанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на вели |
| ник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> |
| ију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на ру |
| ије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више гл |
| манду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Д |
| оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и |
| кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где |
| иша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на |
| ца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и |
| м им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро |
| ао да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо |
| моићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} |
| ковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно |
| n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и |
| } И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизац |
| тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лут |
| и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зе |
| волвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни св |
| 3" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја ниса |
| на јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Н |
| ком неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштај |
| , не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марв |
| слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, |
| а ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му |
| нда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела |
| <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па |
| ринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да пог |
| заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пр |
| о ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после д |
| ј страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас дес |
| и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како ј |
| ајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали |
| бог свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине |
| и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши во |
| се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} За |
| > <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал е |
| <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да прим |
| ове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још н |
| и што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми |
| сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у т |
| ано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; где |
| дрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоре |
| о сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живот |
| е далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да |
| о и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сва |
| еоград, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има велики |
| како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у |
| > <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз |
| је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је |
| у му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана и |
| су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немач |
| смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што |
| преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се он |
| га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <mi |
| чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањива |
| воти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним |
| и; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе |
| а да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да |
| а се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима |
| и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дуги |
| ала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек ос |
| тку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у |
| олико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</ |
| стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, |
| плављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капе |
| Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, |
| S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живц |
| облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div type="chapte |
| ла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да н |
| је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у д |
| вна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо |
| моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад до |
| Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је с |
| т у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио р |
| /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах |
| ио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи |
| причавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али |
| и минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беог |
| да, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам ви |
| стави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сус |
| к се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час |
| отле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневн |
| "636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је стареш |
| ло ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја |
| > <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као р |
| забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те |
| сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево ка |
| у га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу |
| он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се |
| госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да |
| тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и |
| ао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи |
| аш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веро |
| им слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на |
| поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} |
| свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је |
| славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себ |
| и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени |
| скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и |
| , умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме вели |
| Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањ |
| у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам |
| једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи |
| а ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против |
| је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ |
| варам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим |
| е деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А м |
| погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно |
| неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће ка |
| цир то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама |
| је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детет |
| ду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не |
| — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— |
| ече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године сек |
| е осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, пре |
| што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморс |
| обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седам |
| писмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже |
| необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се оби |
| и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакл |
| ала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо уз |
| ћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Д |
| еси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бе |
| а казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више |
| ?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бо |
| ак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам. |
| љ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} |
| и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бом |
| з њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу |
| је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да |
| ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно кр |
| са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буд |
| у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдек |
| а умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, о |
| је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <p |
| дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, |
| ав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; прич |
| ита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за н |
| списао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њо |
| кој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, |
| Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад б |
| етници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што п |
| м ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се наме |
| Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови |
| вина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом см |
| ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се т |
| м као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, |
| ише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви го |
| латну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршен |
| гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико н |
| ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо оз |
| а, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замом |
| <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, веро |
| ца, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, |
| иберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци ко |
| да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађ |
| ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећ |
| и од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду |
| .{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније |
| p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо к |
| лости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше истори |
| мачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана |
| ш и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео т |
| , час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; прич |
| разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње |
| да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од киш |
| у.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој |
| S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са |
| Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је |
| када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам диз |
| ао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи |
| о редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одвед |
| и сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n= |
| де?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као |
| и на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као ш |
| ом казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста |
| S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи б |
| и и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно ср |
| ок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb |
| е ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако с |
| ом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на |
| х пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо о |
| их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, |
| најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас |
| полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — |
| команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру |
| учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја н |
| утију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле |
| да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица с |
| да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место ко |
| потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави п |
| није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио |
| ији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{ |
| мо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо |
| > <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> < |
| смеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема |
| ној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто? |
| лима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило |
| оњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо |
| а, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још мог |
| ушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онд |
| /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу п |
| а сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу доб |
| , у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је |
| и таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети |
| — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и |
| е.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или |
| еда у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те |
| изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други как |
| ин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомили |
| з по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пре |
| парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам |
| ун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке |
| тно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— |
| те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Кр |
| му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не |
| ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема ви |
| о узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином дога |
| познатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или кл |
| а обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p> |
| на прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више |
| ан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопч |
| успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град! |
| уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, з |
| дрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у |
| а фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и |
| нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра к |
| рова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи ј |
| душевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде докт |
| тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони. |
| жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, к |
| е загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја |
| </p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш |
| ка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па |
| ош тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и |
| их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, |
| међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублаж |
| високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне б |
| } Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спа |
| не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину д |
| елеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ до |
| мо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! |
| амо, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу т |
| и се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад |
| се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче |
| p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан |
| ва и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је д |
| } Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам |
| пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти |
| >— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да ва |
| ска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топ |
| S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква ж |
| блана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, заст |
| аш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве пат |
| јљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се |
| морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто |
| ост! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нем |
| ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам ли |
| акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Ка |
| несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо |
| S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, |
| државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и |
| може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, ка |
| екао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје |
| м људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазвр |
| лупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ |
| анде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за |
| у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p |
| ица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, мол |
| зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини |
| } Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар |
| ске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која с |
| вада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако |
| стале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је сув |
| ловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све ви |
| у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n= |
| , има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војн |
| тала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш |
| у Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне |
| је бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је |
| еш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе |
| команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се |
| а или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње з |
| /p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодуш |
| те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, |
| појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлаз |
| аници.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што ран |
| ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, н |
| радога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент |
| аници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сиш |
| ђење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одврат |
| рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је ве |
| нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после н |
| ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав праз |
| Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који с |
| м и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је |
| ико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да |
| војим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, |
| оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише. |
| ла, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито |
| авнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цв |
| </p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му |
| ци.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпу |
| ="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, |
| , избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукуру |
| данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Виде |
| кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред ар |
| народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали б |
| предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— |
| оја се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли леб |
| што то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ |
| епажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допуст |
| е преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ве |
| му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> |
| <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, |
| <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта з |
| ебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела |
| их ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што |
| лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S |
| спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег |
| ами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би |
| направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико |
| > носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена |
| ви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана. |
| сврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу |
| > довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим |
| у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомич |
| што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политик |
| кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава г |
| лико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо п |
| застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје. |
| овољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је изб |
| она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундако |
| д Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу! |
| е и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је |
| е, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника |
| је несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, |
| n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника д |
| е тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо ско |
| а у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медов |
| {S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче |
| дићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут син |
| олака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску р |
| еце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца ко |
| ве службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана раз |
| ако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb |
| у и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је л |
| Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се д |
| страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он к |
| о без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, |
| х му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он ур |
| ве по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов од |
| у и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и н |
| ао услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio |
| а склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најз |
| и.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их предст |
| роб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове матер |
| ети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „ |
| успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, н |
| о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{ |
| а собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обз |
| даде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо |
| о буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме прими |
| p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми |
| Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са |
| ичала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској |
| ије дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу |
| о је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} |
| часто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном ср |
| итељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се м |
| Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете |
| ћ упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе |
| уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијер |
| е, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага |
| ама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не по |
| <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престра |
| рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити бли |
| и, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и ка |
| тао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика |
| } Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> < |
| не родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупа |
| ?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да |
| се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — р |
| ражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или |
| обицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарнос |
| лизини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигн |
| и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан |
| вредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{ |
| .</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ от |
| да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је с |
| учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен |
| казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па ла |
| зивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А |
| бегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља |
| озвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова бр |
| диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и |
| наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број во |
| тују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавај |
| ица, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са к |
| рочанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанц |
| родицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигд |
| ству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за чла |
| илу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватр |
| појаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако |
| видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија |
| ах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мен |
| ше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло ср |
| посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p |
| ехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која |
| загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице |
| чело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био раз |
| на ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава веч |
| ш догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, |
| ом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву |
| у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обма |
| у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" |
| раљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим ј |
| {S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је он |
| аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би м |
| чешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младенов |
| протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви који |
| {S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако |
| а телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишо |
| далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак чо |
| > <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић је |
| је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тел |
| пљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао |
| нда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} То |
| што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Поједин |
| ца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам |
| о том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се |
| е у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким а |
| му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора о |
| које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, б |
| неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзо |
| ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> |
| обуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, ко |
| укле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путеви |
| у, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прек |
| ма је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на клани |
| о да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За |
| ије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна |
| траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p |
| родицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени с |
| подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>К |
| и, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај |
| смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p |
| рао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мра |
| овори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо. |
| два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и кол |
| ета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахра |
| мо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у ку |
| егове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— |
| старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хо |
| е, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га пи |
| етири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да на |
| градски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Ра |
| хранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико |
| који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— |
| војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! |
| тах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумев |
| о.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је те |
| што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи |
| а сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нис |
| ам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учи |
| гу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</ |
| сред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам |
| рао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђо |
| еља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима |
| /p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још |
| ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} |
| та!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља |
| ог војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> |
| колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска ог |
| Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зим |
| сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је |
| пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p |
| } Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме т |
| чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине |
| ки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Мо |
| ко немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види < |
| да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, рум |
| ко негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госп |
| рође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи |
| , која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му |
| е, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казива |
| , ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе г |
| могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сирома |
| е и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље |
| забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела. |
| н, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који |
| > <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате |
| аки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{ |
| дима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумаче |
| м операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те го |
| ребао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут ј |
| ија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире |
| , да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће н |
| ад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега |
| тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прош |
| Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — |
| ?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одст |
| само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац |
| Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту пос |
| и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} На |
| А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> |
| ка војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела |
| } Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко ва |
| Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом |
| } Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још приб |
| Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је на |
| их, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглези |
| Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— |
| а жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до го |
| ле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са бе |
| голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пу |
| може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n=" |
| рце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нест |
| тно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе |
| је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на кап |
| дноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли. |
| рафисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дуна |
| чима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p |
| бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили |
| је да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је п |
| еднута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, по |
| ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте |
| ојих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и дру |
| у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине |
| ји је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те |
| оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и |
| али судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капиј |
| , што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар коп |
| S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понов |
| наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете |
| е <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много |
| понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Француск |
| S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пр |
| сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа |
| ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на |
| на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар |
| га тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смр |
| е ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко к |
| који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна |
| и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> |
| Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили |
| о Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при ев |
| } Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видел |
| је су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву |
| аши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се тук |
| нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три |
| били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек |
| ата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз |
| рочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај с |
| вљен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— |
| је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали |
| х се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p> |
| се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; |
| едате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под р |
| од рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и љу |
| >— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те |
| нате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на |
| генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели он |
| јски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од |
| ишћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несре |
| си прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти |
| ет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само |
| о јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</ |
| {S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у |
| ; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим |
| к са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко |
| ким самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја |
| глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгуб |
| обила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су в |
| е.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну кап |
| , на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разни |
| к, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мо |
| напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: узд |
| , на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{ |
| ла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости св |
| половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, који |
| ју па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} |
| глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} |
| се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвл |
| не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, |
| Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно с |
| тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују? |
| по чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и |
| људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако |
| ре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, ко |
| накрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што |
| ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{ |
| ушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме пог |
| се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Тур |
| говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му приша |
| тало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову |
| брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зар |
| p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори. |
| {S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ на |
| и пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ћ |
| а и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ће |
| вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство |
| о се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку гроз |
| село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза му |
| тим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићем |
| маћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не у |
| е нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се тре |
| сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb |
| како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Х |
| ем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— |
| ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком |
| уда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који с |
| малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болов |
| авцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он |
| далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но друг |
| з реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна саните |
| нска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће м |
| е мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само ск |
| зносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вести |
| о о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а |
| у купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није |
| ођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је св |
| казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је |
| ских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а |
| да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} |
| кав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} |
| /p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту х |
| кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p |
| орника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти |
| отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до |
| <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле < |
| их општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ ве |
| {S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онак |
| лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледа |
| оји су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и с |
| е, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње ост |
| рошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им |
| ма старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред ње |
| а народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, |
| на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И та |
| епо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Мога |
| Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на |
| колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мен |
| ан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запита |
| у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед мал |
| а и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се |
| .{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерас |
| његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен |
| телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа мо |
| стире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку. |
| авио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се |
| као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му |
| мах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, е |
| аставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кр |
| /p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{ |
| већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> < |
| вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам |
| је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам м |
| о, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, св |
| одаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — з |
| га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер нема |
| авде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> < |
| али бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у |
| бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше у |
| а повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли п |
| ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута |
| ину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div typ |
| реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и |
| едити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо |
| ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да саз |
| би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам п |
| оле.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не |
| охватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац |
| ећ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета |
| ше пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, |
| ло.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тра |
| адна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су с |
| ивотне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, к |
| ло али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако |
| ру која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не ра |
| > <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло бла |
| оше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, поч |
| порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су уве |
| у раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ |
| вама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоње |
| ку противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, |
| о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свем |
| љи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка |
| окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује |
| чео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни |
| на гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, вид |
| и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и |
| мо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали |
| .{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, д |
| џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хо |
| је, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, |
| сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престат |
| .</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време |
| волверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га |
| <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на ј |
| Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отић |
| милија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, скл |
| рмијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја |
| товања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи к |
| што тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то л |
| агонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин |
| p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти |
| унија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> |
| у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређе |
| тави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не з |
| .{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за ру |
| ог воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— К |
| мо док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њем |
| ела се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је с |
| госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу |
| ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како |
| d>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине |
| па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На пр |
| једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која |
| оме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре ч |
| е маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сат |
| дморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично р |
| , да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Гд |
| је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се огла |
| спаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву |
| фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој ул |
| кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чак |
| кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чак |
| а се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која |
| појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две |
| и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са ра |
| е које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало го |
| у.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључ |
| ветлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневн |
| бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњани |
| Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— |
| ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их |
| јасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још в |
| з овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, так |
| ија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, |
| осу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први а |
| ротрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика м |
| одице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и бог |
| сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енг |
| , непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, веш |
| ане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани |
| а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n |
| се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла |
| свећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кро |
| ате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а |
| р поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим љ |
| старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их |
| лдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокаци |
| ата сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па |
| а.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други н |
| да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, |
| и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако с |
| са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на зе |
| на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У |
| она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа |
| први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка ста |
| толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним |
| и заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздрав |
| иста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голу |
| уседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb |
| вде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{ |
| S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро пог |
| међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, |
| вцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљ |
| ике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и ота |
| сића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених |
| уди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч |
| тарци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас св |
| поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу. |
| елезничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; дру |
| се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То кака |
| је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи пров |
| у цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она |
| те а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на г |
| два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који |
| мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по кора |
| дноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су |
| ја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблу |
| их.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим краје |
| ако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n= |
| пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној |
| ћи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који |
| би једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију |
| ено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разго |
| pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици наро |
| е улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светл |
| н, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке у |
| Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из ц |
| штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, |
| ом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у |
| ари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили прола |
| тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чино |
| не чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе го |
| , али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S |
| сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине С |
| а коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај |
| них лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која п |
| мој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која |
| здух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанак |
| о на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; кам |
| енерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвоз |
| ји се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која |
| једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама |
| га престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај клан |
| буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне |
| дове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пр |
| о и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској тради |
| , мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода иза |
| авала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином |
| тому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпрес |
| рила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у мла |
| уд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и си |
| ене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јас |
| је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад |
| ронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нит |
| еснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо |
| разном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, |
| ноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна |
| уљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијур |
| јима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који |
| е кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продир |
| по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, ал |
| о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из в |
| месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме |
| и и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ов |
| а отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</ |
| крајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изна |
| вним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу г |
| лоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове |
| да тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба ко |
| ој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и беле |
| она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава памет |
| но-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћили |
| троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимск |
| а.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, |
| ању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редо |
| дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, ј |
| ва, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад |
| ник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцелариј |
| ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он |
| тнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али |
| а и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S |
| и најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" |
| и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких |
| аробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске су |
| разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат на |
| сточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: м |
| звлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који |
| киња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе б |
| <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p> |
| нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрст |
| /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нис |
| о, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозор |
| таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То |
| ло са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излази |
| озори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана |
| дуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожеле |
| же њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери |
| S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још таја |
| Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица свет |
| ерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим к |
| и га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> |
| } Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повра |
| рај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знал |
| .{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо |
| ина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште |
| еки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а |
| у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси... |
| есу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати к |
| Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хт |
| ају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер |
| пола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак т |
| и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пр |
| вела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S |
| видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, |
| Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова ун |
| а парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чи |
| ваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми |
| Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="59 |
| начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толи |
| , које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забрину |
| пице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локал |
| рати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону ода |
| а, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћ |
| м колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, кр |
| е, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете кој |
| ратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљениц |
| уна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генера |
| рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије |
| ног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} С |
| вицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега ча |
| манда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој ста |
| степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од |
| ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довук |
| ји су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, п |
| тним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку забол |
| ребало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да с |
| ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мај |
| а.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пу |
| а поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржав |
| и и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили ра |
| војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има т |
| о какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта в |
| едини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од |
| едње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом он |
| анти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за с |
| се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да б |
| совима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника к |
| на, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим сто |
| м је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам в |
| ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му ј |
| ма и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су ц |
| ве кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невољ |
| ему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куц |
| за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, д |
| творити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као не |
| ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ств |
| ба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам сао |
| тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а се |
| ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, за |
| ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорил |
| > <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме ч |
| ла сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам с |
| че, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну про |
| као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под |
| ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p |
| ветлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима зн |
| ак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слуша |
| олину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, д |
| т и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густ |
| "478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено |
| т хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који |
| ио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од |
| а попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат |
| мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој си |
| бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два |
| рховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и про |
| авио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видет |
| , гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, |
| дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова к |
| ути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се |
| светљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, таја |
| ве планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме |
| ам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p |
| ђе у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела |
| је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана |
| их није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена пон |
| је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевеков |
| Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад д |
| трашнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и п |
| ахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које са |
| са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници |
| — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Т |
| > <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узн |
| о и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле |
| огли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прич |
| о да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S |
| ао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцин |
| ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедов |
| ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедо |
| ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови |
| ни око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете н |
| Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и |
| о је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} |
| м.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика |
| риликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предз |
| ила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која п |
| ро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да |
| ула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу отку |
| же се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак |
| роз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато |
| д извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се |
| мо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако по |
| х изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се в |
| ао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше |
| >— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у |
| а то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали п |
| е синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као |
| разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да |
| е својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и |
| ик и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је |
| вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а |
| својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дн |
| ош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војск |
| све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва р |
| ала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак |
| се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих |
| ани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке д |
| .</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које ј |
| Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај |
| роко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје туж |
| 412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „коло |
| још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књаже |
| че да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на |
| ини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> < |
| ска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, с |
| би и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује |
| а, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и |
| питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и пи |
| ца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; и |
| мо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> < |
| гане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасу |
| на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стакл |
| ебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она м |
| ам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— |
| ста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена в |
| p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља к |
| ам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те |
| собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре |
| н све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15 |
| н све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и |
| ше наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим |
| рпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници пре |
| ед нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћ |
| ким обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврш |
| едначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових вели |
| јеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и љ |
| приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен |
| /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих |
| ао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће |
| ла и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све |
| љуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче |
| смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, |
| гором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ов |
| сли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n=" |
| и се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} За |
| S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се по |
| у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — |
| ше собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb |
| чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секи |
| сује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковни |
| ити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се је |
| све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица |
| и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш |
| човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроб |
| прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо |
| из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S |
| дмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога |
| та.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још ј |
| тоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Т |
| са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и |
| са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око то |
| </p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p |
| и нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ |
| чи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми гото |
| коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже но |
| дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата |
| лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе |
| у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и |
| рну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гуш |
| уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци ве |
| материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, |
| њу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наи |
| е види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германс |
| поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо |
| х још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако |
| тити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучн |
| а Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам |
| ма, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још д |
| а је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице к |
| оја ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми драж |
| ним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} В |
| .{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под |
| који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухи |
| доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Па |
| на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су с |
| од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, с |
| свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они м |
| ело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи |
| , ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо |
| гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p |
| е може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарс |
| епознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, |
| гребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд |
| а њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је п |
| поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> |
| изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наст |
| лико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима са |
| пији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да |
| ик зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом и |
| едаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опе |
| м и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у |
| погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Њ |
| е а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајућ |
| а и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да д |
| кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је б |
| обом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих с |
| ита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме за |
| нијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и |
| ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче |
| се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> |
| адању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало |
| ла затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђ |
| мо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад к |
| али са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Мил |
| крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Св |
| та на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су поно |
| воју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с пр |
| о одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S |
| угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти с |
| са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, гр |
| ло, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па с |
| у на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под |
| е од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаут |
| зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима? |
| дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, |
| з гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници |
| о? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не |
| е са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казива |
| S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи с |
| више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се |
| смех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита сл |
| ње и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао |
| , одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> |
| <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у |
| ош увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је кло |
| чања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у кој |
| и?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао д |
| ких танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз |
| говарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, |
| тила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спушта |
| све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако св |
| n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак к |
| ио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.< |
| Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чује |
| ерава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — У |
| а, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас |
| лом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка |
| м.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S |
| ља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гра |
| ше но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломат |
| а пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приб |
| ова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{ |
| бе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око |
| дају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И |
| , нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, |
| тићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раск |
| — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у неприја |
| ошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњаст |
| артечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> |
| а самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене |
| , све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударц |
| их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то шт |
| ше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком |
| од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они |
| ао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар |
| з разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвото |
| оћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад |
| ше.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И |
| Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и ра |
| ећ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на пр |
| лата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пе |
| тара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника н |
| div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</ |
| у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо леб |
| p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна не |
| тољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те |
| протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри |
| пови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У он |
| ало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убије |
| на погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по зате |
| љене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грби |
| Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи |
| > <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозвол |
| се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту |
| це.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никл |
| старији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност |
| стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и дос |
| адине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, кад |
| <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сун |
| ама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрек |
| а осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p> |
| >То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је |
| планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Преки |
| е несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла |
| неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ |
| ицом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера |
| бланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</ |
| није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра м |
| д собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први м |
| све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње од |
| лице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзов |
| ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} П |
| етати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изг |
| справља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку |
| е у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и дон |
| ља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађута |
| Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико сам |
| кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да н |
| шанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију |
| успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="5 |
| с у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, в |
| уши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или |
| ашнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразу |
| својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржав |
| ореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, ка |
| ј се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као |
| , која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, |
| оследњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване |
| а ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, ка |
| о подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесн |
| отисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светин |
| едри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а п |
| и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као |
| ="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику |
| ма њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наш |
| ка један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав |
| им дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су |
| о.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ ок |
| и су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу |
| образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, |
| ашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вер |
| двикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица над |
| да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се саве |
| аздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже п |
| ји ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама |
| из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради порт |
| у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали |
| же главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му ум |
| се руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна пита |
| од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На ср |
| неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та поја |
| бјашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад пре |
| трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гас |
| вота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што од |
| ођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни |
| навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p |
| а реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осве |
| емена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је |
| Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, как |
| д умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегуна |
| овом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погл |
| доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице |
| одна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака |
| ужило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који |
| е улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у велико |
| о камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана |
| а, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама кој |
| а даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се |
| очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико |
| палили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Бо |
| авим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; ра |
| бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први да |
| а, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пуко |
| погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац |
| прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу |
| два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испије |
| лама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} |
| тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{ |
| ед тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изглед |
| набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под н |
| ране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним |
| ве шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене |
| ад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице ис |
| совске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јас |
| нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још |
| више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} |
| .</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полу |
| p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у |
| развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати |
| а, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, |
| и старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ н |
| од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај и |
| м која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је се |
| испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима |
| тоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и оти |
| један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А |
| поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p |
| мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војс |
| есет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> |
| ги оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао |
| ила је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се и |
| ла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам |
| д страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу по |
| } Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се |
| у, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зр |
| м његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме |
| Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те м |
| ри.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из д |
| се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се д |
| ва јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Офиц |
| ам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кре |
| ај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун |
| оња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> |
| и неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонуло |
| ина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим у |
| еника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, по |
| штајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родит |
| воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чарши |
| ; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем |
| о отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је п |
| аси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно од |
| ле којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изум |
| ојега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изум |
| у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у тол |
| коро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитла |
| леда светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопота |
| х прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове повери |
| дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада прич |
| ала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо |
| матографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склап |
| ма повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цел |
| шина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} |
| чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две |
| мо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се р |
| раља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћи |
| нутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости |
| на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних клан |
| атије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који х |
| са.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога |
| препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гаси |
| причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим мој |
| стора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} |
| коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у |
| Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— П |
| b n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрл |
| регазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а |
| p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благосл |
| штеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он туп |
| ца кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, |
| о где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите |
| ачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда |
| беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још |
| а примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида |
| историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском вој |
| еда опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одгов |
| да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одит |
| врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у |
| е баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки |
| зују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узв |
| ама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена |
| тања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа по |
| е мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртв |
| на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада зан |
| ти.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још |
| ти потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и |
| ати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже д |
| у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери |
| безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз ко |
| као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонит |
| јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="2 |
| ва линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим |
| етком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, |
| он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није |
| је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховн |
| пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не з |
| о саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горки |
| под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер |
| о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе м |
| пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз кој |
| ја се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва |
| лада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скад |
| неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто с |
| које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју |
| је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина гд |
| о још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред со |
| к, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? |
| је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин п |
| м га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу |
| сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо пр |
| рено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гл |
| з срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или |
| ацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војско |
| ери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје |
| а опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога К |
| ле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, к |
| и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве ар |
| е — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и |
| на лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео |
| кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизал |
| сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљ |
| смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, шт |
| а тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној |
| суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемири |
| претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букћ |
| и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да в |
| праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где ка |
| шти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капета |
| гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је |
| пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас |
| а, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело др |
| гу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, в |
| лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност |
| гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре проби |
| ање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала у |
| ека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан д |
| снута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слете |
| {S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, |
| видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.< |
| канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нис |
| не испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на ст |
| је ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијаке |
| але, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет |
| лека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених |
| ипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топли |
| непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала с |
| ји нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најза |
| се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике |
| би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S |
| е, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то и |
| згледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка |
| је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала с |
| орбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било |
| једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, г |
| еобјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двор |
| Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од |
| је се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или ј |
| е горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолик |
| у зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрн |
| точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, и |
| о која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, |
| а, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без на |
| /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима. |
| боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па о |
| ични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријате |
| ољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} |
| ље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једн |
| иваца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способн |
| е, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се |
| од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приш |
| >— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпор |
| где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли |
| и онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> |
| х унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, |
| још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало м |
| сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и ж |
| Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што |
| х осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја |
| љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо |
| нограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вал |
| му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n= |
| аћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а теж |
| ока мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по ту |
| ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш |
| неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање кр |
| виру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} А |
| ило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, |
| упа светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћ |
| са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне ул |
| Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак за |
| ад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам |
| знаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се |
| ула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе |
| их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крст |
| креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад |
| и потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се |
| вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овак |
| ишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, к |
| ао угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи |
| тријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да |
| омобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му |
| dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, г |
| о топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање. |
| а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут |
| утао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем |
| знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p> |
| а и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био до |
| и и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основн |
| во више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доц |
| , те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онд |
| гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама |
| ири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одле |
| азивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до бо |
| ако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш т |
| рпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тог |
| огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све ја |
| ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, св |
| асу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српск |
| станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи н |
| прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом |
| врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао о |
| измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе час |
| још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на груд |
| , дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи |
| огло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо |
| ну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам м |
| г.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прс |
| ију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, из |
| оји се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и |
| S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу ка |
| је, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре но |
| ра.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна |
| појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора |
| > и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „ |
| рва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије пл |
| ши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредни |
| е гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне кло |
| а.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима н |
| {S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена ср |
| ри у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у се |
| ри у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, |
| су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бунд |
| о пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, |
| их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} |
| и сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од |
| } Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве тере |
| јка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, н |
| анице те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен |
| колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после т |
| и; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу в |
| да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикуј |
| следња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Сла |
| е јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам |
| може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко |
| адала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, |
| себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, |
| као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних стр |
| а свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се д |
| а.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и наро |
| одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> |
| тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници |
| не.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и |
| Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Рус |
| рт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвику |
| ругога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина |
| м се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} |
| но глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколи |
| ланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> |
| тећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечер |
| војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да |
| ити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од |
| Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба |
| е могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило. |
| зблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори |
| еко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; ка |
| а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је |
| примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} |
| .</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у п |
| кве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Докт |
| те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога |
| дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна |
| ам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мисл |
| у децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох с |
| ео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који |
| се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? |
| > <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господи |
| оким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен |
| е овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на |
| , дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је с |
| је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и |
| м друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} |
| легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало поза |
| људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S |
| ао пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у до |
| зазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} |
| Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова |
| а настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што |
| ма себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И |
| сећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гл |
| у књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побоја |
| ам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи |
| Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јут |
| влачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен |
| {S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем д |
| чао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храб |
| ла кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи скл |
| ш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прош |
| ицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим |
| даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, |
| м те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, ко |
| , а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У т |
| ње реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је па |
| добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угод |
| ости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, |
| а, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је и |
| у црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што ч |
| се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке |
| е трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадро |
| јски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматра |
| шили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је ис |
| ко до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место ни |
| /p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и |
| азао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред |
| </p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило |
| ствовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из |
| ницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна |
| екоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> < |
| леком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> < |
| према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> она |
| </p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде |
| ћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не мо |
| о и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко |
| о некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му с |
| тарога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изгов |
| једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала |
| е бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су |
| да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Бо |
| уда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обеле |
| нове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb |
| после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана |
| /p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати |
| оклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине каза |
| лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрна |
| е.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила љу |
| м.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикуј |
| S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу |
| стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедониј |
| едва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли м |
| рлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, лите |
| ост сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али |
| е?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно |
| и пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помо |
| е са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај је |
| ој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што у |
| гледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета ниј |
| а злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивал |
| ња још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, јо |
| вот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да |
| ад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да |
| један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У |
| еговим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада |
| те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове |
| наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је но |
| ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањ |
| сово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако г |
| непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегун |
| ебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сир |
| ило на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуков |
| банчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чарда |
| d>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би мог |
| о сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао |
| га дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађиват |
| се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и м |
| ови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да |
| у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врст |
| иром отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријате |
| житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове |
| , капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас во |
| згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата |
| бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а |
| се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог по |
| ј пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се |
| контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> < |
| брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, к |
| ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика бал |
| ст њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су |
| ада се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано крећ |
| ада и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађе |
| се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да на |
| оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јеруса |
| ила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашум |
| па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и как |
| ћ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају |
| га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је дола |
| га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила одн |
| негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје |
| чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој св |
| не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад |
| илом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још је |
| моран и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чист |
| оле гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој по |
| удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди б |
| ол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи |
| и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је |
| пскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у |
| оје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан рас |
| озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо |
| м је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на зем |
| о још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, кад |
| астали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још |
| се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава |
| .</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p |
| ретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у |
| мо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не зн |
| ли, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од д |
| окисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновре |
| </p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је |
| шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту но |
| аша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Н |
| бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p |
| о оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним |
| едао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе ст |
| лико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се |
| повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта ву |
| по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не н |
| окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> |
| сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта им |
| и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и |
| е једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p> |
| и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршит |
| , ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретни |
| едамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо |
| бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове |
| о се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити до |
| и крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом ка |
| окој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче сти |
| која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају |
| подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст |
| које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, с |
| блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из м |
| се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвиш |
| {S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распук |
| кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало б |
| кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> |
| све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па |
| едино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве пат |
| у, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од др |
| не претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изр |
| е посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где к |
| има је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисм |
| те бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="24 |
| почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали |
| адула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегун |
| ва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране пога |
| 263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по ра |
| нимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену |
| аловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ дов |
| тече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком вл |
| ш овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он |
| м скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти во |
| трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу |
| ј пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављен |
| њу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још ј |
| Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком |
| два се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор из |
| онијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући с |
| приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило |
| ше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона мо |
| саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то |
| амо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и |
| елим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га |
| били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме |
| ворио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, |
| а мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера |
| дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем реч |
| уло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји кр |
| рили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине |
| воме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се т |
| ку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један |
| уги долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степ |
| а сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капет |
| ма и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о |
| има и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гро |
| шим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и в |
| у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p> |
| кама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу |
| је се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук после |
| само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се < |
| о иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газ |
| ња?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Р |
| коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала кра |
| љају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар |
| ћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назир |
| /l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуд |
| сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура |
| е одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, |
| ао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, |
| ћници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали |
| који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба |
| е и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица је |
| енима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватар |
| припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и |
| пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, в |
| а кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи п |
| само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му |
| еља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три |
| панога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуљ |
| се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блат |
| н, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> |
| дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш |
| ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се ог |
| борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у па |
| </p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом |
| ицир поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад в |
| > <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> |
| у ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одг |
| да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно оп |
| а пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што |
| же урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p> |
| водо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околи |
| а непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи |
| <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати |
| га позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око свој |
| вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно с |
| сарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида ист |
| без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад сам |
| оћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу |
| оји је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на креве |
| .</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Пр |
| ти га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је о |
| рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у ју |
| ир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину н |
| о везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозн |
| је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је |
| е, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме кр |
| га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> |
| м ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, м |
| резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду |
| цент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану гд |
| тељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза сво |
| и да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лиј |
| тине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордона |
| а, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за |
| епријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— |
| час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, з |
| S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p> |
| акве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — |
| .</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и с |
| — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуков |
| b n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не |
| , јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p |
| пе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, |
| лико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пеш |
| они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на |
| орбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и с |
| и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> |
| и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писа |
| а ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да |
| ог јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао |
| исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и прест |
| умом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично вој |
| </p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одгов |
| и то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступа |
| чик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо |
| С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћу |
| ио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је ов |
| пасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје |
| <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господ |
| петане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен та |
| ојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадр |
| ави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си л |
| им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути в |
| иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{ |
| утног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па расп |
| пушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са к |
| вога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војск |
| воје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто |
| скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, |
| тићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — д |
| траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока д |
| ује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима д |
| аб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграб |
| шалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Ш |
| <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! |
| ређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља |
| ите као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који |
| се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</ |
| > <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњ |
| <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем |
| коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири а |
| у.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... п |
| , прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су |
| наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p |
| ислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гл |
| бу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} П |
| д Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније река |
| жаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.< |
| ише не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковни |
| рским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војн |
| тра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућ |
| ску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком о |
| p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници с |
| ас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те пола |
| рете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем |
| иће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Неприја |
| ко је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао |
| /p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батери |
| чи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд н |
| пире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима |
| новите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у с |
| ује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успе |
| пријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одб |
| само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се |
| је око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p> |
| и још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину |
| имити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово не |
| ј батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p |
| служиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога стра |
| ске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да |
| љским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се |
| на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући св |
| ој обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој |
| ао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекос |
| јвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? |
| не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n= |
| <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, |
| е капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> < |
| капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе |
| n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви ли |
| апетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— С |
| ?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетан |
| као тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> |
| ромерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се |
| ?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу |
| му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас |
| е господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетан |
| овикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко н |
| тигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатин |
| авићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— |
| гао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{ |
| едњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засве |
| она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S |
| ашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ |
| приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мр |
| дрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај п |
| ложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телеф |
| који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власт |
| — Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине |
| па.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене |
| ти и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> < |
| аше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очек |
| његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, на |
| упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непри |
| о подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да |
| тиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, |
| <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески т |
| ва нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу н |
| ресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу |
| аге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше |
| тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану трад |
| којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад наб |
| дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од з |
| ред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и наро |
| чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; ув |
| 92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се |
| ици водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n= |
| ова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало п |
| а извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише с |
| а кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на ша |
| обом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <p |
| д кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести к |
| ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под ко |
| Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светл |
| већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља |
| вадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти |
| забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећа |
| све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићи |
| комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дор |
| > <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} |
| да та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повук |
| p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд пок |
| !</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да ј |
| , дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла ули |
| оји ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве арми |
| ије ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оц |
| угарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да ј |
| уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће |
| {S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други мла |
| кирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с |
| ромиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко н |
| ребало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је ис |
| а?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврну |
| атроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у г |
| узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали |
| атвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и |
| гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта |
| о не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и |
| на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба |
| кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда |
| тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровиња |
| а, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама |
| .{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени |
| три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S |
| е обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би кло |
| колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови ко |
| ске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под |
| и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Ма |
| 2" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца |
| у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и |
| е, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, |
| та чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и |
| официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="5 |
| Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овак |
| , не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља |
| и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те т |
| тово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Ва |
| све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и |
| ице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошч |
| да како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Кад |
| се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из |
| је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у |
| шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необуче |
| местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо |
| > <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта |
| а поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="14 |
| ата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периф |
| .{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојк |
| једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко |
| </p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок |
| на.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да |
| оји му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде |
| ијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али г |
| псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по че |
| њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао |
| пи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, и |
| !{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере |
| изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом д |
| : „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умел |
| стиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав |
| склањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га |
| стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да |
| ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја |
| p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са нес |
| и сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам |
| ељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени п |
| нима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни |
| ној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне стан |
| свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у |
| га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p |
| бхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бо |
| једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на |
| а му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је прав |
| дорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунч |
| еници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или сед |
| а преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме о |
| } Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме |
| ка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друм |
| .</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата |
| ини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен про |
| ње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из |
| ; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зи |
| о доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђа |
| раља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} С |
| аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и |
| утем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} |
| остире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје на |
| ош јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење |
| Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качан |
| ипада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало не |
| проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били |
| и верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њихово |
| </p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> |
| око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела |
| ипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гоми |
| о је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео |
| фа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својо |
| ело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања |
| доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске |
| нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да г |
| е историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти |
| и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице |
| и брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фро |
| , њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће |
| тим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у |
| е била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње |
| ћем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да т |
| утић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је |
| Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога как |
| и у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; |
| дали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још |
| } Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица ли |
| аулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићск |
| белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад |
| ишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима не |
| јом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући |
| уме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не |
| лила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, дог |
| незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p |
| који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се ко |
| је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колон |
| ницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли |
| ента па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и сани |
| тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опрем |
| једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и |
| ма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај |
| е вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да |
| га пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, там |
| еде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слуша |
| о сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а |
| иће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л т |
| чник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату |
| и, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са |
| је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста |
| земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да и |
| љком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} |
| танује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљко |
| сали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, |
| тижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге |
| а други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није п |
| је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глу |
| дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војво |
| и или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај њ |
| те много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчет |
| виног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три п |
| распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довоља |
| прекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као |
| ст топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена с |
| је извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу |
| — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаник |
| избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јаго |
| хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која |
| м мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим пом |
| ћ, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима неприј |
| још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога нар |
| тици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, |
| олејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку |
| оше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће |
| јим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у мас |
| адознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија? |
| ник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али ниј |
| огло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепе |
| магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рање |
| и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} |
| па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе т |
| од барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне с |
| чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише |
| м брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија пр |
| Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рање |
| дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са о |
| ирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушк |
| са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последњ |
| осле већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до |
| није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а ма |
| унђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — |
| по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак |
| оким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, к |
| Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А и |
| говор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништи |
| ском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте б |
| дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађор |
| данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска |
| а, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гоми |
| ек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, доби |
| тега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шапта |
| знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио це |
| сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> |
| прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар |
| p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прос |
| оменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости |
| и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најп |
| к далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и на |
| да.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом |
| астрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} |
| и морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још једа |
| /p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, |
| ашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометено |
| ила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају |
| ајзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Ј |
| це, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Појед |
| назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко н |
| који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један |
| вали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су |
| ловима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије |
| и су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се з |
| да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору |
| метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као |
| ему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на |
| еносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, |
| имир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, мла |
| вали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и |
| ка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све м |
| јама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ |
| ку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима сво |
| , људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S |
| начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су и |
| акрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи п |
| нка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кро |
| и воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису |
| ало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, оче |
| ђе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А м |
| ећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, |
| их витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који но |
| омбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се пре |
| орних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога з |
| азговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе |
| беглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, |
| о добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчел |
| заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо ба |
| ражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у с |
| ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели с |
| истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су |
| дине на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мал |
| мам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме |
| унав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се каме |
| на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана |
| ли у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али |
| једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице |
| а а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори с |
| није свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом |
| ед подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, |
| чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовн |
| ре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па |
| ко се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, н |
| мо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би |
| ам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници дода |
| савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало |
| љон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво |
| очио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа |
| ј разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао ј |
| не и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустил |
| творена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p |
| уђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није мога |
| ко да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо |
| буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, о |
| " /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то |
| — То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линиј |
| ки књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да |
| .</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној ст |
| Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећа |
| ек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући |
| беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести |
| вај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> < |
| тајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, |
| и — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман ф |
| јутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, уврат |
| разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, г |
| ио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У двор |
| зналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 ча |
| ик своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустрија |
| да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвику |
| ра, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место шт |
| љ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор |
| ле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су |
| ?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> |
| p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар |
| а не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо пов |
| адом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављ |
| под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и |
| аску Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једно |
| стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је о |
| крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p |
| оравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере |
| Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозап |
| } Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{ |
| оре, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су |
| рбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, |
| о чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и |
| официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростит |
| свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Ск |
| а, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетов |
| сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ев |
| кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кре |
| у и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са |
| м, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинско |
| да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један |
| х савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникаци |
| омобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојо |
| шина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора |
| пусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плот |
| ур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни ј |
| гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно ш |
| о је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из за |
| /p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намами |
| рашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да м |
| пљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде на |
| му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та бриг |
| е зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра д |
| штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> |
| {S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена насло |
| гон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон к |
| с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли пл |
| , кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новос |
| ађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослух |
| еноване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано пој |
| !“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми |
| е ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава |
| за, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то он |
| полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су иш |
| лова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно оче |
| е свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским суз |
| тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно оч |
| ије могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Му |
| и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си за |
| је се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, |
| век, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз мно |
| тама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће |
| балом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа |
| У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{ |
| пе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће |
| му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Јед |
| иле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна |
| а, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} |
| на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, |
| е журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то ис |
| помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу |
| да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко |
| а и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је дру |
| е коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одист |
| ?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисм |
| Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, к |
| дње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, ј |
| покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз |
| е онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.< |
| ар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му ј |
| онта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба ко |
| да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите |
| ња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом |
| же телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и |
| ај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са ови |
| је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори о |
| лити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива |
| јде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који ј |
| {S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.< |
| ролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, к |
| без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би м |
| ци његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је нег |
| уке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања о |
| ожаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте гла |
| лашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или |
| и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Виде |
| и и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — он |
| о чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476 |
| коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни |
| авукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те |
| приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који |
| ојима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А т |
| лећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртв |
| коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Ц |
| ешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ |
| .{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском вој |
| м да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се |
| векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се доглед |
| , да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{ |
| 1" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свеч |
| 320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пр |
| ли у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио |
| роз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и ута |
| ти ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковин |
| ара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путе |
| е више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чека |
| мни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута п |
| атајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прил |
| ронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се пост |
| сти споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком |
| ни једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не са |
| е овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутн |
| них којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте к |
| .{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен поче |
| </p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме ј |
| ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа т |
| све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да и |
| ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко |
| бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам |
| а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имал |
| унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто по |
| и ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} |
| .{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми |
| , оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка |
| а безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стр |
| p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чи |
| се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријате |
| рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на |
| и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогу |
| жа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице |
| ме о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; |
| тачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са нез |
| о, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар |
| че кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малак |
| то небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не з |
| познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, мо |
| овине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што |
| > <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?< |
| одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опази |
| м већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак ди |
| о мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ гу |
| азгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и д |
| ви како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намест |
| е суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред ве |
| е, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крв |
| >И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n=" |
| еждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејав |
| даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећем |
| да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржа |
| p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имал |
| S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до |
| а жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући оч |
| е прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расип |
| а да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећ |
| бог чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила |
| се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се |
| , све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, |
| о спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одме |
| р и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све |
| је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала. |
| вањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се |
| ма наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано сл |
| ља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може д |
| улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз |
| сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично п |
| смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која |
| вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила гла |
| азних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко |
| се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један друго |
| ле на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под м |
| n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у |
| овање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ће |
| окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ кас |
| војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу. |
| леко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли пр |
| пела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p |
| уку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Т |
| ак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешник |
| набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места |
| а би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз |
| а прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани |
| > <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан |
| професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као |
| су, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је к |
| вучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то |
| детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да б |
| и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима |
| те, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; к |
| ења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид |
| о потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот. |
| нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки теж |
| ла, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве ва |
| , које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом т |
| </p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењи |
| у испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњаво |
| ре као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим ж |
| ветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејас |
| а који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој к |
| општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек разви |
| е остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога ваго |
| твари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајал |
| седела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче оп |
| чку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о с |
| ти и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гро |
| тином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а |
| вати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излиј |
| ани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубет |
| ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и дого |
| узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наста |
| ама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штит |
| мо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују н |
| ле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те! |
| топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске |
| а се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по л |
| а?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све |
| , поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из |
| > <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало |
| влачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и вла |
| кана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаска |
| своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, прежи |
| у а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на к |
| ављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатам |
| че мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за |
| оји га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, |
| и голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кр |
| и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и п |
| време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће г |
| тићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се доч |
| после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на |
| е где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу |
| вскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак |
| </p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђене |
| не стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази |
| у пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И |
| једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и |
| ља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зеле |
| пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образ |
| а Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладн |
| на је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те |
| у под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи г |
| своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошл |
| , прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са ра |
| арана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упут |
| ме мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуп |
| ужнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло |
| ма одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десеткова |
| > <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао к |
| једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да л |
| ским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослобод |
| ндом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао по |
| је и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачен |
| лазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Де |
| дом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негд |
| сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би |
| изовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишо |
| орам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, |
| ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у ма |
| кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збиј |
| рви много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто бл |
| врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очек |
| е, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне кој |
| ртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на кос |
| рођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када дос |
| низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засеј |
| ојим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у н |
| им падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом |
| /p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још за |
| и воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз |
| мо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло |
| ћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија с |
| жи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у |
| побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлот |
| Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомили |
| еларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређе |
| } Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те |
| мо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А к |
| ти сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама н |
| " /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси к |
| ала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Св |
| највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, кр |
| д о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се |
| задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној п |
| а вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је |
| бијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барј |
| четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе он |
| е у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон з |
| ких мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, |
| у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у да |
| коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази |
| нила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам |
| она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитв |
| е може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пад |
| љачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће п |
| а и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И |
| снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају |
| а а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и |
| уло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; |
| над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак н |
| гли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви |
| етком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара |
| n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и п |
| а.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом |
| овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре |
| суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ д |
| , загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну м |
| а се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио |
| ицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле |
| лазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали |
| о поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, т |
| </p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> < |
| полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Дале |
| е у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p> |
| у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој напра |
| више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз т |
| ше га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из |
| сио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте к |
| и под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати с |
| а, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као |
| Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шап |
| е се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</ |
| ојма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи |
| оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је т |
| о, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко рас |
| јим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Си |
| } Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је д |
| тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно |
| ека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртва |
| .{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко |
| јсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капит |
| аварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли повер |
| оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахн |
| снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна по |
| одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико п |
| ља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, |
| Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S |
| ам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, оном |
| живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резиг |
| је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске |
| ути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће |
| м се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једн |
| у.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под но |
| води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочар |
| праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајн |
| астави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је |
| већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни |
| ћ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; |
| рпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, |
| ad>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила на |
| <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без |
| После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може с |
| даљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо |
| ма ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обав |
| гу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треб |
| град, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио |
| ли само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад бу |
| сећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећа |
| и хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила |
| е и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче преда |
| по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давн |
| таноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајн |
| амагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ бил |
| рај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обеше |
| уке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди гото |
| као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{ |
| раћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и |
| поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се оду |
| но га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, |
| м стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих |
| кушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> |
| овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> < |
| т за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сут |
| што мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио |
| нисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често |
| нцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро ск |
| {S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине |
| и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, н |
| свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по ко |
| ојницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу |
| се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завешта |
| Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу |
| а тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима |
| , грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би |
| е њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајм |
| је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те |
| обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, кој |
| ије издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно с |
| четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, приби |
| ена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, |
| и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме ј |
| ст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откид |
| S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</ |
| не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Уп |
| о играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну |
| номе крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свир |
| и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не |
| ћа, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро иска |
| кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће |
| кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, |
| на.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, |
| но кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомил |
| е, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомил |
| иснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна је |
| о, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</ |
| куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по дв |
| е и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла |
| близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једн |
| исам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се уми |
| ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим о |
| кли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Кад |
| једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, кој |
| ио ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелн |
| о падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— И |
| и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А о |
| <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторит |
| из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и |
| о не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Гос |
| и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу |
| паде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу |
| еву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по |
| Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину јед |
| еки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, |
| рало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао до |
| су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању з |
| а Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} |
| подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухвати |
| године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описим |
| нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија н |
| сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати |
| } У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали |
| езницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на пут |
| p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, в |
| а.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Вер |
| а порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? |
| лате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге ск |
| а, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и куће |
| осадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребн |
| е неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише |
| рате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.< |
| ="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!< |
| Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топов |
| ре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још |
| н носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има |
| благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112 |
| није, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам о |
| , у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она |
| , да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и н |
| , може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{ |
| слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n |
| ам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо. |
| е по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, т |
| свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о |
| ша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="15 |
| е да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би усп |
| која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{ |
| и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаг |
| ути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример |
| ча, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толи |
| сматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге ко |
| хивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније |
| обођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољ |
| понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по ко |
| то... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једн |
| заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он |
| даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прв |
| су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље |
| имер, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све |
| Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мис |
| ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p |
| рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека |
| Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим |
| ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки по |
| и је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају на |
| ... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња цер |
| S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у д |
| ок ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, |
| ер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стиза |
| А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да ј |
| ак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали |
| седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> < |
| олије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олак |
| два одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо |
| ка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, чес |
| .{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки |
| рвога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут п |
| ли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и и |
| нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли зна |
| е армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се |
| све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водим |
| зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да и |
| каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да |
| мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, к |
| лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Рад |
| емо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредн |
| и данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} |
| з набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмар |
| ли.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште срп |
| блим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гроб |
| тра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више. |
| и код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одг |
| подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S |
| пама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру |
| кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствар |
| и из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на свој |
| их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> |
| дан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} |
| итала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако па |
| > <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и п |
| о стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на см |
| за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> < |
| /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S |
| е год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема |
| вављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и из |
| мео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рук |
| Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама |
| > <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко ниј |
| p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад |
| са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Кас |
| га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по пр |
| Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле сп |
| јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, |
| брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао са |
| вују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њи |
| а путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену |
| ило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој |
| p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера ко |
| који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> |
| а је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао шт |
| е но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који ј |
| витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шт |
| би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, |
| {S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни |
| се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да |
| и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако |
| у човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S |
| ао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Она |
| p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцка |
| није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за |
| екао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разгово |
| — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, з |
| ицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена жив |
| е малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што |
| талну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице |
| министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући теш |
| то, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући раз |
| о обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</ |
| една жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, пре |
| рада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу |
| еднутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је |
| а цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, т |
| смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и з |
| утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита к |
| орити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном п |
| је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљат |
| не просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате |
| преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авл |
| </p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана |
| ерења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда |
| а би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ј |
| пасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — |
| ам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти г |
| и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редо |
| онтролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Са |
| нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство |
| блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапе |
| аредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резер |
| мо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу |
| од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га б |
| иле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу |
| не, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једн |
| и, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо је |
| и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, ко |
| идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвор |
| а то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је К |
| је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао |
| азар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да |
| пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они |
| фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био |
| , слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам |
| рова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви |
| м граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњи |
| е нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n=" |
| ла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем п |
| ав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, |
| да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробуди |
| сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих реч |
| — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију |
| да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам |
| свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чвр |
| вата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашћ |
| онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, |
| у, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских |
| пет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брај |
| му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет |
| се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</ |
| празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорн |
| детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, за |
| евску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, |
| је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се оту |
| иско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар |
| у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђен |
| рме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју |
| куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; |
| и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам |
| за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак ид |
| ли а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће л |
| рлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица |
| /p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сирома |
| реноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме ка |
| брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде |
| те се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, п |
| тупате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по кан |
| леб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је |
| леда хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити ш |
| спустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блат |
| м у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њ |
| рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да са |
| ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућут |
| и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи |
| ме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би мога |
| ући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та гус |
| едан мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, |
| е:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дан |
| акође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би |
| која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ |
| ом правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред со |
| мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу |
| еће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира |
| све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> |
| оше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Т |
| , ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с |
| ба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„ |
| а похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и |
| само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за луло |
| око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим при |
| среће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="4 |
| заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар д |
| и се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам ли |
| рке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далек |
| е зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Р |
| изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни |
| и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављ |
| } Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи пр |
| у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и |
| сиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломи |
| да и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак неприја |
| реме тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само к |
| је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем |
| а велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш т |
| је али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћ |
| и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га бо |
| и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пит |
| умлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас |
| отегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити |
| ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору траж |
| сте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напр |
| а разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запит |
| } Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи г |
| Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или |
| процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и д |
| нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фро |
| ани друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзиру |
| ="SRP19201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа |
| али тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у ј |
| дне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово приви |
| Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} |
| S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ |
| коро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне |
| ј ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — |
| ћи да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, ко |
| пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, как |
| е које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p |
| копа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молил |
| предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ |
| чиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист харти |
| гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ућ |
| ре; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> |
| та како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми с |
| кав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на пре |
| осле помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, и |
| у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Ср |
| молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно |
| пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам |
| и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, дан |
| изва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{ |
| гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама |
| тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} |
| — Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам |
| професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отиш |
| јао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, |
| , мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и глед |
| се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е о |
| кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрет |
| е да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?< |
| распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две |
| у туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља по |
| 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да б |
| ашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и освр |
| у дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саве |
| а жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна |
| м. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак н |
| нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да |
| говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној |
| а се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи |
| будише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам |
| и му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но шт |
| да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степе |
| оћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степе |
| ин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим |
| робавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да |
| денике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њих |
| ији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, јо |
| им заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевр |
| а онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стр |
| /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, а |
| ете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављ |
| , зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Друг |
| који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као |
| олује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпо |
| о а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} |
| е да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљ |
| едузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном см |
| Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у к |
| песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> |
| же, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави с |
| какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из ре |
| мрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да г |
| свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонул |
| е село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може |
| нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле |
| погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутс |
| тка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој прили |
| е бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлаз |
| ли пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арн |
| ли од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, |
| тетом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од ку |
| тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од гл |
| /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, н |
| рштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао |
| /p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Там |
| звлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, ту |
| улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене |
| теље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми. |
| м дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је |
| ви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, ко |
| а су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице |
| где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у ча |
| акалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забра |
| и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оруж |
| мо то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од |
| адија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пре |
| српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представн |
| ћ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Станов |
| рим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S |
| ки летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ н |
| пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарск |
| е до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор |
| у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузд |
| ном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ заг |
| разијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме ца |
| е но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који |
| није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p |
| о жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и заст |
| а овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багр |
| н? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склони |
| а на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ ма |
| га вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе |
| {S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину |
| гличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у |
| /p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песим |
| аде и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњ |
| <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизи |
| мором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз |
| Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи |
| > <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет нај |
| која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па ј |
| преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да |
| ио заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам пов |
| шила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> |
| тва, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} |
| је вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави |
| ласти и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласов |
| чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре н |
| анова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред п |
| која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним стан |
| , нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила це |
| } Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Ка |
| ио је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лек |
| је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћ |
| е у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и |
| > <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање |
| ораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места |
| богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар |
| пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управ |
| Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да л |
| „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били |
| озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n=" |
| у поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући ра |
| са код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препу |
| и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један |
| казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се о |
| бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код |
| вљају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде ил |
| е буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело |
| што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио |
| , пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које |
| дступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне К |
| а се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу |
| аспитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и |
| Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> т |
| ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли |
| мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се ма |
| дмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да |
| гово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, она |
| ана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> |
| ј друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, ал |
| дњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код |
| скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибир |
| по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме |
| тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да |
| или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога |
| о га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, |
| ла је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела |
| чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да |
| е побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— |
| м као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а |
| ај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у ду |
| нски пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога |
| ије могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду |
| } Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким дру |
| од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се |
| ве са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и у |
| ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у к |
| к, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још |
| јим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара |
| .{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним |
| , само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оц |
| е претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попре |
| Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност к |
| сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Ј |
| ја протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је вели |
| еда најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топо |
| ва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође јед |
| сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу |
| варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кро |
| њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше |
| све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопшти |
| какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ип |
| иљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо изми |
| ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој о |
| ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањај |
| је један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — |
| начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{ |
| де изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизија |
| на! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је еваку |
| дњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она н |
| е мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код тр |
| мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n=" |
| који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железн |
| >Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису н |
| одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон к |
| стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још оста |
| зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="46 |
| у.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призре |
| сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти т |
| неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворе |
| су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код |
| ти, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на |
| овне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама какв |
| ли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа сто |
| еђ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немају |
| бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би |
| изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите |
| ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан |
| поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и |
| њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> < |
| га имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе с |
| која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се |
| још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и |
| од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ |
| отињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подр |
| а већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један |
| е испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{ |
| ућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка |
| таклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрв |
| ву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из б |
| и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест |
| м се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{ |
| може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рек |
| лу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушко |
| оподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило |
| че покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгле |
| љи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n=" |
| упа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.< |
| ећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе с |
| не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на с |
| лници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на |
| хова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p> |
| а не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели тре |
| ан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу |
| омо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из је |
| крчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих греш |
| „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је |
| к отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Как |
| салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је |
| није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бит |
| и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не |
| и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утис |
| и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допир |
| етнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим |
| једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматра |
| рава се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у |
| акло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављен |
| им патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујн |
| преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће пос |
| на да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које ј |
| ах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у саста |
| а видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту |
| јна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражит |
| о оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утиса |
| е могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране. |
| жи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, |
| а ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> |
| и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, се |
| е, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом |
| аме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гл |
| е од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима г |
| и дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се |
| анцуске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила |
| ст, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове изб |
| го мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила |
| .{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S |
| ни добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, мо |
| аскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p> |
| ла, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор же |
| лонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола |
| } Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па по |
| Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак о |
| да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутр |
| или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила м |
| њи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџ |
| не натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по кака |
| <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазр |
| добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незна |
| ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога нар |
| рвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то. |
| емирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а з |
| свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко урив |
| ажава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па о |
| гла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је |
| у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо з |
| , још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом |
| а.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у то |
| ори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зид |
| се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих р |
| ију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, |
| ој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама. |
| ра која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га |
| и Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се неку |
| } Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак вој |
| S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то |
| деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, је |
| ора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и |
| која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под удар |
| p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S |
| а опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их н |
| већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места б |
| ти на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче у |
| ла усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре т |
| угог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хт |
| едном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву |
| о је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још с |
| ом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог |
| изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мр |
| на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикива |
| говорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па |
| и филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена зве |
| свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да ид |
| ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак за |
| му и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или |
| дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>К |
| има није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p |
| b n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салоним |
| који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас в |
| тисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прил |
| цира, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читав |
| на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој ка |
| S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву |
| ићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, к |
| ија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубо |
| лаве и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се |
| е очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенило |
| да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се |
| ли се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је па |
| у која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — разми |
| но <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитул |
| и везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњ |
| синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствар |
| о се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је |
| помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуц |
| ине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чу |
| да је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мор |
| у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан |
| х снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла и |
| .{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека б |
| питивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био |
| ала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, |
| едан мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке г |
| то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} |
| би главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Би |
| гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сру |
| настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на про |
| аса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, над |
| страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не |
| тире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули д |
| ешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, |
| ну везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица |
| али по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ с |
| тле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и пла |
| умраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са к |
| ше умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава п |
| то и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p |
| ре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас |
| ајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у ду |
| дарима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све |
| ш једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац |
| е улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улиц |
| друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја |
| догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогоди |
| ан гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје и |
| ћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла. |
| ноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</ |
| на мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24 |
| мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела сла |
| ље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавил |
| а морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час |
| те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, вој |
| која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на дв |
| нима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур куп |
| оведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да о |
| а тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи |
| у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и гос |
| .{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља |
| пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неко |
| косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пр |
| чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мо |
| друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који |
| д немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на с |
| алеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с не |
| кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар о |
| и сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајућ |
| је могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у |
| нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушк |
| еној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, не |
| утне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног |
| ог.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а |
| е једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него |
| астртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да пр |
| S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се |
| им и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице |
| м, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистр |
| у, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим ба |
| гона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу |
| бини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Н |
| итељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се |
| топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а д |
| и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неко |
| петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је неш |
| Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред н |
| ружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> гл |
| стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који |
| м тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; |
| о, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и в |
| чекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи |
| се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега |
| обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и |
| , мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око м |
| планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном дец |
| под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="2 |
| а догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза |
| шли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеко |
| оњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за шко |
| е водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас |
| што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од |
| повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве |
| е?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри |
| тало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и |
| ка врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S |
| } Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, к |
| у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличнос |
| азио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљ |
| рији, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи мет |
| обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене в |
| т.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год вод |
| ку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу |
| за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када |
| .</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускињ |
| гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне ж |
| Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с |
| ом набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који |
| не на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бо |
| ч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе |
| прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она ка |
| о још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода ста |
| к, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указ |
| и речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске |
| овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пр |
| сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју |
| ше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали св |
| е се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разгов |
| ним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео ла |
| је било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа |
| на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, поче |
| њем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линиј |
| родире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увел |
| е ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; |
| муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пе |
| ори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао |
| ир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићим |
| заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање. |
| униционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких про |
| а енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заос |
| и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу |
| и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртн |
| ва да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Н |
| ије то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера дав |
| опље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају |
| сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале |
| и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и приг |
| ај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који |
| <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га раз |
| је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— |
| S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, м |
| е од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баб |
| атоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допу |
| врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и ње |
| речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу д |
| над Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патр |
| е граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Наста |
| е бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог ј |
| Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о |
| ше мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да м |
| нака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и |
| S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом мо |
| светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва и |
| мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису сме |
| ли на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато |
| , некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне |
| спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, освет |
| авну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мрав |
| дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па |
| се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај |
| читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих пла |
| клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце |
| н тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегда |
| који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, |
| а отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, по |
| главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и чет |
| ме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, са |
| осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред |
| сти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком за |
| ких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме имп |
| чића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлост |
| прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — св |
| чнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ва |
| } Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним р |
| ова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забр |
| он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студ |
| тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра |
| а више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава |
| као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и на |
| њава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; о |
| мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су |
| ља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S |
| — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара |
| амо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други п |
| и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На ти |
| врани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправит |
| ноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни в |
| {S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле |
| а селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред бл |
| ике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју |
| надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; |
| страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обоси |
| дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које |
| дире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око |
| је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се то |
| ан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе под |
| е жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.< |
| е тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао са |
| /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не |
| ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и ис |
| тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећ |
| ање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови. |
| ти, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати |
| које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ва |
| а три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појав |
| квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су |
| ви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, |
| и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипа |
| , те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао прим |
| } Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу по |
| једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и пла |
| ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда не |
| то једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној |
| шко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијс |
| откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло |
| ош не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла |
| са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадаго |
| ра се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и пропи |
| т; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни м |
| нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и |
| оре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све |
| прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> |
| ини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и |
| ј су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се франц |
| ме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, |
| цала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина с |
| head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, ка |
| амиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, тр |
| рива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила |
| и отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само |
| га коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још сам |
| <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу о |
| рено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са |
| стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна |
| дин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена |
| ред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом леб |
| лела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни с |
| , воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са у |
| јатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежи |
| и!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А |
| топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још ру |
| те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд п |
| очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савл |
| {S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p |
| а је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по |
| мобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у ко |
| ла, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају г |
| око уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла |
| унци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће би |
| е непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се то |
| јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам |
| а, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} |
| и промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и руши |
| х паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао |
| а леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под со |
| а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле |
| ропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе |
| се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— П |
| су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као опра |
| фане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа. |
| <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се |
| и се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, б |
| ном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села |
| ка позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. |
| -Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у до |
| ајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још мора |
| аринске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака |
| се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ |
| ејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава пр |
| цртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао |
| ик, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла |
| ује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природ |
| ио би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Нас |
| даније сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су ма |
| ицу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, с |
| да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске |
| Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би |
| су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, мал |
| .{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која по |
| пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једно |
| асно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их |
| било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најуж |
| била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било |
| једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове ов |
| арност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племени |
| аш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, де |
| пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом. |
| владати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом ра |
| сина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанстве |
| ао блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Т |
| " /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна |
| е дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као д |
| у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица с |
| гедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и је |
| љом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином са |
| том у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично с |
| Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да на |
| ња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ |
| је стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле |
| неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — |
| вића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и |
| не прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и |
| гледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из ње |
| хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понуд |
| м напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку неш |
| напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што |
| која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору |
| це од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане р |
| тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња |
| негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастр |
| борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до |
| е прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слобод |
| маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} |
| пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад |
| себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужи |
| избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак њег |
| едне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, |
| не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, кој |
| штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије |
| љајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира |
| Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало јед |
| веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних г |
| "503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, сл |
| су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадран |
| х настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за од |
| су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад распли |
| не прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисл |
| овину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули |
| пу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бив |
| дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да |
| ех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутар |
| <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и |
| вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога позн |
| аљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око |
| уго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватр |
| гов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, прост |
| би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије |
| у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили |
| ришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на |
| о гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у кој |
| , човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он |
| ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{ |
| уђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле за |
| ине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далек |
| је сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну н |
| вцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли |
| е као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедиј |
| љама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању |
| S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедн |
| боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У |
| мунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим прис |
| о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена |
| ови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отиша |
| на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врст |
| ије и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S |
| вук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И ка |
| са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо мест |
| ана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан |
| и бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који |
| товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је |
| странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где |
| ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мај |
| у, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво де |
| сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S |
| оћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, |
| ала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да |
| ни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— М |
| се терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дан |
| ине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова |
| ја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угле |
| х којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, |
| х руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које |
| ћ, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине |
| изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што |
| х крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси |
| ере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, ажда |
| ала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о н |
| S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрач |
| ста по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе дв |
| још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле |
| или смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно н |
| иковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога |
| у.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак |
| родирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску из |
| ивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање |
| ам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb |
| ју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то |
| уо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> |
| у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним |
| е војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом ц |
| сао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Нар |
| смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку јед |
| га је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслуже |
| већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се |
| вара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту |
| арош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касин |
| нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њи |
| но, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се |
| >Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" / |
| ад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај |
| едан метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити за |
| рховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском прав |
| е коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске меха |
| ла је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!< |
| мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p> |
| лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче |
| ских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охраб |
| ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Нећ |
| вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава јед |
| њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар |
| итраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушк |
| висмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} |
| дали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрање |
| пају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и у |
| м, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— |
| {S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет |
| но остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> < |
| мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да |
| де би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} |
| рњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оц |
| зиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! |
| је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, |
| начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема кр |
| /p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким ми |
| :</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у о |
| м гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, г |
| запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра п |
| а, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у з |
| кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела н |
| ице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле |
| ине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлука |
| о и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијо |
| анака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне ули |
| к тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навука |
| афској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских н |
| , радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p> |
| и се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору. |
| је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређу |
| и кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја |
| ово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, п |
| ом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли |
| ле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој |
| сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је |
| професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које и |
| о сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било |
| орелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпр |
| љали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када ј |
| ана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, н |
| сао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми |
| .{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је |
| преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а |
| И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у |
| да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора би |
| /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами ева |
| ло час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина к |
| ј вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и по |
| и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није |
| су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њим |
| а, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врхов |
| воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} |
| и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе подне |
| з Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Пришт |
| појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби н |
| знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</ |
| ном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се оп |
| ије требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине |
| нео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се з |
| и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пу |
| а конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерен |
| спуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мра |
| ше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол |
| србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер п |
| а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али н |
| /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само |
| забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S |
| рави у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело |
| љају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снов |
| черњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце ве |
| речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства |
| пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пеш |
| м осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је |
| андант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова |
| ртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакањ |
| апредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одсту |
| о и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара |
| амакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело. |
| дећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као нов |
| шкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, об |
| ицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се |
| "552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га ос |
| он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и к |
| ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске ули |
| осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева ј |
| могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из с |
| ре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" |
| х је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према и |
| се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} И |
| и типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред в |
| књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је матери |
| вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике м |
| дну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Ј |
| и предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога |
| је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једни |
| з узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p |
| крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још је |
| у од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Ја |
| канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и |
| адар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би |
| обичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за је |
| ад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако за |
| ој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона н |
| двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} |
| цир чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> < |
| или и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> |
| езан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, за |
| е напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И |
| ри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекал |
| </head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и |
| еном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлоз |
| шу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и |
| ветина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које с |
| сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају |
| у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега |
| ници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља |
| у а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће |
| сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо |
| разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је |
| гли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали |
| орбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није о |
| идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стра |
| ти крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целив |
| уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос доглед |
| ају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима ко |
| знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело паник |
| в које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко |
| и ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за час |
| ача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је би |
| <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на |
| тање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S |
| учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Шт |
| са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> |
| другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својо |
| један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шир |
| у; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, ш |
| огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли |
| токе а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседн |
| роз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црноље |
| Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића |
| .{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртав |
| зини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразум |
| је према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних с |
| ело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе |
| ењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рука |
| ета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као не |
| орима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бац |
| и.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је бил |
| су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле |
| з власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомо |
| овор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не че |
| а 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шап |
| уклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — понов |
| са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак по |
| сне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова збер |
| трпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају с |
| дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за |
| ане штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први с |
| ега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами о |
| х очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица ма |
| овијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а буб |
| ле, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен про |
| даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и |
| од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено пову |
| нутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су |
| елник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и |
| ше да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те ко |
| е заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сад |
| спунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, в |
| пољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама < |
| ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних ко |
| опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији |
| о крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и |
| је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да |
| 31" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећа |
| им данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачк |
| ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пр |
| кцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би зад |
| за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још п |
| Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у |
| ветину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих се |
| крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма по |
| ?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, а |
| е: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, |
| ији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабд |
| а, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и а |
| мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је |
| другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, |
| а где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у |
| лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом |
| српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изна |
| ојом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, ја |
| нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд |
| тпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, |
| о леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које |
| војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од |
| ојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији |
| о крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а ко |
| ше стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се |
| живела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети |
| им поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли о |
| и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црп |
| дашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола на |
| виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, ко |
| које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница |
| да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљ |
| о се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанс |
| атран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све вел |
| слов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као исто |
| румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S |
| ово доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, гд |
| према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p |
| и дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето ва |
| а како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или |
| > <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз п |
| самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Срби |
| :</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва |
| ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго |
| а чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веж |
| правиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама |
| елео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако нека |
| м):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и |
| </p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — |
| рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхра |
| качио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма каз |
| других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, на |
| их а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које |
| до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми ж |
| главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} Д |
| осице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђ |
| е обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, ко |
| гама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо |
| сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа п |
| се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом. |
| една држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> |
| али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на |
| <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под |
| је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зрак |
| ме би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и |
| ца.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворен |
| погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још |
| обом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући |
| ења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да |
| то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли |
| Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У |
| скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше |
| још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или |
| ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су |
| оварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, |
| ргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</ |
| ици, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, ст |
| еца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} |
| ава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели |
| аја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, посл |
| ослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију |
| или би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште о |
| ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се сли |
| едузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војс |
| у крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно ж |
| адога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, к |
| те.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један млад |
| Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, |
| ог тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када |
| сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, уча |
| е хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног |
| тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Ал |
| азговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине б |
| рије једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и исто |
| е ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" |
| зговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архив |
| снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замиш |
| месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен |
| мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог |
| се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас |
| и и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводић |
| је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашл |
| ако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек пред |
| стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима |
| е у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — п |
| превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не за |
| елников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће фран |
| ечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по куку |
| џбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, |
| еоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола пре |
| ј тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме н |
| дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Спо |
| у као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у |
| а са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплата |
| ју као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, |
| ости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је пос |
| ине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је |
| а била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сам |
| које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да саглед |
| лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви |
| амару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} К |
| ће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међут |
| издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, |
| мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала ле |
| .{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло с |
| ли?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не |
| но бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су б |
| ља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" |
| ујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, б |
| ад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати |
| целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Ве |
| с био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? |
| елом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба |
| ли прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво уг |
| силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb |
| у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у мо |
| је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји |
| јанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор |
| у, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> |
| и неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пр |
| превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се пло |
| оја је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— |
| м механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало го |
| које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све |
| олуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била п |
| нутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кр |
| чка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана ј |
| ати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих има |
| ик и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Она |
| рокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозив |
| турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од |
| стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капета |
| е у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом |
| чећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаш |
| већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосн |
| неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од с |
| један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице он |
| нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до |
| погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом |
| спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p> |
| их турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три |
| нога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила крово |
| ничном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, кој |
| лики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му ко |
| егунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред |
| ћ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, по |
| ћ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним |
| о тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у кру |
| се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и д |
| азнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тас |
| е скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српс |
| ом тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек п |
| крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожнос |
| и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада |
| ађена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи ка |
| ов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једно |
| ашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе |
| ајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од А |
| е у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} |
| у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој нај |
| S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, у |
| тави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве з |
| е грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану |
| си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се ис |
| траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који зави |
| узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и та |
| борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен бел |
| а, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила |
| је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Ал |
| и своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт |
| дан из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распит |
| .</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.< |
| љане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије |
| не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој |
| и <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p> |
| дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разорава |
| пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пр |
| о одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти зе |
| у они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики |
| ућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом |
| ућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се |
| изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно |
| а пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> |
| ни, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка |
| п, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одгов |
| Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећи |
| ицири су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко пр |
| да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> < |
| Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{ |
| дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад прости |
| сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло. |
| но али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или п |
| несе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах прома |
| их кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским д |
| е се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварен |
| ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју |
| зују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равноме |
| мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, |
| дан мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо |
| се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче д |
| .{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напу |
| аље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су на |
| збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, |
| лазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора н |
| !</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их уп |
| ри са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад с |
| то или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или |
| а друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближ |
| кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, неде |
| ју Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и |
| уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да |
| е капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању |
| колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n=" |
| разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе |
| , где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од про |
| ки топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> < |
| авном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носе |
| бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђ |
| деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И јед |
| обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо |
| ле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могл |
| теру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често |
| на а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница |
| је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мал |
| Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, |
| пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, |
| љу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у позн |
| разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ |
| о с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апот |
| чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу |
| n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој ј |
| м почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављ |
| нога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чист |
| а или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} |
| и.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било бли |
| јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које |
| задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није м |
| ични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" |
| плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и в |
| да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан |
| — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од п |
| понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам |
| и бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузе |
| олоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, |
| ају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> < |
| ачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Ш |
| ргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и |
| и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — |
| е до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамот |
| сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ м |
| придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашл |
| уће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пља |
| у да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда јед |
| час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом сн |
| давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под с |
| одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изл |
| да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или |
| леле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора |
| је, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им а |
| цима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњ |
| е нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гоми |
| у.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под ко |
| бљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за |
| камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се св |
| је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија |
| како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би г |
| друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село ил |
| ли дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка изви |
| Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, д |
| пире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се |
| чићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у мек |
| у и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> |
| а груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињ |
| и је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не ц |
| озу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пу |
| тин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запита |
| звици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> < |
| 22" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, |
| уморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголе |
| а ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу се |
| нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p |
| авица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је |
| ењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз к |
| часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно вре |
| ња по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо |
| такленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и |
| чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> |
| к стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повук |
| косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад |
| је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од |
| ацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p |
| положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дво |
| их снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета |
| ко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле |
| уковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који |
| з циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега |
| мо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била |
| екати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да |
| евојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не о |
| онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и |
| мо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; из |
| је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{ |
| новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и |
| инске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војници |
| е изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему о |
| е већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је заб |
| у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило |
| оји су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде и |
| .{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, к |
| све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна |
| нај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; ниј |
| чкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био к |
| првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним леш |
| гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш! |
| као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику д |
| напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је там |
| у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у |
| торије који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгл |
| ехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој ј |
| ма делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама. |
| е било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} М |
| , натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> |
| увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њ |
| н господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми ника |
| и у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто пода |
| зничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија |
| езничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне к |
| јући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом ко |
| ђе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди ода |
| гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдици |
| узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и |
| вим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о |
| и за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пр |
| ушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо |
| /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо |
| вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се |
| до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> |
| ицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> |
| азговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми |
| спрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у ов |
| ане не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— |
| стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен |
| мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми |
| је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предл |
| избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретни |
| не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред н |
| на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац на |
| ветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} С |
| људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, н |
| која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама |
| средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мо |
| , својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска К |
| границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те |
| .{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљени |
| легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пу |
| јати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нис |
| ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомил |
| се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, не |
| нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секи |
| ну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милос |
| иру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратим |
| е да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме см |
| другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} |
| им и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у |
| ала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова с |
| е као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Ве |
| наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Н |
| љене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду к |
| точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле |
| већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студен |
| заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да ме |
| ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш |
| ветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пре |
| е се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и |
| твори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије |
| владала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивоти |
| ечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити п |
| ије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, |
| е вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бл |
| ="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде тру |
| иротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нек |
| олини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врх |
| д собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете ил |
| } Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p |
| > причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам час |
| неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал |
| тила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је |
| Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који |
| ад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена |
| за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; чет |
| </p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војса |
| жили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш пре |
| змеђу књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима |
| а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Баб |
| едао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пож |
| а глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади |
| <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — осе |
| окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је с |
| p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> |
| знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили |
| е само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који |
| жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га |
| е и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> |
| и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега |
| четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига |
| обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> < |
| о сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима |
| сећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже |
| е рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка ра |
| реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb |
| ну?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод пра |
| љку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још |
| едстављала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу |
| е и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изум |
| а.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио |
| је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када с |
| аља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке |
| p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са К |
| Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена сн |
| ју и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога др |
| веде неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљен |
| и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали ст |
| и део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима |
| атељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успоме |
| почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме г |
| ма неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледо |
| едаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће осл |
| н мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило |
| још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлош |
| оји војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од |
| Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабл |
| екор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао је |
| одна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пу |
| нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је |
| Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, |
| је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле |
| редмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клон |
| су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је пр |
| о, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад с |
| мо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и дана |
| а би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребаче |
| огате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на ус |
| уо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Не |
| е и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и посл |
| ало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа |
| да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена |
| буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме |
| ј богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка |
| у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да сло |
| а се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту ка |
| ="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То |
| оним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао туж |
| отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за м |
| исање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на д |
| ји су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је да |
| утрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске у |
| а за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву |
| ост и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба |
| но није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну |
| наш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говор |
| и, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се м |
| ти.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрз |
| е више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла |
| ну велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на |
| завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.< |
| то заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који |
| их кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се изно |
| орати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успе |
| ледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе пл |
| ст месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била д |
| дноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| ећ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролам |
| и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у сре |
| а позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе в |
| ук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково |
| бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, |
| сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отић |
| лије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе |
| вене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар кој |
| ога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто м |
| ломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захт |
| ош само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим т |
| овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стре |
| ела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мут |
| и за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртв |
| а очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и н |
| .{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим б |
| но изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у в |
| децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених си |
| бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?< |
| н тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам |
| не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога |
| ире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S |
| епријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, ко |
| извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} |
| познати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> < |
| Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb |
| ћ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли |
| дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма д |
| Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлуч |
| Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и то |
| свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и |
| реморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разно |
| и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем |
| Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око се |
| понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> |
| пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога |
| да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих сту |
| се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да п |
| уго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, ко |
| срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гла |
| , која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над |
| љу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко |
| тио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула ст |
| бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити гл |
| рбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се |
| p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовим |
| Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да |
| са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блат |
| ошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудн |
| представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њ |
| зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло у |
| ану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут. |
| но онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека |
| едбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их поно |
| вање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он |
| } А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не |
| ућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повла |
| ена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ |
| се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било н |
| о тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови |
| одине, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у пани |
| вале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени |
| запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом с |
| ма Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, к |
| би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас |
| о река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене неп |
| бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више п |
| S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце |
| ки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше ки |
| додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и |
| пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на зе |
| који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се |
| ућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; ал |
| ме твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека з |
| ашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више разв |
| ји и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се |
| андарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S |
| које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај гл |
| ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење |
| <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би |
| душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџ |
| д, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, |
| чествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S |
| иције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком ц |
| има, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно б |
| м обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p> |
| а пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски та |
| омбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног ваго |
| и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових |
| узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казива |
| а се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, за |
| с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да |
| риступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али |
| ога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или |
| н зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнут |
| астрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осети |
| јава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанстве |
| о је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо об |
| се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему |
| 25" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост |
| ом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок с |
| х векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пр |
| ут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу |
| би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу и |
| али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, вр |
| октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скоп |
| тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да |
| д опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој њего |
| што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ дого |
| и би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његов |
| игла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај |
| > руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је |
| {S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о даним |
| још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, је |
| репланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— |
| ћи више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну м |
| ун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и исп |
| вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по |
| о је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некад |
| о прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим ист |
| она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложн |
| јило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> мл |
| мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црн |
| скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једн |
| красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење |
| ве да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије |
| жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза к |
| и је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одма |
| е био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили н |
| о, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад |
| г, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не опту |
| дилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу |
| ешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја ле |
| . — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може |
| Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</ |
| извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, |
| лим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу |
| просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако н |
| сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да п |
| окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну |
| где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, |
| је које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало. |
| свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Т |
| извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непр |
| г и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер м |
| е пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча мес |
| чени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврд |
| туден северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену |
| тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке ко |
| ичким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охр |
| ји меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обич |
| едосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изн |
| раће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евен |
| их последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Св |
| авду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жал |
| лка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових д |
| S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} |
| ала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.< |
| на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и г |
| доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који ј |
| са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} |
| е изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су |
| ја су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо |
| своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених |
| води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниж |
| етове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жур |
| едним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица фран |
| количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{ |
| трчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на |
| овник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза |
| тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ т |
| стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише к |
| су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, |
| се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја. |
| гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разгра |
| грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег в |
| т Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао |
| адићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру |
| акли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по г |
| а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилаз |
| али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, |
| их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блат |
| три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата |
| а опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и |
| е су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јут |
| на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је |
| рко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили су |
| е почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су |
| вако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се ша |
| ицима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њ |
| кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магац |
| у и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би г |
| гови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио |
| мандант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на |
| ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, о |
| ази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, с |
| прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода и |
| бацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влаго |
| имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити |
| и било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?< |
| ти.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви ко |
| држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, а |
| <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Са |
| јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробир |
| зираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испун |
| ш и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда |
| мен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка к |
| је су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се |
| моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут |
| коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; |
| ла сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун |
| и умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> |
| ати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће сре |
| е тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевањ |
| је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; расп |
| рет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — |
| ата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врис |
| ио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих |
| ји је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим |
| овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут |
| — Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље |
| општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да с |
| у виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада так |
| разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем н |
| д подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне |
| и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забр |
| потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на пу |
| мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне па |
| , спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знају |
| светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српс |
| надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу тра |
| олика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи |
| и ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих че |
| их гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали св |
| раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпођ |
| аста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу на |
| а.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су |
| није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора нас |
| ојници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег |
| це и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта |
| атци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и зароб |
| свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је м |
| и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута |
| часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да |
| У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових р |
| Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак |
| ђује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог к |
| овели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више св |
| је одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашл |
| и живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, к |
| мом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумл |
| у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобил |
| штаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад |
| лозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} |
| а као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она |
| оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло |
| ме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише |
| лошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је зап |
| Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове п |
| орева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пу |
| е испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се п |
| дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и |
| ти се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточн |
| одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и |
| сно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупац |
| араге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Проку |
| сује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску |
| зултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српск |
| че разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто год |
| ође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори |
| према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је |
| исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким |
| ој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна |
| ола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пун |
| их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шај |
| — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у П |
| који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је сво |
| е клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро п |
| веста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> |
| о у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу |
| трана Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га ј |
| и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се |
| ричинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се |
| разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; |
| моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топо |
| ора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљуј |
| дну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ |
| јају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, |
| ађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести од |
| ору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напуст |
| осла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борб |
| је ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.< |
| о олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — о |
| оја је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих |
| {S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Ско |
| крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, уве |
| еда.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну |
| н разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских |
| ао да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провида |
| освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских г |
| или су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Б |
| а цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови |
| ој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим |
| потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да ј |
| огледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у м |
| зиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, п |
| за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло јо |
| ло затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, вој |
| ретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је изв |
| у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је |
| р са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама. |
| вор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те |
| о је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и т |
| зином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђене |
| и, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светле |
| з бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве њ |
| крете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама к |
| ава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, зароб |
| пастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као ст |
| е, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопств |
| коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле |
| ет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од о |
| аново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која |
| му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слобод |
| , сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је |
| опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и т |
| и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па н |
| је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казуј |
| ледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен |
| арочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, доп |
| узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до |
| недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који |
| мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богат |
| туда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био |
| амо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, |
| овори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао р |
| ако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржав |
| ази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не |
| никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу поги |
| ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једно |
| сио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разум |
| све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходниц |
| а би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весл |
| едном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, уда |
| капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под |
| својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, |
| оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан |
| га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив |
| ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звез |
| заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари |
| жји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић у |
| есмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамен |
| да зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему јед |
| спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архив |
| /p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и посл |
| н то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао |
| гом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и н |
| тегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, кој |
| д Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукот |
| ци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновреме |
| рлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језер |
| ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> |
| м, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у |
| о да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђим |
| би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседн |
| а гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настав |
| сто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији |
| у тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и св |
| ам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глиш |
| узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима п |
| аћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и забо |
| под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоно |
| А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао |
| е.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај т |
| росу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким бразда |
| на месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећ |
| тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се све |
| и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва |
| у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу |
| амерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> |
| дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли |
| а и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми вољ |
| лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— С |
| исуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину |
| е, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} О |
| д небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, |
| {S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мир |
| ети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком д |
| таници је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну |
| дареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши |
| а слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као |
| осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури < |
| т пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њем |
| буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се уши |
| било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се во |
| наге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепис |
| оворили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада г |
| ина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагеди |
| ласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су |
| гађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети |
| гађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзи |
| е тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира? |
| е тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да скл |
| о је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџ |
| ио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто |
| а? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу |
| и и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} С |
| Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо |
| .{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се и |
| ишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под ол |
| unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој |
| ка.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити г |
| гледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а |
| ла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо га |
| покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="2 |
| м и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на зап |
| растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговор |
| се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на ул |
| ла и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезни |
| ему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била |
| ти, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо |
| они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то |
| ример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчит |
| адицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и |
| рао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — о |
| знемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу разди |
| лих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека ве |
| .{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решав |
| граме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скоп |
| вима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане те |
| тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће |
| је је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са |
| и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и |
| {S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назир |
| ћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на из |
| ка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не зн |
| рали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од к |
| лижи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топло |
| p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би да |
| ме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Ко |
| истаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколи |
| {S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те |
| дрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком п |
| циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад |
| литву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека |
| ана, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роб |
| ој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека |
| наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство прав |
| наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно зна |
| ао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га зас |
| ај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас |
| не сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то з |
| миже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на |
| , те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за |
| .</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погл |
| и не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити јо |
| бзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да |
| . — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p |
| али са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> |
| значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу. |
| дноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непри |
| ојединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још бли |
| уши, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи уг |
| осних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</ |
| к јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, наро |
| који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се |
| и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, |
| ју зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали |
| ин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад |
| који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> |
| ње загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина. |
| из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку |
| е где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плов |
| има спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не кр |
| тире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по к |
| твена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који |
| ором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као |
| а; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол че |
| би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих се |
| д оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља |
| ви минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките |
| оводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одсту |
| одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, |
| ркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} |
| ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, |
| запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој |
| е појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте |
| ан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју |
| Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко т |
| рт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, ви |
| ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била |
| } Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледај |
| можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се ви |
| зочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгуб |
| е који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто ту |
| и се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш |
| м већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен ди |
| овикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман |
| те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном |
| шије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milesto |
| српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном |
| тарија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене пов |
| станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гоми |
| латом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и во |
| почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} |
| Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска диви |
| исли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме уб |
| ером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на с |
| ре из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата |
| што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљ |
| ом.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје |
| се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} И |
| а се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови |
| а једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш |
| скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни г |
| на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Дога |
| и благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколе |
| ао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео |
| оњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам |
| ече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као ка |
| опреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Буг |
| ли бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Б |
| ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога |
| ти, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којим |
| разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује |
| спред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова |
| није обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— |
| сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и зној |
| има провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да в |
| е је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом |
| осле извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, б |
| икну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечк |
| ицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета. |
| аснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли |
| ицу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} По |
| е из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподал |
| обовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе ж |
| у их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се |
| х жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који м |
| бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су т |
| одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп |
| веним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се |
| еш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме. |
| ње и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одс |
| ећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у |
| у Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На |
| на мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с ду |
| ију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није |
| де који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане гр |
| з кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је коси |
| — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— П |
| нако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди |
| уцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p |
| де лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељ |
| ика, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем о |
| е Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог |
| едном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Француз |
| породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне ст |
| еђу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзоме |
| <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чино |
| ју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се |
| вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборавље |
| шаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикриј |
| егови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мај |
| нага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови св |
| е снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико нико |
| е више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задрж |
| виле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и с |
| е кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прв |
| приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако |
| што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је |
| ковима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, ко |
| сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предње |
| , мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима кој |
| орене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болниц |
| ећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са п |
| на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима |
| а.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са |
| атима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива! |
| јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнан |
| треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед з |
| лука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тре |
| ијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочека |
| о казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око |
| мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> |
| ва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док |
| ћи ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље |
| д овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као наро |
| гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и п |
| обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било ч |
| сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо |
| и још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела |
| ом осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су |
| , са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за ма |
| да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им |
| /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега |
| <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би ина |
| гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по |
| орфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, |
| ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у б |
| газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много |
| ли, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али оп |
| </p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога |
| вољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" |
| у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је |
| ка! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Б |
| на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, з |
| /p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а о |
| копљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или |
| них младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} |
| у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у в |
| и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и н |
| p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n= |
| лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом |
| о преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погле |
| томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ |
| спут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и н |
| и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само |
| амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде |
| пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини |
| рупу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога с |
| ревари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи |
| на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести |
| ивот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница јед |
| х затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај с |
| Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно |
| још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке |
| његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани то |
| тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске п |
| Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И ра |
| истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} |
| лиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога |
| у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, мл |
| ек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалск |
| и се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, |
| иће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећи |
| у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тог |
| јавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво |
| ње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на ле |
| тских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, ко |
| поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га |
| спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи вид |
| и талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стић |
| е за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и з |
| а и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут |
| пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> |
| пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...< |
| Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја |
| м и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="2 |
| а, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом |
| них дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина се |
| е напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај |
| лубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда шири |
| , погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} По |
| шина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљав |
| уге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду п |
| раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те |
| амао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти пон |
| , водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не |
| ругога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска ле |
| се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли и |
| стове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћ |
| истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, |
| то ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офан |
| вник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p |
| а победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дан |
| и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, к |
| ује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим приме |
| позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали |
| ан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио |
| S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упрт |
| ђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји |
| >— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до |
| ли их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Крену |
| о ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p |
| своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у |
| заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити о |
| разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером |
| се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, з |
| Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршум |
| о је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ |
| ју и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стре |
| ти ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не ме |
| и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</ |
| са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против у |
| тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима |
| ло на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, |
| знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе |
| е редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их |
| ов, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при том |
| Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је |
| редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> |
| који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са ов |
| онкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом |
| речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно |
| </p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе час |
| је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца |
| ка, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} |
| диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> |
| ма, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале |
| рећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности |
| нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама |
| иште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, там |
| Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође к |
| а из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио ка |
| стали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами в |
| е државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?< |
| о дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свита |
| округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од |
| црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простир |
| избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div |
| сом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени моли |
| једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза |
| то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну пово |
| вести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренут |
| које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p |
| и, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ сам |
| ајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућ |
| ни шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла пр |
| и, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју гол |
| ојсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева |
| акога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не ск |
| мртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, |
| ћ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> < |
| прегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{ |
| аса подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма как |
| и кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — сва |
| /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас дв |
| и наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко води |
| оју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону мо |
| нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров св |
| у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собо |
| шли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потвр |
| авити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих |
| кле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћ |
| гор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљ |
| Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p> |
| де живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре ил |
| них ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је в |
| очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на |
| амо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у се |
| су нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу |
| бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на др |
| ац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива гото |
| лова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још је |
| или му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и |
| ="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Т |
| ца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, н |
| лавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се |
| шу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би ка |
| и је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам с |
| оји из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник окру |
| н.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђе |
| {S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их ве |
| чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и |
| и без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо држав |
| е једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар |
| измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</ |
| е ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, |
| читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скоп |
| та под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, < |
| орбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то с |
| дан од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{ |
| о требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помиш |
| мбра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим ј |
| „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај ча |
| и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку ист |
| ем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали кр |
| казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верује |
| <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступа |
| е скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам |
| мом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова |
| овори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цел |
| рећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад уд |
| који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; н |
| јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет |
| д, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у з |
| и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали |
| пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробље |
| дније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно н |
| о значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и ни |
| ињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше но |
| <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба д |
| дила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају |
| неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су на |
| але и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше |
| доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{ |
| и се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се вид |
| најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те |
| оме питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвик |
| же мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче |
| рима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, р |
| ежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу |
| амо, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити |
| у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су г |
| чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чи |
| јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашт |
| шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сре |
| онули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они к |
| ли данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно нег |
| ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасно |
| а, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели ш |
| аздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје д |
| и, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напушт |
| авладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам реко |
| ави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан |
| змакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убр |
| Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пе |
| ву борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће |
| а не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које ј |
| се девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца |
| те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно |
| оноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који с |
| ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и д |
| у, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, по |
| десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пу |
| одне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опас |
| да, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болнич |
| те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p |
| <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, гос |
| га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које |
| у непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље |
| 251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, ј |
| им катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго гради |
| д већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати |
| и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз н |
| чку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио ј |
| кој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљуб |
| с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који и |
| p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја са |
| ече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара! |
| колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна |
| ора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај |
| ити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести |
| их топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} |
| ника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође з |
| преман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслу |
| ају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је че |
| осејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на |
| азвејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што |
| ња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији |
| јни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желе |
| ајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао |
| е чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале |
| , дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза |
| ичкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под с |
| немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која |
| не ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{ |
| у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан изл |
| о шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му наме |
| то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— |
| </p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прег |
| те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су |
| етих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу |
| но освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли дог |
| <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> |
| ен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недо |
| што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај |
| вари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео ц |
| а ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</ |
| ено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра |
| о а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још до |
| Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замиш |
| ри улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, |
| цу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{ |
| плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне |
| луну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ст |
| а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога |
| је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче |
| ги — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих о |
| има тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>З |
| ћу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, в |
| ђе није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може за |
| осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и |
| пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом једин |
| воју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме |
| истојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло |
| се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе |
| пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руш |
| узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како ш |
| ода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушк |
| S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путу |
| доцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мот |
| до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и да |
| мља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пр |
| њао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</ |
| ушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мен |
| атите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, з |
| не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред |
| у се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три ч |
| х живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да |
| а се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити |
| лесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње |
| погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси |
| ну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} |
| и носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у пов |
| вију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако |
| испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне кућ |
| са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се ла |
| ала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњ |
| ица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних |
| е победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лопти |
| обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно |
| аводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{ |
| ли успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су ту |
| трашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, |
| едан господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска ј |
| виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га н |
| ење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону ме |
| л модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним |
| и аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама ко |
| гови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јеч |
| зебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници |
| Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио |
| </p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p |
| ажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долази |
| и даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник |
| ну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам |
| етло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица пр |
| ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из |
| ченика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ |
| ћ се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати |
| у болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући |
| S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И та |
| >— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући |
| у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација |
| S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрак |
| ре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p> |
| ез простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако др |
| прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао не |
| исмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но ум |
| га, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отеж |
| који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висин |
| де је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} |
| олена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да |
| <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — |
| одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог |
| лима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде н |
| је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, |
| , како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује |
| и ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну д |
| хала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил |
| на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема |
| ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред со |
| ужбе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе |
| ла, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан |
| море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А |
| од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из |
| пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и го |
| дети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе.. |
| ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то ј |
| тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он з |
| су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне с |
| ни и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених ши |
| <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и |
| отово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и |
| >— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то ба |
| шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импров |
| билизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да |
| да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина |
| да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жи |
| зносе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљ |
| Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као |
| {S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спас |
| и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам |
| чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> |
| а, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срч |
| 453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде |
| ивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и |
| се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на |
| “ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на те |
| и са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат ко |
| абио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега |
| сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и |
| овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</ |
| у се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију б |
| reign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запита |
| редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од |
| е преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм |
| и, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо т |
| ст била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до та |
| веним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаш |
| 140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као пр |
| осем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно |
| га сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина ме |
| не и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ ра |
| , за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагље |
| шла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила |
| , као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} До |
| грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растана |
| а потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље |
| е.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не о |
| сподин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истин |
| а леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То ј |
| и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињ |
| таници наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбино |
| пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико |
| о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе |
| на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је |
| души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, |
| е под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше ј |
| су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му |
| у и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; мол |
| ио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, |
| лу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услиш |
| ило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, с |
| есет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне |
| о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да |
| у поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади во |
| е? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио ј |
| те као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи |
| н се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људ |
| После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> |
| абављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p |
| каљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не с |
| ожда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="6 |
| S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи та |
| напред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке |
| дбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и |
| ак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви и |
| ва светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадо |
| још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или |
| трашно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта л |
| ечи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и ре |
| ја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут |
| у да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говор |
| цији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како б |
| адости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одаг |
| којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што |
| х је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријате |
| ?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радо |
| срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке |
| згледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој ру |
| и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује |
| простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос. |
| и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се проз |
| ену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине |
| крио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, ука |
| пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су |
| ости у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под у |
| очарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о |
| аборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена укло |
| станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на бео |
| радске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на бео |
| јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам |
| ка сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевс |
| рисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По у |
| клињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се |
| влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице |
| ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних к |
| ужила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице оп |
| <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове |
| атају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће |
| дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нек |
| е и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија |
| настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син м |
| момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај пре |
| еље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечиц |
| е само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и |
| ешавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би |
| веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога да |
| смо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видет |
| ове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> < |
| манданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. |
| воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут |
| рчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су та |
| од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црве |
| се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, свети |
| овога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гоми |
| заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучи |
| делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне |
| — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S |
| облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Вели |
| којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чича |
| кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази |
| зире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, виде |
| <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је К |
| :</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зуби |
| Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одг |
| ођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здрави |
| ао фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га по |
| то тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу па |
| мо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са те |
| ати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи |
| о неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок |
| шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дне |
| им и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загуши |
| или, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нам |
| ћи прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали см |
| ти све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једног |
| ан се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет |
| е Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђакови |
| едије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на р |
| е друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> |
| ступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца |
| а дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни кап |
| ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи |
| дрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи |
| шку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског |
| рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ |
| у, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, |
| а једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао |
| к Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће |
| де ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало. |
| да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш з |
| . и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и о |
| о поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово по |
| е у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умир |
| робница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <p |
| светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај кој |
| који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гро |
| але под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се |
| а у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури ки |
| м што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на да |
| ћа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо с |
| ине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део |
| акрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан сп |
| за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, |
| у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао о |
| је опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воло |
| вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очи |
| ла у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за |
| Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујиц |
| војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави |
| где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, ч |
| чекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га |
| ко се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ ко |
| n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; др |
| новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</ |
| ме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали |
| — Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда |
| певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста т |
| — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљон |
| цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављ |
| полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на |
| т снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена |
| : да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са |
| сађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како |
| ад твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изреч |
| ли тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред жур |
| је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер ј |
| ад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас |
| овску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске ист |
| е водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло з |
| ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резулта |
| , као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминова |
| ако би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви ос |
| Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној |
| ји начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој го |
| да залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Нек |
| ност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да |
| ичио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, |
| најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би |
| е високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње вре |
| спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, |
| ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали и |
| уга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи? |
| лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре |
| ке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођос |
| љени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и |
| који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молит |
| људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, глед |
| ребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем. |
| помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се с |
| ничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који |
| <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велик |
| ваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да |
| светљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уок |
| но је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље |
| х вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји ник |
| и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село |
| ажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним |
| апуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p |
| м свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— |
| било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских т |
| онови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефон |
| кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици |
| са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку о |
| ли божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не |
| ву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник |
| атромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена |
| наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела но |
| у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула |
| а, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S |
| улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по ул |
| а зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што |
| брним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикам |
| коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, п |
| м бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, п |
| еве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417 |
| у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја н |
| оре, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима ов |
| непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се пов |
| ве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнут |
| ти, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужн |
| е бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, |
| а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и разве |
| ајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се |
| таје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројн |
| ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Теме |
| х српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гим |
| ао кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њим |
| ећ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пу |
| <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима н |
| запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да |
| лима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су д |
| их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе |
| ка, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело |
| ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас |
| к је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, за |
| лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још д |
| а се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које |
| е; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час |
| ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот прир |
| избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузам |
| љало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих |
| а.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хв |
| буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врхо |
| ћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српс |
| S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пош |
| жати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Д |
| ћ, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као |
| недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он ниј |
| е дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих усп |
| , саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвет |
| по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аус |
| точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и |
| су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам |
| ашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освај |
| којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану |
| од, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који |
| 40" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину в |
| зује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сес |
| а туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</ |
| сли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређ |
| пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце |
| ну; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко дода |
| вештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на с |
| >Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краље |
| места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се у |
| иво радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена в |
| он зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу со |
| е но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који п |
| пријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове план |
| Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n=" |
| псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом. |
| ати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Р |
| е и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разг |
| и, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и о |
| казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечув |
| ме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено пр |
| из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута |
| ме, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, о |
| јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње |
| сно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала ма |
| ајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што и |
| е ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пр |
| ржавни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходн |
| спадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; ог |
| рским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} |
| у из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Та |
| а под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из |
| о дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о |
| сокој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране |
| ј станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} |
| абинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} |
| сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући |
| ених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу м |
| не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у сл |
| ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео бо |
| ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно ту |
| крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаном |
| дбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са јед |
| рну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, ко |
| ју чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мал |
| им и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег |
| ађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тат |
| ори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених |
| це до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакш |
| амиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примит |
| светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствен |
| заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи п |
| вило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту |
| Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови култур |
| јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од к |
| е чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па |
| танске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <p |
| аспадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну п |
| е преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно |
| не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и по |
| е даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> |
| јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом неприја |
| ана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе д |
| ата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре под |
| аштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати једа |
| ред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и |
| ње туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек |
| у читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а нај |
| и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетиј |
| сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни з |
| ну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су вој |
| ља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли ко |
| ари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колим |
| у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и на |
| ијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} |
| асу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који |
| уги опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак с |
| дње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на ус |
| гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане |
| невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> < |
| , колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице |
| им инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, |
| ле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јес |
| дили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја би |
| српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела истори |
| спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} С |
| </p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци |
| де на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га |
| да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> < |
| се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, о |
| таји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, |
| оње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су |
| знале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка как |
| обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна б |
| ством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни и |
| у представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а ко |
| алазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и |
| што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561 |
| лато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и н |
| мем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашо |
| ловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасил |
| е.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом прилик |
| сушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, |
| ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела са |
| га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хо |
| .</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, |
| ко није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, |
| она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се он |
| и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на н |
| зи место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> |
| и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и ти |
| емо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она наст |
| оја је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ |
| е живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео д |
| се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.< |
| ћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n=" |
| ви га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним п |
| аправи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали нек |
| и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили |
| љацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито суге |
| ила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Врисну |
| се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда |
| ру сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" |
| ко седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и про |
| ш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са ј |
| едаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге с |
| љештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} |
| командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу д |
| н низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сео |
| поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су |
| </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сам |
| нате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала |
| рни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу |
| шега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка см |
| столонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао |
| ћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на |
| овања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимо |
| ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми ј |
| м га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p> |
| испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту офици |
| На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једн |
| наутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо |
| то, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомил |
| обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у |
| .{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити |
| е снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он д |
| анту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је д |
| или, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Виз |
| аје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и ово |
| ати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња |
| а ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћ |
| ске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царст |
| S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских ту |
| се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у сви |
| угломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, п |
| вела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало |
| редбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на |
| ио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да |
| обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један пе |
| рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањени |
| страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не оду |
| рини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да |
| /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике |
| Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниш |
| вршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа |
| нао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно зна |
| када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе |
| што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb |
| гла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, |
| >Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вел |
| је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама |
| ури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би |
| з магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изглед |
| не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више од |
| и у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све |
| а Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи сл |
| да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београ |
| ="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви зна |
| дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао |
| пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где |
| цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе др |
| де овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, к |
| а како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на п |
| адових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Р |
| Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених ко |
| то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јес |
| не воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а |
| едном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну |
| вим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Ј |
| о чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још мног |
| ницу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до |
| е раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испреки |
| мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме трен |
| . октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а |
| е старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу |
| тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугари |
| и прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је стар |
| , она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која ј |
| крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, с |
| прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, к |
| ве породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се |
| камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица |
| ш тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, х |
| ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овлад |
| и, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова ко |
| наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са |
| ци и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необ |
| и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечиц |
| и један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а дру |
| би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То |
| а једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна п |
| сен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа |
| љ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град |
| ка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам |
| бо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У с |
| енем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Ал |
| кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари |
| га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> |
| се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући < |
| , поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан обо |
| ом са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон з |
| сана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која так |
| томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у нев |
| , непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрск |
| у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што |
| едном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на |
| о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу |
| оказа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где ск |
| <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој |
| отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој |
| ног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој |
| и резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом |
| пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од киш |
| м застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из екс |
| даје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо те |
| неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља. |
| .{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњ |
| у мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које |
| овска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Ј |
| анује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Н |
| да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати про |
| о питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази |
| према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми суз |
| егово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та |
| аже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</ |
| ице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена |
| ли неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве в |
| видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се |
| тило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није на |
| ља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, по |
| је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близ |
| мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви ка |
| > <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пр |
| слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљал |
| Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицо |
| и дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно ср |
| да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кора |
| импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете |
| репи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртав |
| у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, мате |
| пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој ст |
| ренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те |
| између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да |
| ао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Н |
| ајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама |
| ом.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S |
| ква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 |
| ељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> |
| река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" / |
| огу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барја |
| врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут не |
| м да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо |
| тих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из ду |
| ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња |
| окуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам |
| а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и |
| S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тм |
| , то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује с |
| у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи. |
| ља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад |
| г се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у ј |
| одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести к |
| е официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкре |
| /p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на ве |
| их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један р |
| егову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb |
| S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његов |
| се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила |
| најући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би д |
| не планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за с |
| чком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу сво |
| а би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља би |
| скадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ј |
| ложењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки уд |
| ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште |
| елити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, к |
| нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали о |
| но расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могл |
| раћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Кр |
| се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не |
| аних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} |
| ед њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких |
| нила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у св |
| ници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>Т |
| пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти в |
| ве да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј. |
| кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су бил |
| ду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, ко |
| мрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раск |
| " /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока |
| ље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на |
| ва, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајк |
| и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да |
| спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опуст |
| у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ п |
| о никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас |
| клони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао ј |
| едина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерир |
| Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче |
| наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други |
| ћуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} |
| роб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, гд |
| >— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предла |
| еве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопеч |
| уче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њо |
| вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини ис |
| коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је гре |
| које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је г |
| широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али |
| јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савез |
| закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама во |
| и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига дост |
| Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.< |
| емо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских |
| о чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш са |
| хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне с |
| ожила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом |
| нца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом каме |
| севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао |
| а и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— П |
| стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је |
| е умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> |
| дало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усија |
| е простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко кам |
| ином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа ко |
| , заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на пр |
| Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа г |
| и личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или вој |
| вни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који про |
| увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске |
| озрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим др |
| крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? |
| чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, |
| ра полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурен |
| току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп |
| која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ |
| којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и |
| } Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио |
| </p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође |
| илија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} |
| у су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— |
| и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., г |
| е везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене |
| е <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти |
| му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове др |
| итање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, |
| л.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној |
| бале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за соб |
| купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакав |
| њу и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, |
| и којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему пост |
| молити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послат |
| а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ај |
| гло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцев |
| а нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампари |
| Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и п |
| шилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели |
| лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да |
| вога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кре |
| а а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> |
| и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне неман |
| дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко о |
| раник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части |
| о тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико зад |
| октор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београ |
| количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који |
| .</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима |
| х по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су ост |
| одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, |
| епено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на к |
| >А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, |
| амо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је по |
| тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства у |
| вор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она т |
| у кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су з |
| На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој п |
| ло казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје. |
| школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p> |
| у поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обес |
| живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је з |
| ну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати |
| да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче сте |
| овор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, х |
| Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушк |
| по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пре |
| збурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пр |
| ким улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не проб |
| са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима је |
| дао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме |
| узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горк |
| p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се л |
| продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се в |
| неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо с |
| а, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, маши |
| одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов пол |
| бин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га |
| и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли кој |
| ним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осет |
| је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или В |
| ова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>По |
| у детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тад |
| ако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осам |
| иба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе |
| са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу |
| им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да |
| их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p |
| по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пу |
| ом набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полага |
| } Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један на |
| зак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубил |
| ви:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <p |
| напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, ода |
| улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у о |
| ајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{ |
| ркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају |
| љала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици |
| откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, |
| испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на др |
| ца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина |
| е само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> |
| усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чуј |
| рашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вук |
| о две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица за |
| јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, |
| војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е |
| и коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну |
| аду, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, |
| на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде пр |
| вати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шато |
| у те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола ко |
| о се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се |
| да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би сам |
| агустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови |
| конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу ген |
| ремена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче прола |
| убини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај |
| назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о |
| да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских ули |
| узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме пи |
| ислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, |
| ју предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, |
| егобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Приз |
| новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кре |
| бала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама |
| и гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљени |
| од задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачи |
| ициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска ку |
| више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико оса |
| у, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по неш |
| ољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини по |
| екад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по |
| И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са |
| рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па о |
| ви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а где |
| Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе |
| рокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три но |
| е заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на |
| ни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана |
| ни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точко |
| страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волуј |
| .</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочи |
| могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу |
| мобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, |
| оварили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разни |
| ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трош |
| } Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да |
| натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на |
| ичка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола |
| ичка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте ко |
| ши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вук |
| ча о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која прич |
| звуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола |
| pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Св |
| ти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> |
| еда! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одг |
| а свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравс |
| на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и р |
| које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмо |
| ва умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју |
| тала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би |
| ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, из |
| рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу к |
| збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу ка |
| м наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све |
| ..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру озд |
| факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, |
| ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> < |
| ош је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња |
| д десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} |
| ј, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Дру |
| ош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја ниса |
| ке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двој |
| жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; о |
| .{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета |
| да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо си |
| ом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, др |
| брих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Мож |
| пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; |
| је, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе |
| <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трош |
| ају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гун |
| ратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и |
| ања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њен |
| деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава |
| Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с |
| тавља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} |
| појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, д |
| а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оп |
| , жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не пре |
| е нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под закло |
| крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући |
| и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кро |
| </p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, |
| чаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених с |
| вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске |
| а мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој у |
| дај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— |
| о разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати држа |
| замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И |
| , <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и р |
| скање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема ви |
| онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не |
| етину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазани |
| /p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећ |
| ? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војни |
| да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и да |
| амо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају |
| чковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека |
| него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је ч |
| азује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стра |
| тима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А |
| а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се |
| не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонул |
| а ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Нег |
| S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до |
| се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у ср |
| ту.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебад |
| разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гом |
| <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом на |
| се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</ |
| прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз |
| ављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> кр |
| које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним |
| и се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И |
| , крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спав |
| творише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, ти |
| ћу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског |
| еним кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега. |
| тненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S |
| потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није гово |
| шише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или |
| да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад прек |
| душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њих |
| га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се по |
| квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разго |
| d> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, |
| варних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се |
| се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} М |
| ојих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била |
| му да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту |
| дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око д |
| боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су ве |
| а колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хран |
| вориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој |
| колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узви |
| ци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворил |
| и није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те н |
| јка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на |
| але и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користит |
| Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним |
| д колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко |
| оз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муни |
| да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј |
| пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом из |
| .{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену |
| ве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад |
| и кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ак |
| авачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која |
| Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке |
| који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили зак |
| енама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по |
| женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом п |
| који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без |
| молио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бек |
| S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад |
| на капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак |
| и се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и |
| Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регру |
| и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом |
| крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} В |
| Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништв |
| м једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је |
| за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена |
| по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме |
| а су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да ок |
| варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Је |
| пињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на к |
| сла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге ко |
| ко обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу |
| зила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су |
| тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе |
| ке и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих обл |
| е; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се нек |
| из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла с |
| јаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, дана |
| ендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до к |
| атке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад ис |
| као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире |
| с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колек |
| ролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а |
| око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.< |
| ндрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мен |
| Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су |
| кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јен |
| ли смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија |
| <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су |
| , сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сен |
| тараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели ка |
| шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, |
| а сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, пре |
| облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то из |
| за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који т |
| до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија |
| х мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њи |
| и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или ко |
| њих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стран |
| ет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</ |
| д, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на |
| упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод |
| ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар једа |
| којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зид |
| нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су не |
| рања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете |
| /p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редо |
| светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ј |
| кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више сте |
| итва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад св |
| S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} |
| у је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем с |
| апали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарск |
| оје су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{ |
| а Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо. |
| ао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе |
| да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу тако |
| из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфи |
| један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може |
| страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао |
| е и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га |
| ол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и |
| спа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, поле |
| већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казива |
| јених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како |
| је сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи свет |
| а и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су |
| и брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увиј |
| мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спали |
| као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пи |
| грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се јо |
| грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се јо |
| , који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук |
| се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час с |
| се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и з |
| невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико дожи |
| > <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет |
| могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала |
| огледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> |
| ико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порци |
| прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" / |
| осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле |
| о од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били |
| но, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и |
| стите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртел |
| ећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под |
| елефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капе |
| узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p |
| неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку |
| д собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опр |
| же опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утеш |
| ену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два вр |
| лац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке |
| Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у кој |
| пела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу о |
| дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим ма |
| а потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, послед |
| оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући гла |
| егове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, муч |
| — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла |
| је очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушуј |
| Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; |
| им се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, там |
| не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, ка |
| уку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу |
| икад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војни |
| и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднел |
| е, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљац |
| цир код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његов |
| товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи кој |
| {S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање |
| з вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши |
| хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији |
| трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, ко |
| и по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које |
| ма није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили с |
| тила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре |
| озовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а г |
| ле подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао |
| агао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међ |
| вати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на |
| мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђи |
| лом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, |
| високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S |
| спрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо д |
| од своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако о |
| да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши |
| лободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, на |
| S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно |
| у коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам |
| што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</ |
| и.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што |
| гинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас |
| овори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутр |
| топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих п |
| S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p> |
| ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, |
| Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све |
| саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ет |
| и у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну |
| анских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да м |
| госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитива |
| слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Паш |
| вукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — |
| и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, |
| а, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па р |
| о само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још п |
| сно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ће |
| прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{ |
| Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће |
| живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је |
| {S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је |
| ве сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих |
| из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улет |
| вор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да с |
| би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узн |
| којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљи |
| собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> |
| ам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена д |
| и се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то де |
| ли.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче д |
| к просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n= |
| испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путе |
| шких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна к |
| поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим |
| дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је с |
| ховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли |
| ш моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да |
| канскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратков |
| едбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе м |
| На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средино |
| нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, |
| из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дан |
| умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па т |
| а кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије |
| своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где |
| црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пр |
| једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фрон |
| осуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ват |
| а крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, |
| армише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или |
| жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових |
| им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би |
| — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ. |
| у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} |
| мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима би |
| а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, види |
| ројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро крет |
| Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу |
| ори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n=" |
| је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускок |
| p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пу |
| и, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> |
| одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари |
| у ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли и |
| ој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и |
| и кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и |
| — А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак с |
| изије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да ни |
| Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да |
| <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из ти |
| и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страш |
| а кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам |
| к сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као |
| а је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Пр |
| Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово посл |
| .{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Баб |
| <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Ко |
| зненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разу |
| ио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лута |
| о колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли |
| и се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић м |
| аставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара р |
| Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђу |
| } Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер н |
| ђосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, |
| а ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних ос |
| сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из |
| жје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да б |
| ана мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да ј |
| ја би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединст |
| ичном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ |
| нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање с |
| p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дот |
| побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај о |
| ма, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солу |
| м становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад |
| нај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор про |
| е: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио |
| ка сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често |
| рже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честит |
| аву и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погле |
| ење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ств |
| и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покис |
| како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и прод |
| <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа би |
| решао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> < |
| {S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Пр |
| о за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још до |
| ао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војн |
| та.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико с |
| а спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторски |
| тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало |
| нском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, |
| ве, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико |
| а је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им |
| исок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у |
| ички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути п |
| о светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.< |
| ића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима по |
| ића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њ |
| p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва |
| је су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши с |
| лаву мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе |
| <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скин |
| ају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно уне |
| а потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим |
| разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се |
| } Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата |
| /p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га саче |
| ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенц |
| ! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, |
| мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго |
| су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умива |
| м излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а |
| зије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" |
| авила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} П |
| Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле |
| и.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, с |
| кве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је ст |
| , ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, |
| капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћ |
| игло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупа |
| и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горње |
| ге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ће |
| и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, п |
| ад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>На |
| избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страда |
| еле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања |
| г једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми |
| е баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође |
| дников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су |
| у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане ј |
| и мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вук |
| љачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.< |
| ји је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом |
| их столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја го |
| Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добр |
| .</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: |
| се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели |
| продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијац |
| , јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима |
| јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну |
| а и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остал |
| их крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало |
| ла на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одваж |
| же Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци велича |
| , клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице |
| ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и ру |
| {S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме д |
| >Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје к |
| један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, ве |
| <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, ил |
| одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и |
| је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге п |
| ума и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, |
| јави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има на |
| разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних офи |
| околице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> |
| веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се р |
| ном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр |
| само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гр |
| и во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар |
| и апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, д |
| језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога |
| ставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком мест |
| лин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато п |
| у у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских |
| још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развиј |
| да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да |
| сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет сав |
| дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле |
| општи да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краљ |
| и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ре |
| окушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све ш |
| енску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кр |
| ој један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз кој |
| стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила ка |
| о збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених |
| који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише д |
| ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ва |
| ора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикћ |
| а јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси и |
| первази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцниј |
| ећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без см |
| ше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке п |
| и да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако каж |
| распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да н |
| угари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко |
| е по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вун |
| им по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и прис |
| овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра |
| пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу |
| савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p> |
| овала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у служ |
| недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади |
| дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у |
| лејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отп |
| у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} |
| итуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болниц |
| рпског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, |
| Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у |
| железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла |
| коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуп |
| свете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана |
| у рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Ниса |
| једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушав |
| се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава |
| коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> |
| у чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p |
| — Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком |
| ојим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ва |
| ветину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи |
| у, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би |
| могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може |
| начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући к |
| кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то |
| риштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> |
| х бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на |
| вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да с |
| те тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а К |
| зненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и |
| нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Раш |
| и право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде у |
| и желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p> |
| на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног аутори |
| кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, |
| е су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолона |
| тина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, ко |
| прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n |
| пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Ку |
| све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бо |
| опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не мо |
| водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуља |
| манде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова н |
| ила непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, ко |
| а ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, п |
| адање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> |
| е.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја |
| неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иниц |
| сећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путо |
| е овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених |
| ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше вој |
| рајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станиц |
| рагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ би |
| е разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони |
| n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се |
| е нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада |
| потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм |
| реми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног рес |
| е мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> |
| ања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико п |
| представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно |
| овна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p |
| ле те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на св |
| акве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, |
| ије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарств |
| С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе |
| ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, раз |
| е имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима ди |
| офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, |
| За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави ју |
| атеријал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, б |
| а не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пеш |
| </p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране н |
| о и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше |
| а фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пр |
| у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, |
| видно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се прав |
| вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао м |
| и још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на ов |
| > <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш |
| дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговара |
| у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелник |
| ке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у кл |
| ник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем |
| {S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио ми |
| естрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породиц |
| затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да |
| е понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах |
| је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћник |
| а.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току |
| рам допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да |
| дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља д |
| несе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње изве |
| које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи д |
| м штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога нове |
| ознаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још |
| нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после |
| аљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је |
| слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p |
| о подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцелари |
| , утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једн |
| <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењени |
| ају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команд |
| за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команд |
| новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу нар |
| а су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога |
| редузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} |
| мбра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић |
| ој соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, |
| ал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздра |
| ојом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote> |
| команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и п |
| једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник. |
| Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последњ |
| е или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош |
| ло пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су |
| не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао п |
| с.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд гла |
| а, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, бат |
| да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, |
| о не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и за |
| она прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митр |
| на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, та |
| </p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад |
| им вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске во |
| вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није |
| } Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда н |
| руго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ра |
| е успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благај |
| и портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар мора |
| <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} |
| подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви |
| уке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога |
| ете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о све |
| е карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, |
| а и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одго |
| а те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србиј |
| и гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на |
| ли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбра |
| е позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска од |
| у да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас |
| своје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватр |
| рио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако |
| рим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим п |
| о армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Ц |
| малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел д |
| земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муници |
| едња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако умора |
| јне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, |
| е.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховн |
| за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по |
| м ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у |
| руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила полож |
| у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — |
| ктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепе |
| а је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га |
| ња излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— |
| } Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови |
| Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромн |
| тове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и |
| и је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне К |
| гона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале небор |
| удућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, |
| {S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће |
| ду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двес |
| и на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима |
| и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па |
| се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба д |
| одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом изма |
| војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским к |
| /p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају |
| ло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта |
| .{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе ш |
| мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку |
| су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="su |
| пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мис |
| леб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ пр |
| то што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковн |
| коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе н |
| и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавал |
| {S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p |
| да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће |
| не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да |
| и очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и с |
| ршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија зат |
| о!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан.. |
| <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахал |
| у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају |
| азривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким бр |
| то, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Ма |
| самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретн |
| оз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе |
| а који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то |
| се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци сврши |
| ећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон по |
| и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим пол |
| ренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} |
| скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је |
| је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о дог |
| од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> |
| о али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућут |
| ља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да |
| Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча |
| е у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митров |
| лефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонас |
| их страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник ком |
| Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скоп |
| и мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не од |
| чан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и |
| љством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отп |
| е вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала д |
| и у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више |
| б или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> < |
| одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само п |
| ни лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узв |
| и, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кол |
| уке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влад |
| ала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену све |
| а та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре б |
| или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Це |
| ника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронто |
| езе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{ |
| рш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек |
| нжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{ |
| већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав |
| е Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти с |
| али смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Ско |
| послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А |
| .</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике |
| па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас д |
| се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служит |
| запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак |
| лена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише |
| с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић ј |
| и примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник |
| Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба |
| од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с |
| ас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{ |
| pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо |
| и доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све |
| ке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не |
| лад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војнич |
| цио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши |
| сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којег |
| топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми |
| постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, |
| од стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дво |
| а поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат |
| на у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Д |
| да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном. |
| ва деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге |
| атељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији д |
| убрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхић |
| ну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, кој |
| ица био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> < |
| ачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време м |
| прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом |
| а са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно к |
| топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо по |
| ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само |
| о загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади офи |
| уне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко |
| иња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њ |
| а, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робова |
| овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гум |
| овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, ост |
| јачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш сво |
| чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју |
| забрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, |
| едом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита на |
| ола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p |
| ставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугма |
| . <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова |
| о сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб |
| е фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} |
| потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кр |
| ама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличи |
| о се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разум |
| у реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох |
| муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" / |
| ју више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ак |
| опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар |
| рт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била сли |
| ароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</ |
| тера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се |
| их очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум м |
| ам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и д |
| очин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтал |
| вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из ду |
| сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је заг |
| причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме |
| побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, пров |
| језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај |
| едити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном |
| у.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне в |
| о потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао с |
| ви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускак |
| бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њем |
| брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући ни |
| у као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако. |
| протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење командана |
| ила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} |
| е саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије. |
| анственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што |
| ој пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Вр |
| ше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајни |
| Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где |
| слону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи доброд |
| ихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледа |
| ли за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфи |
| лопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем м |
| кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} |
| ност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу сино |
| је и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка |
| мобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, ставље |
| г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Н |
| епост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, је |
| мак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, |
| а одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина чита |
| оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био ј |
| хота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ |
| рби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу |
| оши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позади |
| ојега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима |
| ена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спа |
| е пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> |
| је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n= |
| тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљад |
| грле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругов |
| одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, к |
| потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> |
| о вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци |
| очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из |
| уши већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја вид |
| цин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да саче |
| оже бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем |
| таничну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница |
| разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући но |
| кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми п |
| већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди |
| проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја за |
| гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из ав |
| почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, |
| рене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S |
| против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против |
| /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнут |
| Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностран |
| лом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— |
| аријама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шу |
| е школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала |
| и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја! |
| а „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац св |
| анских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у |
| ик за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна |
| дна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала |
| да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али |
| тазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване т |
| ола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дуна |
| ринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једн |
| вољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стиг |
| рене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су |
| едвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> |
| шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, а |
| зад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га |
| алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовит |
| кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војн |
| <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зау |
| зложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад |
| сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?< |
| ичкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо прин |
| т је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, од |
| да би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, |
| традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполе |
| викну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоваре |
| ам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него т |
| у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — п |
| фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облик |
| атим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хи |
| стаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> кућ |
| е, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је д |
| ући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене |
| повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац кој |
| најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све |
| ада су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Ве |
| рихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{ |
| војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а к |
| , те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели пос |
| гли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб |
| млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, с |
| оз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задово |
| да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу |
| а својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S |
| оју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она |
| а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још |
| ски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао |
| а из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу |
| а су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је |
| е и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.< |
| , <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војн |
| цу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И |
| а и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан |
| се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче < |
| урена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова |
| ати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агент |
| шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза ле |
| води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! |
| ама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће |
| о нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинет |
| лом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-нема |
| ом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништ |
| ... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца |
| је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да |
| да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да укл |
| рчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих стр |
| ки пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила с |
| сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спа |
| а, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим пос |
| пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити н |
| и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да |
| би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Срб |
| авезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској де |
| кај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у бол |
| ог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребни |
| .{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?< |
| и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је |
| де је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> |
| те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви д |
| нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једно |
| стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се з |
| мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк ко |
| е једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p |
| и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и н |
| којако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n=" |
| n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Вел |
| а се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивиз |
| , пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се обр |
| дије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савес |
| гами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} |
| авезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је тргов |
| ком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> |
| е необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио с |
| једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> |
| едан брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све сруш |
| не главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} |
| скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомо |
| од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас |
| о од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода |
| ="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим њ |
| а, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S |
| {S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не |
| ио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину |
| еку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{ |
| и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n= |
| ила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред |
| распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, |
| ку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси м |
| "335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге |
| е да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је |
| егунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> |
| агом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на с |
| т заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомил |
| што се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак пр |
| х да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гор |
| мандује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, |
| нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно |
| љда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом |
| {S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам за |
| оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомил |
| одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести |
| крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, |
| свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се тре |
| рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би л |
| е смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико м |
| дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасни |
| о је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак н |
| у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту |
| кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напреза |
| у те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну |
| рамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу с |
| 405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале |
| са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ |
| да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узв |
| Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао |
| тинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројн |
| и се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи ба |
| се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвен |
| сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама а |
| лаве.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место о |
| n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима |
| иси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито мно |
| Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и |
| S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми пр |
| ешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста мет |
| чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да кре |
| апетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се |
| мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ор |
| ајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут заб |
| српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случа |
| дитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колик |
| г коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда поч |
| до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је |
| данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истин |
| инском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи ма |
| сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точко |
| је се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, нег |
| ла сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије иш |
| анда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној К |
| агона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други оп |
| шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна |
| е мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S |
| ислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натовари |
| но и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у бате |
| не стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на |
| ан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срам |
| .</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава. |
| /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и |
| з батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долаз |
| к, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у |
| с још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом м |
| ње јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне пес |
| ела, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим |
| знавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао |
| е журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а |
| кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; |
| ове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те |
| ила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та по |
| иционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и |
| далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвав |
| разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу и |
| вој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица |
| јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му на |
| главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све |
| а да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ пр |
| ком Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварим |
| до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми наст |
| ве се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.< |
| чање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршаво |
| сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима ру |
| томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који с |
| ешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали |
| и преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком. |
| а, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се пос |
| места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја за |
| крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном |
| писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а |
| њој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излаза |
| забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер |
| зима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су уза |
| вала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могл |
| а да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто |
| вда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их ст |
| мо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се |
| l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</ |
| вку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> < |
| рипитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући |
| ио други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће |
| а браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> < |
| ијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под з |
| дним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обе |
| ју се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на |
| ке и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први |
| био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари |
| едног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге |
| о су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те |
| ола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка |
| гом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и је |
| својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— |
| гови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се прено |
| ало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и |
| онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко |
| ачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо |
| само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је |
| према се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћа |
| </p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се |
| да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ст |
| цима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали јед |
| ратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије |
| кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од гр |
| зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и у |
| мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, сто |
| загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S |
| је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бе |
| знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља |
| и окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с др |
| , благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна с |
| батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању о |
| оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам |
| етају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена. |
| непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и |
| асним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, з |
| ло.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Зароб |
| ованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један по |
| ротрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам ст |
| предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго ста |
| и коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Ок |
| се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и |
| а и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спушта |
| е целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како б |
| ју како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен |
| ати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата ам |
| остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла |
| е деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за све |
| самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фија |
| самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фија |
| е где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породи |
| ара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а во |
| b n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, ма |
| кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напре |
| великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високо |
| S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабови |
| {S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка |
| роз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара но |
| и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили |
| да, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искити |
| {S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитил |
| ном, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, |
| заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељен |
| здо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске |
| апортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p> |
| ем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици |
| ице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као команд |
| рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, д |
| ампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених |
| још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је |
| бне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У |
| друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па наја |
| мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже с |
| је, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ ау |
| ио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају. |
| им, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају ко |
| Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а |
| окаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућер |
| три ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бри |
| дине, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека и |
| други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вер |
| гових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измак |
| посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњаво |
| , јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Кос |
| з коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су ко |
| емље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се ра |
| S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб гд |
| не собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гр |
| рвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, н |
| а, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стража |
| ана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај |
| рњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се б |
| и ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, |
| залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што |
| тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дох |
| али су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да |
| ице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из |
| се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око |
| сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше и |
| а да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{ |
| > на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога пото |
| м две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замр |
| забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пу |
| у извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопаж |
| коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а р |
| дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поло |
| њ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје |
| до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река |
| т оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио |
| калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне слав |
| рних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога < |
| овиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У |
| мо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Иш |
| мена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о ве |
| у задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можем |
| це, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, |
| е ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p |
| одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, |
| лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори ко |
| крцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и прус |
| огоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} То |
| ићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После |
| а, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угаше |
| пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натов |
| лице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћу |
| рстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и р |
| Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се |
| се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са |
| пају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, у |
| ноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не |
| а проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одгово |
| њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> < |
| а часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да т |
| ало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почес |
| нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за сво |
| које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност |
| а је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред |
| ит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад пр |
| о, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен јед |
| Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, дв |
| зиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива |
| и светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога до |
| , помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет нас |
| би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од з |
| ћ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрп |
| е свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на о |
| чка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за матер |
| танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стоп |
| упе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загу |
| ше сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и |
| о тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи |
| најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Ни |
| арској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних о |
| S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим при |
| мо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је |
| ним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, |
| осјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко ту |
| савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге < |
| /p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио При |
| леда ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће б |
| има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равно |
| узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у |
| име Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нараст |
| путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, как |
| ом и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он |
| асама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је н |
| аигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све д |
| тва, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као |
| пу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два т |
| главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано к |
| вености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека |
| под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чел |
| даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, ка |
| батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха. |
| рајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се |
| утра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступањ |
| видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — пр |
| главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обз |
| од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли |
| и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењањ |
| и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што п |
| ке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вра |
| и он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћута |
| ожда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гом |
| у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је из |
| тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити де |
| те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће је |
| ама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где |
| борила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахуј |
| леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном ца |
| имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболе |
| пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изг |
| ињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледал |
| д виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску зад |
| цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим п |
| оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато |
| које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају и |
| аље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега |
| им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, |
| губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се |
| плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникаци |
| корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња |
| ма за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се |
| њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде |
| .{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, нос |
| предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> |
| чила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сил |
| а фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање ј |
| до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже з |
| примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — |
| га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта и |
| , па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, т |
| времено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb |
| <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек м |
| оње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити |
| , да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне |
| ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне |
| се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим |
| убини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Ш |
| ума, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме неприј |
| бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздра |
| неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезв |
| з пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж. |
| езпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла |
| у материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана |
| снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се |
| лнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пр |
| а је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} |
| изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} |
| да злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расу |
| мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три же |
| блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>О |
| један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше |
| у преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске тр |
| — А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би л |
| , кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али |
| који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нис |
| пет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њ |
| етврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на од |
| у за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира |
| прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у п |
| ене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њ |
| и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи д |
| кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и з |
| иђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћ |
| сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после так |
| а верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l> |
| на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличк |
| Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешн |
| ћа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распи |
| води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз |
| мена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла |
| ањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних |
| вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — ве |
| ко да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивик |
| зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад к |
| увајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! |
| е недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи |
| једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах |
| света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз |
| а света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз |
| и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали сам |
| ју као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из он |
| {S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који |
| оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша заб |
| куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разр |
| ео хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени |
| и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке |
| о марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њо |
| ао мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не |
| у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима |
| отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена |
| p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Д |
| ете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како |
| > <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку |
| 76" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А |
| њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! |
| одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавају |
| озоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне |
| да у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова |
| лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p> |
| је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи |
| да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на |
| инуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склон |
| оплице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косов |
| м.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла о |
| ачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косо |
| следњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, но |
| ју песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом |
| с иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би с |
| робље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војник |
| а и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде к |
| је су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем пр |
| и.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем т |
| другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме ж |
| ога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пуш |
| евалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ |
| анас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдал |
| ружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст н |
| м заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на ч |
| је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном отки |
| 05" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и т |
| верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} |
| лас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Љу |
| смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено у |
| некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витез |
| који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, |
| а за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег варо |
| га тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не пам |
| н српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и во |
| Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира о |
| посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад |
| ага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митро |
| их војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу |
| , Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљ |
| се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само једа |
| егунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p> |
| пане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ћ |
| и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb |
| 19201_C14"> <head>XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Ско |
| непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бриго |
| би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и |
| војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако |
| прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} |
| ишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре до |
| ег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћен |
| у кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се по |
| гунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је |
| м из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан |
| ујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природ |
| оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... |
| вучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заста |
| млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>М |
| кретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо ма |
| исам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била к |
| рхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила гос |
| а Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па |
| овијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлиј |
| тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да |
| која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је К |
| а те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, в |
| ада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису |
| од теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир и |
| ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Кач |
| , па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те |
| мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав |
| измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар |
| и кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под тере |
| је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и д |
| изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по са |
| е Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гор |
| скићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе ру |
| } Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ни |
| е ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Мног |
| дној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве |
| ају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са |
| дарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу |
| де саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више |
| манда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, п |
| гао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад |
| лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинс |
| мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео |
| онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Св |
| } Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су нај |
| купо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобра |
| е испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Г |
| ра Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресос |
| а зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, к |
| бађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма ц |
| вну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад од |
| ама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним |
| умом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бег |
| о!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибро |
| , зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек р |
| ренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице |
| ="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, |
| осово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је јо |
| то му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође и |
| сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, |
| {S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђи |
| ежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти |
| трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми с |
| о је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени зад |
| ених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небе |
| ћених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небес |
| мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће јо |
| пава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из д |
| ти.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Пр |
| их и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснае |
| ди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет па |
| великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n |
| оју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по кој |
| дишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле л |
| {S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од |
| дње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се |
| топљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно |
| ише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше |
| ао девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је |
| ошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он |
| тљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" / |
| на као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, |
| ни оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} |
| ети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи |
| нети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажи |
| је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице |
| е под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једнос |
| Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{ |
| о урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кр |
| ла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима |
| ке и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим кост |
| крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећ |
| омилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју |
| које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајућ |
| гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме м |
| оја би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту н |
| под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујарм |
| ку покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p> |
| /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} |
| завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који |
| превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозра |
| подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане |
| не победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са ос |
| рлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{ |
| а сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више |
| спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутиј |
| и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћу |
| е натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, из |
| мим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски раф |
| на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се |
| иште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у |
| њигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отво |
| Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и д |
| ика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректа |
| пета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезл |
| <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мим |
| а је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, ал |
| челства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и |
| опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете? |
| поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волуја |
| лико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњев |
| и мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и бла |
| ако шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S |
| а, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглав |
| у? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, |
| еник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, |
| шић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то |
| је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој |
| мо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао |
| ут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена ал |
| тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није н |
| и још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а теш |
| 50" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао п |
| нио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изу |
| устио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од це |
| ло, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n= |
| >Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! |
| а.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку пр |
| анским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на |
| и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико сп |
| вито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлос |
| ла, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која |
| ави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила |
| " /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на |
| ћама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазит |
| а женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</ |
| ницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних |
| Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ сам |
| који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, з |
| влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} |
| на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вра |
| дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи |
| да за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем о |
| орити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ће |
| чну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на р |
| се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца кој |
| вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су |
| и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца к |
| о, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку |
| тица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одл |
| ахтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно |
| већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећал |
| као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва с |
| у је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у |
| ополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађу |
| ема кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге њег |
| вна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са |
| и код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као |
| зрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже |
| чанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна |
| у празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину |
| се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио |
| ж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам |
| тражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb |
| Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, п |
| и крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p |
| лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња њег |
| их гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb |
| тио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу |
| иштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне кома |
| Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића и |
| е дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— П |
| уден ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније сти |
| ролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакш |
| и, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} |
| вљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она з |
| том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао д |
| а је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела и |
| и погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једно |
| S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а неда |
| сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом |
| е.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, |
| звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по |
| ки, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде |
| лату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је г |
| а тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљ |
| пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, |
| рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, |
| остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипед |
| те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати |
| онска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Ниш |
| ви, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве |
| е ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља к |
| .{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и не |
| ничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ пров |
| тави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће ле |
| , Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечер |
| чу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, |
| блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, |
| чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђен |
| су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, к |
| љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћем |
| огледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца |
| најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник у |
| а, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да с |
| ели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оп |
| ано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="38 |
| к, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне стра |
| напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мр |
| лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао |
| ом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку изб |
| војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних вој |
| а су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи. |
| ле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, |
| на, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван дру |
| о умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога |
| потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те |
| ко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p |
| крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, п |
| и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрска |
| ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и с |
| ја се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти |
| .{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учин |
| ве то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљал |
| !</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћ |
| е изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала |
| батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је |
| друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према с |
| м да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомили |
| гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама |
| уго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, |
| сретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд и |
| ло и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парч |
| и, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ из |
| е, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да с |
| ји увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те уже |
| ници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се |
| звршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ б |
| ад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, свак |
| а је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми ј |
| >И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево ј |
| >Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским сауч |
| ло тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед та |
| — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори |
| како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни глас |
| Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се |
| !</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они п |
| гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да преки |
| су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, дец |
| анцуској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитај |
| јкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину |
| у пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, буч |
| <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно |
| и на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— |
| ашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син |
| етке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворск |
| у; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба |
| мо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набре |
| ојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p |
| па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у поток |
| ка и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навал |
| н ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућ |
| и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним |
| се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем |
| ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— |
| и да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, та |
| ење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му |
| прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећ |
| лаву да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама |
| брета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ |
| на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из |
| ишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а о |
| учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало |
| спех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, кој |
| елефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису |
| рај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очи |
| противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај |
| је је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ |
| ругова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</ |
| тру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не |
| ућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може |
| ју гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе ч |
| у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} |
| вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посма |
| ему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад п |
| двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да с |
| ар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али |
| на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: кој |
| сам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потра |
| један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута |
| ор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разго |
| нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког |
| ај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} |
| ђане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворк |
| њена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путе |
| Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се нека |
| сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејућ |
| ндаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком |
| ло дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа ко |
| тарост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на |
| ти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његов |
| </p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полаз |
| она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама |
| ем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљад |
| ојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редо |
| војих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и п |
| г својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у |
| S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролаз |
| мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, |
| вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај |
| а што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се |
| ју уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слути |
| ли, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и м |
| дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, п |
| ају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те |
| сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p |
| као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:< |
| ла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам наш |
| је, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p> |
| кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, н |
| упају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузи |
| ше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари св |
| ти? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали |
| а предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа д |
| даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати |
| цу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет г |
| тави.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући |
| Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме п |
| помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широк |
| у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, к |
| кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, |
| то, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници |
| се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од п |
| буктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огреј |
| .{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свог |
| то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Приз |
| Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скоп |
| p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако заз |
| олела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, к |
| зраније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десети |
| а седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се све |
| штала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан |
| памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икон |
| кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се |
| би и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нис |
| S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и |
| с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце |
| се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избегли |
| ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и са |
| пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов тере |
| а могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и н |
| уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но к |
| и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је мла |
| уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“ |
| им црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни |
| ак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Срб |
| удити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле |
| у сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико |
| од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио |
| ди коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} |
| шао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на |
| ре, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упи |
| лизини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само |
| мо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна |
| ова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се |
| мо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те |
| к који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савлад |
| ипитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — |
| м положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу |
| е полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне кр |
| слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечув |
| није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас к |
| лачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над пал |
| љање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— |
| изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај |
| крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отво |
| и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећ |
| , и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од |
| то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископ |
| ом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Из |
| мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загр |
| на мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а |
| рапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— |
| едним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила |
| тров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га |
| и се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> |
| д је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сам |
| > <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те |
| м шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — |
| томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разаст |
| е и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, |
| , да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и |
| ају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом свој |
| о воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и ка |
| акојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ за |
| се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли пр |
| крио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена |
| оља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегл |
| е тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а |
| је начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше |
| ра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем |
| ! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо |
| и их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајк |
| ће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито р |
| ше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ ср |
| ебе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" |
| где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што с |
| и је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мра |
| ам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га к |
| е стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> |
| ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и у |
| рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, н |
| рисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуд |
| p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отвори |
| се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мисл |
| ре хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и но |
| рао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Д |
| id="SRP19201_C9"> <head>IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом пром |
| ед блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоо |
| з уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светл |
| ко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Х |
| на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из |
| аје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува |
| м.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе |
| стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара |
| видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја |
| Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{ |
| чи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд. |
| противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</ |
| ежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци |
| д већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Б |
| ма културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем мил |
| која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радил |
| м и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да пом |
| е сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све см |
| о друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко ј |
| руги пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код |
| кли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, бог |
| без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{ |
| о и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију |
| рума, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} П |
| стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те с |
| ама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та зем |
| доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погле |
| единца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо |
| — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне ком |
| крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — |
| S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не види |
| Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне па |
| стави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустив |
| } Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би |
| овали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако пом |
| је.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и северо |
| одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак |
| едбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — |
| ев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место |
| лики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо изд |
| е све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало |
| води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред р |
| е разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца |
| м његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претв |
| познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, њего |
| ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске покла |
| чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме с |
| судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају разв |
| ов је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у д |
| огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, |
| а покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне н |
| мо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка |
| а ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробд |
| звукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам са |
| ну?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући |
| з казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Д |
| игао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго |
| нули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући |
| pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војни |
| ад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да |
| мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, вр |
| и већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и че |
| где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за т |
| и, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати м |
| иде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и |
| ила ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} |
| дило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још т |
| прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељ |
| а и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен |
| о ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и наро |
| тим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлази |
| ним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p> |
| разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Ко |
| ила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="26 |
| .</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује мора |
| ава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можем |
| осподару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса |
| мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми стар |
| , господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Ск |
| иже Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочар |
| распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тег |
| p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— |
| а умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је |
| онт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе |
| а изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад |
| л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, |
| и он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се в |
| е још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врх |
| сторији још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.< |
| ант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, |
| тво мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> |
| ом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није би |
| ођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана |
| а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма д |
| авао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после бон |
| робова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, с |
| итања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких с |
| вора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка про |
| опасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године |
| трофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеск |
| њега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућ |
| ћу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, там |
| } Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштин |
| је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се о |
| командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправда |
| три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима са |
| стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт с |
| сак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Ком |
| ц.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у б |
| војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица по |
| и, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Мо |
| — Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су |
| /p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} |
| анда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Фер |
| лико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судби |
| Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти |
| Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска во |
| после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне |
| Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући св |
| донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав ка |
| и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације |
| у даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војни |
| ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико |
| ше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су м |
| господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да остан |
| да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — |
| зидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише |
| нијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се пов |
| околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с в |
| 201_C13"> <head>XIII</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од у |
| и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан крену |
| чињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ови |
| авља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узв |
| — Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише |
| .</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога |
| , народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ип |
| прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на белом |
| ин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало пове |
| ила је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинц |
| и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде |
| и да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит |
| начио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулациј |
| ри краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице |
| о уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од |
| ad> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од је |
| апатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери |
| лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звон |
| а мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могућ |
| радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— |
| и!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што св |
| > <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарај |
| ила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведе |
| последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{ |
| како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске |
| мљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао то |
| <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се п |
| тра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </d |
| апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> |
| те.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и |
| е под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и дес |
| пријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му оч |
| е се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и п |
| жи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни м |
| беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем. |
| ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Кад |
| од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум- |
| заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још в |
| приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се наш |
| еши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласо |
| > <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се дог |
| .</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хт |
| ај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо с |
| а су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце д |
| аче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" |
| кајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнич |
| ставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и до |
| гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју |
| и дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Пут |
| друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, |
| ћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> |
| а клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p |
| жити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна моби |
| и поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толи |
| ромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <p |
| смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не |
| атор Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У д |
| p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегл |
| врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз к |
| е гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја д |
| /p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац |
| му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непр |
| је хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова ко |
| ме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела |
| атече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове р |
| ава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију |
| олитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазил |
| о суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, вер |
| ове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, |
| а фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи |
| омутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче |
| стави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир ј |
| изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Н |
| ио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се с |
| арочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати с |
| нт на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем |
| </p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију |
| — Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и |
| и утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и коман |
| ола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уни |
| све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се |
| не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и сва |
| и, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља жив |
| раћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено тр |
| n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да за |
| ам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгуби |
| најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> |
| десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се ниј |
| и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикива |
| остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецују |
| су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност д |
| грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се |
| и, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина додели |
| еш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у |
| е ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много |
| кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужд |
| Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жерав |
| ом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о ов |
| гли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, |
| општи Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори и |
| ек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што |
| лашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажа |
| као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини ду |
| им друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље ј |
| — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упа |
| плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго |
| а официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су |
| пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била |
| ути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност ње |
| <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно |
| а.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако |
| Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готов |
| руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за |
| пита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.< |
| ром и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви |
| та војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша |
| Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p |
| лих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стар |
| злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</ |
| т, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђ |
| е пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена |
| немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу п |
| њак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из му |
| е — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одл |
| његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Кра |
| Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити |
| ас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговара |
| ер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој |
| ни мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу |
| а натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је |
| ише.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</ |
| енака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних пл |
| ред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, к |
| да?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових с |
| м, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи са |
| евали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуг |
| а околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друм |
| и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Теле |
| } Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари |
| истру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, |
| гледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом |
| и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио |
| пре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о бо |
| вчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Прол |
| јањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако з |
| је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!< |
| "578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без раз |
| ло је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате алба |
| је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконам |
| , где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена јед |
| молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да тр |
| молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на |
| икад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише |
| где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> |
| </p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је а |
| але и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно |
| оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрш |
| Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад с |
| Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала |
| и да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Кра |
| тану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један во |
| налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући |
| слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> |
| и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, о |
| вајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандис |
| да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла |
| кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари во |
| домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он в |
| један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву |
| дару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — |
| ми на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без К |
| ном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сва |
| десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и б |
| десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио м |
| плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, |
| крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> |
| гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена |
| ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танад |
| а који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру |
| ом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко |
| из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још виш |
| на, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и ди |
| ћом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ћ |
| као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> |
| оћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат |
| ађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, св |
| И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србиј |
| је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија |
| звесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио |
| амен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други |
| .</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме м |
| страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати св |
| се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим |
| реме...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред |
| ише главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, ј |
| е ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну ла |
| ежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом |
| се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропа |
| аљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под увето |
| аслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не с |
| је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— |
| н чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет |
| бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима кри |
| и?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако |
| земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао |
| ју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који с |
| те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично в |
| мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црв |
| ој крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда |
| сирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је гр |
| ну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете |
| ти извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца в |
| ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз и |
| је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цвет |
| изе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказ |
| — Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — |
| 38" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за д |
| и како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за се |
| на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу о |
| поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до |
| који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти те |
| , осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са |
| ругова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и |
| то се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе |
| реду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и |
| њенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе т |
| бала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви бол |
| шем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблуд |
| итницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који |
| а јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испил |
| ине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда |
| Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве |
| реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знак |
| ала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју |
| оле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно |
| виђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и г |
| , на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска |
| пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено |
| га краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети зав |
| празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, |
| се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну не |
| зјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је к |
| да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.< |
| бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на ко |
| , иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим истори |
| ва пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим |
| дњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У |
| на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као |
| b n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба к |
| доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је јо |
| борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Забол |
| крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће. |
| д изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто год |
| које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске |
| ожда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, М |
| о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p> |
| ао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дор |
| атне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман у |
| о сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме |
| тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гла |
| , све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба |
| рода који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово с |
| зизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Њего |
| ли, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће ув |
| напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћем |
| ских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом |
| а, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокоб |
| трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одоји |
| ећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао по |
| је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на н |
| бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који па |
| p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се |
| ин, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у |
| читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дан |
| етлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и |
| немо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се о |
| pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чел |
| пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када ј |
| и и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се иск |
| чен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан |
| и Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у ду |
| е на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и |
| >— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде не |
| уши роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше |
| би; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином |
| клано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа. |
| уља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљ |
| ене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије |
| По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мр |
| и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга се |
| , у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима вој |
| у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују |
| лима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за |
| е и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила |
| сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је у |
| е срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> |
| српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрли |
| евеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причај |
| под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То б |
| е црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих д |
| руди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да с |
| јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и ж |
| м стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога при |
| хе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на неб |
| е да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p |
| нима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души р |
| е, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са В |
| дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела не |
| иле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и |
| а мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо |
| ећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, |
| сало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник уп |
| ни која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га |
| умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још |
| блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слу |
| е да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени исп |
| моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} |
| ...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} |
| н руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвор |
| рдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снаг |
| пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S |
| ељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све |
| е собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора |
| ш довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ор |
| сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али |
| е му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неко |
| зе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на те |
| Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам |
| пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе |
| трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави |
| плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је |
| ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напо |
| затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и с |
| да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} |
| о соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један ча |
| ли бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пи |
| биле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, |
| ије ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, ш |
| их су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око с |
| претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тог |
| пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје нала |
| > <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тра |
| непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, ка |
| Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда |
| во.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столо |
| р изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кр |
| а леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна во |
| а, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догле |
| тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету |
| за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрц |
| кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, п |
| ћи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога п |
| зрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само ј |
| бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p |
| мо пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још н |
| астртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да |
| наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима |
| е војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, ина |
| те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстра |
| дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом |
| Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешк |
| преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем |
| без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p> |
| им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p |
| се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубим |
| овских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо к |
| ога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на |
| војке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на |
| — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путн |
| тину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову стар |
| да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за со |
| преман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности |
| осланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежа |
| ње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој од |
| рзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му |
| змаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав |
| амо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А |
| зима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од |
| час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, о |
| олегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз |
| после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И св |
| онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и |
| што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, д |
| избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p> |
| на Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слоб |
| ковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њ |
| свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен |
| же народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са они |
| гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче |
| нима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога је |
| чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, крен |
| и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је |
| нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно прева |
| неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, |
| е сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима |
| у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају гран |
| или кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећ |
| одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежи |
| рно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још о |
| у, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој бол |
| и једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су кол |
| е у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу |
| ладе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војск |
| сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Пра |
| ове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много. |
| био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се т |
| хом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних оби |
| ном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни ре |
| овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те поја |
| ају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту ме |
| дњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац |
| друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ов |
| су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте р |
| воте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемер |
| усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихови |
| е судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пр |
| е.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је |
| ло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сре |
| на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули |
| анац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама |
| осово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да |
| нинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули |
| рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета п |
| на.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на рам |
| мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и |
| ке планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали с |
| у са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности |
| ана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и |
| ило их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n |
| ји су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелс |
| ције која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се |
| је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, |
| ти да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до |
| задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини |
| е измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколик |
| оме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ иде |
| м и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Пришти |
| иди ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, |
| да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у стра |
| ћања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам |
| .{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мо |
| е непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови |
| д <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослоб |
| Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, је |
| авани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски пр |
| већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јес |
| што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; |
| у службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је поша |
| орију, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на мило |
| ико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили ус |
| и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гроб |
| е све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а н |
| не мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рач |
| лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бег |
| исала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала а |
| анице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска |
| рпски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи зашт |
| да.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у ту |
| ога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да л |
| ели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, п |
| ли Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би |
| уло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у план |
| тигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О то |
| је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрен |
| рвој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра д |
| е.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младог |
| атом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гоми |
| државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се д |
| мо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Сла |
| подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, |
| ео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је реш |
| овник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница |
| нији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и |
| ште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани |
| младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му |
| о обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и |
| p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се пр |
| Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ов |
| загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска к |
| ође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} |
| рех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал |
| вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као осве |
| S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лак |
| век ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити |
| ику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успет |
| могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили |
| увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} С |
| љану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страх |
| изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем |
| во вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војни |
| оштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац к |
| ање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и ди |
| е војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратит |
| сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли |
| ма се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуш |
| p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; ос |
| ив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да |
| Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у м |
| n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која с |
| којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат |
| утеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вест |
| ред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се |
| абављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на с |
| нег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у |
| да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив |
| ше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Ја |
| е дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — |
| ка дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у |
| га воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> |
| ан <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен |
| у где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких |
| амо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је сп |
| исати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла у |
| пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} |
| међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести |
| ом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, мес |
| пази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чу |
| ази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна сво |
| етци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњ |
| њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући усп |
| лећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је пр |
| д теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спусти |
| ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, к |
| ра нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његов |
| вом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косо |
| — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахи |
| од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица |
| бођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воло |
| на војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање уз |
| ом схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику |
| а тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићев |
| ша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претре |
| зиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n |
| ледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сум |
| ичке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други з |
| ирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се зн |
| пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуш |
| ми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као с |
| ију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов |
| француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за пок |
| е преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и о |
| до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, то |
| ришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини г |
| пљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, р |
| могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> |
| мпин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео с |
| им маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са ц |
| собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа по |
| на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кр |
| ре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена |
| о је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да |
| ку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао |
| е је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао |
| туацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили сре |
| није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си маг |
| S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се |
| пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршум |
| онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен. |
| д нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чини |
| фицир, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То |
| Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ сти |
| м и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова |
| а све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима |
| из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одо |
| и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и б |
| и није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, |
| евалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже н |
| судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло. |
| драве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује |
| остарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задр |
| док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све |
| ане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у душ |
| досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у |
| на година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путни |
| натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне ли |
| ало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегун |
| стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи |
| , са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набуја |
| од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђ |
| а се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођ |
| све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне општ |
| кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначил |
| а група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} |
| итезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, ко |
| ачелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много |
| адрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а зати |
| ава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету |
| се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у |
| су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још ув |
| дних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли ј |
| вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, |
| е спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз с |
| новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под па |
| ед и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули ко |
| дињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада |
| ану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака об |
| бег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна |
| свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — |
| н, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први ко |
| апетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време сти |
| , који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде |
| рову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном магл |
| је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на прево |
| лучајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им |
| јатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под |
| ме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која |
| великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мрт |
| батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пр |
| у, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле кар |
| епомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се |
| Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрен |
| /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу д |
| емо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војск |
| сали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, св |
| Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и н |
| већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, кр |
| војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и |
| судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматр |
| кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} |
| тала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се |
| о, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Ме |
| нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што |
| оје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин по |
| ја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које ве |
| а наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{ |
| уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, к |
| као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S |
| м, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима |
| уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо |
| а.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе |
| е дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу д |
| ели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад |
| не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо |
| о.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље? |
| ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро |
| вај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је по |
| да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље |
| о, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p> |
| им.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} На |
| рема томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 час |
| , бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које с |
| ривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јах |
| у у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тр |
| и батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска див |
| овирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од |
| када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напу |
| и се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све стра |
| г сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле < |
| ва и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови |
| оз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сен |
| где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мр |
| ичу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук т |
| оцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи |
| роз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе о |
| ас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Сре |
| ви из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочи |
| аси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве |
| сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге |
| огледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикив |
| ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Нар |
| а земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе н |
| осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од |
| вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и моли |
| це чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} |
| жалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћем |
| е.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице ко |
| о су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и |
| зборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео |
| вски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у |
| х је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — вел |
| ни који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес |
| p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и пон |
| а сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао |
| му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом во |
| или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране п |
| ске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила п |
| да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским ба |
| жда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем |
| равиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озби |
| цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад |
| p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него |
| чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званич |
| 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам |
| јне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дох |
| а.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би озд |
| првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, |
| смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика згра |
| арод свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је по |
| душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једно |
| јми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу |
| оликих покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која |
| понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очај |
| ; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он |
| ишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите |
| пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пре |
| >Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по |
| ци, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брин |
| ћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у |
| очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне |
| е арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом |
| а камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослух |
| да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока |
| ени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем пр |
| трли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} |
| други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали |
| ворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже |
| је назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и са |
| тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из |
| па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један |
| лавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мач |
| ни озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Р |
| ћ када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, |
| хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ из |
| ћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено с |
| ја преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang |
| ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколад |
| к ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки |
| снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици. |
| деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол |
| ио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна б |
| о сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако пост |
| се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико бри |
| избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ов |
| улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога во |
| нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који |
| ка Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је про |
| килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ уве |
| ено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац |
| е унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи |
| шкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа к |
| дузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је диз |
| у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође на |
| тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али |
| ругарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је |
| е батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати |
| арамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита |
| овник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај |
| вих падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стр |
| сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Срб |
| која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопс |
| очито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из свак |
| Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" |
| је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га |
| } Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а не |
| е јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, |
| дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с |
| је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се сру |
| децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп |
| рал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвик |
| куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на к |
| али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</ |
| иле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пс |
| јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета |
| се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све в |
| но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су |
| врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га п |
| анине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви |
| увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, |
| усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе изме |
| е на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљ |
| али, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак |
| ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, тр |
| колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни де |
| Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада к |
| оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене де |
| у, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњ |
| повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај зв |
| слите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите ил |
| ац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући |
| о јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p |
| ти да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који с |
| ини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они при |
| носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке на |
| вам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао |
| у кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="9 |
| има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А |
| .{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и р |
| ане путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешк |
| као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника ку |
| снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће |
| .{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пу |
| глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у |
| сно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињу |
| иво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завиј |
| пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и |
| наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S |
| /p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а |
| .{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам |
| тави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — сл |
| зора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших ст |
| ећ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који |
| ло се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили |
| чајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник ј |
| рев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу |
| олупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наор |
| {S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазит |
| едом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу |
| д њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме |
| бе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> < |
| се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа |
| у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо г |
| и гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њи |
| узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као о |
| туда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и |
| и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу |
| ти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздух |
| на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{ |
| нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, к |
| Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан г |
| ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и з |
| свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фи |
| ци над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула. |
| као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса |
| ко лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија |
| као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео |
| наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су ве |
| слити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и г |
| и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујућ |
| а али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може зак |
| о под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у |
| проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једн |
| умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину |
| ресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или |
| последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у с |
| који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш |
| обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто дворишт |
| на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под |
| ла, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точк |
| ла, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има то |
| у бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад |
| и зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на |
| оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим |
| где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> |
| наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни с |
| и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегал |
| и без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости су |
| ких, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и |
| Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлаче |
| огај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице |
| традања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које |
| ким стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплауди |
| ама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи прек |
| ницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у том |
| т се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањ |
| курузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде ни |
| мех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Кума |
| других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за в |
| а и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и ка |
| у из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу |
| охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним б |
| други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина а |
| а црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она гос |
| и све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице. |
| Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених дв |
| љку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се |
| е он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлази |
| арева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један ј |
| дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу |
| ажно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност: |
| ђе кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути |
| по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена ст |
| ила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње |
| ик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, простр |
| ез шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кр |
| ; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вред |
| брету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са со |
| истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били ил |
| склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен |
| ски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем |
| склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се к |
| ћа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца свети |
| ни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греј |
| из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док |
| е јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поч |
| танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и г |
| склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разн |
| високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, пр |
| официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болнич |
| оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још |
| <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свиј |
| ицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и |
| ицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамаре |
| ј се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плото |
| еде и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим бе |
| спод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и |
| зео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладн |
| нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови |
| зде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, н |
| па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој |
| оја га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној |
| о, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни д |
| је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се |
| а пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је п |
| у никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећ |
| 4" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, кој |
| ом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> |
| ањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, |
| ве граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју со |
| а се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материн |
| несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сам |
| им линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме п |
| нде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна тр |
| но казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поп |
| , као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n=" |
| и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас |
| "574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, |
| чином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, |
| већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и са |
| читељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви |
| м мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, |
| оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која |
| признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца |
| не погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покри |
| еоград пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све д |
| рену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно з |
| „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се |
| </p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка То |
| римом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ ов |
| Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео о |
| ашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, п |
| еликим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вук |
| иким напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешт |
| ије нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камен |
| еумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и л |
| и, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту закло |
| ој равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац кој |
| но дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана р |
| једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабав |
| узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Упр |
| официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући сво |
| ј ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} |
| где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту ка |
| атуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква |
| да је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су |
| авет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко двори |
| ирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је |
| риштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Кр |
| пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову |
| ји се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле |
| коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелни |
| у.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што |
| жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили |
| око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у |
| сана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на њего |
| доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас |
| која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, |
| иближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да |
| е до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је н |
| зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он неш |
| ладића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспали |
| пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цв |
| крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак |
| напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола пр |
| рати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне пришти |
| било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишк |
| ћ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с |
| ?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овам |
| улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и |
| шти покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кро |
| не на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова го |
| стиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га |
| тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и вед |
| јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на к |
| мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се от |
| чани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога |
| коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и че |
| радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту не |
| ва и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрч |
| прату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назир |
| ету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко |
| у, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од |
| збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{ |
| се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушен |
| абла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на |
| арати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављал |
| љених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Плам |
| Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво |
| и се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртваце |
| и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> |
| и.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или за |
| но Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморн |
| није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре |
| p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом ш |
| гања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распит |
| погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они |
| тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте |
| друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из |
| а и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и |
| с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако |
| уморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и |
| пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p> |
| којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који |
| узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе |
| p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких пл |
| има?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, |
| би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очим |
| отекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Гов |
| и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом |
| и ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несрет |
| д дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звон |
| су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви т |
| новац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Је |
| ак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Т |
| ођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и |
| која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивал |
| коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} |
| седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни |
| поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колим |
| у болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присус |
| и малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молил |
| претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у мо |
| з Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које до |
| , ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чи |
| иште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала |
| лога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последњ |
| су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не мо |
| ћ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад пом |
| зрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и и |
| ло мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, д |
| има располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p |
| и!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху ко |
| Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову бели |
| Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне п |
| дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се а |
| народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто |
| а да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом она |
| евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</ |
| агушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних г |
| што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке к |
| еће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио бате |
| ништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останем |
| вештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Т |
| Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Ма |
| велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мр |
| друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакл |
| од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна |
| једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира кој |
| ћи својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p |
| идесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходн |
| их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла |
| смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно ру |
| аглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни глас |
| и а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полут |
| чних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хи |
| асула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја кри |
| напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је |
| где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен |
| мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила са |
| з овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, |
| шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз К |
| аву да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и удара |
| тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била |
| {S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац. |
| која душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња |
| ја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он с |
| ану, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавог |
| ла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болн |
| шина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме |
| српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упал |
| још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} |
| ко кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен сауч |
| не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није мо |
| ви.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они ш |
| учешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким пр |
| тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су |
| по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, |
| уме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у д |
| </p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли |
| онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полум |
| ан сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у т |
| допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је к |
| су до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гон |
| у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојиш |
| а сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чача |
| ће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Пашт |
| д теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме |
| допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога |
| ену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпа |
| ога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини |
| ме руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n |
| и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем ниш |
| да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи де |
| Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се к |
| раку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колос |
| ухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он |
| > <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред |
| смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара кр |
| пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живљ |
| тратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> |
| о сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Пр |
| поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} Т |
| преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као |
| е неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напор |
| продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су |
| прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загреја |
| мо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се |
| и који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мал |
| и, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом |
| ких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред на |
| е, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га н |
| е прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} |
| тка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} |
| али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим с |
| брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која |
| тења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и на |
| {S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, ра |
| ли смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих лини |
| ањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље с |
| поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорил |
| лости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише кој |
| да и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, н |
| — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врс |
| води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених сн |
| главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта зна |
| у и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да с |
| тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјеку |
| ="SRP19201_C14"> <head>XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули и |
| ћи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Ње |
| кривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у |
| тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскањ |
| енке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила |
| верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске коп |
| а је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени м |
| овој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слаз |
| сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и жде |
| дине, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?< |
| их одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету н |
| а да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да с |
| ивали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени мог |
| о којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та |
| драх са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раниц |
| Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у а |
| е беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о |
| каљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањениц |
| и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не |
| им путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе с |
| ј <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће т |
| видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу |
| еоградске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на |
| еоградске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точков |
| ери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и |
| ке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо |
| чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> |
| видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљ |
| ад челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, п |
| тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали |
| вако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type="chapt |
| одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти к |
| две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином |
| ћи са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку |
| ни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу |
| могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="su |
| ви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бриг |
| на, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама |
| Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ |
| не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, сличн |
| анише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; |
| то или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусе |
| руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па |
| ин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на |
| ршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Рад |
| во не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.< |
| скрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А |
| дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сва |
| х и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{ |
| о од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам од |
| ник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово |
| ага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле |
| Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе |
| е: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима |
| ена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па |
| ош, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу |
| вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу уд |
| иле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и доч |
| барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и оч |
| авим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и д |
| дњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али |
| ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутом |
| иди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгле |
| е чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после пон |
| ају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше ре |
| абрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћут |
| , поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су с |
| ла.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што |
| > <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> < |
| пати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске плани |
| а, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, |
| обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српск |
| сања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он п |
| једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, кој |
| већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" |
| о камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div type="ch |
| Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и т |
| ви на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се |
| еће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек |
| огинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом |
| овник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— |
| кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, |
| оклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отис |
| о да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе. |
| а би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо |
| оживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће |
| ђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути |
| е домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија с |
| запета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} |
| над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и су |
| у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се с |
| Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да |
| једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — уз |
| тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада |
| ити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам |
| S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно |
| ти, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрни |
| е цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одго |
| нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb |
| када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са по |
| у.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на гла |
| два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљен |
| к што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а |
| заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чим |
| м оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође |
| но ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова |
| у, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, с |
| ш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{ |
| бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезници |
| дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад ш |
| двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>П |
| р из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен |
| авезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: |
| говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у |
| им личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ов |
| а, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а |
| некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се мор |
| њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, ме |
| им пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија |
| ош једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзите |
| се са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже |
| е у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и после |
| .{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плач |
| д, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представља |
| далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и дру |
| ледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недал |
| а не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која |
| јвећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећ |
| ије железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцелар |
| е тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом иск |
| лази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило |
| дих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.< |
| ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ |
| ну, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва окол |
| адне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у те |
| ремена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и |
| тава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} |
| ошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S |
| исам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу |
| не своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са |
| о у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страхови |
| вника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови |
| ржаве, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; к |
| во, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се в |
| се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се |
| "133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају |
| а што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> заст |
| ма није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама |
| ви на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ |
| гом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је |
| аштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су и |
| је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе станов |
| } Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз |
| село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, на |
| и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан от |
| аљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У П |
| вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, с |
| у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с по |
| и; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће зано |
| гом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити |
| равају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута |
| шну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и |
| ку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни |
| зи преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се ус |
| бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био послед |
| g="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема си |
| арод.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на сн |
| ошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавк |
| стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле |
| е, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћ |
| мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ каза |
| решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p> |
| е спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једном |
| ни прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледа |
| ци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</ |
| ац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се зати |
| ићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и она |
| мах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загр |
| им крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на ов |
| , као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горње |
| ске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова диви |
| лунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се |
| гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засип |
| расла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поуз |
| а и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми |
| он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</ |
| у изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>О |
| ет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са |
| тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, уз |
| питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по |
| вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, как |
| игарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, |
| први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и |
| д.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам ос |
| ајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретни |
| по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас |
| е тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> < |
| љ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлози |
| је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђин |
| ену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви ос |
| </p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, го |
| ена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори |
| <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — да |
| " /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?< |
| ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расеј |
| зочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толи |
| ам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени м |
| ела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код |
| а већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, пораж |
| заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по нек |
| чили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласов |
| води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човеч |
| заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, |
| ицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасен |
| најући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути ј |
| , не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планин |
| и су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускор |
| е гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом. |
| сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири |
| јале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, |
| ине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — |
| Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одгов |
| мти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредни |
| акле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, н |
| аше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и |
| — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржа |
| ик окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна тради |
| је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна |
| команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник |
| е дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На |
| нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и |
| <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — д |
| и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спа |
| староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, увере |
| траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родит |
| стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па ску |
| ри а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сан |
| на.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команд |
| улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{ |
| е бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа |
| ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, |
| или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати |
| ису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни |
| е бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас |
| нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— |
| бегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, м |
| е вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кук |
| не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Какви |
| гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко |
| вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме |
| вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме |
| једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може |
| вена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара ру |
| вену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала к |
| круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих |
| еник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само диж |
| стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, |
| умића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, проби |
| ући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера |
| јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, д |
| p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу |
| ризренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под с |
| да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезн |
| д камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику д |
| , лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осио |
| е, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора |
| Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руко |
| енутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација |
| кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео с |
| како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао п |
| дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они |
| ујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка |
| ао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак |
| м и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада иша |
| друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса |
| ла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Др |
| е су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се |
| н је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аут |
| и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хан |
| >Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607 |
| и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су |
| из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је |
| догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу сво |
| показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога |
| рали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава |
| дна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва? |
| н да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен |
| тастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже |
| реља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{ |
| рело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од |
| зничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} |
| 556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз |
| чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="34 |
| и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на |
| страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечиц |
| а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тр |
| озори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ |
| рском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разгов |
| n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Н |
| о било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и |
| је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са п |
| међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и п |
| враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S |
| /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то н |
| сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад |
| сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и |
| Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су |
| запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа ве |
| ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још та |
| ту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} В |
| ња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су н |
| вчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Цр |
| оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је |
| вољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ев |
| ма могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним о |
| адо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куман |
| епријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, уј |
| у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Б |
| и је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да |
| т рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и сти |
| м, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајно |
| поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се ск |
| ије могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Пал |
| оисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре |
| ну највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> |
| ло у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах |
| томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко |
| рио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрен |
| н и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за жи |
| .</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бр |
| p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не м |
| у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на једа |
| в а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, |
| рчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта. |
| кох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и |
| све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуп |
| и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога р |
| еците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и |
| мо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и |
| {S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала |
| за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухам |
| ијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га пор |
| ивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнем |
| е дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пр |
| вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо н |
| То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под ваго |
| њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити п |
| з, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> |
| ај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S |
| е ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних стари |
| љ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао те |
| е службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи |
| а имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не |
| и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста |
| S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био на |
| кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{ |
| јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} |
| е се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, м |
| а стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} |
| ољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре |
| е држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; та |
| ци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног но |
| до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потреб |
| чао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао св |
| уги утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и зн |
| в тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други |
| рати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи п |
| када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стра |
| ограм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад |
| .{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима |
| .{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним |
| жад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају |
| и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу др |
| ће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, |
| ах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут ср |
| је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињс |
| аци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпа |
| једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џак |
| ђу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— |
| црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе с |
| са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" / |
| снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па |
| о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фр |
| шије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и си |
| > <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, изди |
| S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бег |
| а.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци уз |
| лици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки друг |
| у.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батери |
| су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све ст |
| Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари г |
| од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се |
| .</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу руднико |
| а пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози |
| баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у К |
| непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.< |
| ад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није |
| ке равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једно |
| њу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се |
| ју из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се |
| тину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим дру |
| а је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме |
| /p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанков |
| отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и њ |
| га Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет ни |
| рем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево |
| Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио |
| сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирај |
| ни је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој |
| дом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе |
| кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, |
| месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнен |
| неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале м |
| а и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима в |
| еђу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три поз |
| француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака |
| што имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао уз |
| н ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковник |
| ене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> чита |
| нцускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб п |
| потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амов |
| огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну о |
| еме операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где |
| тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} От |
| Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, |
| stone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује |
| њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, г |
| ју, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, |
| и се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немо |
| } Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо с |
| оједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мал |
| због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетк |
| зивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опе |
| 379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављен |
| итерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављ |
| о, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, ње |
| га места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића |
| полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба |
| ри и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надл |
| не и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не |
| цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили |
| нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Ко |
| пава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра ил |
| заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он |
| обро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се бил |
| и основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> |
| ико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После |
| ру, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба ва |
| а дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; дого |
| уша остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Так |
| уша остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енг |
| ах кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало н |
| а.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили |
| о да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање |
| 9201_C21"> <head>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пук |
| лице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прат |
| ријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> пар |
| ма у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је ца |
| ве! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа ск |
| стила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који |
| остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</ |
| н, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек проп |
| пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допи |
| брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били |
| намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је з |
| гарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било и |
| о, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле |
| ло ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрут |
| смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо д |
| ли интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чи |
| тавља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити им |
| ишта спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p |
| где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала с |
| во застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} |
| и, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почи |
| мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама п |
| игу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца н |
| ко је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} |
| ађена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на в |
| вљене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао |
| пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре |
| елник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начи |
| пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала |
| ветину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле вра |
| батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су |
| штинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} |
| воришнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила |
| ао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на |
| уди се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрл |
| ла, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване ко |
| } Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топ |
| ла мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војс |
| те у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег |
| гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово јед |
| Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то глед |
| амо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу п |
| омилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са изве |
| д уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспава |
| .{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се види |
| <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан |
| ставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом са |
| е до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расул |
| ци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где ко |
| кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту ве |
| стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и у |
| затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{ |
| ла и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен |
| Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради |
| тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле. |
| дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ниш |
| пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву |
| е не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено |
| жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не зна |
| n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се |
| ментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се пре |
| ко стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товаре |
| .{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су от |
| није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сам |
| из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вук |
| а, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се зби |
| само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ |
| ралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичи |
| <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад ко |
| селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечи |
| ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те о |
| се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ |
| а сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S |
| ње стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости |
| тима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, она |
| </p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и ниса |
| и?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> < |
| о главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио < |
| дно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он бу |
| енка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, гд |
| у два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{ |
| рагога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> < |
| </p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина |
| S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба |
| су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државн |
| адесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не в |
| </p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се |
| њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Ка |
| био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p |
| ке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мра |
| ум, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме |
| пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лека |
| мо нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, |
| а тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац |
| има неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући д |
| би читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари |
| аш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигле |
| у и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> |
| да се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлос |
| нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су си |
| на година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се |
| платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу у |
| лижисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избегл |
| S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, |
| S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа ал |
| знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испре |
| од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је слу |
| а углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа зат |
| } Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спу |
| својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде |
| тих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што |
| наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандар |
| о врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљ |
| цу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје |
| падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кро |
| !</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће по |
| </p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била |
| аилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стра |
| S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, кућ |
| вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа |
| ирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних с |
| ла.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој |
| ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{ |
| Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта |
| уло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} |
| тине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко к |
| се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту |
| да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва двориш |
| у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре |
| вени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жанда |
| наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а |
| а метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовск |
| разумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухва |
| а њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешт |
| на где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} |
| ако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> |
| спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је о |
| леб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће |
| био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она |
| и, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било |
| , опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите не |
| ијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још го |
| је па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Н |
| ју; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли |
| Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у |
| ји се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз беогр |
| а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела д |
| ад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика |
| а једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део варош |
| хинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само пром |
| вину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогор |
| утиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли примети |
| Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала |
| е.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пла |
| а преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S |
| ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим |
| ти грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки |
| другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред н |
| ађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, |
| спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли забо |
| тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је |
| , кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о св |
| и су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу д |
| ећ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њи |
| ко чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељ |
| с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу |
| ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живо |
| мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало вла |
| арио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила |
| д тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, г |
| > дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде |
| њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи |
| и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разузд |
| ћи да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да |
| спунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховно |
| ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуш |
| слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} |
| ноћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреч |
| ановништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, о |
| о је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше љ |
| о осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Д |
| стао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и по |
| риштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант. |
| т за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих ули |
| могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим |
| ака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђ |
| {S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам |
| </p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да н |
| кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који т |
| нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо |
| онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће |
| бичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку р |
| а дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући ис |
| ој познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има с |
| м; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну г |
| шта, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља П |
| д грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гу |
| их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам |
| мном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити |
| рат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> |
| ед вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала |
| мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да |
| адим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка |
| је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их |
| е, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет годи |
| ао да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, |
| ревали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— |
| вори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковн |
| ковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши |
| о, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вре |
| сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима о |
| е, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јес |
| ла и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и м |
| ароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пун |
| ела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је |
| а остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени |
| ао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну простр |
| кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па м |
| <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други |
| ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина тра |
| радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се |
| > <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист |
| одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се м |
| ини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села. |
| на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни |
| а којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце |
| и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те |
| p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица |
| p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном |
| и улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па доч |
| ржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— |
| српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог друг |
| азе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви |
| устити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Са |
| <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским |
| преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни |
| кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити. |
| и, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{ |
| догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко П |
| а станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у со |
| под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лиц |
| итој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим с |
| .{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па |
| авала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осве |
| ајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз |
| м и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</ |
| лека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у мо |
| словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца |
| ске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жен |
| оре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима д |
| већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од к |
| објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић |
| суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задово |
| душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо |
| кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им уз |
| емо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није п |
| док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали т |
| и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око те |
| ђана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где |
| је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивал |
| шће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још по |
| частивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је |
| ука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су дома |
| ше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуц |
| пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци |
| мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не мо |
| у прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како н |
| о, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а |
| а их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и |
| регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали |
| је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Д |
| поменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош пот |
| а каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлос |
| јена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна |
| ива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је |
| сно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и н |
| црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} З |
| ој кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља ко |
| еди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сва |
| му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим с |
| и проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што прил |
| ивот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуд |
| ај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у |
| Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горње |
| ма: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу |
| ласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Муслома |
| е вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру |
| е зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена нек |
| над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо н |
| е су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} О |
| забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ћ |
| задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да |
| да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговори |
| > команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант |
| , мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пу |
| емеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n= |
| стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази |
| ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина бе |
| благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио ст |
| да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанем |
| .{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која |
| шике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена с |
| не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је |
| болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; |
| од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се |
| илом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред м |
| p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, з |
| е.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, т |
| ши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као ш |
| ик.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник. |
| вали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, |
| па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457 |
| ако је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, траг |
| не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам |
| што сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и з |
| и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — |
| ла сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где см |
| здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и дец |
| нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те п |
| хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му бро |
| тиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, м |
| ња и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењ |
| срећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} По |
| не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кр |
| а, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој кан |
| а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, |
| просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запар |
| лу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша |
| спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива |
| нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и м |
| ећ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртв |
| е куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко |
| је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се |
| ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићем |
| куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где |
| <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не |
| ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, |
| не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала др |
| у.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми |
| ургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога на |
| и <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све наб |
| лице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих об |
| три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртил |
| ше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање |
| лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчун |
| какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S |
| нице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује ост |
| а своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</ |
| ца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама |
| м; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове |
| оговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буд |
| жи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из |
| р.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са кана |
| растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос оку |
| а? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пр |
| а ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати јед |
| е раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље ра |
| pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, н |
| .{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле |
| д год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се |
| и на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љ |
| редамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван |
| , распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А |
| еза и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула с |
| а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, |
| никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у |
| ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — |
| н сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Поне |
| ане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где м |
| се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не г |
| тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у о |
| — Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо |
| амо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — |
| чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти к |
| и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ де |
| О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем прем |
| н млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла |
| едности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем т |
| њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А |
| нови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан |
| волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— |
| хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наста |
| умачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? |
| видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био |
| а запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио |
| ва, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фро |
| лушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије |
| " /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— |
| боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видит |
| А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Каж |
| гу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе кра |
| нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — см |
| и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песими |
| љало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари |
| оћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди |
| да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — |
| оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручн |
| , овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, |
| од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То |
| кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} И |
| гло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита једа |
| } Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ј |
| /p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из |
| Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили на |
| а последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим љу |
| p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га |
| ниста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Ј |
| е кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути |
| о ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скор |
| е да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га |
| пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" |
| се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он клим |
| осову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропа |
| но повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим пу |
| раљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра |
| банима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша |
| ед Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војск |
| овом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стаја |
| ачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што |
| обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав |
| утићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који |
| мо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним |
| о небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Сок |
| пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиск |
| бор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме |
| ана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на цел |
| горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали |
| ељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— |
| сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли |
| засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долино |
| дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapte |
| } Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type="chapte |
| P19201_C12"> <head>XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гроб |
| ређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и |
| у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду |
| нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала А |
| опушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим кол |
| обе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе |
| ош одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском |
| .. али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до на |
| оњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници |
| } Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја боло |
| другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{ |
| борене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, |
| страној соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, к |
| а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p |
| омиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друм |
| Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонск |
| ед батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старц |
| орио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој варош |
| ј змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обал |
| да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуч |
| завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза који |
| агога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарај |
| краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборе |
| не у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је |
| ховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, |
| ји ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом |
| друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори |
| да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним волови |
| би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и бе |
| а тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да |
| тависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали обр |
| репо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као |
| или опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи |
| рине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију |
| у малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше |
| ља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запре |
| кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило ус |
| олико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, |
| на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мај |
| украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма л |
| којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих др |
| који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се ве |
| ји ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога |
| Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и |
| је ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њи |
| гледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнин |
| ачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и по |
| страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао са |
| храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних зап |
| браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Ш |
| да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозор |
| возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз |
| , онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкри |
| d="SRP19201_C3"> <head>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути |
| ких кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборав |
| а експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а |
| затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено |
| се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот |
| крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао ор |
| овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слуте |
| ар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што |
| умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар |
| више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И |
| наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу и |
| </p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци |
| лико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу |
| о, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би |
| м да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојк |
| рал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар ни |
| је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девоја |
| } Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју |
| мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видит |
| S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој п |
| У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је ве |
| од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не |
| мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући на |
| господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док см |
| се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ај |
| 253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, |
| преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину остав |
| божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она вели |
| мо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чист |
| зберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих |
| пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва |
| ику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских сви |
| Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> |
| ла још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта |
| ошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су с |
| век држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва |
| више да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па ни |
| ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене |
| да хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачани |
| у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не м |
| нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо |
| под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Ка |
| нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>При |
| угогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са |
| ли тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од ме |
| мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, це |
| еси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко |
| еди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="36 |
| ова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаље |
| чкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш |
| је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S |
| ло, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црв |
| своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пеп |
| очетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет |
| оваром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом так |
| 231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако |
| е та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће |
| екивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи |
| рено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним свој |
| повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах |
| } Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од раз |
| ина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи |
| Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да нап |
| цу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега |
| овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредит |
| журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине. |
| коше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад с |
| ме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број |
| сто остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не д |
| из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве зап |
| а, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стома |
| е ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> |
| е мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Кр |
| авају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то ја |
| о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразиј |
| гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда |
| гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су |
| ије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — доче |
| тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабски |
| и ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је |
| долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте |
| па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десн |
| али са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен кој |
| е у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— |
| дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо |
| ије на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, |
| ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, |
| их дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово с |
| ко поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</ |
| а бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара с |
| оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо јо |
| неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли см |
| рану, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове |
| хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господи |
| тили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели |
| нску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када |
| ће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варо |
| лашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} |
| трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је гла |
| е тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити |
| онтузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли |
| рчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео |
| pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} |
| ен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наре |
| >Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онак |
| оведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли |
| је једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину м |
| већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се запод |
| ловији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковн |
| је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду ко |
| а школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осв |
| му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и св |
| рислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица |
| а свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван проз |
| дају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом |
| розори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да п |
| оћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао |
| а друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку |
| лошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p> |
| андилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} |
| ак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачу |
| тима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадо |
| е значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћн |
| к и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју к |
| да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене |
| ети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том в |
| у већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и |
| своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p |
| тру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, поте |
| е и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само д |
| те као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца п |
| аставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се бр |
| прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и а |
| ви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, |
| ру и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, обор |
| шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно |
| е зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао св |
| застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно |
| тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају с |
| мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на с |
| ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревал |
| амен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, арх |
| ара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза |
| ..“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:< |
| цом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — |
| ју Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази и |
| нковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвој |
| ствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одвод |
| их топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, кој |
| на њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разгово |
| ожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сиш |
| ости њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала |
| ражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу |
| у сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима с |
| пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мен |
| својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Презд |
| онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора |
| .{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, ј |
| едром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини |
| о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњ |
| арује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се |
| смо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак једа |
| Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати |
| у се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на |
| есне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</ |
| а не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црни |
| ни мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђ |
| е куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева |
| из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чиј |
| отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> |
| во нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на |
| м улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглеск |
| с је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све |
| шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и оста |
| ад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска ре |
| а се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које с |
| ку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар |
| преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, ко |
| S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S |
| журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Ј |
| лочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим |
| ази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сан |
| ајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n= |
| шена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Јо |
| крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам о |
| гашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он зав |
| је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збого |
| окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлу |
| готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако |
| ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у друго |
| на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густ |
| ће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита |
| оји су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на |
| у ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ при |
| а сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био |
| еду је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну |
| че су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније виси |
| шћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону са |
| .</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на |
| но испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни пој |
| тају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају у |
| н.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио. |
| д картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, н |
| бијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бран |
| м, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платан |
| је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем ко |
| д дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли и |
| од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на ул |
| н пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да п |
| оши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз |
| p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме |
| и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, |
| о дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све |
| а да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све о |
| ед којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пр |
| руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити д |
| ле.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа ст |
| мове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који |
| а се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су св |
| S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да на |
| оручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан |
| где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз |
| се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова вр |
| > <head>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозори |
| оћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник јо |
| ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав |
| зрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени д |
| ли, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла марш |
| доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гус |
| чну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али ниса |
| сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По |
| чи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све |
| сак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те |
| озајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те та |
| ором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који ни |
| себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистри |
| ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседал |
| амак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских |
| 63" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоће |
| Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад |
| еде довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да |
| пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} |
| а мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње |
| прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="6 |
| води дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих дво |
| н а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници |
| е се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који |
| ке у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на и |
| пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и |
| је пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока |
| предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није |
| ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p> |
| наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо |
| ан догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја |
| етних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у С |
| о доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:< |
| чки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, н |
| агано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, св |
| на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па |
| са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је |
| Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, т |
| Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, кори |
| ли потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир. |
| је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у |
| ојници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти |
| з једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је о |
| ест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси |
| а нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се мо |
| лазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре. |
| ражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас |
| пски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како |
| те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хл |
| ти после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са с |
| и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да пр |
| учају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одгов |
| једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутр |
| вукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — |
| ићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелств |
| грбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по |
| еђу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у ја |
| о зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не уме |
| ио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо и |
| к, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава |
| са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други |
| а воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} |
| а.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p |
| глица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њег |
| , полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико ору |
| чким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробље |
| > <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагај |
| вица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро |
| о све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, |
| уо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учи |
| рећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да |
| Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Свак |
| , који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да |
| Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ |
| днаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="22 |
| ростран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и умо |
| ичанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озг |
| ена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.< |
| и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест не |
| и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака |
| нео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да |
| , једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгна |
| а Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном п |
| лвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је |
| рај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шиње |
| е целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је по |
| е, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кош |
| "294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, за |
| p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па про |
| гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n |
| распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, |
| сио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што м |
| т, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу |
| српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке |
| су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба |
| дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали |
| остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усн |
| могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и пол |
| који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан м |
| га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у |
| главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, |
| ривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом |
| рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао |
| мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком к |
| пло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако веч |
| нина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму |
| } Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је ста |
| /p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек |
| ао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{ |
| Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Пот |
| е стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забавља |
| ник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је р |
| оносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и бол |
| место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезан |
| заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у б |
| есао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај ме |
| да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и |
| ар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочил |
| е и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и |
| У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм |
| легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше |
| наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлос |
| >— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много пр |
| рице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђел |
| ћ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и н |
| ма леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том |
| х бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изг |
| нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек л |
| вљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни санду |
| , да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арл |
| храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све |
| дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, че |
| бег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче |
| овитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва |
| парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и му |
| ена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p> |
| једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћ |
| вијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна |
| аршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а вла |
| ци светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, |
| и грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од др |
| порно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце |
| м гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је |
| кама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које с |
| уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши |
| које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога |
| рате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она с |
| Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку |
| .{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, ш |
| рски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка р |
| S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето |
| даје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, д |
| авиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац |
| ена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча кој |
| ела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што в |
| севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле к |
| ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној |
| и запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка |
| p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима |
| <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим б |
| сом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су |
| а имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду |
| , збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, св |
| јвеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од |
| града.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, гре |
| , што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти сме |
| осподарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p> |
| ћено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога |
| тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Кр |
| ећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили д |
| иње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав т |
| опре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које с |
| ање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио т |
| х вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика тол |
| алила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча са |
| на кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још |
| не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на кр |
| ним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у ко |
| од наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред н |
| а над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где бела |
| едали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она кр |
| им детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка |
| смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно |
| д гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искреног |
| ћи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљ |
| ло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, м |
| <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко ди |
| чи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђ |
| а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво |
| еним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у |
| и осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два д |
| ог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у |
| ме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде по |
| , седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено т |
| а мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreig |
| и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чек |
| пусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врл |
| тарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који |
| апредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо |
| S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш |
| како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је |
| е те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, м |
| о, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но ш |
| о — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није |
| а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу ко |
| гледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су мој |
| се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, |
| и тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и з |
| болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради у |
| ах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао ј |
| рио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја |
| ало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква |
| ске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разгов |
| S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забр |
| јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове |
| е те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са ново |
| кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, иду |
| десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној п |
| како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потп |
| ва, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у даним |
| што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме |
| му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, |
| вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући |
| е, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кр |
| лик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велик |
| ијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјац |
| тњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од пр |
| узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точк |
| е још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваро |
| други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим |
| одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војни |
| је је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у поне |
| ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београ |
| — Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и нап |
| p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и зат |
| е може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p> |
| мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владао |
| ећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам из |
| ам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а са |
| едмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — уч |
| још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући м |
| мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сн |
| убље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут м |
| ена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и поме |
| ржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љуба |
| извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку от |
| и да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде |
| " /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наква |
| Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се про |
| ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, |
| је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад заш |
| ам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина нат |
| помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном |
| дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Но |
| ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћ |
| ке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ј |
| књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра |
| до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, кра |
| } Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће дог |
| о сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затре |
| } Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега пр |
| а Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који ј |
| раће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, о |
| штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не |
| дим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се обј |
| маћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој ку |
| ојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам |
| ј поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што |
| ји је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на |
| и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и |
| још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чу |
| оуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и из |
| аје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, |
| једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери |
| али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим |
| ју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за |
| ници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у |
| оме гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} |
| а где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме |
| им сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питом |
| ајчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</ |
| ких.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који друг |
| снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зрак |
| е боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора |
| аљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилим |
| бра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и |
| руге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио ц |
| ји.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, |
| ентрале јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Л |
| вне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза |
| ршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све шт |
| ећ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част долас |
| легом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припр |
| к узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на |
| е и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, м |
| и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да |
| без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.< |
| ао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас |
| први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред В |
| им смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај н |
| оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж вет |
| а ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" / |
| сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко |
| } Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе. |
| им људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у се |
| а стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне |
| да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chapter" xml |
| А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет |
| и.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секрет |
| } Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављ |
| .{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла м |
| ела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} |
| ијатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао ка |
| н још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била у |
| мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани |
| ртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> |
| њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Мо |
| имали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изги |
| а је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике |
| че неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— |
| већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све си |
| ушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод к |
| није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као |
| <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него |
| лежио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста |
| е реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљ |
| џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све |
| челство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је п |
| Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> |
| 6" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само |
| мо чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба |
| ије знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод б |
| рдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају и |
| право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Кад |
| облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлог |
| лове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђели |
| пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће |
| и неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала |
| кога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговар |
| е бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из |
| утка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или |
| е које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није з |
| а донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај |
| м којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгле |
| е сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његови |
| бија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме зе |
| ише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуац |
| мо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у кој |
| црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у |
| какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видел |
| без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко о |
| ора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парч |
| и, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао |
| свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уо |
| не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те н |
| а провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме |
| ити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник то |
| потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руковод |
| или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном |
| једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност бо |
| мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај пост |
| Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред сви |
| дној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још кој |
| издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ |
| спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана |
| це, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S |
| > <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже су |
| д којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, б |
| поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочи |
| у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вај |
| проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четам |
| Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је к |
| 582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом мест |
| ићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала |
| ам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретал |
| да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичу |
| о не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га с |
| воме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="36 |
| о жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола? |
| Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у цр |
| се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну |
| меном крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, кој |
| је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрас |
| ада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мис |
| олије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> |
| поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њ |
| ође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што ле |
| судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим ка |
| ће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема |
| мо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</ |
| аници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>По |
| {S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, в |
| :{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или |
| р, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезн |
| еки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ пост |
| а можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S |
| не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне |
| им преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и д |
| ка, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед к |
| сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да пре |
| но жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, у |
| се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје |
| српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, кој |
| азе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују г |
| да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> < |
| азива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје пр |
| остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе ра |
| им. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћ |
| сврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом |
| асипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде |
| м приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног ма |
| ам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак п |
| ена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе |
| е све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то |
| је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у |
| главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зи |
| због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу об |
| ких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он по |
| ахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него |
| а и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је ов |
| ајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су |
| хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх та |
| а.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговор |
| ад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапш |
| етара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем ун |
| налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим |
| сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао ист |
| Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим |
| роб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако |
| о снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих |
| едно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ва |
| оји иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што |
| ава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </di |
| Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да |
| тане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли |
| наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по |
| рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољск |
| он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми ј |
| , је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телеф |
| еже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много |
| н што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако как |
| ти све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво |
| речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену |
| јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у неприја |
| даје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, с |
| штих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје усл |
| <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за При |
| {S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, |
| пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао ј |
| шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, иск |
| обношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у јед |
| ефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који ге |
| tone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слу |
| слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом |
| нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља |
| илне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима с |
| снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли кој |
| дрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, н |
| спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ ј |
| н у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази о |
| чајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, т |
| је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфиски |
| ост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} |
| дно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена с |
| јурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И та |
| т коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још мило |
| а ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" |
| в хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који |
| шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим |
| сте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет год |
| ; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} |
| Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад повер |
| јући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можем |
| е кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, зам |
| зао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица к |
| дговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој с |
| и ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и К |
| зазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, |
| к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађе |
| ски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрис |
| Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити |
| а на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обичн |
| </p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, го |
| а завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр |
| путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљана |
| рују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама |
| ке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одг |
| пријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан од |
| ици и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај сам |
| главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја |
| :</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећ |
| јницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— |
| ли за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима |
| у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p |
| и им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p> |
| чно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је |
| а, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно! |
| ији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо њ |
| иновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о |
| у генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ |
| јући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учин |
| у!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда |
| реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и м |
| тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула кома |
| Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Ча |
| не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме к |
| авају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника он |
| дала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао |
| а забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставил |
| зећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче р |
| новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ сти |
| њивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p> |
| ну и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне б |
| то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, |
| и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацит |
| о испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из б |
| ам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и све |
| Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем ов |
| рајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> |
| лком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам |
| ора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; |
| за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велик |
| нинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће б |
| Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао |
| на.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залога |
| о и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p |
| шту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кр |
| следња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом о |
| поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</ |
| живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазн |
| опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Н |
| и да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку |
| се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су изл |
| о је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} |
| лице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако |
| од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише ил |
| се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је |
| , али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са |
| нских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећ |
| у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су |
| зак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихов |
| вориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из ту |
| бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угр |
| читељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одмор |
| е да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече |
| чела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу |
| и у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће на |
| и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од |
| еко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, |
| снуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, ком |
| ао змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је ко |
| пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које |
| ла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли см |
| провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао |
| д својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши му |
| ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте |
| но погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути м |
| ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} |
| а би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма к |
| д воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где |
| посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А |
| су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узб |
| одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Ма |
| с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један |
| андуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до с |
| ма зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као р |
| афани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Т |
| м или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем. |
| ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до време |
| ох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича ба |
| распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> |
| еларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепи |
| , она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, п |
| сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин |
| ћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предад |
| д турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагал |
| и ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, |
| греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку |
| д ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — |
| кав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја |
| и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на ср |
| о и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је |
| зио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али пот |
| аучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а |
| промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако |
| пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих |
| кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, кој |
| , не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{ |
| су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стеч |
| ор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души |
| каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице |
| више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зр |
| уцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? |
| ћи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се пов |
| ређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријате |
| ва, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.< |
| о пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни |
| м?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ов |
| онула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене над |
| олинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које он |
| претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна |
| ла његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S |
| вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефо |
| аје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се он |
| из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наста |
| погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p |
| поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одгов |
| аскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!< |
| вковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не п |
| аути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како |
| } Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам не |
| више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну и |
| а.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој прид |
| ато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста д |
| ћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете з |
| даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тиши |
| е пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима |
| љавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна |
| е јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за ј |
| Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и |
| ве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>С |
| Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огр |
| што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређиват |
| же.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> |
| <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на |
| ју у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, шт |
| андило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди? |
| ли скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одст |
| ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, |
| о и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо |
| време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се |
| ?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Н |
| .</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах |
| коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће |
| затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div t |
| је, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања вел |
| амену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да |
| астависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас |
| погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, љ |
| ога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи |
| разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се н |
| и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде и |
| он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна ком |
| ега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи о |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива |
| ош ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— У |
| ији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чу |
| ту.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него |
| мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда |
| .{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, а |
| лизу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две се |
| ка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> |
| који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Про |
| ли, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад |
| од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога |
| зва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из |
| етан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога |
| у на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио к |
| p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та |
| асу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, |
| шаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одгов |
| твори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Сл |
| одине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Присл |
| је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не уме |
| Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се |
| се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским рамен |
| нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, |
| примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидина |
| ука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— |
| својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас прими |
| шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија |
| зујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим! |
| дређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— |
| до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помис |
| p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним |
| ри дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине |
| те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли |
| овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, ж |
| ао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у |
| на без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако с |
| е преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а н |
| е, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњ |
| ница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на |
| спадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их н |
| таде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас п |
| зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и посл |
| храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље |
| касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све |
| ица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гоми |
| ливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> |
| зи први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, н |
| атељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту |
| баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је |
| војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са |
| гата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњо |
| <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћ |
| га Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим оч |
| одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небо |
| ећ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непр |
| мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кр |
| > <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брд |
| седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе |
| осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с |
| линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те |
| ланине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратил |
| рва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, |
| кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави |
| угари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} М |
| оја је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријеп |
| у и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска п |
| ..</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој доз |
| савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, |
| , мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово |
| и ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута |
| западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а |
| ктовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се |
| замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну ку |
| коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле п |
| ачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југоз |
| одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, ј |
| оз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату от |
| ија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџи |
| и на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, лини |
| , мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S |
| их трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца |
| и.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-франц |
| летен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравск |
| говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве |
| д Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били |
| аз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле |
| ликој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је та |
| догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовс |
| и усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а зл |
| арајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— |
| ризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде |
| у, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S |
| — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p |
| е сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским |
| уло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је |
| мо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знамен |
| ва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и морав |
| донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем је |
| е вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и |
| ш већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучер |
| оме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила |
| > <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је |
| чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око санду |
| скала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо |
| јим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу |
| а сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и |
| покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, |
| ину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка |
| нима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И |
| леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас |
| оге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и |
| ва ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи оче |
| мртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаћ |
| удену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type="chapter |
| Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — од |
| ови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но |
| p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме по |
| смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечи |
| лаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служи |
| воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под г |
| ту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, |
| чана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њем |
| ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и ч |
| " /> <div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сл |
| когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу |
| адио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> < |
| в говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписива |
| штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости |
| еровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} |
| а, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у |
| се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробан |
| {S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена д |
| орамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господ |
| n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не |
| заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ |
| срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} К |
| ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} |
| ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, верова |
| /p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жаго |
| , не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— |
| Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Ско |
| ром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно |
| какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују |
| анови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас |
| ије, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да ва |
| ојници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, |
| је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах леши |
| ким улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет че |
| са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисл |
| лу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију иск |
| у тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало те |
| ом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, д |
| едар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улиц |
| сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз ули |
| /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих ду |
| а обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнут |
| челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задов |
| затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу |
| едом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те про |
| жа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се п |
| ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, |
| м свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим о |
| ови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у оно |
| из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како |
| м видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, |
| ављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и |
| вљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесаве |
| Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својстве |
| е су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на усн |
| јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} |
| ута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из |
| први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су н |
| ет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрн |
| безбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једно |
| рсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно кра |
| пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром |
| или око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгле |
| ставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, друг |
| оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је |
| S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним м |
| на.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце |
| тиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још |
| аши, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} |
| .{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, |
| а, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ов |
| дом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</ |
| ај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним |
| велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они |
| апред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори ду |
| ога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затв |
| кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се |
| увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и |
| дело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвно |
| лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="7 |
| нерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се |
| ар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гоми |
| ружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко нис |
| ветлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те п |
| pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то н |
| у улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу |
| ило нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили ме |
| еобично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, |
| да.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико |
| аље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на |
| о сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под ош |
| , потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би изма |
| и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало |
| по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дува |
| на, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистич |
| те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалим |
| број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="1 |
| удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када |
| ртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало |
| и све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога |
| и и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, |
| а мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца |
| ећ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бра |
| о те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела д |
| иша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш ј |
| реломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакажено |
| у могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела |
| која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врл |
| те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У |
| жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала т |
| } До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве ко |
| е одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{ |
| искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на вл |
| стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и |
| звади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те с |
| тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Ни |
| чајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњ |
| pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видел |
| сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је п |
| пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био тре |
| тар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш о |
| еру.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, к |
| апе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би |
| кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у |
| ничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазни |
| маје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе |
| а сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цеди |
| ига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да д |
| "fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стреј |
| лела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говори |
| га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p> |
| ечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светл |
| с овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју |
| ла главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се в |
| и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је им |
| но виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} О |
| етлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држа |
| су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p> |
| челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замаг |
| сли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрет |
| на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се |
| /p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворен |
| поручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу |
| — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мо |
| е могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.< |
| озволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изра |
| ете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Шт |
| бљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали с |
| цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у др |
| S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички б |
| дновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?< |
| е пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с |
| јући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, пар |
| а се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима |
| вих точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бок |
| пе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште |
| идео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се плем |
| манданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење н |
| д, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Ум |
| на и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и |
| његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије |
| е госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико |
| ла. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, |
| н помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима |
| титу.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метох |
| погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени |
| ом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p> |
| 8" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме стар |
| је, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Н |
| казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не са |
| опрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пе |
| опрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пе |
| хујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо бр |
| ник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те у |
| и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препла |
| пуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по |
| столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у ком |
| и тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго гра |
| емо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним т |
| овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини |
| срне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најз |
| овим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са роп |
| а је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке |
| ије ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним ч |
| чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, ј |
| тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале се |
| дне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, |
| града, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош су |
| а, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка |
| не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очиј |
| до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио бр |
| њу начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — |
| анци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом |
| ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S |
| му, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени |
| <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне |
| ама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. го |
| н и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари |
| је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска |
| им и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници |
| >— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине |
| дазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промер |
| ивља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p> |
| А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важни |
| еко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и |
| снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заје |
| е су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће с |
| p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели с |
| у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Ка |
| > <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су |
| .{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} О |
| да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах д |
| сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пре |
| те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретн |
| литве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све в |
| } Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из да |
| заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу па |
| /p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни |
| је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојт |
| већено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Об |
| благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала ј |
| и већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор и |
| а ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишче |
| Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што |
| чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли |
| лика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} |
| ана и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избега |
| мен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора |
| скрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ |
| и казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И |
| p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанстве |
| ошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војни |
| а нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ват |
| определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни |
| , залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, н |
| олоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фија |
| јама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било |
| ри око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска т |
| ће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима гор |
| 82" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> |
| а Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусре |
| ољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале |
| бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају к |
| младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Њег |
| сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети д |
| м из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у |
| да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда д |
| им пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, |
| ска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пас |
| предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одб |
| а и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо смат |
| та, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај |
| се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обој |
| инули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су |
| pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Освет |
| а би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака |
| сматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један на |
| стурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, раз |
| ор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица |
| ен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди си |
| ко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно |
| ..</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну |
| да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се изме |
| која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриг |
| се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужн |
| педиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а репу |
| док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји |
| епрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила н |
| оуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу |
| етао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и му |
| ом породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као |
| сле силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене о |
| да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код вла |
| олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ков |
| да и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се |
| ндук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Та |
| а стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид пре |
| његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога |
| а пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} О |
| живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица с |
| се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лопт |
| аменом који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским кат |
| ђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војни |
| међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара |
| p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Ко |
| кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Гра |
| и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не м |
| о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону нач |
| се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поу |
| сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст |
| ош ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је |
| ао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који |
| евог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, |
| дете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или пр |
| ика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара б |
| ијатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост а |
| тројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција |
| е подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чача |
| estone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песк |
| ="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogn |
| сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара к |
| не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити од |
| ац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p |
| се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блат |
| егде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне из |
| претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{ |
| <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи свет |
| ава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе стареш |
| ражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити вра |
| онити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кр |
| нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — в |
| своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? |
| није и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски шта |
| , грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са |
| еглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте |
| ива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам не |
| и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде н |
| овљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити |
| е тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} |
| ох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући а |
| .{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а |
| под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у |
| ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже |
| спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, сек |
| на капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд с |
| } Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав |
| рош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише с |
| сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме о |
| нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазил |
| ебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одреши |
| ајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.< |
| још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о |
| > <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мир |
| е и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао |
| ца, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућан |
| једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Теш |
| руги носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да с |
| даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице |
| ови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију р |
| роз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајућ |
| пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — З |
| дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у стан |
| лу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Ка |
| на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници исп |
| жним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гр |
| ели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну |
| е да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и |
| а Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо |
| е себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{ |
| има патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова |
| огледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, |
| оже труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не б |
| ити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скад |
| љ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и оста |
| који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су |
| е једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина ко |
| што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p> |
| предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш |
| Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, |
| ак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко пон |
| б, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол ко |
| е судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде |
| обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога |
| топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује своји |
| ну бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са |
| за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу пову |
| , што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би |
| она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест |
| pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — |
| младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као |
| <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа |
| ну једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо пр |
| ме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужност |
| неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догле |
| кој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину г |
| часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успом |
| /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га матери |
| а у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање |
| су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се к |
| ила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много кори |
| готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купат |
| о их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом п |
| о их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љу |
| исто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наруч |
| собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо неп |
| а с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је |
| пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Са |
| но га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p> |
| зме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, |
| /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих с |
| езрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш |
| са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се |
| обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p |
| сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа догово |
| а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира с |
| д је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и к |
| што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чел |
| није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p> |
| ренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко |
| тељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је сп |
| цу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама |
| ше болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој. |
| сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушил |
| питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзир |
| пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да |
| "715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче ра |
| ранцуску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позове |
| } Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, ис |
| > <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој о |
| , како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, |
| но пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, ј |
| Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди а |
| ко да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе д |
| овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигл |
| ланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то н |
| ава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на лан |
| орак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испре |
| е се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање |
| мобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако |
| /p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их мн |
| где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим |
| им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољ |
| азмишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзос |
| и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прила |
| вари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.< |
| нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престра |
| ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцелариј |
| и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гоми |
| /p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало |
| као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>П |
| ено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и |
| <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у т |
| могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих |
| у и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, |
| оје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема |
| тајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један д |
| вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо |
| де их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</ |
| се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и |
| настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескак |
| које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад р |
| и и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе |
| жаву.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има |
| човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора |
| ни.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су |
| о што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код о |
| своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{ |
| асно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ва |
| ства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улиц |
| стоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам д |
| д сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутиј |
| тивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми с |
| постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Ау |
| уло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под план |
| читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију и |
| и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним шт |
| о обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станиц |
| о далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војн |
| Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за |
| загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се це |
| дновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани |
| кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све |
| а изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше |
| очних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све ути |
| аже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила стра |
| у:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу к |
| едини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемире |
| својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, |
| торији без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо |
| ави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S |
| зиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мр |
| S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистр |
| коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва к |
| По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испу |
| у и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под који |
| чећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по страна |
| еко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутр |
| аш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Цер |
| ало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па ш |
| ба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледни |
| ену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{ |
| планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, |
| о ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у М |
| ећ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а |
| био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из |
| авити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Де |
| за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га н |
| ли свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући |
| м могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</ |
| еч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— По |
| S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, |
| гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали |
| воља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћ |
| динац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и |
| су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико |
| извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску |
| n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествуј |
| а противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да с |
| S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњен |
| које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ип |
| и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходници |
| ечице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је |
| аду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је п |
| се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фур |
| нчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p> |
| ало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити |
| су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стој |
| ије могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали |
| више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице |
| ајзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискај |
| дајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је жде |
| дица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе к |
| вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те |
| али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у су |
| смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш |
| а, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, к |
| ах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где |
| топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцела |
| из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за |
| „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ни |
| з се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и |
| гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Остав |
| улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорас |
| рум и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате |
| д у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за |
| к, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се посл |
| органе и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале груп |
| к неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред |
| успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи с |
| бницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена |
| кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских |
| ед собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку |
| ве општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све виш |
| у, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>К |
| је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ |
| из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у |
| е, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пу |
| неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а |
| момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара |
| је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са |
| сани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти нез |
| ићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, |
| {S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица |
| рак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровишт |
| те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског ис |
| жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротно |
| пут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} М |
| е, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој с |
| тати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава |
| и и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су |
| о у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен |
| иха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна |
| д крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А |
| А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који са |
| ук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених д |
| едан француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седа |
| возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а по |
| сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат од |
| савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак. |
| а, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и |
| n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па к |
| атре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у |
| > <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n= |
| обил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекал |
| д тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитула |
| у се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, ср |
| Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послуш |
| Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и |
| сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга пово |
| лаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи т |
| собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада |
| гу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Сп |
| а ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црн |
| осиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакл |
| ких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чи |
| кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у С |
| овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече дол |
| у једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћеб |
| Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од ј |
| поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поузд |
| .</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је пок |
| лато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да |
| да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете к |
| шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љу |
| зно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} |
| њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, |
| о то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Нај |
| ко сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместил |
| ређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које ј |
| воју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{ |
| Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није и |
| ивио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су п |
| порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме мога |
| а и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне С |
| ају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде |
| <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену н |
| о погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним оч |
| било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера |
| рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметни |
| зговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података д |
| кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више з |
| њи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не сп |
| олити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да |
| е.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао п |
| Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, д |
| неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су |
| зали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно ова |
| /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико п |
| где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ т |
| ла храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната |
| лефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и теле |
| {S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам из |
| сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбин |
| етан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде к |
| ени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је з |
| што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, |
| мео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена |
| је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у ц |
| настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило |
| аз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао ј |
| од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећ |
| , јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што |
| гледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тум |
| њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Заш |
| ла сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, а |
| ј тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она |
| да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад |
| ици и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли зн |
| му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из ваг |
| и у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало ду |
| новници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> < |
| има, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене т |
| — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћет |
| Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{ |
| не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не |
| пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} |
| зе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбу |
| а воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му |
| у капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само |
| у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом прил |
| епријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умор |
| скује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угу |
| ласти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више |
| ба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала |
| овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих изв |
| ва је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређ |
| е и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако ро |
| иштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег |
| ах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало |
| рије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило |
| да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Фер |
| крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чин |
| да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам |
| долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чут |
| еру да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Ви |
| томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем к |
| тељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој с |
| у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Фран |
| ...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и |
| српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним |
| о Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још |
| га се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узнос |
| ћ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и из |
| е клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дуб |
| S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му ј |
| од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао па |
| е и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао |
| рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило некол |
| и дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним |
| избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из треће |
| село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам но |
| ртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, |
| ласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише |
| товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила дец |
| је бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Обла |
| ма и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи с |
| и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упал |
| излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица |
| лима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко бил |
| роватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са ли |
| ка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу а |
| е спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претв |
| S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује ј |
| капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса |
| кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Ч |
| здао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињ |
| весно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога ч |
| ом и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у с |
| се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као |
| ацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова |
| не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се |
| су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за |
| издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— |
| пуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по |
| ст својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S |
| џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Круше |
| ило ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанск |
| ите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у бо |
| — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носи |
| арству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="65 |
| анине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чар |
| шта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жало |
| ригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, |
| кушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три |
| га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та с |
| трла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где |
| од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p |
| естављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом |
| чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окити |
| орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чу |
| а га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређу |
| .</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљ |
| аци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен |
| разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај ј |
| у незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитат |
| Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели к |
| г, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчани |
| која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало ча |
| м и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко |
| кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која |
| але јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око који |
| у још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле после |
| много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сва |
| бијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове п |
| м.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођ |
| ве грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; |
| сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће п |
| ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали с |
| ршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није |
| главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених |
| пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војник |
| ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која в |
| а деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ки |
| , још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{ |
| о.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да ни |
| запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за |
| а поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачи |
| , срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хи |
| из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити |
| , у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле с |
| х сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у |
| а ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула |
| p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га из |
| покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица |
| м вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини о |
| потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од друг |
| штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем |
| ако је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе |
| м кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, |
| амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули |
| и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама |
| породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац |
| пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па |
| е ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око |
| кова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и |
| је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу к |
| себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима п |
| рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S |
| лком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је |
| /p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година |
| е.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али н |
| вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдр |
| се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док |
| ад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види |
| послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наш |
| да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место |
| вица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, з |
| ставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду |
| ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неуме |
| тних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па м |
| ем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} |
| ајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринућ |
| умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јо |
| , рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Ј |
| ини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гл |
| а па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни |
| оломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевит |
| њој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, из |
| их сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнае |
| сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у М |
| Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="3 |
| ар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Све |
| војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен ста |
| без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију |
| .</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи |
| , али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ |
| ијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су |
| пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву с |
| , или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород сво |
| збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи |
| и ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен |
| ом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име д |
| су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, |
| p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по |
| p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око се |
| је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рука |
| ју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бриг |
| шу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео б |
| 3" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да и |
| д очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена |
| а.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све |
| о лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла |
| сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је |
| аћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета о |
| рло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам би |
| ва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што са |
| омире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те |
| око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и |
| дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити с |
| це живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти су |
| дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А ка |
| инске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и |
| о је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу мога |
| девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Оч |
| ре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука наг |
| .</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми т |
| тати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и не |
| ојој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица |
| амарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћи |
| ; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни дома |
| ме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пре |
| том, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промр |
| се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док м |
| амо им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити |
| ичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечиц |
| , Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зи |
| ом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стен |
| отињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p |
| ела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама м |
| ја чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Пришти |
| ка кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која так |
| расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене |
| хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла де |
| >— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... |
| ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуа |
| SRP19201_C23"> <head>XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у цр |
| ве бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан |
| .{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њено |
| и пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је |
| клонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине |
| њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни р |
| о стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку об |
| едба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако |
| ецу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацај |
| {S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје |
| а види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, к |
| оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и од |
| био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако |
| аузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела |
| у се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Пр |
| х очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој |
| , жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, |
| еспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обо |
| оведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу |
| преорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ћ |
| {S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на |
| а својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла мат |
| мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, |
| и ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом и |
| ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им так |
| , седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подв |
| ...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак. |
| далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; п |
| евољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} На |
| ; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школ |
| ини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један к |
| ђати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљева |
| том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — по |
| казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само д |
| се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик оног |
| а се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за ме |
| из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми |
| , ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Р |
| и осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавањ |
| у нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били посп |
| век још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да |
| и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирн |
| ете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, |
| дало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за пом |
| о леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да |
| на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у м |
| је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме |
| ећ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Пла |
| аљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са с |
| нио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{ |
| родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они з |
| гледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да |
| погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p |
| сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и гд |
| етац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца |
| куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицам |
| уних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а |
| е деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру к |
| акла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету о |
| , па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а |
| ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан |
| да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити т |
| морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже |
| ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испре |
| алу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, д |
| е гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи |
| истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од |
| м оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох |
| ану с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки т |
| {S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241 |
| и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гр |
| је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а |
| наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је |
| во је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; |
| оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал |
| апад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек веруј |
| Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужван |
| ига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас до |
| то се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су |
| његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер с |
| буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њем |
| мо на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупа |
| ве, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила |
| дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слуш |
| м одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са о |
| и лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па |
| а он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом |
| си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим з |
| на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су н |
| тета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и јед |
| а бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност. |
| е се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно ј |
| о се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већ |
| се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, б |
| и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред в |
| е дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је |
| топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, |
| што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и с |
| х са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и бог |
| гога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, |
| ицир; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> |
| главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа ни |
| а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се |
| српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегств |
| када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га с |
| сти које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвику |
| потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек |
| и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наруч |
| људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен п |
| нога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га |
| ку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жанда |
| коше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, пој |
| да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и оп |
| ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају |
| оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.< |
| ? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одг |
| ме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се по |
| м носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то п |
| а кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с |
| пустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} П |
| њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, |
| амо да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на |
| еденим гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају ка |
| саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо |
| уни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче |
| десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као мина |
| , из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном |
| ликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са |
| се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом ис |
| тиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима |
| ала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми ј |
| ораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Јед |
| ме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војник |
| еколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које см |
| ио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема д |
| </p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар |
| p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p> |
| ала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и |
| где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме |
| ију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрв |
| аво постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањени |
| примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи |
| не муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци |
| и у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! |
| се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале |
| ен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме |
| ка незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га |
| И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — п |
| остаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај |
| к њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на проз |
| <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови ко |
| ве више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи |
| је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Но |
| њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то вели |
| лежје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њ |
| апетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока |
| ић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разно |
| лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сироти |
| знурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у |
| њи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, он |
| /p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и |
| >Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Пре |
| и су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњ |
| гнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и |
| ци.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, |
| ћа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S |
| S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене р |
| "537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, |
| ла је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — н |
| ребало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим |
| ко је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи си |
| те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до С |
| а чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те |
| ушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самно |
| о, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се на |
| у чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залил |
| ице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у |
| .{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света |
| ава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још |
| ћ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао |
| код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика од |
| тељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање г |
| упо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се су |
| их којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, кој |
| истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Фер |
| очивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну |
| рији.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћ |
| уди, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S |
| ало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим дру |
| пљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{ |
| удено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ва |
| метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драг |
| реће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не |
| е гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози |
| исе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози |
| и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. |
| на крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испу |
| име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која |
| ске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба нас |
| Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред |
| лникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на к |
| ли — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> < |
| ла <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забрину |
| S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гур |
| ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у р |
| {S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх това |
| ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешк |
| але и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка |
| <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — |
| манда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се |
| е.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако л |
| „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суз |
| тирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да |
| не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <p |
| ни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} |
| тизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола |
| ао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустриј |
| рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајућ |
| оз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека |
| два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправља |
| али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ каж |
| евоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="2 |
| о о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и |
| азе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Ч |
| еђу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да |
| е, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем |
| руги необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за |
| и једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су |
| кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима |
| аденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од в |
| устите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, свети |
| знатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и за |
| {S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гом |
| у, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тач |
| а они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са |
| p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S |
| е расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он ниј |
| к на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада |
| изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто |
| као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније т |
| та у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко |
| е заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи стра |
| ћи потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни ф |
| још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капе |
| места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Пета |
| о просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понес |
| чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читав |
| и српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила |
| питивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, |
| авала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки ч |
| ина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке там |
| ла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светло |
| и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жен |
| ече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> |
| е задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не мо |
| а која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и |
| са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} К |
| тала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није ви |
| , један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубо |
| љаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писн |
| Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи |
| мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p> |
| је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она ко |
| то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронт |
| како све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе т |
| рављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, |
| окрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.< |
| како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости к |
| Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошл |
| ова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} |
| преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је |
| и су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хра |
| било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени |
| ирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред |
| плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили нов |
| госмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S |
| ма.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више су |
| ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на дру |
| ао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На |
| ким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми |
| ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} |
| нде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђ |
| p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам |
| p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се з |
| ежавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царск |
| бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, ве |
| Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— |
| те а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понес |
| стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће |
| дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се |
| но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трж |
| .. што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не |
| е школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зв |
| које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибир |
| и ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по |
| е била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом |
| ј наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кр |
| међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне варош |
| као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао |
| шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред |
| изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте |
| е ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две све |
| ђај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним г |
| оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефо |
| атре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p |
| ну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени гос |
| опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би т |
| од истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не |
| који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија к |
| е шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафаниц |
| , тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница |
| и и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби |
| пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ћ |
| ла и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, диза |
| сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у |
| о?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши. |
| снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а |
| они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> |
| арјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и |
| и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и |
| унавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке ам |
| рача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су м |
| е кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после збо |
| се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У је |
| али своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у д |
| благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагон |
| Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ б |
| ругим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, |
| адоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми г |
| многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафе |
| свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једв |
| p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што ј |
| /p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну у |
| само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог |
| тили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно н |
| се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узгл |
| склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође д |
| p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и з |
| ече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! |
| Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо. |
| ик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било до |
| екајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, сл |
| Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по да |
| руским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одврат |
| еда врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад у |
| .</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних п |
| ан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора у |
| редбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвир |
| оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равн |
| се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— |
| олико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне глав |
| трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватр |
| .{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их прове |
| анине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Срб |
| и из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распр |
| ици на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, ј |
| ме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да г |
| то мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине п |
| е трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо |
| ео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са |
| све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите |
| да, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди с |
| и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спр |
| сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру к |
| т да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој п |
| ју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не |
| /p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери |
| м је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели |
| ко би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, |
| :</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> |
| о нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турски |
| трајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— |
| се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те |
| ватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, |
| благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју ист |
| лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснут |
| оги су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} Н |
| ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> |
| ође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то в |
| ше него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеос |
| н!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- |
| гледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} |
| ропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуз |
| азмењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену |
| ће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ п |
| сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела |
| да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, о |
| ригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, ње |
| ано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, |
| и тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учит |
| м поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхл |
| </p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику зад |
| ши овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, |
| Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога |
| > <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба |
| — Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдн |
| Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, |
| ч, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете |
| стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане пр |
| , са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану |
| на тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па он |
| ко мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на гр |
| њења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад предста |
| ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина б |
| то више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их |
| су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуња |
| говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међ |
| у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на по |
| сио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата з |
| ико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом му |
| аших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена |
| изрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} |
| лост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала је |
| > <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где |
| <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мр |
| ату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекива |
| али, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загуш |
| а јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку ос |
| ила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни ви |
| е и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се |
| чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође |
| 88" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на неср |
| е оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набуј |
| p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичији |
| је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S |
| и се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Зн |
| <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и једа |
| је.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.< |
| а познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар ост |
| , што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони |
| етсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађа |
| чекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло н |
| >Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме је |
| на, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша |
| /p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци њ |
| тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи |
| да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобни |
| смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, |
| у пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на ра |
| у, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови с |
| е је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се |
| у довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који |
| — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! |
| ља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још |
| оје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавиц |
| ма нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи |
| д кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена |
| ао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигур |
| авија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чи |
| дети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних крово |
| Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми на |
| ан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не з |
| з прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наш |
| ишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја. |
| број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црного |
| војим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо |
| p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећ |
| р.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или |
| ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се пита |
| ио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, у |
| n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питањ |
| {S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа |
| бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} |
| , опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала обло |
| ованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доње |
| а те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако |
| апустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које |
| ше се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима по |
| друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила он |
| ли „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, у |
| опала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једноврем |
| ећ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се с |
| ли Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове |
| анци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потр |
| све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавино |
| не, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће ве |
| езнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо г |
| у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба саче |
| и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица |
| сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле п |
| и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити сам |
| >Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један |
| а при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собо |
| нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да |
| ш од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам м |
| иберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био |
| .</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то с |
| го је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бит |
| ше стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламе |
| и деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воз |
| а звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз но |
| p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је д |
| ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљев |
| а! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку |
| круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти кап |
| у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се |
| је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разго |
| да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака |
| ако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећ |
| пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатељ |
| аји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки |
| >Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади |
| ти и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шеш |
| нати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искре |
| инђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то леж |
| ни знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они |
| /p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измо |
| , кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узн |
| руги.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно. |
| </p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове к |
| ли моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца. |
| ојице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p> |
| су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли |
| што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која ба |
| и свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чача |
| .{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он |
| S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пр |
| вотом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста |
| м служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се д |
| аци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници п |
| у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Мошт |
| иромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи |
| су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао св |
| и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту про |
| господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, |
| "> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек |
| ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе вој |
| војом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S |
| д јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S |
| обродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се ос |
| е свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n= |
| Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово |
| иста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> |
| " /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете |
| грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те дог |
| оту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице поч |
| p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; |
| заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше |
| плога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и |
| <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са ни |
| да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу с |
| коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетаново |
| тедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад |
| к о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини |
| S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, |
| ита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— |
| дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са |
| је је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плов |
| пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке |
| тпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист |
| разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дуга |
| а оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским ж |
| ознадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Н |
| их, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> |
| обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ле |
| ма има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију |
| топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових в |
| еметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упут |
| лији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{ |
| јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао из |
| ету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груд |
| лом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, |
| ла, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; |
| ти унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с пре |
| светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако та |
| свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од пром |
| бли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер |
| и је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</ |
| дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и |
| RP19201_C9"> <head>IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, |
| ила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарск |
| ћом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна |
| ка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унап |
| м батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— П |
| убок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Св |
| тичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... упр |
| на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако с |
| д писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по варо |
| ижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што |
| дмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће |
| Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p> |
| али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а |
| и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа м |
| утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна |
| али у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А ви |
| вољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{ |
| рећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланул |
| е и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом н |
| еч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени и |
| не главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n=" |
| то узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то |
| о би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна во |
| , као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет |
| ћ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима |
| же те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти не |
| а гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и |
| погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и |
| ајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више |
| није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то |
| зница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко |
| ; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се чов |
| оја се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око с |
| рка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко др |
| ет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживел |
| мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе р |
| другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимис |
| н сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтел |
| о коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разпо |
| велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика о |
| познати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагал |
| за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељс |
| о зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, доз |
| нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи сл |
| давде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и |
| мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају |
| .</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх |
| евку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту |
| иштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће с |
| S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило |
| ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити |
| е и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим гд |
| рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе ил |
| рад.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, ме |
| ене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су |
| гршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо |
| амо док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби г |
| о зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра ов |
| а једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је сн |
| .{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на |
| p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недр |
| их хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај дру |
| ва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најбл |
| ће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парч |
| ете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже гла |
| е лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p> |
| лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз м |
| , и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, |
| S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му ј |
| у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну |
| које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окор |
| Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен н |
| на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе т |
| очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одје |
| ремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отв |
| Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на |
| е води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, |
| <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, в |
| ареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а |
| ажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ |
| је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га |
| Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора |
| пске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зе |
| а судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> в |
| ано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве р |
| се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од проз |
| доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини |
| тина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та |
| Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено нат |
| није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понес |
| ветога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n |
| ило зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која |
| е тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казал |
| у некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу н |
| Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино |
| ога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охр |
| и рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадг |
| /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрен |
| ама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће |
| пе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште прими |
| аштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштен |
| зници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам |
| по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а о |
| езничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају ц |
| би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, |
| ве велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> < |
| ба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Скл |
| , када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне ис |
| ним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на ко |
| ндир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту кома |
| ли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као |
| — Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у |
| су ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војник |
| батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да |
| .{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Н |
| он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на |
| ојом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном ки |
| ене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка грани |
| амо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени овол |
| во, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до |
| а овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда |
| зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо |
| ни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и |
| ене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места |
| дан притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их |
| свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевц |
| планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, ко |
| ом џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време |
| , изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара |
| ад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образ |
| гињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они кој |
| , догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега |
| } Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду. |
| рви мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што см |
| гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, до |
| } Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничк |
| и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Ј |
| и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који ј |
| кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за р |
| заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ са |
| вина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за вр |
| уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по ли |
| >Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лиц |
| а и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугар |
| шах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки |
| ју се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се |
| унце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само јед |
| из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то св |
| збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није бил |
| ало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заус |
| и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Мно |
| оворан.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно |
| ретапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.< |
| раво овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио |
| оје се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити |
| е и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала |
| и поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на оград |
| месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљен |
| је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћ |
| оз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ |
| апор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унап |
| опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, |
| .{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, о |
| љавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван д |
| око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанам |
| миста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.< |
| блак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само ч |
| а.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, кој |
| кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> |
| чицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на д |
| пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по б |
| .. — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија о |
| а је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене ка |
| о мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износ |
| кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би позн |
| е и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је |
| ју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му |
| страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете |
| амисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Ни |
| иш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви госпо |
| поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад |
| , Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би с |
| а.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су г |
| ка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више |
| а.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно кази |
| е сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити пе |
| е ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што са |
| послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је |
| на лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону оп |
| ова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — |
| мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу |
| јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и проби |
| ке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све |
| запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлуч |
| у већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, п |
| и довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице |
| .{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше влас |
| јатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спас |
| лно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се |
| свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама и |
| андантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, |
| </p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пит |
| е, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме |
| дступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима д |
| које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} |
| шли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Срб |
| чека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од |
| мирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи |
| оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела д |
| е говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{ |
| S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; и |
| се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и |
| ју толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> < |
| је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новиц |
| и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка |
| на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут п |
| о млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зре |
| како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу н |
| Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, и |
| ови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер |
| S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао кос |
| лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина |
| су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисн |
| , свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то |
| о.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања |
| о драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у ду |
| им обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су стр |
| сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру |
| са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, б |
| p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тре |
| ео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које |
| квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> |
| глед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и |
| ну госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из т |
| а оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, |
| земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава ч |
| срећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке |
| е нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу ка |
| није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита как |
| рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је |
| праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол раста |
| ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још |
| сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзи |
| и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахр |
| ну.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишт |
| ернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке |
| спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута |
| <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривају |
| оје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било |
| чинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвав |
| јој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица к |
| са гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="6 |
| леда за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што |
| м; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће н |
| ином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, ос |
| а проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, м |
| колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће прав |
| на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дан |
| зивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њ |
| , која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; п |
| граду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из |
| би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од |
| концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке |
| та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од гл |
| а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са вели |
| коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То |
| ли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамн |
| еочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочеп |
| ононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грц |
| ја се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Срб |
| ицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често |
| о на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динар |
| у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила цр |
| из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим |
| у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и |
| главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стр |
| ерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу |
| та.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуаци |
| те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— |
| пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, |
| терију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем. |
| ог тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У |
| ојих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се |
| а ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се |
| севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки б |
| месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази дру |
| азих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренут |
| м убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечи |
| да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах об |
| нстантин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене |
| смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима |
| је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле |
| да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, р |
| ени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и |
| ебице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, ко |
| куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели с |
| два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њ |
| е је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватн |
| На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као м |
| устро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била го |
| ло и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша. |
| еспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, |
| а ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не ми |
| вник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех. |
| аје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бриго |
| дине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва а |
| мо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је зна |
| не.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све кап |
| ају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдо |
| епогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S |
| посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, |
| регалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној си |
| лук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе |
| не, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у |
| њу?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сли |
| његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно н |
| планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели |
| ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли п |
| ка дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били д |
| вечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља |
| опу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго к |
| љена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — бу |
| ео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ос |
| .{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, |
| нички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! |
| осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту н |
| жавица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали сво |
| државају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте у |
| е.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се зати |
| широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битк |
| , да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове реч |
| зи-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога к |
| ј воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету |
| иде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> < |
| интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где |
| ше команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато ш |
| ују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празно |
| бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опе |
| p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну за |
| е све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опа |
| преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осм |
| зама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збо |
| /p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све |
| још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрањ |
| уди који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику |
| да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поу |
| едао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавај |
| вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да на |
| а једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре м |
| S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> |
| прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала |
| онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се про |
| ам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрх |
| адне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и |
| S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам |
| знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан д |
| нику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не ш |
| све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао |
| S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предос |
| тишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болесни |
| исам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни з |
| стала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини |
| ни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ |
| молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се |
| ако би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију п |
| <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како ј |
| ти — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Срби |
| а се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове над |
| S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу |
| И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није |
| је сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од сам |
| и сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни де |
| годарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је |
| S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жа |
| и што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саве |
| ам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настав |
| ада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло б |
| био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао |
| је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди |
| ју да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кр |
| ватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ј |
| ене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али м |
| ра моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Ве |
| .</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> < |
| <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у |
| "634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; уз |
| оме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли |
| војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред соб |
| ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружи |
| и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек |
| ам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погле |
| дала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А |
| и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и |
| тка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гес |
| тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој. |
| аљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" |
| еву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај о |
| >— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна |
| а.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је |
| .</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја |
| Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљ |
| ли?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам |
| рна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо |
| а ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој |
| .{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела тол |
| јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади обј |
| м се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, д |
| ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубо |
| а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које а |
| а година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих |
| на болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из на |
| м се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе ј |
| сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несрет |
| ила далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра н |
| чевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром осл |
| и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник п |
| ке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч з |
| .{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није мога |
| доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овом |
| сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код де |
| } Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" |
| } Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми |
| као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себ |
| га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једн |
| е, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Про |
| онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала |
| у.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стиго |
| Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} |
| цом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла са |
| х прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела |
| ише не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у |
| за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али |
| накажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабри |
| се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније |
| је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болнича |
| p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у При |
| >— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да посед |
| /p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар |
| овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — из |
| ура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да |
| а своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак гд |
| ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлост |
| мота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам св |
| главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо |
| а ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, к |
| ла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику |
| дан пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и м |
| — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би |
| тима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и не |
| ...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турс |
| ији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам |
| ре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико |
| емо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да |
| а се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо |
| својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S |
| алио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она у |
| ко би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине |
| бде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царст |
| ина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим |
| ример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузета |
| другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха. |
| рно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће |
| смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би м |
| и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још је |
| ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти зна |
| Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена |
| ти па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у с |
| </p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мрт |
| лницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми к |
| време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозо |
| чито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти ов |
| ријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олуј |
| вале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало |
| могли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу |
| сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с кој |
| настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански |
| "422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се |
| ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његов |
| у се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка |
| ала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже н |
| шкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај |
| апијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p |
| мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као р |
| одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Го |
| — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нис |
| нате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су п |
| ме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред цркве |
| а, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше |
| Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} П |
| евска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследни |
| раљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И |
| м драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> |
| устите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну кап |
| ушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их п |
| ге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада ј |
| казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером |
| а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите сво |
| ачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разор |
| инем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја послед |
| етовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлу |
| у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спреча |
| ти они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{ |
| зи!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p> |
| приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и ка |
| едну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, к |
| ни ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, |
| к.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигл |
| <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам |
| коро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> |
| , господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеши |
| p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очек |
| Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну |
| м она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако |
| то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, |
| .{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми д |
| умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; |
| чи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полиј |
| рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла |
| оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их м |
| мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} П |
| ечи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме |
| гим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младено |
| може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шт |
| ебацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учи |
| ишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпу |
| на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам |
| па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, о |
| е као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче п |
| промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак |
| утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти с |
| ! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било |
| ане друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и |
| прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кро |
| ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му бу |
| снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... ба |
| м страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ног |
| ма и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непозна |
| ећ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облач |
| оде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где нич |
| увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђе |
| твори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{ |
| сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>В |
| ђе.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека |
| нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се слик |
| ишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све гр |
| Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се т |
| p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су |
| ље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба ж |
| еже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отм |
| као, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место кр |
| мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми с |
| ебе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на друго |
| 3" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} |
| ици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која |
| ила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погл |
| тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље |
| уцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, кој |
| гу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се друг |
| чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — |
| види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како м |
| сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме с |
| носи леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи да |
| уљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, бр |
| е од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима |
| нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срам |
| те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну |
| ас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p |
| нима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или сл |
| мила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код стар |
| е казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад |
| лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" |
| шком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се |
| н ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предв |
| е врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште |
| у да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјакт |
| рен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Пр |
| рт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме |
| .{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S |
| } Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и п |
| а се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме ча |
| и нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болн |
| мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о |
| пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајк |
| b n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запи |
| ар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не зна |
| а са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудим |
| /p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се |
| ко.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборави |
| м већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко д |
| попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило ид |
| то су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је |
| м ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку |
| ном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како |
| зио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из мл |
| <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промукл |
| ог Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибра |
| небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварно |
| ку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вр |
| /p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Ц |
| ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру м |
| 0" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} |
| нова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим |
| када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, н |
| игаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким ми |
| напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, к |
| сам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата |
| ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало |
| шла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но |
| изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми си |
| е својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на с |
| топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје др |
| бећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао |
| сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је др |
| лањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стра |
| сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да с |
| е су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то б |
| , које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га |
| ајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} |
| све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала |
| ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је д |
| узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним непра |
| едорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, у |
| колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам п |
| о очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда он |
| има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га та |
| спратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у |
| ње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам |
| мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} |
| оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде |
| реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p |
| ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, приб |
| је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сру |
| p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разгово |
| крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у С |
| амо да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти ха |
| е пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакл |
| ј вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам с |
| p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" / |
| S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних ути |
| и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме ча |
| се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спрема |
| чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам |
| . пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље |
| ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да м |
| то.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у |
| не станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико |
| е за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, река |
| сам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па |
| је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножи |
| ио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу |
| {S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у |
| мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и к |
| је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Ра |
| о сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се |
| сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала гл |
| , који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју нес |
| има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који |
| а не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да |
| ао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузам |
| шка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на |
| ањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико н |
| разе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, ме |
| м пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у бол |
| је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац вој |
| к и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла с |
| х ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру д |
| кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после м |
| ако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, |
| > <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и ј |
| ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало ча |
| зница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несрет |
| ебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} |
| ам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегав |
| ело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љуб |
| у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, |
| о... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби |
| <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и в |
| своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га ј |
| сијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех |
| душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цер |
| и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их |
| ода; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу св |
| узе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу |
| сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео |
| > у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем п |
| ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Ца |
| и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645 |
| ени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради |
| ла мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула... |
| ст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек |
| дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да |
| мо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости на |
| тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се конце |
| и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови |
| какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како |
| влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на кој |
| Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p> |
| схрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига бил |
| е не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ. |
| ца својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га |
| ао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који |
| јега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1 |
| ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ак |
| ца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели |
| а поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, |
| бар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила |
| ге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разуд |
| ану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбин |
| нули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена ил |
| звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме ниј |
| се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Ник |
| седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник |
| м, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић сло |
| одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу ни |
| е, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо |
| оплим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колик |
| адржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села |
| велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> |
| о успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика |
| p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! |
| му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте ча |
| д кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем |
| местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, зама |
| припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва |
| лаве и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p> |
| <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повук |
| ада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природ |
| .</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и |
| и је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче |
| аном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сип |
| <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне |
| удбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу ови |
| обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гро |
| он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, те |
| везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај јо |
| ш, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћ |
| ве јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који |
| министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут на |
| ва и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и д |
| а сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по кл |
| , у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истурени |
| гну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Мини |
| с можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру |
| n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагл |
| нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све б |
| она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити |
| однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су |
| огао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а |
| пет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У а |
| видница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри |
| ма највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица ко |
| добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми с |
| не се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака |
| бија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство |
| и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком |
| редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првоби |
| наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којим |
| мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се пе |
| простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици |
| налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да је |
| ку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степан |
| ете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је |
| апустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ |
| и.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који ј |
| ву да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу |
| на помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако дог |
| ри се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други кр |
| двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред |
| и су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола ко |
| уго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аус |
| у се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну једа |
| .</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморн |
| ачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један дру |
| еби.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се позна |
| {S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичиц |
| ове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите |
| му гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</ |
| а по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, |
| су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а |
| них очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгл |
| ла.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај |
| , бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде |
| прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, п |
| У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по н |
| тиву нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одл |
| арио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав |
| звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> < |
| орна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама |
| гона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „ |
| песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консули |
| и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио |
| ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили |
| ку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријате |
| и стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући |
| у је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај ва |
| ндучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко |
| -, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да |
| атељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или |
| .{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умири |
| Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука п |
| није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједничк |
| тила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, к |
| ветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> |
| командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћута |
| .</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапат |
| друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, тол |
| није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ва |
| м или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно |
| о напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на пр |
| ерним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи |
| г дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утрин |
| анине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика |
| пријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> |
| ћ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомили |
| аље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма |
| а која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу |
| едали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код |
| упљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом |
| жењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути ц |
| која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упа |
| ељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са |
| бна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у ње |
| толу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњ |
| ту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу о |
| љда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна р |
| живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се |
| .{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица там |
| моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и |
| окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с |
| рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбу |
| без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у |
| гушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јављ |
| <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се б |
| сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност |
| } Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљ |
| а.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и сп |
| pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} П |
| ла и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији |
| еживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се |
| , крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошл |
| згреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не поз |
| пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на пра |
| ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати |
| ко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмл |
| и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је |
| ственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних а |
| о је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва |
| негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата |
| е тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из С |
| т кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети |
| о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у то |
| оше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и пос |
| и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не з |
| ли ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучењ |
| вади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на |
| могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што |
| ни старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми с |
| ="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели |
| Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи |
| к није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упали |
| испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се |
| х је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу гр |
| ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се |
| су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише м |
| оплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђач |
| ве просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним п |
| е на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и |
| да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; |
| старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају т |
| вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на сво |
| мам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само |
| ило у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам |
| Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да |
| чен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану н |
| и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се |
| год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло |
| ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он |
| однела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојиш |
| S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног с |
| речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да с |
| орам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опак |
| дан мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p |
| ину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> < |
| загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те к |
| апетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама |
| како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој |
| окро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем о |
| е, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље. |
| ем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да |
| ћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и к |
| и <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спуст |
| јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја с |
| ре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене |
| дицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лута |
| е му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради |
| изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните о |
| едим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" |
| сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио ман |
| боја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја н |
| о да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заво |
| огу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, х |
| кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене |
| е говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да |
| мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — |
| унили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полаз |
| један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p |
| као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</ |
| {S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама ст |
| неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена је |
| а се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне |
| , нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> |
| ици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о |
| преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио |
| полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим |
| у припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао |
| ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се |
| раму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груд |
| сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамти |
| p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онак |
| излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочеп |
| лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежа |
| Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и к |
| звало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је об |
| тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче сув |
| n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било |
| појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали чит |
| а, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p |
| погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p> |
| иром на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини |
| ко, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно |
| прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка пре |
| чао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, |
| ског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на |
| у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кров |
| новато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните г |
| очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да глед |
| обуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено |
| је су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни мога |
| мо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима |
| аг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се |
| Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити |
| {S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се |
| измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и |
| само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој не |
| смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити |
| ала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, неп |
| жи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несре |
| ја се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном |
| опила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, је |
| а, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна |
| "457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p |
| а пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство п |
| , не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежни |
| рејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом бла |
| есетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо ни |
| записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо врем |
| ух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и |
| а будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадов |
| рао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, |
| да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност |
| и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а |
| и, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судб |
| ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са |
| а.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоћ |
| е болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер |
| ао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на |
| шљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на |
| јници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниско |
| е и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него изма |
| живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подл |
| ја ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва п |
| енталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</ |
| ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — реч |
| пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шал |
| ају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уст |
| му или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те |
| а кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде бо |
| Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литург |
| м.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанст |
| сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него. |
| га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст ажд |
| ени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам ника |
| он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви |
| ице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до |
| /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљени |
| аде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p |
| ђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата |
| кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је шт |
| ку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде |
| Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} |
| рали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што |
| о на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се сло |
| Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази |
| рноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило |
| тарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила са |
| ује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру |
| рете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{ |
| Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јес |
| опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{ |
| овек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју |
| ад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Зн |
| плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки приј |
| бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека |
| евојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је |
| /p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да оде |
| Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нем |
| ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вел |
| 52" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?< |
| казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— |
| о.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> < |
| орио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> |
| рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по коси |
| p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} П |
| он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и |
| лико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико |
| му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах из |
| и:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је по |
| да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p |
| их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да зн |
| дан пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p> |
| не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гл |
| ...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре |
| е умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећо |
| у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од |
| рвог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој |
| сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната |
| с, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то при |
| ла колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким ни |
| — Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којо |
| ера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева ка |
| е је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, д |
| у помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, ко |
| брен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим |
| апће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт |
| пиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт |
| т, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми |
| /p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син п |
| волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме ш |
| А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, |
| ко дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Ш |
| {S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов по |
| ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако |
| или намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су |
| им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно п |
| очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам |
| ош једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n |
| се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера |
| p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и п |
| београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом ка |
| омандант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових обл |
| и, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на |
| е у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, ко |
| к пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитула |
| ра.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господи |
| <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри |
| ти то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек ду |
| може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не |
| уље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p |
| у споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И та |
| и ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га не |
| тра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући разв |
| али и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што д |
| а су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, в |
| наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван |
| смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, ј |
| ико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од |
| , више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с |
| ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи |
| ао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио. |
| француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и |
| head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с |
| прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је п |
| ронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целок |
| неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгле |
| </p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народ |
| и западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној к |
| истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји кој |
| скога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен |
| и смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни |
| Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" |
| рабио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без ч |
| >— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше доб |
| ранцуски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли |
| о и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S |
| Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — |
| потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реж |
| у сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али г |
| дведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понуд |
| га, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца тол |
| не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег нау |
| ет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" /> <div typ |
| ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, |
| ежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по |
| је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, |
| и ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p |
| и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бе |
| о кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном |
| обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оц |
| поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних |
| и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно |
| море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио са |
| ју неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све |
| нежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне |
| црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њ |
| лене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојил |
| ај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешир |
| музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољн |
| к и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама |
| ла.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је |
| мала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Ко |
| к, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меко |
| покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и |
| цити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, б |
| се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а п |
| разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена |
| кајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли |
| е успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће |
| увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му |
| орбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дет |
| и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако б |
| озница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригу |
| /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти |
| ле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је та |
| а.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и ту |
| кати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још в |
| ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Са |
| ина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несрет |
| авала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први н |
| општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету. |
| била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снаг |
| p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ст |
| љив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је н |
| рно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши. |
| оваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине к |
| м сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико са |
| м пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врањ |
| све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по |
| ли родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> |
| ма, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено о |
| ине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас |
| м и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе |
| но а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра |
| али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за |
| шао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— |
| ови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити |
| толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које с |
| ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па |
| жемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се т |
| и се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица |
| равили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо |
| лом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесењ |
| S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који |
| усти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава |
| ни понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да |
| </p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придола |
| p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњ |
| господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља К |
| пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно |
| он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон |
| а од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду ра |
| Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћа |
| едни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по |
| о не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам |
| у од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, та |
| оћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су ран |
| канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу це |
| ици је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дреж |
| рећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распи |
| жега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пу |
| том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је о |
| ослова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <p |
| жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да на |
| ћи на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрве |
| и да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу и |
| , међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих по |
| ве масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по |
| — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова н |
| но очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо |
| е његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он |
| нде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквен |
| ишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ ни |
| и онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мис |
| и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајк |
| ке на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији. |
| рема српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дет |
| тпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Пр |
| сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, |
| ски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Ф |
| и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још |
| одине.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Зат |
| су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима прест |
| ој трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници сво |
| и, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку врати |
| е.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснам |
| авка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када |
| <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да |
| , никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби |
| је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је са |
| евали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, |
| ма званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би бил |
| стала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из |
| > би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То н |
| ж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне но |
| сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет овак |
| {S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на з |
| и је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму д |
| се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази |
| здо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну нек |
| огли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим зг |
| газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не |
| манула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести |
| екретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковник |
| овор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где са |
| ође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погле |
| сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи |
| држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини |
| ога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлос |
| буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако |
| згубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила |
| ду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила. |
| т у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код |
| ој пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразит |
| е, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни к |
| а их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била в |
| ћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борб |
| енске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеј |
| руги ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају пра |
| и загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и јед |
| ази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за сво |
| последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже р |
| ега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Гл |
| а овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљ |
| посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172 |
| S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око ман |
| је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени познат |
| е сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затека |
| бине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зо |
| Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир сна |
| е журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесн |
| смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да ј |
| ака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жаг |
| скала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је в |
| онови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на ком |
| нац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући ко |
| у да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном име |
| ер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува |
| ао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један |
| и је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало за |
| и воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и |
| ила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, са |
| нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, |
| пут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Ре |
| им тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх |
| >И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах с |
| и пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата |
| мо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који |
| о бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и обод |
| ебу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у |
| у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српс |
| ва почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников |
| на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> |
| овник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, |
| чни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти |
| ника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапо |
| нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру о |
| > <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — |
| ћи се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала |
| и се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> < |
| у тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и за |
| , нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај теш |
| ма наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале ве |
| сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујут |
| разумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица |
| у.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се |
| де је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју с |
| одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако |
| ало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар |
| {S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом |
| чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и раз |
| вичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступач |
| суд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где |
| пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш |
| Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки |
| а ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, п |
| људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да тр |
| д то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморит |
| е умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необ |
| кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} Н |
| pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго |
| и?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, о |
| опи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то |
| а се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места би |
| га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовн |
| имице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио |
| у а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" |
| .{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију не |
| ак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с о |
| ар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослобо |
| .</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чач |
| се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.< |
| ђају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у |
| а, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; крену |
| де леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Как |
| које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке |
| епозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не |
| је била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, је |
| >Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело |
| е само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка и |
| ужје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ |
| воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, |
| о иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, с |
| и ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили с |
| пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуш |
| ко гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се |
| уо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, поло |
| ступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људ |
| pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико |
| не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дел |
| } Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} С |
| ело на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" |
| жи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну ку |
| јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а |
| жда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ |
| ожда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ак |
| ји:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <p |
| к смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су |
| ријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан |
| одржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте м |
| </p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима |
| р па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да |
| па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архиво |
| и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како |
| били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а |
| ао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар |
| > <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он м |
| е те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, к |
| војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, ка |
| о од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да |
| о од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам с |
| Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим ту |
| носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о рам |
| е се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити рук |
| оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико |
| у, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под не |
| када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих |
| естало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћ |
| ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле |
| летија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом св |
| можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Д |
| ано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана |
| релетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и он |
| у, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине |
| пружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војни |
| ћи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио |
| љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога бра |
| нав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као |
| ико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа так |
| у ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак с |
| близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутр |
| јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да с |
| ке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, зав |
| А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода по |
| А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p> |
| ли му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и по |
| околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испр |
| о је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једног |
| онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога ча |
| ише главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и |
| ко од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ћ |
| спред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у д |
| ј, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која |
| Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се ст |
| измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти |
| } Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред под |
| ећ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка |
| нтакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, |
| ареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прим |
| ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Пр |
| очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако |
| анду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом в |
| с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи вод |
| сну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмља |
| оуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, |
| } Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратуј |
| уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о дла |
| и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздић |
| што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне |
| таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чека |
| јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" / |
| е се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика |
| о орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Ан |
| ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час |
| греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свак |
| з вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и во |
| т се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао |
| p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што |
| х импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они |
| едвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати по |
| е и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми |
| освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у оп |
| а била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослобод |
| .</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи диви |
| тамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне к |
| оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша |
| е, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да |
| ни.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <p |
| скога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи нап |
| паде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта н |
| а ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се в |
| с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се та |
| чја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој |
| ој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа ствар |
| гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним п |
| е крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па п |
| подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучеш |
| око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, тол |
| и — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума рад |
| олом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корац |
| ући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p> |
| мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као п |
| оји казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не вер |
| платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призр |
| су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда |
| гова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико тол |
| по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу по |
| е но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војск |
| олеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам ка |
| тава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни мо |
| еле целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ев |
| аље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не зн |
| а и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе ц |
| > <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви п |
| тају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу п |
| оман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, |
| ашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, ко |
| цо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша ко |
| !“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам про |
| ла у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорн |
| све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој с |
| ћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p |
| ј но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који на |
| болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети. |
| рнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и |
| од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле |
| го се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Б |
| ами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе |
| и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са в |
| пет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали трин |
| вице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Вер |
| белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељује |
| е ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако то |
| во Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разгово |
| ити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с |
| >— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одст |
| придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња |
| жавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам м |
| кову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови |
| ндант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме |
| њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час |
| ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} |
| моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо от |
| е за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У |
| рамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак |
| од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада мл |
| о купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} |
| и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бу |
| знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; м |
| што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава |
| свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким је |
| ема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она |
| ицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па м |
| аљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ц |
| е: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим |
| p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе ова |
| ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као ц |
| , са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици на |
| сле неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да |
| ао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако иде |
| Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у п |
| под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шу |
| нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекос |
| и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако |
| вања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалк |
| игла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка |
| сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хит |
| же један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно до |
| борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоћ |
| видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу |
| наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо |
| све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у |
| ао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их н |
| нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога позн |
| није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо нег |
| а дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далек |
| крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> |
| устим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату м |
| а је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пли |
| мет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: |
| онова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком |
| мењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрен |
| је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, |
| ш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктив |
| равио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар дв |
| зи ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још т |
| предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, |
| ретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његов |
| ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити |
| орђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења д |
| S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, гос |
| ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где прено |
| опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо |
| p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И |
| учи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема |
| стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо! |
| но што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо |
| авао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио |
| и отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано |
| нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем са |
| ли су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А так |
| ам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смр |
| у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој на |
| лико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слобод |
| стај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих |
| нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та пр |
| а!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама |
| војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да |
| нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мај |
| И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том |
| ви и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кл |
| рај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је |
| они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила с |
| ми су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и |
| а узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао |
| Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дал |
| који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, |
| сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p> |
| грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она к |
| тања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се за |
| p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, в |
| посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још |
| о у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као да |
| о сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише |
| ђење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, |
| S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине |
| прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз су |
| ељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју |
| /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем с |
| ао да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним |
| Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, |
| и у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијан |
| е има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су |
| p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад п |
| мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су |
| ака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ вид |
| л за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нис |
| </p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носил |
| пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било дру |
| у.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста |
| снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... б |
| једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у ду |
| н у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори |
| него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није т |
| е у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n= |
| ноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се |
| ти хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сирот |
| Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав |
| .{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми |
| варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без |
| е ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што на |
| о је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити. |
| ења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лут |
| .{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика |
| ада, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, |
| и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теш |
| внику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбам |
| рак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, п |
| и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак к |
| и се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на |
| но оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је |
| позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није |
| су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дет |
| ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са |
| сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека крене |
| ве, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Л |
| ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се |
| вај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врхов |
| у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Ње |
| не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</ |
| м! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги |
| невом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника |
| јаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећ |
| Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на бр |
| {S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, |
| ила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута |
| наче крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Д |
| Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тр |
| томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске го |
| литву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња је |
| м осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима шт |
| /p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуц |
| зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призре |
| {S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p |
| Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двор |
| Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па как |
| <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам |
| кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о пору |
| од њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и |
| ајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила |
| друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља р |
| у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко виш |
| ничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која |
| како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преж |
| непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ниче |
| ђам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће д |
| а набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Прич |
| а је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме во |
| је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како ле |
| остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где н |
| удбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да с |
| не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћуднос |
| е.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помисли |
| мљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који |
| облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати о |
| ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</ |
| им очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким |
| {S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба |
| е, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо. |
| цу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти |
| а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина |
| н ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и жи |
| згледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она по |
| } Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље! |
| , граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнан |
| ема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, |
| сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, коли |
| ам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кро |
| на учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој погл |
| да сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на сн |
| ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мир |
| да ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није бо |
| нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, н |
| } Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио.. |
| <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је д |
| <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће |
| мају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак |
| ог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити |
| Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p> |
| на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чет |
| вирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па |
| ати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет з |
| ећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње. |
| мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те с |
| је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила |
| руди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они |
| еби, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је с |
| ашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштеде |
| {S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} |
| ог воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мисли |
| ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеник |
| а наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беш |
| еше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упути |
| абљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобрази |
| био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Н |
| мен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одма |
| сећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ т |
| слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је н |
| {S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обуз |
| шко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда |
| Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао |
| живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} |
| ам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Б |
| жи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада |
| ом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио |
| кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, ка |
| оле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила моб |
| кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво т |
| д?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад виш |
| ница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче с |
| страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа |
| з мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „ |
| вади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута |
| /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку виде |
| пути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом ко |
| д вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не мо |
| тињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и |
| нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је д |
| ти нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој г |
| , гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак |
| и а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни |
| е не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње по |
| кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Једа |
| ли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на по |
| <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче но |
| ....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили с |
| приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај п |
| у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Ми |
| >— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом |
| о о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p |
| мо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, |
| ам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а баб |
| ри <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ |
| да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило |
| омилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} |
| ашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима |
| ји час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника ко |
| <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар р |
| хнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац и |
| на... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више х |
| ницом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаниц |
| све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола ком |
| ла тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства |
| е слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или |
| то вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту |
| цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да м |
| касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, и |
| ало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним једин |
| која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он |
| шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ј |
| то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, |
| ојом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта |
| ечи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озби |
| енерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би бил |
| живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће |
| а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за ма |
| задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb |
| м ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је ма |
| вољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оск |
| књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> |
| Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</ |
| траха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} |
| гом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџ |
| мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми це |
| ао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде |
| ила, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким |
| ју оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погониш |
| ана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села |
| арење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p |
| ступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај |
| нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и |
| Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видим |
| <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којо |
| цу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња раз |
| и му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са по |
| {S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали |
| братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме |
| изрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упад |
| као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стаја |
| избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изг |
| тарешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Д |
| вала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} А |
| х обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зв |
| "40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам |
| S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} |
| је од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га |
| етар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле л |
| е лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо к |
| жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Гово |
| теди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете |
| , служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј |
| о да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је бил |
| иве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да оглас |
| е, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му ј |
| д још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене |
| м окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и иза |
| м што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити уб |
| питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без н |
| у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним прил |
| ку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа? |
| Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, |
| ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла |
| се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су |
| кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p |
| и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> < |
| да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали |
| ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко к |
| ш болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао се |
| стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па |
| ола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да |
| х да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или ка |
| је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу м |
| откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераз |
| зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија |
| пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разгово |
| /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да |
| изрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шесто |
| и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!< |
| <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више |
| н ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ |
| он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутро |
| ко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим пут |
| ам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и п |
| е нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изго |
| путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које с |
| озволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — |
| устријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S |
| ј свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} |
| и чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је |
| ко таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по |
| дим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо ј |
| лница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га там |
| } Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... ни |
| оји не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} |
| м, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам т |
| {S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; в |
| авих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је |
| ма друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша п |
| су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p> |
| p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја с |
| л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући гот |
| , не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако с |
| би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p |
| роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се |
| еднога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре |
| е час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих ва |
| нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он з |
| јих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, |
| реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој свој |
| какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо. |
| зели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога мл |
| Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S |
| слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо |
| и што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што ма |
| во сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру |
| разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> |
| рад пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме |
| се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која |
| д лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећају |
| ко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле с |
| рана већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како б |
| ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Ба |
| ују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под ст |
| оби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уо |
| гледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва |
| о <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од са |
| езнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија ид |
| а воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу ту |
| Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао |
| мишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S |
| срамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо |
| а што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генераци |
| м и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, к |
| воје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагив |
| готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго. |
| {S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего |
| под Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахра |
| машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудис |
| те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</ |
| p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Бео |
| Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети нек |
| нова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на јед |
| Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — реч |
| нутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљ |
| вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски |
| а још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој |
| то и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњава |
| звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p |
| ра крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бел |
| извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу |
| p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово до |
| е то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помаг |
| ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад |
| е верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја би |
| } Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Из |
| о, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гин |
| ојим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, |
| вори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој стра |
| а сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку сла |
| у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што г |
| улске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим г |
| нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гл |
| те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно |
| с имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одг |
| мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у оп |
| нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак |
| ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} |
| шла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменим |
| на, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет но |
| >— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава |
| алило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљави |
| .{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шт |
| есори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А |
| ене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли |
| .</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио са |
| p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наст |
| ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам? |
| Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да |
| >— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> |
| .</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда |
| је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиц |
| ти.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатор |
| а видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе |
| четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских ма |
| бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И |
| т му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост |
| је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од д |
| оћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — ч |
| емо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје се |
| оказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је |
| кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву п |
| ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих |
| ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвир |
| авукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су т |
| га вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година исто |
| бин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од |
| Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p |
| p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ва |
| лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним наро |
| } Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не |
| — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.< |
| и пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и реч |
| аврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали |
| оре.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели |
| лиже Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорн |
| азио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се не |
| блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој |
| а.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин ј |
| Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам глав |
| е воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву |
| </p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавез |
| личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забун |
| Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом! |
| ку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али |
| ници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — |
| е „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, веру |
| ино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре н |
| он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи дец |
| о одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили б |
| ји ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако |
| цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби з |
| 409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неко |
| .. али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћуда |
| робије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из |
| више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не |
| ња, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже п |
| ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово ле |
| и вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи с |
| љу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се |
| тњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, т |
| те нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из б |
| и је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав с |
| се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Д |
| арица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окре |
| који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и |
| љено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој. |
| за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут до |
| оје Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену |
| ако пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за с |
| какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и |
| кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало ч |
| кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:< |
| али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образ |
| знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, |
| те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, |
| ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и сав |
| ажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти |
| Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</ |
| а сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</ |
| ао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена д |
| ога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра з |
| са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се ст |
| ада се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног |
| к — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењери |
| накву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет |
| е рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени с |
| више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад с |
| то си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да по |
| 48" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су с |
| а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— |
| к ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би |
| .</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p> |
| за виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и в |
| p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било |
| је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, ко |
| екао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој |
| се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што |
| ација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно з |
| !“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли |
| акољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао |
| а, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Заш |
| ам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре |
| њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох |
| ма и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и н |
| адић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док |
| својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико |
| и развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и |
| о имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, |
| дио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељс |
| рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не се |
| носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао ал |
| се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се р |
| жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Ал |
| чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам саз |
| и, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не ви |
| ке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p |
| > <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — |
| Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који |
| ијске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и |
| у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори и |
| време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испр |
| мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време он |
| ом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе |
| мерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму зат |
| понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није |
| > <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што |
| о другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше |
| ељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одгов |
| ? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удр |
| Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманути |
| уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопал |
| ајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још |
| ло час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и п |
| и смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p> |
| да.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту |
| а баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на |
| не Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та ј |
| уо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити с |
| е!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, б |
| >— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се ј |
| ?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прек |
| га сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим р |
| ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгле |
| жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке |
| одна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, |
| граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нис |
| S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете |
| у, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Па |
| тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам с |
| броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И кол |
| о било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући. |
| држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она двор |
| ј сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћ |
| куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер |
| е све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши пр |
| ала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружн |
| ара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Река |
| ожја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке с |
| се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које |
| ебало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај п |
| као мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је по |
| идела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хр |
| а свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам |
| едини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом |
| дила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и |
| рак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако сум |
| адао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, к |
| о отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у |
| оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога т |
| на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сам |
| то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што |
| ам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља д |
| пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам |
| тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај м |
| ло ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним зл |
| ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча |
| >Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно пит |
| о сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад |
| их се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и п |
| првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прош |
| м била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали б |
| ао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, трону |
| у, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крс |
| ве побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском |
| и се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, |
| очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и к |
| орао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао са |
| је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка ран |
| </p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па за |
| p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упал |
| се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето |
| истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме ј |
| материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> < |
| код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише |
| да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је м |
| ад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога |
| пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље |
| буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгле |
| е вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које |
| искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви по |
| милом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику см |
| само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када |
| зласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао |
| ћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је до |
| ло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слути |
| да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и д |
| пала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден ст |
| тва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво пр |
| и преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренут |
| ма прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље св |
| до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> < |
| икакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а |
| реко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је |
| p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну < |
| породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо ви |
| измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше го |
| аља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога |
| не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опаснош |
| <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не |
| ad>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна |
| а пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане |
| синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} |
| о ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се з |
| су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегуна |
| бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао к |
| а испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> |
| данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само ј |
| с на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, |
| држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} В |
| но а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале глав |
| кој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини |
| S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, уту |
| , право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и в |
| ја задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ н |
| уд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и так |
| и је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам |
| ића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то сам |
| чју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се в |
| Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у у |
| на да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским |
| ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и раз |
| нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше |
| ска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се р |
| ишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајство |
| јзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и |
| S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутк |
| .</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче |
| целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме |
| , верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме хра |
| хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам |
| и своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" / |
| женог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S |
| у храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео са |
| болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је |
| као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант |
| роживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, п |
| .{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су |
| знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да |
| еце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био |
| м још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам |
| /p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није |
| не главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла с |
| у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— |
| ла сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за |
| он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по по |
| је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да |
| сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и по |
| ас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Удар |
| p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се пом |
| де сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> сла |
| адвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па |
| с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово |
| ="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А |
| } Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајк |
| мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> < |
| поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену је |
| бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пође |
| е право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим д |
| ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубис |
| ог и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се в |
| онос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Д |
| ужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и м |
| слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону |
| ао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале дев |
| а и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и кл |
| ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам |
| оће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и наст |
| она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од |
| е по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари |
| едан међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а једа |
| а одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он |
| са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} |
| и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у ва |
| S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пе |
| але, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из кој |
| пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој |
| ала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам |
| ачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} |
| ао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствар |
| равицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави |
| у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих |
| моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</ |
| ко; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам |
| својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> |
| S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељс |
| штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, |
| ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала б |
| кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступал |
| болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и ист |
| сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза оп |
| сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на јед |
| нам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим |
| зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их |
| осподару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Го |
| још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до |
| сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста |
| Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт! |
| Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!... |
| материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је |
| еруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{ |
| остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнет |
| пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} О |
| „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко тв |
| Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш гл |
| не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом. |
| које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао |
| аде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер |
| оматији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као |
| ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="6 |
| на, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чу |
| остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, |
| идела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно |
| една држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсикански |
| његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он |
| ајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та проме |
| мен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре |
| брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били т |
| другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утиш |
| бавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{ |
| жемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико ста |
| и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су п |
| ест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са |
| > венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Мила |
| помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго |
| мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се з |
| осанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ |
| м гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао |
| и ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагуј |
| ке године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророч |
| веста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што |
| у, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљени |
| ић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} |
| уком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што |
| лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и |
| а и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана |
| па душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са |
| ага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби |
| <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час ус |
| а и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица на |
| ен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ва |
| скрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна |
| ена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по |
| > <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јуна |
| државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има св |
| да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадит |
| аће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети з |
| рати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и |
| м <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазу |
| ина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам д |
| д наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет |
| м, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за свој |
| и; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и гр |
| и као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице с |
| то је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета |
| набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су |
| у мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p |
| струментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим |
| ла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше |
| е кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силн |
| е био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем наше |
| тско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде |
| нога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави на |
| нога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опр |
| тарцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљеви |
| јих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник. |
| вет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом з |
| ње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима. |
| ека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу с |
| о се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вра |
| фесор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немил |
| опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сва |
| ске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају в |
| ђено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погле |
| части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изглед |
| Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под |
| здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у пом |
| тнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кр |
| д пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена ма |
| опам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним и |
| ојводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне |
| ина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хран |
| Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима |
| крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете м |
| мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако |
| бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> < |
| елства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удави |
| вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали |
| је догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина |
| нтакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини т |
| а се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које дог |
| небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћ |
| вљајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико годин |
| "504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, мож |
| се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст |
| а лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанс |
| хотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми од |
| не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом |
| оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, |
| , боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а С |
| та о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и настав |
| ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни |
| стати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па пит |
| јима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, сав |
| даћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у |
| кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам |
| љавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још ли |
| скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол и |
| та, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли т |
| ви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса к |
| мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величан |
| вености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Све |
| ва <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад |
| којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо с |
| којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, ка |
| светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи ил |
| овија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као на |
| од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким |
| јишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, прити |
| ко стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже глав |
| тром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ пл |
| анцуски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!< |
| а би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у вој |
| мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, |
| Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче доп |
| самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да |
| или су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Б |
| у и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, |
| аузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих д |
| Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учи |
| м руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским |
| утант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И о |
| ужног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној п |
| дници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и дир |
| да стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако |
| ика.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш |
| и и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорен |
| азговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и |
| зрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које |
| путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, |
| тобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем |
| ндама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да |
| "614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се |
| ду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које |
| ему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да пр |
| исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах нас |
| дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам по |
| је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко и |
| ешења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе |
| а изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња се |
| б своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да с |
| ечи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало |
| већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба |
| ја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао са |
| на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би д |
| нули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима ц |
| лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет сме |
| звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко ј |
| тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећ |
| оне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Ова |
| једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> |
| вести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају |
| ване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и б |
| авни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— |
| p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода |
| шко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда. |
| ри спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кр |
| ad> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно |
| дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или по |
| по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?< |
| а и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S |
| /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам зав |
| са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао |
| n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко не |
| ла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча |
| ислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири с |
| могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се п |
| дан по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и |
| крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоње |
| о се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <p |
| родити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да |
| х и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју |
| у и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас у |
| Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осм |
| ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век чо |
| ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се |
| ет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону |
| е, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини у |
| але те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава |
| ћ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у т |
| >Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може п |
| арство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и |
| одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај млад |
| </p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> |
| разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те п |
| је учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале |
| дах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презира |
| ичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се у |
| едају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са нај |
| који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учит |
| доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на дру |
| чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Н |
| е доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим врати |
| ички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и уд |
| сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p> |
| е расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила |
| ави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа.. |
| ица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом |
| корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зат |
| су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, |
| зи са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несрет |
| , па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та |
| опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна бриг |
| шла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих |
| и и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све |
| ћ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњен |
| сти.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, |
| ост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење кој |
| енутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни д |
| међ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку ил |
| љала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци |
| ади обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на |
| мо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи |
| петан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је з |
| баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму |
| јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад |
| Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остал |
| сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— |
| адлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно то |
| ваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва са |
| и <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у |
| имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете |
| само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није прого |
| оцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и з |
| ко узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S |
| ви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над умо |
| бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид |
| изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из к |
| тио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној |
| о ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{ |
| се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} |
| та места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непр |
| и се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном з |
| и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, |
| на носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— |
| ра, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће ј |
| лужавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све о |
| е узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, |
| а.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику |
| ника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо г |
| враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју м |
| е ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која |
| м по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот |
| ике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један |
| тала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као д |
| p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш р |
| после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче |
| , али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу |
| А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она ср |
| ајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је |
| већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима |
| овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што уми |
| n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И п |
| ати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богат |
| и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним |
| лене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасни |
| .</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекош |
| зо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је ув |
| ку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине |
| аст, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да |
| да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он ве |
| матрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба приг |
| ов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело осло |
| ећ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везан |
| ашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе |
| зано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се и |
| гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих |
| а песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; |
| смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није т |
| уђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пр |
| нај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине |
| и Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из кој |
| болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умиве |
| } Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је д |
| , мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве п |
| оја не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава св |
| алодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну пл |
| до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не |
| ега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу о |
| а на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини м |
| је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом кр |
| ућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме трену |
| мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, |
| ! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја |
| н, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да |
| ворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је |
| н, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да шт |
| то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да |
| И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао |
| ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} |
| ита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш до |
| откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Пр |
| ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, |
| остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ кој |
| један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам има |
| а ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви |
| ајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, шт |
| е веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију |
| једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену |
| у роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профани |
| у станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох |
| под којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити |
| е и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659 |
| чким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо |
| м више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизма |
| лики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито т |
| и, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци з |
| ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне |
| остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом |
| е виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гом |
| сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану |
| ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} |
| би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај |
| S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тих |
| ма сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати к |
| људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с к |
| вер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда сам |
| немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и са |
| више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија |
| вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближ |
| > <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега с |
| аве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло корис |
| ео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прек |
| о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али јо |
| ="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, ра |
| тава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, мора |
| истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбриж |
| е разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила ј |
| нутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може с |
| један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да |
| а је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усу |
| живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући при |
| стао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао |
| т настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди |
| } Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за |
| ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазв |
| ли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као |
| тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили |
| вуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу |
| нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега у |
| фије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Ниш |
| сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је каз |
| И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз та |
| знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Див |
| ветле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега теш |
| миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао |
| га прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком бл |
| а, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборав |
| ја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и прем |
| роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колута |
| , завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би |
| и мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао |
| це и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост к |
| , чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи |
| виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S |
| и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тр |
| ве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице |
| о би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осиц |
| анице.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале б |
| атно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чуднова |
| Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јест |
| pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам с |
| у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јеца |
| Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем ј |
| ао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опа |
| сли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешт |
| е с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га с |
| } Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега. |
| ло с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, |
| х фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља. |
| спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они е |
| а погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шесн |
| пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо |
| а спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула |
| ла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит по |
| ћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као |
| су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих |
| збудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спр |
| и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су |
| е сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим ч |
| надише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао н |
| > <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type=" |
| да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да см |
| , трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозниц |
| би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавешт |
| ма и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је уп |
| што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина д |
| уменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да |
| анској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница на |
| е кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора п |
| ам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш |
| готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја в |
| ош више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву на |
| још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Да |
| <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је дон |
| ч гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, др |
| твари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у |
| става скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану |
| ем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће |
| о извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изић |
| .</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! |
| Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси |
| ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни доврши |
| ађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за х |
| тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да |
| <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја б |
| зно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оск |
| то омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— П |
| ите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} |
| пита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачува |
| олугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из |
| n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, би |
| ад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти |
| се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А иш |
| сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да м |
| ленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да бу |
| јући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам |
| тила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С |
| м одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су |
| е осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје |
| ? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога |
| е, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врца |
| час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, д |
| која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљ |
| да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што реч |
| твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, о |
| моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицај |
| ац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава по |
| коковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке ње |
| уције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са које |
| да, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која с |
| д пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српс |
| а тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је |
| апетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође да |
| во, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судби |
| ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли с |
| све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзи |
| <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао во |
| ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо ви |
| га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта |
| нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо |
| и се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају о |
| > <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — р |
| а телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— |
| била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као |
| целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад |
| а но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Д |
| две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... от |
| и ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Ми |
| из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам ве |
| кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену |
| ећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?< |
| је, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, |
| кли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако |
| <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Беогр |
| подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него как |
| е неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се |
| рбин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш |
| , тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам т |
| ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ак |
| ме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али |
| ио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</ |
| идних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све |
| о на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пишта |
| и глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако |
| ти Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много н |
| лазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на кој |
| ве болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једн |
| ернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> |
| Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредни |
| овној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да |
| сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је |
| е пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтаво |
| ше без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, по |
| шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“ |
| а Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— |
| свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — од |
| ућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— |
| у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном |
| којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградит |
| ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја зау |
| неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разг |
| у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> |
| и:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и |
| рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за |
| нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора |
| плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb |
| ре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га |
| лим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене зна |
| нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, |
| оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих |
| n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из з |
| које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта |
| клао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да |
| ма.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испун |
| ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> < |
| ј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да и |
| мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у |
| о и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</ |
| док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— |
| /p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} |
| ко по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њ |
| ита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћ |
| мата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и чести |
| е знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам |
| дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> |
| ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако |
| у полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаро |
| едмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанст |
| ратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора. |
| реће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорел |
| аца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за мес |
| ирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, за |
| а је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипа |
| ашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда |
| >— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам |
| озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је леж |
| и га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана в |
| али, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна ку |
| е да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше |
| а професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у п |
| о.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити тол |
| жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо з |
| ћани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву во |
| бегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Ф |
| ура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда р |
| ва.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело н |
| појницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда к |
| р војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а п |
| стави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се |
| анде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом ш |
| отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Кра |
| аде и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћ |
| и Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко |
| бег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем |
| ено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички |
| ну.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Про |
| иле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцелариј |
| само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга |
| ен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не |
| ла у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела |
| и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} |
| вицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој ша |
| . узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како с |
| /p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној |
| ти окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, |
| >— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима |
| има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, н |
| авезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место об |
| еву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјаш |
| Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања |
| !{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без то |
| доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који |
| S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети пог |
| јски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један и |
| ечи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и |
| акрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи |
| сти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слобо |
| олико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га паз |
| собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у |
| </p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развра |
| ролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мај |
| ера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> |
| ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и |
| стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — пр |
| е нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и ост |
| настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шт |
| уо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спава |
| о на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у куб |
| иву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, |
| да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, |
| ице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; на |
| би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за |
| томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ изда |
| бије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријско |
| еђе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је ј |
| Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити |
| месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом |
| " /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офан |
| ој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клису |
| ната, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове |
| поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно |
| може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе |
| , станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и |
| ма — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу харти |
| је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више |
| нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у д |
| p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак |
| данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који |
| а је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за |
| е војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске так |
| {S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа о |
| ад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и |
| корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати гл |
| ла прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем ко |
| на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло |
| предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би и |
| у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало |
| ку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први |
| , диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефин |
| грејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре н |
| ли о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p> |
| ећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме трен |
| још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И а |
| ницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије |
| екасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ |
| фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} |
| отеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш прав |
| т, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопшт |
| све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно |
| одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ |
| их ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља мас |
| нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је л |
| } Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <p |
| одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодуш |
| њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>По |
| , у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога стар |
| вајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мрш |
| а никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађ |
| одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила са |
| сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чек |
| и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, |
| уд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли |
| азвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала од |
| да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзи |
| А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Кр |
| дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми |
| их несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то кар |
| ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам |
| звући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, |
| руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке ств |
| гано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— |
| ригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је ово |
| а слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од м |
| седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје |
| сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је б |
| се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све |
| ви, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наст |
| лико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне к |
| је сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне |
| а убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Се |
| шко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</ |
| улка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли ш |
| зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх |
| под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, р |
| дућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и |
| и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у |
| же зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, |
| , са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са вис |
| и али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту сл |
| својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да с |
| ака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да к |
| успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних |
| е, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна |
| и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осме |
| победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, к |
| онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на |
| 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пр |
| им путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и |
| вету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од |
| гледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отвара |
| томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, |
| о дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у беск |
| де година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од н |
| боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слик |
| а је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ |
| азмишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам д |
| S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловц |
| } Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме |
| је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> |
| о не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваље |
| грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га по |
| на жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, сам |
| атељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки раз |
| али.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растовари |
| едало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све |
| рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео |
| лило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, |
| ву — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је |
| одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим ме |
| нили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право ал |
| собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним |
| <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?< |
| ор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој с |
| у претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана |
| ренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о велик |
| у и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, |
| ли смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђи |
| ла дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако се |
| ожине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутц |
| едник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црв |
| јаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l |
| а народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од |
| ри пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} |
| едајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разуме |
| ам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишки |
| ше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такв |
| гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и дод |
| . — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да |
| Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем |
| зумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је диг |
| лучај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p |
| pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио |
| апћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера |
| е јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих |
| ем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као |
| ице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој то |
| си а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у |
| на и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и ги |
| ази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте |
| м много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који ј |
| ознијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на с |
| о сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио |
| е и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не из |
| бије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би |
| ре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види с |
| лагословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка по |
| ру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је |
| зар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лаз |
| ом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било |
| .?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте |
| Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим |
| талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју др |
| имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднар |
| .{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш |
| >— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који ј |
| p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наоп |
| и лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску бате |
| туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцр |
| ај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било |
| питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи |
| /p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и б |
| чки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крвав |
| у о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао ов |
| пља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и с |
| осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тућ |
| ма их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа |
| их равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пр |
| анска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са наш |
| редба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни |
| н ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{ |
| еда, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклиј |
| . — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини |
| сара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим |
| амнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак ње |
| ињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сет |
| ње дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на |
| ом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кро |
| ама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко |
| сподине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има |
| живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна |
| веза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим |
| му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним |
| тељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја |
| .{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагед |
| енутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — по |
| Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, иш |
| „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп |
| ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избег |
| .{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишл |
| ло војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео. |
| ицир био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покуш |
| који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале |
| ветлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирал |
| ац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грех |
| о блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у ком |
| ну карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио п |
| оду; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у |
| /p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и за |
| имо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо д |
| ем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једно |
| ка себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске с |
| слобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призр |
| Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су млади |
| а душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше < |
| о чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја бла |
| ете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви воле |
| гањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо г |
| гледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто |
| не госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи |
| у долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место г |
| з којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто |
| ду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду п |
| рути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно ду |
| е Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка желез |
| лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос. |
| а, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправ |
| га састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страд |
| и обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна |
| мире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она |
| ив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Мла |
| њу разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад ста |
| и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом р |
| снога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, |
| и, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот н |
| је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младос |
| зглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком |
| и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправ |
| , можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два тр |
| , али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да с |
| ечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти н |
| /p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, |
| ри године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојно |
| његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз д |
| бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевај |
| на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко гра |
| хова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није оку |
| ије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато. |
| и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која |
| мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешког |
| групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а |
| од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Деч |
| шила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које |
| ма обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи п |
| м, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је тру |
| ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школ |
| а Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песм |
| , брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па |
| сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опан |
| где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се т |
| е.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се неп |
| з недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, |
| S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гра |
| лаву као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице |
| прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разгово |
| тале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и п |
| њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога |
| м бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да ј |
| се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош уз |
| foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела |
| внога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочан |
| палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из да |
| о тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још |
| т.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја |
| лако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која |
| њиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинам |
| борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо |
| пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрж |
| .{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и н |
| унске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и |
| товала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, бли |
| 55" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан |
| мрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртви |
| ли.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајт |
| нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу |
| која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али |
| еби у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има нек |
| а нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишл |
| <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни с |
| пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, |
| <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули |
| астребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних стр |
| е: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на |
| рдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могл |
| колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по |
| цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неозд |
| и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не |
| њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви |
| догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би л |
| <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам |
| ло Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали |
| ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, |
| ам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> |
| } Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— |
| ла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки боле |
| води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце доче |
| њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића |
| ије видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и о |
| ена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Ок |
| еко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на |
| Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад |
| платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика св |
| он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И |
| са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових ш |
| које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или |
| да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери |
| ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама |
| ајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из о |
| поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужн |
| аре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бег |
| о је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај |
| тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад у |
| помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири |
| мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а г |
| ароду који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушал |
| !...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — уп |
| е, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград |
| ики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ј |
| гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да |
| ди, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком. |
| нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да и |
| ј госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} П |
| а може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И в |
| чао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на |
| </p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он |
| аде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! |
| Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да |
| то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да с |
| трана је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора |
| дан од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће о |
| .</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи |
| ра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — |
| казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам су |
| све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Беог |
| ?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јел |
| сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако |
| ао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је п |
| ни поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапа |
| силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је не |
| у Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</ |
| на преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више |
| а истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са исток |
| у — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} |
| у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, |
| — Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта ј |
| смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа к |
| — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би |
| го ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том пролом |
| Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много м |
| мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да зам |
| било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, |
| бе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је |
| пште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се |
| добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{ |
| а а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да ост |
| ко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко вели |
| фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена |
| оде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — и |
| , ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу п |
| о прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам изм |
| е су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла це |
| угари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата и |
| на да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фи |
| лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговор |
| је у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако д |
| Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, к |
| и елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="70 |
| е стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p |
| е тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај зад |
| А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Буг |
| возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и п |
| ОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петн |
| ах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— А |
| страдали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па је |
| двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да к |
| пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> |
| ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над |
| толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда је |
| т облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p> |
| S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на |
| да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађан |
| улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер с |
| ор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и |
| ао прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горел |
| дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш в |
| да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац |
| исти, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање. |
| еним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, |
| га у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли до |
| о за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, ко |
| ед начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђим |
| покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином |
| е још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде |
| и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је |
| чео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И |
| а, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпам |
| то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савла |
| зом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку |
| же оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, т |
| <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана |
| на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот т |
| кав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година пр |
| ве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланц |
| м, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том |
| е дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који |
| а том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у ч |
| одбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен |
| ора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско наме |
| бром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треб |
| ... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извес |
| ign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да |
| 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом узд |
| ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „ |
| ужим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рек |
| јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само д |
| нистративног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном п |
| евљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који |
| на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p |
| Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује та |
| ="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним з |
| ку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо |
| ја, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вес |
| мна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразу |
| кан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— |
| живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русиј |
| , пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумн |
| грам да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас |
| и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је |
| кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јас |
| устила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши п |
| ло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на |
| ао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажет |
| читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Каже |
| ру добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румуни |
| .. да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још |
| ло, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачу |
| вештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То ј |
| ј граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш зван |
| ути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ |
| додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S |
| , подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила |
| ничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <p |
| настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казива |
| цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: |
| мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам |
| тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко |
| афа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуи |
| Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађо |
| аву, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више б |
| овали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих |
| ше бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о поги |
| увише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је послед |
| к овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се |
| је блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и |
| ати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол |
| врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу н |
| арод што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} Посл |
| кочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера освет |
| ника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српск |
| у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, кој |
| у борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; |
| добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило |
| , који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини |
| прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да вид |
| о часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n=" |
| цу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и пр |
| ве наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека |
| прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, |
| трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Ко |
| енуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео с |
| он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцелариј |
| унисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да |
| љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим дол |
| увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато гово |
| то утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре |
| к, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу стр |
| о своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загуши |
| о да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола |
| ма је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао |
| онила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила св |
| ења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек верова |
| утку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} |
| ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из |
| >Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уз |
| узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и заг |
| шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} |
| воме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти |
| о.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно |
| њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја |
| би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивал |
| ли бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да |
| оме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухвати |
| ане, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоће |
| а хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник |
| народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика |
| ту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан м |
| ео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољств |
| ње јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би т |
| у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђи |
| гла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било |
| ико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је |
| ављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отиша |
| шни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би |
| часник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, је |
| што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладу |
| ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањен |
| али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био по |
| p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у |
| .</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} |
| села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разгов |
| сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S |
| као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да с |
| аговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици н |
| ећи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању |
| ошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступал |
| ељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би |
| могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, з |
| ла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се с |
| елу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на с |
| > оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока м |
| јском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут да |
| анскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарск |
| бока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему ј |
| но, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да и |
| осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која |
| > <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зн |
| љско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак до |
| хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> |
| а јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што |
| ска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупиран |
| и везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уст |
| рљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их ч |
| патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати с |
| } Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну |
| за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p |
| београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додај |
| ле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни сл |
| где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета ре |
| где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом ме |
| ака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p |
| трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="12 |
| е допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме |
| стити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризо |
| а значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон |
| чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb |
| ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљ |
| патична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је свет |
| ра сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова д |
| кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да б |
| затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источн |
| <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} С |
| врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са |
| рата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, |
| ја су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који с |
| ала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га < |
| п суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити д |
| ом вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</ |
| у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било д |
| тавити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини п |
| едва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је исти |
| а, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које |
| х војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, |
| исам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где х |
| ала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попушта |
| ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила |
| Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи |
| дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</ |
| даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла расп |
| том, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала са |
| једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем |
| и, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да |
| ад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам зн |
| твор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у с |
| е добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — |
| о из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могл |
| ала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису н |
| ла сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се |
| знам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се са |
| ју слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло |
| била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали |
| а кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а |
| залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} |
| е одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Кр |
| друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв |
| колској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> |
| ане капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих |
| , сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо пре |
| ник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој стра |
| и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи ви |
| тално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се |
| " /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми |
| рт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћорек |
| е повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повл |
| лаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подг |
| позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за пр |
| ам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не |
| у зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, скло |
| ала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p> |
| ћ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћен |
| колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обма |
| , Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих т |
| угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмск |
| примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничк |
| и свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту |
| /p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те поз |
| S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска |
| жемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Си |
| је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S |
| али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пр |
| /p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно пон |
| нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе н |
| е али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабде |
| ола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла |
| почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> |
| да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} О |
| тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико |
| е дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверит |
| жећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда |
| у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузне |
| где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врхо |
| од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свира |
| ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да с |
| уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, би |
| ти.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није и |
| не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су р |
| b n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак с |
| аједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, |
| раном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знал |
| главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ват |
| ледња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неко |
| им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n=" |
| </p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запр |
| итим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, |
| а будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он бон |
| b n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртв |
| ећ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> |
| у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p> |
| к, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митроп |
| е!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да |
| додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека |
| сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали оп |
| рост и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али |
| !{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљд |
| ло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских труп |
| други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту |
| одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бра |
| одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби |
| вао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{ |
| о улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуч |
| лепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он ж |
| } Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као п |
| е и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако |
| ље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да |
| ајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али бр |
| > <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили |
| ји наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се мир |
| ходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где |
| трајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{ |
| им пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушев |
| арочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, па |
| била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је |
| {S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Поми |
| о нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка гото |
| о бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђ |
| и шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарс |
| ога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издр |
| у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p |
| м, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и оп |
| сао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, н |
| 94" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све |
| } У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискал |
| љад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су м |
| астрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набу |
| ар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и |
| ик из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада |
| мачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењ |
| још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је |
| чној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњ |
| помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Нема |
| ешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас сту |
| није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ с |
| о по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећк |
| леко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао оч |
| далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером |
| озом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили |
| вој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима ко |
| е то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би |
| изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли |
| живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве |
| кла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остад |
| n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и за |
| елике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пањ |
| из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а |
| била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, о |
| ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се са |
| ице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а он |
| бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама сп |
| иште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржа |
| дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари н |
| војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна |
| тепа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шт |
| ећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да |
| ко да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и б |
| утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они |
| рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате к |
| гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола ч |
| одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчи |
| задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му |
| и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, |
| ма.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од они |
| т на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једи |
| убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{ |
| набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у |
| p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник |
| ој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен |
| p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу |
| а, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, и |
| ивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником |
| е тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Заш |
| /p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и д |
| да ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} |
| >— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чек |
| но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостру |
| ком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У |
| ли нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породиц |
| глед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помир |
| уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — |
| рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш |
| а, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева ру |
| имо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако ј |
| огла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p |
| дбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих |
| p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, а |
| е, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковим |
| сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у с |
| из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одм |
| да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда |
| је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми |
| а се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расп |
| даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је к |
| ам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — д |
| ао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац преце |
| да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали н |
| и!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене |
| ће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, ко |
| ови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каж |
| аве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми |
| и план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже |
| даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да |
| еметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> |
| <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, |
| списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том в |
| о те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и св |
| ама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S |
| — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у |
| е па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и |
| p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам б |
| само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не |
| уке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега н |
| <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> |
| — Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад гра |
| разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понет |
| земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући |
| живео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се |
| Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.< |
| ођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, гд |
| <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па |
| ти.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава |
| у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме |
| ма више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призре |
| : „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} |
| ква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом |
| о на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме |
| до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро |
| {S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? |
| p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А поглед |
| се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовк |
| пали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, прат |
| е.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе |
| несе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— |
| која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се |
| да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n=" |
| ени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Бео |
| и ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад п |
| ше не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су ча |
| ше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да |
| ет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама |
| {S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} |
| S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, |
| ртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављен |
| тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимњ |
| укну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита |
| ного и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бри |
| у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагази |
| ени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловс |
| разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши ч |
| упити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једн |
| нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мањ |
| сплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече о |
| поузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код |
| вништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> < |
| инуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p |
| , ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S |
| и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрав |
| им правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одав |
| ад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ тре |
| нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} |
| очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће би |
| у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено |
| дама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једног |
| ана да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, уве |
| е му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" / |
| им одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар т |
| помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да |
| мшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и |
| а.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант |
| ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи |
| ти људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па и |
| </p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из о |
| помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је леж |
| а столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потп |
| ајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин д |
| етљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, |
| верава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем |
| а се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ з |
| и, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда јед |
| а успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредов |
| им узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војвод |
| збина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у |
| ме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на посл |
| у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова |
| иромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Ж |
| говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се |
| опота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Кр |
| нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромн |
| ећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика |
| ања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом |
| зрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Ка |
| не Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, н |
| цина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу |
| ви у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, |
| Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које |
| оба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, п |
| осле ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је |
| идера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и сте |
| дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих |
| и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговар |
| менилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220 |
| тене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, |
| тене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа |
| ао од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгле |
| ама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто де |
| је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу |
| крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком по |
| донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, е |
| нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбеднос |
| година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом |
| дена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха са |
| евоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос |
| д, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени |
| који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предв |
| а и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на сам |
| за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема |
| есен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и неср |
| торију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду рад |
| > <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n= |
| онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна как |
| уриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба |
| чи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је |
| толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га те |
| последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се из |
| а не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранил |
| старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не види |
| а помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим |
| не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и н |
| м чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене о |
| у истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у |
| побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер |
| зад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо |
| слобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435 |
| изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, |
| ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја ис |
| ешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или |
| и или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,. |
| ару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби |
| љда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је к |
| квих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можд |
| ме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежм |
| и да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је |
| Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљд |
| а логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она |
| жности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и сре |
| ва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је јед |
| ! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" |
| ла ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n= |
| диста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је |
| вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена |
| одаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдан |
| а је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не у |
| о несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу |
| ак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она ј |
| оме часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка поте |
| некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; пов |
| че несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или |
| м примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима п |
| да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке с |
| анди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим |
| и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> |
| м мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исп |
| уисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје |
| јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на посл |
| S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла н |
| вио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор. |
| цу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће |
| да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, |
| {S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо |
| ислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила |
| лезничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба |
| се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: |
| видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели |
| а духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао |
| алекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је |
| езе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода М |
| ад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, |
| и кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болн |
| и: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у |
| верење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годин |
| еговом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега за |
| на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај |
| ки догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролаз |
| зврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је |
| ише ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или |
| али но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан ра |
| м речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целин |
| <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— |
| ком ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шапта |
| а да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од |
| ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш л |
| би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умр |
| е ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога |
| е она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати. |
| не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не |
| ева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људим |
| ена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{ |
| егове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи |
| } Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога |
| престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а |
| обеду.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборен |
| ајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер |
| Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам в |
| , са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ |
| обру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> |
| удим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, |
| ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посавет |
| а јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — те |
| од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био |
| да, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и од |
| ћај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди |
| по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p |
| ихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на |
| з дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити. |
| од главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што |
| е.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — |
| } Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко у |
| > <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одм |
| ека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ет |
| ивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се др |
| до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један |
| м годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не |
| аћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми виш |
| благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, т |
| е! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне |
| ецу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонић |
| ећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ |
| ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо |
| који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација |
| а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сук |
| грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се |
| по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стег |
| Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред н |
| ости; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и по |
| га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год ј |
| аље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу |
| иције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас |
| пак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивени |
| броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбон |
| д већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Бе |
| од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад! |
| љивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуков |
| ећ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p> |
| треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и |
| јатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не м |
| ?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора |
| </p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо о |
| чна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу |
| ао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађа |
| <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p |
| су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си по |
| . да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, |
| Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, |
| и:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је це |
| тољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — уп |
| еко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погл |
| ојске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се врат |
| ко мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањ |
| а који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне |
| воме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, |
| е заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још |
| > <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се прен |
| <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте |
| што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резу |
| би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи |
| — Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мор |
| говара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и |
| знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полици |
| ити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поу |
| сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче |
| спусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи |
| <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јут |
| p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић на |
| рок Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска |
| је недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био пр |
| } Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то свр |
| беднички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— |
| ли, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... |
| ће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко |
| арије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило |
| ке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Миш |
| а онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас |
| н несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би т |
| вали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила р |
| а, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред стан |
| е може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> |
| тају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију |
| е и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца см |
| , од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праш |
| али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.< |
| боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да и |
| те нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гл |
| рбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито |
| Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних т |
| не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, друг |
| ременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} |
| , жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља с |
| вном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Приз |
| е ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из |
| тина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{ |
| око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се |
| м оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор |
| је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p |
| те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља |
| д механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{ |
| из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на |
| ледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он |
| на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> |
| ад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и з |
| оје му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли не |
| тиве односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} |
| опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стран |
| пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са |
| тац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен хал |
| што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} К |
| или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра |
| је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто о |
| баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватн |
| нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се |
| е знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати нос |
| седник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. |
| зају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} |
| тране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја |
| жину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да и |
| сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих тр |
| чанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се о |
| о да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину |
| ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то |
| жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та |
| ку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљ |
| души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази св |
| непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује |
| рни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не б |
| Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идит |
| лат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који |
| ма ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како да |
| је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте |
| осмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам каза |
| у у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно |
| остивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида. |
| иће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућу |
| ш и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању |
| зе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али н |
| адом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а |
| и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом држав |
| да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити |
| ла да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које |
| дите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршим |
| ћ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе во |
| акати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено се |
| Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</ |
| пање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки |
| ора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кре |
| дговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђако |
| све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у т |
| окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> < |
| да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране |
| чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува С |
| <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговор |
| оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које |
| p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими т |
| честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили |
| — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Д |
| ик сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем |
| сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо |
| уно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у |
| времено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и да |
| бјашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара |
| војој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још |
| И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.< |
| збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сл |
| } Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} |
| , па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!... |
| тали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, раз |
| же ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.< |
| , максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не о |
| много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n= |
| влачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе |
| Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бо |
| ожда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p> |
| једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомил |
| и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мис |
| добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или |
| е врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претовар |
| е врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претов |
| није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међ |
| за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши |
| единство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу |
| Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су |
| амо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако |
| рпске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити про |
| зиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и та |
| "120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p> |
| ле у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати |
| кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је |
| зговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима |
| који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли с |
| да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у пла |
| их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није |
| морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она м |
| Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и |
| нија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну ов |
| идају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко га |
| ете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се мла |
| <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који |
| о чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред |
| е само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па м |
| "557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, ма |
| ку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти ф |
| и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није треба |
| је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> |
| Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Ес |
| је век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуациј |
| ик.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стиг |
| це, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се смес |
| ао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, |
| ао бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> |
| каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би разв |
| м не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекам |
| цом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па |
| о можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из та |
| </p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— |
| л’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — д |
| једнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кро |
| p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Буга |
| шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај к |
| че:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, |
| лови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} |
| а нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У то |
| е Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност |
| } Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ п |
| лан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су |
| не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича |
| и по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војво |
| ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли ч |
| ти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни н |
| која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако расту |
| </p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгр |
| а, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у ов |
| вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме ш |
| е, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водил |
| њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> |
| је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступа |
| во тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су њего |
| ма капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза ј |
| и пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је прол |
| <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изне |
| писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па |
| ...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p |
| > <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, ш |
| ез воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже |
| е усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по чел |
| ођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p |
| и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, је |
| и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, т |
| авати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима. |
| рећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња |
| ако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и проз |
| кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:< |
| убини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, из |
| ше топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српско |
| су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једн |
| ад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао с |
| ала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди |
| рихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, б |
| погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била ско |
| у тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да м |
| а сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом су |
| > <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у гру |
| или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима |
| истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле |
| ад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војн |
| та и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, д |
| последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе |
| моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и пољ |
| ше шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска ве |
| је?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још д |
| срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо |
| их облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, |
| није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, ка |
| над свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изгов |
| <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазар |
| те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком |
| рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дот |
| и где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старц |
| патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи |
| ли а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, те |
| авесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио ни |
| <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин |
| начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, |
| чаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпеди |
| ени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају |
| ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се |
| , пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, с |
| >— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу осн |
| ћемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су и |
| ници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, |
| ао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благос |
| S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породиц |
| e unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао |
| ета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њ |
| е уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе |
| а га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га |
| неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ак |
| говога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем св |
| Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непо |
| у сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи |
| т у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у ви |
| и потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од |
| пскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао пове |
| о да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам |
| ; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслуж |
| анским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељ |
| о доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако |
| ?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, нови |
| :</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није м |
| </p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казу |
| историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов |
| е као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осе |
| ку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима |
| ла једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Ре |
| то су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у |
| се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих |
| о рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И бо |
| за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњос |
| вољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагед |
| м, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам с |
| сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је |
| о, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, ко |
| .</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, пр |
| пће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учин |
| греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ног |
| породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у њег |
| менио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да |
| да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да м |
| али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са дал |
| се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада |
| и никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога до |
| дговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то |
| им — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дуж |
| ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</ |
| зиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о свет |
| близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресен |
| појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да поде |
| ећ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљен |
| рестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја |
| ља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па о |
| детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, |
| <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ј |
| ели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем на |
| е нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на м |
| засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; |
| ице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и д |
| о је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине |
| ратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb |
| .{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крс |
| далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру прете |
| сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде |
| а топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај д |
| ти у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми до |
| војим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег ж |
| p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе ко |
| постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико |
| м и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?< |
| тра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што |
| Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све шт |
| њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души |
| орени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све |
| има човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код |
| Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у |
| ру ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико |
| >— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање |
| двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, |
| ивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио п |
| под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, кој |
| узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста је |
| и се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју слик |
| нара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је |
| чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим |
| морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке |
| /p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>С |
| е које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, по |
| алицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} |
| нству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га м |
| која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичк |
| на врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и он |
| p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви |
| бављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слу |
| и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, бола |
| ана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да |
| , да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала сн |
| о ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало |
| уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Р |
| ге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и |
| ку је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстик |
| поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) |
| пали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам г |
| екам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души |
| о кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одвед |
| ватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчин |
| вцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И |
| на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у че |
| S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу |
| у.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љу |
| се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се пр |
| као?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се |
| гунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу |
| Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, |
| су, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које |
| лала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} |
| ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цига |
| а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им |
| е ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Б |
| .{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чу |
| смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мен |
| де је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} |
| х фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам и |
| а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо т |
| лео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам |
| да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како |
| } Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога си |
| у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па |
| укла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке |
| ежио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја |
| заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не пла |
| заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да м |
| то су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедн |
| га мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим |
| боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требал |
| је она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван |
| ивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу |
| колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је |
| налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настав |
| ујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само ј |
| живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, уж |
| пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није б |
| а?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео |
| Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам |
| тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудим |
| <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара а |
| мо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се на |
| је: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако вр |
| га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост д |
| одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био |
| а сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натап |
| боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила з |
| ки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим |
| судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакш |
| м и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам |
| руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{ |
| је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... им |
| ре све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да ј |
| у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним пу |
| — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, е |
| зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један уч |
| вести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо ср |
| в војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се са |
| жена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице и |
| а са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва б |
| атњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb |
| кислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да |
| га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у |
| бришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако |
| ко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усан |
| и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који |
| ва кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сир |
| ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су п |
| тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> |
| наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како б |
| двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Нероди |
| т, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички |
| . новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који ост |
| везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> |
| мили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што |
| ња и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да |
| о ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану. |
| ности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да ре |
| </p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој с |
| еб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али |
| и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао пр |
| а тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју тала |
| го да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{ |
| сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{ |
| доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То ј |
| је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао с |
| ечи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонил |
| ?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и с |
| Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањ |
| > <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени. |
| ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени. |
| лиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догорев |
| лиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за он |
| ве; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да |
| о, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који |
| патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се |
| је наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се |
| путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодни |
| ому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да |
| оји је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у ца |
| ра Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина годи |
| и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове |
| и је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који к |
| народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на зве |
| зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, |
| нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватр |
| сказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и једи |
| ције држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку |
| д стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где |
| себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога п |
| гом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручни |
| Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађо |
| ивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са је |
| је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојк |
| да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас |
| проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да |
| ила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је |
| је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — ј |
| то?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала. |
| ј пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске зад |
| изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна др |
| вор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној х |
| оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина во |
| као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција изв |
| што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> |
| о ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме в |
| јих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са |
| је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p |
| човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула |
| S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као з |
| пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српс |
| се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркв |
| олитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је с |
| х, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега он |
| га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јо |
| ини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеван |
| постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њен |
| а, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако |
| у, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру с |
| ма нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа бил |
| pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћели |
| д олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и сна |
| дрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечер |
| болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред |
| молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала кл |
| т душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају |
| ву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који |
| ао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву то |
| , на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгр |
| апу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, не |
| олили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио |
| овој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, њего |
| узама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најбли |
| олили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач |
| они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на не |
| тих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметал |
| о свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините |
| рно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! |
| едно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три да |
| е опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горел |
| даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то? |
| рате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му пот |
| плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила п |
| о.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапћ |
| ју, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику |
| би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?< |
| ном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — у |
| ном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад п |
| дала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на |
| ећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња м |
| о на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова м |
| опусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је ис |
| иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регру |
| ости својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије се |
| p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда |
| века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у св |
| з куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне |
| у још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо |
| и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском |
| тале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онак |
| сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте |
| пита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — прен |
| је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетк |
| а у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нек |
| и, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве н |
| о вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, |
| ду: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уве |
| исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и |
| рађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди ев |
| ике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају ог |
| ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну к |
| а стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може пон |
| , уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести ко |
| та везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, |
| нај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао |
| о, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, |
| ретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</ |
| под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше да |
| полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија |
| па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те |
| игоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су бил |
| <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припре |
| ћи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!< |
| но узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца |
| ење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што |
| том шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, |
| ="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој |
| ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њ |
| ре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад |
| бави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост гр |
| а увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— |
| ећ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре? |
| толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка |
| руго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ |
| уће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала |
| сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, |
| адује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, шт |
| љ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мр |
| као.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати |
| лица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставит |
| > <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која |
| ив, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне си |
| ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја к |
| пипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p> |
| ање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пут |
| одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљ |
| оју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку |
| бе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближил |
| Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и до |
| град мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је |
| слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје по |
| ом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се |
| су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.< |
| заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је |
| простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијс |
| аћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво |
| увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста |
| и.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су је |
| а у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српс |
| авитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, |
| није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло в |
| мире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не |
| је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога |
| да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол |
| а је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао |
| а и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по ш |
| онела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвави |
| и, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Б |
| стекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас |
| и морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} |
| ца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они |
| I. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијск |
| је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и пок |
| х северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у ов |
| гче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.< |
| ла на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у В |
| се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори пот |
| еоград? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p |
| час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ |
| орамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније |
| S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се он |
| . — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Беогр |
| " /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попет |
| у.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасош |
| тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— З |
| но и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путе |
| — Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина |
| какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врл |
| рији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> |
| ршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнез |
| ује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад |
| ује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја |
| животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је св |
| ци које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и он |
| ом светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на д |
| и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, г |
| не комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти др |
| сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи |
| ната, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој |
| ије Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.< |
| ачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испре |
| p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} |
| љу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} |
| о бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје пол |
| је да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у к |
| у пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одгова |
| Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек |
| ане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драг |
| — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми |
| <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме о |
| .</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати б |
| е.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња д |
| није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам |
| примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{ |
| ник подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала п |
| ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила |
| е бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јад |
| од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> |
| ћ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се је |
| у је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и |
| а да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњег |
| слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Леско |
| Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ћ |
| који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари прод |
| својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове |
| врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца |
| ву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! |
| лази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се ула |
| ио постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стран |
| ји, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Ш |
| лушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да ј |
| и битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поузда |
| о упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који с |
| намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, нап |
| пријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се пре |
| ика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, |
| Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, |
| све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али |
| а ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p |
| истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где |
| после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни п |
| ди бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава с |
| Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте појед |
| ази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребр |
| ји он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и |
| да</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још ј |
| њу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуа |
| те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — пок |
| им фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а т |
| и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— |
| ем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто |
| арске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске диви |
| до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи |
| сим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега д |
| ме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и зад |
| ке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже |
| /p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним с |
| о сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи д |
| и, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао |
| руги стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А |
| лије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војс |
| у задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу |
| оја је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Води |
| p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до |
| не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима |
| да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да |
| ли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши д |
| пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем аг |
| у о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— |
| ју да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички |
| кога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавај |
| ле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шарово |
| ако да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> < |
| е — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажу |
| дан виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S |
| но притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађ |
| ица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу |
| ракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници бо |
| к јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен |
| таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обича |
| мна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извес |
| анци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изло |
| е на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју ј |
| јде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} А |
| век ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће |
| p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала д |
| ам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био |
| је нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван ј |
| !</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала |
| како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type= |
| ad> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо п |
| устило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, |
| се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула |
| ела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећ |
| ањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, |
| да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер н |
| на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у после |
| ли су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити бл |
| тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У ст |
| с све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у д |
| х.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> |
| авала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, |
| оји су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећ |
| а и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су |
| астанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са те |
| присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p |
| омилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се мож |
| ио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред ду |
| ти, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би |
| жевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се |
| тње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на |
| но бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</ |
| {S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да у |
| ити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су опш |
| У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у В |
| p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно |
| тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где |
| ите што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој др |
| ућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали |
| тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} |
| >То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> |
| тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље |
| јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запита |
| рао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно |
| ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним пут |
| /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкара |
| ји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозор |
| је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и |
| ете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити бл |
| исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били |
| сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузд |
| и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не |
| је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли д |
| иси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада ж |
| али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме в |
| тну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, ко |
| кријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} З |
| {S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама је |
| ити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и |
| а будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам |
| вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} К |
| иве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека. |
| ти.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете |
| ао празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје |
| шли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А је |
| те напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем |
| та као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и за |
| а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — б |
| ва увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малог |
| раља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и н |
| часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нар |
| кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом |
| нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згро |
| нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се д |
| и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станиц |
| а бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабом |
| капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуков |
| {S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше бил |
| еколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и з |
| и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји |
| питах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p |
| , да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањ |
| ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — грак |
| реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи д |
| а мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред своји |
| ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се с |
| е и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из П |
| ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам |
| умуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић |
| ечи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за се |
| ва и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не |
| о што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске р |
| н фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, ви |
| Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори |
| м рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчи |
| њем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — |
| јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука |
| опског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју обја |
| јатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>С |
| .{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој |
| ланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страно |
| отера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је за |
| је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимо |
| тињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> < |
| крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте пров |
| >Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налаз |
| {S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се врат |
| рена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да |
| ћ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је |
| границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, |
| сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв кра |
| че да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били |
| и да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити |
| ти пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полиц |
| — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну д |
| мног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме пр |
| Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку то |
| крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирућ |
| лао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да с |
| ацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало |
| > <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру |
| вник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собо |
| а.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и ујед |
| <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да н |
| е требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а |
| у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна ве |
| , која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он н |
| и можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот дец |
| , безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, |
| {S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p |
| сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са п |
| позване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад нећ |
| /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и ве |
| ло као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи ови |
| још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако |
| не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.< |
| вде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даљ |
| и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</ |
| успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам исп |
| петане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n |
| ’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— |
| ио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} А |
| жеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се д |
| а знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разг |
| овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укр |
| симиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на < |
| диш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чек |
| сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја на |
| Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ват |
| едвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у каф |
| ушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоо |
| 42" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Мила |
| неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пеп |
| нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрдне |
| не тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овд |
| међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се вид |
| себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако н |
| ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не |
| да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Би |
| ар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна как |
| ји су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — |
| погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко врат |
| нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи |
| имо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и |
| копао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у |
| ни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" |
| с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— |
| ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са |
| богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он св |
| га млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао |
| и „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p |
| а на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан д |
| и да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у ово |
| је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви |
| сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура |
| с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга п |
| да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципел |
| е са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако ч |
| ље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана |
| аксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су |
| те ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари пес |
| је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом |
| ну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина по |
| чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под |
| у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи |
| отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледо |
| тискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати поглед |
| да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, |
| рове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сва |
| о прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгл |
| овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико |
| би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, в |
| ка избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Бе |
| речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; |
| оре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није уме |
| е у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је в |
| сли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо је |
| и их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село п |
| све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награ |
| инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у |
| ама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са |
| мануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без род |
| а би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад |
| нажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их |
| е слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацар |
| ису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад го |
| p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађал |
| оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старич |
| се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на сне |
| стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах с |
| и, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, к |
| рили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује |
| ланинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на с |
| лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, |
| у и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом зале |
| агрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и |
| а румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној ко |
| о Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем |
| /p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломил |
| је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време б |
| амо не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, |
| само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кр |
| не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила све |
| сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се |
| н пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бел |
| <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Сам |
| ењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, з |
| морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те |
| е те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — бун |
| лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично ок |
| — Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, др |
| — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!< |
| раљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p |
| мо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим х |
| тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама за |
| ни ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, |
| ?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на је |
| доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране камено |
| } На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом трију |
| им вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} |
| гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз после |
| на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници к |
| ам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Насло |
| внице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{ |
| азређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по ла |
| убока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога мост |
| р на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то ра |
| у капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а гор |
| нде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, биће |
| му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и ов |
| {S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда |
| олом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone uni |
| "SRP19201_C31"> <head>XXXI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста н |
| asciate ogni speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на среди |
| и омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају |
| код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из д |
| ра у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера в |
| и се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава грани |
| а, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, с |
| где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи п |
| исокога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба јо |
| аменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p |
| чима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang= |
| колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком к |
| окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим цр |
| м ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „ |
| а с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут |
| напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био |
| дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колон |
| уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту ко |
| Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога м |
| мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у |
| са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно |
| уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо послед |
| ећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих? |
| з других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда |
| скопати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао |
| а оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у мал |
| се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и б |
| ло му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ и |
| една дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњев |
| у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпак |
| тигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинил |
| амна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве г |
| .</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 19 |
| ио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пеш |
| у мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго |
| омобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао |
| о ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затрес |
| аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и о |
| и товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и г |
| вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоцикли |
| кла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути |
| леба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n |
| у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у |
| у ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа |
| опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте |
| уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се |
| ње да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шума |
| Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су о |
| зет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођ |
| поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почуј |
| ива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати мн |
| рењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, к |
| и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан бл |
| л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говори |
| ако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће |
| , што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, о |
| и одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.< |
| рло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми |
| пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра |
| ним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу |
| у и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор д |
| ојени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом |
| д Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Шт |
| истоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Векови |
| оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога трен |
| престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо |
| намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим з |
| леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којо |
| онесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.< |
| таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари д |
| е делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и |
| > <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла |
| екоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— |
| а одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ ниг |
| и продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, пр |
| одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима |
| омогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, |
| вољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огре |
| ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико |
| рети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> |
| о сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и т |
| ао да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и п |
| апоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто про |
| дно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} |
| м бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога |
| ше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на |
| 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, |
| и.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који |
| се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорим |
| а повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који ј |
| ринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, |
| ници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумад |
| умом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А с |
| ја се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на пос |
| оји је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајућ |
| наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два го |
| и светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрав |
| ће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> < |
| у мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n |
| сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним п |
| арева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} |
| е колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које |
| расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као |
| ћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало |
| вна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се |
| од кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао пр |
| оја ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слат |
| вежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне гра |
| од свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по дру |
| се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те |
| тају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали |
| сле неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, |
| да полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трж |
| љало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајд |
| же по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падај |
| и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши |
| могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље |
| је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још |
| у коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војн |
| е.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, |
| ожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им |
| које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз пр |
| коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини |
| укну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз от |
| ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type="c |
| е мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју дал |
| S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није |
| , изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним по |
| опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље н |
| рао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једн |
| за тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раме |
| ко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће |
| ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, м |
| они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{ |
| м га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан ра |
| жима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчино |
| стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажн |
| д приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу |
| не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и ко |
| вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type="chapter" x |
| тала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необи |
| дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учит |
| ће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она |
| ће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје |
| о ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="3 |
| вели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича. |
| оћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је прев |
| ткрави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по ст |
| ока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, |
| и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара |
| у српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, шт |
| и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенк |
| све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи |
| робуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио |
| гобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} |
| грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеш |
| олупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из ч |
| Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет об |
| носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је |
| ош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуште |
| {S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам |
| брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који ј |
| разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња |
| аквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из своји |
| ве прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што |
| ам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја гр |
| о међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, к |
| му.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене |
| крио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и с |
| и пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војс |
| велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут |
| пране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити н |
| а, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да с |
| оћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпо |
| оче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" |
| ење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове |
| p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дет |
| оше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се м |
| ју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим |
| те и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стран |
| глица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све |
| од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па ј |
| су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није |
| мо јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам обра |
| елства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити. |
| лице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кро |
| разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и приби |
| о, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приме |
| овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде је |
| ом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла |
| миле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шт |
| у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и о |
| единих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабн |
| рену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на прен |
| останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непре |
| , који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На |
| се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јак |
| на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и с |
| ак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва с |
| да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да пла |
| ем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о з |
| вора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењ |
| , јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо |
| су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваља |
| се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара об |
| под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она ми |
| уша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе м |
| а да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и |
| знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по ма |
| сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вр |
| м.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, |
| /p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— |
| } Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на р |
| осе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола |
| вака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p> |
| стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијск |
| Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су т |
| занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, |
| када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај |
| сно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у том |
| ан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље са |
| ј се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика јед |
| нога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не уме |
| тегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што ниј |
| ек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћ |
| запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох та |
| ер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима |
| и али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он |
| , са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са |
| заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се пр |
| {S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ј |
| има и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима ди |
| затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити |
| ашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене пра |
| је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Во |
| снаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто |
| зго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном |
| p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, |
| као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда в |
| жне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бач |
| и незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те |
| ују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никад |
| S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и ј |
| да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Срб |
| а царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти о |
| обар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага |
| } Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском дог |
| ет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша по |
| гледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су м |
| чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно мора |
| окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подру |
| кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр |
| и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ва |
| тала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хват |
| ка бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану тан |
| дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици |
| ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу |
| у тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним м |
| рани, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље |
| ела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју пор |
| нскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на коли |
| ежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродо |
| ежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродо |
| ре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душ |
| а смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна од |
| вити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђин |
| е да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле пит |
| иће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, |
| ати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да |
| p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p |
| чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> |
| помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом п |
| ере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то |
| ен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, к |
| линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као |
| се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам о |
| еда мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је лип |
| волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула са |
| ене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна |
| и се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан. |
| те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И о |
| глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку к |
| изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зра |
| пољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе н |
| се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигу |
| друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Да |
| них међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагони |
| лага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом |
| силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли |
| > <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе |
| оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај ка |
| онт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не мож |
| .</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од некол |
| мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по д |
| е болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само |
| шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се |
| е, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јабла |
| огледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито |
| једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње |
| загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се св |
| живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Так |
| озрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обас |
| које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ј |
| шти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила са |
| же начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место д |
| д гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку п |
| него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</ |
| ице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све ули |
| ји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали оба |
| месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мо |
| ни оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и |
| а у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и инач |
| , на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком свет |
| е.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, ко |
| жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га |
| на уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наил |
| остаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне |
| p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска К |
| .</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела г |
| у и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега |
| Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балш |
| оке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла |
| мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чуд |
| астаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материн |
| пире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из к |
| кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто |
| помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао |
| е би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тро |
| а сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога |
| ер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, |
| ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исуши |
| агледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, |
| странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се преда |
| њао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Кра |
| на од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које |
| ме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и п |
| ма тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{ |
| ова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа |
| лажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> |
| је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке |
| .{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота |
| окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела |
| и знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То |
| и, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога ме |
| трос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у |
| а већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, |
| а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробни |
| а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробниц |
| о довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— |
| где живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници |
| који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, ко |
| половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући |
| ве, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, |
| , не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џеп |
| ај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p |
| S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болни |
| мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта |
| гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га пр |
| љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, |
| казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, |
| срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се |
| >Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше д |
| ије, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам с |
| их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочи |
| де крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection" |
| очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, |
| а пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до |
| ле поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, о |
| е како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гле |
| ојнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам гла |
| Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели п |
| у кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окр |
| ада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Нови |
| бље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми ни |
| а мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријате |
| шено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и |
| них ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини |
| га било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, о |
| и имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и уж |
| у душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <p |
| јатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мрт |
| аси разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, |
| ринских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, шт |
| Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са |
| а све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почив |
| када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Сре |
| ући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, |
| сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао зав |
| ица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и по |
| лице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита при |
| х Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго |
| b n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, пр |
| 5" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смр |
| убље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да к |
| Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите т |
| јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па |
| се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсал |
| оји је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекј |
| ваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вук |
| када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко |
| сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера |
| елијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе сво |
| у, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз к |
| их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело |
| м родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и |
| рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће на |
| н на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују |
| 1" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, бић |
| еђ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зе |
| а, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и |
| вају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уски |
| Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, кој |
| да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, |
| ти на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако |
| о видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још |
| то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша п |
| које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, н |
| не.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацим |
| и шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</ |
| има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви пита |
| е појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S |
| мила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="6 |
| т и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихо |
| <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога... |
| наута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до |
| јзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена |
| то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наруч |
| Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type="chapte |
| е лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа |
| уму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком но |
| ена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом стол |
| ло!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник поб |
| n xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде |
| је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете |
| рац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљи |
| ао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису |
| оје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо |
| n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што н |
| потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разре |
| ано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен б |
| ко је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на |
| ле силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је заки |
| ћај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспа |
| д гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста у |
| ну и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао са |
| а моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их |
| судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те са |
| ане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиск |
| че, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са |
| пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила |
| } Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје. |
| рума, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оста |
| једном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове сво |
| и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне |
| ли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући |
| ла више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, нар |
| стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстен |
| о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од |
| растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату |
| тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је по |
| цније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, |
| >Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица |
| ад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром ко |
| стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину п |
| е дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао |
| е дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту букта |
| сао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као |
| њићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита |
| нога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом. |
| n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију уп |
| b n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак |
| } Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац ч |
| ционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са оде |
| бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи |
| овима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглавље |
| јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб |
| који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске |
| преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза уз |
| оме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло |
| и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам |
| шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наста |
| о на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, с |
| морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње |
| анску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкан |
| јка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним по |
| који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао |
| пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља |
| анске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у |
| е? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па |
| им валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божј |
| ао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет |
| му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да |
| .{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дић |
| И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> |
| ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, к |
| епланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи п |
| овек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, |
| нао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да |
| но за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече |
| и трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се је |
| ја су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико м |
| дем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође |
| мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на к |
| га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јек |
| ан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је |
| исмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ер |
| </p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши |
| који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две с |
| бом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да завар |
| ш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире |
| жљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и п |
| ту сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па |
| ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је буд |
| пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном |
| ма јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chap |
| , чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хт |
| свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— |
| е Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво сасл |
| де од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема сна |
| "426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем |
| де све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би |
| , песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; х |
| с одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним |
| енутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{ |
| или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он с |
| ћања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња |
| се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњани |
| додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужнос |
| ољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадн |
| ита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он |
| дант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика к |
| отпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на к |
| сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружи |
| му у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини |
| ; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало |
| да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечиц |
| је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је |
| м шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме |
| да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А |
| само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник администр |
| галница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели |
| да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — |
| и један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за наве |
| и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате |
| и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на њег |
| овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, |
| смо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста п |
| завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима |
| још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало ч |
| арчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, м |
| уга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да |
| де једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да |
| ада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да м |
| грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кош |
| ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницо |
| p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанс |
| чију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред! |
| није и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места |
| код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније р |
| , оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега |
| p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што в |
| .{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што ос |
| онови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама к |
| е командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци ка |
| је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш |
| остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, не |
| ок он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ј |
| ила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје |
| нутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мис |
| и о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, д |
| следњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срам |
| ац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> гла |
| да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозв |
| еза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би |
| таје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Д |
| које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако |
| рно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпун |
| ри из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља |
| а брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло |
| ужено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; п |
| ероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кро |
| пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на |
| е, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <p |
| ететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не зн |
| о завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од |
| де.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне |
| } Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухо |
| то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно мес |
| а је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} |
| , рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпу |
| лаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малод |
| p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш н |
| S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте |
| што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} |
| ј израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година |
| ном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} |
| вљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је |
| долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пр |
| ао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио |
| је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се о |
| а да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је при |
| n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и у |
| друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком. |
| м.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — о |
| је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренут |
| шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рек |
| крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајал |
| шли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од не |
| то, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком к |
| рима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са |
| — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет |
| да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те ко |
| </p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било |
| толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који свој |
| ји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим д |
| а мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мучен |
| угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и |
| разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликам |
| аших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше д |
| , што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га |
| раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а усни |
| ицира нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужуј |
| тра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} |
| је узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> |
| у стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену с |
| Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се с |
| аге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла |
| зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тел |
| и!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактов |
| везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они ра |
| али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он |
| тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад с |
| м а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као чов |
| дбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је |
| ву и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и |
| , упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Ку |
| године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу |
| ре кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те |
| ити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега ка |
| нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод |
| ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава м |
| оји са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и прин |
| аха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, ко |
| диште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо |
| ост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где |
| дмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо |
| p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју |
| је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господ |
| она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом |
| ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану |
| ли за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капиј |
| ни одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не м |
| <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако |
| да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Ниј |
| у сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима т |
| а раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по о |
| ића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала о |
| је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нит |
| з <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује з |
| мем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — |
| о сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шт |
| идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић |
| ђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и влас |
| посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су мл |
| т сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мост |
| Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да о |
| познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхт |
| а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— |
| ећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p> |
| , после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио |
| ника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их |
| дговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их |
| ци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово |
| вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="6 |
| мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не сп |
| пао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле с |
| узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска |
| овном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне бла |
| ају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драго |
| Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин |
| отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво |
| от је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он с |
| Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као побед |
| ву српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети п |
| за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, |
| дитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе сво |
| n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Ка |
| кће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и |
| ли пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помо |
| а гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> < |
| петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу |
| о...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! |
| за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољ |
| гледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— |
| срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ |
| му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај л |
| да по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипко |
| да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослоб |
| ава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} |
| му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави |
| и снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не |
| границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетал |
| ту и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи |
| и ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје ко |
| тавити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја д |
| што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p |
| ко је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Ист |
| <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пи |
| ене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он б |
| себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И |
| а; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је |
| о оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дуп |
| а онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцни |
| S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну праз |
| апе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва др |
| окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капет |
| на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Мо |
| а тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се |
| прији, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто |
| ећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>С |
| ећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> < |
| ли друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на друг |
| је хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задрема |
| им гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви! |
| и капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту |
| <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ај |
| Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учин |
| {S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај и |
| чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађу |
| ење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата и |
| грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone u |
| днога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, |
| тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно |
| једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело |
| еб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не к |
| од!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао |
| и ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> |
| мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што |
| исак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који |
| ире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало ча |
| га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <p |
| ако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а истор |
| сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <di |
| е могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој |
| које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај велича |
| мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се ок |
| ти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти |
| а што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први |
| ца? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и |
| пет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу. |
| днога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се ре |
| у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево |
| жи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, т |
| дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту |
| ести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопшт |
| ка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{ |
| љења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јут |
| салим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила |
| дно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијају |
| тије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Н |
| ежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— |
| бровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко |
| тан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, у |
| који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не с |
| ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и |
| е пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка |
| свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко |
| личанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал |
| {S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са |
| мо ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне |
| >Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} То |
| амо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснул |
| учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јес |
| а наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а |
| на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод |
| и.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и пра |
| ова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник |
| се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из |
| ање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом |
| ао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђ |
| ивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вел |
| видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила мед |
| била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се |
| ти српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега |
| а чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на сто |
| е пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Ко |
| га бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> < |
| у се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме уда |
| војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак |
| тила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, |
| у па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да |
| p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудноват |
| залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала њего |
| ="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> |
| атељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не |
| <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме |
| врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.< |
| дне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорил |
| помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се |
| ао што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би ср |
| е од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове сн |
| ом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под њего |
| пунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је |
| ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око ме |
| шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> |
| ње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад |
| и смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о ку |
| рај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила к |
| ало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала с |
| пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману р |
| дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних пат |
| а ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> |
| горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниско |
| и, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути про |
| и! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико |
| нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и |
| говори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено. |
| шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем н |
| недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више |
| анину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано |
| ело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обу |
| вљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гин |
| ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пу |
| н од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго вод |
| ћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше. |
| сана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при ра |
| а више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} |
| а је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зеј |
| помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и њег |
| се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановц |
| љона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полаз |
| обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, |
| ц који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога је |
| Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{ |
| ио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер п |
| p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још |
| ј грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је прос |
| ник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бри |
| лачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајн |
| дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју |
| арога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим |
| в чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, кој |
| део само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је |
| а прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> |
| годи кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јар |
| довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако |
| ео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га зд |
| са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну зас |
| ледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од т |
| захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се |
| тру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима глед |
| ика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од к |
| и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као же |
| нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му о |
| плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила с |
| а чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се |
| ча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да |
| под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом кој |
| цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око В |
| и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— |
| има и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ о |
| — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> |
| их трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div ty |
| /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, к |
| , чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара |
| собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, |
| ан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" |
| {S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у ран |
| стеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, |
| етао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му д |
| је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он по |
| а.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гин |
| зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не посто |
| ски капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприј |
| главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него |
| пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не |
| м јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, |
| о, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Зати |
| ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога оде |
| ам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станиц |
| /p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне су |
| за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога де |
| ео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одго |
| лато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p |
| е то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем |
| к причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздр |
| попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S |
| згине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га тра |
| сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он |
| за.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p |
| b n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу г |
| поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} З |
| е.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидов |
| е и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола |
| робљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб ко |
| ичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шака |
| од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабу |
| у сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са св |
| , а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одре |
| а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео с |
| чи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе пре |
| ш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избр |
| ник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној |
| дведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није мога |
| ије могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Наста |
| а колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара к |
| , протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару ка |
| ући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И |
| по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, |
| к га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их пр |
| су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцв |
| е трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S |
| а њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине. |
| начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за ме |
| у су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак гр |
| данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, умора |
| лико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, |
| ве који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роб |
| својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својо |
| ко би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана п |
| дница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је ум |
| мо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже |
| уша.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, |
| бина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио |
| ин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну ци |
| ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} |
| у...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, теш |
| ћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми |
| ју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обел |
| дила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега |
| да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> |
| му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и |
| та очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се |
| Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</ |
| /p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главо |
| /p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавд |
| све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа ко |
| света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за |
| каз живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, |
| оји тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери |
| кушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из п |
| </p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се зва |
| х снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се скло |
| х и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле |
| нској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и по |
| кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога |
| — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин |
| о из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу |
| што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна к |
| ше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се |
| а ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: |
| гу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је |
| Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да ј |
| оворе.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида |
| тарија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је с |
| јник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила |
| една дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч От |
| pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много |
| здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био |
| ла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам с |
| а сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох вра |
| м једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S |
| кој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се |
| иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању |
| је; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропи |
| ју; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку |
| је немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око |
| "266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усавету |
| а Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је |
| са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p> |
| било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у |
| исије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са заба |
| грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе во |
| а археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо |
| они у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова истори |
| као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команд |
| рен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодиш |
| p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гом |
| стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукоп |
| } Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на |
| а.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се са |
| ма и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је |
| данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на пр |
| у.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало |
| кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још |
| та, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за да |
| ри дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу врат |
| ега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођ |
| адао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и по |
| а велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд истор |
| <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли сл |
| ши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушал |
| зивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као она |
| д се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ |
| својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво до |
| аву и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија ш |
| етога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који |
| ја нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је сал |
| за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, сумор |
| шати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе |
| се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је |
| нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железн |
| рај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком |
| ав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским |
| е јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p> |
| клијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, |
| есто, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, за |
| копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године из |
| овници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непри |
| им те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рање |
| па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту г |
| али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело јо |
| па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхра |
| што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, |
| олазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиља |
| војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p> |
| ни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се из |
| бећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери о |
| моћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу п |
| но стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву |
| рској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, |
| а онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски |
| , а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не зна |
| чима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађе |
| а, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт |
| имо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми |
| етска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из комо |
| а се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; |
| > <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу |
| омили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и р |
| “.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телег |
| ренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола |
| рста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И с |
| мом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши в |
| реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам комор |
| наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Са |
| , вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремиц |
| а изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутр |
| занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код |
| усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало приј |
| еди на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, |
| је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да |
| све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се р |
| о у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушк |
| стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрх |
| ан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Про |
| ијући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А м |
| м чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покрива |
| спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, с |
| бојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски с |
| сто.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Свети |
| Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле све |
| ка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо пром |
| > <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твоје |
| лне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смр |
| авицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и г |
| падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне об |
| ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, кој |
| ше лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар. |
| но је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, |
| небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо. |
| рва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она наста |
| нију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ |
| кала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила св |
| ица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пу |
| звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањи |
| с! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, це |
| њер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станиц |
| аше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко зам |
| етиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те |
| зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабл |
| азује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџи |
| дољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како |
| ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Купова |
| узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кол |
| телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ход |
| а, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питом |
| и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од с |
| часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио. |
| на за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напушта |
| ци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме |
| едне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војни |
| в залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале |
| и славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико век |
| head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из |
| ојим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несре |
| амо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним ред |
| рство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крв |
| младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе |
| и се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за чов |
| ва то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се |
| у му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се срет |
| вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини доб |
| и да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, |
| ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</ |
| штена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</ |
| ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— |
| ила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила з |
| сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учини |
| и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Треба |
| рамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промач |
| ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— |
| њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољст |
| и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је |
| би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастроф |
| ила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам не |
| фицирима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли п |
| апред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој исто |
| а није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветск |
| рова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су |
| нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о с |
| чајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани |
| о се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо |
| ушу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут п |
| не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве |
| ead>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тон |
| .</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а ј |
| до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад д |
| многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде о |
| арданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у пов |
| зговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава го |
| ску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрач |
| наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да г |
| не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше |
| </p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „ |
| о чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, |
| ављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке |
| и су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, |
| зне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где к |
| Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва ст |
| ест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале н |
| очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов |
| јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} |
| борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над свој |
| пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира ве |
| преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да н |
| толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже б |
| чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш офици |
| е да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одев |
| понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек |
| , те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то < |
| ветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droits |
| Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droi |
| гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао |
| се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи тра |
| лакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је о |
| коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледа |
| — А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе |
| манданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, друг |
| поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али |
| егова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљ |
| е уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, уве |
| ица наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела |
| дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све ја |
| ја и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати реч |
| па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један погле |
| них у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Крен |
| а.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним |
| ца, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно бо |
| ду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна по |
| .{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип |
| арију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковн |
| гле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гл |
| че, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагле |
| из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стра |
| још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свеште |
| жила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се скл |
| и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не |
| до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала |
| су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на ва |
| д дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика |
| екога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанск |
| ренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она н |
| ке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се |
| да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и ж |
| е све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај ол |
| пчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, |
| ју Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови. |
| есет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иванич |
| и и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу |
| балама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру бра |
| /p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе |
| лима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова |
| ријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадиј |
| када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једн |
| .</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада ту |
| ћи у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко по |
| м.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, |
| г ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С ус |
| амо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, |
| зија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{ |
| ли своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после прво |
| овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и ди |
| ревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала |
| ји измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице |
| куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то ј |
| и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да |
| тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, |
| , онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи |
| еринском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, ве |
| давде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на |
| е онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали |
| </p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра |
| Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то |
| амо, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, чове |
| је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлет |
| и а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топо |
| } Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш са |
| анас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противн |
| , да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула |
| чна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те сл |
| кама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене. |
| амука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца иг |
| и храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрај |
| јина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мају |
| рецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, |
| а совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p |
| ијатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, |
| или.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклиња |
| е Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамац |
| по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он |
| аље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фија |
| /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пр |
| ао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и |
| е да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, ув |
| орница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p |
| једно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то с |
| друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се |
| је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб |
| је носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочи |
| ки зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на |
| ека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве |
| ске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по |
| и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрач |
| о милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао |
| {S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непоз |
| већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спу |
| жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p |
| мо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране дру |
| дело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!< |
| лницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, |
| а штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p |
| p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у ра |
| е на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, |
| бирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђ |
| Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="26 |
| Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, |
| но.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окруж |
| ња примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезн |
| ушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунају |
| одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја. |
| куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, |
| напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{ |
| е која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу |
| ликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две годин |
| су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали |
| кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћ |
| а борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада см |
| већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога |
| у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и |
| и; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима ту |
| {S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора |
| ост кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су |
| а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тиц |
| ма и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута |
| гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језо |
| ри ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грм |
| би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велик |
| .{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Де |
| даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хте |
| мога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке |
| .{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу крово |
| — Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да ниша |
| знолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо |
| азу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, ма |
| весно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S |
| ка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</ |
| ла се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнско |
| л и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних позд |
| одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том |
| ала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} |
| и и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет н |
| рном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини |
| дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућ |
| мо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на |
| лице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, ко |
| во, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је треб |
| ти преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате н |
| али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донес |
| влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, мож |
| ујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и м |
| а грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало |
| е стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиван |
| кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика |
| рајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војнички |
| о на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљ |
| — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ |
| да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" |
| било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Ко |
| провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна ци |
| а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну |
| ње како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине |
| а нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину д |
| <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не п |
| а?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши наро |
| се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до м |
| егази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора д |
| ало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић |
| и реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, т |
| , они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљ |
| оде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се мо |
| орбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа |
| шега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре |
| посредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама |
| тио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из |
| овлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за врем |
| ко година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припрема |
| мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека |
| гатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их доч |
| у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих сла |
| -Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и зароб |
| опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко |
| е председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министр |
| ојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb |
| , неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а |
| ла је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустит |
| ли очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали град |
| да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S |
| ане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са руп |
| ћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p |
| граду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, |
| учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој |
| 4. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сараје |
| S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако |
| орба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десн |
| сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажни |
| јаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепо |
| > ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, пос |
| ла простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследн |
| лађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седе |
| камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, хр |
| рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити |
| Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све ра |
| ога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та ј |
| је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на |
| ензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофиц |
| Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и н |
| итања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p |
| и несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пуш |
| ђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за сло |
| х од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој с |
| мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињ |
| ка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се |
| га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га |
| па да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турц |
| , у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његов |
| тељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у п |
| ња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један |
| ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном бате |
| </p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот |
| <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турс |
| .{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ |
| а домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове |
| ного рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и франц |
| код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му |
| S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и ст |
| ad> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с в |
| невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела он |
| страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, доп |
| одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на |
| а смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно р |
| граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају < |
| н је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} С |
| Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска вој |
| шту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада |
| али градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се |
| ним оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никлен |
| — Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у свак |
| вуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације кој |
| шкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци пр |
| у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, |
| м се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од ко |
| сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим пери |
| цом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из ду |
| , евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву |
| инима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, |
| слу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих |
| лата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и |
| за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је |
| тоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је |
| вали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им |
| фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се |
| љешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи |
| ких дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дун |
| устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чу |
| казујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих |
| о угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос ран |
| <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и шир |
| где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, |
| е где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали су |
| сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грби |
| им ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са п |
| ке дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n |
| исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двој |
| ије обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још |
| Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, |
| Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама |
| е повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два т |
| таница искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премош |
| ешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нар |
| о да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово твр |
| ту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се |
| трпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у |
| су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и сва |
| ну креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око |
| наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци г |
| 236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; н |
| служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски |
| ка и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена |
| њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуште |
| д пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситн |
| длази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у |
| а бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Б |
| амо да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само |
| го, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, изб |
| за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „ |
| пији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен п |
| рце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То ј |
| дали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети |
| м и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио |
| је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и |
| непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом ос |
| пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> |
| енит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шај |
| мени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „ |
| чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави |
| не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не го |
| који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, |
| ачи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране |
| све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер не |
| у назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима ј |
| е дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче и |
| том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе |
| еба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољ |
| продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, |
| ега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по кој |
| су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онакв |
| анама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вар |
| м која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његов |
| ма које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се ру |
| вља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата |
| уги тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грм |
| усрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} |
| а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле |
| а а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се |
| а а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се |
| сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, |
| ма по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше |
| ретенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, |
| е нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело |
| и дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и |
| олебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекал |
| азна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочк |
| .{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара по |
| некуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело нак |
| о са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, |
| решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли лог |
| ко уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извр |
| Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца та |
| де одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезниц |
| видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стри |
| ве, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поузд |
| е врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда |
| дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно: |
| ла мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да |
| Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет ау |
| p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се |
| p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наш |
| којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка |
| 177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Сто |
| е направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали |
| и напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекив |
| сне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вра |
| ер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којим |
| асним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој |
| ана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у о |
| у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете г |
| секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влад |
| азвио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланци |
| по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије |
| на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица ка |
| и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капиј |
| нако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било |
| суствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Д |
| даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, |
| Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније в |
| у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прља |
| навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствар |
| на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само кућ |
| је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и |
| номе углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове |
| ом поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и |
| што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још |
| в буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} |
| џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" |
| шку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, |
| ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с |
| надуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промр |
| дан коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут |
| капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био оп |
| спратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="61 |
| дан полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар ре |
| а Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама пову |
| треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напре |
| То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски д |
| српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном |
| ј близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше |
| о србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нам |
| зговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом д |
| ного доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајка |
| е, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога на |
| рода, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678 |
| редба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска п |
| еверено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја |
| Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава |
| сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на поједин |
| е у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има д |
| ављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са |
| их да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе |
| ељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божј |
| оји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен нек |
| вих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је бук |
| ти се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За |
| узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасип |
| који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друм |
| ће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други |
| са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам |
| а да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца п |
| озова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару м |
| им коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице |
| дним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице |
| и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један |
| као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у |
| и какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона |
| трос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патрол |
| ајзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и кло |
| не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="17 |
| у.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде |
| дан мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели ка |
| ко гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p> |
| е затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе |
| а леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n=" |
| сипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно |
| е претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узет |
| е оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које |
| раг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије св |
| ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида к |
| динама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се срп |
| ло тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и т |
| ве то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред ваг |
| не, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарап |
| да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако |
| њи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје |
| а куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да с |
| ти <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрач |
| p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако |
| у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа пра |
| зе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су ве |
| амти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски п |
| беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву |
| о онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са сев |
| х новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кич |
| ју могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добр |
| У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме ос |
| е.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико ј |
| {S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу |
| а чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друг |
| сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Мол |
| ом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, про |
| и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајућ |
| његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем д |
| а се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" |
| ри већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобил |
| {S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Ва |
| љкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, |
| убав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла |
| то не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али. |
| а и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у д |
| и ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине к |
| — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га |
| оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> |
| о ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак ч |
| гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} |
| да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку |
| Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака си |
| им ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Бого |
| Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима ј |
| говори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји сам |
| нерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, ко |
| на топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо |
| канскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотин |
| едва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и прит |
| ким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска кр |
| могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапута |
| пуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?! |
| на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их н |
| и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти |
| ле Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали |
| ате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се |
| ечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово |
| ти пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза |
| ело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и бој |
| </p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат |
| ављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена |
| да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажућ |
| е зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!< |
| жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући |
| лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмере |
| и поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца |
| н узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од |
| н погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?< |
| ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет с |
| еке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када |
| ву и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше |
| елаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од о |
| ам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлос |
| х недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну |
| леде светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице |
| p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпу |
| е нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и наставља |
| ву калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне с |
| мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљим |
| са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој |
| кујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђ |
| , уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су |
| ставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато. |
| еца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и дево |
| а кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па |
| ; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и |
| 3" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио ц |
| се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га |
| ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над ка |
| несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као |
| ек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и к |
| и би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питањ |
| се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ва |
| ше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре н |
| сапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко у |
| озаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да |
| два се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафан |
| епашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону |
| су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из |
| преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка св |
| м венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и нап |
| зовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скоп |
| ик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо мо |
| пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пењ |
| аца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда дод |
| у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке ј |
| аза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала |
| а другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на је |
| а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика по |
| Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негд |
| к да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је |
| личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам |
| соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам |
| исак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бив |
| е на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњев |
| ију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту |
| шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима |
| S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку т |
| рао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме трен |
| није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми за |
| , било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окр |
| ењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као |
| енком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из је |
| ам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Дру |
| } Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, не |
| својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у |
| p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} О |
| ак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте |
| уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је |
| Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према с |
| је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који б |
| није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки н |
| аме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бран |
| да смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремен |
| Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој с |
| ло спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера оп |
| редник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљер |
| боко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто |
| сти ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија с |
| ари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се |
| тења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим |
| ојника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколач |
| онова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила |
| о раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим |
| ли, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери |
| овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље каз |
| ла.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућ |
| е степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у ко |
| чком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уски |
| , са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који |
| ивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу |
| на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, ше |
| иклованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један |
| <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у |
| } На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче п |
| шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да у |
| се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи |
| миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гле |
| да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се |
| звештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до зај |
| ски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке иг |
| су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и повор |
| љи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} К |
| све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога в |
| о на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бом |
| о сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађан |
| ењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начел |
| ло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да |
| ови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но |
| ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљ |
| на госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{ |
| родну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих ј |
| могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар |
| наутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад ви |
| е о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Дал |
| новник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у |
| д ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака з |
| ла и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо |
| пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно п |
| е, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућн |
| нка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{ |
| бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p |
| је који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће |
| нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвави |
| и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце |
| них скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунск |
| муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; реко |
| за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште |
| и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве |
| рице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротеч |
| ји је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са п |
| леко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда б |
| ватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио ниј |
| именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано |
| једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не мог |
| оју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, |
| што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљи |
| под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази |
| сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и о |
| га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Ру |
| у, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока |
| една централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које |
| у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један неприја |
| да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без комент |
| ан део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на |
| митско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остал |
| Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране |
| , ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на који |
| , једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на сред |
| о дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље |
| аву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором |
| једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и |
| једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега с |
| ов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај погле |
| их зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, |
| осову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и к |
| оба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој |
| да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још зај |
| е, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој |
| и је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо к |
| а, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према |
| ај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов м |
| апред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не |
| и под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао |
| 36" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и ко |
| био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади |
| </p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што |
| сподине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, |
| Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добр |
| рекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помич |
| а али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, св |
| драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака ст |
| обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко које |
| била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересов |
| је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, в |
| у која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали В |
| е у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно вис |
| био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога о |
| даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p |
| у пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одг |
| е војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке дв |
| рљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затег |
| Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник и |
| аси и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; зас |
| а сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па е |
| јку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} |
| пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати С |
| драгале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио |
| е тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да вид |
| је су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она там |
| дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито с |
| стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услуг |
| адна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете в |
| ј комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег |
| се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Кр |
| ерио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећ |
| уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људског |
| о што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам |
| ише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао п |
| затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — |
| игару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења |
| етврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма |
| кисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амов |
| је су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспав |
| ледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење |
| , пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо пре |
| е среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разн |
| пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, т |
| Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљ |
| крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио с |
| оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Ве |
| голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви о |
| и нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским |
| им.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.< |
| ао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасно |
| ности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других д |
| е?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику |
| p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете прос |
| јим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, |
| /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених гр |
| ка кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених |
| у и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ |
| рцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига |
| S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља ц |
| у, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених ви |
| од мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.< |
| у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планин |
| артирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо от |
| како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се н |
| ду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усн |
| јактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме х |
| те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр об |
| ускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жен |
| у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се прис |
| и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обе |
| т, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, |
| а се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптав |
| ахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћ |
| више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зат |
| сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јо |
| ски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пу |
| теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене |
| арина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканск |
| а о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царског |
| је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка за |
| легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јач |
| прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који с |
| угарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на срп |
| ерне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p |
| алих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па бриж |
| у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва |
| иније извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка запа |
| ојимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је треб |
| </p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се |
| ога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и прати |
| грле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топл |
| ама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који |
| ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача. |
| ас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то |
| шене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и с |
| о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са м |
| није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било |
| њег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлач |
| ико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забрину |
| химандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбра |
| цвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — |
| Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине х |
| присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} |
| ије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правц |
| е.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају нап |
| и, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина |
| рске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак |
| о у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући |
| а је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држе |
| епу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} |
| је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.< |
| га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S |
| /p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала мож |
| ај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила об |
| крете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла с |
| више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извешта |
| јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ изме |
| оре а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и ра |
| рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кис |
| и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла |
| зрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све ис |
| и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испре |
| трану и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилости |
| же у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија у |
| им странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> пост |
| а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46 |
| ације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} |
| ачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми каз |
| же.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавај |
| двоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра полож |
| Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док |
| це.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета |
| а ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрх |
| да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми н |
| поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао |
| м што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна |
| а спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори |
| це у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте |
| чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> |
| ком приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко |
| <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу п |
| , а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ос |
| о.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет |
| које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрал |
| уковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балкан |
| .</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на прола |
| b n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водиц |
| ље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бив |
| , па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас св |
| време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија деба |
| у у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некак |
| централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, |
| може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ват |
| народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније |
| рајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} К |
| ву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — б |
| други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напо |
| још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} |
| ала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору |
| ма која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и п |
| бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту к |
| е било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак проми |
| разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили |
| p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, |
| ањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се |
| ио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, пову |
| пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Биња |
| скрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да |
| ки пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад |
| p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погре |
| крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично скл |
| ви који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митрови |
| североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} |
| изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлаз |
| звешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вече |
| овор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Глед |
| а из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису ку |
| раницу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у |
| нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетк |
| ћи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Свра |
| ајстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи |
| вар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако |
| оборивих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер |
| да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, ве |
| рпскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, д |
| ећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, н |
| чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут |
| камењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује |
| а узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у о |
| о сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и да |
| јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Он |
| </p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се |
| ици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{ |
| {S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине |
| S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарн |
| штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ |
| и у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима па |
| ри) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није |
| је.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје ка |
| да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто и |
| инули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац |
| а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А |
| ју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, п |
| са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени |
| у — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и рец |
| јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убри |
| , не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{ |
| це, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамот |
| “ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу п |
| светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љу |
| ну мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније прит |
| имо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру |
| кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштити |
| за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити |
| р видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се п |
| кама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{ |
| <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопча |
| — Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је |
| .{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су |
| м најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом |
| нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану |
| није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... |
| Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камин |
| ла, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, |
| ћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше |
| теха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на ис |
| није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Пон |
| граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили т |
| доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, ко |
| чине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређе |
| јером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуац |
| тељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ |
| ом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је п |
| је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, |
| ан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и о |
| им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која ј |
| о ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место д |
| сто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе |
| куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није и |
| били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпа |
| места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право |
| кова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи |
| чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балкан |
| } Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се |
| рева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што с |
| ајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у |
| ојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим |
| ант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одво |
| аром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један |
| мо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна из |
| ећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p |
| ио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— |
| Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочи |
| е, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са |
| — Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је |
| ено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним |
| зима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео |
| } Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне |
| чки воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за |
| Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није до |
| је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарам |
| је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива |
| а било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју с |
| 0" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљ |
| очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећ |
| т.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је з |
| команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположењ |
| „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завр |
| да мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, |
| на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државн |
| вештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бр |
| Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српск |
| зи и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено ки |
| >Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око вра |
| а опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се |
| нију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад бу |
| рон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и |
| зова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борит |
| на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима по |
| <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552 |
| иле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао |
| ао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Ро |
| још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао |
| почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузим |
| и дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} |
| се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну ко |
| рагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним |
| су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелим |
| миле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад |
| руга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег в |
| анака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се сли |
| ци, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао саг |
| видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечер |
| але би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гоми |
| те — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Кача |
| рнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, пога |
| алу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дан |
| 592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче |
| већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> |
| нутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијск |
| ма тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа |
| з Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић |
| мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећај |
| о сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на |
| град.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Б |
| стају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима ко |
| , нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем ст |
| вака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешл |
| водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без |
| е породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале |
| у одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим с |
| ће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, с |
| да, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном род |
| ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхов |
| тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и др |
| уше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу |
| седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место ил |
| у да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још ни |
| колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да |
| им у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и ко |
| фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се са |
| у то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виногра |
| ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд с |
| овио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у |
| личним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p> |
| зивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од к |
| јима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у М |
| ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са в |
| потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Ст |
| шћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни |
| и прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} |
| о чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ он |
| ретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам |
| виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само мане |
| од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе из |
| се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у с |
| ела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљ |
| су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> о |
| и Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле |
| ; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун |
| и, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Т |
| рима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; роб |
| них суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред плани |
| м рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазит |
| и отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која б |
| Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад |
| и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} П |
| припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине |
| ост офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n=" |
| за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, |
| за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, |
| а <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га ј |
| ма кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим |
| , као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му |
| ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дет |
| } Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни он |
| нај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбу |
| амње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако на |
| ице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit= |
| авске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непр |
| чесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, ко |
| орбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зор |
| агонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих |
| ламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутур |
| ал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у св |
| {S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, |
| ам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио |
| А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугача |
| на језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан |
| ароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола п |
| ета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав са |
| ј који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму |
| могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И |
| , али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и сва |
| и је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају в |
| е које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не с |
| а пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена |
| и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчи |
| чу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пре |
| , што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пођ |
| о поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство |
| само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, ко |
| Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на з |
| да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар ј |
| пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату |
| и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која п |
| ких кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко т |
| е се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} |
| и колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, |
| длуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао дон |
| е сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благода |
| шлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворс |
| руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као |
| поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде д |
| а оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожа |
| оји се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да |
| о место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те до |
| уди овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом м |
| су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> |
| је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњ |
| погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако |
| апоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћ |
| проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ет |
| ога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет |
| рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којим |
| не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на |
| спа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила о |
| о драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене |
| Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А |
| да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним п |
| би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше |
| збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале д |
| и педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму по |
| рвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе во |
| је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, п |
| луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пук |
| ма и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купит |
| себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p |
| ака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже |
| оследњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на циви |
| нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које |
| нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се в |
| десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према оса |
| о гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Ду |
| гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се о |
| на поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране |
| ити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и је |
| ред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утр |
| атити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу |
| едом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак |
| ци треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> |
| могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану |
| у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа |
| бијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола ко |
| енули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које ј |
| мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узн |
| стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни н |
| мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе |
| на и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали |
| ухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у п |
| је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана |
| амртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добија |
| јима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} |
| настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијај |
| ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало на |
| ик, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних |
| редам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја се |
| ку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива зем |
| му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златн |
| дним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба |
| где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка |
| ла и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док с |
| пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које |
| што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гом |
| одирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на п |
| евој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о |
| ом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле |
| тањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Св |
| ам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су то |
| и купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али н |
| у бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</ |
| дности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, мож |
| Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, госп |
| S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, |
| {S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе |
| ј ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинск |
| савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без |
| рума, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављ |
| ник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћ |
| крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, |
| предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нис |
| ице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и са |
| цедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, п |
| !</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом |
| , поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на к |
| Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рук |
| упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрез |
| Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џ |
| у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли |
| а и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам |
| сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице |
| што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покуш |
| ја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих |
| о је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чин |
| ио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам |
| имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из С |
| и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом кој |
| ио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је |
| се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на |
| ву и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жиро |
| борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Јед |
| се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало да |
| нили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од к |
| та је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и В |
| ећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и |
| се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати ко |
| крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно |
| историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских |
| пе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</ |
| вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и об |
| ине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око о |
| постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама |
| беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави |
| беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, |
| ојом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи ње |
| овори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чув |
| <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није м |
| .{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је тр |
| ати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и п |
| За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од некол |
| > <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ |
| свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми г |
| а, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева о |
| ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S |
| ова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као |
| стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на ру |
| а рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час |
| и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по дру |
| а.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; |
| но, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} |
| свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, и |
| де одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер |
| бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово |
| е ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо виш |
| од Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p |
| мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што |
| м могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, ч |
| ну несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засип |
| где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} |
| једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се |
| тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите д |
| ва, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— |
| ник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, к |
| их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што |
| тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завл |
| додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> |
| p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред о |
| петан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Ја |
| ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало |
| о! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћет |
| воду Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога саст |
| бедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, присл |
| траној соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстра |
| руго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу ве |
| сак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната з |
| лаве и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које |
| камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не |
| тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не |
| ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају |
| руги су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их ви |
| <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад |
| о да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Ско |
| ла сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младенов |
| ке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То з |
| о и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза к |
| лика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији си |
| а Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни д |
| м по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарап |
| х га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и и |
| ме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и |
| /p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који г |
| паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратим |
| био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са |
| ених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у |
| рти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне с |
| ице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај у |
| , као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под |
| ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то |
| себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на |
| ку, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, зас |
| им господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мрш |
| ве и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњи |
| е ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Уж |
| је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду пос |
| са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над сам |
| било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Мар |
| ише дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једв |
| е на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим ов |
| а да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватре |
| бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад сван |
| има.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те ре |
| Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из т |
| и и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и |
| ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући ср |
| ерим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ниш |
| благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, |
| За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла дра |
| ико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то |
| де и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У |
| нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S |
| је канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, |
| човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ љ |
| благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако |
| авали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила |
| т таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по к |
| росјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш |
| им чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш св |
| ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим |
| т каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра |
| је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи |
| е доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњав |
| аје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избегл |
| не столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p |
| мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубо |
| о снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот |
| јзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, |
| у се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш сам |
| говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и |
| ! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде ком |
| Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обал |
| ла и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани ме |
| коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су |
| сподњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, а |
| <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пла |
| вицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, |
| ум води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сре |
| отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли с |
| нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога о |
| дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога |
| ња, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторс |
| иромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу у |
| ао докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постара |
| ју све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не з |
| } Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, д |
| којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица ок |
| гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су ваг |
| који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наво |
| Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су |
| >Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обич |
| <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата д |
| е.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак |
| али у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили ве |
| знанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први пита |
| а изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мора |
| b n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{ |
| S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на |
| на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залеле |
| ности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај |
| оге <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором |
| сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био са |
| ст његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом рук |
| њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се к |
| ла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка пон |
| а столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо |
| ; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на |
| утомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са ме |
| гађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама |
| власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава |
| пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађа |
| <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у де |
| собље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школск |
| ри растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила |
| вему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторим |
| а ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, |
| у „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, |
| својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад го |
| обођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њих |
| и два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко н |
| етири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брег |
| рбији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба |
| орио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно |
| такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек |
| нате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киш |
| и тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једн |
| е Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на |
| у, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио |
| ну и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и |
| ебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да |
| свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији |
| једничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Ко |
| износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где го |
| S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам |
| , ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао прек |
| сто и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које |
| туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се |
| ожју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подиг |
| на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитн |
| о би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пу |
| , гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ шт |
| њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чисти |
| ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потв |
| едовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непри |
| <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упа |
| им.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезб |
| ћутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, ал |
| е промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојк |
| у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те |
| е старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљ |
| чију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може |
| занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило ут |
| е.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грача |
| на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за |
| ам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на г |
| ој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — |
| о већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и |
| ете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромаша |
| је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српск |
| не мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао |
| знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и |
| реје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са т |
| њом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="1 |
| Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо г |
| времено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема |
| оши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на п |
| овела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренут |
| p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа |
| на; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; |
| е фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се п |
| нији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино пит |
| Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад и |
| е међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у |
| је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет л |
| балама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, |
| у.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи |
| ислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Кра |
| Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижни |
| „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се н |
| и заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.< |
| тињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и пи |
| морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете |
| ио обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на сво |
| њ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се за |
| слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођ |
| вац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изглед |
| да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, ј |
| се вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима |
| а голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе |
| јпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван уда |
| најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани уд |
| ешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеј |
| едан српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и |
| и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибир |
| знео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену |
| ао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пре |
| у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањ |
| и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле о |
| кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, в |
| е прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p |
| > је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он во |
| сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па фра |
| е су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач |
| у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су |
| гари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у к |
| у да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожр |
| , о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријућ |
| p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то зва |
| о га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати с |
| {S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова. |
| ојим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су пр |
| плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покрив |
| аде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах |
| х шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирал |
| не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто |
| о заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланул |
| место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, |
| удућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу |
| на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војни |
| ма ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а |
| аве посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па |
| а, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком |
| ти него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — |
| ани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осе |
| топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, |
| мо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледал |
| у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом арт |
| и.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су м |
| ико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И пр |
| су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју п |
| једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима |
| , те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После н |
| идели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва. |
| о дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На ис |
| пча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачн |
| е знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас некол |
| чји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су |
| не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видел |
| ио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање посл |
| бринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час |
| а су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарал |
| једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерников |
| снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Ми |
| сти, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је |
| брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је |
| ш малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши ко |
| } Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпоч |
| онети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима |
| слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а |
| половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који с |
| животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженст |
| на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необ |
| товарене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:< |
| је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се пог |
| о ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћил |
| и поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбо |
| "85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И з |
| д кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће |
| ме првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај ра |
| бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и кој |
| и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сак |
| head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на ј |
| ба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од |
| смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шу |
| после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је |
| оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слоб |
| презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако р |
| ратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам |
| и <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и оч |
| ћу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да с |
| е би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрн |
| прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље свето |
| че мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, |
| ве напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим |
| Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Го |
| нца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један |
| ики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} |
| Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, в |
| е редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита |
| етале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са |
| Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се о |
| и фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко п |
| односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од мин |
| ке владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа |
| о као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се пр |
| ш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели к |
| ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вече |
| младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с |
| њи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ такв |
| оћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, преска |
| ији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још чит |
| и да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто д |
| огаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли |
| агоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно н |
| лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи |
| дарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај |
| з Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су ј |
| ико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш |
| ат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспав |
| на.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хит |
| ц, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фрон |
| ар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се |
| по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле. |
| уђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра поја |
| и као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, |
| и!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једно |
| мивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати ме |
| . ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не |
| Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне |
| у протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам |
| ли, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго |
| о је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} |
| обе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле? |
| на збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим поглед |
| ова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, и |
| едном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је ује |
| оз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то г |
| неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем п |
| на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред |
| ка се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе ц |
| а приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојег |
| бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слав |
| ји си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царс |
| ји си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милос |
| олитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да |
| а.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, |
| су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Н |
| гушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чед |
| {S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, |
| сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије б |
| тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; |
| га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда |
| ебно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још |
| онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра д |
| пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа |
| p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр |
| кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ов |
| стучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имов |
| утрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже |
| потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од |
| довица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} |
| у прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодин |
| се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: с |
| више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, |
| асно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност проб |
| топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде з |
| о кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.< |
| ошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али |
| густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилиза |
| ве окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети |
| против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узне |
| овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки по |
| ећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и |
| а, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по гд |
| ну све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе |
| подо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима су |
| маново!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на |
| се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши тре |
| а наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке |
| лунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском д |
| ажећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толик |
| пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да |
| , донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра |
| гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!< |
| Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају нов |
| шем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, К |
| b n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам |
| ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако д |
| ородицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљ |
| а се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио ј |
| ну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, |
| је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као |
| аква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" / |
| ем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мисл |
| ерењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Ко |
| пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војск |
| прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога сни |
| д наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебето |
| рчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и с |
| роз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скида |
| крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад к |
| стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} |
| нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотан |
| вић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сру |
| атисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомил |
| Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марам |
| онцертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Ск |
| ина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ниш |
| све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ва |
| би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на |
| а лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; па |
| лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купа |
| ћ уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачува |
| гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан пос |
| в сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и п |
| ке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена ко |
| недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је |
| ао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, |
| ги на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, кој |
| ер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвац |
| ву на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да |
| ка који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравс |
| , па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко |
| ју те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери |
| ћи куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бед |
| а где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ изба |
| е калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је |
| е калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на к |
| ти о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао и |
| у обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они бр |
| е бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда т |
| а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командан |
| своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи |
| м се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама |
| ј који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <p |
| 711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p |
| одитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће с |
| тем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је ц |
| и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и |
| наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb |
| ш лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, |
| та је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематор |
| ешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, т |
| p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога |
| а таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре |
| <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и ко |
| е ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — ста |
| , које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, с |
| ли где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи жи |
| Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би знач |
| предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће зб |
| ати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жа |
| де?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхов |
| могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ з |
| p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала |
| једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили ил |
| језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пил |
| у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шар |
| прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога |
| Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на ле |
| губила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Ври |
| Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели ба |
| књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све ли |
| >— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити |
| ељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео д |
| овима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људ |
| ања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила |
| Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, |
| е часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несре |
| а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мр |
| оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; |
| са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегст |
| пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамб |
| р са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе се |
| у; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок |
| под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је |
| .</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били увере |
| а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче. |
| ћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала |
| ) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> |
| л у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испиве |
| е валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опо |
| ки црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити |
| у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су |
| вима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p |
| у Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна |
| зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирал |
| домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградски |
| бро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена т |
| већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог |
| наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити у |
| поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако |
| од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спро |
| м бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога? |
| боднога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења |
| жавни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али м |
| , јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} На |
| е блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму |
| развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија поти |
| мер некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и пад |
| ајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планин |
| ице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свак |
| најући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише |
| вао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гле |
| пет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да с |
| ила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос ра |
| ла куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам |
| е питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они |
| купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, до |
| благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као |
| > <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили |
| ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пре |
| тву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жер |
| м путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити д |
| Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и з |
| их спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се ра |
| , колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић |
| ија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а на |
| де задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио |
| е и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрва |
| дати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао |
| ло да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргну |
| и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба н |
| ански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје |
| божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима н |
| олу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође |
| у потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да ј |
| ком батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези |
| Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено сл |
| уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И |
| ном качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p> |
| ворим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се уста |
| бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже о |
| е ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од |
| ским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и |
| их ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе |
| м од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мисл |
| у нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на |
| лник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњ |
| ек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му др |
| .</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите |
| ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога т |
| љу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} По |
| јући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час заста |
| ју, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном |
| вориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда |
| да ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У ва |
| љан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчове |
| румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да н |
| неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лаган |
| Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, ду |
| , у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу |
| која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, прес |
| ах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке по |
| е у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сун |
| поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су |
| и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена н |
| нути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних своји |
| а необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радова |
| ојна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија. |
| на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменил |
| адих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили не |
| н, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, в |
| колико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао по |
| рања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> |
| а.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија. |
| ајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се |
| ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p> |
| ="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Ц |
| аве старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом по |
| заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести најв |
| биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале с |
| и ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао |
| воју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле |
| умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звон |
| невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — |
| од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што |
| 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегл |
| у за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује |
| ка, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгле |
| .{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што има |
| воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предад |
| ланину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам |
| уд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо |
| околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати |
| оманду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да раз |
| pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за |
| глед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} |
| м сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из ку |
| боде.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али ка |
| да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Р |
| е спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у |
| ећ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, т |
| ио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђе |
| ишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, как |
| кромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је мира |
| видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на нос |
| м и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб к |
| лада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре |
| анцуски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прел |
| разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у |
| вина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} |
| ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, не |
| тро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благо |
| ма, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</ |
| и доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити свој |
| Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно звр |
| х, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ј |
| цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни сл |
| мени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да |
| о, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу |
| S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предм |
| три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор |
| а.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагед |
| је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш ниј |
| и тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Ду |
| ржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри |
| понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из д |
| е мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са с |
| лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два |
| лог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослобод |
| да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} |
| шем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додај |
| тита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете |
| ка и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна на |
| он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим |
| пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грознич |
| огао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја |
| страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо |
| јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика |
| } И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око са |
| м.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ло |
| синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непри |
| позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетк |
| носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јада |
| и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас |
| превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи ма |
| {S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> |
| ојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за |
| дацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била кр |
| алеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војс |
| у историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана |
| ном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балег |
| есет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још |
| никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку та |
| лао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју ру |
| изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и ши |
| обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даљ |
| ка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба заврш |
| разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саоп |
| са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, п |
| тке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основн |
| е старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не пра |
| рећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу иско |
| двели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Леско |
| д утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, ниј |
| лазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенера |
| отресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне |
| ла у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други п |
| .{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да по |
| о, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— И |
| прије и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био |
| се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је у |
| на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам |
| у морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека о |
| .{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што ј |
| Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друк |
| нда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојк |
| и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође. |
| левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана |
| е уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенер |
| — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ |
| ца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога бро |
| овек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из ули |
| дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер пр |
| се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвод |
| S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у |
| ти целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p |
| јом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу |
| фија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе |
| ..</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећ |
| ице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би нек |
| пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из |
| ика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се м |
| и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се ве |
| једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, п |
| тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, |
| две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно у |
| неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S |
| Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и бор |
| ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите |
| ед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је каз |
| бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} |
| шао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто |
| днекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала ка |
| еког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак н |
| тровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој |
| ири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од |
| леб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на |
| он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ного |
| ући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на ј |
| тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшениц |
| гу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шу |
| ке дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пал |
| S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је ми |
| тарцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио |
| Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} |
| оцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за по |
| ш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, |
| с застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека |
| их младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађан |
| вој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завл |
| ђе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} П |
| атити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама |
| ке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; |
| е ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим |
| и га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири г |
| сло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чу |
| је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати |
| ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је јо |
| ила она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један стр |
| во цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у |
| спе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на пришт |
| творо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника сп |
| мрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грознич |
| јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народ |
| ик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је |
| о и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је |
| /p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним т |
| .</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле |
| очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад |
| збеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај |
| тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја |
| ковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они |
| неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао сво |
| </p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb |
| } Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Вод |
| елника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди |
| нистри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку |
| питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемп |
| о то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати |
| њу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Ком |
| еке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи п |
| и јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или су |
| наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам |
| ред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској ста |
| иним стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, зат |
| је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред к |
| стога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је зн |
| говара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и д |
| ким крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час |
| и бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се |
| хали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l |
| ом сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који ј |
| са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана па |
| а.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједничк |
| радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са ли |
| е све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све |
| сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини |
| показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које ј |
| џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? |
| тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Та |
| , другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га |
| д војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознал |
| раво бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и о |
| е.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже |
| мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа нев |
| код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам ули |
| в скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сл |
| ство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдес |
| е главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазил |
| шћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула к |
| лонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али |
| и али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога п |
| Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, |
| апиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је ј |
| је велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста ко |
| ан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су п |
| нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватриц |
| се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Варда |
| ружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} |
| ла сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти о |
| ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изглад |
| пеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазо |
| але на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и с |
| аво да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за |
| о коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто |
| </p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти оста |
| један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом. |
| ожемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дри |
| а не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како |
| га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном |
| није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву |
| о: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком по |
| е у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме |
| преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема |
| во које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материн |
| сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило |
| е он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљен |
| оћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мра |
| у, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, њ |
| з Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ |
| им, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо св |
| сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на на |
| зитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак ст |
| >Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поузд |
| мрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Бо |
| на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пр |
| у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свим |
| у, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из ва |
| сет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: |
| неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо |
| на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од |
| т, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама |
| рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми! |
| — Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно |
| о ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском |
| аџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према н |
| ћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружат |
| ме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници |
| азговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледал |
| од не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пла |
| , све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма |
| својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путн |
| .{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно |
| себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— |
| изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове год |
| ве стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћем |
| све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није п |
| погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} |
| ахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама |
| о деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један но |
| то пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ |
| ари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи |
| ниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако |
| наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Т |
| личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свр |
| мо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, |
| је било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију |
| и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рач |
| ној соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативн |
| а је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле |
| Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ св |
| а да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, чо |
| навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца |
| ... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако би |
| пљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану из |
| два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претреса |
| , извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковник |
| омиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже |
| ле па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p |
| дступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта на |
| еде мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пек |
| везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S |
| стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и |
| их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само ј |
| овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хт |
| ада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна |
| спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете на |
| и небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вест |
| о и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и в |
| рницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— С |
| југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази- |
| логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама пришт |
| е клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадн |
| е још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да кр |
| латно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{ |
| оле тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне м |
| вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава |
| иту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косо |
| рио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су |
| твари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад уско |
| дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наре |
| орали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво |
| јмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж г |
| чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли с |
| ненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="1 |
| <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто т |
| самдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос п |
| самдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос п |
| зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам вид |
| н и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пу |
| , то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени |
| о га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао срета |
| у и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p |
| уд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је |
| прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам |
| и да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна с |
| о неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају до |
| ријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегал |
| у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства |
| чка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и |
| амера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговор |
| бјављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на |
| ло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Д |
| >— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.< |
| запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лиц |
| д не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање |
| е одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас |
| е ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи |
| че код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то |
| ошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била |
| аје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао скл |
| окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и ид |
| чна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста |
| ма видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, к |
| чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кр |
| када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борб |
| у борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу |
| онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди сна |
| ика, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни |
| сак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час |
| ди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних с |
| Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када |
| неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ |
| едовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на |
| је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку с |
| , проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини |
| рже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се з |
| ања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на |
| изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачу |
| ј који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да н |
| е прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас неп |
| рекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p |
| фанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све < |
| сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам < |
| а... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; кол |
| послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разго |
| сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на |
| ла да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један с |
| уги, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се по |
| хните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то н |
| ио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне |
| завре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисн |
| лазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или |
| е са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио к |
| на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и во |
| воме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{ |
| појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Ру |
| прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански |
| т стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, |
| Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <forei |
| осе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам послед |
| ен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавиц |
| у мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан |
| ге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је |
| дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Зд |
| љанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и пали |
| им гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од дру |
| ном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, |
| /p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њ |
| е гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе тере |
| м снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би |
| днога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ тр |
| веру већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења прек |
| ала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где |
| н глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом нап |
| ди на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи |
| ли смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље |
| ицир остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан кре |
| ам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим је |
| ћи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се |
| утећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део ње |
| он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} |
| у до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али |
| ј кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" |
| боносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Сти |
| дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српс |
| сто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат |
| иван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној |
| раном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад |
| ом, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо ос |
| ало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би врем |
| но је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у во |
| е Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана |
| изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ осво |
| дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до ниш |
| ама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} |
| Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пр |
| > <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба |
| извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну |
| S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не з |
| авалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао д |
| сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам п |
| ко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметн |
| и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи по |
| нио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на кол |
| госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, п |
| е једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толе |
| се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подр |
| ису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" |
| о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, т |
| д професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео |
| д професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, к |
| трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо п |
| ову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага пре |
| ао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том нев |
| шта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, ко |
| сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразум |
| ебу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски хр |
| оњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу |
| огледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако |
| <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега т |
| се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечера |
| читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка |
| на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама пору |
| ање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не |
| ици, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити ко |
| његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним |
| азује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разни |
| ада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, др |
| је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге |
| деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама в |
| и бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> |
| п пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, за |
| и од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми ј |
| раже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним ва |
| и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непр |
| осла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров пр |
| да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе т |
| то које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, тре |
| вога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест |
| новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приш |
| који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкач |
| а донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Ни |
| узима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче |
| у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њихово |
| леска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети |
| p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Ш |
| под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вест |
| , уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат |
| који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно зна |
| чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даљ |
| залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на лев |
| ма.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од о |
| играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад с |
| о, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да |
| у на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част д |
| ајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебад |
| крцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, гос |
| рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима |
| ену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да ј |
| ги, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећ |
| се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није |
| тепеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кол |
| ри реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај |
| пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи д |
| своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и з |
| ара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико |
| е нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грда |
| вно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше д |
| очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— |
| убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p |
| ебе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био |
| па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Ов |
| уби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а ме |
| Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза |
| са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење |
| онуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} |
| пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n=" |
| но сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта |
| могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на |
| сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи п |
| мандир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије |
| доше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали |
| .{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметно |
| еша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају |
| кићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство н |
| скићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство не |
| усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груд |
| ик силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође |
| иснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега |
| храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу п |
| писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: |
| е Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљен |
| е, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте |
| а нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, |
| Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p> |
| оручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и |
| главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наш |
| Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! |
| гао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припи |
| почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу! |
| капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави |
| лаве настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала кра |
| могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за св |
| в разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему |
| ским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро |
| аљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови |
| ни људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд. |
| прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећ |
| мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, |
| вих, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разг |
| нског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} |
| да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.< |
| Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћ |
| а наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потр |
| е на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто |
| свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободн |
| и; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> |
| е и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет ш |
| одили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Б |
| у се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба дет |
| и, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би |
| , два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело оде |
| дили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година уга |
| ли нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити но |
| ма, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчан |
| и један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек |
| не гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се б |
| се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Коман |
| гач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетио |
| чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путн |
| ја ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те |
| трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се |
| плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна |
| вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрил |
| годе која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса прир |
| и су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствар |
| раљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни |
| бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну |
| <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима |
| су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, мл |
| ни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ с |
| кануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истреби |
| и, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре |
| ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се ра |
| вету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи |
| ази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба с |
| ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутр |
| ако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармиш |
| тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, реш |
| им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> |
| дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај јед |
| гло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога |
| онова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредни |
| по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — п |
| ревијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је |
| уден у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечи |
| шуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="2 |
| днако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и |
| ервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад ул |
| одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог д |
| друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађ |
| лазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини |
| има се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници |
| мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у |
| редбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба с |
| њ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго пр |
| сничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заро |
| х смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго п |
| , телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине к |
| ло!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S |
| ра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или |
| а, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> |
| едаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге с |
| гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиг |
| кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дођ |
| ушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, боре |
| >— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам б |
| ло било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S |
| наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да пре |
| промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити њ |
| рвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје |
| рибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, |
| ове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се г |
| " /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Пома |
| пске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Ја |
| гла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— |
| S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва из |
| кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред |
| и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где |
| лама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога |
| официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи |
| ри пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама се |
| била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S |
| ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учи |
| ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него |
| прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој |
| тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и |
| мажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено ли |
| лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се |
| </p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се |
| и отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— |
| вима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео с |
| говора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међунаро |
| једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> < |
| затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцет |
| х. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не |
| S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше труб |
| шле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стаја |
| би незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> |
| е те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узнев |
| ипљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и пл |
| манда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</ |
| атра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спу |
| и на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напре |
| сети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети прод |
| од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате |
| стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му дови |
| оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— |
| о где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити |
| Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, |
| е, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђ |
| ка пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника ко |
| обро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и |
| n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на про |
| доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су ре |
| одножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с вр |
| сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу |
| туни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава к |
| и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех |
| већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал ниј |
| ити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане |
| су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полега |
| агона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба так |
| ке колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети |
| ш, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са |
| томобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, че |
| која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Морав |
| је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{ |
| ице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по з |
| оји неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да |
| “ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор |
| ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опа |
| м све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој ста |
| ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла |
| сао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај |
| и а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за х |
| <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала м |
| питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било ко |
| и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом. |
| рбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала |
| по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сре |
| 88" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа |
| крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо |
| и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до |
| уша неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и |
| дају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали |
| уштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке п |
| , пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже ра |
| вао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут |
| боли мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцк |
| на и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на |
| полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе |
| а износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколик |
| ова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извл |
| 14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алат |
| ији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жан |
| по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни с |
| брана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад ве |
| е расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже |
| је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, |
| крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> ра |
| рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох |
| тала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, т |
| ад туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје |
| ом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, поку |
| ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су на |
| , борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, |
| мамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сук |
| ава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста иск |
| сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица проте |
| <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљас |
| ти веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише |
| ромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље |
| опу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала |
| илне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, |
| поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке поб |
| еровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати |
| копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе |
| Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео.. |
| тујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} |
| ама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана |
| реба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.< |
| храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спусти |
| азе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железничк |
| кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи ј |
| смо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене |
| лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и |
| не из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о с |
| рба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају |
| ћута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изве |
| {S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом |
| покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени р |
| Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и ва |
| ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита |
| је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се н |
| ладе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је |
| ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да на |
| оуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једа |
| однесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте |
| опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лак |
| љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље |
| и њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, |
| неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" |
| опља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и за |
| м али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Б |
| ица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан |
| пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</ |
| мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велик |
| , мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велик |
| ? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утвр |
| други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</ |
| е прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, |
| ом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће б |
| огледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих |
| тан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредба |
| а гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине |
| блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као |
| га.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим |
| ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болес |
| де су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се мора |
| калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе по |
| како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> |
| о близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} От |
| и закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли |
| о даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не глед |
| војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије кој |
| и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и |
| и, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква миш |
| о — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у |
| је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поузд |
| у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког ф |
| </p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — у |
| то противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији |
| у и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу |
| гла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од |
| се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и |
| .{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је |
| ђе — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи м |
| ежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном на |
| ер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га ум |
| и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S |
| S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се с |
| некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор в |
| сни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би |
| ра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и за |
| о ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обави |
| и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаниц |
| нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је по |
| /p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, ал |
| нити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише |
| ада и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завр |
| кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у дал |
| овних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно |
| е, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они |
| ићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођа |
| повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без м |
| .{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај с |
| ка и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а |
| српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни в |
| <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, |
| /p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ |
| ем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Зве |
| ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, |
| на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомил |
| це, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљен |
| колности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да |
| Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, |
| скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на |
| измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као давље |
| са?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га |
| јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу |
| екао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских р |
| њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гран |
| /p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај |
| ом бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била |
| ре под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избегл |
| Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да о |
| .{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачани |
| но диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— |
| ора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно |
| S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који |
| ве гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До т |
| би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља спор |
| } Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд |
| е га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а |
| црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуков |
| а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</ |
| било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S |
| трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p |
| овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, |
| овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, |
| детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били ст |
| које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, до |
| с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њ |
| Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатеран |
| зања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша б |
| скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш |
| ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на с |
| емачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би с |
| гала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, п |
| н носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>З |
| /p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликов |
| ала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да и |
| ри беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице |
| нити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="3 |
| усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови |
| >По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле |
| н пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој с |
| тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још у |
| женство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе ца |
| жар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S |
| , племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p> |
| чи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстил |
| оште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих |
| а вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши офици |
| разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима д |
| границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, |
| да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, исп |
| тку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и де |
| ице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме |
| ице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quo |
| кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено |
| е:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l |
| ма да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе |
| Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инкви |
| "338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све д |
| еле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна |
| оја се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у вел |
| а се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса |
| не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, к |
| и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и проз |
| је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немо |
| ока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то су |
| е и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опа |
| авна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским гр |
| p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је са |
| кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе с |
| кве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенч |
| ла ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћи |
| , окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са |
| уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb |
| о дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, |
| едаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а |
| ђу 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо |
| слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одв |
| од себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једног |
| јно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, кој |
| лавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разап |
| страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбар |
| ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под |
| стор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и |
| ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела |
| се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био п |
| мо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо |
| p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исп |
| што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот |
| те, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим пла |
| аће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе |
| певаће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи |
| љских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материн |
| тпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се |
| варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и |
| која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душа |
| је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што |
| непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити |
| да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се |
| .</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дан |
| ших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама п |
| и <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, раст |
| ок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже д |
| ило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући |
| се.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{ |
| до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико |
| , на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која |
| оја се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза. |
| било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је дово |
| оме сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава вез |
| ила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S |
| а, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху |
| е, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и м |
| се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи |
| ши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је |
| ла сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадим |
| оју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} |
| S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине |
| ата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узе |
| Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен з |
| г посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са н |
| је помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом магло |
| анет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни |
| рачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Под |
| рату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, |
| дне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело |
| оја се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше |
| мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и беле |
| nit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености н |
| да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши то |
| лоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружа |
| ке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога |
| на по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Ст |
| ума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забрин |
| о оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у |
| кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и њего |
| </p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади ње |
| простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још |
| l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!. |
| p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на сп |
| вежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне ј |
| снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутц |
| верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме т |
| <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никл |
| си ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у беск |
| ице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој |
| , у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме г |
| би:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — при |
| нолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посл |
| у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и к |
| уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, ре |
| p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек |
| нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, |
| мо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко н |
| е ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се |
| 01_C7"> <head>VII</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Диви |
| развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" |
| ила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, о |
| тава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је н |
| ламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо |
| ј тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Ко |
| мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота |
| тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се м |
| нула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хв |
| увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се |
| хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном |
| морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од |
| пустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога једи |
| ћи да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на пре |
| Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне иза |
| мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и |
| а каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни к |
| ма да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као |
| ала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима н |
| ај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да |
| ричао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избил |
| раво на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом виш |
| ј.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разгово |
| томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — нас |
| а у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, |
| огобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чи |
| борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало |
| живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и |
| <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! |
| позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час з |
| нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> кој |
| времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за |
| цање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учин |
| ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, опра |
| рање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вре |
| коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као о |
| кање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се |
| сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин |
| зу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу каме |
| се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућн |
| јала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, |
| ле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да пр |
| терије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза |
| јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о |
| ару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући |
| дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а |
| уштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних по |
| ти официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије. |
| пео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишк |
| рање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење |
| рањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разоре |
| n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће ост |
| аћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.< |
| чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљ |
| , који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад |
| лу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне |
| ише умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескр |
| ру и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и заче |
| гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, п |
| би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац |
| <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугар |
| сао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> |
| ст коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола пр |
| скопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна |
| у по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље |
| и се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p> |
| инило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољ |
| ебачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би поша |
| ржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, се |
| Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у |
| е утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ сн |
| звати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајн |
| е унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен оч |
| аљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где им |
| шне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, р |
| а време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коњ |
| а се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како |
| већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода пред |
| скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћ |
| есто пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају офиц |
| службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господин |
| учају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигна |
| ешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери д |
| ни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да с |
| спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се |
| ри; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се к |
| месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војн |
| >Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и оди |
| новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чек |
| официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S |
| ути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарн |
| д њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо |
| ндарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се |
| уги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживај |
| потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, |
| ошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, мла |
| тале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу |
| обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине њ |
| час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се г |
| страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазри |
| S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебет |
| , магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, |
| ар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} |
| } По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање к |
| ама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла |
| нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која с |
| и да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичн |
| м и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам. |
| какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стра |
| тишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те |
| ветину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и |
| више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла др |
| приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави. |
| пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити |
| потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући нек |
| зио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напус |
| вали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна |
| он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, пр |
| осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране ил |
| великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа |
| твено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу |
| аба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на |
| здама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитог |
| а јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких |
| те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без |
| ако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ва |
| >Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутн |
| у воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сре |
| аве и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, |
| ан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео |
| а га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју |
| ојој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку к |
| земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по м |
| е... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чу |
| и!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањен |
| ва ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари |
| му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес |
| о час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под |
| е кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали те |
| сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости д |
| се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукн |
| и да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалил |
| о се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крп |
| у, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Итали |
| а онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је |
| к који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсу |
| но, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуљ |
| шевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушев |
| а — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом |
| метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непр |
| дељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу т |
| дну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у нес |
| е по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће м |
| Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало |
| колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и а |
| е Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су т |
| и, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прља |
| да са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим |
| ажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све |
| а, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нис |
| град.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породиц |
| и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не б |
| — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> |
| пачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла |
| руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један |
| те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{ |
| , али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Мо |
| } Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове т |
| сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истин |
| > <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај бедн |
| ици и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа |
| товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе с |
| преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, поче |
| љску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! |
| до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешади |
| но.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сач |
| опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на ко |
| 204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу м |
| о би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степ |
| м; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунц |
| маш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове |
| о пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити |
| гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба |
| доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нем |
| они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник |
| сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало |
| реди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно |
| е неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна т |
| ојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не |
| ноћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитују |
| по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гр |
| инуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо |
| ођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова |
| ао да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи |
| мцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команд |
| p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> < |
| пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за |
| алих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стра |
| ..{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе ш |
| сам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узд |
| топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су пла |
| тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, |
| Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621 |
| за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било ј |
| у га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S |
| е, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори дво |
| а силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате гд |
| полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу со |
| игли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се |
| било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасви |
| ође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по м |
| жао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске мас |
| еданпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улиц |
| д чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу до |
| светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се |
| соки Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и |
| , још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је прат |
| х очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе из |
| е боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих |
| а тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабл |
| це тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине ја |
| сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељ |
| да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде |
| ењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли о |
| у партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењ |
| .{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха |
| Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме |
| Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву |
| Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, |
| зирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Пр |
| му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојиш |
| тала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, да |
| а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сл |
| а и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изне |
| сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан н |
| пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шана |
| одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта ј |
| из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: |
| противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода |
| авршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је |
| с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозна |
| у његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз |
| као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава |
| ако ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени |
| .{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарал |
| — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друм |
| ају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити з |
| оманде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљен |
| ш и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, |
| могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђо |
| а, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу н |
| имоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} |
| Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и уд |
| p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас |
| ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта |
| , целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српс |
| и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичен |
| кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже |
| мам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Позд |
| } Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пруж |
| ај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с |
| ио, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — зав |
| о под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе су |
| а осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму р |
| вљајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> < |
| да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе пр |
| ца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после под |
| е све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле |
| е већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не св |
| руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметн |
| га, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зе |
| усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочек |
| И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочек |
| р наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих стра |
| .{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била |
| и задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као тал |
| " /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је |
| и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само кро |
| босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чув |
| ор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомил |
| е.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, |
| ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто |
| {S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожури |
| ажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожури |
| придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за |
| а пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле |
| се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с |
| већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са |
| тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не |
| знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне |
| ува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: |
| нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да |
| е, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} |
| аса и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако з |
| сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— К |
| е дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не ум |
| ку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— |
| {S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{ |
| жаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла |
| ло нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих |
| ти на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је |
| плашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потова |
| требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да |
| ата...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајај |
| хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који н |
| и је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна |
| испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закач |
| а душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза |
| оз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори м |
| а, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанск |
| стају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то зна |
| можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној н |
| ледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div t |
| , да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одгов |
| ам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту до |
| узи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу. |
| петан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показ |
| како ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не |
| стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизиј |
| спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћ |
| се бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} А |
| ама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да в |
| , друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спр |
| избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном |
| ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће |
| мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним д |
| ја слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје ки |
| апетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни |
| нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путе |
| ријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p |
| , отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, понос |
| узом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена |
| инуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро и |
| но дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ не |
| егова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, с |
| а Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, кој |
| а.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговор |
| нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком з |
| о испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан прво |
| захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост. |
| та хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен т |
| ворила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</ |
| ричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите |
| оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било |
| велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе |
| ћања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, |
| рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријан |
| миже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непри |
| ављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики |
| што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по басносл |
| нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима. |
| на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{ |
| .{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Т |
| ари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала |
| у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p> |
| з заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнији |
| варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњ |
| а часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо в |
| овлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио |
| ећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну но |
| и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутис |
| која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лиц |
| мо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини |
| правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом |
| у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи |
| ли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p |
| је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврст |
| ашније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред |
| вање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изаб |
| обра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала д |
| куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где |
| е где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умир |
| а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у |
| оћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној |
| отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Кача |
| гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови: |
| затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам |
| ирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенера |
| да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да |
| ећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике |
| а не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже са |
| ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као д |
| {S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И |
| а се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па |
| ли непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.< |
| мо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја с |
| претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а раз |
| и, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо л |
| <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> |
| ивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} В |
| о у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те ј |
| која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно јед |
| пали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси |
| аслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам |
| вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне |
| талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају |
| е цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од |
| ек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га с |
| да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мор |
| p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека |
| и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — уз |
| шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p |
| >После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинаш |
| егде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија зауст |
| ви депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33 |
| вати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, ре |
| гобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једни |
| <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бор |
| о се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му за |
| нима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улица |
| запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не |
| пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка кр |
| ам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ј |
| међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комит |
| тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> |
| ски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти То |
| хова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А |
| е и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извир |
| у, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Г |
| заром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} |
| ожајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се пр |
| дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настал |
| а колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ |
| рви мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер и |
| суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, |
| ору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек ил |
| чно у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нар |
| ачелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи м |
| било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте |
| ли смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближи |
| о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p |
| котање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се раз |
| наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом зам |
| зима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по |
| е добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.< |
| е, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ |
| ћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, |
| удбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.< |
| ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Оно |
| , голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у |
| икакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобр |
| ше осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем |
| тављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави |
| има који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} |
| једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није прес |
| да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо |
| е заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и вр |
| наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S |
| о тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сиш |
| ање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одр |
| учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати најв |
| — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душам |
| омиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља |
| одици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до |
| 292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та б |
| га принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у во |
| и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би |
| е наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не п |
| задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одв |
| ник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење |
| } Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што |
| може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе з |
| им областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Б |
| их и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојури |
| ка, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске обл |
| цу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу ст |
| година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} |
| ва колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстариј |
| е.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, |
| /p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас |
| павши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола кој |
| и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и с |
| асути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати |
| у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити зада |
| еш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дањ |
| ина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо и |
| још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку це |
| пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни леде |
| новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни л |
| граду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху При |
| и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кро |
| пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити |
| да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па |
| ровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосвет |
| други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја с |
| етан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гроб |
| а вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим |
| >— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S |
| ноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који |
| или, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни |
| да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па |
| дети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одс |
| доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој |
| расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек |
| се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који |
| е пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</ |
| х уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило |
| е до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са |
| казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на др |
| столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Вр |
| Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да по |
| су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огр |
| ња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет |
| цење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; жен |
| ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, оно |
| прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опрост |
| — То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} |
| ији, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па и |
| ј одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд |
| да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у |
| {S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад |
| нога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сат |
| тра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасн |
| теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево ме |
| ћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из кој |
| уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неки |
| ио отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак св |
| прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране го |
| ком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са с |
| е, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила |
| ђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво |
| ригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ с |
| ечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гом |
| снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима |
| <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким ката |
| ко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади |
| е заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Виде |
| у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са д |
| у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окри |
| еличанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним ле |
| у, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, пи |
| и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од |
| ме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери прич |
| Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} |
| и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их |
| ором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од ти |
| оши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су |
| ђој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ра |
| и се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где |
| био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породиц |
| овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потвр |
| у то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> п |
| ко од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, |
| и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем р |
| своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у оса |
| је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо.. |
| адрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, |
| и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице пл |
| зати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обу |
| /p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и |
| отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као |
| оје изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од ј |
| нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала са |
| рини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, мног |
| ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне |
| сова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више не |
| а у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најт |
| је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагеди |
| их година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим п |
| ао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жали |
| н је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за |
| , детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је мол |
| хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се нај |
| етала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу о |
| ојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар глав |
| последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало |
| /p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један |
| тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко |
| обдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству |
| ло је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се на |
| се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а н |
| сила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова |
| ђене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворен |
| а кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне |
| е улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који ве |
| се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрх |
| у, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јасту |
| да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекида |
| у на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање |
| ужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осет |
| је.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одгов |
| официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређ |
| изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, |
| нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени |
| а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко |
| а друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, |
| ; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријам |
| ас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупови |
| е војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је вр |
| ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и |
| казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој бол |
| х упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им ј |
| а, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на |
| н му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу. |
| ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у |
| леграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испош |
| апетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да с |
| еди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа те |
| кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин |
| редочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим |
| осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и удари |
| ни зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показу |
| ке повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази |
| ма која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би |
| вати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на |
| 51" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом п |
| , који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред пут |
| позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и |
| ка, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мисл |
| ако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— |
| ковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који с |
| едњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па д |
| а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потр |
| ал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу |
| кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и прир |
| поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа |
| одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напуст |
| љским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шва |
| " /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто |
| ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама |
| олико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена |
| него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи |
| је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у |
| ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на ко |
| поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишт |
| оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да |
| >Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непри |
| реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С |
| ан од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже т |
| х острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигант |
| огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко р |
| ено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> |
| ах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако |
| била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више |
| p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнау |
| Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, ко |
| е када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле |
| ријала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> |
| а ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође |
| те да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутр |
| ам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па наг |
| да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их с |
| уо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разоча |
| па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали |
| ас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало кр |
| ерације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја д |
| S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимс |
| оћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хори |
| оћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хори |
| <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прав |
| о ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов |
| ске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад ил |
| .{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова |
| >Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш м |
| друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух |
| </p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што |
| ићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него |
| твенога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</ |
| на осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушени |
| енутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад пос |
| ачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста имп |
| лица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигл |
| /p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На т |
| ре српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на н |
| дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у |
| мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ва |
| сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас |
| морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако |
| правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румуни |
| очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И |
| p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако с |
| е је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И са |
| <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — з |
| ко ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није |
| — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — у |
| да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бој |
| p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли н |
| може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p> |
| ј које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо |
| који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо прев |
| дан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... |
| ему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре |
| испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те уз |
| олини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти |
| рење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија мла |
| нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш |
| је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју |
| емци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две |
| за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље |
| ма погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо |
| трица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око к |
| ехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо |
| мамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ј |
| собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, р |
| нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ |
| не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми |
| е како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље |
| м нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кн |
| , једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад |
| , пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, |
| дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} |
| иштења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке |
| једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћи |
| мали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли |
| гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако ниј |
| ју: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамам |
| мо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у кој |
| аво да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни к |
| .</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој д |
| ивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веров |
| Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се разви |
| у, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини |
| смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, |
| н стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја |
| гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо |
| стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Так |
| исам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо |
| добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: |
| ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзет |
| над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <p |
| ере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута п |
| ној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се |
| треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије! |
| пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента |
| реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав гла |
| да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам од |
| искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад ст |
| и су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да и |
| ужно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, увери |
| нашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе |
| леко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пос |
| анцуза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би |
| То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не |
| ме?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А в |
| слобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за је |
| ше збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — |
| е замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја у |
| S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју |
| ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз |
| нулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро пронос |
| се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама пр |
| можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, |
| братисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем об |
| официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Срб |
| ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S |
| туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, |
| мити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама |
| јих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, |
| је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њено |
| је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се врати |
| ац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?< |
| омиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са к |
| тражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их |
| ао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево пров |
| вајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако н |
| раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и по |
| еним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би |
| . — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p |
| с и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале |
| бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, т |
| то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би не |
| идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и н |
| јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— |
| а миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле |
| ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико |
| клони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Беог |
| веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, кад |
| <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" |
| фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> |
| у изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре н |
| аља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску во |
| або.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није мога |
| е ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који |
| ени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склони |
| пломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи |
| и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао |
| Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је по |
| на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђењ |
| свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око |
| к први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и вел |
| и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме |
| кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом о |
| х сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упит |
| кве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце ка |
| а казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за ве |
| и изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакл |
| цињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благ |
| , него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читал |
| тра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Н |
| Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор |
| жати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе |
| Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>О |
| н, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти канди |
| ци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два |
| и мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у |
| че родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те годин |
| цата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам д |
| ој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Зве |
| </p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све |
| а цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, |
| но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне |
| понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у се |
| страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и |
| и одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуков |
| шљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А ш |
| во ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, м |
| ли неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно |
| решили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— И |
| то а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више н |
| Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то |
| казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је о |
| мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени |
| о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, неста |
| се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле |
| анине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а с |
| асиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати так |
| ликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и сн |
| гло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вр |
| и, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да |
| звио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далек |
| к, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у вел |
| омили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Л |
| ојино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољ |
| сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жан |
| ове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" / |
| у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу |
| м прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо |
| амо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она н |
| ска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су |
| ко.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да |
| изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам ј |
| ше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ |
| > <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да |
| — Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, н |
| која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у |
| ци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> |
| тересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне труп |
| јка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља |
| ну коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ к |
| даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далек |
| смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али |
| аљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ станов |
| доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нам |
| ње непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; |
| прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и |
| успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с в |
| ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава. |
| амо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко |
| борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се бо |
| путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; |
| евојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година |
| ином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, |
| не тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Про |
| сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине |
| ало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само прет |
| ене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцња |
| измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби об |
| е гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по |
| ађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни |
| чекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Ра |
| аробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпан |
| т један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гр |
| немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић |
| ја је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена н |
| а туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од ко |
| ра.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у о |
| аши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом п |
| Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и |
| цу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{ |
| бином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој |
| удуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> |
| , и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тего |
| ављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она |
| и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким |
| Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тума |
| е још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам |
| ером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па |
| е дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са фра |
| о нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна |
| p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у |
| ке, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе |
| b n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточиш |
| тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за с |
| ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто |
| з коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов по |
| у“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Г |
| егати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан гд |
| ле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће у |
| и штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен |
| е да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју бела |
| ео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих с |
| ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још |
| више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред на |
| широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних ти |
| и пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и јед |
| ом се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено |
| мо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је |
| “ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у пл |
| тељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац |
| аса, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето на |
| , осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно |
| главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати |
| лед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p> |
| могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, гран |
| одишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојач |
| приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају |
| Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње |
| — И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— М |
| пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола и |
| ојави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је т |
| дан сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама |
| , кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња п |
| напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се |
| утише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чич |
| ам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и на |
| јани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико |
| м зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у к |
| поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром |
| е <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођо |
| дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као нек |
| воје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тр |
| донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, је |
| и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или из |
| ат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико на |
| али су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је |
| ку државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— |
| тима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја б |
| алише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва оди |
| Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли с |
| вропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик |
| љ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и упр |
| о кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче |
| — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — За |
| ресе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе |
| нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину |
| о да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати |
| е.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко |
| волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не |
| има, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! |
| а би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло ра |
| ораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба |
| ићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по у |
| уше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка |
| где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали |
| м вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобо |
| ан песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети |
| или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова п |
| не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрз |
| дом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у ср |
| а буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису |
| Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега т |
| на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до |
| смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — |
| би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{ |
| мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо |
| звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који |
| ојединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазит |
| нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би з |
| n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, |
| овор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „ |
| .{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо |
| обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо |
| > <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тр |
| цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претр |
| и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живљ |
| новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода |
| блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема |
| истичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — |
| је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо |
| <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом св |
| не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap |
| не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p> |
| не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И |
| станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они до |
| а.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, зем |
| ше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, |
| се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од |
| чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, з |
| зином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим ау |
| оји је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, по |
| Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два |
| е награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке |
| не у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За кап |
| ледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса о |
| н американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не з |
| естолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниш |
| киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p |
| верава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарс |
| и.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у |
| мо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док |
| ј виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђ |
| везаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже гл |
| нако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од н |
| ење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које |
| без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега |
| .{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за д |
| не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превар |
| и радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клон |
| обар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у ис |
| е боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро б |
| учајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео |
| аних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи |
| </p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвок |
| одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими |
| нима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након ду |
| } Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину св |
| поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, к |
| ци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилиц |
| велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>С |
| ди.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, о |
| чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Х |
| да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге ср |
| лаву једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, са |
| коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења с |
| мо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је |
| <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала |
| оград</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; св |
| упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као |
| али, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да |
| аз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди |
| чење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанствен |
| нице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n |
| оче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују |
| и дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са с |
| је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, ус |
| ао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена |
| апију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту ја |
| м топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себ |
| ве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу ва |
| дан по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета |
| ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с |
| ских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избегл |
| а ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима к |
| дач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе |
| {S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме |
| оћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је н |
| негу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина |
| запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала |
| српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане |
| он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; о |
| имо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмов |
| 24"> <head>XXIV</head> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао са |
| е за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?< |
| Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак. |
| адили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да |
| е да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те на |
| није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да н |
| о знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта с |
| опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продуж |
| су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{ |
| Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није |
| еговом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевић |
| и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење г |
| едњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини ос |
| ртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну т |
| се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и |
| зумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— |
| капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни јед |
| ри је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретос |
| се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите... |
| асипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— |
| је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утис |
| под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ из |
| ли склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрак |
| и у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле |
| истрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве |
| и задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облац |
| Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.< |
| ска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ. |
| едно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, д |
| е, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже з |
| "275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле з |
| е а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао... |
| е ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без о |
| идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке доб |
| међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни тел |
| а тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми к |
| и комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једноврем |
| а, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче ул |
| на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Т |
| колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове |
| к, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S |
| канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас |
| рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — наста |
| или смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други ко |
| чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је и |
| аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље |
| икога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} О |
| ла Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизаци |
| p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што |
| нити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — зау |
| нт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва с |
| још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо |
| даш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти |
| да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} |
| а при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. |
| ејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопљ |
| непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потре |
| , јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се зат |
| зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на В |
| се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> |
| још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о о |
| ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео н |
| је у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она п |
| <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} |
| неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оруж |
| м видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали |
| оставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{ |
| а вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, бић |
| дицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану |
| —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је |
| <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске |
| ут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се мор |
| мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зе |
| I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук пов |
| а, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука б |
| ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас |
| пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи |
| одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења |
| веравају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па |
| мо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли |
| не породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да |
| сти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по саве |
| ном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да с |
| </p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да к |
| ан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он од |
| на светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме о |
| рло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више по |
| Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази |
| е, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гла |
| рочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставил |
| и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју по |
| енерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо кру |
| тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао О |
| е обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара |
| обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребар |
| кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере |
| еме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во |
| јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице дру |
| тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуациј |
| ала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступањ |
| друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као |
| а:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="28 |
| се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин. |
| , од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У |
| {S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Да |
| ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим |
| или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два |
| .</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна |
| јући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ |
| n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени |
| азар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они |
| Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге х |
| дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио ж |
| Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила он |
| аслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под |
| изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није |
| ри други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам |
| {S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Он |
| а за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред б |
| о густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, |
| епријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутр |
| е ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, к |
| сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајт |
| момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула |
| стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако |
| к поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата с |
| је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено |
| и га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одм |
| добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} |
| еже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови |
| ш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних ко |
| .</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се |
| ара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> ј |
| један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовал |
| рикидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је |
| ешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помис |
| које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта |
| , застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, |
| још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и п |
| ефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Сваког |
| н посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) |
| бвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим |
| о коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разоча |
| ање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ |
| ва три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је пос |
| једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже |
| о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спава |
| у улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена ст |
| .</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење кр |
| на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болес |
| врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве |
| се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на |
| и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма. |
| ада би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ пре |
| оћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледа |
| жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним ре |
| ј деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настав |
| из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аероплан |
| а ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Су |
| без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици? |
| ругу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна |
| Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на |
| ла разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу огра |
| вом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о ор |
| , на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S |
| да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај зву |
| а Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати |
| кваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— |
| казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она |
| иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експе |
| поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бед |
| нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину |
| командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар ова |
| змеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се бор |
| више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загуш |
| је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме с |
| бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се заустав |
| пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске |
| еке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге |
| инама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један сало |
| — Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да |
| ођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у в |
| понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробија |
| утка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа по |
| ра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве |
| /p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места по |
| раг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу т |
| и камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо ј |
| у лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не мо |
| ађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођос |
| ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али |
| утроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако м |
| акшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, |
| никовим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску мех |
| ило, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијана |
| ред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење с |
| топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе |
| ом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска |
| S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p |
| је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, |
| усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су офи |
| ебе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} |
| ра, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да |
| а колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или с |
| покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} К |
| тави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ип |
| ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, |
| длучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред |
| глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p |
| и.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, они |
| о у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко ме |
| итеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарс |
| брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода |
| редњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узми |
| ст пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава |
| те српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</ |
| га дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је по |
| осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са зад |
| езбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, дец |
| ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пла |
| раљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми ов |
| у Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут ко |
| и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шар |
| једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем к |
| тријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима |
| бе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их |
| ести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађај |
| е друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> |
| своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у ј |
| и сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанц |
| е на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћ |
| крвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; |
| крвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; з |
| црпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам |
| га пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} И |
| гледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, |
| гор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се |
| преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће |
| агреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унут |
| , у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејал |
| и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере др |
| ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ п |
| има.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе |
| ве умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога к |
| овратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ |
| е се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бега |
| Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено |
| изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га по |
| са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанс |
| призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још ув |
| д Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагуј |
| то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим оч |
| јзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p |
| пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, она |
| буни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па н |
| да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо |
| о песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен |
| е.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разгов |
| тност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера |
| изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник |
| е међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бит |
| {S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Пр |
| да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиш |
| уштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и ни |
| је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише над |
| алом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила |
| бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забрин |
| ах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник |
| >— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник |
| до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Морав |
| пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Па |
| апортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави |
| и који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се |
| целарије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљ |
| су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније на |
| ећ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре о |
| још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разред |
| тим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација м |
| } И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се |
| на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који о |
| м неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће |
| рпске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, јо |
| устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, туп |
| о у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу |
| х који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, |
| је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде он |
| >И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection |
| у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађ |
| {S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помо |
| сташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује |
| отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно н |
| икакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћ |
| вина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће н |
| још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек |
| дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судо |
| е не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично и |
| о страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се она |
| сно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота |
| казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пош |
| жаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" |
| ?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и стра |
| аку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:< |
| поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропаст |
| сећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима |
| орали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p |
| у у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у |
| као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год он |
| ој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део |
| зива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Див |
| оуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа с |
| ано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих се |
| пска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје и |
| отпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама |
| е он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен п |
| вите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и |
| ој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а |
| S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак |
| гацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" / |
| ровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних в |
| те да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То ј |
| оји сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на ж |
| нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је |
| ну, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; |
| а и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дука |
| рај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину мет |
| а и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Ср |
| Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку |
| вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} |
| о, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учини |
| га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу. |
| ке као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> |
| и да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Т |
| н је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непр |
| ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе |
| тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле |
| тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на св |
| раљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са о |
| ед том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, |
| ивље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве а |
| сли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника |
| учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за к |
| тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана пут |
| и су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се |
| {S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n |
| јој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуациј |
| и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команд |
| слабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један |
| што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих |
| це, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је од |
| м путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то зна |
| којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само п |
| ога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" |
| и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо |
| е збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаред |
| апетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши |
| p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје |
| Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било |
| и, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Срби |
| еки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напуст |
| мо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису |
| до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на |
| /p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које с |
| ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> |
| апушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомоби |
| сти о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај |
| трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим |
| м стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји кр |
| м да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друм |
| S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога трен |
| — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће в |
| ојега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.< |
| а ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.< |
| има из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или ср |
| ба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад |
| а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, рад |
| агове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ћ |
| одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо прем |
| дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуште |
| ланине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући за |
| оз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку |
| нима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p |
| и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су |
| ји пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука |
| јем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пр |
| угом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад |
| јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у |
| уче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на бла |
| ла са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима |
| ним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на |
| бе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чуд |
| јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнављ |
| амен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и |
| p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, |
| ан мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, |
| Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само при |
| одаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори м |
| е никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је и |
| ла на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му с |
| , како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада у |
| а што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорас |
| </p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} |
| не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и п |
| Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе |
| сти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега ч |
| ојску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наре |
| дући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђе |
| ђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господи |
| ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико |
| вога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нис |
| позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијат |
| е, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су |
| ерен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој стр |
| сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пе |
| ад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник у |
| арене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би и |
| лности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме оф |
| Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити ко |
| јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је |
| ијатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији. |
| и већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли |
| S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим с |
| је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте ули |
| је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докум |
| су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да |
| у на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где б |
| и храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телег |
| с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p |
| ши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, од |
| товања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће |
| али батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, |
| то би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану |
| ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Б |
| упа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама |
| а је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је мо |
| ре, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавањ |
| или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и |
| ћи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења |
| а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните |
| умачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корис |
| вршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку из |
| нзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и |
| завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај но |
| целарији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису за |
| који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећо |
| непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док |
| није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Беогр |
| их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграб |
| ану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу |
| с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како |
| команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упозна |
| бе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле ј |
| е мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он д |
| припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, т |
| ачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану гл |
| у не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти кој |
| пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткре |
| а је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт с |
| и машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе в |
| последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује ј |
| на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према |
| е нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— |
| другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} |
| ел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита |
| е, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у |
| , онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас из |
| и број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завр |
| д, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпо |
| о јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас ув |
| опа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме маг |
| ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Фери |
| команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било а |
| нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то |
| цир заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња |
| друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утис |
| ји под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га уби |
| не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провука |
| ваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала |
| онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне ма |
| изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пеша |
| ица! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим |
| пријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад б |
| и се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурен |
| ра, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка |
| утрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што теш |
| ки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Коман |
| јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни |
| ви све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама који |
| ом посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато |
| одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и |
| у. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} |
| ила близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за м |
| {S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кок |
| а ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у варош |
| о па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице прет |
| пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољс |
| вори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из |
| > <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дрем |
| ки, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога |
| он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Гр |
| перен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Заш |
| ндир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} |
| ла а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише д |
| несе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке |
| ли смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнем |
| го, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива. |
| p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд с |
| </p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел пр |
| онио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну |
| а како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло при |
| чи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у к |
| p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би |
| о би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре |
| да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, њего |
| а Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити. |
| а нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} |
| .{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Ш |
| , што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да |
| днога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред |
| воде осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве |
| и фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковн |
| p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је п |
| вде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и |
| /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележа |
| и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам |
| где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она |
| >Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, |
| магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за бо |
| л то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — бр |
| S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори д |
| господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога в |
| оња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбил |
| а па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу к |
| } И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог нек |
| Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и |
| редба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и вр |
| пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хит |
| n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да |
| ћ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три |
| тури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом д |
| д Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се проби |
| >— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази ж |
| тељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој |
| исте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> |
| пријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Ал |
| тост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и зал |
| им странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћ |
| оклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без т |
| игде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само |
| Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац |
| е су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео |
| .{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више |
| андуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, |
| а пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила з |
| ко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их мо |
| рвоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и |
| " /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем |
| таве да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборе |
| тарац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носи |
| храбрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, |
| је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње |
| је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> |
| {S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љу |
| место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.< |
| ога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727 |
| е нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже ок |
| да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у |
| старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испре |
| мља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, |
| ство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној |
| — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред |
| оз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одсту |
| рани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим |
| о само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишин |
| .</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва д |
| лада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњ |
| ме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>М |
| силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина ме |
| ба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су |
| оје управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се т |
| и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећем |
| овци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може откл |
| ако је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, сво |
| жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све ст |
| и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код на |
| отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфи |
| е може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих ре |
| не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је т |
| , где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен |
| су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за ко |
| ђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када |
| ло их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће |
| гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску пр |
| е запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кув |
| с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви |
| цима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о напади |
| и молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Бо |
| Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много |
| онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, ово |
| ати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, ко |
| мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијански |
| мљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да |
| да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се |
| , шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор ко |
| липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђев |
| а и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, |
| оријску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском |
| та!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе овол |
| о се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мр |
| из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево с |
| т, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила |
| е боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком ми |
| туд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је н |
| ој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве ника |
| едоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ п |
| старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је |
| ност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану п |
| ога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић уз |
| са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту |
| — Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моме |
| свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пан |
| нске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСА |
| врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало |
| оје бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јасту |
| прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p |
| да унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или м |
| ава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div type="chapter" x |
| ст када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели |
| наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембр |
| и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет |
| и ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко о |
| ју!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров. |
| ћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p> |
| атријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> < |
| p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> |
| поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних о |
| eptembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7 |
| ТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n="4" /> <div type="t |
| не, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што ј |
| рошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом |
| затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пр |
| јем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву ра |
| А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; |
| ње на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која ву |
| чићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се на |
| аша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви |
| еличине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо |
| нички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазн |
| једно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пр |
| во, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се |
| својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећ |
| у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије по |
| ним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све |
| о, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно |
| ога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене ту |
| номе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако пре |
| сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не зн |
| покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен |
| исам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели |
| >— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучн |
| пријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услиша |
| ача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шар |
| ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p> |
| је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Зане |
| а у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити попла |
| војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз |
| улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу кој |
| рена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом кој |
| а њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, |
| ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} На |
| никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кро |
| е сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином кој |
| ез хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, осло |
| војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је |
| е да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ |
| терино срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једном |
| оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и |
| ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, доку |
| наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, зл |
| тисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се сва |
| <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и зна |
| бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким |
| , па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби мора |
| чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} |
| поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бок |
| крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је сл |
| носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим ми |
| лости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућност |
| и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quot |
| у ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране |
| их страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни од |
| адом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још |
| овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећ |
| а га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту |
| да величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова? |
| а нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — |
| дала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту слав |
| две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја |
| еље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад с |
| епорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле |
| и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Кр |
| здицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама н |
| шла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан раст |
| у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по |
| пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе голем |
| али, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и |
| 76" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и н |
| подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, ст |
| <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и |
| Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружа |
| , нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ бу |
| својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодр |
| већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колим |
| док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако те |
| у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га В |
| д пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити к |
| кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, т |
| а свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при на |
| о помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андр |
| аве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на |
| акође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши пред |
| д подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф |
| знали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и стран |
| Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају |
| ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растан |
| вима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и у |
| дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У |
| јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у род |
| о, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама |
| средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бел |
| упаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{ |
| какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и |
| како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили дру |
| у капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегл |
| >— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражи |
| {S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судби |
| е бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-К |
| нати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те |
| кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у |
| довољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и у |
| к и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сва |
| а плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела н |
| се Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега пр |
| ије могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако |
| е их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрв |
| јој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсц |
| личном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљо |
| пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено сед |
| <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је н |
| е Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се |
| , јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, |
| ; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се ста |
| е и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући |
| ом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном мо |
| повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} |
| Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врх |
| оји се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратил |
| зак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озб |
| х дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, н |
| азован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, свак |
| зрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призр |
| војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — |
| фанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем |
| га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих р |
| цом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи |
| са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свр |
| две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису |
| потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је у |
| у било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушл |
| е било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био п |
| га што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се |
| p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, |
| аба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је нач |
| и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла |
| росто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразуме |
| се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и |
| брости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљ |
| лан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на |
| , па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио г |
| е дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео да |
| </foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да за |
| да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на |
| има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабу |
| ад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам |
| ве собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам |
| ћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се ж |
| е на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо |
| е на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас |
| више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Т |
| , јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ |
| а, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у |
| атци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисм |
| отив нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила |
| узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, по |
| крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огром |
| з Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жанда |
| не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још сам |
| > <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам |
| сла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се |
| > <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и |
| ћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинам |
| за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а у |
| } Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине. |
| и се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачека |
| као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да |
| ао ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у свој |
| и не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, да |
| и себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко |
| огло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прст |
| вило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи |
| <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И ов |
| о ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци |
| ли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из |
| /p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата |
| вом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поно |
| /p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли вој |
| ку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се в |
| њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи д |
| се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>У |
| ма са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао |
| рестрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, |
| у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идо |
| ашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме |
| рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ |
| ред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. |
| ричу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на је |
| е тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланик |
| ило је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласи |
| То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју |
| бавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су ск |
| о ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред на |
| је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи |
| ага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шај |
| м и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога м |
| трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник ниј |
| ад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из |
| јемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо.. |
| могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори. |
| , јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе |
| и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде |
| ним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко ј |
| воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Со |
| оседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето д |
| према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То знач |
| колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право |
| и.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао |
| диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова |
| и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Ниј |
| ши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да прежив |
| мо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Н |
| уке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старц |
| дити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она д |
| кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} |
| ик! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део свој |
| аса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку и |
| поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се |
| > <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од |
| димо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада |
| билише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако ист |
| д мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одуше |
| S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изг |
| , господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви и |
| p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не |
| колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак |
| ом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, |
| ан, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</ |
| ле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима крен |
| b n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шан |
| 4" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено |
| напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заус |
| пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам реко |
| ојске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза |
| мале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да не |
| рај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђен |
| тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли кој |
| и и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако ј |
| се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се |
| крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, |
| снама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> |
| амо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врат |
| ло јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повла |
| е понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> |
| } И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понови |
| гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта с |
| сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да |
| азполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање |
| следњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, н |
| <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста |
| ко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је д |
| е тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари |
| друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и зап |
| устиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један тре |
| х још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чул |
| се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за |
| Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог п |
| уги пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хте |
| љану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" |
| "593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар |
| оме.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова |
| аши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних |
| кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао |
| авали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се |
| обро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „ |
| >Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и сам |
| о тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те |
| аво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша |
| а.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога д |
| ше, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је до |
| ути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до |
| лаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од |
| ити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може пон |
| иђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се г |
| ке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} |
| преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>О |
| епознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама |
| е јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају л |
| о вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је |
| ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb |
| <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно. |
| још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се |
| нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико |
| о дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Б |
| бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете |
| рву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} О |
| е рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колик |
| се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искр |
| тних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недале |
| који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише |
| отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, т |
| путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим љ |
| по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваће |
| аље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обе |
| ћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; п |
| тови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим с |
| нци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их |
| десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; |
| тају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од ју |
| > <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се |
| чунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у |
| капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов к |
| <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету спора |
| отово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p> |
| уденом руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш |
| обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више |
| инковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако извар |
| : шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и |
| главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене. |
| .{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} |
| ио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, ал |
| а се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да |
| Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Г |
| фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале |
| дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџби |
| ђе јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од п |
| езерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у т |
| ошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ |
| ером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да з |
| ијатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не |
| Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме |
| уације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би о |
| лост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче на |
| > <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је |
| >— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не мач |
| попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови зв |
| се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> |
| живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша с |
| јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се р |
| се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавим |
| о нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> |
| о нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони с |
| катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се |
| које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам |
| ју на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — з |
| отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, про |
| ушом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Го |
| S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Из |
| та.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од |
| се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, до |
| згинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала |
| > <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже. |
| аштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби |
| исли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и ш |
| људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако бл |
| у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забрину |
| ра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрс |
| штавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност |
| нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвен |
| Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћем |
| из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењал |
| ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на ј |
| ија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закр |
| н пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем |
| изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гун |
| евештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и н |
| е би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког офици |
| буђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади |
| едан зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дардан |
| унци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их |
| у.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не |
| м свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо до |
| њу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад |
| го да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете |
| е викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јури |
| ји је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{ |
| к се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са |
| клоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један |
| о засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274 |
| ј гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига мо |
| з сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека |
| тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војс |
| S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} |
| е разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз но |
| мљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као кр |
| ом, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сам |
| ирило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди |
| потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се |
| ремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и |
| .{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли и |
| топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који |
| слимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да |
| ћи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас |
| ти ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд |
| враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту прик |
| их остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па |
| тељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо |
| знемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена |
| идите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и дру |
| и са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала з |
| ор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна п |
| коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас |
| егунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, кој |
| же главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из |
| четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на ск |
| е, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србија |
| е који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикн |
| о много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то мо |
| и преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође но |
| а гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{ |
| е више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо. |
| осјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, |
| ло те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухва |
| бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали с |
| и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре поједина |
| мело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појав |
| жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барја |
| то тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S |
| чега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја |
| рукче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су |
| се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} |
| албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили ра |
| а, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна б |
| аскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је него |
| .{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у ја |
| из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кол |
| шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зат |
| нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављен |
| ико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта |
| Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај |
| н међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — д |
| осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају |
| и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавај |
| нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, |
| овце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за |
| тав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео м |
| шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и цр |
| дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Мора |
| се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је |
| ршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одгов |
| сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео срби |
| смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајућ |
| у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да |
| одњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или |
| р и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога |
| и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата |
| и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав |
| на се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, ши |
| а тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљ |
| такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа. |
| аћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо св |
| ући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S |
| су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми с |
| ео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му нас |
| } Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да |
| мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, шт |
| ико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што ил |
| га архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљ |
| ња и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо ла |
| тива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска |
| раку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која н |
| ли да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са б |
| мању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду |
| креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се з |
| ије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, по |
| атеринску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а |
| и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узно |
| дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште. |
| а леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је бо |
| н, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме |
| н по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се б |
| ио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тиши |
| јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је |
| рагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болесног |
| детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су ју |
| p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не ви |
| а и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.< |
| и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се не |
| <pb n="4" /> <div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВ |
| ти јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <miles |
| један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себ |
| завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведр |
| раби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Ј |
| . „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S |
| пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блуди |
| ла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грл |
| сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све |
| води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у во |
| очепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, |
| пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} |
| смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива на |
| сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на |
| дила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи |
| о дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу л |
| , којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске |
| о се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са |
| други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се |
| ени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца. |
| задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, |
| ади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео |
| бацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по |
| гледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се |
| тнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам |
| те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја |
| цну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва са |
| га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се ве |
| де у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у цр |
| мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и би |
| > <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца |
| кла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола |
| била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и |
| цу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања деч |
| су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у |
| ко ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли |
| нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима |
| првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижн |
| ош и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су |
| љам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено |
| ац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња ра |
| сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило преморен |
| тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете служб |
| Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био |
| пери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли |
| ело без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не д |
| аници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи |
| на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лис |
| онули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао г |
| p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија са |
| пело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уноше |
| аршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и и |
| те, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч |
| а занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље крета |
| м, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш |
| ступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у |
| ума скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они |
| необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи д |
| са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, |
| ја је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших |
| ине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, |
| коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирал |
| о дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно |
| /p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо с |
| њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било |
| ише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите мо |
| ктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са виш |
| е придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, |
| пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа про |
| Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, и |
| ох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{ |
| ужила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним |
| је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} И |
| разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и в |
| есушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или ј |
| игарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него јед |
| дговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе |
| <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приш |
| бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но ц |
| ца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одгов |
| сретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, к |
| и срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску згра |
| миле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по |
| већи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер м |
| ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> < |
| алочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улу |
| и.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласн |
| јана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, |
| а.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у |
| стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада пору |
| Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта |
| и, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла с |
| <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима |
| спа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како ј |
| олико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико за |
| кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да |
| е светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и |
| о шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о диплома |
| аусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећа |
| <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима |
| ету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болниц |
| роватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо г |
| Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити |
| ад ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, ве |
| би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да |
| а онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: |
| већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, шт |
| кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже д |
| еже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из н |
| ер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску.. |
| ему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од ва |
| ечи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите н |
| тих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта |
| на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и |
| ?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата. |
| ела.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у |
| лозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло повере |
| го је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то г |
| узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели |
| м влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S |
| и мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао |
| повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Ж |
| сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплак |
| лове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су ве |
| еби времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш |
| ута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја |
| у, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем |
| лини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњи |
| на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо т |
| астопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чис |
| но дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодари |
| м погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слуша |
| љда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан |
| присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих |
| .{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно кази |
| да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодуш |
| е.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може кома |
| .</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а он |
| а опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред |
| помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Бил |
| шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се д |
| да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз ко |
| а сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где |
| сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком |
| ечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не до |
| ји нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго с |
| дморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам д |
| љана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, |
| мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извешта |
| слите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте м |
| уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку постав |
| рубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, р |
| безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се г |
| bSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом |
| што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наш |
| на и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га |
| S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је ч |
| оме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сл |
| пријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — |
| пријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч г |
| стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком |
| ремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза н |
| е!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ва |
| " /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Н |
| де коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Зар |
| ни ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако |
| пуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настав |
| одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се |
| одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела ј |
| ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећ |
| бирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши |
| е су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војн |
| положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ п |
| ње.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се т |
| преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све |
| </p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу |
| а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведр |
| сао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу с |
| кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! |
| /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубо |
| Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...< |
| </p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну |
| и.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се п |
| </p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће |
| ад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године |
| — Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, |
| ака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледа |
| није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, |
| >— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом |
| а се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније приша |
| о јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону гла |
| еха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је |
| ог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој |
| знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут св |
| стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то ова |
| д је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће м |
| д?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник |
| е и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, |
| дни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; друг |
| нт му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се једа |
| p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</ |
| код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и боло |
| — И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи п |
| је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а зати |
| е место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S |
| оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p> |
| у могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле |
| о се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, |
| <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако |
| ити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} |
| на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та |
| {S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си |
| ошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пр |
| рада.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бом |
| а из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам п |
| /p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црн |
| задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде |
| терије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на с |
| плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све |
| .</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући |
| е Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да |
| да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ о |
| ло овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јел |
| 186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би л |
| кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз |
| говори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако преми |
| мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} |
| , чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, кој |
| ружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима с |
| и своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично |
| оња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са с |
| а и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му |
| успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређен |
| У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових рев |
| може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао н |
| рајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сања |
| есто крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се |
| се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегуна |
| таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, поме |
| барају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчи |
| заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потисн |
| а нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до |
| тњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога и |
| ва, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и зара |
| , засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним д |
| онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи пр |
| тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола с |
| /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује |
| све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> |
| којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лак |
| дија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се засл |
| </p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали |
| зрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не д |
| ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огро |
| и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало тра |
| Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгуб |
| це.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} |
| љи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим б |
| од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Ст |
| нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за б |
| и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да |
| на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем ј |
| непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници |
| ти борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом н |
| вршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Стра |
| скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београ |
| поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више св |
| ио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србиј |
| клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један |
| буђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим |
| е хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигиц |
| оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престај |
| у и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну ма |
| .!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у |
| Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење |
| к објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли |
| ла, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, |
| ска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на желез |
| војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлого |
| зујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са |
| то, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су |
| помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — уч |
| речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, п |
| е сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање ви |
| ска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их |
| ојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квали |
| која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши |
| о нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи |
| Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</ |
| који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, при |
| ика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} |
| не, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мра |
| } Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто |
| свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без |
| у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела |
| брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и |
| тупамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рач |
| рченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би неприја |
| вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са полож |
| и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су к |
| ајзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може |
| ина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорн |
| е раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и ви |
| ћи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и |
| ше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те |
| мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код сви |
| во.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни |
| ала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из оч |
| Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Зати |
| е из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узви |
| да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће еваку |
| уго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решав |
| тим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> |
| чи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је |
| ним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још фра |
| ет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују |
| на кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја нек |
| ове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала |
| ам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренут |
| ги аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и |
| тали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је |
| , са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p |
| ећ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негд |
| слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о |
| } Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ниш |
| n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија |
| ила су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду к |
| и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су |
| промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допи |
| аробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну |
| ли свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморил |
| ола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се |
| се.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећ |
| ака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила дец |
| искају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које де |
| надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову гла |
| ојом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за друг |
| пу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се ут |
| и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, |
| што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, |
| је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било |
| испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи |
| ="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће |
| ани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре |
| а гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са |
| требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ |
| енити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се води |
| ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се стра |
| што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога на |
| под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну г |
| ти раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивен |
| от мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су да |
| а једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} |
| рхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... па |
| ед биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у зд |
| .{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по |
| ма лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно |
| и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележи |
| нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се |
| бу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били |
| пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је бил |
| кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господ |
| е заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више |
| нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога трен |
| екох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли |
| се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од н |
| децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу |
| ник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине |
| равда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Шти |
| ере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позив |
| Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> |
| ик са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи |
| иђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та во |
| ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако јо |
| имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Б |
| петану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телег |
| Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића |
| 62" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице |
| о замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брад |
| љда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и |
| и до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам |
| ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав |
| кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига по |
| обро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопак |
| но другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал в |
| га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, |
| закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио де |
| тићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену. |
| — Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка на |
| , тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барам |
| Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи |
| нијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> |
| ко распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Ско |
| ва већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, је |
| хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе кој |
| разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што |
| нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p |
| ола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, |
| и нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се сам |
| а да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па |
| <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која оку |
| се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наиша |
| оћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на |
| ебе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док |
| жим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће |
| ове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олуји |
| лемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те око |
| и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедн |
| слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико с |
| ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од нек |
| м осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ни |
| p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да м |
| ћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни је |
| бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжи |
| о страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали с |
| дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали |
| све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклон |
| 41" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су |
| само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигам |
| S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и |
| е зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је збо |
| али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели |
| вара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновн |
| у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли кор |
| диста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више р |
| или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а |
| командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у то |
| и, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас св |
| где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оно |
| а човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их з |
| арод један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло |
| одњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мр |
| ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ |
| себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву ве |
| неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату |
| и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја |
| нали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{ |
| је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болн |
| стеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој пост |
| розебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и |
| него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу дру |
| арни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна |
| па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце |
| 2" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се нич |
| днице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и пр |
| и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сруч |
| , чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја зн |
| е свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју |
| ма које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала с |
| ="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам |
| не, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одс |
| траним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода |
| подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаосо |
| сак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу |
| , без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по п |
| о је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Фе |
| проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу д |
| унога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежа |
| без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, види |
| тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и |
| а ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, г |
| а се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам д |
| че.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала |
| р, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све |
| је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> |
| Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> |
| n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла |
| ова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у т |
| у како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши |
| ји са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неп |
| и, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, |
| протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да |
| <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у о |
| Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ј |
| <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кум |
| е.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> |
| <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једно |
| оше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p> |
| чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вест |
| м и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због |
| јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки пок |
| шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, гово |
| у.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна ж |
| и за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отвор |
| е, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војниц |
| па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се |
| а.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде |
| и начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да н |
| заћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и |
| ога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да |
| ен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица. |
| о ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кр |
| на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву ми |
| ицирску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала |
| пље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе |
| у потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да |
| тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац |
| ећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ обл |
| ло као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загу |
| , који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ј |
| > <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уј |
| и мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево в |
| нт Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команд |
| ље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не п |
| затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме |
| па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о |
| сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре н |
| Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском б |
| ма, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изнен |
| ам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући кло |
| ед вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа |
| сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, одн |
| ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био |
| унима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола |
| то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: |
| у.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек п |
| ола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, сед |
| оре по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола и |
| </p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић кој |
| <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Уско |
| ијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад ј |
| зао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и с |
| илице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се |
| тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем мож |
| рали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна ка |
| ижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква ве |
| а тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стре |
| <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а поз |
| .</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту са |
| ред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на |
| — Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p |
| ице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су в |
| ут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> < |
| новника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А |
| а да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико ви |
| кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Во |
| ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се гос |
| а воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и |
| светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали |
| ола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловс |
| дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред |
| шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зо |
| p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасн |
| која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не зна |
| и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај с |
| омилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обич |
| о видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова |
| а извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже ни |
| иле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што нови |
| > <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне К |
| већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак |
| о заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се |
| масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријента |
| обегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од ки |
| ски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у ду |
| тне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи |
| капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали |
| нице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довику |
| ључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло |
| в успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанс |
| а је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би |
| брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико |
| м а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} |
| е измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле |
| у када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископ |
| бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу к |
| тину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек |
| pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас би |
| а је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бе |
| ило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или |
| <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник |
| ојвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће н |
| вите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужн |
| има и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви и |
| те, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очи |
| да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и оп |
| ила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује |
| ветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и о |
| ина и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Госп |
| путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорган |
| она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником |
| одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаест |
| се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, н |
| пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме п |
| земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, мо |
| у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разгово |
| о је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заста |
| измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама ули |
| бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и |
| сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и п |
| у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се |
| улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и |
| ше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша ко |
| оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без саб |
| Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи госпо |
| рива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатељ |
| раљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па пра |
| /p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — ме |
| осмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори ба |
| а кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па р |
| р?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајан |
| <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — оку |
| о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из С |
| и народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску кр |
| ом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да |
| тле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па е |
| >— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазиш |
| и, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је |
| ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, |
| а Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилу |
| , којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, |
| е учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски кол |
| , Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство |
| , Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека он |
| Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си г |
| је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је |
| крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Сви |
| го слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све ш |
| /p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балк |
| раз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, п |
| ави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и |
| а! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експеди |
| сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући |
| некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша н |
| нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине |
| би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а |
| Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, |
| ла мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се |
| } Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ |
| била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, к |
| што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће |
| план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустрија |
| ден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао |
| кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се |
| рује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми |
| пет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се не |
| е светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, нам |
| нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не б |
| и слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине |
| Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још н |
| музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер |
| Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем. |
| какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је о |
| че пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је |
| е жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми |
| те их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису |
| им?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло изба |
| оље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познава |
| тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко з |
| уља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила осн |
| јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — |
| ијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p |
| енутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут |
| ака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, |
| >— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кли |
| вако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило |
| је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} У |
| ламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорев |
| Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо ув |
| надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем |
| ре, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра |
| јило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наш |
| рке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је |
| з крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; так |
| а томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као шт |
| теза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри поне |
| невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајак |
| до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путев |
| ете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Фран |
| са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка т |
| облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све |
| инија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа |
| ељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи о |
| о и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи |
| падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посма |
| е морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола м |
| и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под вед |
| тне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би чов |
| .{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће с |
| који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика. |
| по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота |
| асу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сп |
| топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} |
| решника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и |
| затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао та |
| аљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је |
| а се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</ |
| ма и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на |
| причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се |
| — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} |
| утске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја бе |
| Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо |
| ламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу кр |
| ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша дец |
| наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала о |
| анило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће |
| оља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас ов |
| о, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо |
| ија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник |
| Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом |
| оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју с |
| роватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадо |
| , чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аеропл |
| ини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су ма |
| А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три бр |
| беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да |
| ислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који |
| ао што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n=" |
| је ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов |
| зеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за |
| ан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и др |
| еличних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и |
| него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ет |
| те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из |
| поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање |
| као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних игли |
| највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада |
| сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегу |
| .</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налази |
| аника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо |
| тотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим ко |
| аше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших мили |
| е, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме |
| лове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, |
| да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше суз |
| душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити как |
| ану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у вазд |
| у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвај |
| а слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени дв |
| и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из нека |
| предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борц |
| торије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели |
| осних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без м |
| агледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона че |
| ре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмов |
| дакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу |
| и за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са |
| љака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрин |
| ам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам |
| милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а си |
| ила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмит |
| браз наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал ј |
| ако је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили |
| елазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо |
| кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и |
| е споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас о |
| а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом |
| рирода изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамно |
| дино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи |
| n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и А |
| а до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није река |
| а.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је т |
| е, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из ду |
| је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнем |
| је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније изд |
| ошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> |
| јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео |
| здух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољц |
| ће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и |
| и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На О |
| ћа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч |
| да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне тр |
| на као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, перв |
| ра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске диплом |
| знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они |
| чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p> |
| се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га |
| Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама ти |
| ме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога |
| шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред ком |
| ени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S |
| онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S |
| смо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе |
| з млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капиј |
| да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и ок |
| акога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако о |
| од стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет |
| вништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог |
| бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и за |
| у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима озна |
| из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се насло |
| којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у |
| тановништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је |
| е но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... мож |
| е устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговор |
| е леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљев |
| да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па |
| м једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће т |
| нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језови |
| а њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Срб |
| тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она м |
| филу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. се |
| тељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Н |
| з нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече |
| } А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капета |
| ака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нам |
| ам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</ |
| на упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило |
| гру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило злово |
| ај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријате |
| и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањениц |
| едовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мисл |
| јала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску о |
| на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробн |
| честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; |
| даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је |
| е, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да |
| како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се при |
| нем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" |
| вија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним вело |
| е лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} |
| ћа и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом |
| овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши |
| , коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки |
| амо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поно |
| и се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћ |
| пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, п |
| аландовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомен |
| о 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већ |
| рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— |
| егово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то не |
| ема просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као н |
| рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута |
| лед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодар |
| охватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид |
| Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се |
| .{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ |
| чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиж |
| о наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вука |
| , напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Сви |
| на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим |
| се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризо |
| дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријат |
| вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су |
| а шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се |
| ојих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше гла |
| и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две т |
| могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и |
| је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали м |
| опова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Бано |
| лобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступ |
| ед, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је |
| о је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажа |
| тељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, |
| ајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се пов |
| над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други там |
| ројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник ј |
| е, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напр |
| неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто ве |
| авају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица |
| дно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан |
| ога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих ко |
| {S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад осво |
| отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па поне |
| ижила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео д |
| рицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поч |
| Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шал |
| страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи |
| олео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Т |
| собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма |
| а да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наш |
| када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да |
| Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква |
| је нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робов |
| ановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочек |
| ијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо иск |
| сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад г |
| лала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чу |
| и да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако од |
| и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по ка |
| ућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших старац |
| што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане |
| о су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо сп |
| то су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <pb n="7 |
| ење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријат |
| под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у |
| } Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стра |
| фицири сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Срб |
| сподине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их ба |
| на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде |
| трана и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Кр |
| а да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напуст |
| тан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</ |
| Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> < |
| у тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други |
| доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бег |
| и по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у |
| шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да |
| х, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока иск |
| S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почињ |
| у и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се и |
| киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да по |
| ње.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јест |
| ледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће |
| осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{ |
| ј, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год приме |
| ијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и д |
| ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; |
| на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте |
| заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је |
| предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелн |
| је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса |
| и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред н |
| нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиље |
| ашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широко |
| тока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Див |
| вде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо глав |
| S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} П |
| пава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само |
| ољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то шт |
| рећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њ |
| ени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима |
| остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу зе |
| лимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мор |
| ку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове к |
| у коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове к |
| ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама к |
| нима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при |
| Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, |
| странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подноси |
| их батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> < |
| адесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећ |
| 42" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђањ |
| и, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} |
| оји би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала ус |
| та ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладн |
| ише ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плот |
| им су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске вој |
| јкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запит |
| ој аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрили |
| е непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.< |
| баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p |
| а, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њи |
| да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се д |
| /p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила. |
| м, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим при |
| прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши |
| атру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навл |
| лили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице |
| робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе ожи |
| и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и ст |
| сио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога |
| два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћ |
| <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа |
| — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, |
| <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као |
| не су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, |
| од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени |
| егавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа |
| ислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" |
| то су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="2 |
| син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало вре |
| n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво |
| чка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безци |
| а сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и |
| ло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме ј |
| да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али |
| ецу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца из |
| ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пр |
| ка сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а |
| сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомил |
| Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно |
| Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мал |
| горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани |
| ислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокој |
| згубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржава |
| излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш ти |
| утира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел проби |
| наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, |
| реко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си |
| би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кија |
| мрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако при |
| </p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемир |
| к су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} |
| ли, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ |
| роз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће |
| штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствар |
| ли већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесен |
| пет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па н |
| ако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> д |
| и, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација |
| Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да.. |
| и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од |
| > извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка |
| ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фи |
| нству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ру |
| тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} |
| му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика К |
| мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква с |
| сни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вил |
| лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пе |
| он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год с |
| е сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светли |
| ужбу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} |
| олирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним г |
| ће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утех |
| сла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама |
| сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била п |
| крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из |
| рироде хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и тро |
| што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као |
| пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>М |
| путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и кор |
| кати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> < |
| е очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се |
| чи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом с |
| за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словен |
| леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је он |
| сле и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као |
| више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељск |
| езничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и |
| и грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна. |
| а нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих |
| оља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акци |
| ао кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћен |
| је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломат |
| свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом |
| дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, ко |
| ини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академ |
| пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и п |
| на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошт |
| даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</ |
| желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир |
| трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син |
| још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чет |
| му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако |
| о становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огр |
| бе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред |
| те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, пра |
| наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па команда |
| х дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група шт |
| тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на л |
| ија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у к |
| икар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме |
| куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле |
| ај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са |
| а излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица |
| ; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпостави |
| јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> |
| а се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенерало |
| избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они прв |
| ла.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године |
| ика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше н |
| деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена д |
| уђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац |
| „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем к |
| азовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те |
| утрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а |
| је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крв |
| алови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељ |
| >И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза нај |
| ћи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу |
| на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да пог |
| к Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</ |
| он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског нев |
| о у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окр |
| нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе |
| </p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред |
| само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, м |
| и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упо |
| влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је в |
| ори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћ |
| тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да м |
| о.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо |
| ало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мраз |
| , где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо к |
| а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико |
| око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не раз |
| окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у та |
| , прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p |
| е и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејал |
| олазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник кли |
| још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ |
| о као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" |
| реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од зна |
| ицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни суз |
| зници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, |
| ну; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простир |
| поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођит |
| ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако дале |
| онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Францу |
| и реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</ |
| ућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамн |
| /p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу. |
| /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из соб |
| знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам |
| то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе |
| да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако |
| ад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он м |
| помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је т |
| се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка |
| пљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су на |
| на; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила |
| излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која |
| теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио ст |
| му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије нег |
| инути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} П |
| м?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разум |
| својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, за |
| ала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дет |
| у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У то |
| ву.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} |
| он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, |
| ута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и |
| ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склон |
| адоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом н |
| циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављен |
| ерено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало |
| p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окр |
| јају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их |
| еждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета |
| калдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становн |
| невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој |
| је.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали и |
| обожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевају |
| , крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину |
| лења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>К |
| ајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне |
| о ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са ње |
| уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина |
| ад бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми с |
| ареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира т |
| пштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око к |
| де су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си |
| нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из |
| стао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и |
| м стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, и |
| да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непр |
| ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, |
| да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и с |
| и... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У остал |
| кво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ак |
| м гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у |
| ше.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хо |
| рца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио |
| м пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи по |
| чун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се прибер |
| јући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; н |
| верен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од |
| са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је ж |
| обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, д |
| S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарн |
| и очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навик |
| а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“ |
| туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора |
| тави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је |
| а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Напол |
| а дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да с |
| уде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави |
| и сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек тр |
| се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућ |
| Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло |
| цкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизиј |
| олу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обрат |
| својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирски |
| на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гоми |
| ините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори |
| агињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазил |
| где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где |
| да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио |
| јем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо |
| радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где ј |
| Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — |
| очеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове. |
| ни, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као ма |
| ло.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад б |
| напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне |
| а културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дуги |
| е. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке |
| праштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друг |
| <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сир |
| се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је |
| рани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чем |
| иш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око |
| да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> |
| знаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе |
| гли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи |
| ља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу с |
| коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладно |
| ма и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да од |
| капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га |
| тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа |
| ажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када |
| д кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се ог |
| .</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала |
| т и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је так |
| а око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до |
| Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова пр |
| атапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана |
| анда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици по |
| ко подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, дос |
| сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола |
| е линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе |
| у те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка |
| евици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не б |
| p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству п |
| дине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— |
| д неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас п |
| не запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на |
| пасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлаче |
| о војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се в |
| рвозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је |
| вине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умири |
| те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну |
| ћи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бом |
| лико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је м |
| м, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу н |
| рета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима |
| у канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и по |
| завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе ч |
| еђу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, за |
| оче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{ |
| — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — |
| еби конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао |
| Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" |
| ли, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која |
| осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо дал |
| е ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S |
| цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је м |
| овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало у |
| у се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучен |
| гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам |
| ић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здрав |
| ћи и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз |
| жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по цело |
| ка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арн |
| милу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али |
| ече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се |
| се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их |
| иста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак јед |
| о своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступањ |
| не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се |
| {S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на |
| /p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не у |
| на, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанс |
| е ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај |
| ш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, |
| и: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ |
| видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклињ |
| че отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И п |
| ... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је |
| ли су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођ |
| ици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а |
| да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на пам |
| и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учит |
| ема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да |
| ежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни ж |
| ра, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског офици |
| у раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један ве |
| , не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но о |
| а нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред ол |
| данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од |
| м овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па |
| .</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да са |
| ра негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица |
| </p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се п |
| </p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не |
| што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам вид |
| и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што |
| , без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не к |
| т и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једн |
| 462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из н |
| атре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна |
| мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај ст |
| Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми саг |
| и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, кој |
| реле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по |
| сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула |
| ја, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако ра |
| могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и |
| ш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба |
| е и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек |
| дњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оц |
| p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да с |
| кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хи |
| ст своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овом |
| ћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред |
| је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дет |
| а да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако м |
| но што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних р |
| ци већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика |
| т да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не мор |
| живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би |
| а са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ ни |
| пет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S |
| влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у бо |
| кршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{ |
| т додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су оста |
| седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> < |
| дводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео п |
| <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, |
| о Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него при |
| да само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја |
| так за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба |
| а где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међ |
| и руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бег |
| нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све бра |
| ако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала неш |
| ај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна |
| /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш |
| рума са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па |
| ви пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход |
| {S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог |
| понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који |
| <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, |
| но, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> |
| — Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти. |
| може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског ж |
| сте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су |
| море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и |
| одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камен |
| и изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, на |
| успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи |
| p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!< |
| тепеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме |
| срдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше д |
| <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад |
| не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} О |
| овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.< |
| о куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даљ |
| > <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори вој |
| тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?< |
| Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако |
| нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од с |
| он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућно |
| шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зн |
| ем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш |
| и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска |
| део сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорст |
| или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија б |
| Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко |
| росто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p> |
| та, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Фр |
| амо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од |
| шкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их |
| ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван пол |
| тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништ |
| пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Так |
| њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађ |
| — Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или пос |
| ји час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родит |
| ила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћ |
| ислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим. |
| ш? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући? |
| ик? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им |
| мена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље нап |
| их је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судб |
| се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Ми |
| упа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што |
| ничније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски |
| вора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S |
| лад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила |
| ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p> |
| а бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам |
| у до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако пром |
| ва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетан |
| — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сач |
| се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да т |
| з гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само дв |
| ерљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате чове |
| ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захт |
| могуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви моли |
| капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p> |
| — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уоп |
| ве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје м |
| а пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> |
| о испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тр |
| а? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} |
| о и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! |
| Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задрж |
| мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пе |
| жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонул |
| о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај |
| ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокуп |
| кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита ш |
| за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући не |
| ти које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — в |
| , упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз |
| да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би р |
| ном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико по |
| а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је нај |
| за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да и |
| о поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, |
| цу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болн |
| ије!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не з |
| :</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— |
| велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети. |
| у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n=" |
| а, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га ј |
| /p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од |
| ојни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наред |
| 75" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из |
| а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао |
| чак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да |
| ен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p> |
| p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанче |
| не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај |
| гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — о |
| знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— К |
| .</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић |
| p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто сви |
| > <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Т |
| Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и г |
| помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набра |
| </p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492 |
| нда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра |
| Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разуме |
| и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај о |
| ред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као н |
| чке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето з |
| прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једно |
| него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири дина |
| рији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја т |
| пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонс |
| {S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није к |
| ризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане б |
| рно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића |
| но што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно |
| да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар н |
| једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасв |
| лице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ т |
| до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој ку |
| ли старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је |
| ћу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, |
| , изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пу |
| бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— |
| а је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да ј |
| испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је по |
| и веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> |
| уде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, |
| тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> |
| твени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лаг |
| е упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш |
| он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — |
| већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p> |
| одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом кра |
| вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, |
| них врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, с |
| не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наш |
| де петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет оста |
| ова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувал |
| други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их |
| Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се о |
| о час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горко |
| сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S |
| екује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био |
| и онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се |
| о о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљам |
| ао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није к |
| ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није виш |
| азјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочеп |
| селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати н |
| ктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Рум |
| шније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намешт |
| преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да |
| у.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза |
| /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, те |
| .{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то |
| вим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да |
| пасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му |
| да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала |
| екао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да |
| као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе |
| ецу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} |
| ловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађ |
| е сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оста |
| .{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонит |
| промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Ст |
| алосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улази |
| /p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те |
| ичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске |
| а и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели |
| готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по |
| азати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећ |
| Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких пре |
| але хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно с |
| бодили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањ |
| отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша ко |
| било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево |
| ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из ње |
| сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмећ |
| уђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагуј |
| купише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да жури |
| вац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити |
| он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпи |
| ам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао |
| p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина и |
| о?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарап |
| о господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— |
| тро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнет |
| тна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога |
| овући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским к |
| n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би п |
| ачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом |
| , мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те д |
| >— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометни |
| знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— |
| > <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> |
| и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака. |
| нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубљ |
| ропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврш |
| победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> < |
| S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је |
| је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло з |
| свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да в |
| г тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ов |
| и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе |
| не његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма |
| старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што с |
| ита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! |
| кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче |
| p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме |
| >— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, из |
| ога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не в |
| ели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по ули |
| ве?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> |
| оја је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим |
| ијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на |
| се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш |
| и: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али к |
| ала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било |
| чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведо |
| едња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — |
| је му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме г |
| разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу |
| ати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам |
| одаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их има |
| зумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на мил |
| <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души б |
| , осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешко |
| и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, |
| апетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда |
| е, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигл |
| иштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жу |
| е плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже м |
| има врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших њег |
| ире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет трену |
| стали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици. |
| е морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их ран |
| неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло те |
| старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвоји |
| исака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и м |
| знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми |
| рамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у по |
| водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује |
| ад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога ст |
| .</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу |
| аље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А и |
| мирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док ј |
| каше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана |
| но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} К |
| а сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њо |
| ога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га |
| и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо |
| е проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо гр |
| — Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, |
| м шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам |
| на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да |
| p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута |
| ја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели је |
| је утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Кос |
| нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам ш |
| , прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче ст |
| ак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} О |
| је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се |
| ејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означа |
| чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у после |
| ад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си пра |
| а бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које |
| га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољ |
| <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли г |
| полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да л |
| на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то |
| али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{ |
| у као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин из |
| се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије |
| нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је ств |
| ања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире |
| длуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода |
| > <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верн |
| се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ј |
| зава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је тр |
| пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и |
| сипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очи |
| ма Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали |
| амо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На ов |
| вота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем г |
| е се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; |
| бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је |
| н чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?< |
| за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које |
| питулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих минист |
| сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама н |
| ковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" / |
| едузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако |
| рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће |
| ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, раз |
| о дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S |
| — Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину |
| аву да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи |
| нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза При |
| Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од гла |
| товања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упут |
| бија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризови |
| тњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова |
| авикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је |
| едан несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад б |
| и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији доз |
| наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} П |
| егавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомил |
| шим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити са |
| д собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхал |
| ка је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису зна |
| зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска ист |
| ктобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила |
| е мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пут |
| е да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један |
| услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује |
| p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја |
| и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака |
| камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и уз |
| безбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што в |
| ајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да п |
| .</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болни |
| ри вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коњ |
| има: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах. |
| каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гла |
| пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрак |
| опео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разу |
| слим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их че |
| да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема |
| о допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите |
| па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сре |
| ница, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред с |
| не мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока |
| у преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одма |
| ке.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, дец |
| > <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А пог |
| море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко ве |
| мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас пр |
| , не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!< |
| а па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Ј |
| одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чи |
| је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било |
| ици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ват |
| та; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се ни |
| ше не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидан |
| ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пе |
| пуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акц |
| S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око м |
| уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа шт |
| ринску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци |
| подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори |
| у целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што |
| сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... же |
| у је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца |
| аједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна п |
| а, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том |
| угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>П |
| >Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подје |
| нају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузет |
| први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на повр |
| у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се |
| граш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него та |
| хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од ко |
| ажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p |
| акије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутр |
| S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица |
| т у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да |
| о као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад мо |
| сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучн |
| оју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и п |
| врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравкови |
| па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и пс |
| >Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут |
| је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужно |
| >Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спа |
| акуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капет |
| оји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржа |
| ке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина |
| и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — |
| ри али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуд |
| о дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам стра |
| и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила б |
| /p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја д |
| жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Ла |
| кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле |
| гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „ |
| е, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао |
| пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, п |
| у децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л |
| окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно |
| ти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад |
| да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при сп |
| бије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепа |
| ке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће д |
| д му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И о |
| је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, |
| ала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се |
| збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа у |
| риште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и |
| и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад |
| о запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога а |
| а, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У |
| е?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p |
| вез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гл |
| био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из њег |
| ешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо д |
| еците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз |
| се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтал |
| е на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од |
| Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли |
| арно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је ве |
| омуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак ст |
| .</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледо |
| ао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме |
| том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претр |
| ака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гоми |
| повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при |
| кога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи с |
| који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{ |
| души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам |
| теље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се к |
| трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре |
| огода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и |
| ника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под |
| све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n |
| <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да |
| чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из |
| це од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић |
| екаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре н |
| кидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и |
| наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај |
| <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили изм |
| се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврн |
| гледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док |
| рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две |
| узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> < |
| најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> |
| реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не в |
| >— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p> |
| аром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S |
| рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; р |
| не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима наси |
| х дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку |
| борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочи |
| ак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморни |
| ла која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла |
| ко не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, д |
| ћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ак |
| знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрав |
| ривременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{ |
| као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb |
| најући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли с |
| онекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута |
| на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима |
| знати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, кој |
| а па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најма |
| она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека |
| ади, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невољ |
| тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p |
| извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене |
| ви гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћ |
| да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и ра |
| ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов |
| до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не |
| нуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> |
| рховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко П |
| е и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храброст |
| о бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изг |
| ши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо |
| ици наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатин |
| еци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збе |
| ре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке |
| зи крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју нев |
| и.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада р |
| р се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ |
| ко ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И |
| го, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар |
| ј или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне ст |
| истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и ра |
| књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} К |
| не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко |
| вих дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која м |
| као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже |
| а он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Умор |
| к, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, пров |
| ује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придо |
| терин скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и |
| је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и б |
| ране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака сна |
| најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S |
| други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом |
| урад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу |
| е главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— |
| дно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам |
| они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они ко |
| вер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p> |
| жним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ром |
| е ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са |
| нцуза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо м |
| му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> |
| своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од м |
| старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица ма |
| а звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb |
| S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се о |
| а пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не |
| ролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни све |
| живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном |
| о, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била нед |
| осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом |
| е, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поје |
| нога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из оп |
| сак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гр |
| Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чек |
| ачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен |
| а му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p> |
| ља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицо |
| та, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још |
| одицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е |
| ne unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} |
| није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бу |
| чигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а |
| и војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чу |
| атерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— П |
| злог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се |
| ре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухв |
| зао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је |
| воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те поја |
| тким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одва |
| ко вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини |
| јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за |
| це недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топ |
| дно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све с |
| није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским јези |
| Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о који |
| павате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је |
| на?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра |
| ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> < |
| ринско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге ја |
| а?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, |
| а ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, |
| тајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ћ |
| уг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљег |
| аз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не |
| ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу по |
| фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за |
| дан пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, с |
| Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко поја |
| оручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа |
| им на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" |
| и.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира прем |
| предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводн |
| <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скром |
| је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме у |
| он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које |
| се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породи |
| у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима |
| } Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови |
| у, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да нау |
| , које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину саз |
| , тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопљ |
| а када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео |
| а које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли |
| и и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како |
| троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан |
| ијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи. |
| из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пит |
| пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар |
| едно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, ис |
| свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре с |
| води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива |
| има опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са ст |
| ет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци |
| се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједнач |
| ађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један |
| им од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натова |
| окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, и |
| ш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ к |
| а би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо н |
| ће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се о |
| мирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста. |
| се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама |
| о.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници прол |
| нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, пре |
| на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину на |
| кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— |
| да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустриј |
| едначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, п |
| одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најз |
| доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан |
| више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све |
| који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> |
| а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у |
| и готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви |
| ине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гав |
| а је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог |
| о и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз п |
| <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Ш |
| е то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!< |
| раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> |
| злазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања |
| иже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже п |
| што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из |
| астану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} |
| сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у |
| позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море о |
| ћ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</ |
| и мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — од |
| ро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци ле |
| је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми |
| , који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама.. |
| одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а |
| а друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и по |
| > <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и је |
| већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише |
| врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више неће |
| мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала н |
| за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да |
| егде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, нек |
| и стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и |
| , који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се ма |
| мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и в |
| еко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је п |
| у, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и |
| ји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, бе |
| дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— |
| стински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су |
| ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у |
| ат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овом |
| ојединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи љу |
| заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве. |
| ео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам |
| вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да гд |
| не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје |
| тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће с |
| о, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у |
| е чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болниц |
| дити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најза |
| еданпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, |
| да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим боло |
| уцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам |
| видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали |
| {S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање б |
| трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и |
| нца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у је |
| а отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на ко |
| рла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем |
| а нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика |
| а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен |
| у целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звез |
| Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцн |
| у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је би |
| говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи |
| зигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због усп |
| о најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазва |
| ама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из засед |
| банским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима |
| p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашће |
| да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савез |
| питује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу |
| више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су |
| отребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, гд |
| безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разас |
| размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ М |
| {S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са д |
| свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли с |
| и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме |
| од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо |
| p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви прет |
| едусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти |
| ђем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку? |
| збуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си |
| о које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, |
| учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед |
| леда <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из |
| вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у н |
| ње.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> < |
| који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до |
| јене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми н |
| у се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави у |
| ерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Алба |
| о још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја |
| јте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, |
| владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то |
| тавља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет да |
| едала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, |
| робове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело ово |
| га Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми |
| Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете |
| на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p> |
| ме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после |
| ана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали |
| о било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да |
| верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви |
| ути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакл |
| ају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</ |
| ла, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S |
| 3" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешил |
| наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба |
| у контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога |
| смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да |
| ло или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те су |
| ="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на он |
| које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да свој |
| ћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред св |
| би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слу |
| га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана |
| , брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p |
| буђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа к |
| ави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном т |
| чекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола нем |
| аком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грм |
| ала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринут |
| нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у |
| и!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Неп |
| ик? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ |
| >— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десет |
| — Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат |
| ије; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју |
| ја баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је веров |
| а и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао |
| едном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз |
| и, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура п |
| риштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снима |
| ко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња |
| пали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријат |
| њени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били о |
| сти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и њег |
| у, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како |
| а ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет |
| за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати не |
| м крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у |
| мо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му г |
| одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</ |
| своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додај |
| жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ев |
| нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А д |
| > <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми но |
| наца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први |
| ним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, п |
| нај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, ја |
| пак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће |
| — Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати |
| освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, д |
| ђе изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо ф |
| бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а |
| Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или |
| десет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодба |
| редседник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћни |
| сила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па до |
| е, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не |
| клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{ |
| единца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора |
| нати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ прева |
| о — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А |
| не све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, м |
| е и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом |
| дби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца |
| <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!< |
| а.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се |
| о сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} |
| е стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш |
| — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да п |
| клонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створ |
| па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек |
| дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, д |
| е тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и п |
| о их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак |
| љком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине к |
| p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је |
| p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p> |
| атељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{ |
| ица. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Бе |
| а тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, го |
| ћ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како |
| е!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p |
| — Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! |
| еморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том с |
| тање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не до |
| } Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он |
| из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> |
| м, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, ве |
| аћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза |
| јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мор |
| вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поузда |
| зумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће |
| ко својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је |
| гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом дру |
| знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се н |
| ећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="3 |
| танице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа м |
| м, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} |
| ога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ци |
| и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој о |
| p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном |
| це:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жен |
| n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на рев |
| бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда. |
| ун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} |
| ен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасн |
| лажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хи |
| ама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и |
| зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!... |
| улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га двор |
| аву и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p |
| ледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, ком |
| па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погод |
| сто тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и прем |
| ла сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакле |
| а се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и |
| рихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију кој |
| у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских це |
| мо уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а |
| , — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегл |
| ад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи глав |
| о да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину пр |
| мо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} |
| у већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако г |
| звора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што |
| се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар п |
| еђу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе ка |
| нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари |
| састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље им |
| аље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гоми |
| великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види |
| ући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи орден |
| мо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих |
| пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених |
| е дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти |
| старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} Т |
| у и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака та |
| Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док с |
| Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја |
| то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на рук |
| добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да |
| ј тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају |
| е поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледај |
| о... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћ |
| јашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се ј |
| какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозеб |
| тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује как |
| ирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљев |
| аквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потре |
| није да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле |
| апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упит |
| не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисиј |
| које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и в |
| а се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да н |
| и да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафа |
| а склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем неш |
| еколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачан |
| ћам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још д |
| у чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време |
| </p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n |
| ао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу |
| сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова ста |
| ричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.< |
| коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или н |
| и“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Прич |
| су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас |
| војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизи |
| их срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде му |
| {S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи по |
| атница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S |
| извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и сна |
| , шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Вел |
| својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се |
| га жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и |
| ва нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</ |
| тиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази све |
| о у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази |
| еника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше д |
| ије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, о |
| тражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија |
| то непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно ч |
| р све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње |
| за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502 |
| >И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пру |
| ке у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који |
| тави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска |
| Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у |
| не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам |
| ек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путе |
| јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> < |
| > <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са |
| нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуа |
| на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он |
| лу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се нал |
| и непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан заста |
| са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топо |
| и змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова прор |
| са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, |
| рихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде д |
| а једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао |
| Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник н |
| <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи |
| ума.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју г |
| </p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пра |
| <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре |
| мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да зајед |
| и је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?< |
| рганизованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми |
| летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже от |
| ојници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам да |
| и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од он |
| где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет |
| канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бег |
| јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што |
| Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која |
| ка побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу тер |
| ало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, п |
| на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је поги |
| то би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не мож |
| воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пре |
| ула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> < |
| им планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога мл |
| али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не с |
| едајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на |
| и се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припрем |
| идиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја ср |
| тави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла |
| те!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред |
| ош једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и све |
| је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна |
| је, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с к |
| — Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да |
| да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита о |
| из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та и |
| би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недос |
| симиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да в |
| ешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црн |
| утку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде: |
| е, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом св |
| Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај у |
| ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</ |
| лажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и ра |
| дофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прља |
| оловина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом |
| <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, нег |
| послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, к |
| ије погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је |
| ао што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро |
| нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како |
| ће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> |
| ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и к |
| гу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{ |
| з!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица там |
| лен полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример? |
| шић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дај |
| који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се |
| подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под |
| а даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само |
| 72" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка изве |
| аиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам к |
| би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у во |
| вом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа |
| едну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се ч |
| едну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све је |
| за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на алба |
| је нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске |
| да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно |
| а.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега |
| и Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охри |
| х жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвав |
| де ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се |
| е — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Шт |
| а, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим |
| аде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би неп |
| ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелн |
| о користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону стра |
| да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лис |
| а се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се |
| ћ — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важ |
| биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову бо |
| .</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Б |
| војиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је |
| е би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово |
| турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема п |
| ва од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас ов |
| грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n=" |
| другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла др |
| ребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби |
| — А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад би |
| у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити |
| растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} |
| па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Она |
| едом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} |
| еколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја |
| пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним |
| о у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p |
| те, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точков |
| ло хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали с |
| и, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што |
| ције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акциј |
| да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та ус |
| орито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, |
| језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да оста |
| миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде |
| о о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само |
| још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надир |
| и! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p |
| кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S |
| д хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — п |
| и је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а |
| ачелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, к |
| за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног о |
| већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да |
| дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући |
| де и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова же |
| , последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наш |
| ка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и |
| се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав чове |
| логу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допун |
| ом суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, б |
| ан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под |
| би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по д |
| ањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим г |
| ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало |
| о и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало |
| размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли с |
| распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и госп |
| .{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули |
| /l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене в |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} До |
| и.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{ |
| еђу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ |
| олазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли ал |
| полутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да |
| „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и дев |
| .{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим ле |
| шке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на |
| је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне |
| ај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге уз |
| реје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је верова |
| избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших |
| } Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у оч |
| се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли |
| њава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнар |
| искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роб |
| точњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим распли |
| насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Д |
| р Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> |
| ред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски кр |
| ред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осе |
| >Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div type="chapter" |
| аја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па |
| и је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет сто |
| сте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Одне |
| аму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала |
| е отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечин |
| а најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могл |
| је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у |
| и зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са |
| е?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <p |
| лазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обас |
| ха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се прол |
| еветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара |
| ече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она |
| ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{ |
| Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонт |
| е су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризон |
| још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дор |
| ледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ д |
| н срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S |
| <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собо |
| Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар |
| је су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кр |
| S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} |
| pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се |
| зонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка но |
| зонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је р |
| видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтал |
| У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да го |
| која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да |
| ли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са |
| и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са на |
| престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве бор |
| да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И је |
| лнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао |
| а.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по ком |
| зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој? |
| рао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равног |
| праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p |
| ка.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиско |
| је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је |
| ојом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, |
| ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је |
| очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, |
| еши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан |
| у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако |
| ко, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и он |
| његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то ј |
| оси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није мин |
| н свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо |
| којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавог |
| у ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима |
| каза један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мен |
| ађена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао |
| непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који |
| ага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из |
| животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би |
| морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву хра |
| помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у си |
| ло ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху |
| који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где |
| једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Пришт |
| а сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и баче |
| д који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала м |
| ао змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препр |
| младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав |
| се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царс |
| риђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Ј |
| анилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави и |
| си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство |
| си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост о |
| тву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до |
| у на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са ко |
| али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајал |
| убини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а |
| таџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима вал |
| — Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам |
| <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али кој |
| омрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки |
| жу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој свет |
| ше се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пре |
| рпско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са сво |
| ="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погл |
| ко сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад г |
| кну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа |
| х, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и |
| рејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, п |
| и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гл |
| ао чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено |
| не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А ра |
| затканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у |
| /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се јед |
| су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, н |
| рум.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га |
| унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — од |
| ајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit= |
| <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећ |
| памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, ко |
| Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је син |
| оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне < |
| мет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепно |
| Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смр |
| де је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и ра |
| им топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци |
| је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један д |
| четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два |
| — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, к |
| b n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежин |
| ју, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова |
| наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се к |
| оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се к |
| се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадај |
| Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако |
| <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом ко |
| једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и |
| > <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља |
| а дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја |
| ек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе ду |
| би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да |
| као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и св |
| сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене |
| > <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да т |
| > <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срем |
| удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно ду |
| ра, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" / |
| исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад |
| онестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па пон |
| .{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки |
| ледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било |
| о је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из |
| е могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра дом |
| д крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих н |
| И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.< |
| Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <p |
| од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал |
| гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак |
| било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Б |
| смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, не |
| о још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту траг |
| а госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, |
| {S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која |
| тељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збе |
| ви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када |
| великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројино |
| да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му |
| аха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</ |
| крепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи н |
| ме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као |
| ерујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама з |
| ко као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полег |
| у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се сп |
| и начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била |
| незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни |
| вео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама |
| ада и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души. |
| увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена ма |
| ћај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И профе |
| погода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнезд |
| вала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко б |
| ика био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама |
| о ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се пит |
| неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се |
| разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и пре |
| етом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме трен |
| остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није |
| чију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сре |
| не живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја |
| агони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, санду |
| асебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једно |
| е.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске крово |
| упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнал |
| тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Б |
| и без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јас |
| је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим |
| гуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео сам |
| , ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p> |
| сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" |
| јкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је па |
| Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и |
| и рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Он |
| аоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући |
| „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, |
| ле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига за |
| д куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни у |
| се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из |
| акше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је л |
| ају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која раз |
| евоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у нев |
| вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у |
| који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у |
| нодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно пос |
| /p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекид |
| и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без л |
| .{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем ст |
| тво али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води |
| граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће |
| ћу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, |
| мо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки |
| мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, |
| туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је д |
| није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, веруј |
| е јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — ал |
| пање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни п |
| ућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S |
| ="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћи |
| ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и те |
| них зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу |
| р сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све |
| деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, |
| у недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче до |
| авио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није каз |
| не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се |
| , јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну цели |
| гу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гла |
| послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на |
| ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а в |
| pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну исто |
| његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно оста |
| и, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужн |
| о се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је ч |
| касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до |
| но.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је н |
| јући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало кас |
| под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Ду |
| !</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да |
| илуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога стар |
| знети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они |
| љенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела |
| ода својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Сав |
| остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јуна |
| ену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n |
| ајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под н |
| ="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромн |
| <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома |
| којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из по |
| г витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било |
| " /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест мину |
| о почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о |
| менита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихват |
| але да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се р |
| а је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стар |
| де сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушл |
| ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам до |
| е и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту |
| ве спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди. |
| а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса љу |
| кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла с |
| главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у |
| кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале |
| товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршиј |
| онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје |
| чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као |
| 4" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо т |
| мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско |
| је одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике |
| ћи се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— К |
| не а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад |
| оз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железн |
| ца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то изме |
| ца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, |
| исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батериј |
| ко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога у |
| ћи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ |
| нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло |
| овуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и |
| ог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?. |
| ће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, |
| акалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Скл |
| а тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на |
| ретпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије |
| шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још реши |
| оћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе он |
| "589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена |
| {S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на |
| као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А ј |
| гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре |
| аје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да под |
| еда ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горње |
| ешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је мој |
| гле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла |
| храњена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђел |
| отерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати |
| ну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем |
| p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше |
| у.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај посл |
| .{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви |
| о питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још н |
| ко ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други |
| е од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S |
| е избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и |
| дарање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба |
| ко где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, мн |
| је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се н |
| ез родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} У |
| гли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезн |
| .</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; м |
| е село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пр |
| о потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знал |
| ати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се проте |
| ио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш орден |
| да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што |
| његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ак |
| је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад чове |
| о добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> |
| спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други |
| , тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог а |
| ? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да се |
| ници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми |
| х гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе |
| ра.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите са |
| S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку |
| p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега? |
| да, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се сме |
| ротив тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> |
| а огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променит |
| ту.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, ј |
| га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шт |
| он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напред |
| сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Усп |
| омад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ев |
| — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам |
| м смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на |
| b n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није го |
| ма и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да |
| ше, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као бра |
| ави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни |
| свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом |
| Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село |
| а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митр |
| зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S |
| — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која |
| да ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га. |
| иву Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже |
| те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да |
| ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p |
| идиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места |
| и да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бег |
| Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он? |
| адовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљ |
| аје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да с |
| — Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> |
| <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учи |
| Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штим |
| > Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пу |
| ића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а о |
| ћепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а овол |
| оји је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га. |
| неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} |
| кам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда |
| .</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за |
| помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако н |
| атресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је |
| о нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S |
| Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта гово |
| ре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу |
| .</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки ч |
| јим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје обј |
| бом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, |
| </p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а м |
| да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>К |
| <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије |
| н, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто |
| у, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те |
| , као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са |
| ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све за |
| и у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би |
| узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што |
| по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - |
| Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у с |
| е навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, |
| једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, не |
| јници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А и |
| прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Ка |
| логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна вој |
| Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ј |
| утра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да и |
| — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа < |
| и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А |
| ал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај |
| ижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, |
| ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ј |
| ка га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у |
| великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сач |
| н добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>М |
| прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ј |
| среће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опрем |
| фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Не |
| зор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то из |
| тановништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батериј |
| жевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Буг |
| постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и мор |
| ј станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, р |
| е артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке |
| и Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва |
| ити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p> |
| је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем |
| од шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде |
| рос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова дец |
| мо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио прв |
| ва дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је о |
| мо китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним |
| он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је |
| никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на вла |
| њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала |
| гао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да уд |
| еленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он до |
| ком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{ |
| да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељив |
| дао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А нес |
| ине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или шт |
| ар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Т |
| бирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак поч |
| дељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у с |
| , отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи |
| ако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Прол |
| е занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештен |
| фус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се |
| а.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па и |
| Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су |
| ветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла с |
| ину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас |
| и земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже |
| још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекју |
| е један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све ниш |
| а га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнем |
| две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове |
| } Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да пр |
| ница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од |
| а, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од ш |
| ма.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни п |
| и.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио |
| бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито нема |
| то немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда д |
| е што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна |
| Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак ка |
| толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> < |
| b n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Миш |
| Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долин |
| атељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало |
| ему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr"> |
| огледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа ви |
| га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — не |
| p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежа |
| и, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће |
| и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене клан |
| свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p |
| а деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Гол |
| ва нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак |
| ва се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; |
| ар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из који |
| често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то см |
| и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет х |
| , бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, |
| кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и наг |
| код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља ко |
| војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и ка |
| ар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми ј |
| знога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасал |
| нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоузд |
| а каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник з |
| пуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и с |
| о би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А |
| ви таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединц |
| и таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог једи |
| , па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по бл |
| , спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а |
| ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стра |
| ци и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица |
| о је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас ј |
| грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим |
| љима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под ту |
| — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чи |
| у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујућ |
| ира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, ма |
| и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та зе |
| ијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и о |
| ен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из м |
| прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што |
| ло мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S |
| у кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материн |
| ростро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник н |
| одитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, |
| острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући и |
| у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и |
| а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да из |
| Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни р |
| звлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од |
| је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима |
| се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару |
| е није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не |
| а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>И |
| ових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему при |
| ве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих |
| ћај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали |
| аредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи |
| {S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p> |
| да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и го |
| су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с о |
| то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и |
| алом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све т |
| трана претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуреч |
| звињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Кр |
| тврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се изви |
| се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забављ |
| их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умр |
| репка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога |
| ећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећ |
| ша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад |
| ножити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни на |
| ме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, т |
| на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају п |
| уми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих и |
| ојих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из |
| ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> |
| није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенер |
| " /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а друг |
| жио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по |
| дио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца ка |
| ећ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Кра |
| страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо |
| бини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити. |
| пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнско |
| јева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио |
| ти.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок |
| n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има |
| и је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, |
| нса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лимен |
| S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју |
| ште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих |
| амрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} |
| кописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће п |
| посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Ка |
| бег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, |
| Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна |
| поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух. |
| тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејан |
| пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу си |
| га па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то |
| мом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и с |
| аму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на |
| ју неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршиј |
| и.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чуј |
| косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и бар |
| ум још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и п |
| а потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лут |
| Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина |
| изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је |
| се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо с |
| предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом |
| земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под теш |
| планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави |
| ечицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с |
| и од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од |
| м на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што |
| они овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — пис |
| шије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек кр |
| и сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно де |
| ан пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратит |
| јем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клат |
| ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да |
| е бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" / |
| бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да |
| е и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ов |
| спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми пока |
| е стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек о |
| нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегор |
| мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати јед |
| p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у |
| ао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде: |
| вара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда но |
| раброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити та |
| ма измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ћ |
| варају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да |
| у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p |
| ћу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бој |
| Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предлож |
| погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они |
| су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај ш |
| од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију |
| атимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шт |
| ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега |
| е.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо |
| их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршиј |
| асио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам с |
| колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици |
| ама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гроб |
| орала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од матер |
| о према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одр |
| ан.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буд |
| ге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb |
| , рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, ал |
| о.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска |
| ; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се друг |
| неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздра |
| њен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја ва |
| небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истин |
| небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, |
| На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар |
| ти.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо |
| е ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они |
| <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасим |
| ајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ до |
| затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о т |
| p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћ |
| ољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, |
| лоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у П |
| један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека |
| ед овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост |
| ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ сти |
| весно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Францу |
| отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду прави |
| и ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапут |
| ало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војни |
| и места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и д |
| онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако и |
| о казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— |
| .{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање каза |
| ао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p |
| ола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без |
| је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду |
| ли кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред се |
| души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости |
| к и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз нек |
| А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, вр |
| је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла сел |
| које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да |
| /head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинил |
| роплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Кале |
| а како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећ |
| ик! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је у |
| ецом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да |
| сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="ch |
| у се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, |
| цем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и по |
| на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то |
| угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва |
| ецу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећи |
| и о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власт |
| >Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тум |
| е.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево ра |
| да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p |
| веним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p |
| ало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, |
| у.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, из |
| ете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p> |
| ед, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам |
| — Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Срби |
| зивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене п |
| аређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је с |
| а и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више осва |
| и си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој О |
| дужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јован |
| цом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њем |
| оље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако прелом |
| е бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, |
| а већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо к |
| ро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; ал |
| ањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искић |
| из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен ч |
| аси дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити миш |
| ју, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни |
| горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Т |
| о да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се |
| ело, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село |
| да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} П |
| ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивља |
| ајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабошт |
| те своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> |
| у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала д |
| ломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дуп |
| S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао |
| буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорас |
| ломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у зе |
| је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове с |
| змеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесе |
| ао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за |
| или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па |
| ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без ја |
| ве ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> |
| ња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са м |
| светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај ба |
| ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у под |
| где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и |
| није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплита |
| у, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту ка |
| е из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини |
| и су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом |
| о те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву |
| био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Др |
| о се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, о |
| ?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војници |
| столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке |
| воју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, по |
| видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студ |
| Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би кр |
| ле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им ки |
| службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега |
| је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну |
| ичати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit=" |
| .{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Вели |
| ичати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда |
| ичати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми |
| овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака |
| где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу |
| кну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч баци |
| ше услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољуб |
| изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те ј |
| > <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су на |
| Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити п |
| росуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне ст |
| беглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун |
| >— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради попр |
| ко се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — |
| ки кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску кап |
| токе која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једв |
| зију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отиша |
| све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Пе |
| ира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остал |
| ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије |
| ка ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генера |
| д наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогн |
| е жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поч |
| иће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би го |
| </p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друм |
| ћ, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га |
| село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> |
| икнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војни |
| <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо |
| е да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од |
| забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући с |
| лнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и д |
| бог страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла |
| те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељ |
| е.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мен |
| После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденк |
| иве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору прима |
| у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписа |
| е и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тре |
| етка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у |
| , врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску |
| ад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која |
| </p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ |
| њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским ле |
| Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! |
| јник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да |
| освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртв |
| уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује ка |
| .{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и јед |
| пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући |
| веним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним муж |
| м.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да |
| ске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од не |
| чени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих |
| се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скрив |
| јвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одст |
| , кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Фериз |
| ћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала |
| уту нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извеш |
| едне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне о |
| ише пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без прос |
| , говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:< |
| алеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је в |
| релећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући |
| танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде |
| књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало ж |
| положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи |
| патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све |
| " /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили |
| авила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као |
| p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вра |
| или или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену н |
| уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један |
| рати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „ |
| кају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о не |
| елеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да пот |
| допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнул |
| рани, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допира |
| аретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слуша |
| пуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Удариш |
| асише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да |
| часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја с |
| ати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у |
| погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као коб |
| м и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напр |
| еограда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српс |
| приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? |
| се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И |
| осле не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала |
| боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће |
| b n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџ |
| смо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је! |
| т непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровиц |
| ма, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши. |
| но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћил |
| и?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе одне |
| Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — |
| ла ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак |
| одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и з |
| ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — о |
| Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митра |
| , биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} А |
| из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајиј |
| у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, мој |
| зио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај |
| ругим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле |
| на, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно |
| рице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су |
| нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француско |
| ви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Уша |
| журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n= |
| е шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожим |
| редују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређе |
| вца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава г |
| слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом |
| реждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} |
| смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећи |
| е стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до вр |
| јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и |
| или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чарш |
| мрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрља |
| која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм заг |
| кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инст |
| ху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе |
| ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то п |
| S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> < |
| им официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу |
| неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у |
| ="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обрати |
| кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту г |
| је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој с |
| е полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почи |
| купштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича как |
| обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује |
| о Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве |
| , осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone |
| официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао св |
| зађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — |
| кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама и |
| n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у |
| поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ з |
| онављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, |
| лазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу |
| ко тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше ка |
| м, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија |
| ају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи н |
| љена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватр |
| е утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са које |
| он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са кор |
| увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога пр |
| су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село |
| а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихов |
| д питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој о |
| еше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> |
| Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киш |
| и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био |
| } Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мај |
| ар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад |
| а чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасил |
| облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми с |
| јио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има |
| сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже |
| поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не н |
| уља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у |
| >— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не |
| > <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе |
| ким документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Мор |
| ећ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потп |
| ада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, ка |
| p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне |
| има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на к |
| го крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да г |
| земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аут |
| "39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шт |
| — Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку |
| , симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} |
| на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душ |
| м послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била |
| ерујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} |
| , други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком гово |
| ишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да поз |
| n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња |
| /p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, ш |
| </p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И |
| штравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} |
| уди Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускок |
| <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио пр |
| у, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; |
| о га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не |
| грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — |
| и, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— К |
| кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа |
| хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места |
| <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче |
| апунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невид |
| едмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу с |
| ће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку нека |
| скошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разнос |
| Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођ |
| није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Пора |
| анској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам |
| а.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Вр |
| е или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме |
| — Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p |
| мо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је |
| лећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам |
| и о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мисл |
| итам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па |
| оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним |
| ов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим |
| а тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један стар |
| чи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као |
| лува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="21 |
| амо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, п |
| ичу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура |
| и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом р |
| знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се ча |
| и и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплака |
| рми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога х |
| утеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе |
| ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фење |
| ле и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да |
| да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по как |
| алеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутн |
| је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, |
| <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила |
| ај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} |
| којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај |
| жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да |
| набду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је |
| а једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је би |
| иче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет она |
| оше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p |
| — Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се |
| шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад |
| >— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа |
| чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје дец |
| да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> < |
| тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је св |
| /head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци! |
| ше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим |
| ћи га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма |
| ројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па |
| вих двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости |
| е.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb |
| из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле |
| одомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског ра |
| а је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана |
| кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Б |
| неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од |
| мо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону |
| зу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са свој |
| и да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која на |
| ој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници |
| д на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме кам |
| једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом се |
| >Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећс |
| као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мор |
| едали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај |
| и сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То ј |
| ророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много |
| елу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она ос |
| их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чинов |
| је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак |
| ум којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту хра |
| а да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер н |
| ире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова |
| „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио |
| манда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да вод |
| ока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</ |
| сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, |
| вани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав ј |
| жио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњ |
| колико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенац |
| оба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље |
| ке тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} |
| заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше от |
| ан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И д |
| војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећ |
| ре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема |
| орби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и д |
| су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном. |
| да и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је |
| судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава ист |
| еника, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана |
| о да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грун |
| дступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегоба |
| једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у |
| догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дардан |
| само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Г |
| но га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа ус |
| тњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило |
| одили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време |
| } Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и поче |
| >Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ват |
| Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуав |
| Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње |
| Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо |
| ен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тач |
| саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече |
| о своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала |
| акву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна о |
| p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда |
| задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја неприја |
| <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена |
| друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају |
| година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не |
| а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно м |
| езнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на св |
| дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче |
| из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на ч |
| гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, |
| са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и |
| некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздан |
| на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонил |
| стирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из о |
| /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S |
| абџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих нов |
| м!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са |
| о гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише |
| се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телегра |
| једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваље |
| а три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској |
| ак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је ч |
| ло.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао |
| е, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" / |
| акалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, |
| а или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува |
| ри.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да |
| има код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p> |
| краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>И |
| ава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула |
| одне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши |
| S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада с |
| рај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="5 |
| у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да |
| Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је |
| атог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p |
| евучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и бац |
| у по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и не |
| продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да |
| о их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем пов |
| Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле би |
| је гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку пр |
| лади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје н |
| аздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је мог |
| ан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечер |
| има а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, г |
| .</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којо |
| а и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S |
| ештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се |
| з ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> |
| , заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од киш |
| обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбор |
| еднога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} |
| поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох н |
| који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из пр |
| а...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могл |
| мо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што см |
| уде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну к |
| који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађу |
| ао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске |
| Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио |
| који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча по |
| еник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао д |
| чу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини |
| са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом и |
| арактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничко |
| зговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb |
| омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава |
| ија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предв |
| о добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Коман |
| е набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се |
| којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу |
| успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражава |
| ало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и на |
| ијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једн |
| у зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи |
| о усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, т |
| уштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве |
| чима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа п |
| е, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама |
| плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим! |
| и остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци поми |
| p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, поја |
| су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу с |
| корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли с |
| то је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно жив |
| , како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да |
| о пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резер |
| по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повред |
| који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавају |
| и ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не |
| ни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и |
| ат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће |
| ре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз гу |
| } Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што |
| pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и |
| све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и др |
| ежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало |
| <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј |
| мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по |
| Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају зв |
| кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123 |
| са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вес |
| то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Ње |
| сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа гра |
| додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само о |
| све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се ид |
| вукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не заус |
| S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ |
| личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанче |
| азноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прођ |
| се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже |
| о је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} |
| ашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кол |
| и рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Исп |
| n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје |
| , заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове |
| дука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико |
| еђу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, |
| седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини |
| али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам ус |
| ла друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај к |
| ребао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, та |
| они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш г |
| Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, ш |
| говој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима ов |
| И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће |
| и официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све пол |
| ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића |
| ту, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а о |
| >— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p |
| их руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би с |
| рате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал |
| ећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу |
| и снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет |
| ије висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па п |
| >— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се |
| <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема |
| на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас га |
| иста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручуј |
| ано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ва |
| ња да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се во |
| ју да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад |
| ош да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Ос |
| елим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад у |
| ражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме д |
| и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ват |
| ак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! |
| <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли |
| ње наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних |
| судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ак |
| з и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима |
| звоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се |
| ?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каб |
| као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед т |
| на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прил |
| је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини на |
| у тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.< |
| , нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати |
| , појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да п |
| као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о нада |
| ланине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, |
| како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била |
| почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, |
| е офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је н |
| настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно |
| подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан бро |
| одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити к |
| епрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и друг |
| ао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у о |
| ва.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту ис |
| не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље |
| ренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна згр |
| ило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наред |
| е кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</ |
| интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав наро |
| дни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чино |
| з куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одо |
| вде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, |
| , док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља |
| /p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости |
| твори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и деб |
| нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што бо |
| њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји |
| же да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под огол |
| дан, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо |
| ала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у гру |
| .{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се г |
| војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она по |
| едадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје бу |
| /p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он |
| и услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и |
| јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и д |
| у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло д |
| Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запит |
| ручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више |
| усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла д |
| ку: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас нап |
| ди се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се нај |
| чно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S |
| то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан |
| да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, п |
| шила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће ост |
| тају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком ј |
| и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се |
| људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар |
| — Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> |
| вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке? |
| пује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципел |
| пором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима |
| утка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о |
| сец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад бу |
| у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим |
| устили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све т |
| их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да ут |
| не које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту с |
| и!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређи |
| упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипа |
| ведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећ |
| ош дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски ко |
| а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману |
| и прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Па |
| чући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капи |
| Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жу |
| p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом б |
| ад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја д |
| говори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетан |
| Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нем |
| — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S |
| о у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> < |
| да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што |
| била сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту дево |
| т остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи |
| устих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или |
| о снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је прв |
| у ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — од |
| остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим |
| више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је |
| пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да с |
| с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— |
| го са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење јед |
| > <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из В |
| дан, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пук |
| настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да са |
| рт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом ко |
| испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дал |
| вља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на |
| је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим |
| , зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитањ |
| брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинам |
| .{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалног |
| угу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" |
| {S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286 |
| аније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му |
| Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми |
| дилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побе |
| ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова го |
| реташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p |
| ле контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму |
| млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо гот |
| и је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин |
| /p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежн |
| тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи ме |
| како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађу |
| ати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави пот |
| арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> |
| Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули |
| нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Б |
| н два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожарев |
| немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље оп |
| чка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад |
| пштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} О |
| грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред |
| ика и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз те |
| то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке св |
| на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војн |
| у да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и |
| ојног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра с |
| } Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хи |
| чно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А на |
| Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијун |
| шњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар |
| ијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе |
| и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није виш |
| дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас из |
| воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског во |
| источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n= |
| већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пр |
| који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен в |
| казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толик |
| сти, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> < |
| за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо |
| год знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га |
| породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружан |
| аву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S |
| извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који |
| и у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а нар |
| већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" |
| ују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с ти |
| српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале з |
| у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и |
| исак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, прежи |
| е окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља за |
| па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад |
| природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом |
| природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и к |
| једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађу |
| а одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> |
| авили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; |
| } За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки ос |
| пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, |
| едно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је с |
| ту, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима |
| ње државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијај |
| азивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном по |
| аве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, |
| о онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које |
| овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, а |
| сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо зашт |
| поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за на |
| Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут |
| астанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S |
| ом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, кој |
| магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред ве |
| е очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за в |
| ио би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријат |
| у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Обла |
| а се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мал |
| и погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљ |
| шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, п |
| е звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете |
| е доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна бриг |
| Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о |
| и старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, |
| {S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, |
| ко не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после |
| е.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола ко |
| есретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са |
| потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута |
| се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су |
| ринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне коли |
| престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници з |
| изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва закло |
| одника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручн |
| а сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред н |
| моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узне |
| <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни в |
| о и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> < |
| ља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погл |
| љена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подн |
| а.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кол |
| то је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у |
| ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео |
| ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војнич |
| ће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненад |
| само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То |
| на, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мис |
| још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа |
| ава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди |
| е нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која |
| њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепози |
| и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива |
| и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролок |
| ежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да |
| раљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као из |
| кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> |
| А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> |
| ласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе |
| еби парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p |
| ушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старос |
| бране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гла |
| могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> |
| — Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и пр |
| — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — |
| ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задр |
| рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!< |
| к, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додад |
| и да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је мој |
| е ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљ |
| ледњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте м |
| и, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда на |
| дрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај д |
| — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — дода |
| дан пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски |
| е његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу |
| ао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вес |
| али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мр |
| и брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење |
| и, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непо |
| и борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код се |
| онт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, к |
| штају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чек |
| бивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити |
| рену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и вој |
| вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p |
| пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари з |
| већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али |
| бима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је |
| е онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Пи |
| доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћол |
| аши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност |
| , питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енг |
| су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је |
| один Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље |
| /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београ |
| и, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољ |
| је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" / |
| , чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли д |
| и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја |
| леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те |
| ека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како ј |
| али са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пр |
| до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један п |
| се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад |
| , подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо |
| ило доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали ра |
| апора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефонист |
| олима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљај |
| ога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико о |
| рај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход. |
| ане а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај д |
| ре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти по |
| ховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да |
| вани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Тр |
| сам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао ј |
| смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, о |
| и је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице |
| том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно ш |
| о уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— |
| но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није |
| Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљено |
| избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младић |
| а и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утв |
| ле боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио н |
| документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пр |
| сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је |
| од Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке цр |
| диска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни к |
| згледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који гру |
| атраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разг |
| лих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и |
| р, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав оф |
| а ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Б |
| се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више |
| аде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад |
| даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити |
| ма појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво |
| ила су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах |
| оји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази м |
| шли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</ |
| изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозеб |
| жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду т |
| вратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, |
| ед коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустри |
| едног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у |
| оре било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких стра |
| И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и и |
| су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја |
| било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких |
| у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију |
| покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна вел |
| ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу |
| ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим |
| над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом и |
| гађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да ј |
| им белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем ула |
| етом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и пре |
| } Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p |
| нини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго |
| ватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш |
| ечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и н |
| низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.< |
| тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од ње |
| дају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и |
| е ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подн |
| пама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, |
| вама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и тел |
| {S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам з |
| мислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се р |
| сту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али од |
| се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једног |
| нем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу д |
| ојима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице |
| а једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде |
| А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори |
| авели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њ |
| } Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} К |
| а подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" |
| рви у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми см |
| а подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико |
| се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати к |
| се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Ми |
| не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбо |
| ажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује |
| по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак |
| хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политич |
| ћи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо |
| погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је тр |
| ју читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не пред |
| који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштрав |
| ивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак |
| ...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено пр |
| ептембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало |
| уга косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон |
| а веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напр |
| емоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се п |
| начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је |
| ором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Н |
| страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од |
| ва и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само |
| смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити. |
| је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> < |
| а је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301 |
| од у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако |
| а их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} |
| иљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што до |
| да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је ал |
| и са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на пут |
| илна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је п |
| коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много стра |
| или се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућ |
| ане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако |
| игла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла са |
| S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране б |
| часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули |
| све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске влас |
| војих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да пре |
| ђ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље |
| глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе |
| почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене |
| значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророч |
| ли мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали см |
| ђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова |
| се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не о |
| као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица |
| је, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb |
| одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан |
| S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забрин |
| раљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очеку |
| ле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас в |
| о.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од |
| — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, ко |
| ојих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заје |
| ћег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољн |
| већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, |
| вљао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да об |
| и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић |
| , оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... с |
| е су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад по |
| етета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве |
| евоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="58 |
| те ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на |
| ајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели |
| <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима |
| ћемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање |
| ма леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људ |
| ом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам |
| > <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све про |
| > <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће по |
| пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> |
| на напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледа |
| ћи о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ват |
| ио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих |
| мљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пеш |
| прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа ка |
| боку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.< |
| је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бр |
| шћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога ф |
| ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја н |
| ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара |
| своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћ |
| о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу оба |
| ична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} |
| кви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на је |
| смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да ни |
| а божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја |
| бију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, ка |
| кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо |
| лаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} |
| е просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су |
| мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, |
| је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација мо |
| ој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају оч |
| е часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена је |
| ознаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</ |
| кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш |
| ица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка |
| p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо |
| својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не о |
| мен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, |
| поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад |
| да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се исто |
| које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Кар |
| ест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам ос |
| лио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губита |
| ледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поуми |
| их њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да |
| инила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као во |
| но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у трен |
| остепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили |
| матрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један з |
| олико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места |
| ла једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је |
| ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n= |
| бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лаган |
| непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинил |
| поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до |
| ри дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола |
| в; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама |
| м пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је т |
| бију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају |
| ној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно ње |
| Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само |
| , али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, м |
| Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад по |
| бу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад < |
| на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити |
| ји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читат |
| е утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и су |
| ика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци |
| } Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код |
| ве!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан |
| то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност |
| аћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, |
| , не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао ч |
| ва прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут |
| у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана |
| кле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се м |
| срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти |
| е и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим |
| тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога маг |
| напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и ра |
| ку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска |
| е ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и |
| а и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Он |
| мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама |
| Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</ |
| ко је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби |
| ле би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауст |
| болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог бо |
| пријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне а |
| ба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавн |
| планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био ка |
| уштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући д |
| ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су пол |
| атељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непр |
| са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батери |
| шавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а |
| мрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога |
| ова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} О |
| , зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога с |
| е Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XI |
| чи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да ј |
| апита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се |
| уше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батериј |
| е овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову бат |
| ти сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачо |
| ена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковников |
| ед нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђако |
| и ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предух |
| чно ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и |
| и али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>У |
| стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај са |
| задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, г |
| ди засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— О |
| и пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо к |
| егову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао ј |
| едстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Ис |
| а и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора с |
| и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како |
| окупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спуст |
| Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окић |
| а крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горо |
| тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пе |
| а севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио св |
| ора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па ј |
| ад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војво |
| и.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p |
| задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су |
| уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока |
| ра напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништ |
| поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи веро |
| одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је б |
| ко зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непри |
| зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује |
| са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу он |
| ође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Дру |
| оће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми о |
| увању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама г |
| желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам ми |
| мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и |
| арош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да ни |
| ад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли ов |
| уда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити бо |
| губили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожед |
| н? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго с |
| све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина |
| жајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиц |
| ећ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија |
| ђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па по |
| ју непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> |
| су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће ма |
| с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао он |
| нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за с |
| даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе |
| ућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војн |
| о свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер |
| а се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко сам |
| а, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У |
| он под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадро |
| пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом |
| кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише б |
| м да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да н |
| ље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За |
| <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се отки |
| на, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вра |
| ава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранит |
| изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио ј |
| терију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај |
| лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет ка |
| а Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закљ |
| шадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по |
| све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не |
| му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својег |
| ло би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење |
| ројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а ох |
| тан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а |
| ко време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти |
| требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и со |
| у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно |
| спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за бате |
| ака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче неп |
| к узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> < |
| е интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они |
| <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде |
| адија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{ |
| их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспе |
| " /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа |
| се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај |
| рци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до |
| ложењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И бор |
| нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу |
| ију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је ос |
| овник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он и |
| траже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковни |
| ку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су |
| ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ |
| буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и с |
| да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђ |
| ма извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно |
| о једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сло |
| онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу |
| атник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се ост |
| јима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњиц |
| апетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауста |
| страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за |
| на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се п |
| на чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — б |
| га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} С |
| ћи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p> |
| је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и к |
| а тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више |
| њених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад д |
| Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један |
| линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као д |
| д би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, |
| већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим з |
| да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што |
| је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај |
| дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомил |
| јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућиц |
| е и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> |
| аркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан ма |
| ерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отв |
| у извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војни |
| удирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веро |
| ознати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавско |
| то тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљени |
| чеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све |
| се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два ко |
| , слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робова |
| а наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арна |
| помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали |
| ову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" / |
| више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер |
| да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада |
| Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освој |
| у артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше |
| престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су |
| и и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појед |
| ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци |
| , топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један. |
| батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне ко |
| S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновц |
| и остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" |
| вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капета |
| ру.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету |
| правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама леб |
| а је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као |
| опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан |
| трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p |
| е своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао |
| војим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујањ |
| ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом |
| већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде |
| но узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можд |
| че нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, |
| <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, |
| ивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, зн |
| а зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен |
| власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња ов |
| ље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лиј |
| е оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љ |
| ешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и |
| циона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје не |
| о исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно |
| могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге |
| ацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да па |
| су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала |
| /p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само т |
| атре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, кој |
| еријал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — |
| ри спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора б |
| би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је вид |
| са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Ј |
| крстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са |
| вих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та с |
| срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава и |
| ко ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те госп |
| .{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се |
| у већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тиц |
| је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене |
| ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе |
| и, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мр |
| ло час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити та |
| е увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још |
| адоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у |
| ги као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <miles |
| S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где |
| ријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су с |
| зило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није униш |
| } И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на |
| Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској р |
| S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова ст |
| <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.< |
| на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још траго |
| ница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се н |
| срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упит |
| рало.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, |
| ренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморн |
| који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом до |
| } Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све о |
| љ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад |
| вих дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре |
| м тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по |
| {S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте об |
| ање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} З |
| но ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући |
| ије било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а к |
| ...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја |
| је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и он |
| орили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљ |
| и својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза ско |
| ама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањ |
| нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе |
| јишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара |
| II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет саста |
| гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ и |
| о је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду дру |
| .{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, ј |
| ија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пре |
| помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанс |
| да поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми |
| и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се успра |
| у ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја не |
| и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не |
| од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њихово |
| орзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само јед |
| х је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} |
| еници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гл |
| децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју |
| оју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, |
| азне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ос |
| који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са б |
| икарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о |
| и по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пр |
| е и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом ули |
| мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморино |
| ле ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и |
| Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и |
| сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме с |
| им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња |
| она можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе |
| очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или мол |
| ано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> |
| у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио |
| Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештен |
| ице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево |
| већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвом |
| тета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друм |
| а наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам о |
| <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећ |
| лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на гр |
| била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је и |
| оју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским |
| де воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове мас |
| и су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb |
| који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се |
| и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима с |
| сном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на |
| аним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови |
| очеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили |
| ачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, |
| дарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена |
| тво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, |
| ор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Та |
| > <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет |
| Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, |
| оложај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} О |
| амим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања |
| ест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише |
| и поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио ос |
| ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p |
| днице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са |
| о мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми ј |
| избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би с |
| сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај |
| пњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, в |
| А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао ју |
| бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — |
| и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на пут |
| х упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да |
| јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиш |
| аната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, |
| из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати д |
| догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацар |
| то.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Та |
| ажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, о |
| ед Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се |
| бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, |
| , водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, |
| p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди д |
| раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из |
| себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам о |
| да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај |
| и.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају |
| } Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и н |
| ћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не ви |
| препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са б |
| ка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у |
| ује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових д |
| је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и трг |
| са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних |
| који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још |
| ази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отр |
| ивоту а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згра |
| :</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте П |
| из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећ |
| ли су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао ј |
| епријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је ј |
| о чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Ниса |
| онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми |
| ти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту ку |
| поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја |
| са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.< |
| су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за |
| брао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње сто |
| и се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму |
| ами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чек |
| p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони |
| ак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња мо |
| еваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских о |
| /p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он |
| них жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у к |
| ош у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постај |
| да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађош |
| едну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што |
| и чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или друг |
| смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја |
| >Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази ми |
| ољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју |
| е друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са ре |
| ашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пре |
| туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невоља |
| инско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико |
| /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двој |
| видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе |
| орчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, н |
| Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички |
| ишине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</ |
| ишине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</ |
| шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већ |
| коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад н |
| ако је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих |
| мо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није |
| т од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, к |
| ретвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дот |
| к му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђе |
| тријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затв |
| мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету |
| "32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и |
| ру поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову соб |
| се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових пом |
| кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} |
| сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се н |
| а, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А са |
| је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише |
| /p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била ду |
| одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су иску |
| " /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива. |
| га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их |
| га не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао |
| ам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било |
| е, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још јед |
| од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа |
| целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, а |
| а синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џе |
| а спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут з |
| ског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пу |
| Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им |
| и се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не б |
| до њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, |
| Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Срби |
| огло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у П |
| погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, из |
| јега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S |
| је газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвоји |
| онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Х |
| е речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбр |
| вара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, |
| друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у дру |
| ло даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива на |
| Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме |
| ком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p> |
| да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рук |
| у?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигл |
| вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо. |
| времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговара |
| ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и |
| емља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и |
| е освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у М |
| су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који |
| м аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси |
| даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осм |
| о није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у |
| оју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље |
| о које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од |
| е и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, с |
| о је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа доб |
| мрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао. |
| диш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само некол |
| ескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се ко |
| о и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и |
| еђе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан |
| знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хт |
| е, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике рас |
| Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, е |
| реживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је |
| за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој |
| не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Ост |
| којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње з |
| ују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озби |
| дим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под г |
| остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S |
| де причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем за |
| никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јада |
| , па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се |
| е овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник |
| јући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... |
| ити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да |
| р он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приган |
| ам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам ост |
| не.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три кра |
| верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, |
| рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> |
| свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изго |
| у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задр |
| ропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се |
| е дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар |
| — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због вој |
| погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо |
| номе камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради |
| Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем |
| га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово с |
| ује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло б |
| о је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио ј |
| оја познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, ко |
| речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши спо |
| што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу уте |
| и један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је о |
| о из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши |
| Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p |
| растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним на |
| једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче |
| , старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати за |
| S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Беогр |
| пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше |
| ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, |
| само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком |
| оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кр |
| — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате! |
| т за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда н |
| ка и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта |
| гарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну |
| граф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је кома |
| ужиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ће |
| и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више |
| .</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за |
| е али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фија |
| ми чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор |
| орбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој |
| учешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели ј |
| виће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окрен |
| е пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напушта |
| /p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казат |
| ослао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би |
| и гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и раз |
| бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То |
| рити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хај |
| право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права т |
| оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком на |
| л не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу! |
| о да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, та |
| штајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изг |
| и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћн |
| риштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да |
| ћи се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајућ |
| икује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па оп |
| ик — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, В |
| обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече там |
| и кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!< |
| љу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прав |
| >— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када |
| , бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у кој |
| е, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су в |
| старићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не |
| S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта |
| ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p> |
| вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само |
| да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опе |
| узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих вол |
| и, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се про |
| ећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна |
| <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем |
| под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} В |
| до! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге к |
| сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и ба |
| а њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба |
| с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето м |
| рили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо |
| трвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам |
| ћи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу |
| етом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Н |
| ство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанств |
| трпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде с |
| едан што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телегра |
| да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу |
| амо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде н |
| p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децо |
| И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и обор |
| че:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Велича |
| о, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Он |
| сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" |
| сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и мла |
| и, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа м |
| "164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, |
| ију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ |
| а сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или |
| шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагив |
| таће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Кичен |
| утрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које ј |
| да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после |
| моћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам мо |
| да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се |
| , сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригам |
| есто од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу |
| с разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих они |
| овор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме |
| м оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи |
| лицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека не |
| ло на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и т |
| ну Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче |
| једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкан |
| , сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да з |
| и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање |
| ља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путе |
| ности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео је |
| еколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да |
| са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступа |
| упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml: |
| хтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје |
| н њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама вл |
| и догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те |
| билази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ват |
| сови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али ве |
| ли у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и |
| један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и по |
| на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају ч |
| да тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрш |
| } Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из |
| би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми н |
| у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога |
| стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће ко |
| м?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је опра |
| ла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима ка |
| се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се раст |
| шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужасн |
| </p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута ј |
| е забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снах |
| дбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катас |
| да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за д |
| а једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет |
| ај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд |
| бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме |
| — Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} |
| ар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ |
| млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разо |
| на ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку |
| вршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве |
| верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то н |
| чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно |
| да нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо к |
| живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је |
| а суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се с |
| воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} |
| јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом |
| он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске ш |
| у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крвав |
| есечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у план |
| ости, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спа |
| рпске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара. |
| адити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на |
| ође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз кој |
| е задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ и |
| е прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били ш |
| {S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb |
| то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, ре |
| нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S |
| <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама по |
| будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у ње |
| на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што ник |
| е у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело с |
| а од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре |
| или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на |
| с, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка |
| се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се ск |
| ојега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буни |
| ћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину об |
| че, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и |
| и од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S |
| то се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је |
| целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, коли |
| већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 сав |
| ак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> |
| Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У јед |
| ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S |
| зника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу |
| љени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледишт |
| о убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела са |
| се неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у |
| але су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо |
| ко сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад са |
| ба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред п |
| тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним |
| Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Ка |
| је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који с |
| ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио за |
| не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, |
| обијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, |
| !</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, |
| дбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некул |
| .{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само м |
| <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>К |
| е бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми |
| од море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун |
| еднога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освој |
| , да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> р |
| и била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла д |
| нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сум |
| еколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћ |
| ла сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души |
| а да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, |
| свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан и |
| села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам ка |
| продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена |
| огле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које |
| догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе |
| Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице к |
| о угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне ц |
| а до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио најв |
| , као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше с |
| еки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и |
| ија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне згра |
| јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опаз |
| но а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједна |
| је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам |
| н, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим |
| оље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних |
| ције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, н |
| и, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина ко |
| скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје |
| рете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! |
| ше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном |
| нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S |
| коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебе |
| лагодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} З |
| у, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред о |
| да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S |
| могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, к |
| и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и једа |
| ице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарама |
| ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, обј |
| тали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели |
| и су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пр |
| и су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пр |
| ло стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрут |
| наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне |
| жи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска |
| је од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број |
| а је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван |
| диш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обм |
| ем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су |
| топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, к |
| <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље |
| ке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нис |
| ила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, у |
| гову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме ниј |
| одавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи |
| ди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли |
| ај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ј |
| S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене п |
| крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто |
| кви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао |
| е у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p |
| една политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве |
| која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекост |
| ну па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице |
| из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у г |
| е на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви |
| а и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У прича |
| фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допира |
| , придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе |
| .{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, |
| ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нис |
| главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, види |
| Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да |
| , од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших пол |
| статке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? |
| колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим |
| о пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих |
| ла дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно поткови |
| е свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси |
| а Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критич |
| ом, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покре |
| м.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као боси |
| нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се д |
| доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, |
| се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо и |
| е нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био са |
| сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до |
| са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друг |
| ећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, |
| што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узв |
| ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} |
| испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ |
| е прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и висо |
| ло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка |
| догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да |
| е једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, о |
| оћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше ста |
| свајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се м |
| већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с врем |
| су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири ф |
| бу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина |
| заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекид |
| да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче к |
| ала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез з |
| војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо |
| о крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад |
| твих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако |
| авши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студе |
| че да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одгов |
| нђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на зе |
| не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно < |
| није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на д |
| /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где |
| нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљ |
| ујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} |
| ја се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{ |
| , и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само |
| е.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разне |
| оји те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш. |
| у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — к |
| е, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим з |
| и.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни јед |
| најући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та |
| .{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској кал |
| је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете |
| озадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па |
| клоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом |
| ћи ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, је |
| ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да неприј |
| ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо |
| обу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће |
| радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под исти |
| икада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, |
| сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре је |
| ротутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се н |
| и у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демо |
| ровели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то на |
| некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку мож |
| а један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан гла |
| гу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и тв |
| <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде |
| ивоту.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кро |
| це подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> |
| слушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их |
| није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све |
| их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се |
| роватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, ник |
| и на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази |
| не поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи в |
| и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову с |
| Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба |
| ени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред |
| храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би |
| ји је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експе |
| и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе ба |
| ова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће |
| } Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се |
| ачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! |
| > <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, кој |
| о о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да м |
| ра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих бриж |
| у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друк |
| а сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела |
| рданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се пр |
| дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пек |
| p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, |
| њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По профе |
| ти на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Скл |
| овој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, биће |
| знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке |
| мбра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути и |
| ред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представља |
| и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увред |
| Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио ј |
| ацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надч |
| твореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рач |
| е.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у п |
| мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо од |
| ла, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањен |
| Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S |
| могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мор |
| њачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогод |
| етиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па з |
| и когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпоче |
| тишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам |
| а, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам |
| азна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела с |
| а ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је |
| обдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да |
| нате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p |
| да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негд |
| о пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од |
| е ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туд |
| умом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло |
| е:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у |
| више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ног |
| е о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала |
| 06" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго |
| ишта није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округа |
| ели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну |
| нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што п |
| фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са веро |
| 206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Ми |
| њерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво с |
| волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како ум |
| име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога |
| дило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много с |
| ј сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> < |
| {S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре. |
| >— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дво |
| а виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p |
| их муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који ј |
| њати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижа |
| , који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Срби |
| која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна |
| ром Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута. |
| ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрх |
| .</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћ |
| и тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону |
| кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> |
| олази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који |
| вршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је |
| то се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можд |
| говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа |
| на ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана |
| риштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на пла |
| погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима. |
| рије заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све в |
| овима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола и |
| као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изг |
| умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер јо |
| т — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, |
| ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} |
| утрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник д |
| ам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од |
| којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутај |
| мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају нач |
| станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p> |
| рштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, |
| е пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>П |
| ске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.< |
| и се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниж |
| рату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и јо |
| Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на б |
| } У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нов |
| ни чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу |
| и речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} По |
| при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине |
| или су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан ј |
| омашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко |
| очетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдел |
| један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили |
| ин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће |
| ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавал |
| нђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за с |
| опови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао н |
| у, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, |
| вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђо |
| ла непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако не |
| ривидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле с |
| угој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица кој |
| диривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако р |
| ибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда |
| чин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику на |
| ставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла своји |
| , да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, |
| ао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима |
| нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећ |
| ацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког |
| она један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропус |
| и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо |
| тине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју |
| S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло поп |
| уздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста |
| планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахра |
| болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и |
| величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставит |
| ем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n |
| не породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб |
| гао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за ле |
| ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на |
| као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под |
| велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{ |
| крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извиру |
| е и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде |
| де, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник |
| е искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима |
| оста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али |
| рој војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је и |
| а братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво |
| се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породиц |
| ; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске |
| </p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два т |
| го из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, |
| њавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те по |
| иђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе |
| Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, |
| овник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би по |
| све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — п |
| релетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, |
| говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где |
| ресујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш со |
| {S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи с |
| задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био |
| је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не |
| м! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и |
| е надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Срб |
| зда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} |
| — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено он |
| ичање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто с |
| кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела |
| твен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гом |
| Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и д |
| је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би др |
| едовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, с |
| ђеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда |
| све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти б |
| утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у св |
| дбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам |
| су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ п |
| оче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за |
| е капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се го |
| поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали |
| старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобра |
| ори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе би |
| у сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни ауто |
| ку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као о |
| и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призр |
| за које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасно |
| <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у ок |
| утала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тр |
| вући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође нек |
| умем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико |
| имо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи |
| де, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367 |
| <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— |
| о упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана |
| орака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу т |
| шло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не |
| и? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да |
| де, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од |
| оз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из ст |
| има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> |
| вог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само на |
| а да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> |
| икад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти ка |
| и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана дон |
| и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећ |
| етник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране |
| p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике |
| сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежн |
| ла и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и храни |
| чну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек пол |
| <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више з |
| </p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви уда |
| Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се ни |
| аћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> < |
| зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим са |
| Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесе |
| ијске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу тр |
| ожице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори к |
| е да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измак |
| вољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или упр |
| ар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама зва |
| аја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељск |
| сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под ма |
| ти га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салути |
| у, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа једа |
| челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто ме |
| а су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође |
| азивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је |
| и последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гом |
| ешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морам |
| решницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подме |
| ем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако т |
| ге ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико и |
| пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и |
| на на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ г |
| Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и |
| гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени жи |
| а такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где |
| нинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb |
| љда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже |
| омили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време расп |
| ле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — уте |
| ојој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска |
| па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пу |
| исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се |
| b n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви |
| у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— |
| ругу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао дру |
| и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војво |
| ба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине |
| то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко д |
| е друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут |
| S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Ср |
| потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, да |
| а понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који с |
| ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је н |
| сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни диг |
| p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, |
| , учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, |
| очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз |
| од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу |
| е се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у К |
| ароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не остане |
| ти као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за мес |
| /p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потреб |
| ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а |
| шан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако |
| да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветст |
| идео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је |
| та, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" |
| p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њи |
| ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће ј |
| е мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од вр |
| ру мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и оти |
| пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит |
| рану, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица |
| аве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у ка |
| , Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па о |
| тонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све ст |
| ! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина ку |
| ци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и с |
| о даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио |
| кама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слуша |
| се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лага |
| знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вел |
| е земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{ |
| <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грк |
| е како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у |
| ове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су поче |
| го последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећуј |
| младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао |
| ци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, |
| а водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорим |
| у и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће в |
| о перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и а |
| уму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као |
| у се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искр |
| екивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — У |
| а без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жал |
| о над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку |
| дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, ко |
| сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм |
| отпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капе |
| тио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако |
| о ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у о |
| .{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, |
| ти.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изм |
| ли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Н |
| е повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умир |
| „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не б |
| оји није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— |
| ом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле |
| ико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви ле |
| 52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само и |
| дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око с |
| де која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улиц |
| ћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, |
| ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнут |
| пеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма је |
| подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Кома |
| > <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спав |
| упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било |
| јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас то |
| се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што |
| цу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке |
| игде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнин |
| зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, ис |
| е да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пр |
| на хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао |
| имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је |
| лога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад с |
| па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и п |
| /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у |
| а давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ћ |
| вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш |
| није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Зн |
| Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је |
| ли Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овч |
| ија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава |
| ожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ т |
| о ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, пре |
| то је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да |
| могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин |
| е ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који |
| а сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пењ |
| д постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом з |
| пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на |
| е погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе те |
| змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још |
| као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обз |
| уму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва зап |
| белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну застав |
| те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигар |
| .{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко |
| бије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те сток |
| тле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и ср |
| ијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шап |
| ризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако ист |
| а из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а |
| ли ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и т |
| знати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и ниј |
| седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они с |
| немогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сва |
| је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Нем |
| српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, х |
| чемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору |
| по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини проз |
| цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш |
| естит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад |
| ласт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој |
| е која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војс |
| ли верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p |
| о се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које дру |
| нег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не в |
| оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носи |
| и предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како |
| че да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пу |
| ео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очек |
| ња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под |
| жећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из |
| значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, |
| ићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су м |
| многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не |
| и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен |
| евима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питањ |
| без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, т |
| а није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ |
| } Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога |
| а се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретн |
| арог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на |
| ила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш кол |
| и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, ш |
| потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у руп |
| уће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво |
| } У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да |
| ена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе трену |
| n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели ста |
| мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно |
| диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наре |
| >— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми в |
| о потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у гл |
| о неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колик |
| а купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хле |
| о је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</ |
| јевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Кру |
| зивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову |
| нину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су |
| , тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо кв |
| и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је крену |
| и су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као |
| ји од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни уте |
| руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам |
| зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако |
| одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахра |
| их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај д |
| оле нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је |
| е већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> |
| ујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне т |
| ати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијс |
| ке пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће |
| е вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за оп |
| раћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака у |
| озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућ |
| тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и |
| а своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећав |
| , догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb |
| води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ |
| мрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, оног |
| е и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је п |
| и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који |
| нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} До |
| и, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све |
| нама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских ко |
| којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неко |
| опља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобр |
| ућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливад |
| !“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрај |
| д је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> |
| крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товар |
| апао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваки |
| ру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дип |
| <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, пов |
| ледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се |
| спа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> |
| опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред |
| /head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Вол |
| циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим са |
| о тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, неп |
| и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко р |
| ма, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на |
| ре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам |
| трашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и смет |
| дом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди при |
| ровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, бориће |
| ира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те |
| убитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последњ |
| да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у ко |
| ст, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јав |
| и.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{ |
| жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које |
| воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђу |
| а тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који |
| налазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — |
| оље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само |
| је је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забаче |
| м учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без ве |
| их избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубр |
| ски рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим |
| рска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему ч |
| су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку |
| а нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку п |
| иноћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов и |
| ла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и т |
| н проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које |
| !“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо |
| ја.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове |
| год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо |
| ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скор |
| S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучи |
| сам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{ |
| иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођ |
| енутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештен |
| ну дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми |
| наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихов |
| имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење |
| аванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска |
| а ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те |
| то сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је |
| егов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра |
| ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац |
| И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну |
| оњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на друг |
| првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики |
| Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па |
| оји су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријате |
| на ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, |
| <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и |
| и један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу ко |
| час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе пла |
| бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуи |
| о сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имал |
| . — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с н |
| е давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним |
| неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непр |
| ања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигар |
| >— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слав |
| ли га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већ |
| а јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила н |
| се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су |
| а бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> |
| ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућ |
| } У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она л |
| Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само н |
| .</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како |
| ли бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами с |
| табла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чисти |
| а и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је |
| ц тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. |
| а што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, исп |
| љајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: |
| ада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну |
| две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, кој |
| ва и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од |
| ежите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам |
| о мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је |
| ј је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег |
| по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође |
| са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица |
| већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друм |
| воју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисл |
| а овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те суз |
| још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се зб |
| тра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, |
| ило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у |
| ењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и з |
| дићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је ње |
| чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да |
| дрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па |
| ти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш исп |
| и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топ |
| на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава |
| тари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испун |
| и се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А |
| је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше |
| на одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће с |
| крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштов |
| што, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему прим |
| изрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мрт |
| а све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај |
| тављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца сл |
| оде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасно |
| а сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пу |
| могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „ |
| домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћ |
| — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овд |
| ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихват |
| јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно |
| тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми |
| провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења |
| збуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} |
| ерен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га |
| p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца за |
| ојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> < |
| и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог |
| и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> |
| ик благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> < |
| да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p |
| се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Г |
| л опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и |
| <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p |
| моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао |
| те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очиј |
| ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ как |
| жне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само |
| ам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на |
| ене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и |
| рац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију |
| је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, |
| ћао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, в |
| Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причи |
| а или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које |
| {S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у |
| чку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици |
| је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога ср |
| ерити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да |
| предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било |
| нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трча |
| било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више п |
| мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и |
| види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују све |
| о и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, о |
| е речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један п |
| крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у сл |
| S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што с |
| о било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој ну |
| и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка |
| рете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у бл |
| или.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушил |
| примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам |
| а памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, ка |
| болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми |
| твих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — д |
| коме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На |
| знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљи |
| у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава |
| ш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све |
| оворим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дан |
| ве је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш кра |
| о за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, г |
| учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину.. |
| е воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та |
| ва батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу |
| .</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</ |
| где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене. |
| откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је д |
| изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> |
| а.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на |
| елу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на т |
| његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, |
| е ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, пр |
| е још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој |
| ма који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да с |
| его контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: мо |
| оран, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} |
| га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> |
| е у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} |
| ље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не |
| ло умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао |
| вица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хте |
| м батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напр |
| Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао |
| да нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, |
| д Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишко |
| м што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном гра |
| непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе |
| асвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје по |
| јно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бриго |
| и уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је освет |
| е је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту |
| нала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} О |
| код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb |
| а није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште је |
| код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила са |
| апће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим и |
| смо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мр |
| оја су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се |
| покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — д |
| м казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не |
| е један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и оче |
| ила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањ |
| нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики на |
| е, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и |
| м за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате |
| некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвид |
| , кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање. |
| ше сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке |
| оду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамн |
| ини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан |
| без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земљ |
| ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако н |
| зо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве у |
| канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се |
| се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцња |
| користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Ф |
| {S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из К |
| а би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао пос |
| х скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, в |
| ули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би мо |
| јнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, |
| којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, |
| разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се реч |
| } Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, |
| пет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом |
| д новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме |
| тога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд и |
| је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по |
| наца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за с |
| ада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако с |
| те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ћ |
| ларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо |
| и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробави |
| тепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико ни |
| ћство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наред |
| цима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од свак |
| перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном |
| иле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушиц |
| ај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, |
| често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је |
| знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама |
| p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се |
| акаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуд |
| и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, |
| лина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако |
| е сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да |
| има гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика уж |
| ковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогу |
| ручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb |
| руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе попл |
| нади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од киш |
| а сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој |
| мети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко |
| тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас д |
| поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и вели |
| чу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по п |
| ива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обој |
| рили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} |
| и децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подр |
| о дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: |
| ог рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све свој |
| ти у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У |
| шавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка |
| ан део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала з |
| у наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део б |
| једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то |
| ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, |
| орила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планин |
| сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини |
| p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи |
| ај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је влада |
| е топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије |
| у тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи к |
| почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у сво |
| жна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и с |
| це и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се х |
| n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и |
| ка.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ т |
| I</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити |
| ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разу |
| ву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад |
| д Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он |
| наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или ко |
| оже да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенел |
| држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и а |
| е светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солу |
| иши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и реше |
| ише застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била |
| зочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек в |
| се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим с |
| а и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се до |
| е више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хо |
| општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале. |
| атељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о слав |
| захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је из |
| одлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо |
| што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирал |
| не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце |
| ојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да |
| и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја нео |
| тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао |
| и, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима с |
| слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних же |
| говарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају |
| гога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно |
| је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су т |
| ари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га п |
| а бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој п |
| оп; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао ј |
| у, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву с |
| жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Сва |
| е до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под терет |
| гари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, дод |
| вом охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која |
| </p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку |
| ао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилиц |
| с: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте. |
| ивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госп |
| ијатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити п |
| њажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео ј |
| та из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми ка |
| ели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћишт |
| n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и бл |
| м у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S |
| сати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српск |
| пице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити о |
| бојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у с |
| /p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — |
| ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље |
| ве.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Ли |
| ла, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а |
| одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и савето |
| даја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ва |
| слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како |
| а, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две т |
| идеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу |
| није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби |
| и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и |
| нском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци |
| није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али |
| ара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њ |
| них министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је при |
| Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге |
| м и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку д |
| питао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планин |
| су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потис |
| батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души |
| опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по ј |
| међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске |
| удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мрт |
| подин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се |
| да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души не |
| ла сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе н |
| о допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један |
| која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен |
| се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И |
| ољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и оз |
| и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео |
| дморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под је |
| ла испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с деч |
| ки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовни |
| оћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла |
| ислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни ми |
| и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ |
| Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сиром |
| оји су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка цен |
| оноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близи |
| p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећи |
| ила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао |
| ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он |
| доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер |
| p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај послед |
| му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо п |
| и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушиј |
| отресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој с |
| зор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице |
| ову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибиј |
| ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да |
| увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештен |
| га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
| аква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телегра |
| ице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, |
| ли што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо |
| о све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о |
| је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове баб |
| ле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим |
| аредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији пр |
| ећ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски тел |
| туд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздањ |
| је знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да |
| силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потера |
| уке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознат |
| се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим |
| ем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ев |
| наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не |
| уација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена |
| ље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су |
| пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезн |
| све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у сел |
| и завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико о |
| небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помиш |
| свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На п |
| ивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још |
| Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало |
| нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређ |
| ије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо |
| одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало |
| а вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр п |
| пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан |
| бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један |
| p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, |
| чке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појав |
| шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб. |
| увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге дово |
| а и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" |
| јска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ |
| би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци |
| ивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших |
| и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више бо |
| омили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буд |
| на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени пришт |
| ш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, кој |
| су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? |
| <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У При |
| све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би |
| ај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, к |
| машаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабски |
| , те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; пом |
| ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" |
| та вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решен |
| мњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска |
| сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Влад |
| јим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крај |
| век нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је |
| вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја слика |
| ли сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, не |
| {S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет п |
| дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је |
| екну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>О |
| одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу |
| ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић |
| Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се |
| казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јо |
| мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето |
| кнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то |
| у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би |
| тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе пре |
| бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Б |
| ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је |
| p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Пр |
| орела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила р |
| ици на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли |
| а и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су с |
| з дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стре |
| по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="13 |
| гунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магациним |
| , своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уц |
| им били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Ч |
| ка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој |
| е, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нест |
| а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затеч |
| огао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није |
| ењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он у |
| ме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађ |
| ословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у |
| пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то ни |
| нова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих |
| тку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци |
| ри и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да че |
| раху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, |
| напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да п |
| .{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихо |
| надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба |
| на нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама |
| а народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n |
| помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> на |
| киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Кад |
| pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад |
| енберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци нос |
| а у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по к |
| ћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно |
| ико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да ј |
| слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били |
| ојавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угуш |
| а.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очим |
| ојнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћ |
| ламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту ј |
| ога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне ул |
| е да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће |
| руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче |
| — Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! |
| .{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода |
| не почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамље |
| ши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико д |
| Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу |
| у?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, са |
| рави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с о |
| ријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да |
| — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одго |
| p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број т |
| ова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за соб |
| ли да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опе |
| ама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено к |
| одне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од П |
| иша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани о |
| одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, |
| спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n=" |
| даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просу |
| ане.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагл |
| тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли |
| и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S |
| олицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— А |
| пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећа |
| ди, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, сто |
| оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и |
| а до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је |
| без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим |
| оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом с |
| ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена и |
| познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се |
| их речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и п |
| настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам |
| олазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао |
| ше за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала |
| у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиш |
| ао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о ме |
| виту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако |
| олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно о |
| Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} |
| ети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора |
| они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то |
| адах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши о |
| дим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мис |
| ни, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препи |
| стријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрен |
| , као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно |
| чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ће |
| раља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана д |
| ка и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Крун |
| д ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхт |
| не, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу по |
| тала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године |
| е ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да |
| чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мо |
| се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> < |
| сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето |
| е у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опе |
| леда, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине |
| те за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајућ |
| јно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само |
| ла тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ с |
| ови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратим |
| орио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p> |
| .{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људ |
| морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа |
| ли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да |
| "subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска ј |
| ом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Ч |
| можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је т |
| нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и ст |
| редовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. |
| и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, послед |
| пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да п |
| ка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни |
| носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од дв |
| пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој к |
| о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање. |
| тало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и нај |
| дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упуст |
| од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури |
| оја сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сат |
| већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће |
| вице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај ма |
| па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде |
| цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најз |
| га несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих |
| е да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Р |
| њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој профе |
| знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је куманов |
| тигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И с |
| му сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и |
| падају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуш |
| о према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> < |
| међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све |
| и.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више |
| још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не вер |
| ојим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбр |
| шњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је |
| Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових |
| у; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће зат |
| то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растан |
| из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога |
| као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и |
| ановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда |
| повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век |
| аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да |
| а три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову а |
| додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на |
| од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма |
| аго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши о |
| у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та |
| а покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна з |
| ичином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ до |
| а су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви |
| ја од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под тер |
| и се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири д |
| сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљев |
| елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} |
| никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и приј |
| м колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амов |
| аведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради кој |
| ико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то по |
| и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гавр |
| није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о том |
| орили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу |
| ко није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поч |
| тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом реч |
| столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни |
| > <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, |
| ли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} |
| оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и саче |
| а мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не пог |
| неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на њего |
| лих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, дец |
| {S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад с |
| бове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немо |
| аступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном р |
| b n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се с |
| а од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт п |
| о поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило неп |
| ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ј |
| аћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бри |
| а ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за |
| е нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, |
| воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кол |
| ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у ов |
| о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска пом |
| је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> < |
| двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није |
| доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић |
| трали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио д |
| необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила |
| апуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за |
| ло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} П |
| тру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела |
| Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те гд |
| нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чуј |
| носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и |
| ; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, се |
| орило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више |
| Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пос |
| ве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико |
| им су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се |
| о, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису инт |
| лако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писа |
| т ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са про |
| во опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју К |
| ре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и је |
| або сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад |
| забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазар |
| виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са |
| таџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда о |
| ама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији |
| ајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Ра |
| ео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и нава |
| еко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то |
| ви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? |
| аје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему ми |
| ати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — |
| а ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма к |
| дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан |
| наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и но |
| је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, |
| нат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p |
| који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране |
| кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринут |
| обом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти |
| ило да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ |
| су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у |
| еба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да каже |
| на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Г |
| ос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гр |
| а и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један |
| акве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њи |
| ици нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Јед |
| а ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До При |
| , пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, |
| досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас |
| жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта з |
| ет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи с |
| Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, т |
| нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, |
| на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој |
| вне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још о |
| свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених |
| де ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за |
| > <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, ка |
| не провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чи |
| дост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мис |
| рска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави ско |
| а, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одист |
| уди се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је |
| по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На |
| ђена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема |
| и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју |
| могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна с |
| ити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његов |
| Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и |
| урака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— |
| нављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега |
| препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети н |
| ам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља |
| у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; н |
| и смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме бол |
| у кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао |
| еле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама |
| војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво ј |
| . „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} |
| раги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ак |
| у од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да с |
| цима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамн |
| лило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни |
| ве из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, препл |
| груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке д |
| и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и наста |
| крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио |
| део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} |
| и сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, св |
| атре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам се |
| није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она ду |
| рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и |
| урио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што некол |
| /p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и |
| и не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су |
| а, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од д |
| анду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Ру |
| а коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се с |
| кога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао с |
| је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</ |
| ну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штал |
| о је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у јед |
| <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{ |
| зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном |
| ти на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Тол |
| из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и |
| А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ћ |
| тоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — д |
| ше од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори |
| х сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламе |
| ла не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, ка |
| азале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, је |
| не, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у |
| толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почист |
| е усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му |
| одавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</ |
| а узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли г |
| е претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да |
| .{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи |
| на, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори вр |
| >Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам |
| анину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила |
| </p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава прибл |
| не јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у |
| а, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад |
| и дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> с |
| орити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам |
| дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ са |
| це.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитива |
| S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали друг |
| погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија п |
| нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но са |
| упана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту |
| сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат |
| чише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болесни |
| па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час па |
| м.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом |
| онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер |
| , допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се |
| окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренут |
| рим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <p |
| сећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и такв |
| о а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га вид |
| али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам д |
| преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мисли |
| ом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S |
| ке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обз |
| е главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи свој |
| у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{ |
| ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не |
| има колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим ду |
| ришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље |
| и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати |
| >Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.< |
| <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, м |
| у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама настав |
| аши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да веруј |
| обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, |
| јку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било |
| ањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толик |
| тпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и |
| лакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на вел |
| једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} П |
| ле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војн |
| а, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војск |
| ањава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, ш |
| којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један |
| и пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао |
| на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио |
| е највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="4 |
| ну, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} |
| диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је м |
| уковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевск |
| тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим к |
| д бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арна |
| <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани подн |
| е евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, не |
| > <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рек |
| врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај! |
| и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче |
| о мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бди |
| ло и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила она |
| пио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ј |
| p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге н |
| поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никог |
| ље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у том |
| , дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчи |
| ј страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не |
| } Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб. |
| е разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би с |
| еко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Пл |
| стави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све бо |
| <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију д |
| у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер з |
| их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога |
| ко још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао б |
| , и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на пр |
| или у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није дол |
| рена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало |
| едићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за на |
| и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наш |
| језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! |
| она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчове |
| је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у д |
| сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак |
| Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак |
| е и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју |
| ост.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми јед |
| их речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повра |
| или.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се раз |
| ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пре |
| ни, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треб |
| И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n |
| </p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја |
| беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице |
| својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у ово |
| ичарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишл |
| а сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Је |
| .. шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити к |
| читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона |
| астаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бит |
| м тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми с |
| усто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Зам |
| е сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могл |
| р шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слуш |
| вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мех |
| цала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да |
| у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осети |
| диних села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов |
| ебеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима |
| а.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању |
| ..</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb |
| етку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда |
| {S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, |
| овори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — до |
| е прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— |
| или су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и д |
| ако ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пр |
| ма, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагл |
| егде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате |
| ац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше |
| .{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Ни |
| тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и у |
| о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу |
| е сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећ |
| рала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматр |
| ника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се |
| али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче |
| и шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више |
| а те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — реко |
| гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено |
| иле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n |
| је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу ниса |
| /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернират |
| спитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи |
| у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb |
| покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, с |
| нам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то |
| ожда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у |
| сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, |
| Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залог |
| м шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај |
| на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу |
| ију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих пито |
| овима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сван |
| и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, |
| да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо |
| дом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} |
| а бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам |
| ам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад им |
| ојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да |
| еног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучи |
| од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме |
| ку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио дату |
| утила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда |
| е почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком |
| да.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам |
| аму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе |
| а сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за бо |
| и би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ј |
| у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле њ |
| није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не зн |
| иво настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља |
| да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо |
| охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у |
| ва још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се |
| јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да ј |
| што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа |
| {S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље л |
| не очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" / |
| а?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, ни |
| апије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбра |
| дговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у с |
| а за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна |
| аче много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то |
| ско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p |
| , да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре ус |
| еш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба ј |
| м први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку |
| д како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао |
| , и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>О |
| о су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, |
| умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал ш |
| несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и |
| ... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.< |
| у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога |
| десет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао дв |
| Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам р |
| и су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима своји |
| <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> < |
| И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све |
| ре, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у м |
| у своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са своји |
| а?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи о |
| етила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, |
| светљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и д |
| добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као |
| је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се пр |
| з капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је по |
| у мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, с |
| ицу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и |
| не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним в |
| вом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима к |
| ли можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то н |
| је га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, к |
| а равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, |
| аљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње |
| ој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један к |
| спаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручи |
| оки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су о |
| народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли |
| киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући с |
| , афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> |
| Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош |
| ога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је на |
| х стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још |
| на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вр |
| ге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали |
| непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко |
| нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да |
| акше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готов |
| дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са |
| .</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе р |
| а му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијен |
| Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам пом |
| пасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај н |
| шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, к |
| ици Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману с |
| повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад те |
| а.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па ос |
| } Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робо |
| језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један |
| — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, гото |
| <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} |
| нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је п |
| колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да |
| љу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С |
| е, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Верова |
| јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} |
| ковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— П |
| ..</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, д |
| ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције |
| и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се врат |
| ћи срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена |
| ко их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, |
| ма, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кре |
| варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утех |
| наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани о |
| ожемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца пр |
| бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— |
| али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте |
| ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко у |
| великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита |
| сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— |
| е буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да с |
| зговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се св |
| војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску пал |
| S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други ч |
| болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једно |
| само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио с |
| Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за |
| е!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стр |
| су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио |
| овита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни во |
| косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, ко |
| ке војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплави |
| који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, обја |
| ање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не |
| , што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и о |
| ису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб сам |
| ароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пус |
| дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намер |
| , који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави |
| атиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују ви |
| у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала вош |
| {S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико |
| ги.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама вид |
| вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би |
| сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу д |
| p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се б |
| додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако |
| Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — је |
| ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чуват |
| промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчан |
| Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још јед |
| {S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велик |
| — Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа на |
| ај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је |
| а разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво об |
| ку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та |
| гли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезни |
| е или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах |
| и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима пон |
| е хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и ж |
| ноги дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натов |
| Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели |
| е стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појед |
| бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их |
| акону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, там |
| жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћ |
| све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу до |
| лом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било |
| икала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</ |
| че и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим то |
| воје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <p |
| ни; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их по |
| ако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можд |
| {S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n |
| централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошк |
| ше није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, |
| лука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> |
| али су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{ |
| чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој |
| и над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било |
| ом спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, |
| пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не |
| ре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од он |
| кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волов |
| да стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали |
| рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ м |
| ама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме |
| али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су би |
| та сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници |
| за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и |
| д дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о |
| хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} |
| и, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег оста |
| о подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене ко |
| пама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе |
| и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који с |
| нас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали |
| ају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Про |
| и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек |
| већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре |
| ене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.< |
| сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима п |
| Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве к |
| > <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да |
| смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост св |
| ици, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијс |
| о нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је |
| но Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, |
| .{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе |
| како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу с |
| Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци |
| Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом ко |
| наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њим |
| лице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на |
| је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у о |
| S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и |
| ли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет по |
| преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Та |
| сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет с |
| квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајев |
| , људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војск |
| ета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p |
| ицима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, мо |
| p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремај |
| повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разго |
| је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе д |
| хићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне к |
| , па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „ |
| буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини |
| рај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разго |
| гли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> < |
| иштва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се |
| ила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до |
| те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затек |
| .{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом нала |
| а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила к |
| а бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех дец |
| слим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме пут |
| окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одг |
| а дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протума |
| и пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не види |
| дару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред ис |
| и је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{ |
| старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се с |
| , нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор |
| љ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год |
| ити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугар |
| Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, к |
| корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, |
| са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, н |
| стељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се |
| еће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.< |
| лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би вре |
| први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно промени |
| ти.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зо |
| ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелиц |
| пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, зна |
| воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше м |
| наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то |
| оспође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место |
| сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма |
| те а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S |
| мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</ |
| чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут |
| кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по |
| и кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све ј |
| орено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату је |
| >— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само |
| нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо в |
| згледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собо |
| рак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одг |
| Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту ј |
| крипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уо |
| о су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је та |
| вати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, ни |
| чан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко м |
| ам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ |
| има некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наре |
| де, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам им |
| су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике |
| рхива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи |
| му, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да про |
| је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здр |
| тоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, |
| ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздв |
| <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве. |
| само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадош |
| оже мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био не |
| отиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре |
| мрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p |
| кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се |
| једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја доб |
| а имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тр |
| су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извла |
| зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; сва |
| просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просја |
| аријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објасн |
| рило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу |
| а провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како т |
| ајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедн |
| и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету буг |
| } Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да с |
| и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше н |
| /p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — нас |
| богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових |
| не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол је |
| слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам |
| о да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не вод |
| .{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме |
| , у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> |
| бавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад |
| а.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве с |
| Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војни |
| огим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео |
| елеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун |
| ту, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — |
| дамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала н |
| агрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до кој |
| ица.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима |
| ледње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И |
| а.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу оп |
| ло.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допи |
| цају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дот |
| мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка н |
| а се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо ста |
| Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким |
| n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема |
| ција нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новос |
| а у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Стр |
| лу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и |
| емонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гра |
| ио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље ср |
| и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам п |
| м консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да |
| пусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећ |
| о често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из |
| да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зн |
| бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n |
| тигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Срби |
| Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам ка |
| <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А |
| авезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из |
| даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо в |
| ајкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да ј |
| ља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла јо |
| ча:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и |
| грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но шт |
| зменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га |
| ји су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се чо |
| теже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне |
| тавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером |
| љи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима |
| мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само |
| p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на п |
| 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у |
| и из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену |
| а државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом остав |
| савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Фран |
| орска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај го |
| реокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се |
| а код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} |
| Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други о |
| п официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе |
| да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још |
| етати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану. |
| Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и с |
| пора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је ниш |
| ебро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али ј |
| е <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу и |
| на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p |
| наву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетел |
| ора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} |
| разумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти С |
| чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговц |
| да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутро |
| ко 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да п |
| докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и ниш |
| у, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај те |
| три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час |
| икој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко |
| n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту д |
| вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж |
| довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство |
| то се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са |
| одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници в |
| стави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призр |
| дају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста |
| ђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомил |
| рести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и ф |
| властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су д |
| добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега |
| а је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говор |
| њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат |
| и јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља о |
| к душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умири |
| ико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутил |
| треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, |
| смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{ |
| и став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који ни |
| </p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклони |
| био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} На |
| ада се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> |
| самљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не се |
| м увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могл |
| јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу |
| на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој |
| укобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим прав |
| али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а с |
| који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се освет |
| етресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, |
| је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили |
| тај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без |
| већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу |
| езничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север |
| и помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо |
| рисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} |
| ваш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао м |
| ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у ко |
| света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде гру |
| разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код |
| није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако ја |
| звлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ |
| па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру о |
| и жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не |
| а и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили |
| итања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и |
| м се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтев |
| ам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо |
| нда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекива |
| ћом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мисл |
| је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, нап |
| > <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прош |
| дело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је |
| ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Н |
| <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је мож |
| а и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбољ |
| сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болн |
| </p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{ |
| мео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно |
| ?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинациј |
| е у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи |
| туације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом о |
| ланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија |
| ас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ва |
| азнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, а |
| вори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избре |
| /p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви ве |
| го још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, а |
| тварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољ |
| .{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Ж |
| воме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — |
| ен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} |
| срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред |
| </p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрет |
| ште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било |
| че.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је крену |
| је — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите |
| ници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ни |
| вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, к |
| добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак с |
| а кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— |
| S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, |
| т материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад |
| неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па дод |
| ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, П |
| и онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — за |
| су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се п |
| наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> |
| али сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевц |
| рош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и н |
| јој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим |
| , негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам с |
| во важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову с |
| Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поу |
| једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од |
| споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од |
| азивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било м |
| н дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јав |
| а у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p> |
| и Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и мла |
| об, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, |
| итивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој у |
| , могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— |
| решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац |
| му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрс |
| им па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу кра |
| им кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опт |
| ија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама че |
| те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> |
| ам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну |
| историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је при |
| ци а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се саб |
| оме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не |
| одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попа |
| ује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, ко |
| седи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских |
| ба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p> |
| уација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски е |
| кву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збо |
| е, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикован |
| љанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који с |
| .{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су |
| пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да |
| ше суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстарије |
| викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе |
| Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево врат |
| деоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то |
| е наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретат |
| у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајс |
| не више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што ка |
| пазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило с |
| д њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели |
| ијатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јо |
| Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је им |
| ову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска кр |
| еље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а |
| ти најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна вр |
| и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за |
| љска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном з |
| после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити та |
| д глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, К |
| к кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољев |
| ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке |
| дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који |
| p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између |
| м себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника |
| p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора поп |
| ао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога |
| пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" / |
| да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Спор |
| односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме такв |
| којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кл |
| којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, п |
| уђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="ch |
| идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајн |
| се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђе |
| , под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метох |
| ој престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није прв |
| кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Др |
| стио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршум |
| ге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ с |
| тво небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном |
| што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да п |
| , којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, |
| адирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>П |
| Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, |
| > <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна с |
| кнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видет |
| ан нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би |
| оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да |
| н је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Т |
| би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма д |
| II</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога |
| цам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове |
| учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у о |
| м речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је т |
| а не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да при |
| оји жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то |
| "47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p |
| и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— |
| се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Ф |
| о? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разгова |
| одешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господин |
| њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да о |
| види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је |
| ум слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмо |
| ас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан |
| ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична су |
| еђемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шана |
| "681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, |
| њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потрес |
| волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бач |
| у кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају се |
| шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и |
| погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да пр |
| ији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне |
| фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јак |
| своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а на |
| кад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све на |
| учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере. |
| је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често оста |
| зговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очим |
| е у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државн |
| болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p |
| а Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала од |
| о сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђ |
| увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту о |
| дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сва |
| <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника прове |
| ао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавал |
| ела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну |
| жније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуац |
| обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају |
| то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном ј |
| убав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и др |
| еко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице |
| И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекин |
| ши, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Пи |
| ц — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту за |
| и велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак |
| чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај |
| уга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: |
| ије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову |
| да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у |
| ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у |
| а ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочи |
| вљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бит |
| уту довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужа |
| ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проши |
| ост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога до |
| оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре |
| је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадл |
| а те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренски |
| ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, |
| .{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и ме |
| толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде д |
| а по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народн |
| е је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих с |
| ају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одма |
| ј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер цело |
| n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везуј |
| .</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је команд |
| и датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би св |
| ску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није мог |
| /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлиј |
| , у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода |
| рогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са коле |
| ивати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбин |
| за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према саве |
| октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина |
| крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо |
| ве што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} А |
| у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се го |
| S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је бога |
| у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима он |
| } Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да |
| би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо пон |
| савам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p |
| преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод ст |
| азила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ |
| о их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} К |
| д год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Једа |
| она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон |
| рхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Св |
| ло места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију с |
| ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан < |
| вале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге с |
| есрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговор |
| их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања |
| је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су |
| а.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страц |
| д кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријат |
| с и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у |
| сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли |
| дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и бол |
| о, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од нава |
| аса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све прост |
| а за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па од |
| ени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="1 |
| лака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и |
| > <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред |
| путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа |
| и лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корач |
| а наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољн |
| а.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена ми |
| пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим тело |
| стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити на |
| овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ ниј |
| атре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пеш |
| n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се |
| 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево |
| ви сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, прес |
| дном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде |
| евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзи |
| ојави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица |
| ="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти |
| Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и |
| тима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за ти |
| , полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су |
| <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантим |
| <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао |
| ска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах |
| најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за |
| аћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступ |
| последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Ко |
| страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је о |
| , једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим р |
| Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, кој |
| рин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио |
| ешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који |
| помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани |
| ан батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по |
| год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћи |
| нем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хл |
| ила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђев |
| о нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора |
| ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи |
| ло одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа пола |
| се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог спом |
| ти места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи |
| су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнеми |
| ступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још ув |
| ви, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „С |
| рало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и п |
| које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало к |
| анаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска |
| ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајућ |
| и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ват |
| и нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до |
| сана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична ди |
| здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти ост |
| с из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.< |
| на јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашт |
| нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад |
| или што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом |
| , око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињск |
| неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они л |
| ликим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у та |
| е побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непри |
| сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350. |
| топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још |
| им очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онак |
| то осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказу |
| мор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га ј |
| је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали сла |
| што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи |
| оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме |
| и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска |
| ли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре но |
| лена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где с |
| јих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p |
| авати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који |
| о смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу |
| уздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле |
| тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{ |
| грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори |
| забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије п |
| кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају |
| и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником б |
| седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја |
| тенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гом |
| онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, |
| ицама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <p |
| руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе |
| <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро |
| осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар |
| а што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђак |
| кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну гран |
| га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} О |
| ћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не |
| непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границ |
| нила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објаш |
| ском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу ник |
| нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике ов |
| одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од |
| иђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица |
| ма свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, |
| море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му п |
| рце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Нов |
| n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном свој |
| ких кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрал |
| ку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица |
| ском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила |
| капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити |
| припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>К |
| ба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но |
| /p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, |
| p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање |
| оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, н |
| : није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гл |
| службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, види |
| је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учи |
| кала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекива |
| настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим |
| своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном поглед |
| ве доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивал |
| само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, |
| ан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све ја |
| и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да |
| брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежа |
| птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и и |
| бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до По |
| у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао |
| ки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разгов |
| који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сва |
| а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурен |
| али његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уц |
| обојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пре |
| тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се |
| руги су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати |
| ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа |
| ином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српски |
| ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, |
| је толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни па |
| ам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође наг |
| е да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће м |
| могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један к |
| расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви |
| звија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потиску |
| ад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S |
| сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему наст |
| а задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења. |
| вих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме |
| еда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава |
| у један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вар |
| за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скоп |
| целарија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у к |
| рсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко о |
| но нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео г |
| ставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењуј |
| бичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија сту |
| — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој оф |
| премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко |
| одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули |
| је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је |
| , када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео г |
| и и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице |
| ју где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређен |
| говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одлив |
| а фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким |
| а и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су по |
| ебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко |
| без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман н |
| оку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске |
| е гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегу |
| е стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуал |
| ајпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три дина |
| теже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пи |
| ао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобил |
| тно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где |
| господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице |
| Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <p |
| у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту |
| омилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже |
| у видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="48 |
| 65" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад пр |
| ледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије п |
| зметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом |
| омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике ј |
| сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се |
| се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мал |
| ђутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он п |
| гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречил |
| ле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи |
| .{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а |
| у комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем поте |
| џици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јури |
| којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под |
| зну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају нек |
| ице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ак |
| it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихва |
| казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту ле |
| оји су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне |
| ли на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руме |
| тварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једноврем |
| ји је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга |
| шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ст |
| ражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мо |
| им капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} |
| о журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са ње |
| ани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Ста |
| има а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле |
| де на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, чит |
| тра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они д |
| овао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих |
| ло, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља |
| шлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој сво |
| вајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три |
| он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да м |
| смо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговори |
| ва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богат |
| лоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге п |
| дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, г |
| ио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нис |
| астао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је |
| андир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора |
| еднако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час |
| днога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је дале |
| нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи се |
| е пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње киш |
| који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под |
| не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи поку |
| нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето |
| .{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више гр |
| лнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" |
| а се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не веже |
| } Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му ко |
| ђе неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{ |
| столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи |
| мен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно |
| на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као |
| х дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих |
| у и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је с |
| {S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају д |
| провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гу |
| есио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимо |
| {S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе кон |
| разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више с |
| рска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу в |
| мом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радозн |
| и се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средин |
| сити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош |
| исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као ре |
| Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p |
| га, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се |
| га, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и поп |
| ивота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прсти |
| им товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом |
| рић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више |
| упили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљив |
| бљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала поглед |
| и се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинск |
| оз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{ |
| Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не |
| рбијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама о |
| х, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, ку |
| крајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које г |
| о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у |
| к на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо |
| ило злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка |
| , забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код |
| смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на |
| на капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уш |
| крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које с |
| угих се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив р |
| зговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други тури |
| скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једн |
| а каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја |
| авлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ра |
| ло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја мат |
| бине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове гл |
| ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће |
| екло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагорев |
| у сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се уп |
| се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из |
| еном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнау |
| ворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхо |
| ојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока н |
| равила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали |
| којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом вод |
| кетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда |
| /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, п |
| сте стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе љ |
| стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, кој |
| па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прожде |
| оз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, раз |
| аџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просто |
| ју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико мож |
| ени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица ко |
| /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, |
| узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати |
| фа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли пон |
| ети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки |
| изонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног наро |
| хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су п |
| азе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, не |
| х кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пл |
| почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до в |
| да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме |
| упримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Н |
| не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, нави |
| Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> |
| ндарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито |
| ијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоцени |
| ана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици в |
| м обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p |
| леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S |
| ка и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од |
| ајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим |
| јама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жен |
| запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Траж |
| е захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и оста |
| рај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болн |
| и је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, |
| госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је |
| има, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{ |
| сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на с |
| о погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај и |
| има планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода н |
| надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о п |
| дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут |
| , у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници |
| а српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђер |
| се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице кад |
| из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећ |
| <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запом |
| сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири вез |
| епријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А н |
| кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као |
| је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, свој |
| еле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не |
| ина, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита |
| дна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом |
| есту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло |
| имају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају камен |
| оним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поно |
| се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно о |
| ас уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога |
| заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном м |
| њега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно стар |
| ете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница |
| сте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се |
| се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S |
| качу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће не |
| си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, |
| а довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који |
| грнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за |
| Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад прој |
| а, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало |
| и тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, |
| ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умет |
| ежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне |
| и, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек |
| два креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свак |
| е обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата |
| S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећа |
| лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и т |
| што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим |
| од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type="chapter" x |
| бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразни |
| познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне |
| раду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била пр |
| е хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ј |
| и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу ка |
| ха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу ни |
| има и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Гос |
| часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од |
| здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље би |
| ом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> |
| један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио са |
| лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бр |
| се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S |
| на у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све т |
| био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Де |
| одице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Од |
| ли и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џа |
| ва, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве |
| које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре |
| с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и |
| ст у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарал |
| ли ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p |
| је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем |
| не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи |
| они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је |
| ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? |
| ло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем да |
| бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> |
| ј невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина |
| анинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом. |
| p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Зн |
| ј недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дуж |
| б и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке бо |
| на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу |
| ем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покриве |
| лица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а |
| при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кр |
| беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да пр |
| оље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуци |
| обу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb |
| при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелни |
| ије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао вели |
| је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— |
| вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић од |
| ински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обе |
| ујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авиј |
| зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја н |
| свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пеш |
| настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} П |
| ви нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни |
| пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ |
| понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи с |
| ћи у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово |
| енак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда |
| d>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама |
| увоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају |
| зрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вече |
| своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање ј |
| /p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била |
| има.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док т |
| а тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из |
| га и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промица |
| се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре поје |
| кују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува ме |
| тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад |
| е разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна |
| рнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, з |
| пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога |
| ша нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили |
| ледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева |
| х.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људим |
| је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— |
| о браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p |
| назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра |
| Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ов |
| мо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко |
| S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p |
| , милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и |
| 26"> <head>XXVI</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се сп |
| дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује |
| д којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућам |
| </p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сме |
| вде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благ |
| ледње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, на |
| руго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били |
| -Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, |
| ead>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} |
| оме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на ко |
| ирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцим |
| ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја стан |
| де мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким стра |
| ло и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка |
| и како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога каме |
| зван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и пр |
| : „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Б |
| нати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом и |
| оћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, |
| ло час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била ду |
| весна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да сту |
| урским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју са |
| ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види ка |
| кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44 |
| њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна |
| дњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, |
| иким количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, к |
| зговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о своји |
| већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо |
| које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватр |
| ловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме ко |
| е, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у закло |
| кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то т |
| Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак |
| је су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, к |
| удно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета н |
| </p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у ти |
| х кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен |
| ставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} |
| ли пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наић |
| d> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{ |
| оје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} |
| >Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало |
| и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата |
| ви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме |
| pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигл |
| у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чека |
| че у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала о |
| капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је с |
| таде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушк |
| ећ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено дов |
| смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине он |
| до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра |
| оксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо |
| гледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели |
| ланина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и |
| из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био |
| да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ бе |
| оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа изв |
| већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p> |
| кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; вра |
| ј неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире |
| леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне ош |
| >Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би |
| , на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће |
| , те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за |
| више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније н |
| ће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их |
| а Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по |
| нем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било му |
| болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, |
| ја је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, |
| им ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свр |
| ли то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз ко |
| сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудил |
| еђу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре ч |
| амо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује |
| каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type=" |
| заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, |
| из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да |
| {S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког д |
| неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и опер |
| аклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши зат |
| сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни |
| поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни да |
| во већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћ |
| за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се кам |
| пет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који с |
| ла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да |
| ти у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те с |
| ђу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог. |
| жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите |
| мице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, бић |
| с рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам |
| и је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе св |
| куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона |
| ас овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан поне |
| p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спр |
| ина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно го |
| итељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — |
| тезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки љ |
| одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> |
| друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљ |
| наче суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре послед |
| макли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} М |
| овине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним |
| ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и |
| крије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би за |
| p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили см |
| дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од |
| на и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ |
| пети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба |
| , дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било ст |
| шта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима ко |
| борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мрт |
| мо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да за |
| а се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у р |
| а синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине доп |
| етиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до |
| јој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења |
| аломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усре |
| >IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било |
| алило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светл |
| и, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља |
| а још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изг |
| кивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> к |
| рило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубо |
| ађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, пред |
| ва ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густ |
| атком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а мл |
| један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога је |
| ма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од |
| е ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас |
| он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помог |
| кој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити ш |
| е лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врхов |
| глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба по |
| ам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од |
| нда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.< |
| е локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомил |
| нском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југ |
| а рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новча |
| прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере. |
| ли сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са |
| ћу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стиг |
| да неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно |
| о јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта т |
| А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо. |
| ега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну ж |
| колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> |
| а други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во цр |
| ћи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из варо |
| аре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на дру |
| не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао умор |
| су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растр |
| а ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цел |
| , кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута |
| итав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе |
| дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајан |
| ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> |
| <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали п |
| ве гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме |
| томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико д |
| али непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега с |
| 354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — гов |
| Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стук |
| нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А как |
| пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или про |
| и, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он саз |
| 9" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, кој |
| ле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и |
| ако је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је |
| >Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела |
| прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај та |
| је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мис |
| /p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још виш |
| зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила |
| руму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претовару |
| чик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, каза |
| бардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар д |
| и их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју ст |
| напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, |
| , које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по |
| з ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путова |
| групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећ |
| укао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запази |
| није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам сино |
| на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све |
| и: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе |
| ше стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није м |
| дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоње |
| аш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из |
| у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до п |
| омци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до |
| ни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрби |
| еве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора |
| да село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу |
| е све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало |
| већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с |
| ; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би л |
| и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек по |
| ост слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој |
| догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> |
| на деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко цип |
| нулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сук |
| ада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита зма |
| лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једнос |
| у кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунц |
| , видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим |
| е.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију н |
| дранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа доб |
| >На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа доб |
| борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење. |
| кисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у |
| сника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p |
| поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо гл |
| рима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед н |
| Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише теш |
| ега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских вало |
| душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, би |
| <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, |
| е бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све шт |
| што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам пр |
| днички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Ли |
| ешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Ар |
| влада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздањ |
| а већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустел |
| тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство |
| он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи. |
| ме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, |
| првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога |
| ли и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и на |
| и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође н |
| сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ н |
| н савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан |
| о станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем |
| гли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се |
| ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савл |
| оп оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на |
| дама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Ком |
| која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремал |
| престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда. |
| етлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке |
| томе месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред |
| , врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу ни |
| ко у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски |
| непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна коло |
| е но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошл |
| е о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина |
| "12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то не |
| рфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> |
| мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила с |
| > <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водил |
| мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим висо |
| тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S |
| а плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кро |
| а себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, п |
| т отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је о |
| све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су |
| м све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама |
| ве до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете п |
| је нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни м |
| школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мал |
| почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то послед |
| се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све |
| ишта није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живо |
| ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а |
| иновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцел |
| ера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у ш |
| су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу |
| вља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, к |
| провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> < |
| атријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила |
| очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала |
| из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Б |
| ио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сма |
| и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици н |
| убета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патриј |
| ање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о |
| ну и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће д |
| м правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак о |
| диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао |
| три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза |
| а се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узнос |
| мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле |
| са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" |
| разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тиши |
| ...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се |
| која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробу |
| се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{ |
| е старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се |
| олетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="sub |
| пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Кра |
| мице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улиц |
| ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и н |
| агодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су за |
| дели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су п |
| односила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за |
| сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S |
| оде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас |
| око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него из |
| ркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, води |
| мирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним нар |
| љани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спре |
| ине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награ |
| тину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоузда |
| која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен |
| венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Кача |
| кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне |
| них сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у |
| ну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад |
| о рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина |
| оду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто |
| Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњ |
| под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче. |
| ћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је |
| ђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне |
| одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ва |
| буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и та |
| забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је св |
| која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обила |
| јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други |
| му чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима ш |
| спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше х |
| месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, |
| државати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} М |
| нце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о |
| ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже б |
| е, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока н |
| <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је |
| стина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци с |
| нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пра |
| га ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику |
| рила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се да |
| а раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{ |
| ће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном ир |
| е и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кад |
| ља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} |
| сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и |
| ао леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабр |
| ао продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, |
| га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца |
| их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима арми |
| на који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који |
| и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у |
| иштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их |
| о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, ш |
| афски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и |
| /> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ |
| бито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Co |
| tlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>БАН НУШИЋ</p> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИ |
| одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља |
| изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има диз |
| ршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео |
| еколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преп |
| Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, |
| } Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој ва |
| нику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопш |
| а... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а препл |
| заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, |
| ете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, н |
| а или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морај |
| сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају |
| ја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим |
| а стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће |
| ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуч |
| аља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се д |
| и у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као шт |
| о, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од при |
| м од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њен |
| ставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разгов |
| е апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је с |
| данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након |
| ити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на коп |
| ршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима по |
| крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које буде |
| ек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.< |
| љна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су о |
| жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да |
| све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, с |
| јује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему ње |
| лопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са |
| јој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Срби |
| емо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрви |
| где, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p> |
| а сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу |
| коро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, чес |
| но сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропла |
| о ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и |
| л пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грех |
| са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у |
| што снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јо |
| упава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Ми |
| да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, |
| свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, г |
| ућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчиц |
| тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Је |
| к којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} Н |
| има се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена ве |
| и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски то |
| а седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: креве |
| у старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица |
| нога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студен |
| свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили |
| о ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на мот |
| путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му б |
| или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма |
| капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по бро |
| он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако |
| пљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би |
| ез израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га |
| тац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Ј |
| разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви н |
| детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новиц |
| и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћ |
| и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, по |
| ли, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад |
| да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемирав |
| .{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали |
| ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло теш |
| карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну п |
| ет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала гд |
| >— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могл |
| све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваљ |
| им о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. |
| Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња |
| м на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb |
| м гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро си |
| мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, после |
| ком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела д |
| есу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих б |
| и сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због |
| а испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ р |
| ло око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у ње |
| као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански |
| е вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми бил |
| погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити ат |
| осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ ра |
| p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам о |
| и просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од п |
| ко му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање држ |
| ледње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ос |
| а сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрља |
| а га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу |
| е ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, њего |
| Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо с |
| ида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је ст |
| има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према |
| српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће кле |
| тави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зај |
| >Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Ива |
| мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо |
| бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румуни |
| е свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме |
| рај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч |
| замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаће |
| гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на свој |
| {S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није |
| с је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна |
| дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је св |
| о је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:< |
| ик ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника. |
| ла бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем д |
| к није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, |
| ебе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се |
| н жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, уко |
| о би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одго |
| шег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем профе |
| >— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио коз |
| умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самц |
| а му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, |
| е су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марам |
| а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, |
| н, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Че |
| оји су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза |
| је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже т |
| е био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумаче |
| азивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је дана |
| домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује |
| ао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања |
| утка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био са |
| дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је с |
| о задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кр |
| ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.< |
| се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p> |
| еко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учи |
| више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу |
| оложаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, |
| кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо |
| и <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ |
| <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очек |
| вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су б |
| ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуца |
| бале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивањ |
| шка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, |
| његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, |
| с и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> |
| љ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заи |
| амо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао |
| наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он |
| о ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд с |
| p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо |
| римо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, диг |
| табова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та |
| ико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се |
| Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити по |
| онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз |
| ње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање |
| осили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, |
| кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остат |
| кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из |
| ан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је би |
| да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу њег |
| <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, к |
| ространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале |
| а њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао |
| ато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у |
| — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисл |
| еповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер |
| p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у |
| Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</ |
| покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неки |
| <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — |
| молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и |
| о, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајал |
| е из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску |
| одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење це |
| .</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> < |
| теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одго |
| е припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјав |
| и где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред кој |
| едени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим т |
| те на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја м |
| одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} |
| /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сив |
| снуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево |
| вака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио пре |
| ао што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ до |
| <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту вер |
| " /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти |
| из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и т |
| иљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у д |
| о иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Ба |
| еко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је ост |
| — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је с |
| зао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, д |
| тника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме п |
| јника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; о |
| део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Кос |
| окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да |
| но гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти д |
| .{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка |
| ко је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>М |
| а се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, |
| на како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, |
| ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <p |
| лед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ра |
| и је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати је |
| } Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног заб |
| е.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претур |
| } Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу |
| , осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до |
| је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје т |
| слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Дед |
| S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао |
| рудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити ма |
| војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кр |
| ренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{ |
| ву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна вра |
| шком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта п |
| сне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су с |
| замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко од |
| гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ва |
| ани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гу |
| то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову пр |
| загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Подна |
| ак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и поне |
| лики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> |
| е пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагл |
| далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а њего |
| н којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега са |
| кренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнув |
| он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му д |
| јноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређе |
| акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горк |
| еко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме |
| још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и двор |
| <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинц |
| о.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да на |
| ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно |
| ак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацн |
| памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p> |
| е разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је би |
| тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је ма |
| — прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање |
| та, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била са |
| тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} |
| ао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад |
| сили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, мо |
| а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с |
| да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схва |
| азбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њ |
| ога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала ј |
| у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што ј |
| а пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња ко |
| тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљ |
| еље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја |
| варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је |
| и и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене |
| окте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше озд |
| расти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све |
| да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који с |
| , као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Ч |
| казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренуће |
| и идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ва |
| твовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! |
| оме часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва теж |
| ерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњ |
| т година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још уве |
| царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, о |
| ла претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} К |
| } Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бит |
| Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборе |
| у очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете гла |
| сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовин |
| } Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задр |
| а зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка ск |
| слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи |
| ајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градски |
| ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке |
| имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о |
| а.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Н |
| ед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања |
| усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болес |
| овек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снаг |
| S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p |
| четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и |
| е, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га ј |
| држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом |
| амо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам |
| јним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађај |
| е ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Са |
| но будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли |
| и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога п |
| ме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо к |
| најући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно |
| ку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, |
| е говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољств |
| а су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>К |
| замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти д |
| ост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фрон |
| а њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште н |
| те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фа |
| оном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале |
| тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, н |
| агриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко ис |
| покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима |
| — Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Краг |
| е уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благо |
| обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болниц |
| ишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државник |
| /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и коман |
| главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо |
| оју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злоб |
| га суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све |
| олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му |
| и те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлит |
| и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео. |
| и не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је до |
| оју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је ра |
| о правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! |
| ро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо о |
| пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага |
| дну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је у |
| ући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу |
| ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је |
| егова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опреми |
| е гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватр |
| си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показ |
| ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Ма |
| жних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве |
| ли бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га наг |
| је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једн |
| еб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а друг |
| и капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— |
| Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ |
| ту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те пу |
| ице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми савету |
| ацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син от |
| чила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити |
| кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут |
| дамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — |
| чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза |
| га су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошл |
| мо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета |
| Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и ок |
| т ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вер |
| чествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? |
| {S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из |
| последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној |
| скога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечег |
| чинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n=" |
| лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, та |
| рка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, н |
| о и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово шт |
| ао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење пр |
| S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ |
| вна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} |
| ој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он |
| рку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост |
| измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њи |
| ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} |
| што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком |
| <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме |
| исмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се |
| поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њом |
| цу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је пр |
| е он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми ст |
| јега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед |
| позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, у |
| мирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, иза |
| атим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под он |
| очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет про |
| завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича к |
| од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса суз |
| има се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по под |
| јатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас |
| ила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а ос |
| овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.< |
| да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме |
| оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин раст |
| пељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и п |
| у, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ крену |
| је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и |
| уку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ |
| и му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, н |
| ном али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звон |
| уди, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу г |
| и, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и |
| лила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и |
| ене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет |
| езивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом |
| аје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезд |
| е но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу пр |
| домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села ја |
| етану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као |
| повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, ко |
| а развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти |
| и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина |
| ре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — |
| ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се |
| звију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу |
| <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му |
| видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на м |
| и ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су |
| Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио и |
| и, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен позд |
| уд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело накваш |
| секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздање |
| <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна |
| а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везан |
| чна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искић |
| ило мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицал |
| е.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу |
| ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, |
| бом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге |
| покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног |
| ој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији ка |
| ге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листо |
| лонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника |
| исло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, |
| ти велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови |
| ољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац |
| а саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настр |
| гра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> |
| ана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно |
| је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он |
| дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара ср |
| Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што |
| ецу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су д |
| е свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, го |
| ставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио р |
| гових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он теч |
| Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчиј |
| е?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само |
| ом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{ |
| ији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" |
| аз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — в |
| ла реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говори |
| у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом во |
| Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе |
| мо да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза |
| у болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала |
| аже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заи |
| сто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га с |
| у као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л |
| срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! |
| вог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам доне |
| њаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико сам |
| колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају |
| ео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни ус |
| ипсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто невери |
| погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која ц |
| срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужност |
| е није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аус |
| ећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, |
| n> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сир |
| ма оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који то |
| обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Ка |
| даном или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда |
| х кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмла |
| менитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} |
| њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужнос |
| у га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад ње |
| и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p |
| дан аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а т |
| раго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља |
| дрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријат |
| у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је ј |
| ма царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зор |
| потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала |
| > <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде |
| поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разго |
| начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни |
| јатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је уве |
| походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се матери |
| а, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је |
| тим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала св |
| чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечи |
| ама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не тео |
| видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док св |
| раћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га |
| о доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши |
| где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислим |
| оманда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p> |
| он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски влада |
| ам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак та |
| ја бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, бр |
| окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у ов |
| а не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за ч |
| у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, а |
| сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да |
| ице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а бон |
| види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе |
| еник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са глав |
| /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; о |
| тни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, |
| "598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из д |
| на!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје |
| а је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.< |
| је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p |
| подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, |
| } Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се к |
| београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задува |
| ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и зв |
| ица најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све |
| таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме м |
| а.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињ |
| У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима к |
| које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И |
| S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настаја |
| и, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њ |
| њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење |
| дано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> < |
| ку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Д |
| годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је нек |
| а преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана |
| ; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредн |
| ло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава |
| причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која ј |
| ије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме ч |
| , да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто. |
| ђе лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Бе |
| ка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, у |
| ећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину |
| о питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грл |
| и! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, ср |
| одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, |
| , на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{ |
| колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та р |
| Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове |
| забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај ва |
| аквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима ј |
| устио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе м |
| време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули |
| ичанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити б |
| р на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, чест |
| ек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би и |
| и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: |
| ије изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху. |
| рим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојч |
| ога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под |
| е то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута |
| ецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погле |
| Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — |
| вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку б |
| едну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је |
| е с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који |
| ла је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и б |
| млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; оч |
| аје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена с |
| ворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, |
| високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад |
| наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова |
| теже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање усп |
| ти.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко г |
| на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и ј |
| ављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ни |
| искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, |
| ша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље п |
| прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n=" |
| аквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — О |
| p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога б |
| губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а |
| век свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и с |
| ала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу |
| Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве оф |
| да у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај ж |
| спод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим ф |
| е.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога |
| и се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок ут |
| да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље |
| е кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се мало |
| азвијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо |
| во сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећ |
| нако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов нап |
| кала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима свој |
| ати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није до |
| сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи |
| гура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мен |
| ом изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех |
| ани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу т |
| е крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ |
| малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју |
| а бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очи |
| у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо |
| амен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са стра |
| да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безв |
| ла? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала др |
| ликог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова |
| дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од |
| си кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Беог |
| мци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе јед |
| пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, |
| а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве |
| да се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим |
| к.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поруч |
| и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима |
| де је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица |
| Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм |
| де, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> < |
| ескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ би |
| путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, |
| кла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи с |
| о позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петров |
| диш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> < |
| <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку |
| ду, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с дру |
| а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње је |
| дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а |
| ела, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река. |
| .{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, о |
| среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом |
| о довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смо |
| где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога пот |
| о да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај уда |
| Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, |
| а нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си |
| Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{ |
| се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се |
| друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније ж |
| ут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са моторо |
| ут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје |
| ој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљи |
| учни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} |
| љао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, по |
| ек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који |
| S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у ку |
| еду оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но шт |
| ије ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину |
| и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене |
| је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, в |
| а истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и |
| ао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му з |
| ањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</ |
| дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед и |
| ља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чиј |
| оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидим |
| и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо |
| дан зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало |
| вуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и пост |
| њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се |
| а којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> с |
| аљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па |
| ах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, доч |
| ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чу |
| да благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p> |
| где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намер |
| оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником го |
| вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покри |
| а у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази |
| ерспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погле |
| и се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи |
| му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више |
| S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу |
| оше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија |
| знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио с |
| глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнан |
| е се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталам |
| твориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, |
| преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши пр |
| и, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и с |
| ћи, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} |
| нај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, н |
| </p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратим |
| ди да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, савет |
| е отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим те |
| после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант |
| , тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се по |
| ац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви |
| амо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум |
| е пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет см |
| ла Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Фер |
| ају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник |
| есуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, |
| два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са ко |
| два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих ј |
| згинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које ј |
| чи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ |
| искују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа. |
| ене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако п |
| јући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радо |
| т до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле с |
| ање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Р |
| <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
| рију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао |
| а према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестеч |
| морни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су та |
| ирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда |
| ретераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која прол |
| тре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надро |
| не младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном |
| Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата доче |
| преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{ |
| где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p |
| охол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и кло |
| прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војск |
| али Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у з |
| ту до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покуш |
| ила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала ј |
| е ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред |
| мамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — |
| виле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не |
| или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицо |
| а собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, ст |
| у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те |
| , спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са |
| будим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам с |
| јих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремал |
| зданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, |
| ј тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа. |
| који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после |
| и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зида |
| Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} |
| који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слик |
| сили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан |
| кли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретни |
| нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стаз |
| гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ћ |
| војим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га висо |
| аљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се |
| евојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, |
| јчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није п |
| и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви |
| > <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало |
| ед нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече |
| ипремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, |
| ници да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо пр |
| њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећет |
| одних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови ј |
| замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их |
| кретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а |
| , много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p |
| рстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; св |
| е очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и |
| кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад с |
| а...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом |
| истара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да |
| е ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собо |
| Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће |
| све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се да |
| говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситу |
| ници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиж |
| бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо |
| ом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће |
| телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили гла |
| <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не |
| астати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи ска |
| ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како с |
| тим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице к |
| силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се |
| љо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — с |
| ким књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на |
| унису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, |
| жне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и ј |
| зим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утиц |
| враћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непоср |
| ше добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S |
| и остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима ве |
| е за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још виш |
| ца.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и по |
| назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песница |
| рајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустрија |
| уће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човек |
| авали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једно |
| чију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнел |
| } Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај стар |
| Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} |
| ло је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве пород |
| а им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крвав |
| га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И та |
| е завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог |
| у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и |
| смо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хран |
| же се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један уско |
| е цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају пес |
| едосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друг |
| сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али |
| а нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n |
| нцерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужил |
| новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће го |
| нцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ |
| S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и |
| посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не |
| адали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже п |
| ћи увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још |
| соких Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и д |
| оју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што |
| или врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наил |
| ође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем |
| ра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и |
| бе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила |
| е што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које |
| ле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, |
| а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Ми |
| {S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно |
| већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још с |
| остиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; |
| них кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и пр |
| а оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" |
| <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, |
| улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разг |
| ва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нароч |
| сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна |
| ао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима св |
| Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било он |
| дак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепо |
| ку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињск |
| вих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако |
| ди из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер |
| сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да |
| ј што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду |
| оји завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и |
| ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ |
| Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас сам |
| госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n |
| и да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама |
| рљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је |
| , допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од |
| а, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу. |
| и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који |
| ш једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају до |
| де дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и г |
| надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американск |
| су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се |
| и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем т |
| ловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са к |
| има.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по к |
| рцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по |
| м вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</ |
| ок и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку гра |
| и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну |
| знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, к |
| зад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред у |
| јана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то |
| Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо јед |
| олико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење |
| ла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стран |
| кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу |
| езде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви обла |
| Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом сраме |
| на врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обита |
| е полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> < |
| теријала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верс |
| , испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су он |
| успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волов |
| лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили |
| на са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њ |
| ... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га на |
| ана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свеш |
| но не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је |
| друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела |
| ши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се и |
| их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, м |
| агледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити |
| дмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си |
| длази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћа |
| кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дуб |
| и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући гла |
| пали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку |
| и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то |
| и, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а он |
| смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани |
| ло простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да |
| лаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли т |
| њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето |
| Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и к |
| на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и |
| о не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико м |
| к се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још |
| је воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S |
| шиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ћ |
| на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато кој |
| м наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се рас |
| гне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао |
| ових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разпол |
| /p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, |
| и? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — д |
| ао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за своји |
| још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p> |
| ога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда |
| мачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуациј |
| ици се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине ка |
| ли ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, н |
| кнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоузда |
| оследње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у гр |
| сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{ |
| нолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих |
| поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је |
| у још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женск |
| о се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, кој |
| не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте |
| ко других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово |
| и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и те |
| то не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублаж |
| им.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један м |
| су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и |
| ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су јо |
| и и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве љ |
| — Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта |
| ршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али |
| ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележава |
| Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола узд |
| да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настад |
| рвисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све |
| ина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куд |
| ше ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећа |
| и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Га |
| јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био р |
| оље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, с |
| о избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађан |
| сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених |
| оба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, |
| сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастик |
| , лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на |
| ци морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одваја |
| су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролаз |
| ске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике |
| е ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађива |
| еђене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забр |
| крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви |
| следња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под |
| и дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша |
| још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану |
| е празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави лого |
| ор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породиц |
| ознаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и у |
| одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и |
| gn xml:lang="la">ultima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign |
| адоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} С |
| да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима прол |
| ма пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом по |
| њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" / |
| а и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одист |
| обода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне |
| у одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих с |
| енке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога |
| у их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покрив |
| ира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где и |
| рпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало о |
| а сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратн |
| а војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је |
| енуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове |
| њених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима з |
| ти су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, |
| рио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гле |
| м запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S |
| ам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђуј |
| p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — д |
| јом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се |
| м под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а |
| е наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p> |
| даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно |
| но осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме матери |
| ва Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по |
| жја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би в |
| преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан |
| рено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кол |
| дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није о |
| и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из к |
| тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у |
| води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалнич |
| тлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кол |
| у, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш |
| зебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на ко |
| вљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улиц |
| какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезал |
| роређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или н |
| ањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оив |
| руге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије |
| угу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронт |
| му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући |
| на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге |
| у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избеле |
| т израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкач |
| уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршен |
| о нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у сл |
| оз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт |
| зносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи |
| а, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити. |
| треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p |
| је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још |
| растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је |
| е више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је П |
| приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, |
| ивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранат |
| ца туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава |
| {S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола ис |
| .{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да |
| стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плото |
| е седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала с |
| рчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој |
| лажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано плат |
| а, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање |
| едњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p |
| је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа д |
| огађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валим |
| p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463 |
| сподњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ |
| у земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачи |
| е прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљ |
| ућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме дет |
| То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{ |
| азређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, |
| стројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се |
| орила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било |
| ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли шт |
| у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле н |
| бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и беса |
| ромолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спр |
| ко је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би знач |
| од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе |
| и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> ра |
| нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијај |
| ртиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, |
| ндек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас р |
| ску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капе |
| о да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно |
| матрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са ж |
| као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких од |
| ли војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет раскл |
| чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са зас |
| се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је |
| Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозра |
| ви и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћенос |
| тупању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врх |
| ена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да |
| а.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћ |
| — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати и |
| орно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта |
| да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гом |
| ажи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена |
| во и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких п |
| ом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе |
| и домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа па |
| лу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, |
| ву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра. |
| ига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте |
| ку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо |
| дбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла т |
| дно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се м |
| ази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и б |
| емна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни |
| алова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска не |
| јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, |
| дост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед нек |
| црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога п |
| избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима к |
| ш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На ул |
| це, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара |
| е она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годин |
| Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова |
| } За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Мо |
| управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он |
| S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је г |
| /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цига |
| тећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p |
| је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влад |
| ичина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока |
| и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви |
| ложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n=" |
| — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би |
| одиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљ |
| војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут |
| рвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једн |
| аслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зор |
| е унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније п |
| мире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље д |
| с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна |
| се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један хр |
| алштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите бл |
| им томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — |
| ад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља М |
| ја турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нем |
| {S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле |
| клонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне св |
| гореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она са |
| reign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих |
| џбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину |
| и су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, до |
| емену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади |
| је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на дру |
| настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је изда |
| >Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо изб |
| о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође |
| манем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици ц |
| зговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А |
| себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на св |
| ори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призр |
| овор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и пород |
| } По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор |
| тају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворе |
| из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, |
| егод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, кој |
| о расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке |
| им гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о |
| беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара |
| ! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му |
| о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се при |
| а нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој ма |
| причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајн |
| љузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносни |
| тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појед |
| ије, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о кр |
| p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и |
| а које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стал |
| итао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига с |
| ма нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги |
| ичамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само |
| pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот |
| ала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима |
| гоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у |
| искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка д |
| мчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком |
| ји преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда |
| } Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе |
| е бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио |
| тву.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне |
| орбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српско |
| повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспу |
| зраз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — |
| борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде тру |
| ужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде |
| а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Не |
| чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле |
| да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од б |
| до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — д |
| вој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одак |
| туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима пр |
| се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко |
| у, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе |
| чали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешки |
| ну морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који |
| на и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданици |
| навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима од |
| кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих љу |
| :</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати |
| ом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како |
| суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје у |
| а земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сиш |
| и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао |
| у собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодар |
| јудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно |
| еринска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразд |
| ојурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам |
| еђивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, |
| е невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, |
| сле опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренут |
| ам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја жели |
| кох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја |
| длежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства |
| речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који ј |
| м ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете с |
| војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.< |
| и; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хеге |
| се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жила |
| у већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— |
| нам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми п |
| ј?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућнос |
| шао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „И |
| на кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Г |
| Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Ш |
| Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога |
| кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где ј |
| дно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плоч |
| <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали |
| која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли л |
| а сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају р |
| сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње по |
| ам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој |
| "540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину |
| тно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао |
| ао да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које |
| причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit |
| причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онд |
| причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док м |
| казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате с |
| ављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Du |
| ала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних. |
| Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник с |
| ознате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продава |
| добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Види |
| бзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не |
| лим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико г |
| А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама посла |
| Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је |
| итања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јав |
| оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води |
| е у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и це |
| аком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате јо |
| се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да пр |
| тељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нане |
| ауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењ |
| , похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија ј |
| собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка П |
| естрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађај |
| оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена са |
| 9201_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станиц |
| не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буд |
| собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је доче |
| уње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су |
| и своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам верова |
| но узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори |
| је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава ил |
| на на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је |
| руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а |
| ули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазив |
| да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја |
| Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, по |
| стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команд |
| у је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрен |
| рупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнеми |
| — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломати |
| им прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту ш |
| што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи ули |
| ке угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни |
| бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао н |
| ра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге сно |
| е угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>По |
| мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и ср |
| инистара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике |
| у раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се пр |
| снову обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне с |
| осле извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} |
| 172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно н |
| та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај њег |
| шао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице д |
| а да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је |
| та је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови |
| а вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећ |
| азују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с |
| ју што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза. |
| уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путо |
| а, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканс |
| који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и |
| но подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми ј |
| "271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о оп |
| стричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурв |
| ље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у на |
| серу иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су |
| видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду |
| а.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити и |
| е говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да |
| али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће |
| вода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све и |
| ји је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом |
| и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и |
| м официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n= |
| су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио с |
| , светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских |
| омилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине |
| у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, тр |
| аву те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту та |
| и у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој |
| ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљу |
| крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено |
| ла се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-К |
| које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум- |
| дох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао ча |
| м по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, |
| пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Гово |
| не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То |
| ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говор |
| о доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога |
| змицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло |
| главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се |
| >Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза н |
| у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови р |
| но у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом |
| зује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па |
| рим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг осло |
| ном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах |
| чне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као све |
| му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже ср |
| сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је уск |
| ећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима своји |
| ећ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка в |
| ичајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Обл |
| е се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То ка |
| S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико глав |
| тишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат |
| гама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и |
| ш.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о |
| овремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме др |
| ањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> |
| рховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току то |
| номе држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало |
| анашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стига |
| невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може д |
| е он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске |
| рашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестал |
| које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој |
| а који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залаз |
| а о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> < |
| ност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви |
| штеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао |
| ареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кр |
| >Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи |
| источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткива |
| одили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњаник |
| им увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионир |
| удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са с |
| , измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој |
| ци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим го |
| е се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима |
| а, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о па |
| евољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље |
| >Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту |
| ке Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту |
| асејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Ско |
| цину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко до |
| нарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царск |
| нас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова с |
| о тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} |
| а без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ |
| рајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оск |
| > <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла он |
| зад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је |
| е невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је |
| и?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегл |
| разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На |
| или на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегс |
| о је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који т |
| спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио д |
| ите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да ми |
| луже као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољ |
| а исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази бил |
| ујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокач |
| заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам |
| ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим |
| је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па |
| лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, д |
| и у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу |
| екате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћ |
| помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се |
| ин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет ра |
| оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из |
| Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у |
| их пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела д |
| младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте сврш |
| можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, |
| длеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за |
| сутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу |
| ивног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотл |
| фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну ули |
| право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао д |
| ом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожрт |
| врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога трену |
| иђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Д |
| турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јо |
| оће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за со |
| пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невољ |
| ву:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да преду |
| лато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са чет |
| етан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а до |
| да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако и |
| >Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлук |
| бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војн |
| то искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењ |
| рак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутр |
| самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесит |
| би.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења јо |
| говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се |
| све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете |
| едан песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узе |
| алеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је |
| Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...< |
| ам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парч |
| раца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено мо |
| само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах из |
| сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал оп |
| рњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа зна |
| брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</ |
| Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ п |
| ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пре |
| е морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кро |
| но:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте |
| и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам |
| , — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој в |
| ле тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одма |
| оброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви |
| мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар |
| каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце з |
| ановништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине с |
| ка, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири ин |
| } Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> |
| на фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми при |
| мата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по |
| b n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о си |
| е, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одв |
| себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија с |
| ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свак |
| о јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестр |
| е се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш |
| долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степениц |
| за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је |
| ио расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед ч |
| је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само н |
| места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; |
| p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хте |
| ти од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена |
| први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о ком |
| љајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље |
| вао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала |
| ице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са но |
| овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би |
| Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом в |
| ричу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судби |
| онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казива |
| ком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећ |
| </head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте |
| прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и пита |
| ле сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне |
| сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и зас |
| да се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије |
| “ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је ста |
| распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да |
| е, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S |
| је, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са су |
| , где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у В |
| лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p |
| Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешт |
| им редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који |
| ма Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можд |
| од њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што |
| о говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, |
| кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој |
| а овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, је |
| ики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пе |
| редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чу |
| ји су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и |
| више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престо |
| о начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо г |
| пређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагал |
| је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор р |
| суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега |
| вор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима.. |
| се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p |
| и целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним нев |
| зи, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливад |
| зговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче с |
| о странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена |
| исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га |
| толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толик |
| е тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног |
| а припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо |
| питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашл |
| азви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима |
| извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту кр |
| ародних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењ |
| војила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи |
| ни, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва |
| сно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи |
| кчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарда |
| самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је поб |
| говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која |
| ио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице |
| а ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен |
| p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој |
| јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили с |
| та ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врат |
| пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила |
| ло те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматра |
| као, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то и |
| тан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и |
| м налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешад |
| ице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са |
| е док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћута |
| ам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шт |
| која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у к |
| ао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, |
| едвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Та |
| рали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} |
| у, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно ос |
| на одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} |
| Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више |
| дуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слик |
| омшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и |
| у то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су |
| .{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао са |
| д капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на др |
| коване груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље |
| ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече једа |
| ају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је |
| очепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе |
| , и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи с |
| n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још |
| путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да и |
| а моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио |
| ричу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађај |
| <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да п |
| е сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње н |
| /head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несре |
| по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последњ |
| ти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у |
| бију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за ови |
| били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логори |
| ство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за сто |
| у с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на |
| товања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, |
| S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само |
| тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљав |
| тоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури |
| шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и к |
| , верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете пр |
| > <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући пот |
| други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама ј |
| <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да |
| кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско од |
| мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не б |
| рипремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и а |
| отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је |
| ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и |
| акојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитиј |
| тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређ |
| са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све в |
| пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} |
| се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џам |
| тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не да |
| ховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још |
| {S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда на |
| начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, д |
| ефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то |
| о је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не |
| азнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више саз |
| сти прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим пр |
| састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појед |
| пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз глав |
| <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у спора |
| е силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар |
| жала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван г |
| лазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погле |
| д бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкан |
| ничном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу пре |
| >У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{ |
| себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налаз |
| му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит- |
| и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} П |
| д њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао с |
| утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се |
| иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ |
| регорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајар |
| надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон који |
| уму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са |
| ци је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари |
| м по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, н |
| рна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом |
| ско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракиј |
| минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као |
| трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој |
| игарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу |
| .{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, |
| нут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> < |
| тила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну |
| сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану т |
| ристаше и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, она |
| се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да |
| пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити |
| тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> |
| о је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи |
| а пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, гос |
| ски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном |
| игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило з |
| ометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, зав |
| јатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даљ |
| у породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе |
| љене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, зал |
| д догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар д |
| народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних об |
| д довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем неш |
| дној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је сел |
| реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће д |
| узама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбин |
| адања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирал |
| е!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета |
| о лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале |
| Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати |
| х предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред прос |
| ских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога в |
| ограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косо |
| прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама |
| где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина т |
| а пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра |
| узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг ж |
| мо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леж |
| српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мр |
| рњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на то |
| регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно с |
| збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још дру |
| пала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш |
| усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb |
| се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скада |
| о у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све |
| рви грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним пла |
| рпска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Пр |
| амења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са н |
| туд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите п |
| е што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али |
| јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи |
| које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погл |
| ћ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војн |
| S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, |
| у материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му |
| родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му |
| сом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе |
| е бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрч |
| проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; гус |
| мо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим ш |
| џбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио ј |
| мова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{ |
| , помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмо |
| планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке |
| је ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним у |
| којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога |
| ед планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских |
| нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве |
| , допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се з |
| ај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења нос |
| јала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из |
| ађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; |
| у долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па |
| ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како с |
| <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се п |
| те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, |
| да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији |
| а и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би |
| свесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, ваг |
| Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама. |
| тазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из |
| ац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где |
| ја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким к |
| , док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, та |
| а.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су прежив |
| снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Ск |
| вне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај пото |
| ичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао |
| ута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи пот |
| благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пу |
| решли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} По |
| он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да из |
| ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћ |
| у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам наче |
| <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју |
| усти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нем |
| прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стен |
| било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубок |
| ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Д |
| <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадагови |
| орице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја |
| ски загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу |
| лом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Пу |
| а од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на М |
| тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је |
| се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи он |
| ти.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болн |
| до са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила рек |
| мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врб |
| а која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> к |
| играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и м |
| су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, |
| агословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и д |
| за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом но |
| чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим |
| он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош |
| етири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са коман |
| начи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило |
| стору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из кан |
| пет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочит |
| а и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та ос |
| ија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних о |
| тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња сам |
| неверило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажно |
| асавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ сте |
| ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислил |
| ко се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена ли |
| оја пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p> |
| сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што |
| е међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, |
| во је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p |
| река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још јед |
| е се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио |
| па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласи |
| вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, ко |
| су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} |
| малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, ко |
| на чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за н |
| е се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити не |
| сетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p |
| о Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, |
| о кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле ова |
| а један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију |
| ава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станиц |
| апустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није де |
| ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да доз |
| > се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз кој |
| ују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са ов |
| Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вест |
| па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и поша |
| наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од он |
| вити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво са |
| <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим ми |
| ом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским |
| вољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара |
| и наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи |
| у што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнск |
| ановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога пр |
| ивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на п |
| поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту |
| “ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши н |
| } Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви |
| иле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи |
| а Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да |
| и на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђуј |
| нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бе |
| а нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их прого |
| Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ јо |
| е моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах ј |
| нту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније ск |
| е увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих |
| е турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, п |
| и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Б |
| камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То |
| штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче.. |
| у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас мож |
| нтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције са |
| ао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога |
| бе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо п |
| ију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали |
| и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за |
| где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам |
| ом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непо |
| то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагони |
| се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађ |
| >За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалет |
| ње, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема |
| ме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручат |
| ле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и |
| у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њ |
| која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p> |
| чкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону |
| одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост |
| фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагл |
| из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.< |
| , гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је |
| ли су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је уве |
| лачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опе |
| рај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по |
| буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божј |
| је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обиш |
| наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плак |
| ао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће |
| пуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и |
| олила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима |
| ико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња |
| е смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; |
| да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поме |
| амо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бака |
| поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином ору |
| мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се |
| ли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлог |
| а што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степ |
| у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> |
| Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мр |
| амо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлук |
| и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону |
| организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и иза |
| мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака н |
| дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутал |
| си се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до мало |
| груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неки |
| е нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ва |
| тало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непоз |
| варавала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код |
| , она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можд |
| ност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња |
| у.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</ |
| ј бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!< |
| капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, п |
| све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри с |
| им да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знал |
| Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће П |
| мњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је на |
| о ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље л |
| то више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо |
| оји је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Са |
| та буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама |
| аву о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколаче |
| седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су |
| ао да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операци |
| /p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са |
| ад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и |
| едва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један с |
| и нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога б |
| а јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за три |
| љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можд |
| ају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пр |
| претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече м |
| х грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том в |
| ља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања |
| нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеон |
| крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу |
| о и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгл |
| ртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, с |
| >— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то ниј |
| ком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на |
| ао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би |
| нити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопасниј |
| начава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обр |
| нети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост |
| ј мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изнена |
| сана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађ |
| дрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника |
| положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу |
| те шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори вр |
| одајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедн |
| пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе |
| p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један |
| не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је на |
| ови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на страж |
| Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде јед |
| ај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да |
| ебе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније сти |
| 4" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели |
| 467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Ком |
| ра који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш |
| највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истер |
| поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати по |
| аде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност д |
| <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не може |
| а срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их суз |
| вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, |
| ујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанс |
| pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане |
| ив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали < |
| нутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је |
| дина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устад |
| и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} |
| руги пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} |
| а ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што |
| пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствен |
| одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, |
| а три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С |
| а помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак |
| а ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да |
| ти храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана |
| буђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фија |
| и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато |
| професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Пат |
| га старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике |
| задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата. |
| њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металн |
| м, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону в |
| или гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули |
| уче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па |
| дати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ст |
| нио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос |
| оватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и |
| жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја ни |
| ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где |
| м је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.< |
| ријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у |
| поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату а |
| љске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војск |
| и са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто пос |
| не племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз кој |
| које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и нај |
| тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговар |
| може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту р |
| есиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покоше |
| рељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве |
| од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном о |
| но што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу ј |
| ј одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван |
| их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне |
| ума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докто |
| ику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења |
| о сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се |
| мо ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што |
| иле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазн |
| те проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песими |
| раде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете |
| ешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што |
| је сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било пр |
| Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из |
| изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао д |
| хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гуш |
| авојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да ј |
| рјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, |
| и слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно |
| ом приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановск |
| им масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао |
| је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао |
| Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу |
| и на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, |
| >Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ |
| службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покр |
| оданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и и |
| Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, и |
| ено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин |
| ата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те пр |
| јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Д |
| а, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема ни |
| пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт н |
| адо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показују |
| председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами |
| нем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом |
| ар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том пла |
| Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болн |
| га саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Ос |
| рдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима глед |
| ад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овд |
| дна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири ме |
| једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова |
| да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске |
| све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — |
| 345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марв |
| о моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо |
| .{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које п |
| н хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о ак |
| е нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још |
| ико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не м |
| те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се |
| обојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх |
| сти центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену з |
| кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко |
| игао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не |
| мела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је ск |
| p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњав |
| ли.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и п |
| Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступ |
| ему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привук |
| та вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је п |
| с: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> < |
| и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом. |
| ваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} |
| ана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах |
| Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> |
| азастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Др |
| ћи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао |
| миле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног при |
| жење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако |
| помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</ |
| у се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглиц |
| ржаву и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај |
| живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мањ |
| ште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педа |
| ко се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све дол |
| , по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој колич |
| ад главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна је |
| која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше |
| е па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као г |
| и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људ |
| смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који |
| свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља раз |
| иђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбин |
| Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега доп |
| Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо |
| раскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају |
| м само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојн |
| су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</ |
| ежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмери |
| је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед в |
| звлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Ос |
| су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој м |
| требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, |
| х, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у буду |
| пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, |
| становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од |
| умем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је |
| атељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, има |
| ево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао |
| уштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале |
| ад ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и пра |
| редставља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 во |
| м српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном у |
| /p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих наз |
| >Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве рек |
| .{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узнос |
| је.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све виш |
| аџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршени |
| } Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно проб |
| {S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перј |
| од оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима зл |
| нина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су |
| а задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске рав |
| ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред цар |
| а ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз ко |
| ге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је |
| не, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је ч |
| ера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина п |
| испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погле |
| адао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што ј |
| да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом |
| алеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекид |
| унце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} |
| већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се |
| у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тест |
| ез израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људ |
| д ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се изра |
| које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!< |
| његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хва |
| свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало ј |
| руму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто |
| о у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одст |
| ваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на |
| ве му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко |
| ју, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То |
| фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и |
| о чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а |
| једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају раза |
| је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још ј |
| пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне д |
| планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да за |
| з реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењ |
| их, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских |
| и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на др |
| далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из к |
| тварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш |
| итање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редо |
| а моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је би |
| ам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по ред |
| будим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опаснос |
| а водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, п |
| простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над н |
| лике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља прола |
| о крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> |
| суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених љ |
| говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и зн |
| отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш |
| ој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и т |
| ве до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши |
| утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, ј |
| а какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављ |
| тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, шт |
| ићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па д |
| рндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоко |
| грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио б |
| се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; |
| д, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке нато |
| тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима |
| о су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слобод |
| ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога д |
| Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемо |
| ко дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да врш |
| она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије ч |
| редати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам виш |
| не.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње |
| орт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење |
| т тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слат |
| <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати дру |
| е. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо п |
| љедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи |
| — Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут наг |
| — Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах наст |
| ске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, п |
| одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне |
| аји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, |
| евала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањ |
| је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по г |
| ио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очи |
| ду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручи |
| асти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава |
| о.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутањ |
| год казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај |
| њући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од |
| жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, |
| ћи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, у |
| ви њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изгле |
| коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он н |
| губио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе |
| } То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тро |
| гледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још |
| у.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе |
| пио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И д |
| вима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час |
| и да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гом |
| ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} |
| лазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгн |
| по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми д |
| Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и дру |
| у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача |
| ине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу |
| оширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у је |
| стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узаврел |
| оки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима п |
| </p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, п |
| а мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од стр |
| не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани ова |
| p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у т |
| и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из |
| пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223 |
| се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, к |
| извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, |
| > <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, дру |
| о од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а |
| гледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у |
| ријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка |
| о реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, |
| и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пуш |
| угарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећ |
| ацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму |
| скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и |
| ивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се |
| ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад ве |
| едног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ к |
| зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронел |
| е, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје |
| о нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао |
| е кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад |
| узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, св |
| ко је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; |
| <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвр |
| иђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, |
| ке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, тр |
| х очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, |
| дноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско |
| носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које |
| вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, |
| азимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница |
| дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} |
| гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type="cha |
| се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под нога |
| плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу ис |
| , млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n |
| аља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке |
| е горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трча |
| наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадул |
| то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пу |
| покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дуб |
| афанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштав |
| абрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту зна |
| а члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће р |
| робудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој |
| е јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући |
| о на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да |
| } Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећај |
| стали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и пон |
| ље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Ми |
| руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да |
| ед појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снаж |
| кушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамедански |
| изрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пеш |
| нцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви о |
| , за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и |
| расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике |
| секо као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој по |
| и испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, подн |
| <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет годин |
| аква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који |
| ца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном па |
| читељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се зап |
| /p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, |
| о и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — |
| бљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више м |
| крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу троб |
| мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести прост |
| ла цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога |
| друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме м |
| гушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> < |
| је.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку |
| зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали св |
| е...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио |
| осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном л |
| /p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам |
| ека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал |
| мела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> |
| ичу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њ |
| дник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p |
| ри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је |
| равља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји |
| је стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица вод |
| ис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — |
| сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала о |
| тасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која |
| <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је такв |
| собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и пре |
| ега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац |
| такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и по |
| рао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи |
| влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за к |
| у време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</ |
| ца осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n= |
| ар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим дети |
| жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он |
| pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праш |
| у могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузам |
| после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама |
| тола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући < |
| омену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав |
| ко се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам |
| ам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана орган |
| омоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигар |
| е да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те |
| аст српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновит |
| пада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним пр |
| ла смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S |
| } Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених оч |
| слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала |
| ха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и пор |
| у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље |
| ео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило |
| ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох оп |
| </p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, |
| озор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени |
| ећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Тур |
| <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога дети |
| о.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња |
| тевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је |
| а.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он |
| ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми с |
| т онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица про |
| о да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После с |
| оја храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При |
| елеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће не |
| ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекин |
| бијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком |
| штеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ на |
| ошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник |
| нданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саоп |
| ве те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и пр |
| е би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не |
| ске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остал |
| правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити |
| у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено изврш |
| речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца |
| ћ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљ |
| а, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четв |
| е хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се |
| седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промр |
| зговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује |
| а је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших |
| црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пла |
| .{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавај |
| Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његов |
| уг Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и д |
| нице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, к |
| , све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим |
| ма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни |
| се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се |
| е крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на ули |
| чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је |
| киваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши |
| клонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, н |
| д детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она же |
| езници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је посл |
| а да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек ч |
| ку.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење |
| оста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте годин |
| м историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као пред |
| се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због в |
| је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да |
| а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла |
| говору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положај |
| ест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш |
| раз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка пок |
| ост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима |
| се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извук |
| сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаће |
| о овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, |
| да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је |
| ар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално |
| тално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и |
| ебом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Ме |
| , ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова |
| до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве зна |
| — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршу |
| ах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменил |
| је у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући ј |
| штине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...< |
| и, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ |
| и низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадра |
| ло, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и |
| растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као |
| октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрм |
| ење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури |
| ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, |
| ризрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу |
| обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не |
| it="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој р |
| б породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оста |
| оју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обух |
| није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} |
| де би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу |
| едневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардишт |
| 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, |
| , са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточи |
| јем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више |
| е кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледал |
| мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада |
| рилика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен ми |
| ова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> |
| >У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и о |
| лакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претво |
| иштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас ј |
| ли се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала му |
| ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — т |
| ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те н |
| брази срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску |
| рете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, |
| есте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У оп |
| ину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <p |
| коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Н |
| <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих |
| ду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи |
| рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник |
| о, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар |
| > <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у варо |
| детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула оч |
| шњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час би |
| њак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха с |
| борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице в |
| о на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косов |
| ћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широ |
| е погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и |
| нду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, је |
| а погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово |
| и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четв |
| прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од |
| „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, |
| ве последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања |
| остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве л |
| тиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом |
| е ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је т |
| утку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, ниса |
| ељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далек |
| већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ет |
| огуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати јед |
| ећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи |
| вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} О |
| е да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око у |
| хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја |
| влачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Ко |
| јима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће отк |
| стиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; он |
| ана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и |
| ем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом бла |
| ареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу с |
| — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву |
| стали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па |
| их кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна матери |
| точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних |
| иде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— |
| >— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за |
| ме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Ва |
| странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје |
| његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком |
| причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, |
| ра ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора с |
| о је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и ст |
| после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само сл |
| и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих с |
| Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га траж |
| што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас в |
| могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и |
| позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први ко |
| глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је |
| незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гл |
| редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да |
| д ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како ник |
| сланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у п |
| ума да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се |
| он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо |
| из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени |
| лник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те |
| p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У њег |
| им примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио п |
| цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодр |
| као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога с |
| атио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немој |
| ан са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад |
| и буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће би |
| же се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је не |
| говарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико |
| тање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно н |
| начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећ |
| ају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако јо |
| као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред |
| ву службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су |
| оји је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — |
| нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њи |
| лост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке над |
| и.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто го |
| стави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну |
| сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва бли |
| визијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину ка |
| дио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а о |
| тер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузи |
| питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили на |
| страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дне |
| х дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере |
| затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе к |
| длазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из М |
| е прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто позна |
| приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{ |
| } Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска |
| ој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он ниј |
| у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже г |
| којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле к |
| но паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, ш |
| сити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и |
| декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{ |
| д већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} |
| ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем. |
| ветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањ |
| ставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртв |
| опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у он |
| дине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p |
| са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или са |
| смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој |
| ст, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава је |
| здање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, зане |
| па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквас |
| На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очи |
| је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спр |
| е.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобра |
| једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд заш |
| це наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ |
| ку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у П |
| топа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и велико |
| песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> < |
| или потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малак |
| ора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је от |
| са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у неп |
| себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми |
| о си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ј |
| </p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, о |
| груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министр |
| т.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, ост |
| еко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда? |
| идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи |
| под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Во |
| ису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Б |
| и свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико |
| ли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?.. |
| и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему про |
| од дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том |
| о безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите |
| други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се |
| арима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> |
| е оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, а |
| ичкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима би |
| оживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом с |
| е да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — |
| ила већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му опе |
| нци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши нар |
| ли напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито о |
| ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала с |
| , у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — хр |
| трану? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— |
| у пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n |
| у у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и |
| а овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од К |
| спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полиц |
| петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем |
| ... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— |
| >— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нис |
| о пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стал |
| ваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропаст |
| ећа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одм |
| овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље |
| и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао ј |
| и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.< |
| S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене приста |
| додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа м |
| не околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о |
| вари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје п |
| прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво заси |
| гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, п |
| чиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би пр |
| побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не јо |
| јна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</ |
| их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу |
| да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корак |
| ко годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници сас |
| да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми |
| растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући пот |
| један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан |
| ди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небо |
| S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву |
| а карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, |
| кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нах |
| јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и к |
| у ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и о |
| боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, г |
| ву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља |
| и примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријате |
| дан сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рач |
| ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="6 |
| да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос |
| и, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.< |
| ожемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Иба |
| скога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, |
| акве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, |
| и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију < |
| то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Г |
| лник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p |
| ети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба |
| јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја н |
| то стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што и |
| о мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљено |
| ови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на те |
| страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догле |
| у у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, к |
| е се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају |
| рх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — з |
| а шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, о |
| патична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, |
| ун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слут |
| Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за |
| Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стиг |
| је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак н |
| азговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са францу |
| је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се |
| дни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други |
| је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{ |
| еђу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p |
| о бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој ле |
| су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спреми |
| утова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу неве |
| онде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не ис |
| це.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Уск |
| хао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесни |
| скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске в |
| ти поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четво |
| о определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су |
| ра.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, |
| а они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачуна |
| рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи |
| ио мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци ко |
| шила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ |
| вори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p> |
| њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио поглед |
| <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихвати |
| е у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве |
| нате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} |
| а, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гла |
| падима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забри |
| би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати св |
| оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и вод |
| ше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрак |
| ви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав |
| не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена |
| овори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си т |
| ица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађ |
| збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{ |
| своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је по |
| руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно |
| — Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних |
| но неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода |
| тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као д |
| неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптими |
| оје му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно повере |
| са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у |
| ет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја |
| оје долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом |
| учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим пог |
| и мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што |
| о убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мук |
| мо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и сва |
| пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне т |
| свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а А |
| ма, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам иск |
| стало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка к |
| агор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који |
| о дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледа |
| а мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном и |
| се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и рас |
| једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајн |
| чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из наро |
| ачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет та |
| м.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко |
| дне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, |
| вара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, |
| болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стај |
| а се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо зајед |
| у на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али |
| но погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрч |
| а где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме |
| довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њи |
| нце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стр |
| га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима кр |
| ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико |
| а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p |
| а, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом |
| који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „О |
| дном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увр |
| >— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Она |
| војој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p |
| ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, им |
| — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капе |
| даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите не |
| да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је |
| ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за |
| да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила с |
| е изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — о |
| срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана. |
| ијатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— |
| је дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за |
| — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — д |
| у Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не прет |
| војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређ |
| терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не м |
| Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— |
| емо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек |
| мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све но |
| ету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ |
| не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин |
| е овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Ја |
| , како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу |
| га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмо |
| ружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>К |
| е било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на |
| но и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометњ |
| аопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одист |
| о мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да |
| положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу |
| е су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала. |
| анина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посм |
| пале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измич |
| вске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара |
| потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад б |
| сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n= |
| аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, оба |
| Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вар |
| уо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три о |
| што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветр |
| о часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и настави |
| ите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи |
| ици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај на |
| .{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и |
| омиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на |
| и и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом оти |
| з <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и мар |
| Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегств |
| пљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и ов |
| за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо |
| ичка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете пре |
| и прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедиј |
| авском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпор |
| а жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципе |
| Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је м |
| —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не |
| нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет |
| купи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се ис |
| оји маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје |
| тро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам |
| , оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да |
| ло ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, нас |
| е питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све |
| обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један |
| у балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кр |
| ш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплаш |
| ! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се препла |
| ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне не |
| кивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. нов |
| Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помог |
| им прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отво |
| у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву |
| не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после |
| екуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер |
| огао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џ |
| преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је |
| рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Је |
| амо пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр |
| ва <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака |
| мо пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" |
| према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И го |
| ћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Н |
| воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај |
| оје сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра |
| кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Б |
| сновне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама |
| знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик |
| еца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац |
| о још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друм |
| га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце |
| Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као неср |
| то овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> |
| > <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори он |
| ик још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам |
| у опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланце |
| људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да н |
| е и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелни |
| рљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се |
| ића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао |
| овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему гр |
| собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви |
| даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек |
| Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ |
| !“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском хо |
| зи комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у п |
| з куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали |
| још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова реш |
| {S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ |
| тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да |
| >— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно |
| p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам гор |
| су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве |
| акви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи |
| питулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</ |
| пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који |
| одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се др |
| требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винк |
| ка Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, и |
| рао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми ј |
| бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само |
| 442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несре |
| /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или мож |
| а се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају |
| о прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице |
| до иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове |
| Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— Н |
| е Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који |
| <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Ње |
| >— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Ва |
| и.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, |
| е већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се пову |
| ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут |
| ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на п |
| и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узв |
| е ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај |
| и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до |
| ледник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери н |
| Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у |
| о лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, п |
| емо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на |
| S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да |
| сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу |
| на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могл |
| сали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига |
| за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су |
| м сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима |
| вчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као ра |
| о је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном полови |
| <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу |
| срет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто |
| е је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадов |
| неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухв |
| избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запита |
| омаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас п |
| а врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја |
| се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодара |
| згинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућнос |
| ћи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске |
| ините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију. |
| <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос |
| е, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно дај |
| бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам |
| бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам |
| бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам |
| ак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујет |
| уприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма пр |
| ундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити |
| зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} |
| уше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног о |
| који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гоми |
| луном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да |
| витлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства. |
| ијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом к |
| у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце |
| ц воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја |
| ајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће бр |
| ко у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посл |
| дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{ |
| ојничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који |
| нио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом |
| ширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла |
| теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу |
| ти на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; д |
| ш крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који и |
| орамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарск |
| ог одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску пре |
| е збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишко |
| наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарс |
| мено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће |
| да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако на |
| ази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим |
| ану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не мо |
| , питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И |
| ли каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради |
| засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуков |
| име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога н |
| грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са |
| а ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштат |
| рећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кро |
| раслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледај |
| и одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је јо |
| рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и |
| ама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војни |
| вор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; умор |
| ама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме |
| расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или |
| пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, ра |
| } Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— З |
| ем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула |
| запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се |
| онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако |
| а он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су |
| два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пља |
| алутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На нов |
| ој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме |
| ’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! |
| н смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога т |
| којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљиг |
| огађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фрон |
| овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никло |
| а општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — |
| то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је |
| ерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборе |
| е!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а |
| а ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турск |
| заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстр |
| скићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сја |
| а дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки |
| на на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним с |
| — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи н |
| е ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S |
| ош више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а |
| аге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним |
| тазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога |
| где, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варо |
| </p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца |
| ти.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се пон |
| до?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што |
| ме и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод буд |
| сова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и к |
| е издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Ч |
| даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми |
| а швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са В |
| <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозе |
| > <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и теш |
| им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— |
| лужио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у С |
| отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армиј |
| ер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <p |
| воме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које |
| а, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену к |
| ешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године св |
| успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.< |
| ва овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелета |
| и и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је |
| а није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо о |
| и они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које |
| одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, с |
| али.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски вите |
| ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, к |
| ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, к |
| и из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може |
| и из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назва |
| ом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског од |
| гим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама нади |
| у са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви |
| {S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу с |
| јвише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су |
| рема стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="2 |
| мо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, |
| тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и з |
| друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајају |
| и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, кој |
| ке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале |
| без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности |
| вати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавај |
| им болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посе |
| ило је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да не |
| сти и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и ј |
| би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забрин |
| узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под д |
| раната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p |
| за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један |
| им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, кој |
| цина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту и |
| ред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, |
| <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао ј |
| инуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац |
| посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други |
| судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је |
| свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи т |
| можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде |
| да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пуш |
| и су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочниц |
| 137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом |
| а, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на ф |
| су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих |
| а оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увије |
| </p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кол |
| јали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи чи |
| лато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава |
| крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не у |
| .</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућс |
| отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и |
| је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег м |
| велико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљ |
| <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па |
| едали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви |
| оћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерник |
| </p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од жи |
| ратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој л |
| } То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће чов |
| очивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њо |
| кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псуј |
| о да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војниц |
| га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, ко |
| ано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на |
| лу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемир |
| " /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то |
| ко себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погл |
| > <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ћ |
| S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки |
| не очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно об |
| Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезн |
| {S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник |
| е праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родил |
| погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која |
| говорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p |
| ру славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи. |
| ду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до дру |
| ту пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбо |
| се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег |
| > <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да |
| и на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— |
| и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са |
| ћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећем |
| д се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули п |
| и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> |
| има и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} На |
| то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не б |
| ло час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја |
| и, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа д |
| с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштен |
| а грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је |
| епао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близ |
| о, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачу |
| одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили |
| ара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни а |
| а је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ра |
| и свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешк |
| да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини расп |
| ?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред |
| ризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p> |
| говара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то |
| уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па |
| /p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику пос |
| толу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са |
| ве.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим в |
| ена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мркл |
| јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је |
| е домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својо |
| чићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна |
| д њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када |
| } Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више |
| амену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара |
| на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимал |
| осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана |
| е Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — |
| т коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила |
| ајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војск |
| ази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Ско |
| ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> |
| м капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим |
| е као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p |
| једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговара |
| че забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих |
| о ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и |
| је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тел |
| .{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не м |
| анин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одсту |
| заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече |
| — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонов |
| ење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, теж |
| она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гоми |
| , па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — р |
| поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" |
| квог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се |
| Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је |
| њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и |
| ралштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не мож |
| војим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — из |
| пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да. |
| ежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хл |
| ир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без меда |
| гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ |
| шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да |
| — Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капе |
| е дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши г |
| оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прог |
| родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</ |
| > <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>О |
| ију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је ви |
| и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више |
| и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пр |
| удима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола ко |
| ављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ulti |
| дмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његов |
| тографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табак |
| Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се |
| колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с велико |
| /p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Ниса |
| о ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у |
| се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, |
| ема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзна |
| — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто |
| кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на |
| шен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх |
| ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим терет |
| тим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад |
| апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола м |
| S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу |
| а шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> |
| сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <p |
| ње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та вре |
| а са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као б |
| и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, чове |
| је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисл |
| игли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојни |
| настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо и |
| Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед нас |
| тра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да зна |
| креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p |
| судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе |
| и то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ва |
| напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то мал |
| а пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} |
| руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, |
| оји посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад |
| жити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди с |
| p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаш |
| рећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</ |
| читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о том |
| ељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још |
| хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, |
| ушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које с |
| о значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини |
| знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час |
| ацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним кол |
| е у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и |
| то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разум |
| разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и ра |
| у ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата ис |
| народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цел |
| ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И |
| орија наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго |
| ма повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинит |
| о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче |
| ји гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетач |
| е очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто |
| у са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана |
| потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљ |
| исцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који с |
| ељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки |
| а умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца ламп |
| ири и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командан |
| ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнут |
| ега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и |
| четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни но |
| т.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове н |
| , у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта с |
| трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</ |
| — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоиша |
| </p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до ку |
| па и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исх |
| немиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегун |
| пријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у |
| његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Н |
| и слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла |
| не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на |
| да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} |
| и сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња |
| ко те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожал |
| их и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљ |
| ајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је |
| ћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша ка |
| оследњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тл |
| следње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p |
| оме што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за м |
| ије могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешав |
| и да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је |
| на оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава |
| из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да соб |
| да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на |
| тем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, крену |
| ико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, к |
| он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да |
| на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенерало |
| р му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову тра |
| <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању |
| салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, кој |
| м признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако |
| у размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, |
| у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, |
| Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— |
| .{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докт |
| којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута |
| и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{ |
| p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледал |
| ио везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека |
| а тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред |
| ћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник команданто |
| чица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> |
| ава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи |
| ело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толи |
| пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> |
| оремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, п |
| ајближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом пом |
| ко их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доц |
| ад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој |
| и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао |
| за говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега си |
| патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачн |
| обравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p> |
| рем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} О |
| цијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или |
| у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас |
| младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о |
| донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра до |
| н од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије |
| д само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, т |
| већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стар |
| ну, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кр |
| хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља |
| слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у |
| одио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато |
| они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се з |
| S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, |
| од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710 |
| а мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша пр |
| е слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође баб |
| музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим |
| днео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни т |
| ко у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ћ |
| којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од |
| ви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} |
| егунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — ве |
| те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа |
| амо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добр |
| од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готов |
| два смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да |
| мдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а о |
| ало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог не |
| уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне |
| > <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана ве |
| изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са с |
| S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован |
| Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурб |
| ава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те |
| немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутр |
| хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми с |
| а, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали вој |
| урешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали н |
| е помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на др |
| ј се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска јед |
| е не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ је |
| што? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничк |
| и пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, |
| шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у ко |
| о сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим б |
| О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету |
| и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза вр |
| ила једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одри |
| уморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, кр |
| бећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, кора |
| јајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На со |
| !</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доист |
| де из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на дру |
| не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... |
| је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку сре |
| мо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало |
| р скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам |
| био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, прв |
| гу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И уч |
| о да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и на |
| пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица |
| оје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S |
| шких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја зап |
| ађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" |
| па нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се бор |
| сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је |
| и у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био |
| <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их |
| остом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо |
| м то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све т |
| е, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, |
| ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена |
| аша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат |
| снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву је |
| ене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим |
| низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и д |
| лискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажно |
| е фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> |
| о на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избег |
| ице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни |
| n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и гр |
| p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли |
| не!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна |
| увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су зна |
| хну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку косту |
| ао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћ |
| оворе.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам |
| ав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност та |
| служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да |
| рио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко з |
| ичавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у |
| у војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти |
| који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Ал |
| ре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима |
| Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт н |
| мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим |
| већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из |
| еце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго пра |
| на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни |
| ким бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо зн |
| е и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога ме |
| ез бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоће |
| неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} |
| им прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати |
| е топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати |
| отографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу |
| Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона |
| у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле |
| ужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађај |
| ако она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити |
| када.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице |
| ви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па |
| олина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себ |
| з гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал |
| ст.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи н |
| , недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрис |
| Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно |
| ву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у п |
| водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела к |
| них детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и |
| вену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер и |
| и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске в |
| ења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Н |
| било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и |
| мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је до |
| Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си |
| ворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из |
| } Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до тем |
| обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арн |
| них коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} К |
| последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор |
| би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуч |
| оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није |
| здао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Миши |
| руге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по в |
| рос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујућ |
| S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — до |
| тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мра |
| кше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да саглед |
| авчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведо |
| оравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на |
| ачке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и |
| тре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао т |
| нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све јед |
| јници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; боле |
| е друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте |
| ази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, у |
| избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам |
| а да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бо |
| оју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у плани |
| коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у плани |
| {S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> < |
| но чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S |
| а да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно А |
| и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило д |
| рске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу ве |
| би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не |
| који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина ка |
| одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад |
| ороковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће |
| одом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на |
| ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она |
| топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове |
| крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлиј |
| е био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка же |
| наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате жи |
| мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању |
| мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јављ |
| о себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водник |
| <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гле |
| а ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити млад |
| скрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и о |
| , што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео |
| о оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у |
| овиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен |
| /p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> < |
| и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p |
| ицију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генера |
| држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Кон |
| тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спава |
| говора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимо |
| дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која |
| оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и оч |
| пуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p> |
| чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе с |
| ући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку н |
| подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бо |
| он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје с |
| на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас |
| и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна |
| и крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фрк |
| S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престр |
| ници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на |
| српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам |
| рајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то |
| отиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог дво |
| м и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за б |
| ј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне |
| ремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана |
| а и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало |
| говима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце |
| савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана з |
| ће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} |
| у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у но |
| чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога мест |
| 89" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на |
| ким и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, к |
| у потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нис |
| о обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија ве |
| рени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних |
| "396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати |
| ста у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно су |
| ног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p |
| имо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не |
| ружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре |
| роз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{ |
| чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пуст |
| таде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче оту |
| лика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћ |
| на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је уве |
| поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да пот |
| } На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад доче |
| ве ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} |
| ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже |
| {S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно |
| ену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која |
| еца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна ж |
| затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} |
| олазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у такв |
| точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазари |
| ских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дрек |
| ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се |
| ао попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, пр |
| руго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје при |
| аклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} |
| > положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p |
| га се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Ви |
| ва којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, |
| се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n=" |
| ина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела к |
| не наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупни |
| показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја и |
| о Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па прек |
| а.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју |
| черу себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише |
| аждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио |
| у смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се сва |
| пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још |
| и но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Но |
| вао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам ве |
| могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју |
| еста: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхт |
| прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и у |
| приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплиће |
| н крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после по |
| ми ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо |
| их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква вел |
| о ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте |
| н?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да ј |
| .{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подмета |
| ик, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на л |
| рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пр |
| том на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета |
| ке станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову д |
| аца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, ди |
| страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У |
| иша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те просед |
| едњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао ј |
| јин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо не |
| изине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав |
| вац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац т |
| гледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се дос |
| ез војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} |
| ио нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су |
| лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p |
| з који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у че |
| а, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао п |
| да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па |
| е излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и |
| их ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ре |
| је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто ст |
| е и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људ |
| и за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав у |
| памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима |
| једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, ла |
| ру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у |
| есмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у исто |
| <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требал |
| ивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златн |
| душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсу |
| а, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватрушти |
| ика па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Та |
| а сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— К |
| момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад њего |
| моте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се нем |
| о друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најп |
| шам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник со |
| слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник со |
| д чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој |
| Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако н |
| о ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врл |
| 14 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И с |
| дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље |
| ме тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ поч |
| прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао |
| <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n= |
| ановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положа |
| II</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескра |
| д свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и |
| </p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и |
| а би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која |
| ешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој нема |
| аграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи |
| го од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног ч |
| о уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица разв |
| обити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска |
| атле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.< |
| их јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непр |
| е лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а |
| лаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се з |
| ала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="6 |
| , од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од к |
| стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских нас |
| врди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но |
| ћи се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне |
| а Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом |
| же па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо об |
| и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга п |
| ма нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало |
| чарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> уз |
| > родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да |
| ице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила |
| будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се напра |
| ели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се |
| заривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети н |
| ановали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом |
| тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необа |
| а сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре |
| вде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од |
| учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, |
| у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p> |
| епрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак |
| ј заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати ј |
| љује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и бо |
| е пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину бед |
| х нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, је |
| ећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за у |
| : „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремај |
| ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— |
| и да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустав |
| — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југо |
| обрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у |
| љезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешт |
| ао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенк |
| едовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступ |
| ели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са прус |
| и зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је н |
| гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни ј |
| делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, |
| батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те |
| ештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман на |
| вне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Г |
| и са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p |
| излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме |
| испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из го |
| и од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама |
| планула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са сво |
| е од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам ко |
| а, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни |
| нцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем |
| <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати |
| приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степен |
| >Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није |
| сније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином ј |
| иру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платн |
| м и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала |
| едњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврш |
| /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга и |
| овек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се с |
| ја сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спре |
| но у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је сва |
| поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, |
| је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, |
| оје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све |
| е и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Веру |
| сти, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућан |
| мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирниј |
| >— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је тво |
| е бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара |
| е? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколик |
| акле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају н |
| >— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађе |
| , било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да |
| жавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— О |
| p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—- |
| згледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у |
| згледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у |
| мо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те |
| к је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би с |
| к је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би с |
| њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а |
| а брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима тр |
| {S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да п |
| осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек |
| ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, ода |
| око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и |
| ричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима |
| овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад н |
| е дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се доглед |
| ло и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у гроз |
| ији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно с |
| разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог |
| још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин |
| абу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било |
| Section" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, |
| на донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{ |
| кама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у же |
| о што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно |
| вали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једн |
| али, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне |
| нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и |
| једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећ |
| асположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и |
| нику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове бат |
| {S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима поја |
| ре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и бри |
| </p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и |
| о се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да с |
| празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у жи |
| друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим |
| првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги |
| та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га |
| . — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као са |
| остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} |
| р или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и сво |
| а се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капета |
| диста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја |
| џбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа |
| рабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећк |
| ним и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофер |
| о што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице в |
| један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад |
| од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо |
| елио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи бил |
| па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су ј |
| ена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се г |
| Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена |
| це и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Прокле |
| у, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type |
| сао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једног |
| ука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику помет |
| е војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да и |
| величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажног |
| ити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе |
| овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо |
| е се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми |
| и да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле |
| ви:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и н |
| вао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан п |
| а је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да од |
| стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сре |
| ковне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз |
| или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски гл |
| е те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> |
| рије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n |
| Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде д |
| ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, ола |
| и читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљуј |
| грут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домо |
| двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубе |
| ло пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљд |
| ем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и с |
| исну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> < |
| м је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да нас |
| то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, |
| } Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може ба |
| о, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, л |
| ица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се |
| имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Па |
| два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у со |
| а где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела огл |
| их дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Ум |
| га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На њего |
| раним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су |
| тла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се |
| мљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Д |
| дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо но |
| ћских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим кр |
| 280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову в |
| римљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у клан |
| оса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патњ |
| жње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> < |
| лазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему. |
| друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и мног |
| села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљ |
| остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испар |
| осаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешл |
| и цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би б |
| лико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са ре |
| ши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из как |
| не у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој |
| елодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећ |
| још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војск |
| а се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах |
| по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали |
| то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубо |
| Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прош |
| ни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ н |
| шем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што |
| пео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигаре |
| исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа |
| била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, |
| , снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим о |
| овору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожу |
| ена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучен |
| рађену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола ко |
| n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је р |
| идели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести с |
| д конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу |
| Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — |
| о сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет б |
| кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће |
| не класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор ч |
| ело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим |
| оја се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p |
| зити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p |
| е 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{ |
| Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим су |
| рило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслони |
| се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским |
| да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су б |
| ноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора |
| ро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала |
| анине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Млад |
| чела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сад |
| > и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек |
| .{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дан |
| налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма. |
| а?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом |
| да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто. |
| у.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми |
| и их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрап |
| а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријски |
| Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један др |
| ством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток |
| то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или п |
| а изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио б |
| и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и пов |
| <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до д |
| <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и мол |
| ндарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама |
| и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} |
| тисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима |
| се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла |
| ису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка |
| су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арба |
| лумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљ |
| амо да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хра |
| лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p |
| иле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум |
| муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сироти |
| бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из ди |
| било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју |
| је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са с |
| удности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу |
| лности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, |
| премале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да |
| а свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима та |
| а и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно о |
| н од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни |
| и крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осу |
| ти тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли |
| ћали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свак |
| а.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће |
| ликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Буга |
| аши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, |
| собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачк |
| јкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које и |
| онета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност реш |
| ан обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је |
| S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан з |
| ћући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Сп |
| ског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четвр |
| , везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гила |
| наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме н |
| му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко |
| Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, |
| е не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису |
| Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећ |
| ачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, |
| данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад с |
| а повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршум |
| вито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гле |
| опале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се по |
| је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малакса |
| же је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије |
| еном и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све бл |
| ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ће |
| ремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, ко |
| па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење |
| више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склони |
| окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ва |
| војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, мора |
| гра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава |
| ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.< |
| ака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био |
| звади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Де |
| догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена су |
| дна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које |
| износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се р |
| старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је зе |
| говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну |
| е, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предска |
| таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са бео |
| им таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељ |
| где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год |
| им излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везан |
| и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму |
| ачелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, та |
| pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице |
| оге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала |
| не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и заб |
| ка тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којо |
| из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо н |
| предно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он |
| ба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још |
| , па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све |
| и само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада н |
| малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњ |
| ћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ |
| и на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржав |
| фани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду |
| ве стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узав |
| историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нече |
| није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, го |
| ној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете |
| <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала |
| идана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупа |
| смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на пам |
| усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути изв |
| где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издав |
| е испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути и |
| преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула гр |
| је, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда на |
| зе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне |
| дина минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Ниј |
| оно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики |
| а Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге крун |
| пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је кит |
| које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске план |
| е нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе |
| а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека |
| говори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p> |
| е.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, |
| е ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао са |
| а сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опе |
| а наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још |
| </p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи |
| а сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута |
| ромиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну |
| , дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после |
| ца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћ |
| ити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> |
| рских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у С |
| се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део ар |
| у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном |
| онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и |
| тина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они мо |
| оријских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета |
| следник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је |
| инације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а та |
| а би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</ |
| ену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна сил |
| ло доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам те |
| пали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре |
| у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе к |
| тановање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра |
| ти, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ј |
| децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, ко |
| едозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесе |
| егне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју |
| ном топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморен |
| ни, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очи |
| ретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут |
| не Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане |
| војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станиц |
| пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси |
| остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очев |
| свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb |
| роговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се оглас |
| ик погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити |
| бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, ње |
| ела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и зак |
| ћ затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазил |
| да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио |
| о преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о о |
| сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Ов |
| куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико те |
| или, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели |
| човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред |
| Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони |
| точну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су |
| ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, |
| и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам с |
| еће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали. |
| том се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи ј |
| аучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоки |
| била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да |
| пенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз св |
| </p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? |
| ас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</ |
| бичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био |
| новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта ј |
| ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се |
| е напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и бл |
| шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас о |
| ска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, |
| а са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско- |
| p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p |
| и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име |
| розебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би |
| осле грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени д |
| које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић озноје |
| ћаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледас |
| ини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где при |
| може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је |
| бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — |
| ши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би ова |
| опља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљ |
| S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{ |
| мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико д |
| илу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губ |
| оских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе |
| једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је би |
| прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и ина |
| велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неки |
| рли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихват |
| а и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме |
| а са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјав |
| ележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјениц |
| материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек ш |
| ан, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомо |
| ван са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомоб |
| очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се |
| господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа |
| говорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећа |
| е обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још о |
| ломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србиј |
| опље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени |
| ић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, по |
| >— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће |
| вако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине |
| е.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се ни |
| ери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, |
| ахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око ј |
| <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{ |
| касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634 |
| ађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним |
| дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} |
| а стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трна |
| 43" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола |
| дрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву |
| од ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p> |
| некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафан |
| ожаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застр |
| о коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанс |
| и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ |
| нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо ме |
| од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напушт |
| а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна. |
| ана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p |
| ги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледал |
| ви доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова пр |
| а су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувот |
| вали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па д |
| а који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а им |
| мета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чврш |
| у.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је ка |
| на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по |
| цима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу |
| ћу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да |
| обници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задово |
| да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам |
| ној смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај |
| м и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашње |
| дан војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју нево |
| о гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али |
| да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и |
| којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је з |
| м понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка |
| амишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан |
| То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из |
| олико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше |
| ацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их б |
| топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ н |
| ким улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се < |
| и пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} |
| а драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p |
| ожи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи м |
| железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још мн |
| S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш |
| в, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гле |
| е са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцањ |
| а ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад с |
| ихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он па |
| абринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо |
| влачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гла |
| далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли |
| доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> |
| у руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> < |
| о на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне |
| шињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке греш |
| шло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде го |
| p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одгов |
| ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико ме |
| о да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија |
| е истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због про |
| ачини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су н |
| ље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огре |
| ном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисм |
| ризрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскр |
| била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они |
| вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему из |
| купљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</ |
| ли опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даљ |
| погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обус |
| што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали |
| двајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли |
| ај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо |
| ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Е |
| ао нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су д |
| ца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ |
| авикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и на |
| јане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао |
| асава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> |
| ај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситиј |
| ш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те к |
| ите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат |
| рага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален госп |
| је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика з |
| а уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?< |
| ове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је |
| Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, кој |
| ћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Пита |
| ежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као н |
| атити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњ |
| ље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p |
| е не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала |
| корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник |
| адосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, |
| а кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не тре |
| као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служ |
| Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето |
| p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше во |
| дговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно нос |
| еко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко н |
| дин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном |
| којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — |
| — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку. |
| ла.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљав |
| .</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — пита |
| је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, |
| берем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна |
| убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да п |
| та лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од на |
| млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам оди |
| ао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он живот |
| ма целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја ни |
| о <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну |
| ном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{ |
| е овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја во |
| пао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак оба |
| већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло |
| само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом |
| воришта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само н |
| још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на |
| n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су ве |
| с.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не тре |
| очеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе |
| ма које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојен |
| чава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаља |
| </p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра д |
| у?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама кома |
| ="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се |
| кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, јед |
| ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек с |
| т лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му |
| <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!< |
| мештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и к |
| јке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и држ |
| прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ |
| ан при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без |
| новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај удара |
| млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време ми |
| толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дуб |
| седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и |
| /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и т |
| <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога |
| су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, |
| {S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и на |
| часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више |
| те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има |
| о.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p> |
| пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бо |
| да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би к |
| зиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и |
| n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писа |
| >— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас |
| му цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом ср |
| се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала конту |
| ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо ре |
| — Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим. |
| онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, |
| а клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су лег |
| ј, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <p |
| ила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натоп |
| вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књи |
| ригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања |
| е да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од н |
| или, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју |
| ла је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој траг |
| их разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су |
| пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на |
| вети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко на |
| p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад |
| увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, ал |
| у граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким. |
| } Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непри |
| <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај |
| ло да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе |
| да.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и дв |
| прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао |
| усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, |
| јан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угу |
| су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и |
| на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у в |
| долазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железн |
| андат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту |
| атати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејас |
| а му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не |
| златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а |
| планула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, д |
| ашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору пр |
| ба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се р |
| пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељс |
| гарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на г |
| ици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа к |
| тињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти срп |
| би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо |
| p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се о |
| љ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у беог |
| ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз |
| скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над |
| се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те с |
| ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Ка |
| живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као |
| сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и д |
| јући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне о |
| и у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано |
| вао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, купов |
| е двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четвр |
| о у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није об |
| двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам н |
| ило читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ |
| ко вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће |
| ику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали то |
| о њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је |
| то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, ка |
| је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тим |
| ерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те |
| у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и |
| уцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се |
| ка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући |
| е из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седни |
| .{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима ш |
| ину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бо |
| естре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити ж |
| енцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала. |
| копљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до др |
| ва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве |
| оверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који |
| м тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори в |
| нта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или |
| а и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће с |
| еста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слобо |
| ика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, ко |
| едило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при по |
| тове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </d |
| још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају |
| оја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метеж |
| фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једв |
| к она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински ч |
| јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напушта |
| ку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ па |
| немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као д |
| знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и сву |
| су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту д |
| то ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ј |
| зда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели пре |
| несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве ма |
| је нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ип |
| румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша |
| а родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађ |
| како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање |
| ије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, |
| ало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранч |
| и и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак. |
| ти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленило |
| ајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узви |
| ојника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и н |
| а.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомоби |
| ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега |
| воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба |
| рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да пору |
| још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и д |
| нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што |
| ћу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од |
| ио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју |
| ?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја пон |
| умом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме ч |
| ни.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно ми |
| Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да |
| ? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шт |
| мо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, |
| е разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је ста |
| архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ д |
| умарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са ј |
| т стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим |
| или Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред |
| омбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекину |
| ких надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке америка |
| p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрди |
| одарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју |
| а <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу |
| а означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје поро |
| а које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, к |
| уздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од |
| Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, |
| и смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и д |
| ожицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од ст |
| се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шак |
| ветиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што |
| атосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако ј |
| но казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка |
| м — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно |
| могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се про |
| ска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} За |
| а увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, |
| о?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— А |
| што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из |
| је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p> |
| еграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми ева |
| онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се ра |
| Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} |
| се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{ |
| чја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку. |
| ни добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те |
| ело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу д |
| и, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачк |
| Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умир |
| че и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазев |
| дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно |
| ћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на ст |
| у хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на ст |
| /p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напо |
| рвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену тол |
| не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о |
| ст грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што |
| све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су |
| неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час од |
| ите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угу |
| роз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кр |
| са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешт |
| ошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, |
| отребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> < |
| задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра |
| вих, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи г |
| д баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те о |
| кви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он |
| улила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала п |
| ујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се |
| n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом не |
| подара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида |
| n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала |
| исам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, н |
| није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је |
| и ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све |
| а ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени г |
| а одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тег |
| као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда |
| но једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остал |
| д који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији в |
| ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднареднички |
| 23" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} П |
| променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било дово |
| у.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери п |
| Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У пр |
| вори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би и |
| ородицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што л |
| вице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах р |
| су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно прима |
| јатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је |
| што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се |
| слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> < |
| јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све |
| затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да |
| грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових п |
| ријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, |
| азмењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад |
| м таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, д |
| ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, |
| но обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код |
| зашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који |
| вити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, |
| се од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреј |
| нак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како св |
| чесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није |
| ченце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у |
| ану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дар |
| ицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} В |
| ја дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морс |
| х не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и п |
| онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сиш |
| аз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војни |
| т изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући |
| иним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога д |
| снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја приби |
| и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почел |
| !</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки |
| лемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам ч |
| мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатог |
| беђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични з |
| него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продај |
| се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдс |
| команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — |
| аше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предос |
| аспитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају |
| а понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истин |
| вора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, кр |
| згледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је |
| зео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, ш |
| вљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разго |
| кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била послед |
| , као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, дру |
| <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" / |
| х прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сун |
| нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и са |
| у, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и |
| кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, |
| уге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ |
| освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, м |
| асположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација |
| о ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, |
| p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни муз |
| му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догорел |
| са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пру |
| — Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се виде |
| ограда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и н |
| последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, |
| е опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, д |
| ире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош |
| не, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натр |
| под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су |
| држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бра |
| само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла жив |
| рци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који з |
| од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и |
| последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за |
| трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопљ |
| а увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже |
| гу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подрум |
| павала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и к |
| ра утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је п |
| иснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од |
| последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе |
| ипела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не уг |
| теже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> |
| тета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата |
| аде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чуда |
| ензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз |
| мназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је |
| авезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских т |
| же центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели ва |
| ва.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али |
| рону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је попл |
| више тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није уг |
| е да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига ко |
| терије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са |
| учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} |
| уст и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежа |
| ле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се поч |
| ој узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и |
| био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас |
| ead>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S |
| >XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен |
| души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до н |
| м кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће при |
| међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост |
| ио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке бат |
| е.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде дома |
| наш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> с |
| Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен |
| онаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога |
| стрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аус |
| о са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући |
| читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има |
| пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаут |
| ећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с п |
| е није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају |
| S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржи |
| вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{ |
| рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му ш |
| су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при сво |
| говори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђак |
| која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо как |
| века.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; отк |
| ало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо |
| , која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а |
| ње.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> |
| смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне |
| нула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора а |
| не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала |
| аша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у во |
| ма у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље а |
| ем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли ј |
| агло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдава |
| му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— |
| ви звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и |
| зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као разд |
| .{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли |
| сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> |
| <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишани |
| оба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врат |
| рија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Прол |
| арат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита к |
| ети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко ко |
| ога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата |
| клониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уст |
| pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; и |
| х турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} С |
| бом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће |
| лом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрв |
| тима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су |
| ик <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на он |
| > <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је н |
| } Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и поже |
| p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета |
| аком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној |
| <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она |
| светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо |
| мирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Бог |
| дник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново |
| ас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци |
| представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} Н |
| м се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробљ |
| ане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у ч |
| у топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</ |
| за начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догле |
| Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку н |
| ја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пр |
| дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гом |
| да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ ј |
| на што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још |
| обила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Кача |
| својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бр |
| бало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали |
| бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радо |
| окта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пра |
| рхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> < |
| ко тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> |
| се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</ |
| ша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта ј |
| пред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{ |
| чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога за |
| оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је ре |
| понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ов |
| днаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осма |
| ти.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећ |
| кле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни |
| ра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко на |
| мандиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.< |
| и још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћ |
| е се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степанови |
| , насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити ви |
| ју и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и са |
| е се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога |
| а Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступи |
| е, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и би |
| уле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — |
| а Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на беог |
| е кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — и |
| ренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави д |
| није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад |
| воју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када бу |
| те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа |
| би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се |
| кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и д |
| p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се вра |
| олазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме |
| /p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазиш |
| га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{ |
| на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били |
| дведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ћ |
| ет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници п |
| животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ра |
| зад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казуј |
| ио одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што |
| по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад сп |
| стрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} |
| аку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је јед |
| ји изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту ч |
| хо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе < |
| ћама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разнос |
| шава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свак |
| им о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пр |
| ине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Б |
| о нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели и |
| тровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па с |
| ти тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести |
| опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у |
| у па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па |
| тупати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене |
| ишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорав |
| {S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац п |
| ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут прав |
| етао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до |
| алазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мор |
| мобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Вр |
| е до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се устављ |
| ина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S |
| рба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију. |
| еке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова р |
| част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозвол |
| атичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатар |
| о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутил |
| нт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није |
| нути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај оно |
| е мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не мо |
| ске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те |
| јних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет поно |
| преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуко |
| за дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима ок |
| ржећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове |
| им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре ор |
| другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем |
| Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују с |
| мобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је од |
| нт, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" |
| рњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и де |
| ка и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде. |
| , који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва |
| а застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају варош |
| н није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавез |
| p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми и |
| е становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту |
| м оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем стра |
| сетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше |
| вце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист ра |
| готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну |
| тан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов при |
| е то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му |
| и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слу |
| ом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S |
| а Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, |
| , пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, |
| Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелник |
| ију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне сл |
| а оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак с |
| ојом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријеви |
| и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се |
| челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отво |
| и последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ м |
| "729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити наш |
| о разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми |
| </p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију н |
| и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе к |
| а и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво ко |
| е па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, |
| га лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је |
| упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њи |
| разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себ |
| треља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да |
| у.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре |
| Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што |
| м а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Ј |
| саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, |
| аде извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то зна |
| тине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније |
| ине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста |
| о година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли |
| више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасн |
| мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога з |
| атре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је тр |
| је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува |
| терија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му о |
| ео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамн |
| Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n= |
| јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да до |
| ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копал |
| /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко |
| м машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учин |
| на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бо |
| стави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански св |
| ад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овом |
| ких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељ |
| грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — за |
| оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А н |
| а српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још |
| ао што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а |
| ретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разнолик |
| други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у з |
| ише и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе н |
| >Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помог |
| разу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти ч |
| адан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу К |
| а својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај |
| а крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили |
| а га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге |
| {S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми ово |
| ратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, |
| и је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископ |
| ивот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је бил |
| повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и при |
| {S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну |
| виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда уч |
| не на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његов |
| о ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p> |
| је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесн |
| па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се |
| ека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— |
| ивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет нос |
| Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и |
| нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без г |
| а војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, ал |
| оца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у час |
| м је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тром |
| појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те раз |
| ора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва |
| сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињст |
| е над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко та |
| ада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страда |
| ог, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани на |
| н маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и |
| јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десе |
| зумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} П |
| део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук |
| остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, |
| прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, кој |
| м, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких рум |
| би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путо |
| а макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели обр |
| м, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне да |
| !...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа м |
| Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Боло |
| поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо < |
| уће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисл |
| прату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом |
| оје су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{ |
| чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који н |
| бру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да до |
| пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био ј |
| овник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајк |
| млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само к |
| у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане те |
| али мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би |
| час кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити сво |
| ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године |
| p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуреч |
| нутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно реш |
| ?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни |
| има настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле по |
| да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала кад |
| и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, |
| сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо он |
| <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ јед |
| ије улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — пр |
| да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да |
| екада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице |
| да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по |
| његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину |
| У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде |
| ине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти ба |
| то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна г |
| рачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу к |
| овори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на ка |
| м видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покриве |
| о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, |
| се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и |
| ачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да ум |
| до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> |
| а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник |
| дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> |
| кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш |
| есило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гр |
| ?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још |
| ар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хте |
| освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му ду |
| p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одак |
| /p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обра |
| га бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Зн |
| челник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела |
| а.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше то |
| давио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да |
| атиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање је |
| орамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном кри |
| би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју |
| наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — |
| поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам |
| л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мора |
| — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли |
| у болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни |
| — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатр |
| се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на са |
| > <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под |
| д са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде и |
| но? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?< |
| <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак |
| кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим? |
| капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спуст |
| ајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на ње |
| <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде в |
| видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш |
| атају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал |
| /p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и п |
| пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска |
| болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ов |
| нало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> пи |
| b n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми к |
| о да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли ост |
| идиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати |
| Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад т |
| амерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и пи |
| осподари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико |
| изнао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у сас |
| а леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ва |
| ство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал |
| ку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је |
| о да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, м |
| ли онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и |
| овара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у го |
| ) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за |
| својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њ |
| е стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје |
| бар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких предст |
| рене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случ |
| а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ј |
| у.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли |
| поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадим |
| ита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица н |
| њи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и пр |
| кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и |
| им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше је |
| кија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда т |
| , зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране. |
| — А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној |
| е али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добиј |
| оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало |
| ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам |
| на Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци ту |
| ћанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства |
| и није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу |
| поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа м |
| нт и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p |
| к их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n= |
| а сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је |
| крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари |
| м.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња |
| {S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Констант |
| <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} |
| ита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се в |
| без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> < |
| ри на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе вла |
| </p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило |
| ишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици |
| га народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и пос |
| о? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивањ |
| тпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по |
| теве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Прест |
| покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствар |
| јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезног |
| ада је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, обо |
| но повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p |
| .</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих |
| о за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но |
| карског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и нем |
| одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, м |
| ава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у |
| иштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не |
| гове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам кам |
| S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта з |
| ао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је ве |
| трана и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просви |
| му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка про |
| ављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мај |
| ај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио к |
| итах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, |
| p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко |
| те нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и д |
| е бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даљ |
| а је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен м |
| а пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет |
| " /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</ |
| ије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на т |
| болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да м |
| ено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај п |
| сподине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Ком |
| вати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер с |
| пита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> < |
| атеријал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да |
| /p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило раз |
| га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разгов |
| је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут |
| њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— |
| тигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики знач |
| </p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мо |
| могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — у |
| љуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи |
| ве стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа др |
| е речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о |
| имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим |
| p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш |
| војим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, ду |
| а даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље |
| аба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, ко |
| тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај |
| знемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тр |
| Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> < |
| авити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском б |
| ао што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати не |
| тав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ до |
| !{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посил |
| а ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини д |
| тах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је |
| /p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни зап |
| <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме н |
| !</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви с |
| шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То |
| легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потп |
| поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па |
| ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте пи |
| — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде |
| е!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S |
| емо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... мно |
| .</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио |
| </p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја би |
| емо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, в |
| и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазрив |
| ижа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко |
| има.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по |
| м?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум |
| је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом |
| е су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са је |
| као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге д |
| присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у |
| вај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!< |
| н? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту |
| >— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не |
| .</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу црко |
| ушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — |
| — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угасл |
| једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два сти |
| питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, |
| какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његов |
| Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад к |
| кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрен |
| и чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, го |
| м око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну |
| из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у |
| <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окр |
| срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна |
| Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поста |
| ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо |
| ре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно |
| лике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор б |
| е спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се |
| нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било |
| шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине кој |
| је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина |
| ор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} |
| <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — наст |
| н, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, пок |
| n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим д |
| је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не зн |
| у.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада при |
| <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако за |
| ја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, оставље |
| м рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тре |
| от, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове |
| ну не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а к |
| аву, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теб |
| да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је |
| са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!< |
| осподине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и за |
| га места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је н |
| ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојче |
| Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао мест |
| ар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блат |
| то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр ч |
| ј је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због с |
| , пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> < |
| памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуш |
| мо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо |
| огу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве б |
| ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал |
| — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова |
| ила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се |
| у млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и |
| е и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако с |
| лижи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом |
| обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић м |
| сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећ |
| нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и |
| га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и |
| се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и че |
| рош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња |
| не сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се зат |
| пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дођ |
| брину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа и |
| се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> |
| ушевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је с |
| треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То |
| ој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику к |
| ли пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао |
| се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио н |
| му грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по у |
| , пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> |
| уавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а |
| бо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пе |
| тазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ |
| смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом |
| на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка по |
| какати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби |
| ка да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафан |
| а се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па |
| ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> |
| а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не по |
| се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око |
| уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су то |
| ичком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да |
| } Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и |
| , сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено |
| рижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбег |
| и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и |
| обљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и б |
| ревила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз су |
| ужаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимског |
| а залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, пром |
| јим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато и |
| ушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опана |
| ака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволик |
| ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дан |
| собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезник |
| д темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор |
| стили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило. |
| ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим |
| ају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ват |
| оја јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{ |
| аљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да л |
| и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћ |
| н ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник |
| комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису |
| ам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната |
| озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} |
| е, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које |
| ама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнел |
| ни, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће |
| — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Фра |
| .{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у |
| младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два де |
| , по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фр |
| умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светло |
| нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од б |
| {S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ов |
| ао што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери |
| да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капет |
| изрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену |
| појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, кој |
| ке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који |
| — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмер |
| а — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило |
| уба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније |
| ју до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступај |
| да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај командант |
| зак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно ст |
| се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред |
| пријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Ј |
| p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богослови |
| а.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртв |
| а да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: |
| затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудим |
| утку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал |
| в.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послуш |
| па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p |
| раљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано се |
| во.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши |
| о не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од сино |
| неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолаз |
| ин скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и ни |
| иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква |
| муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једи |
| исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметне |
| је му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега р |
| же?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жанд |
| одом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Ар |
| мље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје |
| шавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што |
| издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају ис |
| сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи |
| ати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мањ |
| у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, |
| уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим |
| е и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају ка |
| опску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Ми |
| нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из бога |
| на, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у |
| уштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са |
| а Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља |
| и, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, нар |
| и а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је |
| кора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Г |
| белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Про |
| ца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни |
| овоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове р |
| ам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то |
| /p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p |
| же се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој |
| тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме |
| је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад |
| ао да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у на |
| ог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиље |
| алена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела |
| <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је |
| су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији. |
| и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> < |
| е певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад с |
| је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло д |
| д болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мра |
| и спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непри |
| , а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру |
| ма се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи с |
| очитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњо |
| о усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештам |
| д ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном р |
| роплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у |
| је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обри |
| његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе з |
| глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стај |
| човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало |
| оже се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, тел |
| одаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Кос |
| боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, |
| диста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура |
| слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, го |
| сприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да ба |
| у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобође |
| јано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином сна |
| ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли |
| шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нис |
| Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља по |
| и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топ |
| >— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— |
| {S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те с |
| он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће до |
| авршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету з |
| телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Ј |
| /p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви |
| а тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> |
| еда у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио |
| што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним |
| о и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulc |
| каљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице |
| друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се мо |
| пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и |
| риса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путује |
| очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему |
| ама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљ |
| с владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако з |
| , када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини ко |
| reign xml:lang="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а |
| олитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био |
| м.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмер |
| ак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се |
| на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да загл |
| подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену не |
| о се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава |
| је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе |
| ачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступи |
| а мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је |
| се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се п |
| љства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="48 |
| ли, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица |
| и и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне оти |
| е ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, док |
| ке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра |
| зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бр |
| , један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао са |
| луну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где с |
| пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се |
| у.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где бо |
| иновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готов |
| ње, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутр |
| се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о |
| своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и |
| иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновре |
| ула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма |
| да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим пр |
| столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не п |
| ој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је |
| н је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек вр |
| об мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље |
| у Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали по |
| а са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — |
| ир коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитог |
| ричао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град |
| — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове |
| нога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала ла |
| ла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и пр |
| лази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрај |
| очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити око |
| и се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрен |
| је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још јед |
| га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојк |
| 34" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напушт |
| која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што виш |
| е јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само |
| ивача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" / |
| да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и ла |
| и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{ |
| азгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са сев |
| ојска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне сн |
| има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да с |
| н могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали с |
| ти, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није жел |
| клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да |
| ахтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни |
| е речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је вр |
| {S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} Н |
| растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник командан |
| рађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном по |
| ело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој к |
| аније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ |
| на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем п |
| својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, к |
| во повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме |
| најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, |
| ј за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живи |
| са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саоп |
| ексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Коман |
| ом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако |
| првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље и |
| огу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну |
| , једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чу |
| сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заш |
| је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем |
| е но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И |
| споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска |
| } Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо |
| ојводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало ј |
| не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> < |
| Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба |
| ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кр |
| ика, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати |
| бом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник |
| и да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је вл |
| Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим број |
| вако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред |
| вони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све |
| да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства |
| одили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео |
| а је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу но |
| знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одо |
| Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телегр |
| угу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно в |
| ка је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи с |
| једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са т |
| е причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb |
| и сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало |
| ислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, |
| ује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог д |
| > <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> < |
| ста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта |
| ски стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве |
| крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{ |
| бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Ком |
| , све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на ком |
| иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар |
| } Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми |
| ји иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразија |
| у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео |
| <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могућ |
| сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од |
| ском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба прими |
| лике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Кап |
| на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на |
| дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, |
| p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатиј |
| аљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— |
| умео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока |
| нај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало |
| је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће из |
| не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити |
| 3" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и |
| {S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капи |
| <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— |
| те више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на кол |
| адало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад |
| тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колик |
| а.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се м |
| ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, не |
| даде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина С |
| ају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не |
| ре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сић |
| и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да к |
| еца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — |
| астави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на оно |
| и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је |
| оју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да |
| етлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек р |
| атре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на |
| кле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а но |
| ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту |
| фицир, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане б |
| , што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, |
| ву кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је |
| о је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, д |
| шћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о т |
| апију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова |
| дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, мл |
| х пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла м |
| ој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, |
| , те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно про |
| иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb |
| аље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Вид |
| и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу прежи |
| е енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, теш |
| фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста |
| вртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавал |
| овољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пит |
| Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варо |
| којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{ |
| помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени |
| под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних |
| р ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и |
| и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не мож |
| но; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље гл |
| треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> < |
| це, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском |
| се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{ |
| н, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била |
| извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу |
| ре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а од |
| тварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и |
| сно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, к |
| } Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена |
| а већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> |
| то је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна |
| вембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој |
| е мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма |
| нданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, |
| у, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шарган |
| тепановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено п |
| дно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огре |
| ћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу |
| о од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су до |
| ку који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпор |
| имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла са |
| код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да |
| на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у |
| е и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одмора |
| о стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све |
| себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под |
| дна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} М |
| о чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времен |
| усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ва |
| подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p |
| ле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призр |
| о их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким |
| в пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким |
| , коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре |
| оје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реч |
| директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на з |
| х положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Срп |
| ешење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзи |
| који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира г |
| и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да |
| е он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни |
| лезницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, |
| један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да с |
| а се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се т |
| е свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ни |
| ранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она н |
| им капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истур |
| наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb |
| а.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене |
| и и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Ко |
| коме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, |
| ри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су |
| валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји п |
| њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су |
| н динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су и |
| шу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, |
| иле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} |
| је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у к |
| о пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пе |
| авајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао |
| ха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскак |
| То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врхо |
| да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечиц |
| ну.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам |
| ији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:< |
| по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да |
| ши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести |
| ри из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну та |
| <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухва |
| рбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно б |
| где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а г |
| огоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Од |
| а, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што с |
| <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице и |
| одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наре |
| изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике |
| са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља |
| , и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу жив |
| че секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје |
| ло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни |
| вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске га |
| отмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте ја |
| по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, |
| ар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући ути |
| итан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицо |
| гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} К |
| и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељск |
| ла; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде |
| <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S |
| живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа |
| са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је |
| други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} |
| биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, н |
| што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста неја |
| азаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагон |
| их у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасн |
| <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да п |
| , оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима |
| штинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ пре |
| у тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико ј |
| са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да с |
| и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Ц |
| ке механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се неприја |
| о да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ћ |
| рехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, п |
| ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљ |
| друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у гла |
| /p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били к |
| } Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да с |
| оме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне |
| ед пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планин |
| неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, пр |
| пошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен |
| о појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступ |
| } Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко ј |
| ос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са |
| сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за слик |
| етовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не |
| застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор |
| овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш как |
| и где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући нико |
| т носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми пад |
| што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби к |
| тао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут к |
| пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па ш |
| } Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се |
| ађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> < |
| ље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о јед |
| ело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час |
| блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној го |
| /p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би л |
| >— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку |
| ју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да |
| жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, |
| ила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам пла |
| на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за |
| ове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изн |
| и пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџби |
| опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Не |
| Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један |
| своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу |
| његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и |
| е се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљд |
| правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао |
| , могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су п |
| , ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— |
| и поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p |
| измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би |
| а, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" / |
| оле шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где с |
| ти регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу |
| ге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, |
| х очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно |
| ксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио је |
| затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени плам |
| отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо н |
| ирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n=" |
| оја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје |
| ик један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спр |
| а му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије |
| завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење пот |
| а.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме |
| > <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </ |
| у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало з |
| сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе. |
| ник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води д |
| тигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна суд |
| тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, |
| је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На |
| и у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад |
| нице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја ид |
| клана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} На |
| /p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу? |
| дајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и н |
| и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p |
| веже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оруж |
| } После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.< |
| ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чу |
| уво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S |
| омазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све с |
| пају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се |
| јвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити ова |
| ажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разго |
| едно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од пос |
| ој према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене п |
| стано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су јед |
| нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седниц |
| униционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где |
| лулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије |
| унцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— М |
| </p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење < |
| и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елеме |
| акором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... м |
| редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, и |
| убо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта |
| него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара раз |
| усрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охр |
| ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко |
| — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће с |
| рај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може |
| че земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, н |
| b n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она |
| треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дораста |
| е, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{ |
| ротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</ |
| </p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипо |
| а преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута ј |
| тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варо |
| јући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а |
| ги.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегу |
| дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е |
| ре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, ре |
| кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> |
| ве мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али м |
| p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, |
| и.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то |
| тврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из в |
| армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник арми |
| вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— |
| ак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у н |
| ли ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме стра |
| м и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p> |
| е, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би |
| ушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} |
| у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и шт |
| /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која |
| <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па с |
| е бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала |
| ивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд зна |
| младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе кол |
| а раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Пет |
| које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам |
| су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар |
| су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у |
| и две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ј |
| према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То |
| ан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесниц |
| елни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, к |
| угој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скад |
| пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати |
| енила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра |
| сности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељен |
| мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се п |
| катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују |
| ризрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да |
| ма надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или нео |
| да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, |
| сан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме пам |
| а се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ств |
| и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="25 |
| че у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у пл |
| орија указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему |
| .</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влад |
| аћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на н |
| врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гл |
| о спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком н |
| а, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглавље |
| и и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од |
| зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пако |
| имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душ |
| својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам |
| напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресеч |
| е ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> |
| а.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Гл |
| Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје гол |
| давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну. |
| ао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити |
| о брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у к |
| ојим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанс |
| вне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се |
| овратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па |
| ењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коње |
| алу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једн |
| а, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команда |
| е Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последњ |
| ки полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим |
| скључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док |
| било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се п |
| орку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању наро |
| орили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи |
| тари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <p |
| дговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а |
| речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се к |
| видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједен |
| ма, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одл |
| која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На |
| јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те с |
| м лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте по |
| у не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S |
| зочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на миса |
| вом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзис |
| права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајн |
| у и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не р |
| подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се св |
| а увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима |
| а, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати |
| да српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врх |
| на, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} |
| спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица к |
| ко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски |
| не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао у |
| авом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, це |
| горша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, |
| ак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена |
| се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S |
| е за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у |
| ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на п |
| нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође нат |
| гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та с |
| и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога жи |
| да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да |
| говом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb |
| ву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су |
| та.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће |
| као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе зараз |
| своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламе |
| наче не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало |
| оњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијев |
| ог енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре нек |
| ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала св |
| х јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, обр |
| зовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те и |
| анци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један кр |
| србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по к |
| новску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте |
| гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред |
| носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Буга |
| то је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њ |
| ступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се расп |
| ете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеоно |
| имити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није |
| молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли пр |
| — Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а н |
| ећ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и |
| е писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена |
| о је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он ј |
| тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офан |
| одатке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} |
| нова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио пл |
| којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и |
| ети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, ја |
| м трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Пр |
| него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и д |
| нски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари с |
| ада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Приз |
| 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушча |
| још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, |
| је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са б |
| да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако |
| ава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не |
| наче морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди |
| а касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „ |
| одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на к |
| , који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се нава |
| даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Го |
| ижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, |
| акнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо |
| , дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би |
| ли бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{ |
| јвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p |
| обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да прип |
| ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим |
| о, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, |
| д видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади |
| са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и |
| муникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна |
| о био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гу |
| е и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци |
| у, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла |
| е, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана |
| ада до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} З |
| оме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њен |
| може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристај |
| рити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хит |
| талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одс |
| ла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова дал |
| се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас |
| ујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне |
| авест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати и |
| и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи пок |
| ек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за < |
| пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици |
| и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, |
| ај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> пог |
| ен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" / |
| тарче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера |
| ело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону са |
| пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намес |
| лату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се прв |
| нини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону |
| .{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и он |
| овић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила |
| челства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} |
| он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади прија |
| стријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом поврати |
| ли, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежеви |
| Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у ва |
| је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из |
| толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад |
| тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанс |
| ј воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> |
| рстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црни |
| види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се |
| ње поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђива |
| није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, |
| а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени |
| <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" |
| да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да и |
| жем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас |
| о да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кро |
| је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе |
| — Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</ |
| који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а |
| едан од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при |
| ју се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизациј |
| тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, ин |
| <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек сав |
| удно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се одне |
| коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p |
| днекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљ |
| вим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји |
| шћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило |
| очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, |
| ти неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се кре |
| д оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је нед |
| ирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године |
| } Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кри |
| зу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и |
| а коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке |
| еремо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно ди |
| јене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нек |
| ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет пос |
| искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осе |
| ка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не |
| и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да |
| што имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао м |
| Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учини |
| куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се |
| осле помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као д |
| будио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно но |
| и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњи |
| улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике |
| из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан |
| стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крв |
| емо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра |
| ни град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, |
| ов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он |
| о га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је м |
| на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а просед |
| на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том в |
| тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртник |
| хта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај св |
| гу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и а |
| Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један бат |
| је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се са |
| и.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо |
| као ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{ |
| Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што |
| и смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је гла |
| .</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне бор |
| ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој |
| и развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио |
| ек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи ос |
| који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па д |
| .{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни но |
| е главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови позд |
| колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жг |
| где ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два ж |
| спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна |
| у — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се да |
| атутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући с |
| шчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да настав |
| Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на њего |
| љ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућн |
| забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног |
| раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Руд |
| а ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад ст |
| — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у ш |
| сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се заустав |
| Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, |
| — Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> |
| лана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и |
| обије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне |
| <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одго |
| ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У та |
| хови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да о |
| Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и |
| рији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у к |
| ије.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгле |
| нт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одв |
| b n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — ви |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су заврши |
| а преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бер |
| неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Нас |
| ваде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пр |
| је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле д |
| ећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставил |
| дови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног |
| м бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} Н |
| Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе. |
| једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црв |
| ош једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, |
| зда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњос |
| ње, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n |
| лазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем пре |
| јатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мо |
| наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са |
| наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са |
| и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим |
| ио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи |
| и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а з |
| угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>Посл |
| е из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаес |
| о.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се |
| </p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — |
| рекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка |
| раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћ |
| рујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпо |
| ена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе д |
| обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све |
| едах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.< |
| може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све |
| е из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му |
| оке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је с |
| душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} |
| и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и М |
| них сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се |
| ла.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које |
| дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као дв |
| подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он |
| стајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим |
| ема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође |
| а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— |
| и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само о |
| дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До |
| варица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да крећ |
| пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране |
| ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом мест |
| да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух |
| ма један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гр |
| па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник |
| рним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Б |
| које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су прир |
| l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхини |
| масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо пре |
| у на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> |
| ају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као |
| но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе |
| сипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужб |
| костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога |
| џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горо |
| ћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће |
| </p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се |
| з Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чек |
| је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се |
| ојима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су |
| и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чар |
| на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет |
| а топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Бре |
| у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на кој |
| и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осе |
| овицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд |
| Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати< |
| ена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њ |
| пља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе с |
| атног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који м |
| Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пр |
| гледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо |
| а, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та с |
| "581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се |
| мпане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> |
| ишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са зароб |
| тан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко |
| /p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из шт |
| кве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан на |
| ли у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што |
| да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставит |
| м, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом |
| а у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих офици |
| огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} |
| цом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блат |
| зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, |
| а се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, ску |
| е већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су |
| а, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је поо |
| аоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе |
| тлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзан |
| челству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и |
| којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм К |
| с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку |
| ом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и |
| све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столи |
| Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже |
| у их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла св |
| ријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осет |
| .{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао н |
| цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире |
| имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче |
| ено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и п |
| > <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило |
| а се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, |
| м страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, как |
| , истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели |
| у те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загуши |
| умена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да с |
| и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и |
| оследњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из на |
| — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> < |
| је налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветим |
| Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био ј |
| лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли к |
| ничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци н |
| гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ов |
| , гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину |
| ће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запи |
| погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеб |
| но оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо ли |
| се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у |
| у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од С |
| ој полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или |
| дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n= |
| и је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио |
| и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим |
| где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе |
| песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{ |
| ови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луд |
| е диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем |
| ник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Ч |
| ској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звез |
| ава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам |
| којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њен |
| рилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Најв |
| већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па н |
| а их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с |
| је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила ру |
| его измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напре |
| челству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа. |
| теља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељск |
| >Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађ |
| где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали с |
| ећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у велико |
| <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> |
| ом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је н |
| здрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коњ |
| на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, в |
| о крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак сво |
| ћи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој |
| оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село п |
| тави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница |
| поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити |
| оје разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место |
| и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније |
| гло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема |
| мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, |
| зујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издв |
| а; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и |
| која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p |
| и!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забри |
| јих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету б |
| еде са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записив |
| е, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољни |
| висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из рат |
| је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом во |
| збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>И |
| добрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама ко |
| зира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало |
| живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита |
| е димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињ |
| ромерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показуј |
| ео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је |
| погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n |
| вница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: к |
| о у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подр |
| аже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се г |
| е мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту |
| урских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се |
| ва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, покле |
| старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему кази |
| зговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор ил |
| ти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео пок |
| бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, |
| ачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је оста |
| спречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што |
| лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се д |
| м се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу д |
| к увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у р |
| едан домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се |
| кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, нас |
| на, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули в |
| се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, |
| крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених гла |
| лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размиш |
| А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже |
| и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха ст |
| тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону н |
| <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— М |
| > да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма кол |
| ила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, во |
| ње.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули |
| данпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} По |
| теше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растај |
| до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са |
| ао да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује ре |
| сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p> |
| , на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима ш |
| <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцит |
| њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не прено |
| е огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} |
| да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од |
| ажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми вр |
| е као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се |
| кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која бук |
| шчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; |
| и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, |
| светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.< |
| S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гла |
| ека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад по |
| епо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом |
| се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варо |
| друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш |
| тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Би |
| кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко ода |
| S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде |
| веса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пр |
| је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да гово |
| тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни |
| и, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу |
| чну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала л |
| стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је |
| безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетк |
| за свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти кап |
| егде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се н |
| азнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и |
| Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пун |
| Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су |
| ш већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена |
| ос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пре |
| станка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути |
| ици повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} |
| је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео |
| ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом |
| њица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељск |
| Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужно |
| богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје |
| ека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домов |
| > <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јуна |
| , која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао стр |
| румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо |
| ина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Гос |
| поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи б |
| натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала |
| је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, |
| а кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилс |
| очела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала уве |
| ом, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се по |
| ла први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. |
| му старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износе |
| о повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је |
| /p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је |
| м на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео |
| не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из |
| кало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одгов |
| живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и на |
| ли је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, в |
| е штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у |
| ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната |
| а је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, на |
| Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексина |
| се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће с |
| о могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ посл |
| у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући с |
| а хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, |
| оћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна окол |
| риликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја зн |
| о сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учите |
| екли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се ск |
| " /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић |
| инога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолон |
| сан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на |
| и силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о од |
| за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега |
| ти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и п |
| настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као о |
| право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје м |
| о сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Зв |
| тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена |
| ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно ш |
| пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним |
| а га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му д |
| задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окр |
| оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l |
| су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од ју |
| ила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисал |
| , одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљ |
| аклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p> |
| већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, стр |
| је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дет |
| икада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена |
| дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која |
| принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала кр |
| ан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> |
| у Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом ж |
| ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом |
| ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу соб |
| терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као |
| !</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</ |
| елије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ |
| <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах |
| мин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи |
| стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у к |
| је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци с |
| >У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа |
| и рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, |
| велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила л |
| иве; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малакс |
| мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенч |
| ма се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она м |
| и умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — бу |
| као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а с |
| мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама |
| е опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала са |
| су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на |
| p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> |
| непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и н |
| запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих |
| од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну |
| није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{ |
| онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, |
| p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала ка |
| S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за |
| а, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.< |
| амет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива |
| ки млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу бил |
| чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори не |
| сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, н |
| а се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинск |
| ад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>С |
| аво него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> |
| благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треб |
| е сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Ме |
| чи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с |
| им погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p> |
| о сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у |
| >— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па |
| а ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао та |
| /p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> < |
| олико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам |
| грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе |
| е од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поч |
| аједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, го |
| овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане про |
| ла да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гом |
| и да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши н |
| </p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} С |
| петане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу |
| ижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.< |
| их акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред |
| ребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре тр |
| а сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} |
| орио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи кор |
| ибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам |
| и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког |
| које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили |
| један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Ко |
| , зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине |
| ова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне ве |
| дља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља |
| а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припи |
| господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при гово |
| ве до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој стануј |
| ва — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} |
| оманде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгл |
| спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар уну |
| а би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и б |
| послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, |
| жао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Гд |
| напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама из |
| ња те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго |
| ом размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, д |
| ом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за |
| се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али |
| а њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као ч |
| својењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb |
| тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено м |
| јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства |
| е те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавал |
| к што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала |
| езничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснији |
| јелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао оф |
| Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наи |
| м извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} О |
| земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се ст |
| оследње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} |
| остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће |
| н, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином |
| осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла ц |
| /p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи |
| ела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил |
| зничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у к |
| рекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ |
| > <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скоп |
| То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско в |
| ародног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друшт |
| један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога |
| погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Кра |
| рта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове сн |
| р газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Ва |
| час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које |
| и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или |
| е се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на |
| рице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо |
| едини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У |
| а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хит |
| шкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају г |
| м мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који |
| пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствар |
| олу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњ |
| орочанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути |
| се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене глав |
| ео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде о |
| м казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљ |
| да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова р |
| и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут |
| , испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер |
| цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише дру |
| их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ |
| иноћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу |
| са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S |
| ремену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јут |
| новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један бе |
| м је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле |
| улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним с |
| а кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка |
| соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и |
| а рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио по |
| ја сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју |
| S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широки |
| ватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш |
| ћ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз |
| тор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> |
| сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У ре |
| .</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упад |
| ви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држ |
| је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао овак |
| мора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Б |
| могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибо |
| колност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалн |
| > <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олак |
| редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и |
| е каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у в |
| Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако је |
| !</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је так |
| збеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчу |
| тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро ка |
| ара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Је |
| а, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, |
| Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болни |
| n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире пла |
| вечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би |
| ина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи л |
| ости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које |
| раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се |
| има царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточи |
| н сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро ос |
| ва села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне |
| само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> |
| е.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у |
| у и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.< |
| а одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу |
| а мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки за |
| у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од чет |
| та и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полу |
| и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним |
| љавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p |
| ти, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога |
| е и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли |
| е и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гра |
| ила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме ц |
| ење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и |
| ник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се |
| рупа, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је он |
| — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на ле |
| ко ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји в |
| хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом |
| иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не у |
| е и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{ |
| пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли |
| у, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати ка |
| S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спрем |
| и још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљб |
| одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, п |
| требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, к |
| {S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p> |
| ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сања |
| ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>С |
| ли писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе |
| ко би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозн |
| и су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља виш |
| Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да |
| ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотреб |
| знемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављ |
| о већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по нер |
| успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове |
| стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи |
| другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била |
| <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам |
| дама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планинс |
| га и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и |
| у, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>С |
| х ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослоб |
| те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је |
| ала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се д |
| он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и |
| од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом |
| и које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успом |
| ју колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — |
| ш синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мај |
| на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жен |
| " /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>Н |
| које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, д |
| ме тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситн |
| шки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је |
| м; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља ј |
| ама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута баб |
| вања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче |
| {S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, наред |
| он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи |
| ерлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, |
| није него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је стра |
| </p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледа |
| он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, ј |
| ови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мај |
| капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, |
| рекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед |
| а како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао з |
| један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на мин |
| ад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваш |
| и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ |
| одржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, на |
| догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и уп |
| зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних б |
| х дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у хо |
| да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео |
| соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично |
| ама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на сто |
| номе човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе ј |
| а на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И не |
| р, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је |
| мо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла о |
| Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по |
| жемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви шт |
| ао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у |
| ти, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола |
| е у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поу |
| е коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати. |
| шао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — |
| !</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај пос |
| " /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим с |
| сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али ч |
| е којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост |
| а напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене о |
| поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, |
| ог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га пр |
| кривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S |
| даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кути |
| да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мал |
| и ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи зауз |
| /p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако д |
| чењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један м |
| д „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о |
| уша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она зна |
| није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазит |
| везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је са |
| о село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су |
| вода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива |
| е, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чека |
| на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој не |
| им у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" / |
| ече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га р |
| така и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је |
| кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки б |
| увала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је једа |
| Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с |
| већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да |
| но очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју |
| Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, |
| ње о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти п |
| говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на з |
| а!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука. |
| дне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећ |
| ас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> < |
| у.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја |
| о и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђ |
| кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао р |
| p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! |
| у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Срби |
| По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и чита |
| о да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени |
| {S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блеса |
| pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренут |
| очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо виш |
| озвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљен |
| .{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју |
| мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се уга |
| буди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{ |
| са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре |
| није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бој |
| лика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Н |
| оме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станиц |
| ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико ж |
| јник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мор |
| ли <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме м |
| ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардова |
| к, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не уз |
| оћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по об |
| а сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n |
| ух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и јед |
| коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке |
| је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, коли |
| вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање: |
| а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из |
| вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео но |
| је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњ |
| брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он |
| борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и неми |
| ао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним |
| неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Ко |
| са, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, |
| мо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну н |
| у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и о |
| вољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих |
| ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени |
| осматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза н |
| огло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи |
| арачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и наг |
| ва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико брину |
| се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да |
| те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукну |
| ји пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само |
| емце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране |
| Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде |
| в већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе. |
| е ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па на |
| ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћ |
| пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Вр |
| атом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете |
| ре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи |
| ума и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре |
| разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да |
| то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што ра |
| пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осма |
| а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ј |
| у и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опа |
| је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ћ |
| а се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај једа |
| јводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ос |
| ту у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагон |
| ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни |
| дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и не |
| са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну |
| ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра р |
| његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, |
| служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли |
| етиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме |
| засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним |
| изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српск |
| и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притисну |
| ке Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} З |
| вратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а прите |
| орђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног и |
| ве и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових у |
| да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; ка |
| ренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући д |
| “ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах |
| аљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављ |
| p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светло |
| њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад ди |
| аве и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад |
| г бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Бо |
| на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; |
| сно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну |
| уне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пу |
| уђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, к |
| тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе |
| ући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну сл |
| т и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с м |
| обил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често |
| ло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некакви |
| пред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредн |
| на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дрени |
| рбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима поне |
| ји историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала |
| мо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље н |
| егових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном |
| ило је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонск |
| им погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из п |
| <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене з |
| званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд |
| ру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова дец |
| чем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, |
| ом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот њег |
| рада.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једа |
| из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и |
| <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не м |
| p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах |
| еднаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене м |
| слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми |
| брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој пос |
| ац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је |
| а добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био |
| Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне вољ |
| раља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра |
| вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвал |
| у кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам |
| и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p |
| на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом |
| зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Ф |
| сподин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петро |
| иле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисн |
| аком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ |
| овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари. |
| ели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена |
| нос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш к |
| </p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове |
| ја је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава гл |
| остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору к |
| павамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео р |
| .</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најза |
| онет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у |
| де дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли |
| у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани |
| Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{ |
| ист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може |
| p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— |
| /p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их са |
| је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна |
| фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната о |
| лаго, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснут |
| учика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у ка |
| не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо с |
| </p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне к |
| почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је |
| у све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много |
| рбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> |
| у тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо |
| а зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не |
| тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на гру |
| зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана |
| арод да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да ј |
| гао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи м |
| ш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш |
| ће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него укл |
| њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— В |
| осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n |
| сом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... |
| угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора р |
| ужим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је |
| зао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати |
| ази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе глома |
| ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, иви |
| чију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и по |
| шћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским |
| којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Б |
| е.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Бе |
| оке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" / |
| S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило |
| ћа, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{ |
| тини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коњ |
| пане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни бил |
| љену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учин |
| лакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да |
| ма.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу к |
| узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ п |
| клони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мај |
| че.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо |
| те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, |
| леме болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кол |
| јанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли |
| добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговор |
| ц.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима |
| видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себ |
| е ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам мог |
| ле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Курш |
| у сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегне |
| очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са |
| е се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он |
| саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гом |
| те кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела б |
| а ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви |
| p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он |
| кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомил |
| /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p |
| ло је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> |
| S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пук |
| анина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је л |
| ит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето |
| пломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да п |
| ико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије |
| пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако |
| е, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краље |
| и тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подуже |
| саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па |
| великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напор |
| а ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао н |
| довање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и |
| је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династиј |
| пет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам ј |
| га ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо д |
| ледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештаји |
| чије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, |
| и.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађ |
| ва бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују д |
| у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким |
| у она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на св |
| чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слаз |
| уферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n=" |
| тајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повиј |
| и догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које ј |
| адић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његов |
| .{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право |
| одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> |
| бар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ |
| а је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се п |
| м су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, им |
| а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело |
| орих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак |
| се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме с |
| ку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако |
| зигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима |
| пех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим |
| сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њ |
| е и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је |
| јао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански |
| су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохи |
| у врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те м |
| одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један |
| орда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих боло |
| казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо св |
| е људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Кр |
| да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју пос |
| чи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стај |
| и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртв |
| ебнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="3 |
| у под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак у |
| ратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дош |
| прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и п |
| дрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању н |
| у станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчеп |
| Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призре |
| ем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> |
| е једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре |
| е не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и |
| етендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи буд |
| ду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> |
| т <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пош |
| пријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци п |
| рио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— |
| одине, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу |
| ар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра д |
| јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа бл |
| и ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је ве |
| ио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао |
| узима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да |
| или?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p> |
| д више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима и |
| му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивиј |
| ="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како |
| о и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете леж |
| вом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не изве |
| и а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватр |
| /p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, |
| бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити с |
| ена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо! |
| екога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу |
| n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није |
| пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа |
| планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све |
| а му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама |
| е, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспе |
| е, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспе |
| олако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен с |
| на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовск |
| е! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непри |
| на валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година |
| А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несрет |
| не и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не д |
| >— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, |
| тиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валов |
| иљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валов |
| ујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на |
| е падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто с |
| граде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари |
| тора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, д |
| сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— |
| можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а |
| а удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и |
| p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат |
| с склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Б |
| ети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном ре |
| , да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење |
| ве болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и |
| а?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега |
| се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p |
| акрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло ј |
| њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад |
| <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ства |
| ају, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепе |
| А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју |
| ло мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Нема |
| оги, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је |
| к!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али |
| „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток |
| знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга. |
| о око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам забор |
| родао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њен |
| а Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи |
| ијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на гру |
| > <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају њего |
| а жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе дец |
| тмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далек |
| нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи |
| вао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати п |
| ти, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све |
| јска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се дана |
| ако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћ |
| српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и свој |
| ове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријск |
| да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједн |
| е ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомил |
| <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам вр |
| аву и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, |
| з тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официр |
| е предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад |
| м светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је на |
| неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој буј |
| .{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опрости |
| народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданици |
| подина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте |
| климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други |
| ена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном трену |
| је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми ј |
| аљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не и |
| у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету |
| кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси г |
| тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву но |
| спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p> |
| ло ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно на |
| .</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно |
| о потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на прво |
| ји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се |
| {S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна вр |
| јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала. |
| неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све шт |
| е штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на ле |
| , када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни јед |
| и и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о то |
| самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија уте |
| раљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевск |
| илу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао сви |
| n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратит |
| ио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољ |
| и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш |
| једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас л |
| гледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, |
| .</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ев |
| с па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ов |
| .</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један кр |
| м свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — завриск |
| породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није |
| Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, |
| то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> |
| тине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија |
| , кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се |
| све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, п |
| и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је пр |
| тходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Ко |
| износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставит |
| а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле ј |
| n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час |
| и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е п |
| е руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да м |
| <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну |
| ве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до |
| к да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у |
| штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страх |
| се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо |
| ићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим к |
| уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} По |
| ши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својо |
| прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из стани |
| х му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајућ |
| ликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школ |
| ма погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S |
| мирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђак |
| А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шес |
| дговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку |
| а ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања |
| и свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да |
| међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, г |
| ш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити |
| дићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, в |
| о већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појач |
| ца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је о |
| епријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S |
| ни испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени зап |
| ати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко |
| або?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како |
| </p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>На |
| > <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја |
| живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да |
| у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из при |
| и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и |
| се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило |
| у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, |
| не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, к |
| ница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет |
| и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храброст |
| је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду |
| будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу |
| далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!< |
| S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не повр |
| енима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет д |
| Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је |
| о је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Од |
| ек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па |
| у и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, |
| о и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавеш |
| весан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и за |
| а брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оста |
| му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед |
| окрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! |
| бље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју |
| пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога зав |
| чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склонит |
| чка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта к |
| снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и |
| аостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 годи |
| {S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно |
| ега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљив |
| мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислит |
| о своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен |
| и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да |
| леда по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један |
| м нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те |
| утећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја |
| смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале. |
| ак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнел |
| ?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једн |
| дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу сре |
| да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће ре |
| одице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном |
| } Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p> |
| о шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом н |
| </p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</ |
| <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на |
| е, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која |
| ају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</ |
| иташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет |
| ко, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигаре |
| некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну изб |
| ејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а к |
| остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се р |
| и се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити |
| једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благод |
| , ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми |
| посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младос |
| м и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батер |
| — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов |
| тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, ниша |
| то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало |
| сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао р |
| абак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењ |
| еник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави |
| сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се кр |
| од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" |
| ебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и не |
| ине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога к |
| ати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чем |
| а, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао |
| укотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим тр |
| фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха |
| уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове по |
| и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у з |
| оз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде |
| к се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад |
| ну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жиж |
| била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она м |
| спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само две |
| е.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и уве |
| виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу |
| еру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју пре |
| са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда зб |
| Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене |
| ке своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази |
| војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчев |
| елујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поч |
| S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој |
| квом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихва |
| земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти оп |
| чима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни погл |
| алека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене |
| велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, м |
| о.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{ |
| b n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— |
| о час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p |
| јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — си |
| ају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је |
| тину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, сам |
| о је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби |
| аге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена в |
| блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој п |
| ане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> < |
| .{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај пр |
| снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу. |
| оштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога |
| ашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад |
| ве, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блат |
| било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела чита |
| е, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљав |
| има и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, |
| тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, м |
| е неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да з |
| } Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед н |
| , у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново з |
| ља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао п |
| ама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она |
| /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробн |
| оследњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава |
| <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о ба |
| слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и |
| а цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи ј |
| ога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица |
| ј се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код |
| ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло см |
| справљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она г |
| година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — |
| , реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у |
| раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пу |
| носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник л |
| не, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни |
| записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпун |
| онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— А |
| лио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи |
| олуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку |
| оме тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао |
| огорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило |
| амере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас је |
| д једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелник |
| ући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да остан |
| умео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више С |
| ј је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она |
| чију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни т |
| мо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велик |
| диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена |
| аше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе |
| суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је там |
| И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најм |
| е, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину стани |
| литала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост мат |
| ову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да |
| је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у к |
| она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомба |
| амо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва ув |
| ко су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, с |
| ни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, к |
| , који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гл |
| сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми не |
| ла се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја сам |
| не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива св |
| а мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух |
| ре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли |
| е зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храброс |
| S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину в |
| сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга ка |
| нух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости |
| ст још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чис |
| ом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно поре |
| врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јо |
| на Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га |
| да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном ос |
| ку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја |
| .{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за |
| бгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се де |
| а Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту т |
| наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена пр |
| во, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао |
| на пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како |
| њу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се п |
| а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ м |
| а подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици |
| ви тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога |
| ежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била г |
| ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћин |
| тле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сме |
| е, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb |
| иреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ва |
| ала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких к |
| о и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако |
| ко још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи |
| ешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете л |
| ох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва |
| ди у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била без |
| ивце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију пред |
| аговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима |
| м.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у |
| , не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви и |
| прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призре |
| е већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, |
| оди Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју |
| , као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом пла |
| е одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичиног |
| не зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали с |
| азвој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, с |
| ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као |
| то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред д |
| на, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, |
| се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало |
| о пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се |
| поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назир |
| је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижућ |
| оте своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробови |
| ин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вест |
| ико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Ма |
| ели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, мо |
| лаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну оки |
| и а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена |
| 9201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а |
| јанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну д |
| жаве која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење к |
| материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било |
| главље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; по |
| девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} |
| p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он |
| а, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је |
| а севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> |
| смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначе |
| па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која с |
| ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, |
| .</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она |
| је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости о |
| ..</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена |
| жност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући |
| ека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтар |
| ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама |
| манду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њ |
| Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до |
| е.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у в |
| а заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нов |
| ајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада |
| самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и |
| .</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ј |
| ити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место |
| аха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а кв |
| .{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у |
| Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранск |
| а глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у на |
| губи међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће |
| лиже магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њ |
| ћ мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костим |
| н на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Нов |
| зговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру д |
| а ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко јо |
| Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се |
| !</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо мо |
| ници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV |
| на намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свак |
| мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топл |
| еднога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за |
| .{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А са |
| ли капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим усн |
| на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја |
| олини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Ур |
| е више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка п |
| тиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но д |
| ну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа де |
| ези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчк |
| гу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедил |
| евици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село |
| а првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на кој |
| ведала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих |
| n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала сту |
| ана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је њего |
| тупио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где |
| ија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се |
| и.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да зак |
| анини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед до |
| ано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоуз |
| ва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и |
| доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела |
| Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље |
| ло, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p |
| претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених дво |
| а је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми |
| е саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакали |
| војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо гд |
| едела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она м |
| е слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, г |
| је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло мол |
| .</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове при |
| о уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је кошт |
| о дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у г |
| з авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— |
| к се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајућ |
| , како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим |
| руги пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мут |
| Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када |
| снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигл |
| рати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, |
| тање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашц |
| једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Рас |
| нској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина |
| , тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, го |
| дан камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор |
| пала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако |
| и, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде п |
| долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која поч |
| </p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и |
| повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и се |
| во, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наст |
| да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне |
| А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девер |
| ви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она |
| путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи |
| анђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева |
| м хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себи |
| зивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом раз |
| ух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцелари |
| на обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као ш |
| е замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један |
| искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међ |
| S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и пр |
| лагослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас |
| од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спази |
| е већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да н |
| дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није н |
| у је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу и |
| ч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљен |
| а отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ пра |
| полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, |
| з њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као |
| гор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад в |
| својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на сред |
| дној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са |
| их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути |
| а причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је ј |
| Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили |
| тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!< |
| живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живет |
| о окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и об |
| , по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно та |
| евине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> < |
| се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним прав |
| свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићен |
| м споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка |
| аве дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморн |
| ли са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу |
| о куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар ниј |
| у — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој н |
| и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан ка |
| те, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљд |
| ла сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег. |
| егову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек гр |
| еднако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Ка |
| те имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи вр |
| ући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била |
| на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јас |
| Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Веро |
| рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p |
| вота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој |
| овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код сам |
| еклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је |
| су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка по |
| и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који |
| к он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред |
| мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једн |
| росјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, ва |
| раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пру |
| поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кро |
| а грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тре |
| ој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном с |
| нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина ти |
| и.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скоп |
| ашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да |
| редбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступ |
| додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала |
| великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као |
| ем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Мил |
| н у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као дв |
| овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао позна |
| орио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам |
| , објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањи |
| , примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код |
| јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то са |
| тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче |
| он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве држ |
| ставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо в |
| један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами исп |
| оравио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана пр |
| .</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— |
| истао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из сам |
| и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место. |
| да онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз до |
| е од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задо |
| <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно |
| апутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам |
| адаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако |
| ива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај к |
| ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас |
| који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, |
| ларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога ц |
| >Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, |
| им очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{ |
| дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— |
| це не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућност |
| о, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није |
| и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S |
| и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши |
| ако је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капе |
| оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћ |
| и даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Приз |
| р.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</ |
| редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— |
| </p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! |
| о?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Ен |
| љда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови го |
| p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве |
| овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! |
| ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Пре |
| припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „ |
| ко и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> < |
| Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем з |
| роји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руково |
| авили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> < |
| мегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нек |
| еч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отв |
| а путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај |
| и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана |
| јући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад |
| њем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, |
| рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули на |
| ци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини ов |
| Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перо |
| увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлуч |
| ира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо |
| на.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</ |
| ’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црног |
| — Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад |
| > <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргум |
| изрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се нек |
| /p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> < |
| /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео би |
| ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут П |
| наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у С |
| <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> < |
| где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb |
| тор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан |
| шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње ил |
| Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} У |
| — Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио вр |
| ..?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p> |
| p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли |
| ла ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су т |
| обом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на |
| бан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало |
| славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву |
| кивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, до |
| ује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, к |
| <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, з |
| обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила п |
| пад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним н |
| више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа |
| </p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени |
| казило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се |
| а се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детет |
| риродин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу прес |
| има.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се |
| во грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно ш |
| ну очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, кад |
| е и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа |
| као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце |
| клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и |
| вако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> < |
| , и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стиг |
| ање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју |
| али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарм |
| друме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада |
| .</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је |
| томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало ут |
| речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</ |
| што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не так |
| обоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из ци |
| проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и н |
| сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам |
| ?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распит |
| ницу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи д |
| се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да об |
| од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може |
| иву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас |
| ушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — |
| „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око се |
| е да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова |
| и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пу |
| амет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? |
| доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бит |
| вите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет п |
| гледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, |
| оград пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S |
| говоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрис |
| и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је |
| увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца. |
| , <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Дале |
| ти, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од по |
| хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му |
| е повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже з |
| иланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре |
| размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, |
| а:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одгов |
| дморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, а |
| жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то ред |
| прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и |
| ам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и |
| /p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пр |
| једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, ко |
| ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} |
| ји ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако нареди |
| ору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Сит |
| обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може |
| 9" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличи |
| као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 |
| руму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући |
| ле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује не |
| несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, |
| то што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима |
| а.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну |
| > <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n=" |
| лавну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и зала |
| зиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, |
| увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у |
| ћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, |
| Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли с |
| док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гн |
| ости за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа зати |
| Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружа |
| ко себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, ме |
| ако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборави |
| стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад |
| вде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела |
| авим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га |
| актер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и к |
| амим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један по |
| све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на неб |
| тање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" / |
| !</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је |
| му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио |
| пиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају пов |
| у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога |
| аље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошари |
| је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерче |
| се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одг |
| магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен |
| ре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о ње |
| лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми ј |
| би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често н |
| едосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>К |
| ела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрли |
| о, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се вра |
| и кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кр |
| че сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет |
| до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и мо |
| е!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци |
| а освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа л |
| било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадн |
| , остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са |
| мо целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <d |
| >Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, |
| асније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је |
| ли на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загре |
| обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу |
| ко ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она по |
| ржаву увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на полож |
| сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> |
| оманди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врх |
| пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рање |
| S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми ј |
| то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, нави |
| варене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је |
| сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим |
| о дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{ |
| ио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео с |
| ам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутр |
| а, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гра |
| е принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толик |
| хта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— |
| } Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеј |
| а цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља по |
| ост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном д |
| пршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исп |
| брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост |
| српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега |
| амо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И |
| то су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} |
| очивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљав |
| к.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапиј |
| пчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разгов |
| шено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне |
| иде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довик |
| е већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено |
| сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени |
| SRP19201_C24"> <head>XXIV</head> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S |
| нај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича иска |
| нда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђ |
| .</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањи |
| , на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна |
| о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и |
| ла, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године. |
| ене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и с |
| едељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када с |
| а то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало з |
| нда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет док |
| кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини |
| е Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само а |
| здо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога ф |
| Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује |
| ине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко |
| им надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, п |
| ш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилиј |
| а умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S |
| <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа |
| е!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст |
| целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и о |
| ло пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли |
| ом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. |
| већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем |
| рати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо |
| p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде |
| близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу |
| > <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— |
| теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поме |
| же изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — |
| ка.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа |
| жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казу |
| с, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и |
| њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њем |
| ед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се |
| Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а |
| о казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску |
| е, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, тро |
| ило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, |
| ад, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачем |
| ањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви |
| и са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено |
| оја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а |
| >— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — ал |
| то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и |
| дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и и |
| дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година ј |
| граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да пада |
| нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдр |
| — Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама леп |
| ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је ст |
| најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Ка |
| </p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам |
| уда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — |
| {S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} |
| гућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је |
| Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... св |
| дану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> < |
| танак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби |
| а солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати |
| арте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од |
| а ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извад |
| е дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата |
| ране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располаже |
| тило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, |
| животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точк |
| оврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранил |
| око више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом пит |
| е измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа |
| итило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, н |
| одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а |
| у, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им |
| чин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на п |
| ат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће р |
| а и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изглед |
| које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлеш |
| сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усан |
| ам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи к |
| затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а |
| ице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао |
| веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари је |
| сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француск |
| потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држ |
| дети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шт |
| и.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у |
| ад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и по |
| в те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помо |
| шли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето ј |
| <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине ре |
| било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња |
| понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим п |
| иве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничк |
| сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се |
| што.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвик |
| S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугла |
| вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чиј |
| свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада |
| туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазил |
| апред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескр |
| ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и он |
| за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста. |
| анци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мен |
| родицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао це |
| утујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто коб |
| у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо |
| </p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, ко |
| ушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док |
| ра мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла по |
| је широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође ју |
| толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Бог |
| елико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одгово |
| ми самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас К |
| најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Са |
| м ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окр |
| лази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на по |
| хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— |
| жати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задрж |
| обуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим |
| блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати ова |
| ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањ |
| су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ов |
| } Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо. |
| а „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Руск |
| ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају јед |
| оји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу св |
| те са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p |
| ихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала |
| фанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада им |
| збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи к |
| да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитл |
| </p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких |
| овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p |
| какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита |
| бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачи |
| ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили |
| чијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језик |
| овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну н |
| да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не |
| наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београ |
| м, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у д |
| p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S |
| а нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца |
| ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина! |
| својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српско |
| човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и |
| ући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала. |
| је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p> |
| >Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војни |
| одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције |
| огу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И |
| се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни ма |
| а, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, б |
| {S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима |
| те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два д |
| е, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада |
| ве побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја |
| све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам п |
| а туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинск |
| да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки |
| И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који |
| егово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и |
| <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватр |
| ране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та |
| зашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То |
| а без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> |
| времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Град |
| евришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и |
| орима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се |
| не, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша. |
| Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узв |
| површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у |
| рбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која п |
| S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">déra |
| причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од г |
| начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле |
| е крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обу |
| ="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} |
| прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекуј |
| вим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душ |
| да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујева |
| } Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу |
| ошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање кон |
| нском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде с |
| постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају в |
| рсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су би |
| танта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n |
| могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, |
| павамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први |
| зданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрвет |
| хиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и зам |
| дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у зб |
| ећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пу |
| p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Ку |
| тојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, |
| воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопља |
| то дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје сел |
| оје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога дет |
| дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмех |
| p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглав |
| е сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али |
| ћем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам твр |
| а још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима ј |
| .</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке п |
| 86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{ |
| ема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред б |
| провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна |
| је ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их ј |
| ле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Ком |
| и овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p |
| д недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима |
| ину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам им |
| S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</ |
| материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне |
| p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која са |
| раја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим веро |
| љски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! |
| И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испун |
| {S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај кора |
| нцуски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> < |
| лику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb |
| ивали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на о |
| , која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе с |
| ијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не см |
| S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, |
| оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, кој |
| оме великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога на |
| тим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, |
| иза државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио |
| м и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На |
| рада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком ре |
| ију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им |
| оји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо др |
| } Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот п |
| же а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом с |
| ума, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини |
| те које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, |
| ; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула б |
| из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису |
| криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он зав |
| ра.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не |
| ти чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца |
| чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нест |
| узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближ |
| о више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румун |
| лони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам поша |
| узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта |
| а, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљд |
| виђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим пит |
| ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе |
| е као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање |
| а гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.< |
| етар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочара |
| што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је |
| заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, из |
| надио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је < |
| жда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где ко |
| Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се ко |
| тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они че |
| оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Сел |
| на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиста |
| ма она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле |
| и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S |
| јке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" / |
| омате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> је |
| се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и он |
| чну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запост |
| мом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— |
| бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод |
| и потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријат |
| жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а н |
| ка који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коз |
| један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додај |
| ари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о воз |
| не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{ |
| алвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга тава |
| од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и |
| настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретн |
| нако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што р |
| и и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на прот |
| о их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећ |
| пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, |
| техе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам |
| Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао |
| а је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће би |
| брима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа бон |
| ипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</ |
| а гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леж |
| унемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се тол |
| е дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, од |
| тиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућут |
| авезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба |
| итивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, греју |
| јатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у |
| и на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најк |
| м преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и г |
| ше својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и |
| о би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде |
| се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и оче |
| оманда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше |
| че су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао |
| е да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој ул |
| а ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p |
| крхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} В |
| агодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да г |
| : дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} |
| мо пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он |
| оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и |
| искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним |
| шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенито |
| епео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{ |
| оје ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, к |
| рности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима: |
| испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна |
| се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лу |
| са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћу |
| о разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидина |
| о и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> < |
| иче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — |
| делили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} |
| ридолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу д |
| ва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Ка |
| ева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> |
| и брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> < |
| команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, о |
| </p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средов |
| и Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога ш |
| Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробиј |
| еограђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p> |
| ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну |
| ше осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поде |
| е возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле |
| {S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, уб |
| е.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост |
| и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема ви |
| !</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</ |
| обљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} |
| говара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки гос |
| вога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је |
| у чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зат |
| Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Т |
| . — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево лок |
| е, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеш |
| овања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут |
| а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и |
| је им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише |
| ла у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће |
| штва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени н |
| ком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што |
| и ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и |
| зе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лут |
| апред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били |
| ква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше |
| ако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним кон |
| путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне в |
| своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има л |
| х се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати пу |
| оје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу со |
| јко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бо |
| толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да |
| овца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на об |
| сак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и пос |
| сака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равно |
| омрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако п |
| ших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њ |
| ече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, п |
| ам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на д |
| ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точк |
| ош и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — |
| ов београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествов |
| јући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвики |
| е и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, |
| кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто |
| на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, о |
| ди!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О |
| ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас д |
| да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не прола |
| чешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, |
| ску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријат |
| да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — |
| родна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно оба |
| изрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је је |
| <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли п |
| ни који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако |
| <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замаш |
| е пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту |
| кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, дец |
| ви - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, |
| навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму уда |
| апутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на р |
| лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће к |
| је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ зар |
| <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> |
| жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке |
| вога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утех |
| м биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње ре |
| мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под |
| S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако пр |
| маца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико с |
| ло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кук |
| не који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Вид |
| и који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730 |
| S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше |
| , његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су м |
| ас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се |
| рочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више нећ |
| ла у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српс |
| е и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— О |
| згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он бо |
| ђају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају чит |
| они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, непов |
| разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све |
| овој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен ча |
| пели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају |
| ну купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по |
| села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не на |
| и; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— |
| , кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Ни |
| сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером |
| оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="1 |
| ача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по зем |
| а, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка |
| на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако ј |
| почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеш |
| ћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час о |
| ца од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну |
| p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n=" |
| Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и |
| гавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим |
| а другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћ |
| ш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо рани |
| екли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спа |
| без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, о |
| Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили п |
| хове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, |
| /p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потре |
| рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у |
| т ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који ост |
| истини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повуче |
| атио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би бом |
| рали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се |
| нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — В |
| пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.< |
| ликим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о дан |
| ди и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бриго |
| матрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет које |
| свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкач |
| на, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да с |
| 17" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како |
| се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгл |
| ="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге. |
| пријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријате |
| говога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година |
| кована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Ко |
| се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају б |
| нас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ва |
| о, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестан |
| ени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница |
| а улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на к |
| махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} По |
| и мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој |
| носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Н |
| кад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису верова |
| тку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најбл |
| р или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се |
| их, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео ка |
| ст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, |
| азговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мо |
| раво иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не мо |
| могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањен |
| оме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежн |
| ма.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничк |
| ји су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови на |
| /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други пола |
| унце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила м |
| ступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, |
| черао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим с |
| по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; у |
| собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помого |
| револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револ |
| е а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гом |
| ; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече п |
| говорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопшт |
| сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљ |
| идели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ |
| це - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути |
| ик лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу |
| рели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распи |
| обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— |
| — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима б |
| Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра |
| шао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те |
| ? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буд |
| е да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их м |
| ата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена |
| .</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи |
| ао да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Ка |
| и су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p> |
| или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих |
| остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу суд |
| а да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> |
| е они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко увер |
| а ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и н |
| ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче |
| и клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом о |
| син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је |
| ако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— |
| е, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно |
| <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански |
| убивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се н |
| а их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим оп |
| p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, |
| је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S |
| ад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конз |
| места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапе |
| као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} К |
| а око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра |
| ако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог |
| ло ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили сво |
| <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао ф |
| асмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањ |
| } Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потег |
| би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су в |
| Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главо |
| ла гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подри |
| где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— От |
| шљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па б |
| ала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове кој |
| ао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар |
| скази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Кос |
| године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразу |
| нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи в |
| и туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио |
| нскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немај |
| код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће |
| е и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио |
| и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после |
| ртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака! |
| ка и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске вл |
| че што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако по |
| 5" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шу |
| Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлу |
| другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси к |
| и, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који с |
| <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут |
| а му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше ку |
| оје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и бри |
| где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; |
| м могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, изву |
| погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</ |
| а нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406 |
| и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз |
| мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер |
| и је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које |
| ле разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле |
| био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} |
| прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планина |
| г бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перон |
| какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, |
| те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по |
| и је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо з |
| афане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вес |
| /p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим |
| све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала рас |
| смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, |
| аклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, пок |
| сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загреј |
| мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам |
| ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Там |
| чупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим п |
| ир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не в |
| ремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држа |
| сточнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала |
| ам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину |
| идите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита јед |
| је постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све |
| су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, |
| љенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупил |
| овници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и |
| м јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника ко |
| пских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропс |
| раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали ко |
| тио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре |
| а би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{ |
| ривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а п |
| дранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко |
| стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опаснос |
| ре, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други г |
| вољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да |
| или бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима |
| шло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло ј |
| ти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из згра |
| слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и |
| бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих |
| и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сах |
| епроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум- |
| рим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату сво |
| има и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми ју |
| у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих |
| ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака |
| ану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оц |
| зори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се |
| азити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по вош |
| пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас св |
| би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене |
| <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, |
| на чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, спом |
| иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која п |
| зположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и кисн |
| ај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људ |
| је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путују |
| амљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био |
| е разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бр |
| ање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море ка |
| испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај ист |
| не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена |
| им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крв |
| ничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто н |
| S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас |
| љиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београ |
| таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезн |
| се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Но |
| ла од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да са |
| /p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као с |
| ди официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира |
| цао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка |
| и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редов |
| дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљен |
| , куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју ци |
| јатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на ра |
| ти — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, б |
| ћи своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну |
| м да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу |
| београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто н |
| итао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у |
| онављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, |
| задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражи |
| штра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао |
| к и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и дој |
| ђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, |
| <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чист |
| наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске при |
| ше вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распрт |
| {S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} |
| , преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који |
| престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се |
| и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећ |
| пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно ок |
| ала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше де |
| Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у ј |
| ика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим чита |
| лађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоме |
| ва.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, зал |
| , више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који с |
| х светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо ч |
| род и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили бо |
| учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни |
| ио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда о |
| и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болни |
| ишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједничк |
| тао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је |
| кли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, зам |
| Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла |
| руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагон |
| у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где њ |
| ручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини |
| ред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p |
| е телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p> |
| ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штамп |
| и је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који |
| авно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретник |
| " /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гро |
| ручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они ко |
| ам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми |
| примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге с |
| едник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоруч |
| тави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату |
| је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине ил |
| гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, ко |
| бегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала |
| рица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна |
| али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти |
| а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком ко |
| а у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то |
| ен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је то |
| аће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је о |
| радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уг |
| је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амб |
| ма и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете |
| угачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечн |
| све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно с |
| Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе |
| е пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, л |
| ћући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега с |
| истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине |
| почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу д |
| ју.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су |
| , пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сир |
| а ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога трен |
| рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да м |
| и изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и |
| о.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду та |
| пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, |
| мо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у |
| о далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код |
| цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини о |
| а, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћ |
| је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи |
| трица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор |
| — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош |
| кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све |
| а... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их |
| их њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник! |
| са?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледа |
| му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и руч |
| ад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусл |
| ки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> |
| дмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми |
| о.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина бр |
| </p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у н |
| не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш изме |
| нче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекош |
| ам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} |
| али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} |
| руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толик |
| ам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише |
| е и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, |
| и животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p |
| p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет |
| ри нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна оч |
| посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слут |
| није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем |
| ња, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себ |
| на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџби |
| доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и ш |
| има неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и диш |
| док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досада |
| ка.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиља |
| туда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљуј |
| ј разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; ти |
| од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до |
| отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p> |
| стом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је з |
| ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а з |
| ако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те ост |
| дном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, |
| } И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је |
| у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао ис |
| готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не |
| вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у р |
| ири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су му |
| који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планин |
| апетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је н |
| само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало мла |
| рене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пла |
| ре, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би |
| гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му при |
| с ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши |
| дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој пови |
| еп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам у |
| ђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из н |
| мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапа |
| матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је нев |
| е преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смок |
| ија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће би |
| м! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, |
| а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан б |
| иге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик |
| овољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол... |
| атељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило |
| е кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ћ |
| и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто |
| ам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљи |
| да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар с |
| ла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога |
| егли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли п |
| свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, |
| е повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбра |
| ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се за |
| а непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p> |
| , обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљал |
| али смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубре |
| вија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне го |
| измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскоч |
| ли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе н |
| <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у ко |
| задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може ви |
| договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час р |
| и покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест |
| у сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који |
| где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Д |
| нило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало м |
| гов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље пи |
| овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим кази |
| ох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и св |
| поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме г |
| старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго заб |
| лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очеки |
| ви, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, |
| ложисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју ст |
| илику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном |
| , како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, к |
| ачелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене |
| >А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневер |
| пет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци |
| , ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут м |
| и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва речен |
| /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ |
| покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што |
| ећ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпун |
| ди казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских |
| слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док р |
| натих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, исп |
| S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— |
| главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шај |
| езда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њен |
| у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући |
| е застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</ |
| опире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве в |
| доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ |
| е потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу |
| бом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах и |
| инија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећ |
| Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бој |
| д земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Лип |
| и и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из |
| им утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу оти |
| е гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове каз |
| материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растана |
| судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном |
| д очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш |
| а Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у з |
| сано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде |
| карање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била |
| , господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, |
| ш само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване! |
| е јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет |
| мо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душ |
| се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово еп |
| , војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се |
| очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада прит |
| сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стре |
| кру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба |
| душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна |
| крености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у неш |
| е да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, о |
| ко себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је |
| прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски |
| ећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче са |
| елству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на у |
| у, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима д |
| ик, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска |
| S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по к |
| пање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и |
| Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гину |
| ! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголели |
| кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он |
| ине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је к |
| те тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите |
| три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, |
| еле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом |
| риликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским д |
| па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, кој |
| памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну |
| а крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} О |
| : „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш |
| гове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срц |
| млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима |
| ика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не тр |
| p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и он |
| ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и уз |
| г порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су |
| еља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трест |
| је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели |
| а и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план |
| си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— О |
| ства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p> |
| к а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика п |
| егале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи они |
| оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да из |
| а сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада к |
| казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка ка |
| могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду мож |
| са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погл |
| ке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, кој |
| ико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бра |
| што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора |
| ="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и доче |
| то, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће |
| не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари |
| приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се од |
| јчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, о |
| наест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у мате |
| се.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без |
| обро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старе |
| ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије |
| ми борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће и |
| инуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у |
| рету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата нап |
| у <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, |
| те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p |
| да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, |
| у, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава |
| м је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била |
| вде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— М |
| ђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада ца |
| сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и преда |
| рвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напушт |
| n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам при |
| пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум |
| n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>С |
| о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— |
| ала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праш |
| ром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ко |
| д онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам ко |
| изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> |
| жаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нем |
| а ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> < |
| коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанст |
| } Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девој |
| да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци и |
| ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да |
| ...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свак |
| г воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једн |
| тижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више П |
| странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор виде |
| — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то но |
| на.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као |
| зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у п |
| ране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се к |
| сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S |
| љено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без с |
| S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе раси |
| ки пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави |
| остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болниц |
| данпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми |
| у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и |
| свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла |
| незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли |
| ту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, |
| а сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет и |
| то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стег |
| ели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први |
| .{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласим |
| , онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{ |
| одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је |
| смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за кол |
| Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, и |
| ак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека дал |
| диле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година од |
| ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код с |
| још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било |
| свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, разд |
| остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а |
| три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кр |
| одишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело |
| ске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диж |
| ори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да |
| пати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, |
| p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два д |
| јем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају с |
| иних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или |
| ем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле о |
| еље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> |
| тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је л |
| ба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати |
| питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим? |
| Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије с |
| ку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отр |
| и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим те |
| ила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} М |
| нин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо |
| а стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ва |
| даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се зало |
| и и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасил |
| х, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату |
| /p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражи |
| адо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањ |
| емено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремен |
| бре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите |
| пак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорил |
| је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тре |
| ућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутк |
| еђашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала |
| кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио. |
| аве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p |
| рестолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оц |
| их јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри д |
| ; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у |
| ли смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама ду |
| живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} |
| нети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај |
| вао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ни |
| <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину. |
| и ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, |
| е види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Ула |
| .{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је |
| p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме |
| х невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад в |
| сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви м |
| дај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и |
| петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на |
| роши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком |
| p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.< |
| по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио ул |
| у о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини |
| и, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без |
| , превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо мор |
| ану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих |
| а да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да |
| у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, дети |
| ворио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што ва |
| > <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као буј |
| о ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по |
| раду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње д |
| оји је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао |
| е, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час |
| јући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо св |
| и вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — |
| ква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... |
| д очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице кле |
| исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као д |
| и исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пуст |
| ле оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским по |
| окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским и |
| е било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили |
| а поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врхов |
| ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како |
| и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива ј |
| рпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици ма |
| е било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како |
| аквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свак |
| су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и меш |
| етсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале ок |
| ју и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} |
| и и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мер |
| је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по д |
| ко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вече |
| матрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти |
| велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцим |
| а, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога |
| агонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у |
| ум, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох с |
| кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држат |
| век ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође |
| пођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охра |
| затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да ра |
| слила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Пос |
| ме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидов |
| нацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха |
| удени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S |
| и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан не |
| <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме г |
| забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао |
| к.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју |
| ћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, у |
| ре.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, о |
| омо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до ма |
| е се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јар |
| ст на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу ш |
| јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људ |
| је се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама |
| вља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато кој |
| војчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком суво |
| младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и ч |
| ом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежа |
| крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p |
| није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при с |
| други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусињ |
| а још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили |
| иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, ка |
| пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују |
| се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак |
| е, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> |
| амо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да |
| ји су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— П |
| да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене зн |
| даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни |
| који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револ |
| а се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наред |
| начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о |
| и се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко |
| тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И о |
| S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и |
| е, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан д |
| рћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука м |
| је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код П |
| и су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се |
| за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Н |
| уација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да |
| ани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене чет |
| а потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре |
| д непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова |
| p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је |
| весним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини варо |
| и тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивај |
| светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских к |
| дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" |
| х похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана |
| ица и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себ |
| глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне |
| ме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољ |
| се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p> |
| о један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан ка |
| оји нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом нево |
| А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред |
| свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену све |
| пу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим т |
| осећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где |
| а нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — |
| е, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о крем |
| збедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Руси |
| а свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делега |
| ме прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку |
| , на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче |
| дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покоп |
| не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за |
| емогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која |
| а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато |
| даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима. |
| њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста паму |
| кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једн |
| далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којег |
| месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставил |
| е била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче не |
| S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори |
| У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, са |
| десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дре |
| опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја. |
| јску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску вој |
| брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица |
| нско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официр |
| сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хра |
| ећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам вид |
| макла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и |
| потребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку. |
| огама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусај |
| наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо |
| <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што |
| гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довику |
| ечи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није |
| та!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара |
| ео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пруж |
| и ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— |
| двикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема |
| <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, |
| пи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих |
| дух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не п |
| лази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се |
| ром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме ве |
| е никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у |
| у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао |
| се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењ |
| ли њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону |
| се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мин |
| ? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталиц |
| , да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?< |
| и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и |
| г босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана исп |
| и!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје за |
| <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи те |
| кова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција |
| еља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — д |
| ке кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и |
| вих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати кол |
| вих блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назва |
| ачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} |
| устила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија |
| м — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да |
| ичала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно |
| човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> < |
| идети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Ско |
| спи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не б |
| ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас о |
| м ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што |
| познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их по |
| слила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила |
| се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи |
| хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи |
| , големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже су |
| Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p |
| договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а |
| им лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо пр |
| ослала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан |
| г се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" |
| јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учеству |
| м после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнск |
| кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео |
| , који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са |
| у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту об |
| о!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поч |
| знали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули |
| овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница. |
| >— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— И |
| ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми |
| ик.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничк |
| и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња |
| Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мис |
| {S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренут |
| једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да |
| ше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не з |
| у Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су |
| егао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, х |
| ејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затиску |
| р који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо п |
| ену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју нев |
| се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Срб |
| говара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и |
| ју.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Н |
| а, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и нос |
| то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада прга |
| а.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке |
| северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку |
| у.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на |
| тала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам з |
| е почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кан |
| ву у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо кра |
| оду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, праз |
| и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} |
| остом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улази |
| иш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, има |
| ј неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мрт |
| злази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p |
| амо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се т |
| година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> < |
| иле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређаш |
| важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до го |
| ле само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S |
| вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прил |
| :</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне < |
| ине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, гд |
| .{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на проз |
| и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено |
| д, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— |
| главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у ру |
| ог времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.< |
| све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадит |
| Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да |
| се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком |
| и у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако |
| Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан |
| за тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки зб |
| рали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога то |
| овор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мо |
| Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p |
| војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред |
| е година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи зашти |
| погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и г |
| ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.< |
| учицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као |
| дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— |
| још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује |
| су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на дру |
| атвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и с |
| тите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!< |
| у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље |
| лим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које |
| где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом сл |
| да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма |
| ма, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, сва |
| , посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предме |
| или смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> < |
| другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — п |
| ко и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одл |
| иви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени. |
| овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те ш |
| умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут |
| даје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на |
| ли већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те на |
| е коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокр |
| /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају н |
| бу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову ва |
| је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду ча |
| смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово |
| — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихвати |
| де нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да у |
| ри јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, |
| менима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, |
| >Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник при |
| е колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредова |
| да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у т |
| ралове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; он |
| и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} О |
| ко зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро |
| тина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешл |
| оиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима |
| г мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочи |
| потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничар |
| ше ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њег |
| журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Је |
| ње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на јед |
| ам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако по |
| кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наруч |
| она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призре |
| а, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет наста |
| сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога |
| ржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрда |
| ац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, |
| јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</ |
| младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни п |
| Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мал |
| нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село |
| е пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско ј |
| — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријат |
| апће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на о |
| рекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сирот |
| одишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми с |
| е била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, |
| тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека |
| рају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским а |
| у копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва |
| ом да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико пл |
| ва, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина то |
| Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Др |
| тим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, и |
| ли су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема |
| лео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и ле |
| им!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми |
| и грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p |
| и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које |
| пава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад |
| јтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиств |
| друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у ваг |
| бачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност крета |
| — Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.< |
| b n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, к |
| задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође |
| о осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше |
| и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћај |
| етрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да |
| да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— |
| одрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрл |
| без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са кој |
| >То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је дово |
| /p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p |
| о сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја б |
| и, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме по |
| .</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати виш |
| увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час. |
| ала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тел |
| /p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од |
| ачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором в |
| том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и о |
| Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да на |
| , исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако |
| ула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам к |
| јином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у момент |
| и први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашим |
| читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и уз |
| окрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновни |
| шњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз ди |
| милица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у о |
| аћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најз |
| онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним коли |
| су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојк |
| ан с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остал |
| ивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им вла |
| више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не ка |
| >— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па |
| ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</ |
| Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога дед |
| вену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим по |
| бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина ко |
| жени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грану |
| ји је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, |
| својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне с |
| а тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— |
| како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите |
| ећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред п |
| хранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посул |
| у, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама кој |
| еве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи |
| задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о буду |
| ене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми ј |
| пет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на |
| ш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм! |
| осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <d |
| епозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили |
| са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p |
| Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још б |
| питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштај |
| едити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт |
| кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која |
| иначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула |
| ом одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи |
| хтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А |
| огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њи |
| .</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после |
| е ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, |
| се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се расп |
| трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да |
| једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри пр |
| свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст ј |
| же.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те то |
| p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам ка |
| пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса неприј |
| крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске к |
| е судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} |
| анат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким ф |
| кве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима |
| х ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је |
| а да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато |
| о напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опред |
| мо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не бу |
| рачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао |
| већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише |
| фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају |
| че живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако см |
| ли се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покр |
| /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека |
| лити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и криј |
| ло после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћ |
| ало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотл |
| те, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцелариј |
| ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаслед |
| у.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су ве |
| мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста |
| пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шета |
| и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> |
| он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их |
| илост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили |
| “</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђос |
| } Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле по |
| који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, |
| , заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели са |
| ији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу |
| брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је св |
| је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, нед |
| редавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст н |
| ораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих |
| {S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех дети |
| још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми |
| из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто м |
| ка, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са о |
| у! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде в |
| му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; те |
| опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам |
| д га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> < |
| живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, п |
| м размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан о |
| у и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, заг |
| скакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних л |
| анине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој м |
| глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком пре |
| избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и |
| нио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио |
| дну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, к |
| р. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев п |
| у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка |
| .</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је треб |
| свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у д |
| и из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва д |
| аоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну |
| д смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, |
| ла и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу |
| вене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У |
| они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други п |
| верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбр |
| ане.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали |
| здања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом пор |
| о под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и че |
| је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они |
| њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са по |
| ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наш |
| ам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља |
| од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра |
| ца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, |
| По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се |
| у.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу сво |
| настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривал |
| емљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је |
| Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ по |
| а, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак |
| ови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће |
| крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а п |
| ухом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са њег |
| уо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрт |
| вале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, оно |
| а пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих ус |
| тлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који ј |
| низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морит |
| из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је зан |
| ку тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, исн |
| рховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зград |
| ара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до ух |
| дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико |
| бија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, сва |
| сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим б |
| огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се |
| на славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљен |
| е да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, |
| ране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дла |
| ли можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама |
| о главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или п |
| алкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, ко |
| измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне пр |
| у учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, у |
| ли у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се пре |
| узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме мора |
| и ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер во |
| главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити о |
| /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет |
| избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршиј |
| Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се |
| е, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочи |
| е живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регул |
| у врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са и |
| дај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом к |
| ашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мут |
| ам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио |
| тно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позор |
| еликим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време. |
| неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишк |
| {S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под |
| астави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с |
| е да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам |
| ув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, |
| S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за ве |
| елник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у н |
| штења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, ј |
| и да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили с |
| рити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако |
| нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле |
| сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мис |
| ле чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољуп |
| аквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покрово |
| ост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и з |
| а земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S |
| п је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и |
| } И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана н |
| не страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост |
| које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиш |
| намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче |
| бра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се пр |
| да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом |
| ло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p |
| ира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите |
| а питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде |
| тка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотин |
| ристећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо |
| >— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чека |
| треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србиј |
| дуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, |
| ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чин |
| .{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене к |
| торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео |
| три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни |
| сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама. |
| зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било а |
| а га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне |
| н народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојкови |
| деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— |
| али свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му ј |
| ритеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри ко |
| прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из В |
| о потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван |
| даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизг |
| пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој |
| орећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са по |
| нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна ле |
| о неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>З |
| а са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред д |
| на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пре |
| ли је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде |
| иње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчуп |
| о, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све |
| љун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити мор |
| по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио окова |
| ри облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јут |
| вана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, ко |
| ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову |
| подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек |
| ва тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч са |
| бухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога нар |
| друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи п |
| а заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коњ |
| ело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да |
| сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p |
| м а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још је |
| леког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним гра |
| из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци б |
| а чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и да |
| лнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенер |
| редлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо по |
| аше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно д |
| ао за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацив |
| {S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи |
| сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је уп |
| ј њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му |
| је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас ј |
| је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у |
| ева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате |
| е на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако к |
| с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање |
| и место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са |
| неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти је |
| адају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој свет |
| ри на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без о |
| ижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде во |
| онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима |
| гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне ко |
| Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред |
| пријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече нек |
| олико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се |
| ећ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном |
| јмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти |
| — А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у ср |
| ста.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; м |
| 00 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета |
| S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби |
| уд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав к |
| у коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требал |
| на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да пра |
| м стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечу |
| ија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најма |
| > <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми |
| цама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном |
| Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косо |
| , два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из |
| ка.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је |
| тарац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, |
| , тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је |
| кадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао |
| з гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би и |
| иле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по |
| ту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао д |
| ретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си |
| , па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским |
| танице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским |
| је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покриве |
| ла, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио |
| том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пат |
| ин већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнае |
| оли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који |
| рестала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам |
| <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плав |
| што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му |
| ноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у |
| ела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинућ |
| из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа |
| мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини |
| оследњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше б |
| спала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не |
| е и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, т |
| да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче п |
| а који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје |
| са од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за с |
| них мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом госп |
| во... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавиц |
| пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезан |
| к чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три ку |
| ниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бива |
| ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешт |
| то и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у прв |
| е, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, |
| > и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа ок |
| да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио |
| који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ран |
| лосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од |
| у начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хл |
| сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале то |
| ену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином |
| арошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у кл |
| танице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стиж |
| </p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непоз |
| ве.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се оп |
| е, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и |
| о Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преора |
| е у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У та |
| искала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који са |
| адије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те |
| да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из т |
| и сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се |
| часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син |
| раво да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа |
| сти оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће плану |
| м, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се су |
| а и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку |
| врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је |
| о би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} |
| р.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танк |
| га народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров иза |
| .{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, ј |
| камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе с |
| таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански об |
| један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске ла |
| Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понов |
| ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи си |
| рош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који |
| лавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светло |
| завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњик |
| едали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, ко |
| уктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком т |
| е су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника |
| ним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару |
| усветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и из |
| ила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као ра |
| па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче |
| дна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи |
| е би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им п |
| , колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која кос |
| устисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако |
| е у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, п |
| догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета т |
| е догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кан |
| и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један п |
| греју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се наро |
| е тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову сту |
| и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве ва |
| се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефов |
| легла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је |
| у зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом |
| но дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набр |
| гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле д |
| пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале мла |
| ицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фе |
| их војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и све |
| ед Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> |
| сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога п |
| ске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и неп |
| узи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Француз |
| је трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сус |
| стао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо ку |
| број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојен |
| оз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут ц |
| м местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с |
| ри тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћу |
| вукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца |
| са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостав |
| , што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све р |
| есном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну |
| одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допир |
| здух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане |
| а зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просут |
| ао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, |
| своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда |
| бом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће д |
| тала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није о |
| сти, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ че |
| себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва нази |
| /p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— |
| отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} |
| > <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо |
| албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, д |
| о, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изн |
| ли немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S |
| имети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ј |
| сно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још стра |
| рај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови д |
| потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненад |
| е несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погл |
| им и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом са |
| ли.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно поглед |
| сподин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да ј |
| која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узно |
| вољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако см |
| од извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} Т |
| рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу |
| а, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамењ |
| их ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скре |
| их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете |
| јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Ал |
| } За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки из |
| ош у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, осе |
| емни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мисл |
| даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се там |
| ислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упут |
| самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже гла |
| и смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добро |
| е кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове |
| мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оста |
| ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напр |
| војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотк |
| је свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p |
| е цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нем |
| лед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, |
| већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори ј |
| сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла. |
| о грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете ј |
| обих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми р |
| ех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе |
| и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојач |
| ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, |
| Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој ј |
| ну и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички п |
| јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пу |
| а опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, |
| зини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="47 |
| пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је пон |
| он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила |
| о Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњиво |
| кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај др |
| их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дал |
| , напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, |
| тле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам др |
| помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, |
| довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљ |
| кар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно каза |
| ве више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима |
| о његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потр |
| јпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, д |
| >Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам има |
| х догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе |
| смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у душ |
| родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао п |
| авање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио |
| му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно по |
| остасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би са |
| ило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p> |
| својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је ст |
| м на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакл |
| у га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, |
| еднички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се в |
| јнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, пом |
| ри пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним |
| су хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацин |
| ак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седал |
| ви млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од на |
| p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ств |
| ш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави |
| да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим |
| ка хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо за |
| бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, |
| ад Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи |
| зори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ б |
| на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве |
| аредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да |
| њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој к |
| адре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у ж |
| вала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже |
| љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити то |
| ва и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет |
| ећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у туз |
| н час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ пр |
| оћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве |
| до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесм |
| бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажн |
| јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене р |
| били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два поко |
| p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћа |
| има, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али |
| више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа |
| осити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очи |
| ини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог |
| оче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> < |
| и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} |
| ји су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или п |
| оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској н |
| није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега |
| уђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један ре |
| они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па к |
| ске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би |
| самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који с |
| се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, |
| и пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није |
| ио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не ш |
| а се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несре |
| чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у дога |
| етлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — |
| ама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољ |
| <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе по |
| пало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећањ |
| дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово са |
| о, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром |
| ако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем ј |
| исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим |
| а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога ч |
| му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у ко |
| поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се |
| задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више |
| n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживља |
| и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим |
| се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топ |
| ећ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак |
| петан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у |
| уди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо нас |
| се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим |
| сти! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он на |
| одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне кон |
| <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</ |
| > <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре с |
| мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — |
| вање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те сла |
| о сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе и |
| а се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино у |
| игу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме про |
| ете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још |
| је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по |
| ц.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била припр |
| их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на др |
| ч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац |
| копље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ак |
| е да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њ |
| ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла |
| и сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{ |
| од којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву вели |
| уче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула |
| и тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корач |
| о кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Св |
| вало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас б |
| к до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнат |
| ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алк |
| ом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p> |
| ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам к |
| већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, за |
| о час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; |
| и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{ |
| ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет |
| b n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је за |
| жим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним друг |
| о постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без |
| де сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога |
| охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очим |
| ви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој |
| и ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — те |
| која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки гла |
| ке.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче зав |
| као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те |
| успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим мук |
| ања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посмат |
| а од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут и |
| то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И |
| S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим ч |
| о живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико |
| ја му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећ |
| редрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призр |
| требу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ |
| ењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће |
| вом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени пози |
| њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски |
| авно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће г |
| — Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па |
| рет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртн |
| пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиск |
| на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу |
| о се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у |
| јим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало д |
| ама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и и |
| {S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубил |
| беде!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџб |
| итуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ в |
| ла с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борил |
| ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних |
| з одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка нев |
| младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док м |
| јева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене ју |
| уке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више једа |
| савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужн |
| у, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и |
| ором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао н |
| непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији |
| причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, св |
| о и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на груд |
| ветлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се |
| влада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту |
| лио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жерави |
| p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казу |
| дника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко диш |
| ало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило |
| тогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ни |
| ао терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што |
| осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се б |
| ена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и |
| кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим раз |
| зио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред д |
| Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана |
| ио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук зв |
| добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" / |
| шу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, |
| чица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Кр |
| вљен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао и |
| како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је |
| ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесно |
| ремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе |
| Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те |
| еће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој |
| и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат |
| у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтови |
| коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивиз |
| их западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глув |
| мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска |
| ="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по |
| ачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда кр |
| снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим |
| о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава м |
| и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до |
| девају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати ј |
| ко наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна |
| тиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p> |
| а киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са К |
| уђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при |
| е, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га до |
| литички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Беог |
| , забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, д |
| — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— П |
| арца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— |
| војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску ра |
| ојници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држ |
| ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и др |
| , губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официр |
| вине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша |
| оменити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ос |
| во Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, г |
| м сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варо |
| а неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога |
| и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— |
| приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица |
| га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које |
| који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би и |
| терија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама |
| алаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пр |
| ш вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стр |
| оју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где |
| оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, |
| ео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стр |
| донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и крен |
| Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> |
| сматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саб |
| — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додај |
| суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га пост |
| ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p |
| им ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу |
| одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до са |
| трос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни с |
| ничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове сна |
| } Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се пол |
| није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослоб |
| његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мисли |
| у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којим |
| приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви |
| нога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада с |
| Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пун |
| а морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртв |
| д власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хте |
| >Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су |
| бале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одст |
| две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те |
| доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мор |
| , оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац |
| етак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву |
| " /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају |
| ље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуно |
| радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пре |
| е лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Д |
| доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Ш |
| сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочња |
| Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарим |
| са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукам |
| обаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекј |
| ој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Пок |
| рена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој |
| опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје г |
| ви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога вој |
| целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Н |
| страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако |
| ванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо зл |
| сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те |
| ени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролеј |
| д би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, наста |
| урвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поно |
| е која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца |
| и на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да |
| се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У |
| отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од |
| у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе д |
| на будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чу |
| и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе |
| она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосн |
| улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале р |
| м, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени |
| држати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао |
| богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први |
| а и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећа |
| тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћ |
| од којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору |
| ете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздр |
| челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око |
| тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уск |
| нај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лиц |
| у опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> |
| ти дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући тр |
| његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу неп |
| р на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку |
| ја је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављ |
| којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину рук |
| окрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живот |
| овим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: |
| арије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам уна |
| о лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили |
| љавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</ |
| аљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говор |
| бину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће те |
| ости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечан |
| на се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој |
| која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешк |
| све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко сн |
| самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништ |
| а или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је |
| је малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распор |
| репи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море |
| о.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младо |
| ј скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену пр |
| ћи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, |
| — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако |
| били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити позн |
| и за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с ј |
| е просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у ж |
| поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и са |
| и део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са на |
| а све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као |
| туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало закл |
| догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у |
| у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену м |
| спод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако |
| 34" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и |
| данти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој |
| редно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на |
| дова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој света |
| смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су |
| о сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене |
| s réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Беогр |
| едалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим мест |
| девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводи |
| још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и |
| /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{ |
| осио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год ј |
| са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Ц |
| к је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче |
| је се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим з |
| p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави |
| х због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да |
| уше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да |
| и, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и жи |
| видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се |
| и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба |
| одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црк |
| су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио |
| смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да |
| го гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} |
| сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војни |
| је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је врем |
| д тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чи |
| оје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је н |
| у, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p |
| маже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац |
| ештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он |
| на, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, |
| је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опе |
| зећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је |
| вна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе д |
| ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати |
| а столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су |
| ету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети уст |
| рији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу шт |
| децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, |
| тисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад |
| ули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; |
| .{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, а |
| целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад д |
| историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пља |
| га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринул |
| ољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену |
| енули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, ник |
| нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да осл |
| рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... |
| } И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храни |
| целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> < |
| } Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <p |
| амо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоћ |
| адио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, ка |
| ик.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прош |
| је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам и |
| поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је |
| одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо |
| у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад |
| обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разгово |
| рт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољ |
| , прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми |
| вскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из зад |
| ?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћ |
| руштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црно |
| ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту пр |
| вртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу ста |
| ост је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одис |
| Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гр |
| има рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са с |
| несе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам |
| е при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде п |
| са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и |
| е је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме трену |
| Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити |
| и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Јед |
| , горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви |
| кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам ч |
| нивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади |
| сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете ј |
| уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори пом |
| {S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и |
| малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити |
| ак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр т |
| чајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто ве |
| и са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задр |
| е посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега |
| збуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он |
| м, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајај |
| нђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а воз |
| ниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и стол |
| ћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бег |
| ужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знај |
| пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље н |
| итељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, ка |
| њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђењ |
| смех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задово |
| она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а умор |
| у црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је |
| плеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од о |
| уза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а ту |
| анио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ства |
| ло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа ка |
| о косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му с |
| о дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мен |
| јка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и |
| ге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане н |
| жавна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — |
| напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избе |
| ишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, т |
| ћ мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставил |
| ебачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали ми |
| е нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је |
| ко се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осиро |
| м приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А |
| осећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите м |
| њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину сти |
| еко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића |
| ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пеша |
| се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема о |
| проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и |
| " /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S |
| злазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени д |
| ао мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је |
| се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком ис |
| ујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и п |
| ања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте н |
| одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прих |
| лад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а ве |
| акленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њем |
| е извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Је |
| т пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обли |
| </p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала |
| евојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} |
| дњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте |
| ише власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спа |
| ма које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на |
| што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви с |
| прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује |
| викнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у |
| онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима |
| лника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као |
| ру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Ба |
| гу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здраве |
| ео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова |
| тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шаба |
| <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} |
| ао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као |
| ју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Т |
| сна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p> |
| снијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада из |
| асне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; г |
| ој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи |
| ако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла |
| мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за ј |
| ао и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе |
| илостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања из |
| тићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима |
| — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Кр |
| и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су |
| али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, г |
| Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никлован |
| ољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, к |
| је воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, г |
| гло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу в |
| S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, пр |
| д авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано |
| ење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапц |
| ако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једн |
| анде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе |
| враћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети. |
| једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и поста |
| трос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да ви |
| оплица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> |
| их чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа |
| ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукам |
| аница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из |
| , окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Кр |
| фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карак |
| pe="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p> |
| три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутск |
| ледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета |
| још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — а |
| <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми дец |
| говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје |
| им мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не о |
| } Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да |
| оју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} |
| их прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у бл |
| ерен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњ |
| м и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} |
| м на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ног |
| станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се одне |
| > <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био |
| утем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан н |
| тали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може з |
| намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ мож |
| ва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се пре |
| а не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чла |
| е он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али |
| . многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, |
| азумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су осв |
| вих:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним по |
| 9" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућ |
| .{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како с |
| мо два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солу |
| у клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је г |
| најемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, |
| ма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са с |
| S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се ве |
| ас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да |
| стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по |
| ова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да сте |
| га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смешт |
| стали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и с |
| ице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где |
| м, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да |
| је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то т |
| ретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и к |
| сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на |
| без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зеб |
| ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским ру |
| ћи да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убе |
| јвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер |
| своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се |
| ви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— |
| о млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и |
| а већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав |
| воме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена |
| и се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би ус |
| <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb |
| ма колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало |
| да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p |
| едходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> |
| ј посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли |
| ховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво |
| авимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће т |
| е, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео |
| т и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора с |
| {S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снеж |
| ске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; моли |
| е оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањ |
| рли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, |
| руги ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо |
| ећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, о |
| <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ т |
| Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише |
| те наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су |
| </p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти св |
| 410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла |
| саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жи |
| о једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта с |
| а њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити |
| а и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве |
| де са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија п |
| нуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су |
| другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога вод |
| зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке ста |
| се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак |
| p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.< |
| ини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас п |
| је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и |
| одицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи |
| улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбу |
| ној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилн |
| о дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме |
| кнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти ду |
| мо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после к |
| а?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник ком |
| нерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n= |
| е имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо |
| е што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја |
| суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми једа |
| ез врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} |
| и и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не |
| даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају гла |
| а ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао та |
| кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом |
| спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} |
| шој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — моби |
| туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије ил |
| <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул ниј |
| преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне ко |
| — Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збр |
| апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Гр |
| и смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здр |
| буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у том |
| горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мра |
| и, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гроб |
| ењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљ |
| код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да |
| ем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је |
| Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у св |
| и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном с |
| <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p |
| пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> |
| тарији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити |
| ра дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том |
| Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кан |
| .</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућ |
| , те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p> |
| ајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, |
| } Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... види |
| ану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем |
| сти.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се |
| е што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплаш |
| арка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комши |
| онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео |
| куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми |
| ио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два т |
| ош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без ору |
| } Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p |
| од команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и упо |
| говори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.< |
| и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одис |
| о мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сре |
| село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће н |
| ризренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом ве |
| пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви |
| е пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су |
| остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој |
| ко не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама |
| м потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било |
| ека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили с |
| еду и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им |
| рци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало |
| слом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с де |
| заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није |
| И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се о |
| вило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силн |
| забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је |
| — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} О |
| и коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши с |
| сто четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи |
| е са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p |
| изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и о |
| — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} |
| <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад |
| Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да г |
| ва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба |
| о чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врат |
| вукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме ч |
| иш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник |
| ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је |
| елио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори |
| ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војво |
| па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растур |
| љао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде м |
| гали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, за |
| ти саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој бол |
| да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме |
| омандом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, шт |
| ји је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војник |
| онели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, |
| да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p> |
| љаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него |
| ици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога оче |
| p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узнос |
| ана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме л |
| е.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети. |
| ос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац |
| ица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обус |
| н, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио кри |
| едове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје |
| ара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида зал |
| не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> |
| ћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пу |
| не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку |
| а опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Гос |
| поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — |
| — Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би |
| едњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и п |
| све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док м |
| а место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јун |
| ам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у мех |
| расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, |
| предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све |
| по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуг |
| дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм |
| истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази |
| тријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно |
| је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И |
| непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним прилика |
| олове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам |
| а:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица |
| било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зној |
| те а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта ј |
| о не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пит |
| оје су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, |
| на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изги |
| својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ва |
| непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Д |
| .{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут ли |
| у нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загуши |
| о брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту |
| све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, д |
| притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед израж |
| ђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима |
| е баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и до |
| ој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ б |
| ало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима к |
| ска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напу |
| аље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна |
| етни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланац |
| ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред |
| тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности |
| аше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а са |
| ро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђе |
| е, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачув |
| >Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули |
| износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одсту |
| рам будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око |
| асипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући п |
| ло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим |
| ве и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломаз |
| ед овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који ј |
| днесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо стан |
| мо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на врати |
| и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани |
| литва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да |
| редседнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се |
| де и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири де |
| е мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је је |
| а.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не тол |
| номе мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — |
| цањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напо |
| већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} |
| ог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p> |
| м и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је |
| да, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне ч |
| који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и |
| и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећниј |
| , нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанс |
| чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата р |
| дњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан |
| уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, |
| мила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо ј |
| слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио. |
| ом долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним |
| оје непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} |
| а се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као с |
| а га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не |
| собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Ча |
| мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ бр |
| араму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт ниј |
| е по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и |
| ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p> |
| била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и |
| <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећај |
| у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала к |
| не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, |
| рлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жен |
| лесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао кра |
| : — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у |
| освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатли |
| полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</ |
| им но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако |
| сретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети г |
| ла за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицам |
| постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну |
| о.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— |
| бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се |
| селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену |
| новцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} |
| нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно с |
| ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко |
| <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су |
| ћала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плак |
| ок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, |
| p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А |
| шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизг |
| за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш |
| нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на |
| иког познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="5 |
| би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се биј |
| већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чу |
| а прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са тол |
| а деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен |
| ринско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S |
| да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудил |
| до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно приб |
| ћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} |
| имових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и с |
| туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p |
| аша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, с |
| Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребаци |
| боде и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило |
| е ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изг |
| свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да с |
| ем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било |
| рљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{ |
| том, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре |
| {S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити о |
| вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак |
| иже отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо! |
| рена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрсти |
| опа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље |
| оследњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо |
| Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мос |
| ују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило |
| граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, |
| дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде |
| оји су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама дог |
| , на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p |
| аљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се н |
| о час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата |
| ици, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде сва |
| џбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type="chapter" |
| C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али с |
| лади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече с |
| ај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зл |
| ила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од м |
| ерација на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је он |
| живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, к |
| ој вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јед |
| ао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да < |
| који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније |
| , опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горк |
| је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p |
| под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај ник |
| тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напушт |
| милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим |
| ићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос |
| ну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне |
| нећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, |
| а а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако |
| и старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S |
| есној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешк |
| нео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели |
| оје су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоки |
| оји је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души ње |
| гих бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи |
| днога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши |
| ћу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих је |
| о да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнск |
| м вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је р |
| ље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке |
| повина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спас |
| за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да |
| .{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ов |
| џбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одг |
| ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p> |
| , да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И о |
| демо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> |
| о и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="67 |
| цуска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма ка |
| као...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана т |
| м сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на |
| ој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за с |
| а.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен |
| ги.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а с |
| коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у г |
| као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p |
| лаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, о |
| ом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај т |
| носећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када |
| дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили |
| дне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у д |
| е буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва свет |
| ра дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари т |
| Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{ |
| ило је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећу |
| да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворит |
| железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала |
| на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав т |
| аријска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух |
| е не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, |
| и спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје уж |
| дан резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглаш |
| ренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а |
| е рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али |
| им бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим |
| иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p |
| p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго |
| у а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје че |
| Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога |
| огледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђо |
| пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напре |
| је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео |
| је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прел |
| но у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуц |
| времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом. |
| и дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невољ |
| есретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчан |
| мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледал |
| путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те |
| вено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које по |
| х сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује |
| нао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање. |
| је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је ма |
| учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не |
| ја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ |
| ећ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и пр |
| терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза |
| ех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа ов |
| љиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади слика |
| ре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ по |
| дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да |
| ајзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и |
| ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb |
| једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једа |
| све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, с |
| ала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и л |
| а свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче |
| робије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кр |
| рим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кр |
| елосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура |
| је ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди с |
| а, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли |
| >— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на ул |
| > <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на но |
| е на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као |
| су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па он |
| а да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова вој |
| на хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила са |
| литва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она |
| — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> |
| и, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу |
| н се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — река |
| ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а |
| и, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записа |
| е стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери с |
| преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топ |
| аље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не пра |
| е врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан вазду |
| из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, |
| или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуш |
| окуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни куп |
| агону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски |
| и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, пон |
| врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима |
| планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непого |
| отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупа |
| мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено |
| соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега о |
| ад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи да |
| хватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па с |
| жац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — |
| и бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Ј |
| смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пр |
| кивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} А |
| весно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врхов |
| ри?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <p |
| утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне пов |
| <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позори |
| нажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се |
| д су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па |
| p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи |
| . — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио |
| јатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио ј |
| ам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чама |
| када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ров |
| !</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави |
| ди у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту на |
| сећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не у |
| груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је треб |
| ор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начел |
| ођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам с |
| ости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти ц |
| тина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикне |
| кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са друг |
| озно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са д |
| <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непри |
| оје су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновни |
| ш један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живот |
| па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: но |
| викао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, оста |
| поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; |
| ца хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаш |
| ком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од киш |
| егових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о ве |
| p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка г |
| те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И |
| — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здр |
| а, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је |
| а соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје |
| један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотов |
| рцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га |
| то сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испра |
| о свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски б |
| сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекив |
| а Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свак |
| гали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине ко |
| и срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му ни |
| у ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлог |
| упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — |
| ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој поз |
| су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни реч |
| арским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглиц |
| ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> < |
| ребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачи |
| таници.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничком |
| <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Бо |
| и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новемб |
| очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није в |
| сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицим |
| реко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодин |
| , док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату администра |
| не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сач |
| <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуациј |
| ог мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола П |
| он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било |
| у када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам |
| е бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браћ |
| ило <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној к |
| ш увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и ре |
| тина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не |
| сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врх |
| већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о цело |
| ик, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође |
| е.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возо |
| ину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Д |
| </p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материн |
| и што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико |
| ло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који ј |
| сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад |
| уковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примље |
| се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило |
| лницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и |
| пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашл |
| ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла |
| ца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо ка |
| на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, д |
| војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за |
| вде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири |
| родици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео д |
| ину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била |
| нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ва |
| сетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} |
| матрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече в |
| Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од К |
| исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чек |
| м све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије |
| ’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била с |
| а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме |
| сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да об |
| рало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено гра |
| министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за так |
| Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који нећ |
| Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с пла |
| звесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p |
| , док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је |
| ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло |
| и руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</ |
| господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у |
| оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ пр |
| се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вар |
| , јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} |
| /p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу |
| ећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> |
| А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст |
| и и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар |
| ишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасил |
| S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло. |
| /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у ј |
| апустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље |
| лила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, ле |
| али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратк |
| друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице |
| мрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз у |
| то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не т |
| љ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио.. |
| , <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и |
| ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и |
| има.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворе |
| Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" |
| но свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљан |
| а је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљи |
| вом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима |
| ложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску шк |
| бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна |
| е још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Ар |
| а лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општ |
| болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред ос |
| ривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви |
| е, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове служ |
| вако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје |
| стиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле с |
| колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и |
| је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одвод |
| отпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици. |
| а; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба |
| и око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не х |
| уде изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се |
| шта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цр |
| и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се ниј |
| ицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне |
| школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у |
| меју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падај |
| оји су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према на |
| са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом поб |
| потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а |
| да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песими |
| а му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме ј |
| о Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у во |
| и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао нек |
| епозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељс |
| оматске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а |
| же на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно с |
| оје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један |
| му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друм |
| рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ |
| ва и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним коло |
| > <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео |
| кога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, |
| овски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да суз |
| ем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чу |
| следњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди |
| вим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непри |
| што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је треб |
| е и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почисти |
| ликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује п |
| дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд |
| шта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучава |
| виће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ рас |
| е прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се |
| и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни нар |
| посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од |
| елом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Д |
| ј виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па |
| сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима |
| имоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створ |
| а се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом ка |
| утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао са |
| ти му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежал |
| н који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669 |
| ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место |
| арода и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и |
| у који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по про |
| у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> < |
| вог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шап |
| ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не |
| че ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да пове |
| оде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко цело |
| лим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински |
| осово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</ |
| — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а пр |
| себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Ода |
| још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешт |
| рави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећ |
| од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке блед |
| из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> < |
| авесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ поч |
| узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правц |
| се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затво |
| е умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве з |
| културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови те |
| по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местим |
| стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде |
| ну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за |
| горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице т |
| то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!< |
| ога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Б |
| ка батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра н |
| им путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кро |
| не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунц |
| опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и |
| му из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће к |
| ас отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко и |
| и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице |
| равде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на |
| о би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање |
| ази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора |
| ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива |
| овао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми |
| је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина на |
| А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} |
| , препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и |
| хће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је во |
| о јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се |
| ма, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад с |
| ила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски |
| оти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла |
| руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски и |
| цина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, неприја |
| Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све ј |
| и си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом ж |
| ачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту с |
| два по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што |
| реди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање |
| лушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p> |
| " /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да н |
| при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да ј |
| била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмул |
| у једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа |
| клапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на тел |
| ави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, |
| чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; т |
| мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који |
| ећ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз м |
| на на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачућ |
| и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, ни |
| потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, ст |
| ју <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових |
| их слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за ста |
| Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дри |
| ош повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватај |
| е и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда госпо |
| м су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тр |
| нате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они |
| свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничк |
| акле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са |
| а је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутног |
| ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслима |
| има, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био ко |
| азе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.< |
| очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош к |
| моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплаш |
| <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n= |
| , у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас д |
| у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћ |
| ика који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— И |
| поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у поз |
| блаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умо |
| ада се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле теш |
| ше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} |
| чајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} И |
| едова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао |
| а су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево |
| ва прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Де |
| постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски о |
| о те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у |
| ледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио |
| онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би на |
| ују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо |
| штање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога |
| Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} З |
| ује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те |
| пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију поја |
| ћицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас |
| алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и од |
| изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, мл |
| оз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се у |
| да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капи |
| 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни о |
| развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ н |
| што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изон |
| био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним ф |
| знео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели |
| тупању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише о |
| длука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од |
| тати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</ |
| а, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у р |
| узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву мун |
| и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу ко |
| једничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао у |
| ила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама |
| <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари |
| рена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема. |
| неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то ве |
| р повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хр |
| на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли ко |
| андантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијски |
| је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлу |
| за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали |
| и на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се о |
| тање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p |
| — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић |
| е и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе изра |
| оупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с п |
| ја прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно |
| енци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{ |
| у очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у |
| поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника п |
| јник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> |
| з сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајућ |
| ма текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, |
| одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу |
| било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу ув |
| уцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нам |
| А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко вел |
| n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве позд |
| о официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и инте |
| оме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни зн |
| постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сок |
| } Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним |
| стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и |
| војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одс |
| а целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам ј |
| <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира. |
| како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, |
| Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— О |
| > <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> < |
| <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо л |
| арано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за |
| ватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више |
| их ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја |
| к. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и |
| породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је |
| вером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави |
| ртиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шаре |
| их пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме про |
| смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да |
| кнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, кој |
| S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко у |
| ан, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са в |
| мочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје ро |
| вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први |
| } Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој |
| ери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврди |
| потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србиј |
| шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Живото |
| , на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пу |
| аса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те д |
| лу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, |
| међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казив |
| о би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвај |
| а нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чу |
| сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стиг |
| егу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано |
| пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам |
| ући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену прем |
| тати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите |
| ум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} |
| у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они с |
| прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превија |
| ем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега |
| кривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписан |
| е, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сики |
| афеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — дода |
| нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у |
| Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је за |
| тана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у |
| уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину з |
| ао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао |
| у: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија ког |
| пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се п |
| већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</ |
| гона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излаз |
| атворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који |
| су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у зб |
| ла толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе. |
| апетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка |
| .{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену премину |
| ивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једностав |
| т из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на |
| иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак в |
| љају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке н |
| к пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку |
| {S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Час |
| рађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свеч |
| оцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у |
| ојници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Ј |
| анс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми |
| с приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет |
| де неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују |
| и у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што |
| а војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у со |
| асти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казу |
| ли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој велико |
| ед свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била |
| и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њим |
| умената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лаган |
| аника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их н |
| е разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским ле |
| е приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог |
| зговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви |
| лим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ци |
| емој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — |
| ке и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чин |
| равоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уз |
| рзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучн |
| каквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те |
| нистара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и |
| ве оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера! |
| и и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати |
| осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина к |
| ним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или |
| особна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пи |
| ка, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало |
| , почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био |
| >Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава |
| с још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је н |
| } И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да про |
| лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши зван |
| она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! |
| ивао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у |
| да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде |
| сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви |
| ли шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не прес |
| репад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно му |
| !{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа |
| тлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носит |
| и занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се |
| е где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идем |
| да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са |
| начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на ста |
| ан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о свом |
| едњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад ве |
| ријске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни |
| сао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S |
| не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, |
| ва, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али |
| о би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> |
| м је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплавље |
| рица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете? |
| још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па |
| у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалил |
| лављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су хра |
| ишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и |
| м братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво сте |
| застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и |
| ио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога д |
| аш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би |
| дњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је не |
| Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога т |
| молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у ра |
| Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, п |
| е:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад |
| поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву ма |
| S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа |
| а онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при м |
| ацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, под |
| ђем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми ни |
| ика у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте |
| девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца к |
| када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлин |
| У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; у |
| на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам |
| убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те у |
| ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у |
| p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толи |
| је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова см |
| се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слу |
| еноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; о |
| већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чеж |
| с је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће ц |
| ко грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на бр |
| знад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале п |
| су наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, |
| сенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Гра |
| знесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишиц |
| на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава |
| ренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици |
| ина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређ |
| ко Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p> |
| иром равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два |
| ње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим прита |
| ико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као о |
| Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се протк |
| лу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу ниј |
| а, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој в |
| што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јас |
| било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над |
| тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{ |
| шије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из д |
| ло, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пр |
| нцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланов |
| код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза к |
| дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топли |
| у редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор |
| не.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену |
| ој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретн |
| ђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име но |
| уморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове |
| које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Вл |
| тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокис |
| синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске ме |
| гло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо пове |
| кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу к |
| Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септемба |
| е носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављ |
| к, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га |
| пуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод |
| засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{ |
| ност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, п |
| е а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владиног |
| треба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена в |
| ом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака на |
| родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, |
| мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на |
| расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато |
| а кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ ч |
| ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник |
| дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња |
| јао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који |
| же ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p |
| увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових рома |
| моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре д |
| се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набац |
| ом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.< |
| већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали и |
| пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор г |
| наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добил |
| шне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да и |
| да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, т |
| склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без пос |
| убоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које |
| ј радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџи |
| и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом |
| , да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?< |
| дофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје |
| > <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с |
| /p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, |
| ="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбин |
| <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може |
| ас личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом |
| р.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одго |
| тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неп |
| оз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије |
| лица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је д |
| та, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ н |
| пале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: |
| глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље. |
| шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљ |
| је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде |
| а, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и |
| се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша з |
| вртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао |
| ари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} |
| пци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће б |
| а се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је |
| па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвоко |
| га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њ |
| реплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном |
| о што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек о |
| едном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, |
| н ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p> |
| </p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се |
| е не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију |
| и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки |
| е равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска ди |
| се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов |
| у разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун |
| реживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде |
| м стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је |
| а га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на |
| више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и |
| ше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је маршир |
| брзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>В |
| ен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, уда |
| у, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија |
| да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм дал |
| понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, иза |
| Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијо |
| изација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се |
| ог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила св |
| роз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на н |
| твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и по |
| авду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на н |
| егање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски |
| воје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; цар |
| тник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нек |
| {S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима |
| и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете с |
| будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата |
| смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши |
| био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поноса |
| ој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и о |
| отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И м |
| апетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задр |
| радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант во |
| ци!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <p |
| ајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим о |
| ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба. |
| <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стег |
| азумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцелар |
| рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања |
| ђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — |
| збуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прош |
| тина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну |
| опла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали тала |
| о исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у коман |
| је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе и |
| о већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника |
| напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате спор |
| опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико |
| b n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада |
| и их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снаб |
| <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, |
| ем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице |
| ао што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћ |
| ве и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} |
| азили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала |
| нцуских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и пове |
| а море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој |
| општавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би |
| из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, |
| — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са бата |
| из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, |
| опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен м |
| срнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што ј |
| од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубо |
| них шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам |
| опла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави |
| код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у ц |
| ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крс |
| тељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапут |
| и могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим та |
| а престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје |
| албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ ле |
| еморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо би |
| ло се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изл |
| ожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који |
| ораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност |
| базно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! |
| верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле |
| е блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којо |
| и, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала н |
| ели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Јед |
| шка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те већ |
| једнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са мно |
| ештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да |
| ацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у |
| клонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p |
| пштином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и не |
| едне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места н |
| ко у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лис |
| те, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећ |
| да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да кр |
| исати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси |
| !“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом од |
| разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у |
| тепа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови |
| роватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурени |
| е које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Најве |
| ерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је |
| где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онд |
| и и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељс |
| љу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, |
| озницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, и |
| гово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање |
| риснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да ви |
| це казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и заг |
| узама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоц |
| ежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Ис |
| речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и |
| ве студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад в |
| етар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да |
| м коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу |
| м оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе ча |
| сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам гов |
| ст, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, с |
| као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу |
| ао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ив |
| народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А ка |
| његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</ |
| и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци и |
| је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса |
| е знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} |
| нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота м |
| мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне |
| етоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубим |
| мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притиск |
| а сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није |
| рнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да с |
| кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми |
| бима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео |
| сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта дру |
| а очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пут |
| е из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утеш |
| из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настав |
| д које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу |
| о дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијан |
| азећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материн |
| аредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка зла |
| дна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивање |
| нцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нис |
| мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалек |
| е ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко нај |
| , сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под он |
| мћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати |
| ну га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> < |
| како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у |
| аш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрек |
| тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да ви |
| асхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга |
| нем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> < |
| е пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, |
| стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире по |
| замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз |
| ко је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут |
| обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат |
| же се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од н |
| застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још |
| га <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> |
| а целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он |
| ом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топ |
| љавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука гр |
| а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови |
| етанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуко |
| , опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам пр |
| нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га |
| оји ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима те |
| итим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по |
| уло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> |
| језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на |
| и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од |
| звуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе ј |
| лонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да м |
| ила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који поче |
| о одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако |
| у по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, |
| т болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и |
| S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, |
| ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са |
| p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме |
| д је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно |
| етиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашња |
| е тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики |
| а нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немир |
| истом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и хра |
| а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праш |
| је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у |
| разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљен |
| ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар пре |
| чаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност |
| под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за ре |
| затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи |
| по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу |
| војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да ј |
| су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; сп |
| историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска |
| у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солу |
| смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је |
| пала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржат |
| снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири |
| рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом |
| Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу |
| бешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, неср |
| ите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за |
| и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студен |
| ке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздравља |
| на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још |
| рушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, |
| плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг |
| својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине пород |
| аве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро |
| , нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, о |
| вао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин коман |
| p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није с |
| лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење с |
| их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртваче |
| и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb |
| дницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели и |
| н свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајка |
| мљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у |
| , његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из кој |
| е целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо |
| е ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није |
| јена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађа |
| га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег |
| ежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му |
| ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучи |
| огама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној |
| — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне глас |
| олесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У |
| е, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си н |
| а, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле б |
| животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незна |
| , поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих |
| то опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразити |
| босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих х |
| аћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема ви |
| а ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вр |
| в крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у мес |
| са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру о |
| бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="13 |
| мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> |
| леда, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза ве |
| сана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је ст |
| ивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одв |
| смо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све пок |
| уле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла |
| ли!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац по |
| слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{ |
| ика.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета |
| амном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке нево |
| помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је ис |
| дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засе |
| ладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем |
| И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из |
| а, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радос |
| зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире с |
| лио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као |
| жио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахи |
| и у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрч |
| убе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње |
| .{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и |
| сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се врат |
| ожда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војн |
| } У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад |
| у заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпо |
| већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више |
| ак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Глед |
| аквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико |
| као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о |
| дговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести с |
| иши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо |
| „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје кућ |
| а зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пиј |
| собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цво |
| у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</ |
| очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лу |
| ји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, |
| дало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејт |
| у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, |
| ње да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се |
| војим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши |
| <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, |
| нити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, |
| јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да м |
| село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мез |
| гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпав |
| Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освеж |
| тава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију |
| <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гоми |
| Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ |
| ="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уск |
| понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи сли |
| За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање з |
| че добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су по |
| горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, |
| оме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а |
| ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, |
| капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламе |
| рном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој |
| але су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засип |
| лање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који |
| ервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво ме |
| идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећањ |
| о грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужв |
| нићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено |
| рана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио |
| ћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не с |
| е душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} А |
| кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављ |
| кад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онак |
| другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимск |
| , помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам |
| и пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближ |
| гледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он |
| ци и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је |
| о и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалн |
| ај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала |
| у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност |
| било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисм |
| ац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — реч |
| .</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, приз |
| сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам |
| „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорче |
| ја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском бо |
| звикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} |
| се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им |
| ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да |
| прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу кој |
| је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просу |
| ам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — врисну |
| >Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, |
| из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и |
| а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Ма |
| — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у прос |
| е.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жерав |
| у половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и п |
| мали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је т |
| шао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слут |
| ваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама об |
| ини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом с |
| обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како |
| иси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада в |
| градама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пе |
| час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље диг |
| ни: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуца |
| чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и |
| ају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у |
| них и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиж |
| д да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја |
| је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један |
| е добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и зам |
| аљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели |
| у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор так |
| љада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би д |
| и и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм д |
| ћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Теш |
| з облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са д |
| а.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, нес |
| живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; дру |
| ласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се |
| еда, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и |
| близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујин |
| фицир снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се |
| већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осе |
| ва суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} |
| {S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш |
| конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спровод |
| ен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде |
| ор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слав |
| другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах г |
| га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — п |
| ера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ с |
| ост не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво л |
| од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови |
| Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мис |
| у понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Ка |
| адесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па до |
| видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Н |
| дају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права |
| ај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестр |
| бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косов |
| тео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и |
| Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и з |
| еноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео погле |
| бије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену бал |
| ушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад с |
| режде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличиц |
| проводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет. |
| дар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра |
| , сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Кра |
| па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" |
| са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је |
| , којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда. |
| не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим ча |
| и даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а |
| гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље |
| сам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где с |
| а у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је |
| крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе гово |
| су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне |
| би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Од |
| инце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, |
| и товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом |
| n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом т |
| ео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србија |
| ици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не |
| ола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо за |
| гавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не |
| ез уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степ |
| кога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто |
| те.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка |
| ићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.< |
| ање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој с |
| утем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понов |
| дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разл |
| свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих |
| е.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они |
| етнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисиј |
| ине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брат |
| је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само |
| де су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезн |
| јена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог ун |
| ице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче |
| оград, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и сва |
| о блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанул |
| сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми по |
| .</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту с |
| амисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Он |
| топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одго |
| ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим |
| , као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој с |
| нине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда |
| лун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и бо |
| брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запа |
| кала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— |
| и ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и д |
| ем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретне |
| Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, |
| куацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у послед |
| аменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батери |
| боле се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа |
| проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, д |
| видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кро |
| к прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} М |
| ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, с |
| се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузим |
| оди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.< |
| исмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипл |
| {S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног |
| онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, кома |
| него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, |
| , нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Н |
| е, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да ни |
| а испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, н |
| упци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и баче |
| упци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено бу |
| ошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p |
| , који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је |
| коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашл |
| троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека |
| двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редо |
| дна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кол |
| тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву м |
| киде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{ |
| ао дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те |
| ане.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како |
| ану од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме |
| шаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још дос |
| нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бега |
| ека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам |
| ицира.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко |
| екови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, забор |
| а, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до на |
| и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добр |
| ан тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три |
| {S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> |
| с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђав |
| <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — |
| даду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ |
| .{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се ј |
| немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми теж |
| па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало к |
| твори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује |
| и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и ки |
| </p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама |
| е, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— |
| е, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не |
| е и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској |
| се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!.. |
| <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш |
| о јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Љ |
| један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а |
| >Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам |
| о уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука |
| кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, надн |
| >— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет |
| и, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то |
| су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисиј |
| осе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још |
| осе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих годин |
| атила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и рас |
| еликих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам забо |
| он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видо |
| нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно кор |
| де има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" |
| >— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} О |
| и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стот |
| } Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да брин |
| м земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p |
| к.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Бе |
| на убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам ра |
| е код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу д |
| удо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — |
| <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као миш |
| по, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала |
| е однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо с |
| пуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми |
| ерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стран |
| заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или |
| у вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време д |
| — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други ос |
| они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају |
| рима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је |
| ње — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с к |
| ице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> |
| ећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чоб |
| па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заш |
| био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирач |
| ри граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да п |
| ноги успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачу |
| шевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово |
| вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне |
| S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Ја |
| те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расу |
| Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" |
| сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузим |
| се и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овц |
| непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, те |
| ићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа |
| и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците |
| ћи да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади |
| т сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и |
| клања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ев |
| па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и п |
| у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по ка |
| азговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви |
| дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— |
| атим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као ш |
| земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Са |
| } Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо |
| ад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може |
| еба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из |
| ио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и |
| е требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар |
| дети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо |
| е посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне пр |
| на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, ид |
| аучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћет |
| ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и сп |
| <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама |
| е!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, н |
| ске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — про |
| еда ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је |
| n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:< |
| реје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна те |
| сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као |
| окушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поч |
| уто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са |
| из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води умор |
| чник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да нав |
| учио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници на |
| или сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Н |
| ојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојк |
| мо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} |
| пријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви |
| p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! |
| ас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног з |
| да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадов |
| е да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, |
| свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у р |
| тника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта |
| их тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да при |
| “ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је б |
| ј групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећ |
| почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојко |
| како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао ра |
| како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> |
| > <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето так |
| лике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад поб |
| pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа |
| е руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени ст |
| се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, |
| Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} К |
| дан познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их |
| ражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стр |
| ак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које с |
| да попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећ |
| го у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уст |
| то видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли веруј |
| анога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који |
| је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичем |
| да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријате |
| его сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај пред |
| ет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре ни |
| ...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора |
| ено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало |
| , куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену |
| ла ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази наро |
| нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и доп |
| до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији |
| гов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману рук |
| , али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} К |
| воје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка |
| ут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{ |
| могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То |
| праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију |
| речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један м |
| его с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин с |
| ла да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Ви |
| ш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се |
| је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни послан |
| му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... |
| Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па о |
| остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, ал |
| ало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава по |
| се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> |
| ала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је |
| 43" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напре |
| мегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p |
| кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им с |
| оходити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим он |
| целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све м |
| олуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се |
| или и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом кој |
| му, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и л |
| у слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сав |
| анио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за |
| Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љути |
| е одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам |
| оре, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, |
| одину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је ште |
| — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске го |
| > помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Г |
| уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин п |
| устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми С |
| инимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове соб |
| инем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и |
| точних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Ал |
| Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телеф |
| ресовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове. |
| ћа и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народ |
| " /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле е |
| нам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет |
| јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда |
| ата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Бо |
| ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, |
| говори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> |
| а коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у пл |
| своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцим |
| о се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо |
| на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{ |
| ку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су св |
| вирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирач |
| нути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало |
| главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућу |
| ј са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескака |
| још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш |
| >— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ |
| ју.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb |
| већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у |
| ли.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред |
| е.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећ |
| а деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p |
| тајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижев |
| видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чин |
| ника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни |
| ајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косов |
| ина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S |
| негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се дв |
| очеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и |
| лима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њ |
| ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо настав |
| ато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанули |
| е карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је |
| чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка |
| пита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она из |
| номе дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и вр |
| стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције распол |
| скитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седиш |
| ена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и т |
| ш поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхра |
| високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом |
| оште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава ку |
| оште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, |
| искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта |
| , који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала дец |
| па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, |
| ре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <p |
| ре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са |
| рају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да |
| та пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла м |
| злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера н |
| ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадни |
| и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће ов |
| смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p |
| Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у н |
| .</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље |
| у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ћ |
| ао и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту додел |
| ?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта д |
| авала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким пр |
| на се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак дет |
| е, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву ј |
| тиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изг |
| за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, над |
| жи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додај |
| ком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих у |
| помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај срб |
| уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разг |
| наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес о |
| о, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а на |
| се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, ст |
| <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и |
| као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Рас |
| е сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себ |
| ска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.< |
| е не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је |
| ах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун |
| је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у мест |
| ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би и |
| на, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се |
| ана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличи |
| ко да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали |
| енадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Ср |
| не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомил |
| једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви к |
| наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше са |
| није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем го |
| видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и р |
| нуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад м |
| и; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа пес |
| та сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p> |
| слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се |
| другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њени |
| о се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанст |
| неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Го |
| љу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањеник |
| а храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе |
| а, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити |
| ами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари |
| исаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, |
| а а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна франц |
| је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, |
| аспита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</ |
| анцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем дру |
| ерет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута |
| час била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало |
| исам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо |
| оћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енгл |
| еше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p |
| то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друм |
| ога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој тр |
| /p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећај |
| </p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се у |
| видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— |
| а Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник б |
| не? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписа |
| Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад |
| ј слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа |
| е и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да остан |
| е су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, пост |
| Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваљ |
| еризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризо |
| ако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један |
| рипита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је |
| лунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова оп |
| и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био конт |
| дговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко |
| и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</ |
| Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има др |
| руги.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, |
| охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не зна |
| .</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са н |
| ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему |
| га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га п |
| /p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и ма |
| ?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p |
| > <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и |
| азни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа |
| на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p |
| p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За |
| а додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха |
| уво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — |
| , добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} |
| се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} До |
| у?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... ка |
| е га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— По |
| вара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до |
| о добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим |
| ести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и поглед |
| е спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе |
| ити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> |
| овник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— |
| а! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, |
| е овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, |
| е по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се |
| у страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> < |
| ад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до ч |
| ету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог |
| узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми |
| атеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} |
| о и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнаде |
| н сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само |
| мучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Ч |
| и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n= |
| д више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? |
| пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хте |
| д кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и |
| у попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, р |
| могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што ви |
| ље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих |
| и је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да |
| — Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он т |
| Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мал |
| воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено вид |
| е пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пог |
| саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан те |
| мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их |
| смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најз |
| утра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, по |
| итељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину |
| ! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловни |
| си је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини |
| гући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на |
| се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда заш |
| Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нароч |
| Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет |
| је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, п |
| — Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут з |
| јући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где б |
| гледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Нег |
| о у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> |
| став те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један п |
| би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола |
| столонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— |
| је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са м |
| знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где т |
| те на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две |
| чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе р |
| тра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да |
| уацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</ |
| они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— |
| p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих |
| слободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извућ |
| прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ет |
| моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> < |
| па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и не |
| знајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, ник |
| Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притисн |
| но, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — с |
| дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара он |
| ма па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари... |
| пцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је |
| жно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{ |
| S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аус |
| тање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ва |
| на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, а |
| ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говор |
| ш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш |
| е храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се да |
| нити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер |
| м.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или |
| удућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и |
| пали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам ок |
| о га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како |
| као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искр |
| ња.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! |
| ...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Ш |
| шановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен |
| ?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p |
| то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— К |
| <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте |
| олазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми |
| су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем |
| х свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, |
| е: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео |
| опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који чове |
| ако хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што р |
| ај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> < |
| била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, оне |
| поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; |
| час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S |
| ку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сен |
| н те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ни |
| лујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином |
| знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и ца |
| лусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{ |
| еба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Вели |
| — Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Мор |
| > <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза |
| /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине |
| онт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка се |
| <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала |
| а мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која с |
| дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских |
| ад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде о |
| мо, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећава |
| подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на |
| /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо та |
| тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам |
| азом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога пла |
| >— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим |
| е.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали. |
| но одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ва |
| ога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божј |
| бију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S |
| } Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и до |
| на који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога ж |
| три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је бор |
| едне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А др |
| нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући |
| тресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у пла |
| гарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој бол |
| ом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и обр |
| астаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у |
| ли да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи с |
| и господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са т |
| вих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и прив |
| оња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, |
| руза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач п |
| и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се послед |
| сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући |
| сам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и ше |
| а падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу |
| станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али брав |
| дне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили |
| оже понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе ови |
| ива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да |
| толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела ка |
| е на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дуб |
| уше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напус |
| њења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбри |
| ио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање зај |
| с кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи к |
| Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p |
| не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не |
| спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче који |
| p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој соб |
| “ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледа |
| архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болн |
| ређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде |
| ам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што б |
| Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже |
| еднако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избегл |
| кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} |
| тио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где раки |
| ањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о соп |
| ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на дома |
| станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пре |
| ромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам |
| били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдан |
| .</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама из |
| трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а ос |
| ници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади |
| чем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <p |
| аги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како |
| — Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>К |
| ећ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром |
| ке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас |
| нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици уз |
| удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па од |
| ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи ј |
| : „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сат |
| себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачк |
| ачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не |
| {S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаре |
| , склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p> |
| њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за |
| џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу |
| ам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! |
| ждра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Гра |
| зује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Мус |
| иком.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! |
| цир се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи: |
| ас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините ш |
| клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоу |
| и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју п |
| ине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наст |
| губила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ј |
| агрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, |
| ћу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не гов |
| ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па |
| уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} |
| њак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не |
| а сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} |
| својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али |
| од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар |
| е дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и как |
| повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом |
| ута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног там |
| н.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полу |
| за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврн |
| е лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под |
| де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви |
| спу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> |
| е ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакш |
| њу које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или ба |
| уацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разме |
| аједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где |
| е и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, |
| .</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће с |
| } Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим пу |
| од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чак |
| де су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лаж |
| зговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо |
| бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам |
| не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслон |
| гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз с |
| мах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко м |
| е.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабов |
| учник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део с |
| жде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли |
| паст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда |
| тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!< |
| ишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражић |
| помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђе |
| а!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су ал |
| а стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун |
| и својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала н |
| зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом |
| ли на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S |
| ио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад з |
| ви онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да |
| в осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико ј |
| се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А ј |
| бину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору ст |
| — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рек |
| тио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тре |
| и и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> < |
| господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал оп |
| очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз има |
| коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — дода |
| пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— |
| ц а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, |
| подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њив |
| онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац ра |
| да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја |
| ини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ к |
| {S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> |
| поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу |
| сушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као |
| хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и ст |
| ? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непр |
| сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате |
| и... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешни |
| сет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, |
| е а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и |
| рашна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико |
| рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређ |
| ћу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Прип |
| те...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, |
| р умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако |
| овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и про |
| а домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планин |
| с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите |
| S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање о |
| , код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, ве |
| ба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање |
| са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, д |
| ећ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме при |
| их људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мис |
| м.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само |
| ли и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза ч |
| >— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{ |
| а се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што |
| плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерас |
| е прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се по |
| гона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуц |
| орака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви |
| ливати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опе |
| ојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ |
| де сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p |
| ги је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали м |
| и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак н |
| ио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Бил |
| час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина |
| р ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Р |
| ти горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станиц |
| молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти о |
| је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај стр |
| анцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, |
| очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд |
| , војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио д |
| пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим с |
| > <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед |
| из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? |
| /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла |
| је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази ова |
| е а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да |
| код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девој |
| им сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем |
| ином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем |
| } Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана зах |
| .{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко |
| онићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на |
| авају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затвор |
| ац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз В |
| грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе |
| словну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно |
| и.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се |
| спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мр |
| .</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је о |
| успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решав |
| вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, там |
| на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу |
| али да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А как |
| куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{ |
| Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Ла |
| ега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.< |
| говоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко |
| границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од р |
| једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа о |
| /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће |
| нате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, |
| } Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не м |
| други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручуј |
| на, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можд |
| е ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје ч |
| кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је |
| Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Бић |
| н им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико |
| ња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непров |
| уго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} К |
| мо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибар |
| ци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад |
| воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду ваго |
| >— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео пре |
| д су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} О |
| да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави б |
| од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звон |
| а. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно |
| дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да |
| и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је вој |
| ићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говори |
| да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићим |
| од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред |
| бу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута вој |
| из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен |
| енике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, |
| </p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А |
| спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло |
| ла?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тр |
| >Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, |
| лабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед који |
| оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу |
| знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам |
| о милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, руме |
| Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа |
| свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордон |
| е налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка |
| жици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пу |
| и, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, |
| ко, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко |
| и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се к |
| онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу |
| дњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја б |
| распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> |
| Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господи |
| диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници |
| Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, |
| њела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распи |
| Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> |
| ко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, о |
| ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S |
| ло и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене глав |
| ошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне пош |
| <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају |
| лико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било ка |
| мовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало ч |
| а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, |
| е доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба |
| хују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где |
| савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, |
| гли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као |
| ћу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам |
| >Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се о |
| у.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на ј |
| ватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и |
| а и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно р |
| табна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе |
| пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био ј |
| видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које др |
| љском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да |
| као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма кој |
| рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да п |
| олиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мо |
| ит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— |
| чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марк |
| а Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ |
| ..</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам |
| Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти |
| еђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђ |
| ави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ |
| о хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, |
| улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао |
| огама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Мора |
| уке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не |
| шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао с |
| </p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, |
| дно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико |
| а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два мл |
| та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, сла |
| > <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је |
| трављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> |
| дине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и |
| ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} |
| о и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да |
| е напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бе |
| лечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће |
| ну.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} |
| а спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало т |
| аново и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Т |
| позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то |
| ку трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ |
| ош у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у нач |
| и падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па ј |
| јим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет пол |
| на околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово бу |
| S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да с |
| /p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сув |
| је.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} |
| ушанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи п |
| се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су из |
| нама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претр |
| P19201_C5"> <head>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима |
| њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> < |
| .{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Велич |
| рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихов |
| стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, |
| храњена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ва |
| упцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви п |
| својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочић |
| на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и |
| тепе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек |
| тим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје ври |
| а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слаб |
| збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и пада |
| прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Са |
| ек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n |
| име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика |
| да и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и |
| м Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задр |
| и сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе |
| , превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, |
| бучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, д |
| боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Ко |
| } Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која |
| ху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други |
| <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ |
| све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер |
| .{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишља |
| , умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли |
| е шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубав |
| ли Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим |
| и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је |
| мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене |
| ва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима |
| а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се |
| е, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад мал |
| а су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече под |
| а крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ |
| она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> < |
| та нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било |
| н полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши |
| не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње т |
| сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{ |
| {S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи А |
| е светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те о |
| у пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} |
| ет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала ч |
| рознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кр |
| ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми |
| равдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у о |
| осово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев пол |
| вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Б |
| пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зен |
| >— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му |
| смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није би |
| шљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто |
| <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа |
| заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све |
| Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеш |
| — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да |
| а десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја |
| сећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде |
| Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је доша |
| ском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обу |
| чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизиј |
| да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штим |
| Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би б |
| ожјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с време |
| ној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовски |
| утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту по |
| ебацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до са |
| прату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гл |
| ораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спу |
| ки идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније |
| ла нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по је |
| или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну |
| овни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ ј |
| S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и |
| ети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Ви |
| да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а |
| амном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори во |
| у очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— У |
| <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није пре |
| а дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се ни |
| ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже |
| , ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду |
| тале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А |
| је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева н |
| мао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одгово |
| вуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај |
| рби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа |
| вор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која с |
| начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта |
| ам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубист |
| м; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ес |
| сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам п |
| тах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повр |
| офере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим прилика |
| реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад |
| ти.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сам |
| ом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до сво |
| } Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чу |
| слоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну |
| ћи се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стр |
| ку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, поле |
| су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се |
| в? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му с |
| склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно |
| вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све |
| ам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно ка |
| и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан у |
| је дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је пр |
| аљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неусп |
| <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</ |
| вост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је поч |
| кочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: п |
| је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изн |
| <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, р |
| је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — |
| ми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их |
| начило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и н |
| пак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простир |
| дала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се та |
| рене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промица |
| далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога |
| нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се |
| пак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно |
| оја је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} О |
| ивотињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче м |
| де у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се |
| измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља |
| <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, |
| , Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта |
| ричања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слу |
| и још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести |
| крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жи |
| г машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згра |
| нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Ми |
| рпска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p |
| друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на |
| давали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе с |
| наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па о |
| пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је ос |
| p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер подна |
| S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе |
| не! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ва |
| на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као д |
| ницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и |
| у?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак ј |
| е и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код |
| Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне |
| а је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ |
| д очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> |
| пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми чест |
| ове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а т |
| ије ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, к |
| n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као бра |
| ај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! |
| из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав пове |
| } Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвај |
| бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљд |
| ав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном |
| сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима |
| по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете |
| че, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, к |
| ларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице п |
| било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало х |
| о и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сес |
| нуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а ид |
| /p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе |
| ! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и зем |
| уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="67 |
| чавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељус |
| ао да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, |
| које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду |
| ио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} |
| и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено д |
| од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, |
| Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лиц |
| <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава ј |
| ану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{ |
| а?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са тор |
| ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорн |
| <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере м |
| ло. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда пр |
| {S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оц |
| мели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су |
| и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра |
| е причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у |
| аја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још б |
| бустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријат |
| леда као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само ј |
| е последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планин |
| у од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследни |
| ао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавај |
| кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој |
| сти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму |
| шта друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су |
| >Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала св |
| може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабра |
| јска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза |
| астави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждај |
| </p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана |
| Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те з |
| је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да |
| едња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари с |
| } Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, н |
| дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило |
| чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша |
| н а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{ |
| лаг осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумњ |
| елефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи |
| оји су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они |
| и су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је |
| е мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија |
| аденовац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога трен |
| јске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Ц |
| ака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је цен |
| просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао |
| о је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напу |
| а.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и |
| егови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше |
| има и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућ |
| оздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ че |
| и се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад |
| — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше теков |
| 202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањен |
| Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона матер |
| е оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине |
| кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту би |
| ве гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше |
| ве гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још |
| зад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око |
| на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски бо |
| телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А |
| да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type |
| де за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све |
| ем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите |
| наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара |
| авезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлет |
| коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну |
| аксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједн |
| о Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наред |
| која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под |
| ећ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, о |
| Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недр |
| и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора |
| коме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који |
| а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухоро |
| а — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овд |
| јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна к |
| Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му |
| ејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал са |
| таџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из |
| ка која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога в |
| ег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Б |
| дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.< |
| ганом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Кумано |
| вукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто шт |
| јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} |
| Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште ст |
| аћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припр |
| реко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи за |
| ести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те озн |
| допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, |
| ојих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су |
| да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова |
| те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде |
| но старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p> |
| ево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипа |
| доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их пита |
| ара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" / |
| атим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари нав |
| 26" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у |
| на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p |
| аничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико |
| естимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страхов |
| ратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срц |
| пање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбед |
| ијатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи |
| еливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, је |
| е.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозив |
| м оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила |
| данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други |
| Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи |
| {S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а |
| сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на п |
| лавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од |
| буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас |
| а запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак с |
| — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете м |
| м да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа. |
| аг али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, од |
| има.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам ра |
| pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице |
| више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се с |
| и на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо |
| слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Гла |
| рму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Ра |
| Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> ис |
| {S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја |
| а <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Кру |
| забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај ш |
| подине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио к |
| и је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле о |
| м и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог истор |
| pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да и |
| знад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 |
| требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зн |
| итао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи во |
| мрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за к |
| овога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега |
| знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! |
| 4" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изг |
| доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Мо |
| {S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, |
| етљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угле |
| p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу |
| p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски пла |
| да и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и шт |
| едам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад |
| треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићет |
| на места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то |
| својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање. |
| — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој од |
| друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столи |
| већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете д |
| овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили |
| е и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, |
| очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на |
| преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Бе |
| гао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педес |
| се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, к |
| иста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном в |
| ело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошло |
| он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуц |
| ке државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике |
| ја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак кој |
| платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се т |
| ша.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светл |
| пружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гур |
| огађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој |
| од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму |
| из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у оба |
| о по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тро |
| м руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико с |
| ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему |
| ао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао с |
| окрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми г |
| Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} П |
| види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљ |
| сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео св |
| лоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Ни |
| нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја |
| упише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени |
| безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и |
| у испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће би |
| посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића |
| </p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најр |
| p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандал |
| лим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, сп |
| ру и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану |
| ти у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посеј |
| ед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— |
| } Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежа |
| огло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у |
| ениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Н |
| асније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом м |
| жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још јед |
| ода.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707 |
| Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио |
| м.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује команд |
| .</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и желез |
| уму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица са |
| манова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И |
| ead>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној д |
| немирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигур |
| има за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, та |
| а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — |
| запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везива |
| уда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух желез |
| Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигур |
| ш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се раз |
| у по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разгова |
| куисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани |
| мским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их |
| у косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точ |
| лата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, |
| лата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати ко |
| којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када |
| без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна |
| {S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкам |
| еше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> |
| се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из ст |
| пцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима |
| а сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредил |
| е време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли ср |
| p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши на |
| је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, |
| кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посл |
| која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се |
| сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам п |
| аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада |
| и — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизиј |
| лаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра д |
| и залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз бед |
| ве фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да |
| х, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официр |
| ја води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p |
| су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле |
| <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну |
| јући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о |
| ебе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога да |
| ред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> |
| ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>До |
| мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и |
| бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај ко |
| пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти |
| један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом |
| а, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља |
| е рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије н |
| удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљ |
| ом, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кро |
| обљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јест |
| џаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још м |
| амени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као дев |
| ају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p |
| атре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је г |
| далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога сво |
| а већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што |
| ло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп |
| тњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Коп |
| зад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на |
| к липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p |
| којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то је |
| лима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и од |
| р, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сан |
| бе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са гру |
| орије Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена |
| се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијал |
| ађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или ни |
| > <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо |
| азну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се ра |
| ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпр |
| имових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући |
| јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле з |
| јима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући |
| а светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у ло |
| бу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ћ |
| је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одигр |
| из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује |
| имус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p> |
| де које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред свој |
| пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило |
| на кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кос |
| гнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће увере |
| је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не |
| а... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађем |
| дњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник |
| бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој |
| челство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они кој |
| и у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света |
| е су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситниц |
| ижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуков |
| ево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљ |
| говим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре су |
| с као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек |
| тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, |
| јући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак ова |
| у најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија |
| о никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена |
| где ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеш |
| ни, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата |
| у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиско |
| и му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, замора |
| се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносил |
| а, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га скло |
| узи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљеног |
| ептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфију |
| алазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, |
| дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; то |
| о, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо о |
| и једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке п |
| околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле ни |
| а сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах |
| вори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са ева |
| тње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га |
| а ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили |
| рај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно с |
| их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да и |
| и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао м |
| пак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погл |
| страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним п |
| е, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе |
| отле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други |
| гађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судби |
| ога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се то |
| кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по н |
| а од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћ |
| it="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским п |
| а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити. |
| обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници |
| тати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у так |
| им унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо тра |
| а смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора наши |
| , као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим |
| а тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и т |
| е оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>Б |
| е, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало сло |
| то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколи |
| та моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге |
| престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која |
| збуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као |
| ати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на теж |
| ора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису има |
| а су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загу |
| {S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вер |
| грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним сл |
| епа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе.. |
| била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, |
| лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало |
| из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити |
| на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам |
| читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било |
| еђу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; ј |
| та година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који с |
| гледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, ни |
| отине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља |
| ад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских н |
| , тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у т |
| изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек сас |
| звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала |
| ини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине годин |
| игијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком ц |
| на а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се |
| едије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихо |
| звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српски |
| гао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешад |
| спред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријате |
| ирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и к |
| ису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје |
| свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би л |
| {S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после |
| з какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командант |
| се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију на |
| трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу |
| моодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Т |
| рда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војск |
| е бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, ј |
| затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да л |
| себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави |
| Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихват |
| се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући: |
| м разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене |
| и — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војс |
| едан од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, шт |
| и да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време до |
| орије — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, дво |
| цом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који |
| д таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или |
| атна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бе |
| као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискал |
| слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из сво |
| м јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и |
| дишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посл |
| рећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини |
| из некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и |
| камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде ј |
| oreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике ви |
| ит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, прат |
| ећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у |
| у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, |
| pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били |
| оји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</ |
| е рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљад |
| p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> < |
| је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скр |
| p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође р |
| p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких вл |
| ворима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанств |
| да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са |
| ван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју |
| лања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних о |
| ље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и саз |
| сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Пр |
| заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале н |
| сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност |
| е из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима |
| уден ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим беде |
| у чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је ко |
| ном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матер |
| жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као |
| сме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако |
| {S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају |
| уђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре. |
| ла, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пе |
| али србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па при |
| ваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p |
| "455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па и |
| дарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> < |
| Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> |
| му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим у |
| ик погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране дру |
| ан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио да |
| ереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане |
| тву ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} |
| је ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је ка |
| енка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни |
| .{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и рук |
| м које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила непр |
| ање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, н |
| екшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} |
| у, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати |
| ору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још те |
| је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посуста |
| ли.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве |
| ори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он д |
| к из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“< |
| му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље |
| поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто д |
| умачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" |
| јска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, од |
| о жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „к |
| њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена |
| о хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, |
| иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.< |
| ени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положа |
| Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом |
| ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гл |
| се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљун |
| а онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Вид |
| кера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, |
| у и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробо |
| натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци |
| е стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из |
| стопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке |
| а врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим по |
| о на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и |
| Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залута |
| ом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <p |
| ских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долаз |
| — Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успе |
| , час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкри |
| уђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— З |
| сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором |
| висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечн |
| затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије дв |
| вори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb |
| попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, к |
| ти Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне п |
| ан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви |
| се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, ра |
| их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце кој |
| есретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по |
| а саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога |
| ренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, н |
| ији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војник |
| би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из |
| ма, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, до |
| разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако |
| и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су |
| уно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала |
| — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</ |
| <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и в |
| уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада и |
| ијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, ко |
| итељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи |
| ну остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му |
| вом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у с |
| и учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и вели |
| апред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје |
| <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила |
| е на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{ |
| а.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што с |
| да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на чо |
| и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, |
| црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а ц |
| руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то п |
| м њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, зво |
| поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно |
| исоких јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежа |
| па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Обл |
| о улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тан |
| озади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у |
| онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, на |
| д узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила |
| розоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијан |
| ова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> < |
| грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад с |
| врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа г |
| дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм команд |
| највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматра |
| људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију нево |
| лебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашо |
| ве придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и |
| т, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! |
| лим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође |
| ки песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп ут |
| бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и но |
| шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.< |
| по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли |
| ру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму про |
| раних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избрија |
| ранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут ниј |
| е лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи |
| а набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже |
| е у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посма |
| <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полуг |
| на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S |
| н поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, изба |
| <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који |
| </p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и |
| е непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим прилика |
| а играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући |
| начи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при |
| гави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да н |
| лео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи |
| езника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> |
| ломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да |
| х волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом кој |
| има видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У |
| х чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто |
| и смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет ди |
| ује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да |
| ва у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — н |
| и за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главо |
| кој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке во |
| еко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који |
| оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одгов |
| измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице но |
| к из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за н |
| сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту дел |
| о? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па д |
| е у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је |
| гога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове |
| е у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Ко |
| очитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледа |
| ледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме |
| у како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун п |
| пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се оч |
| оји је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то дов |
| ње које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене п |
| пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ћ |
| де птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, |
| српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном зап |
| ки свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме о |
| а дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са м |
| који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму |
| ла за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — реч |
| и Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ |
| и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> <div type="chapter" |
| от његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Д |
| оји Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p |
| ридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е к |
| љала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми |
| ну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их |
| вим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не каз |
| лом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном |
| на мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што г |
| ну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми |
| гу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на сл |
| {S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује |
| ј генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не поз |
| лова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги |
| обил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет |
| дати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће |
| ларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало жи |
| Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала а |
| улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви. |
| остигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били н |
| ебан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb |
| имка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.< |
| га Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Дана |
| је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места п |
| е, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабр |
| ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, |
| њу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретош |
| борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос |
| о?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави |
| ојој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} В |
| пад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској |
| еље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и |
| да.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би да |
| у на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцат |
| а војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто |
| ом патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и канд |
| ављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу с |
| уту удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p> |
| офера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велик |
| тигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи |
| ица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабр |
| молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узв |
| главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре |
| ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су заст |
| .</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грц |
| с, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>П |
| ест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, |
| м иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руск |
| ом, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њи |
| ћи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест с |
| пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе с |
| и.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у ст |
| ко погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у |
| .</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један друг |
| то тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} |
| и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Б |
| ва, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, с |
| а по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе |
| .{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, по |
| ањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спу |
| > под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на ра |
| га коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву т |
| у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју н |
| четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који ј |
| ике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а |
| евали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако |
| S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета! |
| S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебл |
| ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ниш |
| :{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, |
| > <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она нос |
| ерину руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца ис |
| у годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато |
| ge"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</ |
| икој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига |
| обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао сам |
| ије могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} |
| и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, |
| уста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испр |
| ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign |
| узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегор |
| војици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодар |
| ичкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић с |
| ики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам реч |
| ви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да раст |
| о Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да поги |
| екли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Бла |
| х.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бог |
| вљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима |
| ш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Беогр |
| и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свем |
| у.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено ј |
| оре?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благослови |
| ба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — тр |
| Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је |
| ни навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи |
| Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се |
| а, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једно |
| е са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић да |
| ао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослон |
| светљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним за |
| ао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен по |
| андуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаб |
| ца којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и |
| ца којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо |
| , кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како |
| и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз к |
| као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <p |
| стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на је |
| брани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распор |
| мо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није св |
| нити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене |
| p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су |
| лаву своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под |
| из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири са |
| преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога |
| к српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви |
| ло узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може д |
| воримо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, |
| је се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити |
| и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме |
| d>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло ск |
| SRP19201_C32"> <head>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, ма |
| ријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и к |
| кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у |
| је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве |
| о сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, г |
| S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрем |
| роман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска до |
| в логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост |
| и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао н |
| , оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и |
| чити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходност |
| свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а |
| ије. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и |
| еч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно у |
| ише није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Разв |
| <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један иш |
| да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Ку |
| нила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Др |
| иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла |
| још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у п |
| предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовин |
| је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене д |
| села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обез |
| p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам |
| аље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732 |
| м се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та б |
| нерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је пр |
| црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће |
| ала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умир |
| ље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа |
| ргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врле |
| ње.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много д |
| треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, н |
| анили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Анд |
| теном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту |
| орило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мр |
| за обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер см |
| ле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити чит |
| теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је |
| S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па поги |
| з мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио с |
| о се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Т |
| нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу |
| на држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахр |
| дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служит |
| нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него ост |
| ако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље поход |
| о забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики |
| тупам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао жен |
| милу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу |
| , у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, ка |
| талу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су к |
| шу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери к |
| атара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гра |
| очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу |
| е а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља |
| е би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега с |
| новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор. |
| метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непр |
| се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и |
| рт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{ |
| ма у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да |
| повски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} П |
| ћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, |
| наге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори |
| је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</ |
| теријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и зав |
| е у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Ара |
| иву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> < |
| да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које |
| евачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио др |
| а утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није |
| n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли |
| не на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и в |
| њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S |
| а до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, |
| а до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натовар |
| друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно |
| јала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил про |
| ан непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма |
| ише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко |
| е дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, ст |
| грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови |
| Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио |
| дмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он уз |
| ао гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало |
| >Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре |
| .{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси |
| е ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе |
| није, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао: |
| </p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, |
| бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" |
| и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради бил |
| и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бора |
| два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бу |
| е, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и |
| још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од ко |
| способио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и |
| мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска |
| где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{ |
| и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!< |
| зрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигд |
| рака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{ |
| нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је |
| војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су п |
| е војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођ |
| кћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочаре |
| јници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка. |
| х за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију п |
| по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још |
| који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајниц |
| } Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бри |
| можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачу |
| о је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да пром |
| ојима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, са |
| се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} А |
| својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које |
| на непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одист |
| /p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сеч |
| нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову |
| ="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ства |
| } Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, |
| дној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај п |
| мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што |
| ни таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговор |
| д једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> |
| који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p> |
| ом који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз пото |
| му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљ |
| стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту уб |
| у славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашња |
| и по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале гла |
| мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксава |
| роз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет. |
| на да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранк |
| куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене |
| ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одис |
| о је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер м |
| {S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, |
| кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, поч |
| упује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису |
| , које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и |
| је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, |
| рала са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се в |
| иста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежура |
| де знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Из |
| ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у |
| на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили д |
| има црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; кад |
| слу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сит |
| и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомил |
| ве, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Ох |
| ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те |
| лахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни т |
| т сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, |
| у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} До |
| треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици свет |
| га, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна |
| нице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p |
| ње рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, у |
| ишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје |
| е су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да |
| 34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа д |
| p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, |
| ија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убеди |
| о којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казуј |
| ртијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Кол |
| ре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њ |
| и.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са |
| руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронт |
| ве“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафа |
| и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца |
| рај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особ |
| ли туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} |
| па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си тр |
| ије слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање шир |
| о одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непи |
| арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са |
| ло и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица С |
| ком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један уло |
| ићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе |
| им мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се ув |
| .</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, |
| па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су бе |
| ишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је |
| олико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбр |
| <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| еднога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и дана |
| ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа |
| бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак. |
| тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбин |
| ога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину |
| која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која леж |
| а једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе. |
| које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада |
| говор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по |
| а највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169 |
| кат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче |
| ао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита г |
| првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево |
| ко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: |
| у, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са |
| Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само о |
| је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси о |
| дерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо |
| док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину |
| е опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави |
| еђу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи неприј |
| избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало |
| ољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— |
| — Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p |
| србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо д |
| м сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ев |
| без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима. |
| дима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини |
| чју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одгов |
| и то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> |
| неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад |
| кера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Со |
| ама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му |
| рв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али м |
| </p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— |
| који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на |
| имо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара |
| Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> |
| дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли |
| ли, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала |
| ако то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе |
| дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p |
| — Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу од |
| , је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што д |
| е.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца |
| еје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, ниј |
| о је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — о |
| а јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> < |
| То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га |
| И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми |
| /p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал кр |
| дговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, јо |
| ез храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и з |
| пим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се са |
| х страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је в |
| молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем к |
| ен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.< |
| — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Им |
| ујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљива |
| ко ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу но |
| епао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар |
| и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— |
| ти.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од |
| им очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздан |
| ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не вер |
| <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> |
| </p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам |
| ољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</ |
| ћуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.< |
| богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидал |
| наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</ |
| ио у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb |
| азврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му доне |
| е сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му |
| дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао |
| емљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај так |
| ско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у |
| што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан |
| крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Б |
| ко је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је |
| екратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</ |
| м му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам гд |
| та ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу |
| реплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакоро |
| дин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ |
| , савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и саве |
| о, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се |
| под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срде |
| кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из ку |
| азвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, ку |
| ису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник о |
| {S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад на |
| ислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па т |
| ни што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочеку |
| и се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице |
| лазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом п |
| око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ п |
| неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до п |
| ита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, |
| оје су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнад |
| ане и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храброст |
| бе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти |
| .{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да |
| о другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, испов |
| јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава |
| шила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — |
| етнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да б |
| ала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли |
| управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у |
| ши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем в |
| нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет бо |
| , кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да |
| а и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} |
| и а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми ј |
| отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{ |
| д болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одго |
| ово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја |
| ворило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Поче |
| ком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имај |
| није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није |
| га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спаса |
| ица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони |
| мо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити |
| p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би оста |
| ако да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још реч |
| ј човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, |
| и овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору |
| и не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— |
| те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. |
| о... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем ш |
| не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном |
| дећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке |
| тријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моме |
| тању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно |
| зован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађо |
| на са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их |
| <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не сти |
| душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схват |
| имали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање |
| е?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и к |
| удити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одго |
| одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" |
| е одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио |
| за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— |
| зо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p> |
| колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их |
| .{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> < |
| Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих |
| га више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која с |
| се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n=" |
| а, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куд |
| се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димов |
| улу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици.. |
| ко — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и к |
| е? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да |
| шћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини п |
| бор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво |
| жен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се т |
| ђена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрст |
| ри овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување |
| ом вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно |
| један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити |
| <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било |
| кушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарају |
| а у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта |
| вљала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изнен |
| аборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> < |
| он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску |
| ра други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" |
| , који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} П |
| ету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап |
| за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад |
| <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику постави |
| е земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; теле |
| то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} |
| око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватр |
| ћуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можем |
| — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће једа |
| јом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио б |
| е један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљ |
| ими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције |
| знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону са |
| руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? |
| на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас |
| у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не |
| њено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па |
| , да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p |
| ! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже м |
| видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми уч |
| и су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду |
| и?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лев |
| астављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше |
| ан млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, |
| прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, |
| исли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="6 |
| <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, |
| ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога д |
| ом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какв |
| а.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кућ |
| о ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уз |
| уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div |
| ко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p |
| ржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу ве |
| грђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и з |
| <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уоп |
| ћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" / |
| иснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогле |
| енима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па |
| ам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти и |
| ријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" |
| ај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни |
| мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају |
| ину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} М |
| ма ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свак |
| помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} |
| ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да к |
| у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако |
| може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које |
| заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер н |
| p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју гран |
| ена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На |
| шла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад |
| ну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште |
| p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође |
| овама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> < |
| скога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградск |
| више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџби |
| и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђо |
| смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали |
| {S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићени |
| — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозива |
| дао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунц |
| ра и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом озн |
| је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, |
| си Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за |
| означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подно |
| непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која г |
| све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико б |
| ђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> |
| ад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одма |
| већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110 |
| к преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава |
| био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седа |
| је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у се |
| а дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све |
| а пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?< |
| де.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца |
| Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па |
| их војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и о |
| је су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних |
| сни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одв |
| у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други прек |
| p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не |
| и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио |
| ова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више та |
| склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљ |
| го смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, ка |
| поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две д |
| ја се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врл |
| пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би сам |
| Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две |
| хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, за |
| лак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина |
| а, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, б |
| дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и |
| а са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и за |
| који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ј |
| те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо ју |
| чионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала со |
| ој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше рата |
| а, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су рас |
| пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазе |
| ијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} |
| јкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, |
| ш ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресеч |
| као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па о |
| ор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам |
| аком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и пита |
| ам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме к |
| рила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред бо |
| рама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви |
| и су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретал |
| S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растај |
| милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију су |
| ребало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гор |
| а земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам ви |
| расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p |
| и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћ |
| цише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе |
| д шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} |
| ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала ку |
| што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војни |
| е више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без кр |
| ла нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, |
| Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су |
| доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, |
| аздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде к |
| ост, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже |
| риво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у пр |
| кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину |
| а ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао |
| ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и |
| над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жа |
| е по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p |
| мични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таван |
| тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозо |
| мети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као рас |
| вејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири осн |
| попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, у |
| еме ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306 |
| рсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарач |
| кушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача |
| На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао.. |
| } На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала.. |
| зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наш |
| гло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под ут |
| узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутом |
| ш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво |
| се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избегл |
| ејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану с |
| , планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и до |
| ва на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо |
| е на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиро |
| прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање мор |
| би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су с |
| је је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} |
| уо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио |
| ћа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидов |
| ановници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је |
| се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и пре |
| алила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога |
| ом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице |
| а и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жа |
| Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је ве |
| блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осве |
| , младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, |
| ђу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио са |
| до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу |
| је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и по |
| о око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на |
| етљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан прост |
| а и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из ср |
| з раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, |
| шили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као |
| ам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, вр |
| его што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче |
| еда <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Las |
| а извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точ |
| е под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надол |
| које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи |
| није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, |
| </p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у |
| е је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се п |
| гло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суш |
| је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, |
| Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли |
| е било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и а |
| } У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изн |
| ације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв к |
| завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на оград |
| а октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар ј |
| том оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То |
| p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је з |
| о да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, с |
| и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртонос |
| ћ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас |
| тиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се |
| <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку |
| крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога д |
| ео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Со |
| успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, г |
| де год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, |
| ако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био мет |
| ем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо |
| сора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам |
| ?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гл |
| д Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одг |
| , ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку |
| ла да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} И |
| је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо г |
| а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује пи |
| отопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну слам |
| ни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над |
| из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n=" |
| али лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што |
| о је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, кој |
| ка љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује свој |
| ним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та |
| такама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — |
| е које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила з |
| ушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и |
| ле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатан |
| ете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на ј |
| ом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњ |
| у таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани м |
| атим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадро |
| ко поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчк |
| ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништ |
| нолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и те |
| Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо |
| ед дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти нар |
| назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уста |
| ме тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов |
| око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покуш |
| е да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко |
| е оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна |
| рзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као |
| х подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу |
| е.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослоба |
| и клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет |
| умарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни с |
| глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим суви |
| ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сам |
| тити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без |
| може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све ви |
| ела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, |
| /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи |
| 28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на с |
| за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњи |
| опуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се у |
| Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Оста |
| ути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мо |
| са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи |
| } Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је дво |
| А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и те |
| жана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и во |
| за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога |
| ар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме п |
| мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу сво |
| ао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> |
| ле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених рук |
| где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве а |
| ло, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још вл |
| слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић теш |
| највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу |
| не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевск |
| н у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још ма |
| рпску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несре |
| огледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан |
| чавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p |
| ко као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је б |
| инуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онд |
| рдара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће ш |
| жавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Приз |
| ворила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје посл |
| њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{ |
| ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када |
| утали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно та |
| ранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледа |
| едок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старче |
| наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће |
| ђе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна |
| ници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако с |
| проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} |
| ушанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, о |
| ипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још |
| ила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и не |
| аг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним сел |
| е све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избуд |
| нда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још |
| смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле праз |
| га читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као п |
| у лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} Посл |
| атити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево |
| као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучниј |
| дији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избегли |
| мо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо дода |
| ће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и с |
| су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било |
| о ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штап |
| суђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће |
| још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринут |
| последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светл |
| апора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, |
| тити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите |
| ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</ |
| емо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерал |
| народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сврше |
| ечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{ |
| .{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута траж |
| ред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреј |
| јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се мн |
| нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да п |
| ветлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај дру |
| би и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им бу |
| греју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> |
| унајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра |
| светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{ |
| а где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и сто |
| је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и с |
| је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена |
| каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели |
| .{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре |
| Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, |
| авитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада поју |
| на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да ра |
| овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолона |
| ead> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пр |
| у човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости и |
| амо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души |
| зирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.< |
| е био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра |
| ју и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз |
| кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и м |
| Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи |
| де и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала |
| чким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{ |
| е?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио |
| пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли |
| сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то бил |
| ве готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само с |
| шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема с |
| а и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер ј |
| на, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњ |
| предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље |
| бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранит |
| по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео ј |
| млађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресу |
| крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и с |
| стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне м |
| е би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацу |
| на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и |
| помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да ј |
| о да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити |
| едњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и |
| окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368 |
| вредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом он |
| <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у ово |
| треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па |
| па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони |
| какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то |
| нити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, мор |
| зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само т |
| е и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, н |
| </p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цик |
| оме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то |
| енуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није |
| р; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турц |
| руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Би |
| S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се |
| и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова |
| од слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напре |
| кво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на ру |
| аутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо |
| S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>О |
| љи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном п |
| сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају |
| је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се |
| кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и го |
| имови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу висок |
| , чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ проб |
| лом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и |
| јама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, |
| слио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањеник |
| ам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој |
| гуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се п |
| — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од |
| а војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас в |
| омак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да |
| прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње |
| ети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно у |
| јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој је |
| јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џа |
| д шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме ко |
| улантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све шт |
| улантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све |
| а кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ |
| неше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је с |
| адије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То примети |
| горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати р |
| зоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да и |
| глу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфално |
| олегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога х |
| ама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава пред |
| траховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и наст |
| рана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмља |
| њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> |
| р да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> |
| ложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога пр |
| па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> |
| упио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много ск |
| ли војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, б |
| нинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У |
| ешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те с |
| аље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свод |
| ујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена сам |
| анзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигле |
| јући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљ |
| редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n=" |
| на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час бри |
| а су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца |
| узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком |
| >Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> < |
| м саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И з |
| ваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло г |
| Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица зап |
| како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа |
| креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Л |
| че „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год ба |
| лакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са сауч |
| ртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покр |
| ински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме гов |
| а због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} С |
| погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу пог |
| и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због |
| „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какв |
| је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник |
| а, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их с |
| адила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самрт |
| ка и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам р |
| и један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} О |
| ајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тро |
| о што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја би |
| ини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у т |
| нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само трад |
| планула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш |
| снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољам |
| а дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се |
| ла хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над на |
| не оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својстве |
| ца личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са |
| S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних |
| очних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране д |
| ем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло |
| цају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један при |
| тављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је |
| олица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за |
| иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирец |
| још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости м |
| а мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости. |
| а примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био |
| и га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а |
| валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки |
| поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово |
| ланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зо |
| ија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од б |
| м улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} |
| сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће |
| твима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања у |
| /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнак |
| ало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није би |
| припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку |
| још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу ле |
| је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, к |
| и и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе |
| вају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њ |
| и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! |
| о речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам |
| а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и к |
| арају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, С |
| </p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му бл |
| н свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} |
| и своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добиј |
| лазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, до |
| е ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, |
| и на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквам |
| ља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, кр |
| валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — ле |
| слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим бра |
| не обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, К |
| ућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нар |
| ав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућан |
| афану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид |
| д стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни то |
| аласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је |
| </p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глум |
| и прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у пој |
| прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправља |
| p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор н |
| ике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да |
| о и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} |
| уд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у |
| и су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пу |
| друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гл |
| која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојак |
| акључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Вр |
| на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а он |
| аја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење |
| један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подн |
| кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанск |
| ад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, п |
| оћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим св |
| ривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узно |
| на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних |
| дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а |
| у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се |
| ачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бој |
| ућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самох |
| нездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер |
| , Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, |
| мени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на про |
| шом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао б |
| тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И м |
| же маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу д |
| p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{ |
| ли са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је |
| разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и но |
| p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали |
| редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који с |
| Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу н |
| пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" / |
| да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи |
| јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња |
| у и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су |
| , недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се |
| гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} |
| тока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наш |
| Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимо |
| бојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих с |
| зиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долаз |
| м се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујн |
| и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команд |
| добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{ |
| оле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид |
| који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима |
| по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} В |
| руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски |
| по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или наш |
| омор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега |
| у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ра |
| сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан |
| а где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукави |
| аса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кр |
| маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кр |
| пенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се |
| } Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у |
| гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицат |
| рак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав дире |
| S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима по |
| ветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, |
| Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима исп |
| их и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плав |
| црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смел |
| извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу н |
| вена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од ж |
| коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Срби |
| } И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак измен |
| нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка |
| Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком испис |
| ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се к |
| , видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита |
| емо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати. |
| <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Кр |
| ни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} |
| ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио |
| повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра мес |
| к са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по |
| е сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када |
| једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавил |
| е, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто н |
| ког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски |
| овању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву |
| строфу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви п |
| тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, ш |
| кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где з |
| И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, с |
| раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су |
| еличини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе |
| > <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га з |
| стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају с |
| ледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила |
| окоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се |
| реће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћет |
| , попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле |
| а попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле |
| >— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Н |
| ругу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловски |
| али места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер с |
| едној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа |
| вејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једн |
| нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са |
| га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим |
| а л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је |
| мљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога пес |
| трама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да |
| по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, с |
| би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали |
| ачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно бо |
| о одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је наба |
| аће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за |
| егнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, |
| кога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица и |
| же, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнау |
| оји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају |
| к каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покр |
| ни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> < |
| , нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже |
| последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њ |
| довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузда |
| поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља ск |
| b n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније как |
| ндарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдог |
| су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу с |
| која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима во |
| лика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијен |
| ока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онеми |
| и крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n |
| авданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће |
| неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз |
| ивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћ |
| са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међунар |
| и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> кој |
| м и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се |
| ају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, |
| аје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од |
| рић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и вели |
| и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано п |
| на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем кра |
| њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају |
| ограду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски мине |
| стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо |
| лаве жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{ |
| ио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он н |
| , он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} |
| начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начи |
| орени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених |
| ри и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га |
| по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо |
| ебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <p |
| пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни а |
| ом руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова |
| и ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, об |
| припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и |
| убљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре |
| аспитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новос |
| нице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет г |
| коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ва |
| ас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим с |
| тране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за |
| а коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S |
| ришту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата свак |
| ихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових |
| одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је зг |
| н служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли |
| , ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може |
| ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао |
| е судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} С |
| које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров |
| рађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па |
| е би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред неприј |
| <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази |
| ова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и обл |
| ицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час в |
| рдару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, о |
| ош само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот с |
| ни.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле |
| .{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо преж |
| ворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Пр |
| <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог з |
| ребала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек |
| ак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно м |
| едају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из |
| угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу |
| нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам |
| казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми |
| што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне |
| чевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није |
| златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, кој |
| у душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пу |
| .{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била |
| ">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разл |
| , живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођен |
| из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под |
| необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва ти |
| рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ов |
| ужбу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови |
| И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="37 |
| е све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падај |
| е готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати |
| о сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоуб |
| и у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, в |
| као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих оса |
| и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем повери |
| ева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица |
| оше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор д |
| довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и би |
| астргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по в |
| арте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвени |
| ики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у осво |
| дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не |
| е путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, пог |
| скоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде. |
| немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начел |
| /p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чиј |
| е како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се и |
| и мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „ |
| а не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се |
| ум и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала м |
| знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу |
| небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико оч |
| гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам |
| све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и поч |
| о јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да |
| гара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног срп |
| млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукам |
| исаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија поп |
| бично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане. |
| н ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна б |
| н ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родите |
| светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је |
| јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготра |
| шла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом |
| але ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба |
| други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризов |
| по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су |
| жима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отв |
| , као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мисли |
| ата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје |
| амо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Палан |
| кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.< |
| ћ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке |
| из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> |
| ници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; по |
| вери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник |
| сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> |
| к превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> < |
| реко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући |
| дговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пук |
| шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо с |
| у нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој по |
| нео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола |
| ађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше |
| горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана с |
| е она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и |
| ем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога ф |
| у.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и нерем |
| ири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад |
| ир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и с |
| је, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек |
| сни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{ |
| ађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло? |
| да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрћ |
| зницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{ |
| ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и пов |
| чи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и |
| егрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магац |
| ек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом |
| јући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И п |
| а на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је |
| а.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у м |
| а, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадањ |
| е петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две полов |
| и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за им |
| а од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да |
| први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси к |
| и, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Бе |
| поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову ули |
| анак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p |
| ја се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају |
| ојност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" |
| оворио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на ку |
| једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која с |
| единаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам |
| е везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њи |
| де и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала ј |
| нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла к |
| намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се |
| .{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један но |
| </p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, сп |
| о широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је |
| разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове в |
| рет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у |
| шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се |
| вама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Пр |
| е, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бај |
| ји га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се |
| } Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рук |
| мо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове |
| нке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чуп |
| ило умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом све |
| нице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало |
| сти прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} |
| шама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, ма |
| и посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се |
| ше сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и дв |
| Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, п |
| о се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепе |
| .{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преп |
| зничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневри |
| неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су дан |
| отребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао с |
| онуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва |
| ли у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао |
| {S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, |
| само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела на |
| ио је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још |
| де — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по |
| циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви ва |
| дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — |
| ста и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могл |
| куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчен |
| е ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} |
| он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну |
| — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од гл |
| ти да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да |
| а.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по какв |
| штене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута ста |
| акле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прек |
| и! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео |
| е да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да |
| ц, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски в |
| а а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега |
| p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} |
| уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n=" |
| е гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празн |
| прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима |
| ред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те |
| последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало ст |
| — Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— |
| родавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шп |
| друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и спл |
| рба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни је |
| рска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба свет |
| о зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голи |
| да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> < |
| војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет га |
| о цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије |
| Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напушт |
| ... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не |
| м по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнау |
| по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, |
| то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све п |
| ети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим ствари |
| лас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути |
| угари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих |
| па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једн |
| ој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до ди |
| и, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да |
| дноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју |
| затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природ |
| атоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче |
| чесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је |
| , пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, мо |
| шно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи о |
| учка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</ |
| тиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе г |
| а је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрн |
| а сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казив |
| игде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цел |
| ти.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и гд |
| {S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако |
| места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе |
| ава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када с |
| е у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и ше |
| породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од нек |
| ад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — у |
| д страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више в |
| изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим |
| .</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Лук |
| заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријат |
| ле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гом |
| 223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено |
| оји су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина |
| ема крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио са |
| м војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је ц |
| ти и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S |
| > <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежеви |
| у моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиш |
| рада, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, ј |
| p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судби |
| , Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборе |
| ед дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, а |
| е тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилн |
| ески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком н |
| службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, прв |
| ређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови |
| рављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, бе |
| руди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је нег |
| азила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потк |
| ала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрв |
| " /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мој |
| ладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у с |
| , међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних |
| и оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном у |
| и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени |
| алекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и |
| су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раско |
| а је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војниц |
| и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мр |
| то су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места |
| с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су |
| увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагон |
| , чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> |
| S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и груп |
| ријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, зак |
| е вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробље |
| ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истовари |
| текао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Кра |
| има са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубин |
| омилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по |
| кле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне не |
| рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет ген |
| оле, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, ко |
| то су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божи |
| ју они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту с |
| и на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, |
| и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три |
| е било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућа |
| <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се |
| /p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети |
| ова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} С |
| pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало |
| е и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не б |
| сле поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се со |
| где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један |
| ти дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далек |
| .</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари т |
| авитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{ |
| ава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам |
| звише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l> |
| 8" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госп |
| дуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи л |
| разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту |
| тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из |
| ити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без |
| да.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма |
| их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да н |
| з гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаки |
| S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, ус |
| авати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жму |
| оспода моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћ |
| S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране д |
| артом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он кр |
| еви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад |
| какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на |
| пним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозни |
| едале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему |
| ко успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и гр |
| телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнан |
| “ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања |
| роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело |
| ћи да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по |
| з улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо |
| а прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим |
| S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали |
| је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усан |
| во дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је |
| човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи |
| и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и до |
| чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p |
| ледњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и изл |
| тила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је |
| а сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници д |
| ам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се |
| испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и |
| ла су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од два |
| сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без |
| и пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, |
| течем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам |
| пљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p> |
| па им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шало |
| , држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успав |
| азивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег ј |
| су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада |
| али су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета ј |
| окоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се |
| и!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! |
| не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо |
| даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде |
| обилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештењ |
| удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кол |
| их, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до п |
| њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до п |
| још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра. |
| прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо |
| и, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билете |
| и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за |
| ма је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулост |
| то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p> |
| а по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гас |
| оше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка пл |
| , насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на |
| ори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је |
| а време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне соб |
| о позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава к |
| ена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узе |
| но перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао б |
| чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две |
| грала.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хт |
| .{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и |
| рених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре љу |
| да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Ј |
| ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очим |
| дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и |
| у главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, по |
| а вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару гд |
| е се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај |
| p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, |
| запео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни |
| 3" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тараб |
| другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други је |
| у на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебет |
| т, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се |
| ва државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен |
| има журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb |
| већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи |
| д начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да |
| а.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на душ |
| убоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао. |
| ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа чи |
| орила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по је |
| ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили |
| ад Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо |
| ових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пуш |
| у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и ж |
| зи народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако м |
| борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај |
| е, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догор |
| мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?.. |
| тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико п |
| ћ мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге к |
| ног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се к |
| пустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише |
| ашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом |
| дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући |
| амо ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса |
| м милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова |
| Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на свом |
| .{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} |
| морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и |
| бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по |
| наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи доб |
| дови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пр |
| пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те |
| команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаб |
| оје се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њ |
| ћи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Раји |
| све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз поток |
| т, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосф |
| они кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да кр |
| , њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгл |
| ље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи |
| ватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поно |
| јем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чу |
| да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И |
| о.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова |
| тране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколиц |
| агати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимз |
| што више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} |
| а наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у |
| ини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецељ |
| та капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> |
| ји претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме заси |
| е опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали п |
| скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се |
| мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и в |
| д родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, с |
| рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски т |
| ра на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини |
| <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играј |
| овку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на к |
| се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са зв |
| а досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезан |
| де у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не гов |
| тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари тов |
| блака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепа |
| и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени к |
| кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњав |
| и — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза |
| застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноз |
| {S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их |
| зе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и тра |
| отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на пат |
| значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је |
| т улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по |
| па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано от |
| оже.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и прето |
| огу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S |
| ри опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Неприј |
| ило их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зг |
| ибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила |
| Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пож |
| ма и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили |
| есо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам д |
| је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комиси |
| оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите |
| а их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних |
| о липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто нев |
| о.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се |
| ата, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми |
| пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара ко |
| 2. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне |
| жаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се |
| е на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле |
| > <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S |
| пет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} |
| већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне |
| <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то |
| се и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кро |
| је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и |
| рама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али |
| м, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним |
| о ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад |
| кли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од м |
| .{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не |
| м — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неко |
| нском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да |
| {S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место в |
| из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти |
| же као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна |
| /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама |
| дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, |
| руму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је не |
| е, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегн |
| подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљ |
| егство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још |
| ћи настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам х |
| е и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом д |
| ги — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p |
| бунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p |
| а журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога |
| унак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази стр |
| ни и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му бу |
| шту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај и |
| чки нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобр |
| ање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једно |
| се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе |
| олности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и је |
| р — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1 |
| о.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата |
| а, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала |
| ира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на |
| је гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према кр |
| али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фро |
| ојска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколеб |
| р.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ |
| снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косов |
| оја верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви |
| в, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне ср |
| ерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да |
| } Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од на |
| везничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова |
| p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто |
| в нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива преп |
| ска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак и |
| е подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио |
| одине издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војво |
| ер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каж |
| рости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене гл |
| га човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговор |
| дна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога п |
| војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву ф |
| ој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експа |
| p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у |
| а напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и п |
| ке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са уж |
| је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива? |
| итељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> |
| други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше |
| :</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта |
| да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и пот |
| " /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече |
| су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога |
| епријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима |
| /p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било ка |
| ан или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну |
| а болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне пово |
| ј станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је в |
| крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и не |
| са пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која кл |
| ћутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душ |
| кше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав ути |
| о дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јо |
| дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те |
| ња и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну уч |
| прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокомент |
| пуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од нек |
| ак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А |
| нџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим |
| опличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли ук |
| и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвал |
| ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; о |
| ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, пом |
| коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није |
| че ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су г |
| за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељс |
| етке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет |
| ди око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја о |
| а ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и |
| еднога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, М |
| ата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку |
| е су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које нем |
| о да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдам |
| ојава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао м |
| ши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну п |
| седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, |
| аљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер |
| , тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда ок |
| иде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све |
| оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жали |
| не боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се д |
| водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли н |
| p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као |
| арош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фрон |
| у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или ч |
| целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче |
| лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код који |
| позивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они пр |
| и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењ |
| планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промр |
| , пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет |
| } Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев |
| е би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не |
| ногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о |
| ћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Пу |
| ету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, ком |
| нио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога |
| ест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича |
| свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован! |
| што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се |
| ишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни |
| Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобр |
| , али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после д |
| е и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Оча |
| томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Ње |
| су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још ј |
| мерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се румен |
| већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари |
| ада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју станов |
| са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест |
| мњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на |
| ите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, а |
| } То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p |
| смеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их |
| их или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно и |
| кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не м |
| оверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} |
| вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као |
| — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! |
| то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде |
| о при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша к |
| брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини изла |
| ени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престра |
| ерљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али |
| врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што б |
| чи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— |
| могао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{ |
| ти: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, |
| у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али |
| можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сас |
| север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка |
| ; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак прич |
| аве заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n= |
| енерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 |
| д вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се |
| ад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— |
| је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, м |
| сно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и т |
| бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда |
| Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав |
| бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме |
| џом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца |
| увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која |
| теже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе с |
| пуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ |
| непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо вош |
| или прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју |
| .{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу |
| , као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb |
| пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојен |
| ање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на н |
| са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишт |
| рили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је |
| рини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Ко |
| бележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње |
| руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} И |
| лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост |
| који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се раз |
| друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равни |
| } Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се о |
| десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши |
| о, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по |
| јући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n |
| њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељ |
| нога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, |
| дара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или П |
| ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој н |
| га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, к |
| ржавним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно |
| разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић |
| ; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на д |
| идигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покре |
| едамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да и |
| ћ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и |
| измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> < |
| зуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од влас |
| ли наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били после |
| Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи ови |
| аће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових з |
| ћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сић |
| и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на др |
| а лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се |
| ели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спус |
| } Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева |
| дгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да |
| није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га м |
| рмији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде дета |
| S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; по |
| реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички |
| едухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, б |
| "135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња |
| слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода М |
| је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да с |
| > <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спре |
| сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Арм |
| ољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога |
| и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које с |
| ло и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са |
| — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска |
| е а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> < |
| суру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То |
| лободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете п |
| доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, |
| с до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова саз |
| о да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и |
| рафише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седниц |
| Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> |
| нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у При |
| ечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне |
| не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, |
| иже о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још |
| да би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено |
| био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{ |
| је, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у |
| мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам |
| лике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива |
| у Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне |
| тру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече мла |
| амо, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријате |
| и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у да |
| телеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телег |
| злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом |
| .</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако |
| више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Је |
| жали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у |
| онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, т |
| кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим |
| радским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су ни |
| на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној |
| се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — бо |
| одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу |
| м путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљи |
| стријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута с |
| афеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Маке |
| та Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи |
| . и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд |
| зговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар ком |
| Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, посл |
| ред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас |
| астаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно |
| Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кол |
| као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину |
| ме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја |
| ине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана |
| сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној лини |
| но по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна з |
| огледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ |
| оворити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је лар |
| /p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се зб |
| ањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река б |
| ни који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајућ |
| бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, свети |
| јала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескра |
| .{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора |
| е воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао |
| из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгин |
| , водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта вод |
| еста полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге |
| је је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; виде |
| асно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа свој |
| .{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну г |
| дну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никак |
| шице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјах |
| ло их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће |
| а госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнс |
| начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем з |
| ма има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време |
| собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> |
| оградске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су |
| амештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="4 |
| би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натра |
| се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова се |
| се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева |
| на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу ко |
| извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме приј |
| д иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се |
| ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у неприј |
| ини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p> |
| рај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да |
| анику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу с |
| S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разу |
| и, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи н |
| ноги су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној о |
| српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призре |
| е — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, В |
| од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена с |
| ња, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се |
| ала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме ј |
| кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже гла |
| но зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе |
| аредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе с |
| гу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад |
| рени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви |
| стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спус |
| а једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Ниса |
| но да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, |
| ће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом |
| дна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је |
| коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, |
| и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, б |
| оправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти |
| асом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, |
| о кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покр |
| рошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови |
| езбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служ |
| још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум- |
| а, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејск |
| ни где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ про |
| огословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник проба |
| погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио пр |
| бом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција |
| вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам |
| која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спа |
| трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра мож |
| што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Пр |
| и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и как |
| ст скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и свој |
| ли даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Кума |
| је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на с |
| а и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за ти |
| јска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, |
| евносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту н |
| сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, на |
| и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито г |
| >Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Ок |
| } Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећ |
| све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које ј |
| очитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три |
| ај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим |
| ирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка |
| арана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине т |
| , али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, |
| едосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје и |
| ходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а заст |
| жбу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању |
| рака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>П |
| вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, |
| } Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија |
| мбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју |
| ош, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да по |
| о је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиг |
| је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују усп |
| лице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљ |
| а.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n=" |
| је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пази |
| овање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколи |
| кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено се |
| ном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не |
| ни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору поче |
| ије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} |
| о.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може п |
| влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те |
| не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб |
| могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лага |
| ерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стиг |
| ити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале ж |
| ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он с |
| га кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва нази |
| ног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{ |
| не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, б |
| ецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пош |
| уре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозо |
| е се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узн |
| и светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која д |
| не и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n |
| мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једв |
| стану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља р |
| p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хле |
| за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а |
| а кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фе |
| у.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у сре |
| тигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припита |
| кне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И так |
| глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као |
| азбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо к |
| ета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком н |
| " /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када с |
| ош увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао |
| да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су сам |
| н се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у ц |
| га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет |
| еско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава |
| стави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире |
| ар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пуш |
| тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?< |
| ћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарат |
| ати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим д |
| ека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, |
| ародна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком ред |
| лико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их |
| рији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, к |
| е, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрис |
| ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} |
| , што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и |
| знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, |
| видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> |
| инуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже ра |
| уо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, к |
| напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар |
| Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили |
| то видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ |
| себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле подне |
| <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p |
| .</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из че |
| Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај |
| ам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колик |
| лицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури раз |
| смо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и с |
| а срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми јо |
| у кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, |
| изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца вој |
| ковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су |
| Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и |
| тигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је |
| тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама.. |
| пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n= |
| слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} П |
| и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на јед |
| где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и п |
| то пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И |
| ири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, к |
| дбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв ут |
| /p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиља |
| ом бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће |
| свежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и уз |
| гох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребац |
| ару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под |
| не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се |
| атке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Д |
| изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како |
| ла застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и б |
| и, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором |
| Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово |
| к их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брега |
| доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским о |
| ма новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе ча |
| мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко ко |
| ад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај |
| да и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> < |
| на се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле к |
| ојима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме |
| лостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим ма |
| </p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, |
| шта не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила |
| као сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео |
| розора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
| ше оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад м |
| је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога кој |
| ао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гла |
| ву децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n= |
| — Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тр |
| гледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се |
| </p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се |
| пу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би |
| бе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се пон |
| материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце друг |
| спео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајт |
| о, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане слав |
| е погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли |
| понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим раз |
| ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у ва |
| але као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала ч |
| ада сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплета |
| о се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} |
| а се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх мост |
| ош трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје |
| го забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на |
| мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и |
| {S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са |
| чава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ |
| ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То |
| је сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, |
| моран и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{ |
| акао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред |
| <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју гла |
| некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично |
| м путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја. |
| ог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених ж |
| савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и жи |
| — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Фериз |
| е је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси П |
| еличине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећају |
| ривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом |
| промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упа |
| цима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, д |
| а савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није каз |
| у по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће с |
| м ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибр |
| њав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке |
| ренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомич |
| кала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако |
| стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да |
| лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа посл |
| топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, |
| ду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује п |
| или или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у |
| ило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај ко |
| S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко |
| овори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не о |
| старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје при |
| есетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи с |
| брљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере |
| — Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то |
| b n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без и |
| на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином |
| вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме по |
| ла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових пром |
| Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „о |
| а се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио |
| су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је каз |
| ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам та |
| он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово ра |
| пеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ |
| кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку о |
| премна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb |
| шу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p |
| аљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> |
| нуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> |
| велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као |
| шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога п |
| та ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, уб |
| .</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака кој |
| рам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на ли |
| их мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верује |
| азник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> |
| p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока |
| сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из кој |
| за и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно |
| осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p> |
| не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрац |
| војила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину к |
| утин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и оти |
| есно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} |
| ом која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад |
| д Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је |
| са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трч |
| ласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n=" |
| теља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нар |
| почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза раз |
| бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> |
| и наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед |
| а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и ка |
| кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп |
| на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав |
| сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— |
| — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје ср |
| а га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одоб |
| ча да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја |
| и.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасм |
| и он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим ш |
| т се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> |
| тавим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га при |
| ни пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребије |
| био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе |
| жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослух |
| оуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чиј |
| ци, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком |
| ка крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дуб |
| које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар св |
| е верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, |
| детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је же |
| иша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, ви |
| главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже пауз |
| роводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се н |
| водићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се н |
| игла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје |
| лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледат |
| ују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да |
| то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу |
| јници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале |
| у у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село |
| ници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до п |
| ка, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу |
| и решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не б |
| вили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама с |
| тати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај др |
| н пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болнички |
| нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по со |
| под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му обра |
| } Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашл |
| !</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из тре |
| амије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S |
| које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судб |
| и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, госп |
| доше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са |
| о се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</ |
| ерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење |
| ајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силни |
| више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слет |
| n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да |
| и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Разв |
| н везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждер |
| трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло |
| што сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку |
| чима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао лев |
| унђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није ме |
| „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цик |
| вати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га к |
| ко толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висо |
| је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али |
| ра да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{ |
| — То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене зна |
| рчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двон |
| војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! |
| још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и с |
| мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} |
| у је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n= |
| м варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Ј |
| и у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматра |
| е тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степ |
| она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пуниј |
| ца на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили. |
| <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди о |
| е ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје кази |
| рнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, |
| аршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни зн |
| ули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студ |
| чезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у ј |
| и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оску |
| агон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Та |
| но ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опе |
| забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумач |
| брало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> разме |
| погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка |
| тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа |
| места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговар |
| ику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета |
| ајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале нест |
| ве ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи |
| А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, т |
| ас воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром н |
| b n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов |
| Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Б |
| коше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; как |
| н не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе ре |
| бом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после по |
| ван!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао |
| сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао |
| раг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око |
| војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизра |
| овци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесн |
| о не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с |
| !</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb |
| вањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око |
| вори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи. |
| и се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S |
| јка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће. |
| изала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе |
| биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, зати |
| рбије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, освет |
| гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно |
| е, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је |
| ећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, |
| Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кре |
| ре на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазил |
| рнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа |
| шао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе |
| ање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно от |
| гледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу |
| p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци |
| што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно |
| чајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> < |
| <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не ди |
| p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="39 |
| Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама но |
| топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа не |
| више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени н |
| сталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар с |
| уо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко |
| ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стра |
| о длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајућ |
| тао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рек |
| ите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> |
| свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, те |
| и по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире |
| а далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртава |
| и посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписан |
| ад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што |
| тељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, од |
| тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикн |
| црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире. |
| очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бе |
| ас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у |
| правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право |
| гледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијел |
| /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом с |
| аопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад |
| — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са боји |
| слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек |
| p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одв |
| м дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели за |
| по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а обл |
| де негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена |
| у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погреб |
| > <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је |
| једнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци н |
| ="chapter" xml:id="SRP19201_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о велико |
| љ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило |
| имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разгова |
| еве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Б |
| ијатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за |
| њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капет |
| ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> |
| р разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало |
| ђанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар. |
| е српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p |
| љбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта че |
| ст пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са |
| чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећ |
| ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо |
| одимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и баца |
| дмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> |
| епосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нароч |
| је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући гла |
| ше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не п |
| да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њ |
| ма косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косо |
| редседник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Л |
| другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Ф |
| земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и |
| е.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу |
| Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама |
| лаве, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те |
| шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искр |
| је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуш |
| оворило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а |
| бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отво |
| авља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно |
| град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за |
| слиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо |
| осе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, ра |
| , журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не |
| товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људ |
| гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће |
| даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну ч |
| незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за |
| ла и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и |
| у и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањају |
| у изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровов |
| их сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак |
| ма, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, |
| е го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а полед |
| величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „ |
| ; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај к |
| стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помаж |
| вали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се |
| по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и по |
| p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час т |
| и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капета |
| а добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да б |
| ку учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавал |
| а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, кој |
| ска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" |
| етара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престравље |
| ињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сам |
| {S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га |
| рак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, |
| на гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div |
| је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; |
| се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочит |
| рима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> < |
| дмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео |
| у и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</ |
| ио свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што |
| први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати с |
| су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, |
| дна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна |
| и се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен |
| аве: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад по |
| оћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколи |
| и је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај |
| оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком п |
| — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то |
| е младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју |
| иђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, |
| погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видим |
| ад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом |
| о још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање ал |
| е за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, |
| и жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчев |
| ма историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим |
| е се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{ |
| ља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шато |
| аробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима |
| дрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танк |
| емља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер д |
| ла и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали с |
| е окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи |
| а и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала |
| и фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на ст |
| али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са буд |
| у никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале неср |
| змакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као з |
| пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, у |
| е, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прож |
| о у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, д |
| у уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је |
| дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних |
| ор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни |
| } Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, кој |
| не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек |
| к је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те см |
| н је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелаз |
| ћице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а |
| , осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец |
| ићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре кл |
| бећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет |
| да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и |
| n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласо |
| само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div type="ch |
| еленкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, к |
| ва, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на |
| , облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чува |
| елом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једни |
| никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала м |
| ећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{ |
| логлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а де |
| /p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли |
| јену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испр |
| ши.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело |
| ађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породиц |
| има прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ва |
| ам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, |
| улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну повор |
| оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуг |
| својио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А |
| вао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује |
| авио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска |
| рка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски |
| дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срц |
| ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита |
| пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети |
| ва, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафа |
| и мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали |
| едим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!< |
| лика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака ј |
| рило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак |
| народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго |
| ао у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом о |
| стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три |
| он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђ |
| це им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изази |
| а затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пођ |
| дима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабам |
| > <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим |
| аплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила |
| утећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у |
| /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p |
| у се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јест |
| се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи г |
| стала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греј |
| а једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нек |
| пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које дол |
| што се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, |
| огасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлу |
| ђе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија |
| и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају |
| дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он |
| ључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из ав |
| не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени |
| и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд |
| Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура него |
| ође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео |
| жено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас би |
| да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикива |
| батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пу |
| судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, |
| едном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и до |
| То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве сл |
| " /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклон |
| небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{ |
| у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; |
| сушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, ко |
| а је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје ау |
| } А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница. |
| ечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може |
| душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>П |
| проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! |
| е крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, |
| p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По др |
| оседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> |
| тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад |
| цима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах про |
| е час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бу |
| е крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема гра |
| Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у сво |
| то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су све |
| {S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала пр |
| S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, ал |
| азну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим |
| дне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривен |
| Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана |
| мом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубр |
| ио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са о |
| куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе |
| ју, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их |
| моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже |
| сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад н |
| ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прико |
| енутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p |
| оћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуште |
| ућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким |
| и су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе с |
| итници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени |
| минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијук |
| ли мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна но |
| ма.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образ |
| ику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину гла |
| по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предав |
| дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таван |
| n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, |
| румовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се ди |
| аборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспи |
| е, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцелари |
| очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ва |
| ковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, |
| д силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="1 |
| прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — |
| ћ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шт |
| њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исп |
| кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступиш |
| ље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, зн |
| одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где |
| хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут |
| гом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и |
| л не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мн |
| претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догоре |
| ањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва |
| кога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије. |
| ајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, п |
| ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере п |
| не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те греш |
| {S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим |
| пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он ј |
| им Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање |
| јари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протег |
| бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S |
| боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са |
| Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору |
| оје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очек |
| рибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једн |
| ину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова |
| ле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треско |
| пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да |
| Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, мл |
| илица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придруж |
| овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извиру |
| дава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је с |
| ко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш |
| ng="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек пр |
| трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили |
| ље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дуб |
| пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око кој |
| динче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бран |
| убини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровов |
| <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, |
| астави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћ |
| арода али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може |
| бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја води |
| било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p> |
| у војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председ |
| Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као |
| има српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковић |
| атим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и |
| тигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопа |
| Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остал |
| ијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цур |
| три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређе |
| гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као |
| — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то мог |
| на опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је лини |
| } Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> < |
| же крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у |
| ештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бац |
| упи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека т |
| и су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драги |
| </p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n=" |
| ти.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажно |
| о је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито |
| анцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз ули |
| азна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах |
| последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} |
| а обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакш |
| лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} |
| стогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано |
| се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за |
| ући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љу |
| ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој ба |
| вијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слобо |
| шина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да |
| ер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као ј |
| ене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допад |
| ао да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љу |
| ема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где во |
| онога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болес |
| ко пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити. |
| ој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан |
| b n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је проз |
| цао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбрину |
| волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се ко |
| ам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n= |
| ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— |
| ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се |
| Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио к |
| и што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да с |
| да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако им |
| ило да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се о |
| бницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога |
| тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину |
| наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи |
| а?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type="ch |
| све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умр |
| зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене глав |
| а планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и |
| манданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није ис |
| цину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац |
| м рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и |
| се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{ |
| а се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред под |
| аску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахра |
| .</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Ста |
| гућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на поднож |
| им, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочар |
| град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је т |
| таници и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, |
| S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело |
| а, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку |
| а и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова варош |
| ом.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простра |
| ке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све ш |
| Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: |
| в, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штал |
| ада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгле |
| се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка к |
| а и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које |
| ="SRP19201_C12"> <head>XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском |
| на, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те |
| орила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те |
| к ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене |
| мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три да |
| ду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадес |
| ене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме |
| имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, |
| крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољ |
| без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнациј |
| он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се ок |
| з јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што |
| <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклец |
| сти.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она |
| у кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са |
| ко пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га ниса |
| ку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мен |
| не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати ро |
| ј мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> < |
| дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Пришт |
| лико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је |
| ими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице кома |
| е Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и за |
| стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са |
| јпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз које |
| могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потпис |
| и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била од |
| човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Пр |
| морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нам |
| да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква куј |
| коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неко |
| бље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсет |
| задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита |
| ма, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоце |
| у а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{ |
| ега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p |
| вић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега |
| ам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македон |
| ране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за госпо |
| стали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} |
| ше старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на |
| и се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарал |
| н до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за уз |
| м су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене м |
| е ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се |
| узданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац |
| јпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани удара |
| ћи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов |
| је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три бл |
| деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— |
| у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је ме |
| Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезник |
| српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличи |
| дређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} |
| ћи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би м |
| сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули от |
| ца, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнин |
| и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помог |
| и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем з |
| је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређе |
| посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднел |
| Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја ње |
| оју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под |
| нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам |
| удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се с |
| а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисм |
| о, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је р |
| е сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису бра |
| четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; |
| адањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили |
| ца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, |
| >Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, при |
| ице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кро |
| ају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини |
| еуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и |
| полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, |
| е на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлу |
| ну и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војн |
| ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последњ |
| угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без и |
| ксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из изв |
| е под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не тр |
| <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова м |
| од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мрт |
| а косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која јо |
| тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леж |
| розоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — |
| и приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под п |
| p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба |
| кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глав |
| ди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да |
| в један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији осни |
| и!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а он |
| ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво ту |
| ао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао |
| ре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вра |
| нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећи |
| другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни ми |
| те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си ун |
| је, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну |
| раћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, |
| и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте глав |
| само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној душ |
| рупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, |
| а једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћ |
| о од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела. |
| одједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се д |
| души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакаже |
| сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем |
| , деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако оде |
| н и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола |
| нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти |
| прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! |
| ржао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су п |
| ам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга |
| е видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се |
| а им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико до |
| ле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} |
| ањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је г |
| нову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав п |
| таријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили сво |
| е где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као нај |
| м, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што |
| егледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фи |
| бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост |
| е само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке н |
| коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола |
| мози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим с |
| о колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које с |
| њава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим |
| олено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник |
| ти, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећем |
| шава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће |
| рижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му |
| {S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> < |
| три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> |
| >— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p> |
| тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је |
| — То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумн |
| лаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти |
| од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима кру |
| .{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају пони |
| у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са |
| њу које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, |
| има, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, |
| идница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капе |
| з близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по бо |
| ер...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, |
| тећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зи |
| н културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чи |
| нопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их как |
| ћам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да |
| постављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол |
| дорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као не |
| 321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај |
| не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он |
| чара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних неср |
| тајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита срп |
| о да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а |
| осподине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна |
| Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кла |
| од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и треб |
| ли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу |
| м лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. |
| двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сур |
| пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стре |
| ање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе д |
| аби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb |
| адних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет |
| догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду послед |
| ко имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи св |
| а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци |
| носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је |
| подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у ко |
| а гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате |
| абрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекл |
| у са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљ |
| д самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим марше |
| морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања |
| сло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ств |
| едеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у |
| а сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да |
| уге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим др |
| о.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се доч |
| ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који ј |
| ардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто |
| ћи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и сту |
| </p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, |
| чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући за |
| мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планина |
| зничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог |
| овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, в |
| 80" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова ба |
| нули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше. |
| решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу п |
| ица владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За |
| ан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, |
| атра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници кој |
| одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на |
| звукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара |
| 25" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже стан |
| има армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са раз |
| мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној |
| гачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је н |
| </p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сус |
| > <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ва |
| ир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете л |
| одају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су пр |
| ачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се бо |
| овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, пон |
| <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече |
| ри га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је не |
| а смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авли |
| ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут |
| нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ |
| што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам д |
| о неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила |
| е потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се јед |
| м, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да |
| о се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајн |
| и.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је |
| је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео |
| утрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је |
| а на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српско |
| ост.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> |
| е је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде |
| манданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба П |
| се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихо |
| но онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну |
| ти, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзеле |
| ом гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су |
| ма, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући |
| ости обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустав |
| се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцр |
| исам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени |
| пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми |
| преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више лич |
| тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе |
| хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву |
| праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га сн |
| н је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би би |
| петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвож |
| S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој |
| су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве |
| није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и |
| о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чем |
| чекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О |
| тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам сла |
| и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, в |
| ујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на гл |
| велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни с |
| а, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, |
| а и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Ша |
| ама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски |
| ашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме |
| трпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пр |
| м, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гла |
| вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до |
| твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жи |
| свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми |
| ба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову |
| ора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим уде |
| их које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опс |
| урио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасно |
| ека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је сво |
| и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад |
| атима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један кам |
| борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход ко |
| ажи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао |
| ој петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разго |
| ан вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико уз |
| тајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те шк |
| анпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде. |
| дости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљев |
| p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корача |
| имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ с |
| ао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, ниј |
| чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, с |
| атњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац н |
| е са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су н |
| и и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, |
| у се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога |
| атно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.< |
| данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n |
| који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се |
| ој гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође |
| потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преоб |
| за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, |
| ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Из |
| ати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, |
| ви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним |
| м и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у |
| пут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, |
| Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колеб |
| уг ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђако |
| рином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела траж |
| авна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз ко |
| и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па |
| парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа х |
| нику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p> |
| на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља |
| унци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична по |
| ку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор |
| би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на гла |
| на.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса |
| но крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то бил |
| му?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га |
| ана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из |
| ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађ |
| и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то нег |
| та сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се сп |
| из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану прип |
| ила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље в |
| коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудн |
| па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да ра |
| се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути |
| би пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ |
| а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и |
| рце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очиц |
| ј којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скоп |
| ла остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Иш |
| едела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и занос |
| ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образ |
| {S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колен |
| а зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им с |
| тру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а |
| ирокоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на |
| .{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупају |
| поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопст |
| } Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, |
| м ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, |
| Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, |
| његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p |
| лим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу д |
| али су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље |
| ла везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Ск |
| идела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкрину |
| оје је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало ј |
| јач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика н |
| очео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогод |
| од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством |
| {S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се ода |
| па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса |
| S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах |
| олун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим |
| b n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једно |
| едан поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици д |
| под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несрет |
| овићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ |
| од Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до С |
| ет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, |
| а и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита |
| сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо |
| > <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио |
| да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ п |
| n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кре |
| десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су с |
| или окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да в |
| положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војск |
| онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути |
| диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа она |
| остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници |
| за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је би |
| службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас |
| 123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињел |
| дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили дру |
| им, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па |
| аљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко |
| али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код меш |
| који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније желез |
| азорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и пу |
| ем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног исто |
| тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија |
| емамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, м |
| адојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, |
| и забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом |
| се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, г |
| p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак |
| ио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један о |
| се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући |
| д у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је |
| .{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, |
| Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> |
| ржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће о |
| и? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо |
| овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато ј |
| аш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време.. |
| бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да види |
| а.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сирот |
| кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда |
| а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми |
| чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— |
| ма хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове |
| м још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је бо |
| етниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море бол |
| то, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек |
| е вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко пос |
| ице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то |
| авајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живет |
| ше.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и д |
| орене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, |
| ан од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви |
| и сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и |
| и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихра |
| е бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако с |
| гох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанс |
| гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајон |
| а.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико |
| — Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допр |
| ење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније с |
| ко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их вид |
| кару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журил |
| и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме в |
| ј старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} От |
| ам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И |
| дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када с |
| тој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлач |
| аже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како не |
| говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у једа |
| лето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врс |
| дузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, т |
| коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и |
| зовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и |
| з Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотл |
| гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто |
| то пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели |
| де прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се сит |
| Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се мо |
| ј сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и |
| е, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не упот |
| аја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} |
| ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уз |
| >— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, че |
| ице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ ваг |
| црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких ба |
| х се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, |
| ош и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим |
| се али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште вр |
| и варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену о |
| бе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне. |
| је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематорију |
| ло.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изглед |
| енађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасав |
| ледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину |
| ебо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној до |
| а њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пож |
| е/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас на |
| увала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва он |
| мо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су |
| тацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државн |
| у станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до на |
| 64" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм |
| лом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и в |
| а свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву |
| бо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престон |
| и се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, |
| пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је |
| пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је |
| а које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, п |
| че са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над на |
| цано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, |
| зманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању |
| се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S |
| жас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује сваког |
| странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена по |
| ло.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, |
| је а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад гд |
| ју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз |
| све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Лег |
| се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборе |
| ђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебе |
| ема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овак |
| човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, |
| о црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити кор |
| ански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њег |
| ву, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и крен |
| ик на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе |
| ма.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, |
| фесора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да |
| задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан |
| нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онд |
| , који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, с |
| буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још о |
| ице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се с |
| ко немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли |
| че да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу на |
| арометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло |
| а коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску п |
| њу заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то |
| њу заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то |
| сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а |
| Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар |
| азио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мал |
| ртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... н |
| ки сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре св |
| новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је |
| све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пр |
| е.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му опер |
| е угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на послед |
| кар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, ур |
| мовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред |
| Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи п |
| андарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем |
| </p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико |
| рштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунац |
| ко <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овам |
| а, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и |
| уби Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија к |
| отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Ко |
| и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ћ |
| да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, н |
| другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n= |
| а сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоко |
| могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призре |
| нављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи |
| е у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</ |
| ши негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, и |
| ића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709 |
| ио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су та |
| же друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоће |
| <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме |
| огу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали в |
| грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакша |
| а јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо при |
| и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им к |
| ји су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и |
| ши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уз |
| зиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вер |
| исан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr">Vives les |
| мо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бр |
| ру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе и |
| и је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о ве |
| доше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу в |
| мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још |
| ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од тв |
| е на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</ |
| има пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, ка |
| >Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <p |
| {S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је |
| Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо |
| шао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон по |
| ав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, команда |
| Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор т |
| ујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је на |
| ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлу |
| олео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ет |
| слухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који |
| ењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n= |
| 38" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кол |
| мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају |
| зела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновни |
| е? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чуди |
| зиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинов |
| и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније |
| 70" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p |
| с сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било |
| окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n |
| кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати п |
| у црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" /> |
| , када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канце |
| 2" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул о |
| оме војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, д |
| !“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и ка |
| гну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полум |
| ад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупам |
| ештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Диви |
| вештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђак |
| е непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када |
| з трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање |
| наести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и |
| да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче |
| ољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако сла |
| рдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах тама |
| вици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у је |
| а слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан ј |
| некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капет |
| закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред |
| друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; |
| ших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда до |
| ву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није превари |
| еном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додад |
| аде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, |
| — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и н |
| што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да и |
| се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, посл |
| едниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— |
| p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали |
| можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, посл |
| е војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су саг |
| као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути |
| ф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са |
| челнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слат |
| ла осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо иш |
| понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} |
| и.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам по |
| Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то н |
| ује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењ |
| азити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поно |
| ња, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ће |
| ионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негатива |
| е, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знал |
| по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи |
| ојединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним |
| едонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крва |
| теља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком |
| запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године в |
| друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта сед |
| ега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа т |
| гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— |
| и Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвоз |
| ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљени |
| срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде нап |
| е, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед там |
| вара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не м |
| ли, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у изв |
| са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласа |
| ући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са т |
| у.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда |
| То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним |
| 1" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у С |
| овода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</ |
| > <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" / |
| ликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, |
| у опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да са |
| а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</ |
| сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — |
| клим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте т |
| колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Св |
| ла?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— |
| пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На |
| је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса мл |
| је, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагл |
| Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?< |
| Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не мо |
| апуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кро |
| олом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи кој |
| .</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао д |
| — Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке б |
| завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси |
| би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батериј |
| е каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га п |
| пла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанск |
| е без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелст |
| е нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пр |
| ме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутр |
| о у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се по |
| ем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да |
| још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем ваго |
| ега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо ви |
| ите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И не |
| раљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се |
| утра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво. |
| ник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команд |
| које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода |
| напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мал |
| догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њив |
| апред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко у |
| аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Б |
| али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она ме |
| Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске |
| ао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући рат |
| е, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> |
| знат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице |
| ућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико да |
| а их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обило |
| аиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на к |
| ад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, |
| да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу |
| чини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли т |
| јих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се испи |
| } То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту згр |
| лике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић |
| о је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако дра |
| етнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У |
| Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је гене |
| т, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у |
| весте о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — после |
| стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпо |
| бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе ф |
| је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није има |
| варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети |
| ац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући |
| а тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том |
| аше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— |
| породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чај |
| лим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слик |
| ка у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и |
| а сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек |
| шта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над к |
| унакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су по |
| ну начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоста |
| ка.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу |
| уго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах раз |
| мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Св |
| оље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без |
| обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} |
| има је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинаци |
| е за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{ |
| која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се бу |
| ма?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га др |
| ише онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народном |
| растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће кит |
| о.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи не |
| {S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређењ |
| те, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водит |
| остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде |
| } Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене |
| , стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, ве |
| лањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разгов |
| је ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити ути |
| даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо |
| о упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са |
| уте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} И |
| вка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више н |
| их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да м |
| и се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На ш |
| е хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је |
| е хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означ |
| м таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери |
| е стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој |
| арство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да |
| да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако |
| е та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањ |
| али.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је ве |
| један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских д |
| удити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је |
| ињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим паради |
| прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао |
| се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна |
| ко време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>А |
| на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, |
| S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је |
| зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи |
| ји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из |
| о крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да к |
| ратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао кр |
| магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира |
| о мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да ш |
| pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а |
| с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још ј |
| илу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и |
| ли и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, |
| које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{ |
| ке Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са рези |
| наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше |
| трнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се з |
| рвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте м |
| , нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре |
| тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барја |
| најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на зе |
| рина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, |
| сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало |
| а.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је |
| х периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни ти |
| којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и |
| а смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на исток |
| Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује д |
| лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је |
| , иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, б |
| бина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу зами |
| миреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и |
| коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи о |
| коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњ |
| ај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ра |
| а бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дот |
| и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напре |
| <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјакт |
| > <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима ј |
| рећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије п |
| оје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ују |
| фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, ж |
| на пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се |
| господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Ка |
| онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— |
| ране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису н |
| мати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега |
| по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{ |
| ма и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су с |
| пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Руча |
| у дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од т |
| подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све |
| е дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — за |
| код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, п |
| } Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, |
| сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на ово |
| пе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити сам |
| ="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну ово |
| више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна м |
| овне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да с |
| других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опк |
| поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће пред |
| нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије |
| свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене гл |
| има, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да |
| лази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додата |
| це где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине |
| м што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређе |
| чију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле |
| тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше не |
| е, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у |
| чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се |
| већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хрка |
| капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зг |
| цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи. |
| то та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, к |
| ени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример |
| ињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњ |
| ски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ на |
| у већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко р |
| {S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где г |
| вакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке как |
| а се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече |
| ничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако д |
| >Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвод |
| а тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличн |
| не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њи |
| нцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао |
| Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — н |
| , доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече |
| ковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог |
| бухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За |
| не.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда гр |
| а зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="5 |
| је била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву гро |
| апуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила |
| а, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни |
| ема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те к |
| Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара |
| аха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са с |
| што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, к |
| на и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како |
| сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу |
| х јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S |
| с као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показ |
| изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — з |
| оди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на |
| уче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после |
| ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како |
| ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако п |
| p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам |
| сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба ра |
| з Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио с |
| >— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих не |
| p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општин |
| ићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погле |
| војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз |
| дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица по |
| </p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> < |
| љем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље |
| ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући |
| ртове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у |
| ина и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденик |
| ико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји ш |
| само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ |
| неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у да |
| вати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он |
| а ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, ка |
| и свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у п |
| p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p |
| , крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хе |
| положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виш |
| } Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p |
| јске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи ред |
| ји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> < |
| а Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад пр |
| дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је св |
| иже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Рад |
| Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, |
| ник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се бео |
| у свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице м |
| ља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој |
| ничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба сти |
| ају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и р |
| ица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из м |
| пао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све т |
| оји је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко гл |
| острто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњ |
| ло већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S |
| ица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренера |
| и.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојак |
| ло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама ј |
| му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепер |
| </p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара |
| n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, о |
| видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p> |
| ембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима |
| си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, мора |
| ре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под с |
| воље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад |
| </p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. < |
| тана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагал |
| а полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам императ |
| ла су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије. |
| мо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се неми |
| витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре |
| шлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога |
| о, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо |
| } Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не пр |
| {S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове п |
| празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовим |
| престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно |
| у свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали |
| аџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио м |
| свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као ш |
| свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао |
| боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призр |
| нога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, |
| о сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да с |
| су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призр |
| ици.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно |
| вештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ип |
| , срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има |
| о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљ |
| али.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те |
| ријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би |
| о буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други |
| у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир бл |
| ечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, |
| ни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb |
| то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или св |
| ад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска |
| је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један |
| гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио |
| даја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S |
| ме, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, ко |
| а свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има друг |
| емља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за |
| ти Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.< |
| угога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су све |
| умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробу |
| ке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла глав |
| , у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осве |
| ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> |
| р, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, |
| ар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што |
| помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</ |
| .</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко н |
| си сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонуло |
| крива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, |
| , од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте |
| ије био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита |
| Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није би |
| елезничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз |
| >То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоваре |
| а армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљ |
| по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; т |
| Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} |
| н мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те |
| ом.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да |
| ити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} |
| м загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегов |
| су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редо |
| чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напр |
| ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају ка |
| азгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је ле |
| смо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мисл |
| тећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се |
| ала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или |
| Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноли |
| мо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се |
| вара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег п |
| ња и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А ве |
| ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи и |
| зданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гил |
| јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Н |
| ше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинс |
| још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војн |
| мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су с |
| нутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан погл |
| док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова по |
| нерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз про |
| рај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око |
| згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се |
| шило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, |
| а.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</ |
| до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола к |
| Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p> |
| а народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још н |
| пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штаб |
| у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља |
| еднута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак |
| ењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с |
| им манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће |
| је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> < |
| цем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска поља |
| би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све ј |
| на.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да |
| се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а |
| оја је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у ком |
| је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узја |
| м спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, пре |
| метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко ј |
| ме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под |
| ве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> < |
| ривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трав |
| би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наш |
| више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје |
| е улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплав |
| едалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви истори |
| тре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму. |
| ве стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људ |
| тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених лив |
| туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад у |
| две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи |
| нском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овд |
| као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је с |
| а на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, |
| огоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, |
| де на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо |
| робница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једно |
| ију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му ра |
| раво једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај в |
| ва слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га |
| ледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очн |
| ачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <p |
| рпске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџби |
| еси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— |
| и се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам пре |
| зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и ка |
| иглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе ду |
| ноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљ |
| мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује мл |
| чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} |
| м дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, |
| вала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом |
| старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно у |
| Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже |
| слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји |
| кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчет |
| невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на мо |
| , које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака |
| ечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину |
| /p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зу |
| роче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен |
| од покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она |
| S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном |
| стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из |
| густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла |
| оз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више сте |
| њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице. |
| окри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не зна |
| тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме |
| есретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спав |
| кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— |
| е на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> |
| још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га |
| ња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином |
| етити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла засп |
| ј магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се дог |
| Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио |
| су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз та |
| ма, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изглед |
| да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> < |
| , хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрил |
| мазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше команд |
| рум, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком |
| по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у |
| ш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не |
| да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица јед |
| рачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фиг |
| још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у |
| ојој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под |
| торија са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике е |
| тељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> < |
| љава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанств |
| лака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу |
| те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало |
| на те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зр |
| кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ |
| еђена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови |
| S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, |
| У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу н |
| , под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Из |
| изренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је з |
| рекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми ј |
| знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим |
| </p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се |
| Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што с |
| атоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све т |
| атоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, |
| диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и |
| а па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него п |
| S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} Т |
| ису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се ни |
| ли набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам офици |
| то.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружи |
| ре — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори сво |
| ма на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће неш |
| победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљ |
| џбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у |
| м је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха |
| даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљ |
| у, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се |
| о у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> < |
| рсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом по |
| није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашк |
| колина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, мор |
| младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајо |
| има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русим |
| о у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћ |
| изија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p> |
| имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{ |
| нтелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и на |
| одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, |
| које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико дворишт |
| гарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал |
| је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће |
| гнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али бе |
| праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разб |
| е наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунас |
| ико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам |
| мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> |
| један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дот |
| } Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која н |
| ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе го |
| одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте ус |
| о, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још |
| тписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команд |
| од главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад |
| зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи |
| задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се доче |
| оше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се |
| још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што |
| , држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што ј |
| , које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде |
| баве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи |
| цом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на |
| чење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и к |
| , један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је |
| м паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један |
| ска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посмат |
| редити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од |
| ују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} |
| > <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која |
| мац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год о |
| помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим |
| можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже д |
| уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учи |
| е.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ма |
| </p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S |
| не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шт |
| обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном д |
| ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих |
| горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађај |
| ћа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би |
| им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је |
| пути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по сто |
| загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек ос |
| пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кров |
| више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... о |
| езничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би х |
| ислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да |
| хом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радит |
| опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово |
| утака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 годи |
| рет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се тов |
| на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на |
| преме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" / |
| батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредб |
| амет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке |
| е сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио |
| тње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месе |
| улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се за |
| све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет |
| поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је |
| поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је и |
| стављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад го |
| и на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у |
| а варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Кр |
| .{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму |
| оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорн |
| е осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слобод |
| покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора |
| ла, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод |
| дина, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога н |
| ица и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Г |
| обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измич |
| колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — ве |
| рће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете ко |
| око сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам |
| месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо |
| Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те д |
| ло нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан раста |
| сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживет |
| и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је |
| белим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опан |
| ута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одв |
| , што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на о |
| ред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћ |
| погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај ту |
| S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд ниј |
| Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до в |
| те.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пла |
| оди све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога да |
| /p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је пр |
| е смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да с |
| учно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваља |
| ашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и |
| не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим |
| , заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код п |
| <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола |
| а метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући ле |
| ом у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у но |
| лице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ују |
| их глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, л |
| причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм |
| е скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Ова |
| ла која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Кр |
| ј пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина |
| у мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} И |
| рази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Бог |
| Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њег |
| , сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улази |
| жеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! |
| мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а |
| ла претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао |
| ла те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на |
| те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, из |
| ица прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија |
| јника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонит |
| Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, |
| шли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, ко |
| да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на иви |
| зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клиза |
| нак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балкански |
| а очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Зл |
| и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиб |
| творе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} |
| ници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи н |
| жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ изран |
| прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер раз |
| и у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у поле |
| јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жу |
| опште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; |
| подин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговор |
| друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђ |
| а се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о своји |
| ада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и |
| ант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али |
| упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове кома |
| руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све он |
| о у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам |
| а сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p> |
| ма, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизело |
| а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Нем |
| њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што в |
| rmée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар кој |
| ације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена сев |
| > <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и |
| онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак |
| ог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, ал |
| правник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, кори |
| ре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин н |
| ушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али ј |
| <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећ |
| нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против |
| вор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и |
| че, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда |
| фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуав |
| примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p |
| спуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару |
| тавити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борб |
| како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи |
| уђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга |
| ="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само |
| прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испуни |
| димку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с |
| латко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је |
| ика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док см |
| иста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српс |
| бројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Б |
| а зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згра |
| рпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме па |
| {S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p |
| оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где ј |
| ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином клан |
| а све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангал |
| , дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „До |
| S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласир |
| .</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведем |
| алио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили до |
| са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову арти |
| се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и ј |
| о остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу. |
| пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је л |
| ржао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, |
| ојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно од |
| сећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвику |
| алац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што п |
| Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дан |
| туда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник |
| ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, |
| фане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило |
| али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу при |
| а, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и неп |
| ала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећ |
| пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази |
| крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу |
| пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, ис |
| љу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре |
| дри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па |
| дступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако |
| астави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој лин |
| невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је |
| вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима за |
| оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка |
| за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија |
| бласти и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину |
| руги опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако |
| удима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зе |
| птембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су п |
| .{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и |
| и топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p |
| столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више |
| а своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapter" |
| о непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином неп |
| у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где б |
| ађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и |
| ешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава |
| ива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав |
| оре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном |
| агоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону прибл |
| е све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбр |
| еће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки |
| а види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула гр |
| вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло |
| о поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни н |
| и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила |
| Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станиц |
| ли а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ |
| ада се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико |
| су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошл |
| /p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га |
| розора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког |
| аљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај друг |
| а метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мир |
| понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по |
| снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погле |
| лики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, ко |
| арма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе из |
| оложи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи п |
| им се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант |
| /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику |
| нга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, оч |
| н дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино б |
| бе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, |
| и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, |
| 21" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се о |
| о, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила |
| обу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" |
| ани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису с |
| вљени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да |
| уће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пија |
| уну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваш |
| и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у кр |
| богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала д |
| у.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко |
| и се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопт |
| ли се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у |
| то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и там |
| аде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несре |
| одаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И в |
| 371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полу |
| командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непри |
| од села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетан |
| светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У |
| у и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више з |
| а, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика |
| туњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире |
| ује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он |
| ње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напре |
| приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Так |
| XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока |
| неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на С |
| , Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљд |
| Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме |
| тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно |
| твари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb |
| дан донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи к |
| ва те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедим |
| атом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали |
| их плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на |
| заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености |
| ница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и |
| се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми на |
| да.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорни |
| ја неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак мес |
| ла једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињава |
| че са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена со |
| и госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, |
| ју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разго |
| о намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пут |
| будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, |
| о као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ |
| су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске |
| распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите |
| оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вард |
| јске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Ф |
| ци и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке беогр |
| S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном с |
| у а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливај |
| S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад об |
| а звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бе |
| аве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим ј |
| Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други исти |
| етохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; д |
| а и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} |
| ровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То |
| смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и на |
| новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадр |
| и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева жив |
| и њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нек |
| мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми |
| ка што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасн |
| ју и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрају |
| рате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли |
| која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озелен |
| у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смрт |
| , шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му о |
| трпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону п |
| ај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и |
| засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених о |
| настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спушта |
| а продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се в |
| рају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошни |
| има учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S |
| ма, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не |
| ачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутр |
| таб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче |
| и.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас из |
| угарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака |
| } Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час пр |
| собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад |
| ке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују п |
| кренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по зе |
| оји је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци |
| уд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, |
| едним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, |
| ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали т |
| } Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повиј |
| шао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља |
| рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, ка |
| иве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да буг |
| ра песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни |
| ј суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске миш |
| звора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца п |
| азибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм |
| мо ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> |
| а нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи |
| анем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже |
| чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и св |
| чак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра. |
| који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као м |
| ова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој |
| ће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и |
| облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кро |
| н срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену п |
| <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, не |
| S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевим |
| е богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да вид |
| у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јо |
| тројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест п |
| еко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко |
| з коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда. |
| телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже |
| овске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="6 |
| дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружан |
| пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, пре |
| л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, |
| груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — |
| на, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком |
| и, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана. |
| > <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p |
| /p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p> |
| одину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим |
| љавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> |
| ој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно д |
| е стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у ови |
| ио крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И |
| у је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пеш |
| , те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не у |
| ао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај с |
| лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожње |
| илутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутин |
| а трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војск |
| ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да из |
| , са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахну |
| су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно |
| ко је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен ви |
| тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану |
| .{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била п |
| ремрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ва |
| пски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта ду |
| и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја |
| <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види |
| а мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; |
| тим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> |
| је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је |
| ичу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та |
| е нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелени |
| је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што |
| Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на др |
| ам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам |
| ега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} |
| га ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно |
| ића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели |
| ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И |
| шла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те |
| да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила г |
| пе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом при |
| х рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам м |
| и поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре кућ |
| евљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила |
| обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га |
| S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати кав |
| амо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они |
| свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кл |
| одаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су оставља |
| пе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и до |
| убљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок |
| етом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушко |
| а нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи под |
| су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи |
| /p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p |
| крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Св |
| је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили |
| ила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покр |
| овичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре |
| о сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре |
| њени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у |
| зничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку |
| аховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај ј |
| су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајућ |
| мо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло стра |
| а иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Кра |
| ом навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити |
| ера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био д |
| згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где |
| сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештени |
| Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети све |
| } Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но |
| бор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је |
| ставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци |
| ете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, |
| своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по |
| ве, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни и |
| воје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што |
| е испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор рав |
| е.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њи |
| има задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је о |
| Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога |
| едан чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чел |
| множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причањ |
| две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и наста |
| тета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њ |
| нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине |
| и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640 |
| обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. |
| се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, |
| ите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе |
| е себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељен |
| ињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке |
| раљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} |
| ре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама |
| ика међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи |
| офу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погу |
| > <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник |
| >— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало |
| овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки |
| о главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај стр |
| <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша |
| > <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за |
| ме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су |
| почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од кома |
| н ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и поче |
| цу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му |
| си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, |
| а кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу |
| што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је |
| у <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шт |
| јме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на ко |
| стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узб |
| о предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде ј |
| не мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама |
| тарац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, |
| ака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; в |
| ала <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве |
| а исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p> |
| њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али |
| и а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад т |
| га обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет виде |
| шу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако |
| али наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњ |
| е пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И |
| у, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред н |
| а и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језик |
| а каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чел |
| и ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и |
| се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца ко |
| јатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји к |
| почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано п |
| дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и друг |
| да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима св |
| је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто п |
| ар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> |
| ло водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствар |
| слили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Пит |
| >И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— |
| ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим п |
| савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела |
| , госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је го |
| невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потре |
| таницу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала са |
| } Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташ |
| зама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутан |
| је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхр |
| т па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да |
| крете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе |
| <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нам |
| </p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезнич |
| и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло |
| бра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n |
| е официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може |
| е наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сам |
| ко може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p |
| од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И к |
| шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутају |
| има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав з |
| гу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, |
| о прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто ус |
| </p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе д |
| у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиро |
| оручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на крев |
| .{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и ко |
| пуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> < |
| ча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Т |
| у још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па д |
| споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на јед |
| жемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребац |
| <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћа |
| ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} |
| ше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у п |
| узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм о |
| ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су м |
| о пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао с |
| покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све з |
| је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што |
| већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напусти |
| рхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се |
| вника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавај |
| њега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у |
| т ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу |
| Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За |
| није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.< |
| ом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече |
| ла пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} |
| рице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских пр |
| еринске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још |
| ш ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, кој |
| станемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођ |
| , добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће б |
| је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула в |
| кога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петр |
| ренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном |
| љештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се |
| изрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ов |
| забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи |
| да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали |
| као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хр |
| нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохиј |
| То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија з |
| b n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу |
| ече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом |
| е брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и |
| е тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није бил |
| и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострад |
| се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границ |
| ат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, г |
| пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами |
| иста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солун |
| уздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то |
| читељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа |
| остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, |
| езнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Леско |
| руму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с |
| новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Беогр |
| а ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да за |
| и воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомо |
| онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу д |
| ео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Зати |
| била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске ре |
| .</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се |
| а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</ |
| да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољу |
| х могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се ау |
| олико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, м |
| рвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу бр |
| Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} |
| се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на о |
| је хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо |
| е снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али |
| је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Кача |
| ојима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га |
| еш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу |
| да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му |
| и у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођо |
| Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле |
| материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде |
| тицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих де |
| /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао н |
| ме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало д |
| ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пр |
| смо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт ко |
| бљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад увер |
| ли, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете |
| првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака |
| правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скад |
| коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, а |
| тоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолон |
| ао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и В |
| е хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — при |
| > <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без матери |
| елу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чуј |
| Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види д |
| спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр о |
| андом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре посл |
| у одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме |
| опова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико |
| погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S |
| нта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Прест |
| заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су о |
| кли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на ње |
| пињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} |
| сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш на |
| иштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n=" |
| момчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех |
| оро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је из |
| игарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила |
| ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који с |
| .{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре ве |
| га Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Срет |
| творен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера не |
| расла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> |
| на у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Д |
| их вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, ко |
| ац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних ш |
| ете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руко |
| а скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас н |
| <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића к |
| уно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, а |
| тројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одго |
| свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као н |
| штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жанд |
| на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске |
| е, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p |
| зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распита |
| затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски |
| деља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била |
| ога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{ |
| на рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама кој |
| мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све |
| ни је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ва |
| атила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна |
| није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На |
| е било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даљ |
| ог леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест н |
| ени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, су |
| е и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После |
| тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући прос |
| е и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња |
| и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутро |
| мао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја. |
| ађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он |
| времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај в |
| p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p |
| жави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и б |
| хватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— |
| е: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад мора |
| Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима вид |
| мо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" |
| онео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> < |
| рале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисци |
| ош покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, |
| јном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Гово |
| рвом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој |
| тари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду ј |
| /p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо |
| дни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити н |
| лија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сув |
| S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> |
| пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— |
| да бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па |
| и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало |
| и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане |
| то је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица за |
| растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... |
| аљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми |
| — Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих мога |
| S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фид |
| /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А мож |
| , можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се јед |
| лиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо |
| а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави |
| ем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за |
| ?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb |
| гам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па |
| вића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сва |
| ваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу |
| е славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле пре |
| Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народ |
| ше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да |
| а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио |
| ју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S |
| а, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Им |
| гајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по једа |
| ас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из рани |
| ене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} |
| опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, |
| је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благ |
| ко, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и |
| оверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност |
| хранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало |
| р ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде |
| вура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромн |
| не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— |
| скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке |
| наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омл |
| вршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се так |
| н сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам на |
| ила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можем |
| алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је про |
| ружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под наш |
| један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дет |
| упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, |
| рпске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, |
| ку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, соб |
| адо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти з |
| чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће пог |
| p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, нис |
| еверено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече |
| S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, |
| у, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" |
| рива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове на |
| га кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски пон |
| !</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља с |
| положењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом с |
| јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се оч |
| коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види |
| носила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му |
| .{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала с |
| чењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по |
| воља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова |
| сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме |
| к.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одак |
| n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало |
| м се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми с |
| преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та |
| о кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова из |
| таба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се г |
| очас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— |
| м дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> |
| аредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке |
| епала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па з |
| } Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера |
| ресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услиш |
| егов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негд |
| ди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покуша |
| ечу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој |
| шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нек |
| — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успех |
| у најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и осва |
| исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око в |
| ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена |
| ретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и |
| у механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу |
| /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га п |
| е утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла |
| а.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењков |
| же стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у сла |
| е, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да |
| су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешин |
| p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не |
| тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуг |
| с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у |
| оћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се |
| не причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрат |
| у, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је |
| се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прега |
| пламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био зак |
| доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало н |
| а и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећ |
| нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и ц |
| амо, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францус |
| , јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где с |
| еђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија пла |
| ој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била послед |
| уо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу |
| јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу |
| и, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фрон |
| у.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађа |
| га мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. |
| авршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што |
| поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад |
| ветлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали |
| дни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — с |
| p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, тр |
| е за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте |
| и да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} З |
| ло рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо ј |
| а сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — |
| пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбољ |
| о је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима распола |
| еже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова |
| апетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прв |
| ану, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој п |
| смо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу |
| лности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је |
| И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бол |
| ј се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишља |
| ва срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог |
| ом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да п |
| а телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд |
| — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подн |
| <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само. |
| датле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, по |
| ме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбин |
| а и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва |
| часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под крово |
| е првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чач |
| и се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном у |
| а је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— |
| авио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понов |
| е настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и ј |
| {S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико м |
| То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ј |
| е један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <p |
| зак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у |
| ло.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрен |
| , био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе ко |
| ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збу |
| а!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> |
| и даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од |
| војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без ик |
| коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та |
| шта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим |
| е нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сеј |
| у се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, |
| говор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На |
| бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да да |
| рај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до у |
| речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је мл |
| их и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И |
| етски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се |
| Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> |
| е планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћу |
| ; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком ра |
| јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане в |
| младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} |
| ину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире |
| ; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, он |
| ске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућ |
| две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама |
| на грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да за |
| идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно |
| посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, |
| е но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као кол |
| ио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као |
| о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, вели |
| Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ о |
| миче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које л |
| осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто ма |
| ички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над к |
| н мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних по |
| рзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а |
| к јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са |
| зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао |
| м и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколици |
| у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, он |
| ола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, по |
| е већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још је |
| цима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор з |
| постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори |
| њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек вл |
| које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се вра |
| > <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, ка |
| о је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао |
| Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледил |
| епријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брд |
| зе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{ |
| 25" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишин |
| а.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао |
| е последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богаз |
| мену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још |
| центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагон |
| Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се |
| ни смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> |
| не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и |
| али топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала |
| да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од о |
| слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде |
| а сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљуса |
| х на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаро |
| ца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море |
| утрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо |
| делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом по |
| роз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село. |
| и били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залел |
| еношћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто ж |
| ман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, к |
| станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилиц |
| р тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престо |
| наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он |
| ез утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, |
| е није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојаж |
| , била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд |
| и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало ча |
| у, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њо |
| > која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последњ |
| руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— З |
| о дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арна |
| рити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи н |
| ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им треба |
| надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох |
| ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила |
| бно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезни |
| да сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај п |
| ој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао |
| ерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио |
| ролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и |
| лас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху к |
| е уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемираван |
| ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним |
| А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно п |
| жна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на с |
| луком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствар |
| скама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очи |
| ег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и ми |
| му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погле |
| Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <p |
| — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што |
| било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и |
| и пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па |
| пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог п |
| и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, |
| у.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из |
| ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како о |
| атом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође нап |
| не.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише во |
| екли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их увер |
| пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви при |
| страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се ша |
| еда као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећи |
| > мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чисти |
| ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да м |
| како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до |
| ви бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих љ |
| те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису |
| и а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да |
| е и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти |
| !“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, син |
| а мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље гд |
| скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} |
| гледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, |
| тринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> |
| е, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријате |
| ма војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире |
| се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гро |
| чети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке ду |
| без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, им |
| {S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ ц |
| , тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледај |
| се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на к |
| пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије |
| море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што с |
| е а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, аг |
| ака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо |
| пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу |
| припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — уч |
| не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, |
| е чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад б |
| у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена. |
| ручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима го |
| игнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин |
| бе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу |
| к солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те о |
| еник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем |
| војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда |
| жу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ши |
| е, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даљ |
| не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, |
| а његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као |
| де ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па |
| границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе и |
| Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се з |
| кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, к |
| средну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се св |
| планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице |
| ла још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што |
| егало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво |
| запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, |
| епријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена |
| ележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујал |
| обом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепа |
| ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n= |
| дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца |
| би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И с |
| не, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај д |
| ји ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ |
| крињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту. |
| их палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и |
| као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спу |
| ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепо |
| бо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде |
| Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглиц |
| е и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ов |
| тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која хран |
| те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, |
| фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападн |
| се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, |
| жавних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак |
| це!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај |
| фанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су |
| Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна ле |
| кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамн |
| ре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Др |
| .{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руко |
| ко кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана |
| око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана |
| ју, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамиц |
| а жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући |
| ен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе п |
| ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је |
| и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој ш |
| едија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се |
| убише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним |
| ју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се |
| ом од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једн |
| цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз праз |
| S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину пл |
| дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло |
| сле овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вес |
| — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била ва |
| > <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питањ |
| подарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Буга |
| прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или |
| би на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, ал |
| а српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама р |
| по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неко |
| p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ |
| е... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако доне |
| њу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, |
| та су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми |
| том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући |
| м, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поук |
| А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нис |
| озоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само |
| улацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" |
| , али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и ис |
| да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се р |
| у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о ст |
| а тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који с |
| оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путни |
| нас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, ју |
| два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуц |
| p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Ш |
| е Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико н |
| ен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Да |
| е под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:< |
| о исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки у |
| е био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој по |
| — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме |
| се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује |
| ви још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ |
| ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не |
| судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још ј |
| ало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и сна |
| алене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и з |
| ет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гоми |
| своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејућ |
| потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје сн |
| м и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право ова |
| нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па оп |
| {S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва де |
| и да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на к |
| смо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да т |
| ву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са |
| ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењи |
| земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чиј |
| тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не ос |
| вима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије п |
| зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час |
| та мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није |
| .{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни |
| сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по |
| S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред |
| лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа |
| овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављ |
| гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћут |
| мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, |
| кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>До |
| собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све |
| јал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризо |
| </p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се |
| интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> |
| инути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо нег |
| руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бри |
| и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се |
| ирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка деч |
| ликој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала ј |
| једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали з |
| е повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ћ |
| а.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, ст |
| рбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, |
| арош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n |
| а.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би |
| а, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе с |
| инистре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана |
| је врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не прогов |
| рочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не пита |
| ећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и пос |
| или на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујут |
| а суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ |
| и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Коман |
| овала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога |
| га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине |
| е ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>З |
| тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и |
| зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџе |
| е о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким |
| д овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p |
| једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземн |
| које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се бе |
| де, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недра |
| тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препу |
| и тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко ис |
| је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, с |
| је то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда преког |
| о ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонасле |
| дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекуј |
| првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, |
| га да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породиц |
| мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану |
| чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако |
| штар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се |
| м а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и |
| овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде |
| т ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е |
| ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана н |
| ш кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њи |
| ољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је |
| и; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мор |
| томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, |
| толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађ |
| ји у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосни |
| умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини |
| ... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не ша |
| ну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене |
| нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па ш |
| ко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да пон |
| завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и с |
| је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледај |
| ос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговори |
| с мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <div |
| о само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од |
| рену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос по |
| лим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни је |
| окољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја н |
| сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљ |
| он заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу |
| т обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој с |
| > <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га |
| композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једн |
| бвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb |
| њега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, |
| вамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао |
| и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и п |
| и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст |
| ђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојк |
| ш задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање |
| обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су |
| е за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе |
| корно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> |
| се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио с |
| /p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ен |
| шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— |
| хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погле |
| учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим |
| тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита |
| ам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потер |
| во од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе |
| чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни |
| ни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају до |
| било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Бил |
| већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој |
| ећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских |
| то је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улица |
| у државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се за |
| чили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ пр |
| што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову др |
| аћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p |
| дали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на |
| ском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме кр |
| немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао кел |
| узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећин |
| ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S |
| одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачен |
| у.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, |
| стала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једн |
| 190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме |
| пита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић |
| о ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу соб |
| Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, до |
| очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики |
| ји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај |
| мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, ал |
| ест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале л |
| вињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Шт |
| , кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај по |
| ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: изба |
| војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су с |
| отике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, о |
| е.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, |
| аду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> |
| нима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства |
| их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, |
| ма копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископа |
| је никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ |
| себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања |
| повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у |
| ко да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи |
| ослали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћ |
| из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите |
| где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чува |
| стоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских и |
| лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију с |
| Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе но |
| о, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић и |
| рати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек да |
| ниста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пу |
| икако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се |
| дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на |
| чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колик |
| света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Кра |
| один попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, по |
| н попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, по |
| коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи б |
| војити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ ко |
| делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара< |
| Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред мн |
| е очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, |
| ама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, с |
| камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде |
| вено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пр |
| сто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, пр |
| раљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Ска |
| осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато |
| рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се д |
| сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{ |
| дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то поле |
| гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошл |
| изрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, кад |
| утрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, |
| али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи у |
| е првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њих |
| ражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све |
| оћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све |
| су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и |
| омандовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе в |
| кривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне |
| и а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово ка |
| , скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је лег |
| оложаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава и |
| л домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропад |
| га друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пре |
| пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ства |
| ран народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћ |
| уд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је |
| са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отиш |
| биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао ул |
| ти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету |
| бротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у т |
| } Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи |
| е минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену |
| пазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, ка |
| чи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац |
| атим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ва |
| етврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> < |
| провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, доне |
| а и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим |
| од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и |
| одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет мо |
| апетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида |
| асама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он ј |
| ева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> к |
| а, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње |
| таде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{ |
| м, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми о |
| по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма о |
| <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња |
| ко и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повади |
| ди, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду |
| пиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове кућ |
| као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже |
| е, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред |
| а а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбин |
| благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и м |
| оростручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника к |
| напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима кр |
| Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата |
| одне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у П |
| е!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефо |
| само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S |
| но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш с |
| да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље |
| Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине |
| би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном у |
| а Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако |
| ељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се п |
| вда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и вла |
| ада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кр |
| о су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако р |
| бацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> |
| /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изј |
| и крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са он |
| а ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа је |
| пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два |
| човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-К |
| го, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто |
| p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо мо |
| же у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови ка |
| далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове в |
| с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити |
| м су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био |
| илу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, |
| о је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да |
| Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго |
| а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још ми |
| .{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То ј |
| везника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у к |
| нице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара |
| е наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ић |
| , тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умируј |
| о повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опа |
| и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} |
| и коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа д |
| писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="36 |
| уштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варо |
| кторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако ис |
| езничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно |
| n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начел |
| Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ |
| ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официро |
| запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница |
| и.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рање |
| ве вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све |
| да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници |
| убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, ре |
| е госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога |
| о.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збић |
| ћи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће |
| е двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи |
| изала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашег |
| ? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p |
| е Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди јед |
| е на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Арм |
| лаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помо |
| е уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у г |
| бедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренут |
| итав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, к |
| ле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се једа |
| погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тих |
| м врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место свак |
| роменом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа |
| је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштен |
| души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напу |
| е.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова до |
| сто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакл |
| } Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа |
| човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних да |
| не.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и |
| не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта |
| она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто л |
| зивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" |
| естом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она |
| српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> < |
| хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечув |
| у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике |
| глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњ |
| и.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и п |
| нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна |
| слободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу |
| т.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријат |
| ад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе |
| и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, ј |
| птица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео |
| волике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се по |
| скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету |
| лужио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако б |
| ојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали срби |
| а мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати н |
| ка те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Тр |
| <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нис |
| да зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и |
| је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле |
| еплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче |
| д би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где |
| р — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна о |
| з варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она |
| тео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично пот |
| ! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.< |
| сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> |
| крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање а |
| би, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне оч |
| ише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, нек |
| студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игр |
| вора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног о |
| м према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо |
| ом на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не мо |
| прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распрости |
| зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са |
| су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умири |
| у се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита н |
| га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари |
| а, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их |
| ла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и баца |
| довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва м |
| ијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, з |
| а, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и вр |
| C0"> <gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним |
| својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла заг |
| р који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога м |
| не речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из доб |
| иће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам |
| а наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се |
| ицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вође |
| што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је |
| ечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" |
| з сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — |
| иво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју |
| ке; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би крен |
| ао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је |
| а све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас д |
| мњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на |
| ај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мрт |
| рај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у |
| ој ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад ча |
| ахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су зад |
| нска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којо |
| воме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже је |
| крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јав |
| /p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну тру |
| нично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћ |
| ткупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како кој |
| о, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, |
| стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне |
| Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да |
| и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се с |
| аредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао |
| а; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Зна |
| дним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли с |
| и само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво |
| рупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пу |
| на али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је |
| е зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато |
| допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је |
| емо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опе |
| несе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану |
| ља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начел |
| ну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.< |
| ело вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага з |
| лефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти |
| д ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} |
| ње одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио |
| м.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сл |
| прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најза |
| и и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој б |
| е сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води |
| виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала |
| ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на сед |
| окрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је о |
| ење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут кача |
| мао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, прос |
| и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растури |
| ејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, |
| а, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нар |
| рати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то река |
| а Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити? |
| .{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад ве |
| да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војс |
| ији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> |
| у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр с |
| нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пр |
| тов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да |
| ође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и |
| атим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</ |
| ећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} А |
| породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је з |
| Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S |
| стров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре по |
| ости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цик |
| ?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на к |
| ја и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске мо |
| полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи з |
| ризрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p |
| ије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они неср |
| d="SRP19201_C7"> <head>VII</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Мора |
| јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са |
| езе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугар |
| гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно мом |
| аквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по који |
| генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавањ |
| и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и А |
| е су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последњ |
| е и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега |
| запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек уз |
| е прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли как |
| манданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се ј |
| анас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропаст |
| има је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Бо |
| о ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак М |
| е заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немо |
| .</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији |
| а револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; застав |
| а погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се |
| и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска д |
| двајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ип |
| редстављао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Срб |
| поразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Ком |
| је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врхо |
| која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније опти |
| тао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на |
| имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва |
| де је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, ле |
| њи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, по |
| ли тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов пог |
| торе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим |
| а и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази |
| предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железнич |
| невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће с |
| трашну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; виде |
| ешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, ш |
| улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али т |
| нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи |
| лно, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашт |
| о се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим завара |
| исам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Је |
| ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоко |
| и као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> пов |
| послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одг |
| о у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима п |
| ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у |
| и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олт |
| нимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник н |
| матије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Сеп |
| едба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тр |
| е се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наи |
| нцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог |
| илосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на |
| о овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> |
| ћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све |
| х се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Мав |
| а својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и т |
| опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, од |
| очила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фи |
| и стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона. |
| ас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима |
| <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из О |
| постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и |
| ознаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— |
| о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу |
| " /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погл |
| амо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси с |
| он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа н |
| ве, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да |
| е, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му |
| оследњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагле |
| дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му п |
| ре под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она ка |
| ледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима ст |
| уше.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испра |
| ња.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се м |
| доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, до |
| војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" |
| јим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице преко |
| јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочаре |
| во има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарај |
| ивљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p> |
| стали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Оп |
| је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек в |
| ога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи |
| > <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу н |
| агон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћу |
| и...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> |
| потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} |
| е до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у д |
| !{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уго |
| о сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас |
| адо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао |
| е, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да с |
| њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти и |
| ове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спас |
| унио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт |
| празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се |
| празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, пр |
| и успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позав |
| ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на |
| /p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол п |
| положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармери |
| што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуст |
| обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бис |
| и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми ј |
| нака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и |
| правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</ |
| ске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што |
| о мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако |
| и, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак п |
| е пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срч |
| умачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та |
| а напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није б |
| Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља. |
| <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евак |
| е верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу |
| ам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мо |
| } Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су х |
| те међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" |
| и смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут с |
| о.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је н |
| ј — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на некол |
| тири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увиде |
| а и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам сле |
| деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време |
| устити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гом |
| <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се зати |
| агледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом |
| еш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празн |
| е прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потре |
| :id="SRP19201_C1"> <head>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се рат |
| ој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли дец |
| његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанс |
| онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p |
| ебаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београ |
| , те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пож |
| ад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{ |
| хватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су |
| бе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка При |
| тола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде |
| сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње нам |
| ас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И |
| ске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедн |
| их.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и к |
| алама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Г |
| и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57 |
| равица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде |
| и је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поз |
| био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шета |
| из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана |
| д овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до |
| ути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој |
| омаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове ве |
| или на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику |
| а умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме с |
| мрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ |
| ововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на к |
| де и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње рас |
| у сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није |
| вом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као |
| гребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно |
| ом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуб |
| улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импрови |
| ро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} С |
| у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> < |
| ђ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко |
| ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од |
| ој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрин |
| а породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, јед |
| тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извор |
| млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура |
| ећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарс |
| оме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у |
| n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот ка |
| д њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увра |
| зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би |
| ада и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поц |
| на вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а |
| или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <p |
| ћивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што |
| етлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и п |
| ућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и |
| ани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи |
| рвног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом команду |
| е за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посл |
| {S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш |
| је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху ок |
| су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и сп |
| да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позаб |
| се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се |
| се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дан |
| м целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Ца |
| кве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на т |
| еруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био скл |
| де, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и ч |
| ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} |
| слушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао |
| 124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио служби |
| и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не зна |
| се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку пред |
| , да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско |
| из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се п |
| ако је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуг |
| ко ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим цико |
| ше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и |
| е опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="2 |
| ма, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} П |
| етина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од |
| , а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушн |
| , стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим |
| или и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осе |
| жну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе н |
| и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијал |
| е меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озби |
| је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљ |
| исмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који |
| ле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало |
| — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час п |
| е прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче |
| ћи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је т |
| та.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало |
| атрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припре |
| а говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи |
| сно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас мо |
| бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку с |
| ански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и |
| да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и ова |
| тили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно уз |
| зналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у по |
| о се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога |
| на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то послед |
| догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања |
| а великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље |
| нут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, прола |
| нца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када |
| ново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Бе |
| а обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, |
| ом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и же |
| таве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни |
| десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији |
| Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где |
| Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих |
| и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај пог |
| ину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" / |
| ош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам |
| едало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртв |
| ?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу |
| ле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође |
| а поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено ни |
| једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — |
| и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клоко |
| и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} |
| у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу ра |
| ђана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао трен |
| душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу |
| покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражи |
| сана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам мо |
| ова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када ј |
| орени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који |
| ећ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и о |
| е да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене г |
| нај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај дру |
| ц који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује |
| едник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће |
| где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усечен |
| лаве.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге |
| .{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Н |
| крипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, ка |
| му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без |
| планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи мала |
| женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у |
| ла и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом |
| никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, креп |
| ријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо |
| ва крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топ |
| те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом разви |
| а даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио ј |
| не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипа |
| .</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце |
| атерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у бол |
| јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче о |
| ћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што по |
| изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изаз |
| и одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p |
| оматији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум |
| имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, как |
| Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, п |
| и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, ко |
| умео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће |
| ва Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би уз |
| руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, |
| да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од на |
| ицу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице |
| ломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из кр |
| а? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз о |
| нт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је о |
| пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} П |
| таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили |
| се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разг |
| слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ о |
| може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни пу |
| р.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње мог |
| викли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили б |
| пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У го |
| је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена на |
| ови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, |
| шћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка |
| или су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек |
| да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта виш |
| е упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, |
| у исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њен |
| гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па |
| тољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разн |
| учујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу |
| слило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и д |
| S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам |
| да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде н |
| буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за |
| о све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли |
| родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им нат |
| кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима |
| , узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу |
| е лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине |
| и салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p |
| остељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном веч |
| тао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{ |
| шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила |
| .{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао |
| е спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше ст |
| вић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се у |
| ћ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кљ |
| а; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи к |
| еки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у |
| ако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно |
| радовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем каза |
| хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како с |
| у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села с |
| гне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским |
| — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнс |
| а изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго... |
| леб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички п |
| но, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвоји |
| о и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре |
| а замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; бић |
| иве.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигн |
| има.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало |
| ући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас др |
| а почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте |
| оји је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних |
| тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и |
| {S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад који |
| оуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао по |
| дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крст |
| о разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветри |
| ама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским докуме |
| шила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша |
| гоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала |
| ке објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и |
| да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <p |
| свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је |
| ам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Уби |
| у њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву гр |
| српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево п |
| шла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у ко |
| а.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би |
| {S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За врем |
| и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скада |
| алкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник ком |
| војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувал |
| , који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p |
| сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се |
| све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње |
| ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја б |
| другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата |
| полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} |
| <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли |
| м они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем трену |
| лободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, им |
| у част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која |
| не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло? |
| уса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p |
| мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га живот |
| м грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видел |
| истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзом |
| <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по |
| ран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој к |
| ти ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не |
| Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ в |
| буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се |
| да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријс |
| лакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у |
| страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца |
| дељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломати |
| поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мрша |
| р, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су |
| у се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им г |
| м типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дип |
| ва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само с |
| стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} |
| ни терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми св |
| Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја |
| ести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и б |
| зблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај раз |
| стише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да скло |
| опако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а |
| и.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може |
| ла сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је |
| аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Зат |
| асту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ок |
| раво из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на ко |
| су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни |
| нлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да |
| <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по заним |
| сто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при и |
| ње у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и |
| ц, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Гос |
| су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један д |
| Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно к |
| ај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да са |
| ње исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су |
| већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада |
| солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> |
| бично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Шт |
| о лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врхов |
| а капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин |
| сликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја с |
| ија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопр |
| га сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу в |
| а.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе јед |
| са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирају |
| лизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.< |
| p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос с |
| начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францус |
| аршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефо |
| моћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми |
| оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} |
| них обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачил |
| ја је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара ца |
| пасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло п |
| су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо ме |
| разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има |
| омаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока |
| до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на кој |
| а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на свој |
| стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то мо |
| у, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! |
| .{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим глав |
| ла, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишт |
| а, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Ниш |
| а се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је |
| <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удар |
| и се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћо |
| авање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти |
| и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на св |
| загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како |
| ек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но ш |
| елства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потр |
| стима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је чит |
| ="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела л |
| мо Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Ле |
| > <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише |
| ерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, |
| тапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се |
| суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саз |
| си ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше |
| аха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго |
| мо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослобо |
| че убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком |
| кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек дов |
| озови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу |
| јску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам |
| ла децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав б |
| нила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И с |
| доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј |
| ељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозн |
| огледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" |
| крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп истор |
| сом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и гро |
| епознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те п |
| нога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се см |
| те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и ба |
| оложају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митра |
| а ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у |
| присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и по |
| ране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у |
| ош огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало |
| ега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умол |
| а врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се с |
| то носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њ |
| е њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, |
| товарују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика |
| одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а да |
| руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзер |
| уда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава мат |
| о свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако |
| ва и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле |
| а иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега по |
| та виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био ј |
| Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, к |
| клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и в |
| а живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> |
| ане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, |
| о неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{ |
| а, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са с |
| трос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка |
| о српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у |
| ед пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гла |
| >Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљаса |
| е кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника |
| де знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником |
| та можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупа |
| ли бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана ш |
| а појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без |
| ића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да ви |
| и видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани |
| а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те |
| ре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, св |
| а.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дув |
| у, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на |
| се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дн |
| а нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циг |
| спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад у |
| избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те т |
| разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се |
| има, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису до |
| отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке. |
| из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и с |
| дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше |
| а како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се н |
| и, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чуј |
| ни по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас |
| ивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру |
| поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али у |
| све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све расту |
| у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточи |
| х на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљен |
| шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{ |
| , морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офан |
| илизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у ру |
| дим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја мор |
| ом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нови |
| опљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; |
| ез крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топ |
| да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто |
| симиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ |
| има био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, т |
| петан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</ |
| удите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се |
| ока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам н |
| најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Кап |
| не блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан |
| команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да |
| лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, |
| е.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах |
| сретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера |
| , господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, |
| м, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна |
| редба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши н |
| лице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их свој |
| нађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у г |
| ледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било |
| ући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха пре |
| > <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="6 |
| догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединост |
| /p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су |
| тријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — има |
| рује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо ш |
| /p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и кош |
| /p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири |
| да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим |
| p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Бил |
| ина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја поку |
| ред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено. |
| обијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоуб |
| али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње с |
| кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не |
| вна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција |
| ик одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље |
| ђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с то |
| ва ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— |
| е опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, |
| трана.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје ста |
| огинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} |
| ико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазил |
| го загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} |
| значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свим |
| кажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, ал |
| аци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, |
| батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм |
| госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један д |
| Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по в |
| само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до ма |
| се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, |
| ено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи пост |
| ле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Б |
| стала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије р |
| што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутр |
| {S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цок |
| и би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћу |
| служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по сна |
| и су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb |
| непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити миса |
| ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се |
| S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој п |
| би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка н |
| ницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Ос |
| ла сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајућ |
| уно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издиса |
| ује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, |
| траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често |
| је батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искори |
| ека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где м |
| рој београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке |
| са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у В |
| ану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не |
| редбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска |
| асељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстин |
| ибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се врати |
| је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустил |
| таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друг |
| ратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад |
| еме примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина. |
| ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутим |
| е десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, п |
| ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да траж |
| ина угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи |
| би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за ко |
| итомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито |
| ш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако и |
| па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо шт |
| и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам ј |
| , не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој |
| у још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред с |
| планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, |
| ен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била си |
| и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица ко |
| каква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако и |
| едан кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> < |
| амаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усре |
| кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p |
| а однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини п |
| мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успо |
| светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не ис |
| бавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу |
| } Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле с |
| според путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пу |
| већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалил |
| "191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је на |
| а о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много |
| ише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему пот |
| према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој |
| ош цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један |
| чарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се т |
| ло на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им дв |
| за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и свој |
| pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми |
| } Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима в |
| n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутом |
| аса и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка и |
| мљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много р |
| крет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жен |
| ове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано |
| се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и сауч |
| путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим је |
| лога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима |
| привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води |
| аставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао са |
| говога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Оти |
| ој Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога |
| е око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено |
| > <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно |
| , и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога |
| елим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина |
| разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од ки |
| и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи |
| И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у |
| му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S |
| другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разл |
| ебе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на прот |
| оглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— С |
| јка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком уби |
| p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" |
| сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима |
| ји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, нем |
| им правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опе |
| је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="2 |
| о махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не б |
| крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и л |
| , нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} |
| може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, |
| ице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже |
| ите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе к |
| на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за рук |
| повски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном плани |
| лота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог |
| жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови |
| едну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла |
| ање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, |
| а, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p |
| за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа в |
| >Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак |
| вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши |
| ко снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збир |
| већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и ко |
| а ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га |
| пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођи |
| у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бо |
| прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су је |
| ене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а п |
| склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно на |
| проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи |
| су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли |
| а можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред |
| Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђа |
| сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, |
| и сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну |
| роватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Во |
| знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да |
| а ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе |
| с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром |
| и се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Ко |
| последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички |
| есуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су |
| а.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма |
| p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Ча |
| се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које |
| у снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га т |
| д се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да |
| Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више |
| ни, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати овакви |
| .</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред н |
| уше поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ру |
| онде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у |
| слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе п |
| хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама не |
| да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Вла |
| ш новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S |
| {S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару пис |
| знурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Поб |
| новити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и в |
| ре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, исто |
| једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S |
| им! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рек |
| ати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио а |
| удбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p |
| е могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не |
| од!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не |
| рет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на |
| генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</ |
| се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, њего |
| мо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео н |
| е би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грл |
| унски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десн |
| пште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступ |
| оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице |
| онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за кој |
| тало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тум |
| едлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донет |
| ца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војво |
| едној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање бол |
| добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато |
| јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположе |
| ћност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колониј |
| ко пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером ( |
| ло је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чача |
| аник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његов |
| ница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуаци |
| ој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече п |
| <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ п |
| оварао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај. |
| в?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога |
| ентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не |
| } Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива |
| , а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Е |
| љао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају мате |
| а мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много |
| не пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о том |
| ој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки |
| оровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта |
| ме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господин |
| крепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас |
| ога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте ос |
| д судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пит |
| у главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, |
| м, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p |
| хова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одл |
| онео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</ |
| азговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да |
| лебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис н |
| бедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испр |
| леже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју |
| чезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога наро |
| ини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавал |
| ве понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још |
| очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а ве |
| ције против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле |
| и један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како |
| ику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим |
| и се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја би |
| дањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се |
| ала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војв |
| сијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек |
| само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на наши |
| тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и ов |
| ао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас т |
| е и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српск |
| овато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једн |
| и бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само |
| ом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, по |
| у напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овд |
| хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када |
| колико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По бр |
| p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задат |
| очиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <p |
| рига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и т |
| иви и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се |
| ту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали све |
| скопати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу сло |
| ма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађењ |
| х и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је |
| ји га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три с |
| би на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на дру |
| а како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батери |
| као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу зат |
| да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта зат |
| д је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разгова |
| ђањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> |
| {S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара че |
| ре летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узви |
| л кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд сме |
| везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим воз |
| е; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, |
| заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десети |
| узук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси |
| тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими |
| батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није |
| да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Ч |
| ва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би при |
| и смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна |
| једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Сти |
| а је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед б |
| Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда бл |
| , као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласк |
| рну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомило |
| је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му ј |
| међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватр |
| престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маг |
| ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа ш |
| , те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, |
| удућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p |
| бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекај |
| </p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси |
| емирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} |
| аничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На с |
| ија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је в |
| е владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{ |
| ли како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа паж |
| превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и |
| вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.< |
| болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Приз |
| имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела ком |
| з мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен бело |
| ад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по јед |
| јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до |
| е најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама ко |
| p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније |
| е и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се |
| на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окре |
| вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Ј |
| } Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекал |
| неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило |
| ако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта |
| тељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да доби |
| и се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ к |
| могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око в |
| амну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу |
| ом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не м |
| е збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> |
| p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <p |
| нспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужно |
| мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> |
| о реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и о |
| да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али |
| n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натучен |
| то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крстит |
| лаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те |
| пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аеропла |
| и и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палил |
| забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Он |
| и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласо |
| де оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре |
| угога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, т |
| дан мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и ј |
| томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значе |
| p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одго |
| ло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придиг |
| помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да тук |
| ницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и ком |
| ама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскид |
| ри, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни |
| а под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много |
| рла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој п |
| ене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави |
| {S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и |
| ном, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено |
| ела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријат |
| чи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже |
| аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпр |
| продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави |
| и искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за ј |
| тајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собо |
| ало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и |
| нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде ка |
| ра!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе ко |
| "122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоно |
| диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разу |
| павала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико н |
| ла, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ц |
| мо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је д |
| уди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио |
| А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ип |
| ија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око |
| > <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, |
| д стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајк |
| грли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и |
| р, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један |
| два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, дов |
| да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову |
| е у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српс |
| моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би |
| ла све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице |
| преман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледај |
| 01" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одгова |
| а Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у |
| ро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, мног |
| p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви |
| ни на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где |
| имо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет п |
| вај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих тр |
| ен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеш |
| ажити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанит |
| емо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре |
| ат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне све |
| дајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана |
| натим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно |
| је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због ч |
| а скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од |
| оја руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опо |
| е у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочар |
| лост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе на |
| о су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, за |
| еврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне |
| теринске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу |
| зи и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На је |
| доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се о |
| као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма ј |
| главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, |
| ји сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је с |
| о много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се |
| епала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француск |
| је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у |
| рутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљев |
| атру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> |
| зговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили ка |
| а и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде п |
| S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.< |
| сеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба ма |
| римље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> |
| и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем. |
| е крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране пр |
| љевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да п |
| склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С т |
| вим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа у |
| змишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> |
| а је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се |
| ајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми |
| се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, ру |
| ати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она н |
| 483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала ал |
| са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако гру |
| Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога трен |
| же понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осва |
| ки корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у ниш |
| у већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекл |
| а, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гин |
| у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покри |
| нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних |
| он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала |
| да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачић |
| цу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак к |
| утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када н |
| га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као давље |
| отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Изв |
| е вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се у |
| ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се у |
| својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину к |
| ењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су об |
| од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми |
| да свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{ |
| душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, проб |
| и, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се прибл |
| у, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да |
| е су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или |
| це, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред н |
| ти ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним |
| суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за ма |
| се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши. |
| ас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели |
| ма, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа |
| ла да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, с |
| рета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави |
| Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звез |
| зали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за |
| нажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осе |
| оследњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и |
| ре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина кра |
| Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано ра |
| е то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних |
| ..</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције |
| S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале |
| али око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један п |
| те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља |
| а и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путни |
| на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо о |
| њавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, |
| м тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки с |
| пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво ја |
| у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко |
| ачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од с |
| се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немач |
| леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше поглед |
| не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама |
| јавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају |
| ојавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше |
| е и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му |
| екле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у г |
| е, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је та |
| ила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу ал |
| о исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој ст |
| <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да па |
| омљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна |
| овали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} |
| уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријана |
| е могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где |
| а се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који с |
| ле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S |
| смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама с |
| аје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има |
| епријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете |
| пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Доп |
| а ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336 |
| се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радио |
| е више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз ј |
| нице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Б |
| ме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као |
| радити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба ко |
| и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртн |
| а се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наоч |
| лишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ниш |
| е сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су зва |
| ва и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио |
| воља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону ј |
| испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лак |
| уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— |
| аставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње мо |
| чела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана ње |
| а постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу цр |
| у био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео |
| слонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под |
| кли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно с |
| ала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам |
| и да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња |
| образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешт |
| Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака |
| а поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њи |
| су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве |
| , који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих с |
| нда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редо |
| } Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, з |
| ћ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, у |
| м мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још сна |
| рдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, по |
| као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука |
| ојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да |
| дало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бега |
| а је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зач |
| апитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, зван |
| пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају |
| ко брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самог |
| и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика |
| светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на |
| а мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас ов |
| е ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, |
| дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ в |
| ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ з |
| аше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опази |
| ка, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и п |
| опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископа |
| дигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове п |
| је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну ни |
| онем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, |
| е воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је до |
| </p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа |
| жи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, друг |
| ли на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шуш |
| пе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S |
| огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих |
| и прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања. |
| чео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслон |
| После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>О |
| па у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари |
| да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске |
| ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвор |
| збуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена |
| бра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мреж |
| најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљ |
| доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се |
| из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година |
| је изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам ј |
| пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био н |
| х страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, прете |
| ма?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је |
| и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и да |
| а, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један з |
| ишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили си |
| изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око с |
| сери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на ње |
| чи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Д |
| ви госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошиц |
| и, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Би |
| почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађута |
| ки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем глед |
| читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају з |
| кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови прошируј |
| јпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог и |
| душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и ма |
| узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује |
| се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се пр |
| храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себ |
| те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак |
| ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном с |
| у до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме |
| овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозив |
| но чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> |
| дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просто |
| адају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим оп |
| ер, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутр |
| сније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и ниј |
| “ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</ |
| ине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне зве |
| о да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешки |
| м животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатк |
| на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни сло |
| p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложит |
| посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико вели |
| ли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало |
| ан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито |
| ку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну |
| b n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло |
| ар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ва |
| је позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" / |
| на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш |
| амењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуд |
| о ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не б |
| </p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <p |
| тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећ |
| апетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепози |
| дови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и п |
| и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Ј |
| а река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се. |
| кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд во |
| ишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</ |
| био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ва |
| го, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати |
| и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом органи |
| м се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Пут |
| ре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се |
| и? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, |
| ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам |
| тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последње |
| да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље |
| ме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку се |
| > <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар дана |
| а оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са о |
| из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу |
| се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклони |
| дичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ бил |
| > зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који н |
| .{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу |
| сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опе |
| аја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и дв |
| сова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} |
| за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајућ |
| ез наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, с |
| пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута н |
| опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу |
| <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије |
| ше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути |
| м душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</ |
| е пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у |
| сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да пр |
| p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио же |
| /p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу |
| борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене с |
| сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масив |
| лом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да з |
| ећ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у неприј |
| суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врат |
| а ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем вели |
| Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, |
| бу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана |
| .</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да б |
| године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом |
| 78 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Ко |
| јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћ |
| Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а нек |
| учило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме |
| S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да м |
| готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у К |
| остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, в |
| ан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати ко |
| улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води пре |
| Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и |
| авио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла |
| нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до лого |
| то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који ј |
| ости, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају |
| је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „и |
| коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад |
| оме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ва |
| пски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ћ |
| скудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе т |
| ицу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна муници |
| .{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па |
| лонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, б |
| ако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето бр |
| верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисур |
| стави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војво |
| ије, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Ма |
| још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Кра |
| собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло |
| већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два |
| ам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</ |
| еле у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф к |
| очка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих ј |
| очка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је ски |
| о у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, је |
| ени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока не |
| улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпеди |
| улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска |
| нима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али |
| да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависм |
| есне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве н |
| ене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду |
| а!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и |
| може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А гд |
| лнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не ист |
| су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једн |
| скористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријате |
| </p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посмат |
| сац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало. |
| амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заје |
| дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло |
| вде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана |
| њи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кол |
| у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вр |
| ву да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге из |
| ита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" |
| шће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да |
| И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче |
| а тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама ко |
| ин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад зани |
| <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише ок |
| бично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се ради |
| мо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли з |
| > <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе |
| <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас н |
| /p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците о |
| ући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошиц |
| ину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложи |
| ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, |
| а?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— |
| на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца |
| ан догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пуч |
| ји је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи |
| све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците са |
| оваре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици |
| баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p |
| м.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необуч |
| па могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се |
| , после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну в |
| ду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији |
| и, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више срет |
| кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбин |
| преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништ |
| улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на др |
| пасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под п |
| s droits réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ |
| а, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу |
| од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био |
| n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још ј |
| оманда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не |
| а тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, |
| дрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име цел |
| ште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и в |
| е би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у б |
| онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, |
| еђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, |
| има не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S |
| начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и |
| о би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са |
| рећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утвр |
| ције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} |
| је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика по |
| , нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстар |
| > <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији |
| и деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога |
| pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S |
| одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву и |
| оза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка |
| аш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или поч |
| .</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Ника |
| официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега |
| ву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, |
| новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало |
| бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе не |
| путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и с |
| небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство д |
| {S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће ви |
| е бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, трг |
| не своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који |
| да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да з |
| изрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глад |
| n xml:lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојим |
| е им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва наб |
| но и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" |
| оже једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, кој |
| днога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва |
| ико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — на |
| у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитниј |
| игде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без санду |
| ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, |
| па најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, о |
| тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече |
| пчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво |
| есемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који вод |
| на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Н |
| то ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а на |
| сећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака к |
| {S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу з |
| чувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p> |
| неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала |
| ? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песими |
| говарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Из |
| да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — з |
| што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фур |
| } И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, к |
| ања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и |
| говори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се |
| е.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанств |
| мо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} С |
| омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде |
| за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели |
| а је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом |
| ? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} |
| затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих гр |
| крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час |
| трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао п |
| ај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о |
| остоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем |
| скочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге ст |
| грађанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вес |
| у гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био пог |
| нога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној сит |
| бзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље гра |
| говом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Б |
| овече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из |
| били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са |
| е.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, из |
| вара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми брани |
| ар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повл |
| да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила |
| чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу |
| ка база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</ |
| на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене с |
| е објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбин |
| у у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца ври |
| ежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете неприја |
| ш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у до |
| поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници |
| рданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести |
| ну на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријат |
| пође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступа |
| ћ стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} |
| ске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на се |
| , уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако чес |
| </p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и |
| ицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских |
| ирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; |
| дантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име р |
| канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сан |
| нцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити кра |
| лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се |
| ровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А |
| ини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на |
| ија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тад |
| а се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су ум |
| под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, изми |
| ем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Јед |
| дседник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем мате |
| лежећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када |
| сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка север |
| ују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих ре |
| ла багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко |
| е ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воло |
| сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наг |
| а лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, |
| нском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори |
| Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би |
| нули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} |
| две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њим |
| ; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према |
| штити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога |
| друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочис |
| питују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на ши |
| ежила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, северо |
| скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звона |
| уршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.< |
| је хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га |
| е да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почас |
| суо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео с |
| е која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природи |
| а, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се |
| ила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб |
| ој кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва |
| епенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која |
| руге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре |
| једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из |
| /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут |
| але деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плу |
| уке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, т |
| и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост уса |
| сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, |
| вих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје де |
| остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме зве |
| — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више |
| једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће. |
| p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхе |
| ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, би |
| кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" |
| даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу в |
| од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{ |
| из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри |
| м <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских офици |
| ородицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу м |
| о један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини ви |
| кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на |
| им помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе поко |
| ол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становн |
| после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становн |
| х бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је д |
| сали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишт |
| сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, |
| ; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице |
| ма наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аут |
| исмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас ј |
| тење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и посл |
| ада сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да |
| атрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне |
| га Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваз |
| е, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с кисели |
| нама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане н |
| ку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се нај |
| се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чу |
| затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утовар |
| какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало |
| , до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевн |
| S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{ |
| ез хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и |
| ена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе |
| ешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избаче |
| окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад |
| инском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири |
| е негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови |
| и хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, зв |
| зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на пра |
| имо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке д |
| } Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи |
| његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, |
| : једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша |
| е буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да зах |
| вао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; ви |
| о маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нар |
| нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, |
| лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна |
| перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блат |
| а Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разноб |
| зовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одсту |
| се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више |
| опирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожа |
| те главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, с |
| оји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капета |
| и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купу |
| је и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли |
| ћене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, |
| нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај |
| носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, ос |
| а под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у |
| де, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, свак |
| а журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, |
| ва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој к |
| ају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а |
| д а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљу |
| ла, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на М |
| квих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитн |
| к замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју пром |
| н, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочит |
| сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога |
| иђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми пр |
| судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама з |
| ојник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује. |
| дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде |
| е а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне тал |
| ете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="5 |
| и остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју ду |
| аје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим |
| морина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и рас |
| е ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову бу |
| ве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад у |
| о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши. |
| <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да |
| чји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочеки |
| сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S |
| море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне в |
| је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са |
| му, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо на |
| ницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, ко |
| оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи с |
| <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине |
| м са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређа |
| ан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред з |
| е — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо |
| милу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час |
| сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мут |
| икивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали |
| и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и из |
| носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, пева |
| ова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине |
| чином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне преде |
| ?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногам |
| Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све |
| ам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим те |
| у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је |
| их.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она дон |
| из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на св |
| д?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ |
| Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласк |
| ика краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по |
| <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А |
| поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у им |
| одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— |
| нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на м |
| ом картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели п |
| с онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко |
| да ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му |
| а 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом |
| ред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако |
| гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израс |
| друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушен |
| то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} |
| прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јар |
| та које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га с |
| ата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо |
| је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су ов |
| ће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго |
| “...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праш |
| ојници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са дру |
| n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо |
| несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, |
| ак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топ |
| а је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на п |
| аната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз |
| ри продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га ос |
| е и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њив |
| и пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} |
| одови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се |
| ас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до |
| ма ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на |
| , као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и |
| је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} В |
| о испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим д |
| еђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана му |
| редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} |
| није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да |
| њство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све н |
| ница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било |
| да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не б |
| овембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гла |
| ква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што |
| ње неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао са |
| Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није крив |
| аје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на поло |
| н је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово пре |
| то је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се ос |
| ке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спа |
| , залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Ср |
| ом смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калд |
| ad> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди |
| а се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад н |
| Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена |
| п.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је г |
| ављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови |
| } Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито иск |
| рвога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно |
| ити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром из |
| ад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> |
| канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су н |
| > <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред п |
| е.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испуст |
| ажио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве |
| <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном |
| а уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Д |
| и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној |
| , пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, с |
| ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо са |
| ти шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од пр |
| тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако у |
| то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на кам |
| е узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар о |
| тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице п |
| и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не мог |
| лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, испис |
| зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; |
| а је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.< |
| сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина он |
| ојима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су деч |
| рескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће пр |
| а од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очин |
| о подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписан |
| ш <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, |
| ути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити |
| але су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим |
| азним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да ба |
| ју.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, |
| S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је би |
| мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање крен |
| е путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И са |
| по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године |
| реће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би |
| и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску |
| н преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко |
| а је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ на |
| своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да |
| о новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива |
| на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан санду |
| менусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— По |
| оју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.< |
| p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде н |
| ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према |
| анац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за |
| ведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у |
| ош милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвав |
| Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, |
| оманде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који |
| ушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири |
| ици долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера |
| један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, о |
| има и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни |
| офија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо |
| ера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва |
| снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</ |
| нин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта п |
| регорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубок |
| вештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и |
| ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на |
| у се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови ве |
| вели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измен |
| храбри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно |
| анела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у |
| ни: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојиш |
| и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом |
| и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских ј |
| Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титани |
| здо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам |
| рзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо |
| и сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи н |
| јима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар |
| државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велик |
| по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{ |
| једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у истори |
| озу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао раз |
| њ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и |
| заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ћ |
| је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац в |
| смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је страна |
| “.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ |
| анас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па |
| ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за мој |
| н.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека кој |
| у се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други |
| паљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек |
| .{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призре |
| да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико |
| и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на |
| српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће |
| е зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно теж |
| гнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лаг |
| су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се |
| а не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па. |
| ља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Ј |
| остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога с |
| ога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а д |
| настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</ |
| ености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хи |
| Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p |
| ги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и б |
| у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас ра |
| Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубок |
| из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала |
| {S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од |
| опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављају |
| а последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписива |
| Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на к |
| огледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћ |
| p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, |
| в, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу |
| лања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још |
| >Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови |
| ра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покриј |
| На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија |
| ; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два |
| есец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гоми |
| здо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; |
| " /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и п |
| су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, |
| првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и прости |
| ебао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} |
| ре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали |
| ледњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија клана |
| м зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне! |
| е обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на не |
| че.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чарк |
| ељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим б |
| пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у свак |
| миле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <p |
| њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком |
| извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављиват |
| 1" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа к |
| оз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n= |
| одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми врат |
| <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вес |
| са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда оти |
| оји је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији води |
| обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлил |
| м, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће |
| , да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> |
| <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, са |
| е а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузима |
| којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ |
| и су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају из |
| ао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо с |
| деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили |
| а прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, кој |
| д сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да |
| а, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе к |
| на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са |
| кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три |
| војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је наву |
| уковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И |
| це, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У д |
| ига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал да |
| бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте |
| амо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се де |
| ам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{ |
| на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У |
| нати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становни |
| отима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана |
| уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није п |
| ица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда |
| мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело |
| алим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешк |
| стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би л |
| кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима кој |
| ника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу из |
| сам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што са |
| астанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, и |
| јзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фро |
| грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пе |
| официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав с |
| верењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— |
| ги један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели д |
| други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се |
| у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање на |
| д удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се зат |
| ршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла |
| о разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скоп |
| снову наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређе |
| тупи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена |
| за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима |
| еду лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пал |
| ризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет б |
| лади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напуст |
| и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шт |
| ом, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ |
| у, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име |
| е већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="su |
| S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад |
| е на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Др |
| пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непр |
| глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у овак |
| а на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на исток |
| , већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, поч |
| на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себ |
| земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао |
| помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је |
| кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се груп |
| те наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе ме |
| /p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистр |
| у у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као попла |
| борној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је |
| н.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ ст |
| и где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се |
| како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Ср |
| ила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p> |
| та нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам д |
| јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? у |
| /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока |
| нудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> |
| раку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом |
| мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста иск |
| .</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизи |
| захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипло |
| p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико ј |
| d> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зг |
| Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српск |
| ијатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити? |
| равати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једн |
| руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, |
| ван и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе |
| на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових |
| јатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једн |
| даде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бит |
| ти од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легн |
| } Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црн |
| сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га те |
| на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи к |
| ам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сва |
| p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања из |
| м сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелн |
| p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора |
| прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царск |
| хове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да вид |
| рдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и |
| <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S |
| што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="61 |
| да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњив |
| <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из сел |
| железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176 |
| ви, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живот |
| n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ов |
| кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пас |
| но — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и |
| цем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме |
| е по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у |
| ежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесн |
| им <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, |
| о којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало |
| за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи |
| Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечује |
| своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима и |
| ложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове ку |
| на старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много |
| ност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлаче |
| седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} |
| са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље |
| глед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандук |
| ојску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са свој |
| обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је по |
| вим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико |
| исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се |
| жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једно |
| а видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу ко |
| и се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се |
| и? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој под |
| анковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас |
| прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени пр |
| е одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила |
| коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очек |
| ега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прв |
| есан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грче |
| <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патрија |
| ј звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — п |
| чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кр |
| овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није науч |
| S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type |
| ишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему о |
| нске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљ |
| .{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене |
| и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, |
| ем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже о |
| да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и уз |
| "257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, ка |
| тече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном М |
| ају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су дв |
| арској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није |
| аути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи н |
| мо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиж |
| напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Ку |
| пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињског |
| царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким |
| радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слази |
| еби.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештам |
| .{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него с |
| спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непр |
| у да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређ |
| ти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.< |
| онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају |
| кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички |
| .{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило |
| азили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете н |
| ри сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у |
| је надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> |
| и. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и с |
| са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Ср |
| из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у |
| двојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да |
| ремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором план |
| ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом |
| то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ је |
| /p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто |
| немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуе |
| кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је |
| е по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— |
| до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За |
| упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле ж |
| очепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у марше |
| га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на мес |
| аведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје |
| гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавиш |
| ремена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу |
| још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жен |
| тле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја неп |
| 720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патри |
| d> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили см |
| борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да |
| трајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из с |
| ла сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала |
| своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећ |
| ен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Ку |
| што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, |
| лећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто в |
| ше допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се |
| ге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да са |
| око у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да |
| вари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад |
| савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска |
| изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам |
| и крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска |
| је, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277 |
| ред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, в |
| дара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p> |
| и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, |
| <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, м |
| ени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не дожи |
| {S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и за |
| стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товар |
| мо има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови |
| Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — дода |
| извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... тр |
| ... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у к |
| апад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све п |
| дове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се |
| ца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш |
| а се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од ју |
| аучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да това |
| !</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна туж |
| навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао в |
| носили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и |
| ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, |
| један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта |
| аву да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са К |
| оји га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале не |
| Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао |
| ова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископа |
| тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крв |
| ора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага |
| е празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегн |
| широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то |
| се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја б |
| о својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{ |
| а запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балкан |
| и прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, |
| т и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата |
| одитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда ј |
| То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу |
| ао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у |
| ..{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и оту |
| у, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{ |
| /p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо уси |
| оњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих |
| у не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И |
| ad>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза к |
| испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> |
| аје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком попл |
| морни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана с |
| " /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким прес |
| ељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим изв |
| рискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих |
| дина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Мед |
| е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и |
| је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепа |
| саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јуж |
| ме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекл |
| слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно |
| нска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скад |
| тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оц |
| исао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на о |
| грејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" |
| ницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и пови |
| } Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио гла |
| фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру |
| а, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио д |
| вити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} |
| јући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам |
| ко је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> |
| т и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чи |
| ом војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за |
| е већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток к |
| себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина |
| ји су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, н |
| о и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на |
| ма извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим |
| дута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је ка |
| сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео |
| , да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су зб |
| своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од неми |
| ањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, ка |
| те, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке |
| отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока сокол |
| м заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се д |
| знели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а |
| и, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи |
| поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву |
| у — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним |
| у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више |
| , пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори |
| и да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и сту |
| да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам |
| ење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су |
| </p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви и |
| току; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, |
| енули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помо |
| најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли м |
| е борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се |
| и са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женски |
| бале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи |
| иво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још п |
| тајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из тр |
| а, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их дост |
| на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, ра |
| p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у пот |
| ртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — о |
| дан избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити |
| и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са с |
| а врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су |
| а зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака кој |
| пске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафе |
| .</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи зариве |
| ђаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо |
| нају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи јо |
| е наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јеже |
| ам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледа |
| овнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама ц |
| /p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S |
| аркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у |
| м и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је ј |
| гарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, |
| S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено л |
| м ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, ос |
| да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се |
| би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни саве |
| је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ћ |
| ји су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је |
| ју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу |
| моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу |
| очело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који |
| е озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац |
| а нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што о |
| да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећеп |
| који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или мо |
| робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама |
| е и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала |
| имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што ј |
| а груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не б |
| нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу д |
| га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се б |
| и нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуљ |
| чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> |
| рвозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем к |
| о под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим |
| а снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебел |
| és</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загре |
| н је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, |
| ед, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би |
| p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> |
| } Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим |
| почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јенд |
| аном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога |
| } Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико годи |
| миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> < |
| руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан ј |
| да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала с |
| рло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S |
| ица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од њ |
| егове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава ј |
| врђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата |
| жда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p |
| 2" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не б |
| донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} В |
| и су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача н |
| фона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатин |
| нај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој пор |
| при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже троша |
| оро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> |
| оводио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед н |
| нференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ сумор |
| у брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не ра |
| свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као |
| разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, пос |
| ом маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и |
| само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и шт |
| а су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је |
| ала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом |
| чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на плам |
| да у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутра |
| једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n= |
| > <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и мет |
| будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети п |
| данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешк |
| емо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, |
| обом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и п |
| и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен |
| лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне и |
| же 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула л |
| марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљи |
| , није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој поља |
| о у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са |
| и овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и на |
| им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила |
| {S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, |
| ве што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани! |
| .</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родите |
| <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Б |
| лавију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет. |
| релити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још |
| p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао |
| ост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти |
| ова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И |
| зме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских ко |
| Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и нова |
| у, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лаб |
| и на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену сл |
| гло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљ |
| авио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Б |
| а се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас. |
| х ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је |
| двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо |
| о да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава |
| у је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека |
| ега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет н |
| гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и пр |
| „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да |
| Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Зн |
| исла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веро |
| ећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава п |
| е два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим б |
| ом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величан |
| ште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињ |
| една врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном |
| ће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз |
| нскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им из |
| ци и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, |
| утра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и рас |
| и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цик |
| овином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен нек |
| почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју |
| предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке |
| м дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је б |
| /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле с |
| шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни |
| ближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S |
| , видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из |
| оја још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењер |
| ких кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна в |
| аву да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија па |
| што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> |
| нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} |
| , од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војс |
| једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријате |
| ало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на вед |
| рбије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пр |
| ажи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гроб |
| еклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Т |
| на је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, чет |
| и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се је |
| , јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле |
| избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и нем |
| преман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље |
| ад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико |
| pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је |
| љно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред |
| сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта м |
| као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром |
| дој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао |
| p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносн |
| атрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили |
| је професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла |
| ихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио |
| аку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у л |
| том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако |
| више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p> |
| анзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S |
| ћа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чу |
| питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић повод |
| 281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима |
| емљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом и |
| p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и посте |
| ави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила с |
| <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су |
| моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блат |
| е на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души |
| они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се су |
| ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капе |
| ртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљен |
| ао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као к |
| је, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се з |
| далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном. |
| <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту на |
| аница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и к |
| Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми с |
| је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву од |
| копље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор |
| е ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, п |
| и се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу т |
| чице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за живо |
| ај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека за |
| Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ра |
| долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} |
| је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одрж |
| аса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме |
| аш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму ср |
| Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним ма |
| поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворк |
| је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо т |
| и га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо |
| је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече |
| — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо н |
| пријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један |
| рено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака |
| ма бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребац |
| ело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да изб |
| .{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију |
| у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала д |
| војима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и |
| намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар н |
| бринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћу |
| ога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, е |
| нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта на |
| алеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало |
| у цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица |
| спреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискави |
| нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да |
| у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у на |
| о поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p |
| рашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена |
| игле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У ка |
| не и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита |
| опцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те ум |
| смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, |
| чка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или наб |
| , посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној |
| ним стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спас |
| естогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест де |
| испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, |
| спред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измица |
| крили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Го |
| целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догле |
| ћајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p |
| икове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретник |
| едња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничк |
| а, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ |
| /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала |
| b n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда |
| али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја |
| едан мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице не |
| евске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Сав |
| мо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску |
| децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} С |
| .{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и пос |
| .{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају кру |
| анда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опрем |
| е зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и с |
| {S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима |
| к, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних пос |
| рноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом пон |
| “ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да ј |
| у белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући |
| ћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопча |
| требу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта |
| мити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробље |
| езова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та |
| нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио |
| рком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размица |
| беђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, си |
| илу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан н |
| нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти к |
| жде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази н |
| изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим |
| ли.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без |
| у жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и те |
| да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То ј |
| помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцелар |
| тарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покри |
| одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епи |
| и лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како |
| Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, п |
| да ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, ка |
| слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред св |
| ом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и дево |
| ад нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, к |
| > <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> < |
| љи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и |
| ле ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику. |
| дач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то не |
| ме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче пона |
| , са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, |
| и су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за со |
| оја пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад |
| њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити. |
| тално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна к |
| е му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писар |
| трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала |
| а ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам д |
| ан сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна беог |
| или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем |
| Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренут |
| дима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива м |
| </p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, |
| брала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах |
| баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србиј |
| ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> преба |
| и.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња к |
| а док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мис |
| особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, ис |
| И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у пла |
| гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет |
| се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог |
| м, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизи |
| отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све н |
| Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, ст |
| дало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са за |
| на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз кој |
| де кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p |
| го остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није |
| иности, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом си |
| кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме прог |
| о дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се |
| смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупи |
| ној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио |
| ања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би на |
| аја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе ј |
| кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет |
| го један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским к |
| сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака. |
| го, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога |
| ћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три |
| да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере |
| е своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвра |
| авају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дво |
| алило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сме |
| д нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, |
| с стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и |
| е пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фро |
| е!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима. |
| о сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитуј |
| би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S |
| ним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је |
| спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап сво |
| ни облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне пл |
| нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познан |
| ђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима к |
| /head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мир |
| коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и |
| кања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после |
| Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Кр |
| н још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се |
| мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као д |
| ција морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради савет |
| о посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те у |
| распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате нар |
| се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскр |
| а задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао |
| вора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губ |
| } Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу |
| ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шапт |
| це.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до |
| енутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и |
| његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те м |
| м на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака с |
| у, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што |
| <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак |
| и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита једа |
| p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које |
| да, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чуј |
| шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде |
| још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се |
| Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет |
| обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} |
| дена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бег |
| ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске |
| чи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, о |
| и обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе свак |
| у.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који гру |
| </l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Ј |
| d> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови зад |
| рани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоно |
| ним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомоб |
| уденим зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијен |
| сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ва |
| онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило |
| а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пун |
| од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која се |
| </p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која уд |
| в и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и ку |
| асте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли |
| ио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и б |
| ш да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бле |
| војој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније п |
| тра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као |
| а.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Све |
| те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће. |
| а и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Веко |
| е се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратн |
| онанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвор |
| кну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да |
| е остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жи |
| ницу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђен |
| мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више вла |
| тигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ са |
| а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Би |
| у да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S |
| све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда |
| очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима ви |
| би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је пос |
| на војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, |
| Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешк |
| и шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни |
| ј телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљ |
| раву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је го |
| е стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S |
| Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане сл |
| рочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, |
| ва и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најго |
| ћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Ј |
| бор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и гот |
| питулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од |
| о <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је св |
| волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb |
| аје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по г |
| ри нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све |
| тао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујет |
| скиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на |
| свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; кад |
| ли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се |
| грљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас |
| ладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; срета |
| реплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изглед |
| растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу |
| у је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли шт |
| та хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране |
| </p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо р |
| ве оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми |
| ни начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затвор |
| би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, и |
| рдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам |
| та.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутр |
| а кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је д |
| потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и |
| <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} |
| уштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да ј |
| нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би п |
| умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубил |
| појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбин |
| У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као д |
| на, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у не |
| их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— |
| дишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љуб |
| је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако |
| заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било |
| друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</ |
| о газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p> |
| него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене |
| ћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обе |
| е, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тего |
| грљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који |
| <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао са |
| оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и б |
| сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ћ |
| кога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они |
| боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни |
| одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу плани |
| ла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероват |
| им истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, кој |
| о и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би пр |
| а летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S |
| су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си дана |
| ји цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца |
| асно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} П |
| е у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфе |
| установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ств |
| ле наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине мла |
| та предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вер |
| оје не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са веро |
| дстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној им |
| а Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је п |
| изала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић |
| ј почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим |
| дара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотина |
| је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицам |
| ите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" |
| упеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло п |
| је питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</ |
| о да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где |
| ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је |
| ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, |
| целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један |
| е војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S |
| то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то |
| ко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљи |
| ступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени |
| емо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда |
| ње реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар об |
| да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштит |
| разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим под |
| вајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се |
| исати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити |
| стао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p |
| Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси п |
| манданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер |
| рихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништ |
| мо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p |
| <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војс |
| ељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време ко |
| <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем |
| тегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, |
| ру за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ |
| кретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог |
| акле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљ |
| а је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична руме |
| ом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — |
| или смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што ј |
| озорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и с |
| во око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на |
| целарија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И ви |
| зи.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је |
| уни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови плани |
| оја све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећ |
| чина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са с |
| обе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у |
| и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати |
| ртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где ко |
| стала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су |
| од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугар |
| азговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, |
| тника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају |
| одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n |
| наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија пом |
| ине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скри |
| овијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три |
| е до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} |
| да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње н |
| ујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова ли |
| p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се |
| коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише |
| жаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да |
| еба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, с |
| и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столиц |
| коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с јед |
| ња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајк |
| ла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, с |
| на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док с |
| S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио д |
| ...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини ме |
| тавио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази т |
| кај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса к |
| децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна оја |
| в покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поз |
| .{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, к |
| нога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што |
| првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обично |
| друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под к |
| ерет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу |
| у, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким ж |
| на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисм |
| тварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност извод |
| у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> доглед |
| д се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предск |
| , али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="5 |
| се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме да |
| неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да о |
| ћ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сам |
| ника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов |
| али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола |
| саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које с |
| ости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по |
| м заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми см |
| ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти |
| још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме д |
| > <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, г |
| да нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за од |
| ана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари |
| судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је иш |
| канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на |
| којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде б |
| дошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> |
| зе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилн |
| ње несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих д |
| мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, т |
| би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобо |
| ља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих |
| пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог к |
| учено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ств |
| дину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпан |
| ину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно д |
| упила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, мож |
| поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире н |
| г за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, д |
| улацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је о |
| трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближ |
| длежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешан |
| слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати |
| одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очи |
| аса тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не |
| ка за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједничк |
| снаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, ни |
| ла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета |
| вац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остат |
| више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промен |
| нтина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноста |
| им путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такођ |
| — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи ота |
| турио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да пр |
| сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да с |
| казе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ на |
| се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске по |
| а, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним |
| крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добр |
| ет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј т |
| е смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету |
| не Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се гр |
| окрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по се |
| сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да |
| чка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са команд |
| талим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна ко |
| радове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар ста |
| } Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље |
| ече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је в |
| ерени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врх |
| дба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изн |
| ивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица |
| ијатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан у |
| ак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима с |
| ице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртв |
| љ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, по |
| туден загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у с |
| b n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет неп |
| рош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио |
| ављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљо |
| своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дуг |
| је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављ |
| ени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, по |
| е у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један пр |
| <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми |
| ари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити |
| а уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду |
| сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се |
| , као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> |
| вих необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јел |
| хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио н |
| рије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим |
| <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелази |
| оњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митрови |
| по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{ |
| ош бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо де |
| тно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно |
| згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћем |
| /p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати? |
| /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> < |
| у да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разгово |
| стружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разгова |
| овикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шана |
| мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш са |
| ме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога |
| и сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а о |
| вима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре с |
| е само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, ко |
| вела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу |
| црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће с |
| мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} |
| до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам тре |
| а вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до |
| шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога |
| почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом ко |
| жасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> |
| <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени та |
| о и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи деш |
| још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укоче |
| азговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} |
| аноме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растр |
| чавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се р |
| S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанс |
| у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завр |
| и је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који |
| анични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви |
| рица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна д |
| <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као |
| <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као |
| <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као |
| а је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажи |
| ћи се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад ј |
| опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколе |
| преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смр |
| дишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашил |
| сли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој ду |
| се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липља |
| о откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе неср |
| Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима |
| х а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна |
| се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила м |
| измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за в |
| 41" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онд |
| се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је |
| довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима |
| и је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова |
| днако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, м |
| и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћ |
| Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Миланов |
| крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> < |
| говићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваш |
| оје нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или |
| } Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напа |
| сећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули к |
| народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у ва |
| нске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Кра |
| децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{ |
| ан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди |
| шао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на кој |
| Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, |
| били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је |
| Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду |
| ких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи грани |
| будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело. |
| врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на |
| , разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан |
| ге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља |
| ји су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, поч |
| на срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; п |
| а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не |
| о.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветова |
| теља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски |
| де заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло нап |
| један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, |
| > <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неп |
| а и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их ниј |
| ... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш т |
| >Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни на |
| црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div type |
| Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено там |
| ћутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам ис |
| д сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> |
| а ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и |
| добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету. |
| где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коња |
| код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мис |
| а мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислис |
| била ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, гла |
| удне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, разве |
| храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, |
| и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите |
| ку државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? |
| p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Од |
| </p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу. |
| оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га при |
| Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отиш |
| рачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настав |
| и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици с |
| те — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Исп |
| спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматр |
| езнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише |
| ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у б |
| м га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред ј |
| одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — зауст |
| и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да |
| од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} М |
| исом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или |
| па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се |
| 67" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Ми |
| , који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашч |
| бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељо |
| кле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких пок |
| е већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се |
| ило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њи |
| љу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начет |
| <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај кој |
| оло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бој |
| 259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали |
| p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пр |
| све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене. |
| у своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је би |
| чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све |
| ад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да |
| е разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што |
| си на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у |
| ам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе |
| ару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразн |
| који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан |
| гу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом |
| има.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, |
| еш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом ко |
| а нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! |
| очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у к |
| тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се |
| оја напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Француз |
| ртове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се о |
| и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S |
| ду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво мес |
| а, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод |
| Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на |
| Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Во |
| , слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну |
| </p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и по |
| да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их |
| опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњи |
| адовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи ст |
| а Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багр |
| арана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то |
| а гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет |
| промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се |
| нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли |
| огледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест |
| креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у в |
| коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице |
| је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црн |
| Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редова |
| Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим |
| е низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо |
| лико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Та |
| Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мо |
| пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и |
| и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска |
| о, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладн |
| еду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, до |
| ри вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где к |
| ком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућан |
| родице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на груд |
| чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на |
| м местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми |
| југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући |
| којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора |
| децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући с |
| се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему |
| ах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ |
| и ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</ |
| ава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљ |
| ипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз |
| пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истиц |
| атеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама мо |
| ћа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и |
| собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, |
| ог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији |
| н бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну во |
| коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узиц |
| убоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном за |
| Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он г |
| звукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им |
| ло.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прек |
| а одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} С |
| ту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са п |
| ола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред с |
| прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се |
| тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али |
| омила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а |
| Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мог |
| Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, |
| које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — |
| ње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на |
| Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, каме |
| шла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на |
| када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећањ |
| е непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разгов |
| Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би вла |
| ико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха |
| S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест |
| ли те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и |
| висмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали |
| ај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко |
| га, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утех |
| а Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим кра |
| ко су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду све |
| пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су в |
| Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забр |
| <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан |
| , узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на |
| изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће |
| ије и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те |
| ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелаз |
| ужене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе |
| еласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио камено |
| ар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски |
| Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које с |
| и кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врат |
| Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах |
| пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојил |
| е трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се |
| овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p> |
| олегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово ко |
| ју не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није |
| аца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале |
| вским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се нала |
| м жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" |
| аљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, |
| са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо о |
| једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према |
| едном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је |
| .{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спа |
| и један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из |
| ећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, |
| м а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би |
| ћа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је ка |
| х, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет с |
| овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срам |
| га Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала |
| ла Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ |
| те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не у |
| сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоћ |
| вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку к |
| .</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у д |
| ијатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинић |
| ешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, он |
| и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечиц |
| догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S |
| јвише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди |
| ати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — |
| м византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, ка |
| ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се јед |
| ти, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли н |
| охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — |
| ћ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направи |
| елом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и зн |
| е и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са ф |
| е пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа кој |
| пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле |
| анда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и |
| ела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи преплану |
| , од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици |
| ут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронт |
| зма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лор |
| Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и ј |
| ања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача да |
| ена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробуд |
| p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете |
| Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или б |
| еба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликам |
| руги.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p> |
| е, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краљ |
| лава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није |
| ани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава в |
| е.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као |
| е оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то |
| ко опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се н |
| аговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека |
| мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који ј |
| ујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p |
| литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима пети |
| погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко |
| звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, |
| власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е |
| х.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветље |
| дник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које с |
| да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши |
| на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Ни |
| рхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а н |
| ога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту |
| ши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневри |
| амбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно стра |
| .</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, |
| о Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна |
| границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене саве |
| а и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се на |
| >Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља |
| итоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки |
| лази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пе |
| тави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га пов |
| ишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи ме |
| буђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и к |
| свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродит |
| да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Леп |
| е далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 19 |
| е мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине реч |
| мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајни |
| нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако пес |
| шла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збира |
| едесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице једа |
| {S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене глав |
| немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто х |
| тајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбиј |
| ролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас з |
| ља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као к |
| качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао |
| и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагон |
| је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мал |
| /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— |
| азигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна |
| кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему ста |
| и не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, |
| нутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново С |
| е главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала и |
| лан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам |
| је могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице н |
| ивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од |
| а белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато |
| ега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" |
| се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Ј |
| ршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се ј |
| огледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} С |
| онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми д |
| ом задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о кој |
| отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, п |
| а на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; |
| ину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке ст |
| ма да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живим |
| слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што |
| дом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, |
| душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини иза |
| та стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Др |
| друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се |
| и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, ка |
| једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви |
| и улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских се |
| обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили |
| силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и у |
| оју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим нед |
| ре књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и |
| стар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастроф |
| м гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, |
| ле.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцрт |
| је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана |
| коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живе |
| ну.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци |
| ењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњ |
| е је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Вид |
| } Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобр |
| > <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом |
| и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} |
| ишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједн |
| лове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наред |
| остојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам |
| он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељев |
| или на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ |
| авили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, с |
| у да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су |
| од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било ре |
| да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код |
| ине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити св |
| у, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска |
| управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће |
| , који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у |
| о на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонас |
| их пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ај |
| њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је |
| нтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода |
| рево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један н |
| се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, |
| </p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на |
| ње али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још гру |
| а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба б |
| и?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понуди |
| ви, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанци |
| и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који |
| према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећ |
| м добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војн |
| ико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесник |
| ово вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што |
| ме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила |
| е фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је |
| ине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награ |
| бодан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку |
| села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и |
| Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наимено |
| да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мал |
| зија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и |
| може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, В |
| се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, |
| олонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим прав |
| не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле ниса |
| .{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак |
| ћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, |
| врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега ни |
| их таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само г |
| вор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и оку |
| т сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап |
| мили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „О |
| коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чи |
| звишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господње |
| крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме |
| чешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и д |
| развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада би |
| нтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички |
| увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлу |
| ете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад |
| ла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вр |
| табног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може оп |
| ду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде год |
| учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну мој |
| ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад |
| — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би поврат |
| о нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је |
| авила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља |
| ти оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Д |
| ци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без о |
| во, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрха |
| и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник бори |
| ладићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чини |
| од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} |
| тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуа |
| љеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вр |
| а извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина. |
| кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се врати |
| и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.< |
| Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те о |
| товарио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p |
| дна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шоп |
| у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану |
| p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва т |
| е: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва т |
| и ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мр |
| застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, дв |
| забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му п |
| о још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непом |
| Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду |
| > <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, госп |
| чна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомили |
| овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом |
| p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— З |
| у могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које с |
| не борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад. |
| за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{ |
| аком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозеб |
| но, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после с |
| тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче |
| и и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас |
| ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неј |
| и је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капи |
| ого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Пр |
| b n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ |
| на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо прежи |
| покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробу |
| радским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда |
| радским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпед |
| реминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној |
| реминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној |
| уо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</ |
| дама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фиј |
| оњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опе |
| ле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепен |
| и, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте |
| са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да скло |
| , његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту |
| е говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и |
| нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</ |
| да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није б |
| Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватр |
| о што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као |
| р се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Шт |
| од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују |
| н: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> |
| о том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> < |
| у, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима |
| 12" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици кој |
| о блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било кро |
| код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то она |
| толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ |
| да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста м |
| ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, рас |
| ш много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да при |
| хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и |
| ичим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, но |
| још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb |
| зије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будућ |
| ; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију |
| светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— |
| јати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се т |
| има позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито зде |
| тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, см |
| Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потр |
| вако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се |
| га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу |
| онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подл |
| ше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите х |
| а добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља |
| ју благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да вид |
| мрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше |
| астава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком |
| а заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка |
| је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и п |
| е имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим |
| рне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с |
| ену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, |
| суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз ва |
| х је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра са |
| > <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се о |
| оји су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и |
| одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они ко |
| питивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни |
| неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не пита |
| седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојк |
| од се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О прво |
| дри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку |
| ра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три ст |
| ам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље |
| шљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу |
| и... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да |
| теријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања пис |
| о — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и |
| ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <p |
| ио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежав |
| сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит изр |
| зоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада испи |
| д којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе са |
| имскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је |
| пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама ис |
| лавом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, подна |
| што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са |
| о бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала |
| с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а |
| иња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва |
| у стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малак |
| крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врући |
| ућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбин |
| „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али |
| нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо |
| це, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, ј |
| чи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на к |
| >— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рек |
| одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита |
| одаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И |
| злеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство |
| диш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина |
| оманду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Ком |
| слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта |
| је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је |
| уги</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помог |
| то да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p |
| е ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде |
| и али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их |
| мили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде |
| љујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јач |
| <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те |
| а, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз гл |
| један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи |
| примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде х |
| тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу с |
| едставе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без |
| анкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, |
| ’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш че |
| <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Д |
| јима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позо |
| камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која |
| земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљуј |
| е постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очај |
| и ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све как |
| увао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је |
| амћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{ |
| и ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео |
| је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шт |
| срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, |
| вљена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до |
| га јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак |
| е.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што |
| еце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички во |
| вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест |
| оси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а ода |
| пљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и |
| врти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелни |
| ом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био |
| апне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило |
| узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капиј |
| 432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутр |
| тнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>П |
| живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се |
| ране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успе |
| аше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборис |
| ужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохва |
| а сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кр |
| а брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају |
| ка вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају |
| или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p> |
| апредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изја |
| одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе |
| есор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија |
| е па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митро |
| сле заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрес |
| а се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно |
| м, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} |
| наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и |
| >— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим уз |
| Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељ |
| ам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} |
| м надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо |
| иштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сру |
| м: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти нег |
| . — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо бор |
| времена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратол |
| паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавин |
| Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре крета |
| батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим |
| пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</ |
| а непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама |
| срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они |
| е невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски |
| Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до |
| еоградских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном сп |
| једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене рук |
| да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тан |
| точног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати |
| сте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на |
| анцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку с |
| али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отвор |
| !</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, п |
| на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Преш |
| к те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушк |
| тина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина пр |
| аза-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера |
| палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у г |
| скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју |
| о, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану п |
| ку и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данем |
| ме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој ду |
| у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.< |
| гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћ |
| љани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбин |
| ју везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их |
| ји су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Појед |
| је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће н |
| ак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја |
| броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву |
| надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју |
| ала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској имп |
| ренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављ |
| а, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он |
| оких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то |
| баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни |
| нуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} П |
| тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} |
| ла да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Как |
| су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даљ |
| ећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да |
| зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад повор |
| Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор б |
| и се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх |
| горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала |
| а она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по г |
| боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војс |
| е лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци |
| с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— О |
| ум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; |
| >— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одв |
| .. није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погле |
| м са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарск |
| вате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу |
| и часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, про |
| утне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба |
| из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине |
| пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју од |
| ном.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове |
| да напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n |
| им седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> |
| преме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> |
| ик командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе |
| говори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, и |
| .{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Пр |
| родицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту пр |
| p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер |
| на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је мла |
| ица Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још пр |
| ст што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском. |
| и.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата |
| ишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, доб |
| ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео |
| ске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни к |
| а томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадр |
| а којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и дух |
| слало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</ |
| ндом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Из |
| арској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабрани |
| p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили ок |
| јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвавље |
| ора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне |
| велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, ист |
| а Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да |
| на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигд |
| ежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем д |
| и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели п |
| азак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb |
| који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама за |
| адирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су |
| у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, |
| у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мај |
| а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала |
| трејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и |
| , четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ма |
| борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, пог |
| ли са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p |
| ноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се |
| <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали |
| д које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; |
| увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Бил |
| главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и п |
| <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и уп |
| ти у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином с |
| ели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загле |
| совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом ј |
| у.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној но |
| ама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак ниј |
| далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоћ |
| дите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слу |
| а Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гл |
| о.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ови |
| е.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се саби |
| чак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало ј |
| огачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Б |
| иже прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се о |
| је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Пр |
| вљала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домов |
| ородицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, п |
| ао ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику |
| јим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се |
| а, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагл |
| ји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад |
| аћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изаз |
| ке фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не из |
| } То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они не |
| главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се |
| и су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учите |
| је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а к |
| коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је |
| на солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Ца |
| клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које зати |
| адима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који |
| ли, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са п |
| амо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се |
| поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То |
| рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло |
| ио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играл |
| та ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо ду |
| се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила |
| е већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку |
| нај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој |
| рати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албаниј |
| балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Н |
| ang="la">ultima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang |
| ачи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју |
| ју, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, |
| бама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати |
| ане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако |
| морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцим |
| ни тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори пла |
| е најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p |
| ="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под уд |
| ?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе за |
| дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после пр |
| што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа |
| арској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и |
| ућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</ |
| жавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, шт |
| велико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз ј |
| /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држал |
| у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих ја |
| — Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> |
| {S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— |
| их речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода |
| се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке труп |
| зна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кути |
| а арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, |
| је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком |
| а су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кол |
| а таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко д |
| касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и |
| S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у |
| вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама |
| овуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама |
| с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће |
| у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају ко |
| ца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски |
| их жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат |
| испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и над |
| ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или с |
| и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p |
| цији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражим |
| то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви |
| — Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пља |
| и дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близин |
| , јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник |
| а кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у ко |
| S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, ис |
| ици грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становн |
| и је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скри |
| ог те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али пок |
| ије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвог |
| а раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као |
| а сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновил |
| нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о с |
| ви осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним д |
| глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза в |
| корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила |
| екао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, ви |
| м руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно |
| е детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Уч |
| у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да |
| мове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n= |
| градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половин |
| се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрп |
| едно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров |
| ледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, пре |
| нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула |
| јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није н |
| гло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— |
| гло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје |
| да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарск |
| че нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој |
| коваће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће |
| као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама ка |
| га народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гле |
| рви спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим санду |
| оје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и преда |
| јући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину ве |
| орапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано |
| милом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница |
| вља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред |
| тну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, |
| ма, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмеј |
| х који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="5 |
| ним дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неу |
| ероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено |
| е њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дан |
| > <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкч |
| ак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио гл |
| едан познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где б |
| као у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а |
| лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог доб |
| на и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар |
| p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један жива |
| ник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:< |
| се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, к |
| изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би бил |
| изрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђ |
| и одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је |
| је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се оча |
| је могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, из |
| у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми рук |
| коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио |
| о другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пеша |
| и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од |
| м детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет |
| приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се бо |
| рупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном |
| отребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне |
| рбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подиза |
| и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао |
| поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим ка |
| није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над ка |
| ких задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди некол |
| већим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milest |
| мбра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одма |
| сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p |
| видно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да |
| ање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n |
| >— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а на |
| оја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зор |
| мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> < |
| ема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремс |
| једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој |
| >— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми |
| а народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Ме |
| аопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> |
| лемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите |
| о име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост |
| војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не ви |
| борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изглед |
| али, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да б |
| ласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, |
| месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима |
| нем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши |
| реће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега |
| нац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван го |
| држа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, |
| е мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Ч |
| је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било |
| ма и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отер |
| ма Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која пр |
| сећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа ме |
| ика и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити |
| gn> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су |
| х натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће |
| у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.< |
| а буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан кр |
| то.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује |
| веде је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле к |
| ила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, поче |
| који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p> |
| ласт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које ј |
| коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се позн |
| ахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени |
| рих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио ка |
| сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре |
| аиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити чи |
| ја је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> подн |
| клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S |
| вако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај |
| ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам с |
| та један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко |
| речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и |
| је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену |
| х очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у |
| ивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{ |
| ога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу |
| може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо |
| последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухо |
| ом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме пес |
| </p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А ш |
| ију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда б |
| же слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покре |
| чкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве за |
| ма.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима |
| же могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} О |
| је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене ва |
| ве вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола |
| га и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспал |
| одите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га |
| реме Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при врше |
| тавио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе |
| све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да |
| више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казуј |
| и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме с |
| S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још н |
| се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбин |
| птички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску |
| ан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника |
| мназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? |
| орених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а раз |
| на и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока пр |
| бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље сво |
| то да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и п |
| ти ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навук |
| /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла с |
| је могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић |
| ц</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дат |
| волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле г |
| стави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани кома |
| Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и прото |
| шадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по час |
| да за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се |
| капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен |
| собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја м |
| могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан гла |
| ренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске |
| мо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близин |
| о посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их |
| нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим |
| усте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запа |
| одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвод |
| ксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клон |
| тили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи |
| ута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним се |
| , за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{ |
| рађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или |
| те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима сво |
| ким инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слет |
| /p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о н |
| ирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да |
| тора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ зна |
| светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера |
| у вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то |
| ахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} П |
| којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</ |
| је сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред циви |
| авају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и п |
| да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудн |
| , које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, |
| азија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се о |
| оде“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с |
| м наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{ |
| х кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које су |
| казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> |
| исала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је |
| ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нис |
| ни да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од |
| које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву |
| кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски |
| није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо не |
| а смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у в |
| цићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овак |
| ни, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, са |
| је матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвори |
| не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ по |
| ми Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да с |
| оме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водим |
| на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од п |
| зазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе св |
| аба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Поб |
| да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико |
| астаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у |
| лаву да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти тво |
| воје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориш |
| ца — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> кој |
| гао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си |
| реко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прич |
| змеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора |
| > која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад уз |
| зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећин |
| казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима њ |
| pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим друг |
| ети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје |
| а и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватал |
| ли ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то шт |
| је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се |
| љави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида |
| суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} |
| ља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, прем |
| што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересу |
| > <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала ј |
| и су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоре |
| није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим.. |
| се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наил |
| и мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије м |
| игла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се |
| кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, |
| } Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „ |
| тних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породи |
| реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних |
| една очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола |
| причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са с |
| /p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на д |
| што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и бли |
| о, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој једин |
| </p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле м |
| црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој |
| ле су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безб |
| склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах в |
| ово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећ |
| сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи |
| укаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачуна |
| . — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Иб |
| На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике |
| ак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљиви |
| зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и не |
| ћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама мес |
| ивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики н |
| деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша |
| горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим |
| ена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и |
| о далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветн |
| петан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p |
| ђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант п |
| /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо па |
| ћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, |
| е и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, ум |
| Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гин |
| стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу нада |
| а па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем |
| зумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ва |
| ферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа те |
| беђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. |
| јпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења |
| але, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве м |
| хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније |
| ко и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бе |
| ико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су јо |
| рчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоко |
| што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са таван |
| </p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а |
| знанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где |
| е што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и нан |
| која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих докт |
| долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бу |
| распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све већ |
| ше расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су са |
| црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандил |
| се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцелар |
| ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова |
| ћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кр |
| ign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p |
| један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док н |
| из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из |
| аварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда |
| енађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И с |
| да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка дв |
| дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисл |
| док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под |
| писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а за |
| има, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ћ |
| миста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни |
| ун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што |
| тељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама д |
| , јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ с |
| да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса |
| нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало |
| како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких стра |
| утњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбрија |
| емена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> < |
| , не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места |
| ако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пр |
| ком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кр |
| оћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих др |
| нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не з |
| >— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је б |
| о прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх г |
| {S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним г |
| нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане! |
| змишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.< |
| , који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— |
| нуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за ш |
| ћеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„ |
| </p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и ц |
| ану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновник |
| песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви м |
| ру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена јед |
| згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане |
| ичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено |
| данта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде |
| 659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче |
| > <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и д |
| Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> < |
| да.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p> |
| влажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, д |
| е, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита кап |
| одржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни др |
| /p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакл |
| на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} |
| е да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми |
| а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</ |
| снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} |
| пије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто |
| мате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она |
| услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам |
| p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо |
| 524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и умор |
| енади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — |
| пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближ |
| на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели |
| Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја п |
| о где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у |
| их посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и |
| и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне |
| м нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није |
| познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Изми |
| ваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански ро |
| /p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељ |
| о обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам |
| менили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да буд |
| ца, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да |
| знајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или по |
| } Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на п |
| , који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари че |
| зетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију |
| пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом < |
| о рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му ј |
| је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло мно |
| к у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога рома |
| има који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у пре |
| вљамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире дале |
| ну уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се |
| атрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је |
| вео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђа |
| тала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почел |
| и су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на кој |
| знад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту дра |
| раж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} |
| јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој с |
| ише не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ м |
| а тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком |
| пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p> |
| Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу. |
| анде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге |
| може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки |
| о значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли.. |
| а из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону наче |
| Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаро |
| по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјаје |
| > <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један |
| Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла |
| који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склони |
| пијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још го |
| ао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— |
| још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена ц |
| а из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже |
| ренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма |
| једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта |
| , да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, |
| p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о |
| з Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас |
| ници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ев |
| трос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољан |
| нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али |
| Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" |
| гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожа |
| и се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обал |
| здате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb |
| ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу |
| де ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p> |
| ашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то н |
| еда — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И пока |
| p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зн |
| Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Ост |
| анас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија |
| аштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једн |
| кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену |
| до и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује једа |
| д очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго с |
| /head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна |
| у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако |
| е у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се с |
| е у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се с |
| е да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се п |
| воме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги од |
| љени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који |
| дник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од |
| о се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, п |
| им се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је знач |
| журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари б |
| рховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати |
| им леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и |
| p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђењ |
| а последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења прими |
| " /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља |
| студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренски |
| ања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се ј |
| ија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команд |
| је смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска ва |
| Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S |
| и смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо им |
| ла је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима |
| тку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу |
| не Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час биће |
| ајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута нар |
| осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у план |
| и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, госп |
| ће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка |
| мњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Пр |
| и на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су с |
| <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које с |
| манда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, |
| а и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{ |
| и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке в |
| зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гој |
| ски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске |
| еном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебд |
| тро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачн |
| оћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим по |
| допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписан |
| е облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримљ |
| "subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке. |
| ечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} |
| невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи |
| > <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, |
| ана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стр |
| оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку сто |
| <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S |
| е зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида |
| > <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање |
| ва кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} |
| мобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је |
| де бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, у |
| и неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија |
| ни у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очи |
| ена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се к |
| кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се |
| атутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, |
| да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Па |
| рбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. н |
| емо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, м |
| ика, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала какв |
| уздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ен |
| ли појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из ко |
| астављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло |
| језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Ел |
| објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор |
| вари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, бра |
| о да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога |
| очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, |
| неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оно |
| > згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, обо |
| сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслу |
| ошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb |
| родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела |
| S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ |
| дих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— К |
| то се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} И |
| сподин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више |
| же гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци. |
| ама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> < |
| Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елемен |
| јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај по |
| ин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено |
| /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђен |
| је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ |
| н блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једн |
| ?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степ |
| С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи |
| и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагоре |
| мо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојал |
| чких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео рас |
| и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је |
| је свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они с |
| ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само прено |
| официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само прено |
| ицира који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само |
| утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну г |
| а и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је јо |
| у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум |
| е у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призр |
| јников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом |
| куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га кур |
| ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нар |
| вота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази |
| .</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао |
| одине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, |
| да ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p |
| о просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p> |
| вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, у |
| овала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да ј |
| еног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, |
| .</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — пр |
| ј бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша л |
| очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га она |
| алну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи што |
| <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Ту |
| заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла див |
| дове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо |
| раза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога та |
| ога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га пит |
| а даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочи |
| је је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фидели |
| p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних |
| говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, је |
| — Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му |
| да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пр |
| глице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се |
| и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво |
| ела испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А за |
| ране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о по |
| гло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничк |
| и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Т |
| фану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власт |
| Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пр |
| , са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и сед |
| ску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених та |
| ане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа |
| , за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се буди |
| е дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више б |
| дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се пон |
| е лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем и |
| омили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га |
| становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придружива |
| за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или |
| ш већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живц |
| сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p |
| 586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал |
| не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан од |
| сно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени |
| чавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су |
| кад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако |
| ату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на |
| амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седиш |
| шао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљав |
| ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта пр |
| штене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја пр |
| гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо скла |
| ја полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресеца |
| не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказањ |
| у, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбун |
| их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево |
| сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан п |
| им удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо |
| влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те и |
| {S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао |
| љеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази |
| н даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и |
| Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебив |
| жно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне |
| де га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз к |
| ану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање не |
| арјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и уз |
| м стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућут |
| акве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „с |
| , мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И |
| залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто жив |
| је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким с |
| едног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, |
| га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговор |
| ћи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.< |
| Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110 |
| да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда |
| >Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стр |
| цепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десн |
| возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе п |
| вој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљд |
| огу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој кр |
| е: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомил |
| чно потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао |
| никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмо |
| /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена плам |
| хвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, |
| шло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су |
| е било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ве |
| морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вик |
| S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдог |
| оме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте окол |
| еза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком |
| ти да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустриј |
| о виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и |
| р ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог |
| друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> |
| ло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену |
| ље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности |
| а овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако |
| начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауст |
| шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако |
| сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао с |
| воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жало |
| "68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега тр |
| злога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак вазд |
| олицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те н |
| ородица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам о |
| ану собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петроле |
| заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле |
| ову обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне сил |
| тра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и |
| ента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов с |
| амо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ |
| се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> < |
| преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, ре |
| спитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из о |
| ције, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако |
| вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у т |
| на не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чино |
| љала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају |
| , виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдн |
| говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на |
| анцузи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовим |
| а прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га уп |
| што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, |
| ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима ко |
| ачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пуст |
| риза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескр |
| дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних |
| усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n= |
| али Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године |
| у.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали с |
| вој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо с |
| гућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пр |
| а.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на |
| сподине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у |
| .</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Бре |
| агали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој |
| сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним о |
| да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Фра |
| а доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред о |
| ари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — |
| први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од |
| е морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола |
| мела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Запа |
| заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не моб |
| Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју са |
| скога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчеви |
| ла тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивањ |
| цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, к |
| етала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако |
| разан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p |
| аложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као зм |
| {S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, |
| ру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које |
| S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пр |
| материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до |
| се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— |
| нети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb |
| иње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе |
| p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода |
| дмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мр |
| а нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну ц |
| и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало |
| амо по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настав |
| ви војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво |
| немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ |
| дник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња сав |
| х имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војс |
| аслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај |
| тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развиј |
| ду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете |
| ја можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> |
| м тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни зала |
| у вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде т |
| би заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само д |
| ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претерани |
| ни на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натова |
| о их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима ниј |
| ле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким коли |
| у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни |
| а — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи ок |
| >— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да |
| ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала |
| ком.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, д |
| могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре в |
| Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у бо |
| м стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим |
| тишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е |
| руг већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако |
| ји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда |
| спомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њ |
| и и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или |
| и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник |
| Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n=" |
| едник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме мор |
| ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и деша |
| тужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> |
| трељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чинов |
| би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као |
| <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што с |
| >— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за ик |
| м шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p> |
| ма са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, од |
| или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био |
| којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су ка |
| енут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду |
| те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цив |
| — Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико |
| <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кр |
| а чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ под |
| бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремен |
| дбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и врат |
| олан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина |
| 34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину масти |
| } Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" |
| лучају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упад |
| аше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће с |
| претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега |
| ехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, ко |
| мене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} |
| д би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, |
| јише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} З |
| се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар |
| ђутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> < |
| поведила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад н |
| за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешт |
| по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Зна |
| при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди |
| 92" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се ви |
| извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити преба |
| млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела |
| дић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Се |
| Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој |
| било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раван |
| бегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, д |
| ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обаве |
| ку болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, |
| врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његово |
| онети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме |
| сео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла |
| у, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је об |
| ли су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је нар |
| а те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показу |
| } Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делег |
| , уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој но |
| тни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балкански |
| аго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужев |
| ласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши с |
| је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило |
| увишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћ |
| овица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских |
| у кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која |
| аву.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ |
| рбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је |
| о шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад |
| доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и ни |
| спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речи |
| сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођ |
| о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће прими |
| јатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмах |
| {S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историј |
| једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> < |
| је батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, |
| уцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Беогр |
| орити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнан |
| не и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле б |
| е изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, |
| и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле |
| цама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планин |
| није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их посл |
| о час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после некол |
| ебегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— |
| м у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавил |
| иле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тог |
| олим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видит |
| лу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и дв |
| >Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљд |
| ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих но |
| вила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} |
| е око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и |
| министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу |
| е ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо |
| , одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагла |
| ље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи кра |
| ј мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеа |
| ог, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="57 |
| ога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на |
| иметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води В |
| неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> |
| ола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, т |
| дир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се с |
| нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} |
| и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, |
| поје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и |
| за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Би |
| рљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутно |
| неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, к |
| а живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако ве |
| ру тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако |
| тљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} |
| p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су ј |
| епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква по |
| шних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Ота |
| о једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову |
| а ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га с |
| и и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} |
| рећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питањ |
| ти јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увели |
| об који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за поко |
| а и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер ј |
| аласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за ср |
| реником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је м |
| а до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола |
| , рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од ку |
| е једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је је |
| му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и з |
| .{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепан |
| брашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале |
| ј обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над д |
| а гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао |
| аран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе трену |
| о онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају в |
| о се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— З |
| покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо |
| ’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро о |
| з патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А ш |
| ењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен. |
| а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, |
| ије долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала м |
| Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици |
| оји предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, сп |
| </p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, м |
| г са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки зане |
| е му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чет |
| о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И јо |
| само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као |
| вала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештат |
| ио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била |
| обезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затр |
| чи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту |
| и звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките ку |
| али је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео |
| ио ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да куп |
| саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за префо |
| љда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује б |
| ојске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, |
| отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине |
| акође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница |
| , сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га ј |
| а припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њих |
| оја поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, друг |
| усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима по |
| и, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ збо |
| олико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази |
| ио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе |
| оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њ |
| са природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, |
| лико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, ос |
| наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположе |
| ће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту |
| екоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, |
| исто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p> |
| , школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, порт |
| ами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прош |
| е притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз т |
| она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да |
| астире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум |
| , бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али |
| ишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Бил |
| ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p |
| ни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била то |
| пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког |
| ма.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачу |
| нуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи кра |
| рпске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитива |
| ути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканско |
| итати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа мог |
| већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећ |
| он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој |
| и овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао: |
| се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем. |
| жем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску |
| полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом свој |
| {S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{ |
| ш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на |
| емљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом |
| е још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима |
| а валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још |
| алове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година вер |
| ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздв |
| линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Т |
| о смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму |
| тепа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагањ |
| до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто |
| лност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску |
| и, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, он |
| ени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом му |
| има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно п |
| ли.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> |
| а снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су мо |
| тала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити с |
| а мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп ма |
| наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у |
| ао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају м |
| консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али т |
| ћ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жа |
| Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себ |
| ви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек оста |
| мну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други уч |
| о и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази с |
| е, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене |
| остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са |
| еђе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да |
| бично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи прено |
| околада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам |
| логом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са вла |
| се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам |
| пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седни |
| Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> |
| ромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из |
| p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и пос |
| Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити |
| ћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим с |
| нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно |
| чене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није има |
| капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p> |
| убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са непов |
| ек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али о |
| гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, |
| /head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемир |
| за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе |
| ди свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и |
| хиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати |
| чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задов |
| тембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући в |
| који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, |
| а с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђ |
| се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; |
| онанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му ја |
| батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? |
| рвим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чача |
| ш један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и по |
| празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога |
| е, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, ос |
| јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и по |
| алуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем |
| ебу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се |
| сећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи с |
| бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме ост |
| ма, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега тр |
| рила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загре |
| десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелс |
| ојима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна |
| о преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне |
| апци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склони |
| је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се неш |
| ка недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили |
| затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледо |
| нда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из бра |
| , прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, ма |
| народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и |
| , куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао |
| еста да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p |
| на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по ч |
| осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријат |
| Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а кап |
| исак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> |
| а са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> |
| згнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико |
| итиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао б |
| негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо доб |
| оју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од мате |
| рло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! о |
| ма гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више г |
| а сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су јо |
| пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} |
| пљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама бу |
| сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити |
| читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телег |
| зиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи |
| дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лиц |
| х кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које |
| е зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним |
| љеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас во |
| одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не |
| онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} За |
| > <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене пра |
| е наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије |
| едрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављу |
| претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, |
| ико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подле |
| а, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слат |
| он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</ |
| крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p> |
| а су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, ис |
| ор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} |
| чела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо |
| полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке по |
| /p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> |
| а друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помири |
| Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај санду |
| гару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ра |
| о чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промен |
| а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се за |
| ти.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне |
| а ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики јед |
| а Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од |
| м се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! |
| ћа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, ка |
| е, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле |
| тиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлу |
| Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите |
| ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је р |
| кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се до |
| се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувал |
| ој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} К |
| ела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаут |
| опати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те |
| порава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заро |
| subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родит |
| ривезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="63 |
| воре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> < |
| у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црно |
| коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и п |
| нала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Се |
| све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим д |
| узи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром |
| тео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, замор |
| ст, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натовар |
| ници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су |
| хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелаз |
| у и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову |
| чица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успава |
| рану и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам ј |
| ана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и |
| причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио шта |
| јком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више |
| ају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је |
| чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност |
| чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у жи |
| ="SRP19201_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна |
| вукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу |
| а свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је зано |
| рена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ва |
| ш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђ |
| ице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да |
| видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, |
| енуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како |
| е кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула. |
| а и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да |
| вала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају |
| д је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави |
| /p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустр |
| нице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, |
| столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љ |
| сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству. |
| едећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиљ |
| лке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку |
| о донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чо |
| ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времен |
| ма, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали теш |
| , као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо д |
| а, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div> |
| и и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др |
| <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да см |
| крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту зами |
| од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци |
| готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, ко |
| га дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је це |
| {S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његов |
| црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити. |
| још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника кој |
| сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тре |
| удбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дан |
| нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и зло |
| ен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељиво |
| аподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скад |
| од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и п |
| х седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је с |
| сању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш ср |
| дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањени |
| ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико ни |
| те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о буду |
| во главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по г |
| у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем роб |
| у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збе |
| у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим пат |
| укама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше |
| треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и з |
| p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут св |
| ана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очиц |
| им унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало |
| па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Беог |
| ину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим векови |
| камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="24 |
| и и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову |
| колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како |
| </p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чу |
| вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} |
| изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи |
| аредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је из |
| ино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину ј |
| д би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је воз |
| мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати |
| мо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у на |
| ахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведо |
| их минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које |
| 157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: |
| утио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са |
| удну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама |
| ће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена че |
| пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Из |
| е, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p> |
| ости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не |
| 69" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поум |
| итавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа |
| а у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се |
| деном језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од које |
| ско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дуж |
| ила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и дв |
| о слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војник |
| крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњ |
| .</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па |
| мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас д |
| је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио ко |
| аиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не мог |
| та земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себ |
| оши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва до |
| ром, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о бра |
| т хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ног |
| као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је |
| њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успу |
| ња још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно |
| којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и |
| d>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о |
| Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одв |
| ту извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, р |
| млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме с |
| и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на ко |
| ме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} При |
| 9" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} О |
| еко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} |
| та лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био |
| одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{ |
| на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Б |
| убо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за с |
| {S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бо |
| ебегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руко |
| пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ре |
| уче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе дев |
| то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела |
| , пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна б |
| јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућ |
| прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Пр |
| о расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога |
| нај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први |
| але и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину |
| слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му |
| ли управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео са |
| даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала д |
| вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из со |
| } Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Ко |
| итац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица |
| да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још |
| била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка ко |
| избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} |
| ију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цве |
| епрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Ла |
| ве дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и |
| p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, г |
| из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друм |
| <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бо |
| и коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео го |
| х иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, |
| толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из |
| породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— |
| ји, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био када |
| бухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова |
| ј пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност |
| тране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм рас |
| треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да |
| ишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића |
| се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле |
| <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нис |
| .{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада |
| е.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се с |
| авцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон дру |
| агушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су |
| иде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321 |
| д нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p |
| лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хл |
| ли очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам |
| пљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — |
| наредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја |
| ра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Д |
| на.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кр |
| ј гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се он |
| >— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати |
| е нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко |
| е у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у |
| своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је о |
| ога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За мес |
| е, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из |
| ва надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесењ |
| одарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који |
| ана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топличк |
| оје ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којим |
| и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу ша |
| промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод про |
| таји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, |
| номе пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} |
| оток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога |
| д негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође |
| но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и |
| ећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и поку |
| ана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећа |
| ровидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без |
| блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица не |
| ога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су поко |
| ругоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Ко |
| олико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми |
| д су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су не |
| лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црк |
| ској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила |
| глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ пр |
| бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери не |
| других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, |
| ти крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздање |
| дговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни позна |
| услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовск |
| т и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна |
| просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као по |
| ло трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем |
| ете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у П |
| команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје |
| кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске |
| у рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам |
| нци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече желез |
| и, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, н |
| > <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="43 |
| вако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извла |
| млије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где |
| а је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Ст |
| ети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у При |
| иску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бу |
| х напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим |
| и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гоми |
| од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, |
| н у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе зал |
| дух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринет |
| оје се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута к |
| ским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у ме |
| ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољст |
| у ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и не |
| тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над ч |
| цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива со |
| прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих |
| угом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крст |
| узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који ко |
| ш није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се б |
| е да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да |
| е сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више |
| блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима с |
| азане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И |
| утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" / |
| у те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице |
| , упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има |
| ука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где |
| p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чи |
| лог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу о |
| мичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, кој |
| .{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од к |
| рају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Об |
| е силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да уз |
| мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима |
| а.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки |
| блачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на |
| ао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме |
| е била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Р |
| уда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринут |
| вац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на М |
| уге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к се |
| друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту |
| ћини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали |
| } Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кућ |
| о међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ |
| ним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја |
| у.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим с |
| једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све поле |
| /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним |
| ричају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима в |
| рислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија н |
| днаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор ниј |
| ред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћ |
| носи дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи |
| е река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорн |
| м јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и на |
| румских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су |
| ло, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавиј |
| тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и |
| ља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становн |
| еговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује |
| <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу |
| Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А в |
| је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су |
| омоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне |
| у, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испо |
| ли свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се а |
| а види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покре |
| смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју |
| бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Ка |
| оз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и |
| а одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер |
| гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз |
| душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очи |
| застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се |
| и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све прос |
| су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S |
| ка и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пре |
| Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.< |
| крива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлос |
| ри прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} |
| еста у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен м |
| ом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фи |
| уле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Ст |
| већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које вод |
| курузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{ |
| длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила т |
| у, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на је |
| огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни вол |
| а Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко оту |
| ти и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти неприја |
| оке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по |
| Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена |
| крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки трену |
| а тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање неприј |
| д умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, |
| та сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје пита |
| и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тих |
| зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицам |
| рила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, наднос |
| свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.< |
| а кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје |
| равио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће прими |
| >— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Про |
| и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми |
| којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напр |
| вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне |
| ругим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом |
| креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ус |
| а преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био сам |
| и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она |
| већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да се |
| рала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила |
| х тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали |
| ртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело н |
| рављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домов |
| о у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на |
| ру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће |
| Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутн |
| и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе о |
| ко се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузе |
| ла да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад |
| како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им |
| м да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Г |
| <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испу |
| ло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и с |
| е да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад с |
| о живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге ко |
| немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светл |
| неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме ч |
| е.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и |
| на, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и |
| ло и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батин |
| га народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спа |
| ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, кој |
| етак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш как |
| ади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путн |
| ...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном в |
| им Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненад |
| вој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над По |
| чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала |
| ачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, |
| е не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо |
| понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, н |
| узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове |
| њост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовим |
| ему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег омета |
| љује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи |
| ојединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их |
| Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то желе |
| крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он |
| "472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинил |
| а ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна |
| уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <p |
| би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече |
| своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, з |
| ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи и |
| <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо |
| и мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван ва |
| и кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брат |
| је, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра д |
| омове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела са |
| ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ им |
| ћи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала |
| слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; ст |
| , свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати н |
| ас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђе |
| — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на др |
| ли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни |
| де.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, вр |
| оћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Ц |
| ама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра |
| , где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обу |
| у.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве с |
| оверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?< |
| из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским по |
| леко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се неб |
| ролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>Т |
| ашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нис |
| јскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале |
| о.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ пред |
| све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; |
| ице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да н |
| ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који |
| ога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до кома |
| ицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И о |
| ласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} |
| ти да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p> |
| p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, |
| а молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да с |
| е он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмак |
| у, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шеста |
| ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — уз |
| исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их каз |
| овник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџ |
| а свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку |
| стим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да |
| нце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући |
| а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> |
| и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је б |
| овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да |
| {S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их |
| ; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— |
| ладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где са |
| поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твоји |
| да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно ка |
| зорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p |
| {S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и |
| — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може |
| д војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским |
| товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо пред |
| дравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> |
| свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном туго |
| </p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, |
| навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад |
| заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ај |
| аста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле |
| ларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је виде |
| ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем |
| њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом |
| м снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, д |
| трах обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био |
| отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</ |
| ледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он |
| ребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај њег |
| жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозн |
| пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најза |
| „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово до |
| ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, ра |
| ен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте |
| ен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани свој |
| једини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га |
| же хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} |
| је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да |
| >— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они |
| о је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи |
| се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским |
| к су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" |
| кле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара прод |
| други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 д |
| издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} А |
| и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и на |
| и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са |
| сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у п |
| ле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су |
| итава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, |
| ве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске стан |
| , изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је |
| иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И |
| Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казива |
| који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наст |
| а, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то |
| ен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује |
| чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војн |
| једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћо |
| а; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди чи |
| нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и |
| и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одва |
| а, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узиц |
| олови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо за |
| колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један |
| свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све |
| а и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућан |
| у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које |
| а свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно |
| рца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за |
| бог товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани |
| , исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико д |
| ли по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једн |
| у, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</ |
| оз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале си |
| ећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мра |
| ујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и н |
| а.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму |
| едиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, |
| ала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ва |
| ућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледал |
| елетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да |
| оја још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} |
| већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма ко |
| жеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рук |
| амо чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да сте |
| планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" |
| а се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зи |
| и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} К |
| рајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа и |
| житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се |
| зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, зала |
| а западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царск |
| д некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је д |
| павај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у вр |
| по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док |
| ет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа |
| било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детињ |
| , за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи |
| а су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна п |
| ћ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били проз |
| светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме |
| отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута не |
| } И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зач |
| савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обра |
| што ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо |
| трашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догле |
| ђу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гом |
| S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, |
| вети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко |
| ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одо |
| преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким |
| хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од с |
| /head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглиц |
| војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p |
| је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одг |
| и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле |
| вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга |
| узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на |
| ленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде |
| а и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она |
| оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збије |
| но натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће пре |
| а се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и при |
| руге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљи |
| оше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> |
| , западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је |
| останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су |
| ећ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњишт |
| распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се зап |
| p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути д |
| } Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном |
| зе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јенд |
| ако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А |
| који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом |
| Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! |
| оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још |
| не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} |
| есне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Сти |
| чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, |
| роз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњан |
| ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашл |
| нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутр |
| језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где |
| к диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, |
| ву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње оп |
| а, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас и |
| ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајт |
| с упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрал |
| и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости |
| ве па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} |
| м а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох он |
| ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам д |
| Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна св |
| же да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погони |
| води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један слика |
| е чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би |
| а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама њег |
| другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позад |
| се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало в |
| своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка |
| жедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној |
| ћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљ |
| а зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ |
| ориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко м |
| и те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви |
| е јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где п |
| к, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине |
| творио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из |
| смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које ј |
| м дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом |
| нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао |
| шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да |
| .</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дет |
| цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> < |
| S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то ов |
| , како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута |
| рагих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, |
| што смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели кр |
| и које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све см |
| неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p> |
| болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очеку |
| рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам |
| х ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — |
| о надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни ра |
| ам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће |
| , бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S |
| хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p |
| и ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су |
| из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} |
| ах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише |
| рала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помр |
| а на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на |
| и леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгаж |
| опусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао у |
| госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу он |
| ламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа |
| их зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу црк |
| зору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на мор |
| х кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник в |
| нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светло |
| а светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И о |
| а појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу |
| ачетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице |
| ни.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и кол |
| мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тр |
| заних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се |
| ородичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином сво |
| p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, < |
| ! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту |
| плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињ |
| и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице |
| Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и |
| раља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне с |
| орности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајућ |
| свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиш |
| празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој нев |
| пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који б |
| мо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</ |
| да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам |
| ће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осве |
| кога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> |
| усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске во |
| ивени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p |
| ламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима |
| ћ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p> |
| ра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских |
| аморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула л |
| арене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> |
| пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погаси |
| ом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске б |
| и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци сп |
| бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао |
| се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике кој |
| ало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо глав |
| е ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче. |
| у од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парч |
| у догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледи |
| и се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збу |
| и брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова с |
| рошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас |
| халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластови |
| е просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се как |
| као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске с |
| у као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћ |
| вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и |
| иште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топ |
| сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче н |
| затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеш |
| иком лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су |
| гим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на про |
| ола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која |
| } Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и п |
| м те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, кој |
| напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће ч |
| га јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашен |
| машном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужур |
| о пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе р |
| ци па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкри |
| ожаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те о |
| на, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су с |
| од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрв |
| и било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, н |
| ко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од мес |
| парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном |
| а је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака. |
| мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну њ |
| а ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђ |
| и време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пусто |
| онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком све |
| је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим ко |
| удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло |
| ве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су бел |
| ет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако ј |
| поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радо |
| и се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа |
| на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битис |
| и, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, вид |
| ом.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица |
| ечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимс |
| његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очиј |
| м се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина |
| угога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но |
| иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одми |
| овар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прог |
| икава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама х |
| асти“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску згра |
| онеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад |
| загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да с |
| смо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомак |
| , и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о то |
| есто тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p> |
| ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту |
| ивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележа |
| наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другог |
| рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џак |
| изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствар |
| о, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <p |
| о жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од |
| аницом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно обја |
| почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да н |
| срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, |
| ла места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички ш |
| ио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, |
| ка по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива |
| рати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била |
| ицама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукави |
| адини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од |
| о шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети оп |
| паду, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне |
| је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а тре |
| сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам са |
| p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освоји |
| е са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, од |
| , да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разни |
| гацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једн |
| ово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да ј |
| ет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола |
| у.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} |
| и за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било |
| екидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не |
| дан снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни |
| лазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p |
| одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бри |
| лдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била је |
| из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је н |
| орским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у |
| су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се |
| {S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе |
| е.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде. |
| Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загуст |
| } Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупач |
| ово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> < |
| т а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крв |
| ијом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Пр |
| пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек кол |
| штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> до |
| разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим |
| утомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало по |
| та! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разн |
| секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из кап |
| наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се |
| ће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је да |
| ти гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасу |
| е смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему |
| ника, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз |
| вајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој не |
| е, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалк |
| добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа |
| нком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех они |
| , који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву |
| д њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да |
| у што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под слам |
| ледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, |
| тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па ск |
| p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју т |
| десет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају ум |
| м је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу своји |
| чан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — ре |
| итала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика о |
| а их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и н |
| лежени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслуће |
| е разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, к |
| исваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на |
| , пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} О |
| и се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и раз |
| и Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретник |
| вим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју |
| руна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са |
| .{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представ |
| а гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низо |
| епокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зар |
| алено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла |
| Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p |
| о прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често |
| е у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли своји |
| ње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога н |
| своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се о |
| дију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму о |
| е и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире |
| пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздр |
| гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две г |
| а и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је |
| : „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте м |
| јим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у |
| м, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду |
| ичанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетски |
| S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу з |
| м пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог |
| да су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на |
| у а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму зас |
| војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покре |
| Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{ |
| теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо пр |
| сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} С |
| ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео |
| би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне |
| ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих |
| >Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у зна |
| ине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p> |
| једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капи |
| зи-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати |
| в саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојак |
| аву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима |
| ј тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кре |
| дила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и р |
| улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазир |
| х зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</ |
| таде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа дев |
| кова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жми |
| и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједн |
| се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уре |
| лишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена |
| ема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која под |
| ојим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише |
| ново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Б |
| м плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу |
| о ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећ |
| олико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је |
| кама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, |
| јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, кој |
| ? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка |
| p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу |
| има док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки |
| а једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према |
| <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је на |
| кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се не |
| један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао |
| у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице о |
| ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и |
| се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, |
| азнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографск |
| чна, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно |
| били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижни |
| на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ај |
| /p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неото |
| као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео |
| и.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени |
| 3" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гне |
| ја ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени |
| прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збе |
| рета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско |
| ли, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p |
| се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра |
| ада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се |
| це и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то ж |
| загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје |
| на реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви |
| царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, н |
| пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да |
| бођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ови |
| .{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља |
| вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне му |
| белога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и умо |
| дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слаз |
| е ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под који |
| да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час п |
| е у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, ч |
| ожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> |
| , која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> ј |
| а! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи за |
| таџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Ду |
| о да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Поче |
| од истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по м |
| ждрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио |
| ало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се п |
| или над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед гос |
| ји би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао б |
| ити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да н |
| S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ |
| а</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мо |
| грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> |
| које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске |
| да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је |
| ош ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпа |
| ика, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и |
| <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за ко |
| егавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: |
| писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јут |
| ла.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила |
| — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; |
| м и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах д |
| ј други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и |
| ка пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба! |
| јавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скоп |
| кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пу |
| дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, |
| анти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није искази |
| овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљ |
| ишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — од |
| Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно |
| е, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препла |
| сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, т |
| амно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чиј |
| е далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом мно |
| емну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Су |
| па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнае |
| ила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p |
| на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно пр |
| гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покр |
| гледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у |
| оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, р |
| пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изгле |
| } Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене ства |
| дно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} |
| је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледав |
| ној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону |
| тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} К |
| је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном наву |
| дружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најза |
| уца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово |
| /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и м |
| рио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вр |
| ћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бл |
| ри.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката. |
| {S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> |
| , сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенк |
| разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све |
| нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чарши |
| лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, |
| , целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из де |
| заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола |
| или главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је |
| друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда |
| еки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и |
| зорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који |
| .</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, |
| ачи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, прол |
| и се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и |
| е још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу |
| ше која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдр |
| х који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у |
| тшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила |
| е енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, ди |
| рупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејат |
| на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне бол |
| уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмо |
| је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка н |
| о мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана |
| брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто кол |
| атна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на стани |
| епосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејал |
| сте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, за |
| кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> јо |
| оја на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештан |
| исмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а ов |
| пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало м |
| сетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирн |
| .</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко т |
| утрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзн |
| м и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и |
| води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући |
| то ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба оди |
| под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете? |
| поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад ј |
| виком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да |
| гљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите м |
| е, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред усти |
| продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владал |
| се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та г |
| смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишт |
| {S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона к |
| елоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пом |
| ога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре |
| тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиж |
| се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бес |
| дних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но п |
| она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по з |
| круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук |
| онила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, на |
| ава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати |
| авно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао да |
| нице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет с |
| /p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом прил |
| навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има |
| у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруж |
| тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио |
| епријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Др |
| ео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу |
| ко растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учи |
| изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана |
| ика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малак |
| ана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко |
| ш горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ов |
| а је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да |
| на; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изг |
| можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно рад |
| неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нам |
| у боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} |
| ељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа ни |
| болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. |
| је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, |
| арод је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и р |
| евине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она |
| ..{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бо |
| 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун нек |
| шки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити б |
| а за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста |
| настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је |
| Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми нео |
| ва.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме б |
| орија.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као у |
| рђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на пу |
| крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</ |
| х бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, |
| и купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, |
| у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава |
| трчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општ |
| дишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата |
| целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обе |
| ла грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> |
| p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под кој |
| ре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка |
| опојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> |
| грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврст |
| београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре |
| а; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељ |
| ој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="chapter" |
| аним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе к |
| ворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад м |
| , да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелс |
| ле једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и н |
| е гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да |
| нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално поглед |
| ри.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једн |
| се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, |
| а врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу в |
| и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи |
| је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођ |
| она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су |
| Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише пр |
| амењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити |
| ена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом |
| од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако |
| ве и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, |
| се руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија ча |
| рочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле |
| ја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не ка |
| тру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ |
| догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} |
| мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазн |
| ом пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, ј |
| еки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће с |
| да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркињ |
| и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са ти |
| — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више вол |
| м кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке |
| месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преп |
| па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О крема |
| млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад |
| n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али са |
| га, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гла |
| а сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило |
| „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Ср |
| измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој го |
| величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, иска |
| , из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, |
| дно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта |
| а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скоч |
| ћу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, г |
| а другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува вр |
| ња и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта вели |
| а и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, б |
| ворити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у поле |
| , поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!< |
| ш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је |
| p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсо |
| господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита пес |
| ко Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и |
| е на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме ути |
| скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је |
| над врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак |
| аршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, по |
| вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени |
| рквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око в |
| о масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна све |
| о.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ ос |
| мао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> |
| дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у пар |
| } Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве |
| ан уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејо |
| ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S |
| капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спу |
| том кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута |
| омилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прил |
| те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову н |
| и најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни в |
| и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу |
| а пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вар |
| ући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не |
| ке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много |
| праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Буди |
| алдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још |
| алдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме |
| изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је п |
| која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево оп |
| ота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада |
| силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке |
| лио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ |
| ке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чароб |
| е под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се о |
| или.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше д |
| а се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крв |
| у они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти |
| са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су |
| "218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубо |
| ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, |
| и је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући је |
| ини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S |
| оше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="chapter" x |
| идао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала д |
| упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахр |
| сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренут |
| миле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико они |
| уши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављ |
| је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S |
| у, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из б |
| хом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Бин |
| омињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање сп |
| тавља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је неп |
| чи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситни |
| х кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као |
| пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са ко |
| а града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се |
| ела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране |
| ви већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас |
| ије се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко |
| е повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протума |
| од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Мо |
| прије.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне си |
| читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.< |
| е пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придо |
| станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по |
| Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да с |
| мо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту |
| S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још пор |
| њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто ј |
| збеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим |
| тељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине |
| не, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на гл |
| ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да |
| огло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринут |
| чи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да сврати |
| ма на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са ст |
| и се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор |
| крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо |
| , <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе |
| не пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овла |
| су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, |
| шевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и ч |
| друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; |
| ов.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње ос |
| се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима |
| варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те |
| пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала с |
| , које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обичн |
| амен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовин |
| брао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би би |
| а једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штал |
| је се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, кад |
| ма и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардар |
| ="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле свак |
| з шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb |
| оју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу м |
| се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јаст |
| почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом |
| педитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморн |
| сти; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморн |
| дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни |
| и је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да |
| ветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много пород |
| ојводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала |
| жара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре |
| едини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом |
| са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико ве |
| евалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба зати |
| иру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи |
| годом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљуну |
| сти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то л |
| здао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се |
| а више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Срб |
| ашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу |
| и митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разас |
| ди војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама к |
| кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отвор |
| тина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда |
| </p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и офи |
| мирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама |
| и ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што |
| жноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последи |
| рума, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћил |
| ан друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из ко |
| тарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали с |
| изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућиц |
| у куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарен |
| ње и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крило |
| се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, |
| ећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са сво |
| ри?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру први |
| знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освеж |
| те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира мл |
| ле су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа |
| и кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да с |
| толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потв |
| зазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солун |
| репао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда о |
| уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команд |
| се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистри |
| маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сун |
| спреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо |
| , мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том прил |
| ам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као препла |
| смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на |
| точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n |
| дили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — |
| Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео |
| тинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у |
| земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под камено |
| да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржа |
| се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гами |
| час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p> |
| донију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија бил |
| још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српс |
| којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а |
| е крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свес |
| <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не |
| додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште |
| > <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћ |
| протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не мо |
| и чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их ов |
| вљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући |
| и да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се |
| а је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдог |
| да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, к |
| ла своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у мо |
| сао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети |
| ли: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од |
| некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали |
| гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштв |
| требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади |
| неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријск |
| љен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је |
| постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме |
| она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а т |
| тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносн |
| а чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке по |
| завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неугов |
| значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то |
| анзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и прибер |
| /p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија спораз |
| о те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па |
| о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод |
| државати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом в |
| одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна г |
| лу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, |
| а пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата |
| ост да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, |
| ти младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="32 |
| нични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак пр |
| етровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и |
| су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака |
| е ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: |
| е бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњ |
| ао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана по |
| огонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за |
| кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би |
| како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто |
| атерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <p |
| <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар з |
| идајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, в |
| га тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слоб |
| нине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни д |
| ој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по |
| не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласо |
| д мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у бо |
| ко гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поз |
| .</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, не |
| лицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> |
| вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</ |
| а становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у р |
| м.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су |
| групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Ауто |
| де где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао уж |
| у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими мож |
| густило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Г |
| бом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се з |
| Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> |
| м моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} Н |
| рно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и зароби |
| ањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми о |
| но блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни во |
| и представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седни |
| ш неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једн |
| смо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младо |
| дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се |
| е могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, |
| а место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина |
| е узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника л |
| е нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у р |
| а кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућано |
| ћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више ка |
| амим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца ско |
| ах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} |
| ите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набиј |
| иферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пре |
| сиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главо |
| о на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлуч |
| им!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религи |
| мо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад |
| ку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S |
| стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солун |
| ушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солун |
| а; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем |
| успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику б |
| маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба збо |
| вољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданог |
| Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И јо |
| јничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили |
| војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је изве |
| ојник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а |
| бесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, |
| шке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Пу |
| у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу ру |
| ући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица б |
| али по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по кос |
| дравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади оф |
| мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — |
| ћи о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којег |
| ост и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и разде |
| ој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак |
| н у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да г |
| ек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца |
| уде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још ј |
| која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске |
| брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које |
| прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То |
| ром.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у |
| који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље к |
| вих помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло |
| уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је не |
| ега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојч |
| рнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас |
| ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, пре |
| удућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила |
| у.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако ж |
| ледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се н |
| музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се весели |
| або, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прош |
| им: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао |
| и, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загр |
| и се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p> |
| лазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослу |
| промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млад |
| е и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у та |
| дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у ка |
| би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам |
| кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Н |
| а сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p |
| да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било неч |
| опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускр |
| уже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:< |
| ку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одго |
| че мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — р |
| <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи р |
| да и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p |
| .</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> |
| тресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте |
| } Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не об |
| де беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из к |
| ат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у ов |
| зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која с |
| одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три груп |
| опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се то |
| а Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал а |
| сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро |
| зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> |
| вима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је |
| аше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div |
| Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спу |
| година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево |
| нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Бан |
| само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" |
| коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се |
| ис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више |
| >Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила |
| изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} |
| бу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре |
| нда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава |
| сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио |
| заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници |
| озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је |
| пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију? |
| ај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део ста |
| зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова |
| ва, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> пр |
| ти пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, |
| издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу |
| иликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лага |
| {S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам |
| урању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора |
| Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски |
| би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Срби |
| н глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд |
| ла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг |
| акосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храно |
| за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред н |
| са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућ |
| атељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у |
| је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге |
| извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас |
| саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздрави |
| а и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> |
| ањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што с |
| ем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не |
| ветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће |
| , ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном |
| есенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћи |
| ако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку да |
| које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Срби |
| металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице |
| земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и прок |
| е са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ з |
| им сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које |
| кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над о |
| то сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибира |
| орени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и раз |
| споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо упра |
| и муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, неп |
| и се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, ко |
| а на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина |
| је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, н |
| <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати |
| пљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као |
| број мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део |
| слима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјс |
| и, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва до |
| 398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађај |
| о да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на ка |
| где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па |
| ини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење св |
| без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор ал |
| пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на |
| рофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и |
| ја ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди по |
| 63" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне сна |
| и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када го |
| епотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једн |
| тријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми свед |
| о та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово |
| је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу. |
| <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје ј |
| се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас |
| ника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био |
| ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан |
| ео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну |
| коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаш |
| .</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од |
| м обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лиј |
| ље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успе |
| „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са |
| ма, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и А |
| Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их |
| /p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револве |
| потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кол |
| се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидо |
| да крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли |
| загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орде |
| буке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их |
| целарије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати |
| да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један б |
| би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто игра |
| да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један |
| они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумева |
| о пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да |
| у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} З |
| ош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме у |
| у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то |
| пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час |
| p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на |
| коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледа |
| ?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује |
| дица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није од |
| новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, |
| само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче |
| ицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела |
| вара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па |
| е, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је |
| о босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као бербер |
| — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста |
| мљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска |
| “ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бо |
| ко толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, |
| од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} |
| оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и |
| се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине |
| анца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ који |
| мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" / |
| оправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније |
| е осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене ру |
| и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је |
| али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где с |
| и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина |
| недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање |
| рата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни п |
| на и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми |
| — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ј |
| “</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те пет |
| > <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао ј |
| {S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, п |
| љи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини |
| иле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прега |
| 444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; д |
| ужио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не |
| итрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предус |
| м, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку д |
| рину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањ |
| дакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављ |
| животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар |
| плакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, |
| еко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао |
| се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — |
| ка којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је |
| рвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> |
| елосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније у |
| народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са дал |
| ње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, |
| е шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим |
| ред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час |
| да толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад см |
| де врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Гра |
| је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} |
| ерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у |
| е су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на праз |
| декоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и |
| квога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> |
| а.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ј |
| туд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким с |
| а да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи |
| зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним руж |
| ога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} |
| погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пс |
| ојник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо |
| етих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386 |
| ријског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његово |
| стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се зауста |
| е.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота |
| у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма |
| ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат до |
| вреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гаж |
| пред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и к |
| ва сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлеш |
| еко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су г |
| авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у |
| да овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрс |
| потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара |
| ну али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бо |
| гица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку се |
| вито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>Пос |
| врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} |
| ати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију с |
| сније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, |
| пеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала |
| ам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за офици |
| , рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ј |
| итро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси |
| носи се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни |
| алаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, |
| а та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три |
| мочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по по |
| остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи |
| и капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник п |
| у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и |
| га ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p> |
| ице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} К |
| ције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S |
| је“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикн |
| у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела б |
| један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} П |
| дбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи сам |
| држаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Са |
| ових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан с |
| ницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на |
| шао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом |
| а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде |
| да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад неприја |
| , Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук |
| устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Ја |
| <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у |
| ирима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се н |
| ени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка т |
| вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој стан |
| е било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари зау |
| d> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам пого |
| пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у в |
| n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кр |
| ад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу вој |
| ук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што |
| и су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучн |
| ад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не прого |
| обом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев |
| и непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да за |
| врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} |
| ам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његов |
| /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било нич |
| м се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се |
| ске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошт |
| Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и у |
| искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времен |
| .</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо |
| од борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капета |
| >— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што |
| наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где с |
| </p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје |
| ало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрис |
| а и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је о |
| Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка |
| том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, кој |
| Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује ау |
| бом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, |
| брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса ру |
| орба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предход |
| ајбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали п |
| аведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји |
| Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кро |
| некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеос |
| заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу |
| етлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском |
| <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још |
| ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" |
| дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са |
| слио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуко |
| >— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдн |
| рдонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен |
| ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси л |
| за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у н |
| етљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова |
| јка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који |
| /p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— С |
| се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у |
| пак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад сл |
| него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> |
| и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије |
| ли се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, |
| јатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, по |
| , виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне |
| ељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мал |
| тово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седм |
| ли, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример н |
| елу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син в |
| Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети |
| тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и м |
| ј собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола |
| узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља |
| ни.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> < |
| начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и шт |
| распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или д |
| изије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје |
| љска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако с |
| пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, з |
| озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час |
| раду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је на |
| уо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} |
| отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац сагра |
| си собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожа |
| српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као о |
| јте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по |
| а није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати |
| јим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{ |
| има носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лаг |
| стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином |
| кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јед |
| сетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позади |
| ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p |
| а групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није |
| ака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад |
| терали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} С |
| косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону |
| д очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догл |
| смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу |
| никово црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха |
| <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увије |
| а му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива. |
| и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из |
| чету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће и |
| рених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви |
| ри још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми |
| копље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је аве |
| азио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први п |
| некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре |
| е шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> |
| ве те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{ |
| ећ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку стани |
| поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три с |
| е силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и ч |
| рбију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потера |
| изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују |
| тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централ |
| Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још ј |
| уљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> < |
| ена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избегл |
| просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату |
| огледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како |
| .{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву чи |
| ива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све ве |
| лдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јас |
| диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја |
| о и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после гр |
| ине, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло. |
| ћене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће |
| ада је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани |
| реће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по |
| кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морс |
| мнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S |
| ршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога |
| верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога изв |
| ива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када |
| приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пун |
| S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо |
| вца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} З |
| </p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они с |
| гом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која во |
| светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини доглед |
| тви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстић |
| ед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и |
| а бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како |
| } Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и од |
| је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена п |
| о ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Ј |
| на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић укло |
| ака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку наслика |
| номе оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинс |
| жи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" |
| е да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не |
| ће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даљ |
| > <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише д |
| е већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа |
| на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су исп |
| , једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крај |
| е се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџ |
| S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код |
| n" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласи |
| } Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осет |
| > <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n=" |
| а Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи. |
| је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе г |
| врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол к |
| ито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунск |
| одне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили |
| невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не п |
| во држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му гл |
| слима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале. |
| да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањ |
| S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам |
| ети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампи |
| онцерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, жив |
| 29" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из |
| Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непри |
| или у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим |
| у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавичк |
| а болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам |
| Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега |
| гову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку |
| позивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да |
| ика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотин |
| и из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гоми |
| ца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета |
| да са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, |
| ице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, |
| сни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозр |
| копље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње за |
| запада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и |
| да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој д |
| им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang=" |
| бишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у план |
| следњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи |
| ој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи |
| е ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да ј |
| ="SRP19201_C21"> <head>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринско |
| ла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике. |
| И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозор |
| з дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у |
| вати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнск |
| креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да дон |
| .</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач. |
| из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда |
| } Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, |
| е и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су глав |
| е за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са |
| гледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао |
| , ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама н |
| ије напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над кој |
| бе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одрасли |
| рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе |
| а сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, |
| подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досади |
| камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро с |
| то блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} По |
| нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домаш |
| евековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, |
| вици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне С |
| себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су |
| и своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор |
| невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Доб |
| доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашил |
| де смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити бел |
| ини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књ |
| ејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64 |
| обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњи |
| а целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna< |
| ше, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа |
| авећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо |
| им гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побиј |
| те ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — др |
| дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> |
| лим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме |
| те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p |
| да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помил |
| говара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говор |
| т свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да |
| и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о пон |
| се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и |
| и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађ |
| tion" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, са |
| ке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, |
| римити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су шир |
| ове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели гото |
| али и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити д |
| куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и заб |
| оних источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба и |
| пће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>М |
| д места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и нев |
| еза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене |
| колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муни |
| ло утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и |
| мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео ок |
| та, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од мног |
| то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде зар |
| оћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а |
| оје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и оту |
| енуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне |
| воме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чин |
| овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„О |
| војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усам |
| ом кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону о |
| ла у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и уг |
| моме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} |
| милици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовит |
| У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу зб |
| прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала |
| људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада |
| те другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини |
| као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они шт |
| у мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледа |
| а.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то |
| се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена с |
| била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија жи |
| вима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више |
| </p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, ко |
| .</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њ |
| су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они т |
| ени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! |
| даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се је |
| тавила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па и |
| атериног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други п |
| раља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју сви |
| и кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не |
| е и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се др |
| цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, |
| и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретно |
| свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи чита |
| поредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила |
| а Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујев |
| ју.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који |
| ену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уде |
| умадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још |
| спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа |
| друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљал |
| оје смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свак |
| бом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се о |
| овима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина |
| иска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну ули |
| прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са пот |
| ала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су |
| ња, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, гд |
| мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућнош |
| у.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку |
| е ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> < |
| тајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред |
| са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једно |
| тост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узв |
| толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те |
| лико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се |
| ши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разго |
| — Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.< |
| т у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S |
| срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста |
| ло се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не м |
| догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, ид |
| е светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била |
| додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза |
| мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{ |
| поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене |
| брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче. |
| у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, |
| ћ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту скло |
| седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути |
| с сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p> |
| Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, ј |
| .{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> |
| тигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а |
| асност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.< |
| 341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и а |
| турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била ла |
| е гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми ј |
| рпске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но са |
| и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана |
| олазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и по |
| ; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређе |
| рпска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} |
| и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <p |
| сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изг |
| Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са |
| ма осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} |
| ав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера |
| се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S |
| ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отво |
| је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је к |
| } Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам ни |
| с дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели |
| чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ О |
| ла ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам ов |
| зраза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други |
| ви. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p |
| и године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један |
| а затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене кос |
| те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, |
| скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и |
| морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ жив |
| нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, шт |
| а је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и д |
| е човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвенос |
| би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једн |
| другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама к |
| ет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђав |
| >На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме |
| шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваље |
| блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим |
| и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прок |
| ! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар јед |
| мијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред |
| Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и |
| Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на |
| исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је |
| тилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се дев |
| збедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су до |
| дговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед |
| ренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{ |
| аноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S |
| ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на у |
| главила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведо |
| тају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама де |
| али кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је в |
| су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и |
| </p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га |
| е гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли |
| е обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, пог |
| аља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда ј |
| мо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати |
| дњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога |
| њи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболни |
| ут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо |
| следњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи у |
| е, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим п |
| алила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам |
| по, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војног |
| умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку |
| а војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничк |
| извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак бо |
| га часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зра |
| ике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухват |
| и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, |
| бе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>А |
| еобично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и насла |
| тога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека ј |
| д је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетил |
| добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одб |
| орције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом ко |
| бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуд |
| , а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те б |
| као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се не |
| али војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је |
| ерена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, к |
| не његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, |
| <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава |
| дни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретк |
| даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да |
| ебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> ус |
| ме, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала |
| и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разг |
| евима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашт |
| Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле |
| n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је |
| а која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и зл |
| оји је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми иде |
| тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је |
| но кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је но |
| о ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак |
| етовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале |
| те, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се о |
| арице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех |
| послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. |
| образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S |
| е из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да з |
| светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изн |
| ви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на с |
| је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— |
| ица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале п |
| је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, о |
| ао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са то |
| ако ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим |
| којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и х |
| е, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих |
| могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} |
| <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама |
| теља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака |
| а, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посма |
| где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узнос |
| чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је расто |
| је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну г |
| е мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само |
| у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> |
| пет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом |
| ође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми |
| коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грач |
| убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а веч |
| а машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских проз |
| ће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин |
| љуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и |
| љуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаес |
| да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да та |
| и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта |
| спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> < |
| } Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стига |
| ве још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} |
| у, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још |
| ије, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у с |
| шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се |
| уо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Р |
| енски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се п |
| чкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — |
| з ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранско |
| де му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао каша |
| е и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одел |
| еко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће |
| чима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљениц |
| .{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећ |
| е и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у |
| коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је ко |
| ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина |
| ца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад |
| ких рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно |
| } Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n=" |
| заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила |
| бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога о |
| па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак сау |
| речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свеж |
| ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом о |
| {S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју матер |
| {S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју р |
| ави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, |
| ља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобил |
| ама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n=" |
| нар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изг |
| д, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су бил |
| д мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је |
| места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, л |
| часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао коли |
| оје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло |
| други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од ј |
| овица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све д |
| а напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз с |
| Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и бриж |
| <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројн |
| p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ |
| трашнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајал |
| ило близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцал |
| ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и |
| еднако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Д |
| зад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Шта |
| измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час |
| ошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> |
| а и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих |
| одине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непри |
| е растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, |
| о чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути. |
| ме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и за |
| Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у с |
| ота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} |
| неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко |
| ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, к |
| или ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала |
| камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима с |
| возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти прим |
| ма, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљ |
| !</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да про |
| е на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се |
| /p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и нас |
| шаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и |
| обом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потис |
| њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— |
| ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точ |
| пет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга |
| стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропушта |
| је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоић |
| ште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађ |
| не.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до најви |
| рског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усре |
| а избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и |
| ане и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер пр |
| евицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски на |
| ла са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, ко |
| да и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одвед |
| а, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> |
| } И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: |
| те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао ум |
| а отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо |
| наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут |
| ним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— |
| се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима он |
| е пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре? |
| е као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — зап |
| н погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продав |
| заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из по |
| неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се |
| И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављ |
| фери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, |
| а се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки |
| ише никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престоло |
| е то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једно |
| и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пош |
| м пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дан |
| евици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Ж |
| ојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 |
| балом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Деба |
| цу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Бог |
| ни сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем с |
| бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута тр |
| а ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је грани |
| амо Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнут |
| тва, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разг |
| ије чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је п |
| торије, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се. |
| и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} А |
| еће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једн |
| те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики на |
| да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза б |
| , више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа. |
| } Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.< |
| Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које с |
| ану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су |
| већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, |
| амљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збир |
| х, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га уп |
| <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о т |
| гледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па дод |
| инац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломаз |
| и један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже |
| е према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућ |
| више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непр |
| доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопшт |
| н ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а од |
| е архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, |
| ји.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћ |
| енути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Пре |
| е тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници стран |
| за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма |
| кадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се к |
| к утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призре |
| у.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлош |
| p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — ве |
| све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести д |
| е они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гл |
| тиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу зашти |
| од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али |
| или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се дале |
| да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још |
| клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</ |
| има и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске |
| ас застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клон |
| немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p |
| ра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Сп |
| ути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у |
| рети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, ка |
| то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, раз |
| своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их прев |
| и смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно о |
| е од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кол |
| вају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је рад |
| се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два к |
| ах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да с |
| више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка |
| путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе |
| ове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>П |
| а и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо |
| има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су гов |
| чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута |
| ога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одист |
| до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас |
| еко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насељ |
| лама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том |
| тентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Пр |
| На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је уме |
| снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи |
| окупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи |
| им сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата нап |
| пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу |
| ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да |
| покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војни |
| знолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од |
| где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет |
| За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а дов |
| која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима |
| ар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му |
| тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка ц |
| у који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра |
| авила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ниш |
| теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из |
| како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хл |
| но и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два т |
| мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="3 |
| та говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу |
| е после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веро |
| ренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле |
| дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Т |
| , како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посма |
| м га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим |
| м.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с |
| затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је она |
| неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} С |
| о настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом |
| даницима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је |
| снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га по |
| из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачем |
| само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим |
| <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и |
| да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе при |
| с стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.< |
| гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бег |
| атим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, п |
| љада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које |
| Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни |
| о поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p |
| више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како |
| ва причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о |
| трала била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, те |
| же даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрам |
| шћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас |
| кога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да с |
| — Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" / |
| суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, |
| нике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао г |
| оју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се |
| отребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој |
| пушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у пла |
| кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје ј |
| о?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати усп |
| е засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагон |
| а која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а |
| а својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам. |
| бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S |
| пе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журит |
| без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ о |
| е односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше нев |
| дао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и зај |
| лове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако |
| исли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па |
| ко је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забрину |
| ући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је |
| таџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак на |
| еђу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећ |
| јима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, |
| олест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је |
| о на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и |
| о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе к |
| су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и мо |
| пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један рез |
| ик из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, |
| сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац |
| ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој |
| атим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највер |
| >— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, |
| им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p> |
| <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Зат |
| себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Са |
| оишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! |
| нствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се н |
| и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима ј |
| десет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопља |
| ке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвор |
| бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} |
| с гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица |
| ма, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Кра |
| м, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и до |
| вером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам ви |
| ер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски бр |
| акле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење. |
| но што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова |
| под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе |
| мљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> |
| {S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао |
| па као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пр |
| узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увр |
| свира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу |
| а Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше бал |
| } Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђим |
| >— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крив |
| омила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још |
| јете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свим |
| ају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која |
| нлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стра |
| анац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, |
| а л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала з |
| сетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућ |
| ала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S |
| ме чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, |
| еђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало м |
| а се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војс |
| збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... че |
| зори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S |
| једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пут |
| би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт се |
| рви мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа |
| } Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није |
| {S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напусти |
| у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је б |
| .</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћ |
| та па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Н |
| т али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да |
| — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћ |
| вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућ |
| пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем |
| нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мен |
| "369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те |
| зник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше |
| рски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} |
| и који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују. |
| стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже |
| , јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до те |
| во блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам |
| они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и |
| /p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико ки |
| сам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред |
| ш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редо |
| рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак г |
| сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звук |
| су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а з |
| сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру на |
| којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учит |
| по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не оч |
| ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би л |
| оју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тоб |
| поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он п |
| вљеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде |
| еник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} |
| откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су сн |
| па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} |
| о и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав |
| ва пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевен |
| а који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пл |
| ана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера |
| слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а др |
| ска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пе |
| ојаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегу |
| и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Г |
| о!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} Т |
| негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и св |
| лила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми |
| да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зо |
| борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по у |
| ше из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се б |
| На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос р |
| д оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити |
| <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне р |
| се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као |
| почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псуј |
| о мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња |
| ј ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, ни |
| .</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један |
| му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од |
| исломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> пол |
| рива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, |
| људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешко |
| једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од |
| д, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на |
| много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и к |
| > <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушав |
| стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли |
| лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчев |
| ожда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче |
| ше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стран |
| и само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb |
| /p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајим |
| борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље д |
| е или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке д |
| наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Е |
| на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да б |
| аће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћем |
| Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-паш |
| тпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} К |
| плављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше во |
| им га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и по |
| } Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо |
| и да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чул |
| оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђос |
| вече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви и |
| стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ на |
| езаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, |
| борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били н |
| .{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретни |
| опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните |
| жите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени |
| о пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одг |
| иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> |
| дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити ов |
| ала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину с |
| јсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима |
| латине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз |
| оглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко |
| дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>Т |
| Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око л |
| шкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почет |
| ити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — ве |
| бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Ве |
| ма је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и |
| о па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} |
| му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те |
| рак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом де |
| ушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама |
| они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци |
| скопана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, |
| Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовн |
| <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футрол |
| свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под к |
| плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се |
| и са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p |
| кли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.< |
| дима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, |
| ше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они пр |
| о се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и наст |
| Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају |
| оцене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старе |
| њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга |
| т сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећа |
| , наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо |
| дника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота м |
| дна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика |
| на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жа |
| И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као пр |
| х руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговар |
| ином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка |
| сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна М |
| планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је н |
| b n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју бр |
| му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спре |
| шао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> |
| о сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну |
| ско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала р |
| ји се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до о |
| тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не б |
| хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да |
| могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута |
| ај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, |
| иш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску |
| појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима ч |
| и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један |
| > <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнет |
| ћи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чиј |
| ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за |
| рогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p |
| на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она |
| иштвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, по |
| } Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је |
| — Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго |
| рбијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све о |
| му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удар |
| а српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још к |
| у из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш |
| оменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, при |
| ј Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 |
| ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, |
| сам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{ |
| уку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од на |
| ба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очиј |
| а је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, |
| , опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бр |
| пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у |
| еме док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, |
| и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и о |
| ало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали санд |
| .{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а насло |
| ези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија |
| се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници па |
| види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочи |
| камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни неприја |
| врнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки |
| више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> < |
| е.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са изв |
| ом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око гла |
| досећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бит |
| а далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то |
| <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је |
| су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и |
| праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресеч |
| ор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као п |
| би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна бо |
| ма и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са |
| праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим |
| ло, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, не |
| едан сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини |
| пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Кор |
| јом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета гр |
| , знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p |
| ило ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам |
| о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Бож |
| целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} В |
| о идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и виде |
| и час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџ |
| и зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да |
| покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челични |
| куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се д |
| Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и гд |
| дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и де |
| далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла маг |
| осова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван |
| ронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога ра |
| е се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паш |
| ко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу |
| који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили |
| потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далек |
| повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и па |
| прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом |
| цом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се |
| о пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин |
| И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници ју |
| >За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Ј |
| бљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грач |
| државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се нај |
| брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напред |
| Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце |
| дскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на јед |
| неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљ |
| Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно |
| глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По сврш |
| очепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгуб |
| ојима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим |
| евољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолик |
| рају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако т |
| што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим о |
| тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Сагр |
| се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу |
| е у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихо |
| сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили св |
| рен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, |
| исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља пре |
| моћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрим |
| м позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене |
| м и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побо |
| н ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само д |
| ним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> |
| те.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> |
| днога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише |
| ињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га мет |
| ворио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је сам |
| и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни |
| грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи т |
| ер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} К |
| више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који по |
| жавни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само геог |
| е Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеш |
| олитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту мол |
| заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n |
| м је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="3 |
| по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама. |
| ије ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он |
| реко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, мин |
| боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влад |
| онар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању на |
| ика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен |
| их државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао с |
| Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли |
| то одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том |
| ично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у |
| храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не т |
| <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господ |
| му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео |
| улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао |
| поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на излас |
| тавку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали м |
| ну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али |
| а то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{ |
| одилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је |
| и, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевск |
| шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кро |
| јни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> |
| теријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је д |
| па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски |
| нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе |
| подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забр |
| двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације |
| који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски ст |
| и су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске пој |
| p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману стара |
| оји су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са |
| ше.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва |
| би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном ба |
| које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко п |
| врдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и к |
| исам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обила |
| ичарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре |
| ци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — |
| точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге |
| и су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћ |
| на главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећет |
| и кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби |
| — Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта |
| це.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи |
| бије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво |
| а заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не |
| општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалам |
| ворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам |
| себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша |
| а наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање |
| за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустил |
| толом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је б |
| ам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не |
| предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, |
| један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново |
| ло, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га там |
| ар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пу |
| ф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се прод |
| грам, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи во |
| е на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пр |
| руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити |
| м болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни |
| ок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато |
| ици.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али |
| тељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих мус |
| ушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама зат |
| нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само |
| Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако с |
| трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код |
| дну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонође |
| о је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатим |
| уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константи |
| ; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то |
| а да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиром |
| да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p |
| задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама |
| етени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварај |
| тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек с |
| тани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али |
| {S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српски |
| ц и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те |
| на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, сни |
| ских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске арт |
| чешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали |
| итом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, прек |
| лату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на вра |
| ти а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр |
| ку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђене |
| ана.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ за |
| ују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светл |
| час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску кој |
| је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара с |
| са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непоср |
| носи и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновник |
| а са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупи |
| {S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се |
| } Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести гроз |
| > <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="24 |
| озну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског лис |
| зио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал ни |
| {S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па |
| ош догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и д |
| и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Ј |
| ђе човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели |
| обојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла оту |
| То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је |
| е одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица |
| даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не б |
| узе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли |
| сно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да |
| и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и |
| нео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће |
| љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад |
| p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његов |
| ума.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, |
| коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо ил |
| >Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година |
| ао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елемен |
| >Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плаши |
| ица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и сл |
| е.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, б |
| оведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Је |
| е се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: д |
| ерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погл |
| </head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, н |
| брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" |
| днички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прич |
| ако ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и |
| плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од |
| ељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плак |
| к отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали |
| одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно з |
| уршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захте |
| авали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркањ |
| па, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би п |
| су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; |
| у по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвен |
| о ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо |
| вљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јад |
| и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посул |
| у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебело |
| те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљ |
| д силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скр |
| гужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке |
| ним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом |
| е се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним с |
| жити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на кој |
| ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним к |
| очекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га |
| верзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и д |
| але са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који ле |
| е.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће п |
| е друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по |
| соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде |
| ути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхт |
| а замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној т |
| те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су м |
| и убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта |
| ли боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као о |
| ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о пат |
| груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи |
| на крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете |
| емено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је |
| од Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарст |
| тељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што |
| тиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога |
| Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана ки |
| их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши |
| Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, |
| оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обуз |
| ангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачн |
| расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све |
| S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, |
| евим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви поди |
| уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари |
| бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо |
| и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућа |
| воне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звезд |
| смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{ |
| ла и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} |
| } Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ни |
| народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p |
| еститога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи |
| ан од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунц |
| биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначк |
| је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} П |
| вако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљ |
| а на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспосл |
| н, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разбол |
| е девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под г |
| уну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боло |
| пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља |
| се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај |
| но и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се |
| ио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве |
| почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, с |
| која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ ј |
| дама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широк |
| а свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за ва |
| н иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вече |
| то оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води |
| ом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њ |
| дна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту |
| где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, |
| родревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на но |
| имо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене |
| н глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред |
| ора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио не |
| је се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се |
| ичу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не |
| почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добиј |
| етлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао ка |
| на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана |
| о час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима с |
| ора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дуп |
| погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> |
| победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разгов |
| у диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{ |
| од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите |
| није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској годи |
| авницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутинов |
| ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ |
| ећу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положа |
| ва?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на |
| од мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака |
| ење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечино |
| великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао |
| великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио |
| ајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са живот |
| ост која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Мора |
| се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрин |
| и пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.< |
| ушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини. |
| из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" / |
| оревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухват |
| не лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо |
| /p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на сев |
| прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} |
| емајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви т |
| ршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није син |
| ероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренут |
| ли са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде п |
| ребали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу |
| ољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусоб |
| ароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милут |
| чицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуц |
| а професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, ка |
| ље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним па |
| вени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придру |
| т борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећ |
| ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одмори |
| е, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његов |
| дити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да |
| l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облац |
| години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарск |
| Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела пре |
| вком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи с |
| па.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type="ch |
| даје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на па |
| бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у то |
| предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе н |
| и ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Пон |
| о ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине ко |
| м вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем де |
| е човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамт |
| јали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући д |
| ифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвал |
| ан од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има м |
| свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену |
| ти.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа вре |
| из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи стано |
| нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре ме |
| упи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају |
| елима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет срп |
| с се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за |
| сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве |
| се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говор |
| , повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике |
| тра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана п |
| и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се с |
| и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују |
| о, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима |
| — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер |
| аници, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са |
| p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет јед |
| ањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте |
| ушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и |
| грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања |
| бринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вел |
| ине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p> |
| огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак приста |
| оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога с |
| едало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за вр |
| мору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, |
| } Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим |
| је и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на а |
| е сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зн |
| едном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђа |
| направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили д |
| а заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам |
| а ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један |
| Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било |
| поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јес |
| колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор |
| ађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо вид |
| рати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само пој |
| и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и |
| мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је |
| игарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тих |
| донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и на |
| то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ра |
| покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, н |
| реме, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у по |
| <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у ст |
| /p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на г |
| час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица н |
| ла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или с |
| руги да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог |
| иљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали |
| су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор ј |
| грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која |
| кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала |
| за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плот |
| заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мисл |
| себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољн |
| о затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који |
| на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога |
| једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, |
| бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири |
| како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, |
| разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало зат |
| упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је п |
| брате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата пост |
| рај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и |
| толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомили |
| ичекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво са |
| позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него |
| >— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађ |
| а обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници шт |
| > <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размиш |
| у, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом |
| ље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и зви |
| изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој ј |
| испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо раз |
| номе тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу |
| вор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо св |
| ва да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Та |
| кога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ вод |
| пско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да |
| и! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је |
| је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас |
| лости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и |
| у обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и арт |
| би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозр |
| о живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде д |
| ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник |
| ..{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим з |
| уке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци |
| празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</ |
| детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам мо |
| али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак |
| лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко п |
| начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва |
| даје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски |
| а препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у раз |
| ру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и не |
| <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико бил |
| Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је п |
| заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели од |
| о и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је |
| кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је т |
| би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни |
| а се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и шт |
| павали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фр |
| ира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им п |
| .{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу. |
| е војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о |
| </p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Беогр |
| е кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозна |
| а и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" / |
| реће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те м |
| е вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, раз |
| ка, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на |
| пска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кро |
| четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном к |
| им да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полеми |
| увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ ј |
| песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb |
| агано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да |
| били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питал |
| ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао |
| ало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које |
| ли под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао |
| и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, |
| из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке |
| гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз ук |
| места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је |
| малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из в |
| ичкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жи |
| у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби |
| духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме трену |
| ибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се над |
| на горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од |
| седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз м |
| ругога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић |
| разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвоји |
| којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу |
| ијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали |
| ако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да |
| опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он |
| сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се |
| звен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу кој |
| ак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> |
| је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање влада |
| о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о |
| нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања |
| о! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска се |
| одатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће д |
| </p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај ко |
| ева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонасл |
| <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер пој |
| нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку |
| аче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале |
| о можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у |
| је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" |
| дама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Н |
| ни који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су |
| ром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна |
| његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао ка |
| орена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако и |
| {S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало |
| ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчано |
| начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све виш |
| у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло |
| ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја ма |
| ипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, |
| — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно |
| д женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> |
| гале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудил |
| велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и ору |
| е болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре је |
| дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светл |
| разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, с |
| шћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то |
| као сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли |
| нагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била |
| се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; |
| .</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промук |
| о мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити |
| — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.< |
| рини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним п |
| асно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престо |
| ти песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здр |
| о, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око |
| Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо не |
| ојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде |
| , све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је |
| е, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њи |
| рећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се к |
| помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешак |
| кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах |
| за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група |
| ачај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; ва |
| јмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица до |
| за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју вој |
| ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ! |
| оје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} |
| е, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда |
| алу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p |
| се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који па |
| естинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, |
| нтијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрче |
| ле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њ |
| ричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвав |
| ући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање |
| ла и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала прек |
| ила прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпу |
| се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно |
| од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} |
| у да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што |
| та учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он |
| нуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погиби |
| .{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе н |
| у га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првог |
| Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено ст |
| копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с п |
| и је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из ваго |
| скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се по |
| до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до п |
| ди потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђ |
| грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице |
| лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало |
| , коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрск |
| ад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће |
| шевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које м |
| ла медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао ј |
| са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као ка |
| таји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једа |
| а се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још |
| који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S |
| и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засвод |
| од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зград |
| на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће сави |
| тегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познава |
| ш држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу |
| гато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од |
| слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за |
| по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као |
| су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, п |
| угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар то |
| } Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p |
| ење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало в |
| а, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља |
| сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника |
| оји су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио м |
| е увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хлад |
| век мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лак |
| против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом |
| } Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на |
| а крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да п |
| .</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> < |
| вих српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, ал |
| ода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није мог |
| саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му |
| ожда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла |
| да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> |
| тари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да |
| која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода |
| ђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио нап |
| њем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митрова |
| p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, |
| ло није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлуч |
| нскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је р |
| о? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад при |
| из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме с |
| душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без к |
| о све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не о |
| крвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и да |
| и остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји н |
| ања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони |
| сет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, ш |
| лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то зн |
| /p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет |
| b n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или нећ |
| прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до |
| } Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејат |
| за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p |
| ндровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на |
| вши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те изд |
| тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Ал |
| че више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пушт |
| ом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="3 |
| непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на |
| Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас пред |
| а да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, па |
| Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о он |
| међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрит |
| рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку д |
| туација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проце |
| зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није сврш |
| извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем пут |
| ити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оста |
| љену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њ |
| егове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како |
| зницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи |
| ада сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" |
| и где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> < |
| ађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи поста |
| забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се |
| ненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустр |
| или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="68 |
| д тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо |
| ђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плот |
| замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.< |
| оји је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било |
| жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве п |
| који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми једа |
| бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све ви |
| нут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одв |
| ио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у с |
| и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> |
| евљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од |
| сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазни |
| дило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, |
| ол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, |
| је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вр |
| анице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да |
| ирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> |
| а два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров прими |
| омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбе |
| ицира, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи са |
| нци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше |
| е гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А профе |
| ја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила с |
| ци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђ |
| мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу про |
| највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузет |
| оцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p |
| манде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан пр |
| уду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Пришти |
| Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> < |
| тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног по |
| е те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гоми |
| причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећ |
| о ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далек |
| их старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза стани |
| n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад к |
| почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити к |
| и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад |
| ришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вес |
| илице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор |
| измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз вин |
| ати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> |
| прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни |
| зијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни муз |
| ве што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је |
| ма та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незвани |
| а једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној |
| е опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предм |
| а“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која |
| који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и |
| овољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолази |
| и.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, |
| арод са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчи |
| хало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, ук |
| ладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати |
| } Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат до |
| е опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и |
| кве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су |
| 368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговор |
| очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу веру |
| и, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска д |
| ерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако ок |
| пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n=" |
| пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли мла |
| е групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су пре |
| и оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: |
| бркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај |
| ораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима д |
| шно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скор |
| ични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крај |
| нас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је д |
| чери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања пров |
| е бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо |
| аје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у ра |
| p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ниш |
| ивописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени |
| теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води тр |
| лошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> < |
| преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан |
| ; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из ра |
| м и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да вид |
| о је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског пр |
| трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на б |
| орбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у |
| век обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а не |
| брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.< |
| леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих стр |
| ска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са |
| намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад |
| да.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше велич |
| !</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост срп |
| у и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем ист |
| крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре |
| ђе ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича |
| адалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S |
| ебична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, |
| едан од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем |
| .{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се |
| то да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком пр |
| рву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља с |
| Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те |
| и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пи |
| и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" / |
| воје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— К |
| аздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пу |
| p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник |
| удица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да град |
| м и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилиц |
| сетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме |
| са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас ра |
| пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем |
| ји сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивал |
| ад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?< |
| је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је |
| .</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — П |
| духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} |
| гих, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали |
| кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад в |
| ању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао на |
| ени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Мож |
| и дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лиц |
| готрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем хра |
| не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} |
| ла задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; он |
| следња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљ |
| е већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се з |
| /p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не може |
| чно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поу |
| је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатељ |
| о.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу кој |
| помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу |
| једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио |
| буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности |
| нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући јед |
| застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да б |
| , зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку |
| а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мра |
| ва, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада |
| се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да |
| нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не по |
| а својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардар |
| <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> < |
| ну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, кој |
| ео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечер |
| b n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.< |
| одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одје |
| даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико ј |
| шљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско ле |
| ли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња |
| коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догл |
| га заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осва |
| здуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у цр |
| скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; |
| чкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препл |
| ру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним с |
| ниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављен |
| из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на рук |
| одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поло |
| на нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одо |
| и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван пр |
| ек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавам |
| је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао |
| да комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини |
| леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије спор |
| ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу да |
| песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на к |
| и хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је |
| ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одб |
| p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n |
| мо да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва пот |
| кујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? |
| те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем |
| један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевн |
| ве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и |
| пених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар не |
| адионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколи |
| S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, |
| му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га ј |
| а која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека кре |
| шио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли сврш |
| око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у то |
| о, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p |
| потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут та |
| ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ |
| , само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ус |
| собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослу |
| ио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и с |
| е!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, |
| /p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војс |
| </p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канц |
| е још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Ост |
| ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — о |
| је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се ра |
| ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручн |
| војих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му |
| тељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од тел |
| запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђе |
| ли али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу |
| ему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди руж |
| сите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није ра |
| полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је пого |
| њено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у в |
| ло бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду С |
| ећ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити з |
| {S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману |
| казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам |
| ивота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Гд |
| и било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао је |
| ого мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде |
| то ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</ |
| тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што |
| поручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Ра |
| капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервн |
| е:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и |
| о дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било |
| икивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крила |
| утку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Б |
| могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам |
| " /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разуме |
| ију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p |
| може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уск |
| и с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не |
| диш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње д |
| сни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем који |
| и се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Кра |
| село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком |
| сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, ве |
| пођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аут |
| </p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Кој |
| ко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је |
| од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва но |
| фани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми разм |
| ово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у |
| тива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља |
| Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не |
| ао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угази |
| се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, п |
| капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посече |
| <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово виш |
| а и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане к |
| и разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.< |
| } Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} |
| ше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде |
| <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Т |
| .{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као |
| би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је дру |
| ено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и уто |
| се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја |
| да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрд |
| и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи до |
| арима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су |
| ник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих |
| је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другог |
| се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и г |
| у и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као мил |
| олуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, и |
| је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оно |
| и се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје |
| главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидо |
| олазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да ј |
| о: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као о |
| се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до |
| S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам |
| студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи |
| гнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох |
| аиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им |
| ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том т |
| /p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p |
| ао сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потв |
| и погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена св |
| арницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину к |
| м гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> пр |
| ш никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нан |
| хе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За ов |
| бе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у б |
| вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то каз |
| та једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог м |
| ад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте пра |
| ма једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије. |
| устите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p |
| м оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским ч |
| себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше ру |
| азе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке. |
| ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмов |
| <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни |
| /p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи о |
| фицирску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> |
| итељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У ов |
| ник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пр |
| <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рање |
| ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу |
| рестолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунат |
| дговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до |
| ола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налаз |
| азреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из |
| p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, |
| се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, и |
| pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, |
| м те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли. |
| с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из се |
| м могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина |
| не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} П |
| лутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш? |
| фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе |
| капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друм |
| у и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се |
| редник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те |
| ској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} И |
| пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се н |
| кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мраз |
| више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби сил |
| е туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и ч |
| ји је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи сво |
| да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз |
| рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као |
| и то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној |
| ушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни |
| руму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци ве |
| увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеб |
| вски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, |
| ко се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавеш |
| >— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се. |
| и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозниц |
| нахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним |
| ом сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток ра |
| четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Во |
| сарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" / |
| фаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те |
| зиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још |
| зничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских труп |
| ије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два |
| е би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па |
| све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па доб |
| ваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад |
| те, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преж |
| роким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај |
| цу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала |
| , шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и |
| а, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и в |
| а, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} |
| сваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна К |
| тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p |
| ну. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност |
| а и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о држа |
| е.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелет |
| спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и |
| о ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као св |
| ј му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разл |
| тан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стањ |
| /p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дан |
| крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Зас |
| и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завит |
| <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по |
| Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо |
| ед занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он сл |
| ди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које |
| ају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— |
| > <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим д |
| <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровиц |
| преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једн |
| S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из с |
| или канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немај |
| е све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поч |
| закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раста |
| шавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине к |
| дних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треб |
| е све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их |
| у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Треће |
| болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ б |
| кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало ра |
| х се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n |
| гор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па з |
| тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска |
| оћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранил |
| у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на шт |
| за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран б |
| иљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога вели |
| рбија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био |
| вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у |
| ршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле о |
| /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који |
| ="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</ |
| брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је |
| Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, |
| ом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја |
| ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те пар |
| ијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањ |
| ане и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу ал |
| у, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајо |
| ти и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ак |
| његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чу |
| .{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати к |
| нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p |
| јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено б |
| — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p |
| о је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и стран |
| е те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово |
| оз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који прола |
| рцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само ни |
| ца већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме |
| и није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, н |
| тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво св |
| густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који |
| е, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све д |
| вишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одав |
| е ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујањ |
| чним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљал |
| а прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— |
| з вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, ниса |
| {S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спа |
| .{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио |
| ао да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу р |
| ели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нем |
| сењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче пребол |
| ро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућан |
| ма — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} С |
| е буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести |
| о јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се |
| у ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вече |
| им језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћ |
| е ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче о |
| {S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} |
| чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас |
| о хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо |
| варао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети коли |
| е.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сес |
| мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму |
| етина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам |
| бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{ |
| сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> < |
| есте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а |
| а је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вили |
| ="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе |
| е све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лак |
| ликим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима |
| н омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја? |
| зован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Ми |
| уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и п |
| ти то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други |
| фицир.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Ран |
| ла сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли на |
| пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена |
| p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n=" |
| зили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и д |
| аишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рука |
| ма, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта ва |
| шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око |
| миче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и ра |
| кинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечу |
| ђа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на |
| рамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за хр |
| пски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв |
| рпски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теш |
| рпски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, |
| ара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све |
| оје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут бол |
| лазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети с |
| Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на св |
| задини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање |
| си.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну гр |
| паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— |
| оведио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знана |
| ди испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана |
| ани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.< |
| ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризови |
| а мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе |
| ара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} В |
| та.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, |
| а!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове ре |
| ве речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим на |
| ла гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле |
| риређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој |
| , гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отворе |
| е на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја |
| претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када |
| приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му |
| у се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чаје |
| ила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су м |
| главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико |
| изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин п |
| p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу р |
| тане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази |
| д болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рек |
| поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— |
| у.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума. |
| ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— |
| и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он ниј |
| крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p |
| шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска |
| о даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врз |
| тину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запома |
| } А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита не |
| многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућне |
| јници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад |
| из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи |
| крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремље |
| у генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми |
| виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и п |
| ма овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се проз |
| ужној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за др |
| е гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кол |
| смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се о |
| весно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</ |
| ека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{ |
| анда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз ули |
| ана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још |
| не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам с |
| а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењал |
| да, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклен |
| p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је |
| стом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред меха |
| се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он |
| а обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали ил |
| врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, |
| је су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили ис |
| и бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виш |
| лико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоруч |
| је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се преви |
| ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} |
| а, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавил |
| ама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а лево |
| е их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ с |
| и коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе |
| дир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије ка |
| није рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а к |
| ћи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и |
| <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих т |
| и самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расуто |
| однаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све |
| му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p |
| андант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спрем |
| и о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа |
| ом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и ш |
| вор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, |
| тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је |
| Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабла |
| ом који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме д |
| на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је ви |
| ањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављ |
| ти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у |
| Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у т |
| да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безброј |
| ене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у ко |
| ањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржља |
| етлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осе |
| палило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини г |
| в.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљ |
| ћи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блат |
| на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, |
| Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извла |
| јашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо п |
| има поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се ву |
| ника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са боло |
| обила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапута |
| срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, |
| очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је т |
| дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се р |
| бом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по б |
| у где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув д |
| у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћ |
| богоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, бл |
| питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена ве |
| се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са североза |
| и а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{ |
| али оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, |
| волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену од |
| пе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенк |
| му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори |
| одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање |
| ела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крв |
| осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хра |
| би?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала с |
| је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се |
| на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем и |
| а точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем и |
| ну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и по |
| оди у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз |
| како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини г |
| е, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неко |
| 4" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његов |
| Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбу |
| уповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први |
| ицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Св |
| расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ поч |
| међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини |
| ет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне |
| наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан в |
| тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо |
| контролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже |
| темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Једа |
| сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режим |
| еда који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад |
| ђу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински |
| а гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су |
| аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну све |
| ку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли |
| оз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није л |
| рча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе ча |
| непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте по |
| вић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{ |
| новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе |
| село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси |
| ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије п |
| своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> |
| — Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су б |
| зволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских сино |
| ту, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синов |
| идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам |
| к.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше м |
| </p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> |
| теља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, зат |
| и.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретај |
| ме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечити |
| {S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="42 |
| нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топч |
| и рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седе |
| за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној |
| лаву, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивал |
| ајтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла н |
| молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекл |
| т месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад са |
| ни у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим ј |
| у се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} |
| инуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једно |
| је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене |
| путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <p |
| Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли с |
| е истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли |
| ли покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породиц |
| меша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и |
| чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на |
| е неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; |
| шљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне |
| аницом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или пок |
| одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једно |
| амере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се |
| арају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невољ |
| увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи |
| ирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу |
| спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поуз |
| е наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела сто |
| собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи |
| испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај в |
| у љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим |
| м детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — прав |
| и напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прош |
| ј људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току прич |
| ут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим са |
| на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим са |
| , не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоков |
| ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке |
| спреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па |
| су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама. |
| апорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слу |
| пријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се |
| морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их |
| и су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини |
| у у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу |
| младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске |
| за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задов |
| азати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу саз |
| и и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак до |
| цу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717 |
| а изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бој |
| {S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септемб |
| но; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од |
| вање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све пр |
| викивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, |
| очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете л |
| е спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста с |
| м разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапр |
| са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање |
| е измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се ду |
| е Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посав |
| потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, н |
| и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећ |
| да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октоб |
| јевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утв |
| азили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наре |
| то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљо |
| неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе ра |
| тићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновник |
| ступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само изврш |
| у и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у |
| кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене |
| епријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме пр |
| гли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко у |
| ке експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузим |
| нскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руск |
| ли кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су |
| Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а |
| са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече |
| као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на |
| руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствен |
| призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколик |
| > Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у |
| у или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из те |
| м два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дот |
| на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, |
| а и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> |
| су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађем |
| данпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, изб |
| и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Тр |
| </p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се пр |
| на кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До |
| нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила п |
| мену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се |
| ти своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су бо |
| бине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан |
| > <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која ла |
| преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и |
| оно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо |
| жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребије |
| у за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Са |
| стала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није т |
| ј милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од |
| ко поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до |
| и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, с |
| Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешк |
| дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здрав |
| м још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не |
| ујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му св |
| ла само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад |
| ом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судби |
| рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносит |
| кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је до |
| чињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би |
| нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке н |
| еожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљен |
| Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— |
| у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p |
| , тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или |
| .{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, |
| 389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да др |
| а све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је |
| у му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје |
| заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се |
| Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" |
| ису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових |
| ли своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на шт |
| здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 г |
| м бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} |
| за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не ме |
| етао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бег |
| нком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло ј |
| наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да прогов |
| а, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачиња |
| лост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S |
| е!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили |
| се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам рак |
| “ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође |
| својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи н |
| а бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, п |
| дних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакл |
| није указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси |
| није указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао |
| е новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек |
| И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћа |
| , коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} |
| или сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске г |
| е дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над П |
| овца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршава |
| но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Ш |
| о румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> < |
| им притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим т |
| ругој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један |
| је и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би |
| је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на |
| авина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се сруши |
| емио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе |
| оломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозо |
| човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан чове |
| планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћ |
| мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арна |
| бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, д |
| е прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио |
| у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муни |
| n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да од |
| ајсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док |
| дзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и |
| потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један са |
| оји спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кро |
| рзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњани |
| је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи доне |
| ру, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из |
| га, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилост |
| појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за с |
| би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од који |
| по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми |
| патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186 |
| прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" |
| тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но |
| седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су |
| рушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог позна |
| а је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушал |
| оже лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако |
| одина кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју |
| илице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друшт |
| ко мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле. |
| ну моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине |
| ако је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скоп |
| Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање |
| чној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да с |
| ј све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша |
| у.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло д |
| и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално арми |
| ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као |
| ио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал |
| ра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш |
| ла им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лук |
| гоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави |
| ебе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, |
| о је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала При |
| је на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз |
| ји су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој |
| мар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо ск |
| јене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} |
| је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвој |
| атеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије |
| као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, по |
| двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибе |
| у је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда |
| и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, |
| ите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и д |
| д устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ |
| у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани беогр |
| уја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мал |
| коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, |
| агреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и |
| оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши с |
| ло, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као и |
| е, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, как |
| ат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царев |
| ом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и |
| надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престоло |
| ину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да р |
| ио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно усп |
| ела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} |
| е је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућам |
| </p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, |
| два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да |
| ти, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их |
| о што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађ |
| > <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и |
| огли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступ |
| према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења уп |
| е у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити св |
| ти да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем |
| </p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек |
| дало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка пог |
| асова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипло |
| нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француск |
| месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу |
| у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак уд |
| а таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце |
| вонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када |
| нглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у |
| омљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу уп |
| едну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано ко |
| ести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно А |
| ачки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положај |
| арога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што |
| ште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> |
| скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да пр |
| венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су бил |
| аблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе |
| ог друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника |
| {S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> < |
| теви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија јо |
| воља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је преш |
| озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста сел |
| ачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију |
| да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по з |
| еним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p |
| — Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се |
| еш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p |
| би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увук |
| тембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита |
| вде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да бра |
| сту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на К |
| и је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно |
| ник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне |
| прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем п |
| гим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што мо |
| ите у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио |
| кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сам |
| осећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инсти |
| о правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, |
| д њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагон |
| сталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје цар |
| о и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо с |
| дна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција т |
| пште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмех |
| е и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Н |
| И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука д |
| равио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на |
| .</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} |
| е храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пре |
| од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на |
| кој погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте ко |
| S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди |
| ила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места кра |
| изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихов |
| невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћ |
| е почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, ј |
| он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{ |
| да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљ |
| заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Ш |
| кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, |
| <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде м |
| и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру |
| редњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са п |
| > Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и |
| рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песими |
| а своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује моб |
| е извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детиње |
| ени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мир |
| остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле д |
| - додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника |
| ад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их мога |
| е јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизиј |
| себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у |
| — За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи |
| сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{ |
| о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три де |
| зме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама как |
| мно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни т |
| на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што |
| p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијам |
| твари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У |
| ив, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавин |
| чито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини увер |
| енат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> |
| > <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуостр |
| иш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће |
| лачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану д |
| .</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ј |
| ост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о |
| ојих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућ |
| тле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; |
| рске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ак |
| на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и А |
| да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно т |
| жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам |
| шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе |
| путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке же |
| <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је т |
| те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p> |
| > <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним |
| им. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо пр |
| постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из д |
| бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцк |
| се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да |
| /p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седни |
| у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац |
| љ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађев |
| је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, |
| Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је |
| и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на |
| ничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Коман |
| упање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам о |
| да напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> |
| рије па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове |
| други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и про |
| артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и |
| орало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изна |
| сторију, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, с |
| ађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона |
| дступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у по |
| ла нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди по |
| е што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него не |
| од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним |
| } Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма |
| здао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он с |
| хватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло |
| да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих |
| макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема |
| рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га на |
| н синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их |
| рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми ј |
| додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ |
| S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — |
| па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдск |
| па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдск |
| и, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују м |
| г сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је кој |
| слободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтат |
| зе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, |
| окају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они |
| дајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, о |
| ла гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа |
| и аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се |
| тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n |
| реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или |
| <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на с |
| p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки бол |
| нда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну |
| вици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо |
| а заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Н |
| /p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочит |
| {S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у ова |
| ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваз |
| о оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заје |
| није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, К |
| андрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране |
| династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг |
| ству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до в |
| ојске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је зе |
| и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је к |
| е сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како |
| теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренул |
| еглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и |
| нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, |
| која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна |
| и ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме подн |
| стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, |
| <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p |
| даред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се зами |
| , све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара |
| се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер |
| ом једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једни |
| измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на к |
| где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из варош |
| Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и з |
| јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све |
| ћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право |
| да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака гро |
| у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и ран |
| наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мр |
| и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње св |
| ви, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе ва |
| ћи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — |
| образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге |
| дноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замол |
| и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Не |
| реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зач |
| десет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из ку |
| а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише заб |
| ану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то |
| дљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешћ |
| и, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на |
| или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" |
| д стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмо |
| Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих ста |
| пусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другариц |
| двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове п |
| ли и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, каби |
| } Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три ред |
| аредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p |
| тар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика св |
| ов.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, |
| њаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор је |
| ћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао |
| ! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени |
| згнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, |
| како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се орга |
| ајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом |
| делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се |
| али пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски сни |
| на дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствар |
| ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које ц |
| утало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако |
| облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{ |
| е и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза |
| би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз к |
| бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док неприја |
| онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се |
| би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен п |
| да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно пит |
| али.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна |
| и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли |
| стио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на зам |
| т бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле с |
| дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гоми |
| Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар |
| и није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуц |
| лицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који |
| кање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити |
| њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински п |
| јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, ка |
| аво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак зароби |
| и телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво |
| арошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља оти |
| руму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико |
| n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, умо |
| се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим з |
| ових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанц |
| озадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не д |
| је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам |
| чка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, жи |
| ш мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо от |
| .{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у |
| ици изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један прет |
| почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборен |
| х редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се |
| акве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о с |
| или дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у |
| /p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, једа |
| топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећ |
| а друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишче |
| селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у |
| ре на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријат |
| ненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, |
| а и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је |
| у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, |
| > <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали |
| у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p |
| љи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псов |
| ковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пр |
| е нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су |
| ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљени |
| е пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ног |
| а му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околн |
| остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И за |
| ну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мал |
| ену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, |
| одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се но |
| анаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове. |
| тојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, к |
| >— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И |
| у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагује |
| адају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те |
| глу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орм |
| , диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши |
| ко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама д |
| p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он д |
| ="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> |
| унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује |
| евета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се ис |
| авим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива |
| штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што мо |
| тајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што м |
| својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј. |
| чне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и О |
| стове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пит |
| шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао го |
| нда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што |
| з Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на ч |
| а пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и при |
| е за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних ко |
| крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у о |
| омандант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казив |
| о их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили са |
| нам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} |
| и.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врл |
| зама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p> |
| а ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се р |
| чило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је пос |
| !“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола |
| b n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни |
| и, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми ма |
| е и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи о |
| беглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ че |
| ати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је ма |
| спрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове |
| о нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залази |
| се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је дог |
| S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах |
| ливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те |
| n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на в |
| кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кр |
| ачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која |
| рова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у н |
| егао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку ск |
| анац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена г |
| S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне киш |
| нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи |
| до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последњ |
| ају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју |
| слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу диплома |
| пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетк |
| м савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив ра |
| них који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонил |
| им командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујућ |
| ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да |
| уштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p |
| <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— О |
| н полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах ст |
| о његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га |
| е.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ |
| остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са |
| е сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једн |
| адан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> |
| <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне бор |
| .{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" |
| пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врх |
| овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачув |
| ке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и р |
| ме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш |
| евоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних кој |
| ваничним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити |
| } Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} |
| стили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико |
| азили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео |
| јно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> |
| ше није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње |
| ејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поло |
| .</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци |
| има успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познат |
| се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико |
| е са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чино |
| ако ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним ист |
| оме часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља |
| ски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, |
| нуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала |
| обилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што р |
| ижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам |
| сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — |
| ан народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да |
| о да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, |
| врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његов |
| /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ниш |
| други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разго |
| л Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, |
| н низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и |
| војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на не |
| ="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разг |
| ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним |
| шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја ње |
| нога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се |
| е око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, ка |
| зданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствар |
| августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p |
| девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је м |
| непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово с |
| , па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао |
| {S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори ва |
| те — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом |
| х врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А мож |
| им долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n= |
| .{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога |
| спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко |
| а, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чува |
| густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима та |
| ан из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас |
| м и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме |
| дни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и вод |
| сподина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја п |
| се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју стран |
| и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчиц |
| оје ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају |
| и се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не м |
| ума, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже |
| висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p |
| е моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе п |
| е сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина ос |
| .{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог нем |
| анује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћ |
| ујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, |
| се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало |
| ре Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за ва |
| те, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— А |
| рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, |
| дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена |
| сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, |
| , да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају |
| ике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пу |
| и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је |
| а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да сти |
| /p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим детето |
| менима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— |
| наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати |
| о их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилиц |
| foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée</f |
| ругом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак за |
| pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахра |
| сподару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је чо |
| г па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита рај |
| Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако |
| ријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, |
| у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше на |
| оји га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас |
| е попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и |
| /p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам |
| бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — |
| азговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} |
| >Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</ |
| мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне |
| Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди ј |
| есковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чин |
| средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не п |
| ер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху там |
| ога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у м |
| а тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора |
| дговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају држав |
| ност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским |
| атарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно |
| писана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана |
| ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да о |
| зну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи |
| х г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био |
| ако су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми н |
| име у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, г |
| у испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у ви |
| да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је в |
| на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми |
| је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годин |
| рић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с в |
| ира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војник |
| акле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један са |
| ај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо |
| последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој мла |
| <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим |
| мор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте |
| мет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади слик |
| ога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</ |
| очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти |
| је! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Пу |
| p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватр |
| удера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал нем |
| даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— |
| овори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, |
| а ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе |
| мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје н |
| Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он с |
| као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице. |
| згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш гла |
| на села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер глас |
| пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их с |
| ом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S |
| м има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На у |
| неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућ |
| ица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хран |
| попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад |
| а не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се |
| нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села |
| ојна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али |
| у се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктал |
| } Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам |
| е Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле |
| препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред п |
| дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици ил |
| твари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приш |
| гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом |
| , црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њ |
| Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе н |
| у страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укр |
| ој дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{ |
| с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на г |
| на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S |
| бег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су до |
| алења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахра |
| арадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла је |
| сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други |
| е Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и буг |
| и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаш |
| одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао |
| материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна т |
| врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија |
| њенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове |
| /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без |
| рти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одгов |
| > <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до к |
| друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су |
| ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а он |
| о што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим т |
| еличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам |
| , за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије |
| Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди |
| ојих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским с |
| да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка |
| у, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под |
| в секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одгово |
| ичке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћ |
| мажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би |
| ољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко |
| , ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем свој |
| ани зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p |
| Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> |
| пљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчеза |
| е друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p |
| врђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за побед |
| апитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ дал |
| о можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни |
| тету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику |
| , хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један |
| гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све |
| а и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те кома |
| лом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока |
| в и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринут |
| бо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што |
| сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у стра |
| му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време |
| ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате |
| p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И |
| <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником |
| че да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који |
| ожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет уб |
| звесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о |
| мо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је пос |
| завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје |
| /p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама |
| чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда к |
| <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита П |
| ање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу да |
| мо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће вој |
| их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чу |
| або вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Пос |
| о нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал |
| ао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријан |
| е проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били сти |
| </p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и ут |
| е би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с м |
| њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само п |
| ло.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде |
| на.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тре |
| p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према и |
| дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је |
| очеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и дома |
| баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онак |
| ише рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у ње |
| мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је ов |
| да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb |
| е причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам н |
| !</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене ова |
| утра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, |
| наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем п |
| х.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? |
| ст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> < |
| вечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="3 |
| целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суз |
| н учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије в |
| клонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се к |
| знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу на |
| реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једн |
| ни“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у |
| а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, |
| ицир одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и |
| идиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног оф |
| {S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе |
| , и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су |
| оманде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслуша |
| Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште |
| власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународн |
| <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам |
| <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за П |
| х обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта јо |
| е српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Мариц |
| гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му к |
| борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што |
| да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на |
| запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Ови |
| д стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!< |
| се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били |
| је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином |
| е на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, |
| мо испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па доб |
| р је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа ј |
| нском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, |
| у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у |
| <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на с |
| декад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као стру |
| прављали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И ка |
| не тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако |
| .{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Буг |
| ља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина |
| рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене тем |
| /p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се м |
| p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — |
| да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S |
| ат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па пос |
| одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше |
| о не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветл |
| се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} |
| алеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је из |
| ишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, по |
| ека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја |
| у; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; |
| ра поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се п |
| а осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећ |
| -Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана глас |
| о дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се |
| што, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{ |
| неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студен |
| ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{ |
| тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округ |
| рали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добр |
| сматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренул |
| , пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смис |
| н образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу |
| а, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није |
| <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и приг |
| целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге |
| оћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са јед |
| у у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала |
| ових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n |
| а света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да |
| а.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и |
| <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, с |
| овањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је б |
| е угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно г |
| /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба! |
| по! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право д |
| <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на |
| — Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, к |
| се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити |
| <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се |
| .</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb |
| греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</ |
| м са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несрет |
| недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек завар |
| ше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а |
| уг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} |
| .</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — |
| пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрав |
| <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе |
| p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у но |
| огледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и |
| јући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као |
| е.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио пре |
| } Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и мог |
| пуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живо |
| бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на вр |
| пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави гла |
| са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватиш |
| ојник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски ра |
| Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из |
| дњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> < |
| а како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обил |
| "407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тет |
| ио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са |
| ника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што |
| а ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити зар |
| ило у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на са |
| ини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да н |
| у.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окуп |
| ва.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је све |
| ажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> |
| о хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, |
| и ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте |
| итањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам |
| у за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима. |
| као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам и |
| а!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пођ |
| ље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тер |
| е разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава д |
| /p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру |
| нем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сав |
| могнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако н |
| <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Не |
| нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу ва |
| идим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p |
| </p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се |
| та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо зај |
| њу Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ так |
| pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо оф |
| , људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> < |
| е око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фр |
| ена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам и |
| е станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре |
| и у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкови |
| ад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажи |
| ом светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се |
| јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, п |
| речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама гос |
| ни и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед раз |
| својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кро |
| у ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је д |
| једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> |
| ем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје |
| уже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу п |
| старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене |
| и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите о |
| га мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може |
| ..“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти |
| ла бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опе |
| шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, приј |
| рео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде |
| кав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и пок |
| немо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час |
| јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца |
| се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног ме |
| али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној |
| се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> |
| мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните и |
| е нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може |
| ћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким свој |
| /p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Ј |
| енутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и |
| еше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове бат |
| > <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и о |
| урчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована |
| чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник |
| Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господин |
| је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова. |
| олећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Кол |
| а Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно ис |
| борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши п |
| ојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то |
| де и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга |
| су, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Уз |
| арских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: |
| еченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, |
| тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико |
| пштега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивс |
| ако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који |
| вља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напушт |
| мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сас |
| еличне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да уништ |
| вије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака о |
| >— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загреј |
| ти у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — |
| аспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену пр |
| гледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустав |
| је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање |
| лацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> < |
| у али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој |
| Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова |
| Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и д |
| и сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна |
| убоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се по |
| био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби |
| иковало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено |
| лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{ |
| разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја |
| е доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живот |
| ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу с |
| енуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем пон |
| спут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subS |
| е, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а зати |
| лао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати |
| себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми |
| д, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је млад |
| невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" |
| . ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби би |
| о.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и |
| ово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> < |
| вамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а |
| на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао |
| памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се |
| и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима |
| ру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим |
| ло ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали ка |
| p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали ка |
| ... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни |
| о Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико |
| p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низ |
| осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С |
| p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље уг |
| , чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратн |
| да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogni speranza"</ |
| Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога |
| кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови речениц |
| кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у |
| мо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и о |
| , заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепави |
| о чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и с |
| ли смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заје |
| p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико |
| p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{ |
| а би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, |
| а разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гл |
| ном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и о |
| ије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је |
| ролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих |
| ирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још н |
| ваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују |
| опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и |
| ла сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе трену |
| је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне п |
| > <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви удариш |
| ебрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манас |
| га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира |
| ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један т |
| ни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метар |
| у деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кро |
| <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно. |
| Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима. |
| ене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата |
| аље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и г |
| ерце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако |
| тле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стол |
| ом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? |
| верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> < |
| ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме к |
| ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети предс |
| победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залеп |
| тлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <m |
| сом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном |
| можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле теж |
| сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Пос |
| оду Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити кр |
| овим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учи |
| арајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</ |
| али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p |
| ем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од |
| прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала пок |
| у обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те оста |
| два се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем |
| највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и глед |
| ју се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орд |
| ече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва |
| емо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> < |
| ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где к |
| ије то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из го |
| читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрет |
| њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, чес |
| учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд х |
| коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> |
| погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом кој |
| ио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређ |
| ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је би |
| ..</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје |
| кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити вој |
| ио, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нис |
| их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само |
| Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за обр |
| /p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је прене |
| а изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући д |
| речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јут |
| да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је из |
| а па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и з |
| е, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви заб |
| пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе |
| старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си с |
| од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би |
| n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тре |
| у.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и св |
| осредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било |
| уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј |
| лином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која м |
| fr">argument armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто. |
| авам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније |
| дробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, ст |
| што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога трен |
| азивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле и |
| су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла са |
| ијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рање |
| ли о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ зн |
| севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S |
| л, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању вр |
| је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шт |
| во чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке поло |
| , морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Госпо |
| — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — д |
| цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</ |
| ика није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на с |
| кон дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С |
| ци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен |
| а масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим прав |
| и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, |
| утра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу вл |
| има.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Че |
| у.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се иск |
| е и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Кр |
| на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на изла |
| угу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у мест |
| Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n=" |
| а иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учи |
| се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешач |
| али и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамен |
| сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу но |
| р Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходил |
| Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шар |
| к све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да оста |
| е била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да |
| решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у |
| .</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су с |
| седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанств |
| да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад |
| зу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати на |
| ши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</ |
| тишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под у |
| и крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је опр |
| а баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где ј |
| ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> |
| а одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомил |
| решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула ј |
| да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе |
| ека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара од |
| којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се пре |
| .</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, во |
| вили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — ва |
| коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командан |
| диста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ |
| кушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је зн |
| овима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву |
| длучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута ма |
| ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао |
| киња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањ |
| е однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу а |
| м продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хт |
| ним катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријате |
| дине.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале ме |
| ст и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, пре |
| чне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине |
| <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији. |
| колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Иде |
| нини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на |
| заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на ср |
| о Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и |
| устимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје друг |
| борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна к |
| је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разоч |
| елика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако |
| ује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и дон |
| сејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> |
| трану одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их |
| ем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одреш |
| Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаниц |
| век срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљав |
| а Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао |
| ту.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отр |
| лости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи |
| се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигл |
| , само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила |
| е над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечањ |
| сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивал |
| био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и разме |
| с сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту при |
| Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као ника |
| писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="64 |
| ланине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је б |
| војега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој |
| ве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да осна |
| нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом |
| ебу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру |
| Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, к |
| варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама |
| ка.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона |
| мисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па к |
| здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као ш |
| пало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће с |
| ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се |
| ће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара |
| ест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске вој |
| и и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем |
| оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам |
| и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим с |
| љске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског |
| мирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> нег |
| им унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" / |
| путник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним ш |
| на сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године! |
| а, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво |
| јке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и др |
| и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гро |
| никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сест |
| оваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће оп |
| ља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни |
| у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела |
| бијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, р |
| јанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, бом |
| корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанц |
| и већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвим |
| ијатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај |
| ја су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду |
| цано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до кож |
| уните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пуш |
| остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао |
| олео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, |
| шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако см |
| која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевим |
| — Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час |
| још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским об |
| оловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо ле |
| влачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по с |
| 660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што ј |
| Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дрен |
| , ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предав |
| ло гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад ј |
| које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јури |
| сно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али |
| м о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим |
| нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, ко |
| нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још |
| {S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, |
| за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и бил |
| м га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости |
| по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити зак |
| убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, |
| , браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и |
| е — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било о |
| <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има св |
| коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p> |
| Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко о |
| анцуски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и |
| за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели б |
| о, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у м |
| у Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестр |
| судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами |
| и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све зва |
| кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних му |
| ! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година |
| ти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непозна |
| јим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и |
| ну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе |
| сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види |
| на и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спал |
| "98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне реч |
| ћи шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> < |
| едан чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{ |
| су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим |
| е да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и |
| аноме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи |
| погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да п |
| .{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје. |
| Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове к |
| у ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чека |
| ад мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засип |
| крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче |
| S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гр |
| јнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судби |
| ојничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ос |
| их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би л |
| Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који |
| тва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукав |
| а ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Срби |
| у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати. |
| апетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слоб |
| турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску |
| ам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о |
| ма, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас |
| Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој |
| свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити с |
| да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, |
| оди своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могу |
| ио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволит |
| обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам |
| ма сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, пит |
| , у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{ |
| гов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигар |
| рину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> < |
| жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојо |
| >Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му на |
| или на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то п |
| } Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја |
| д, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни |
| ром и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се уда |
| и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} |
| испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам |
| реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, |
| р они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли |
| рмија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући |
| <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, ка |
| аља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим пут |
| евицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кла |
| уги преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ б |
| а, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повл |
| уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ при |
| pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је |
| е до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре |
| д ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања |
| кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у |
| већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава се |
| очеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зв |
| Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо д |
| SRP19201_C18"> <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је |
| сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а та |
| укама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који |
| као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених |
| амена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посут |
| носи срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази г |
| да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над у |
| се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама |
| ређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казив |
| ежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивањ |
| као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косо |
| е последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекај |
| RP19201_C33"> <head>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште |
| су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је ку |
| очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, к |
| моодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицањ |
| у реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; ч |
| у испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима бли |
| а му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу |
| .</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и ку |
| револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било |
| их витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри |
| шка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако |
| аторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, ка |
| ице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се |
| лушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета ја |
| ити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на пам |
| а угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га в |
| преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андриј |
| беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно |
| шлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва |
| е само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Пришти |
| ла, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушниц |
| р, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили |
| а савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник |
| оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек по |
| је? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p> |
| ровници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расип |
| су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала |
| у он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су он |
| ачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од ау |
| е леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњи |
| а га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морс |
| још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлош |
| иближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно |
| прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то |
| ?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто пита |
| сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад |
| и.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем |
| ко хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требал |
| рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики |
| Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А |
| и: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ |
| еле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгле |
| д силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој цр |
| ам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Ли |
| S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај |
| од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамо |
| ме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које |
| арете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој |
| ара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити св |
| лтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; |
| иле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле оч |
| вимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја |
| непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала |
| сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат про |
| могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, св |
| само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарског |
| а више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чла |
| једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је ви |
| и млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, пр |
| и мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве |
| нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како ј |
| д видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене |
| дох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе |
| лушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад |
| ушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао |
| упљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко |
| ипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се закл |
| Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набавља |
| м крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, чет |
| х корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— |
| ра — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и му |
| душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:< |
| ега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, ок |
| одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и п |
| је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Срб |
| и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да дол |
| тарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја |
| год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Св |
| шко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачи |
| ној соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани |
| једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који |
| ца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и |
| сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем |
| S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} |
| 96" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цари |
| естило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, сам |
| пе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе н |
| снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући |
| зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, в |
| зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из |
| гла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свег |
| <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао |
| ама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалам |
| остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p |
| зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они |
| , да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познав |
| вали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зн |
| ном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избоде |
| тили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и |
| роз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано г |
| нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не конт |
| декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику ко |
| утима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз |
| еш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи |
| е пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p |
| часмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S |
| чица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац |
| за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жен |
| ђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сума |
| , пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који |
| ојих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чуј |
| наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> |
| ста, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на |
| арочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страх |
| амена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењ |
| већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где к |
| ојој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содом |
| оћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на |
| жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не |
| у речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви |
| бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{ |
| е неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} |
| и.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се наву |
| ем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах савето |
| еха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребр |
| Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србиј |
| више светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светло |
| лаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком |
| граду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и г |
| оге крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најз |
| што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је у |
| дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пу |
| међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; |
| ни је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник |
| макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за греј |
| еба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти ко |
| м снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још |
| мрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је т |
| се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четир |
| м.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледал |
| о је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ с |
| ши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршум |
| лажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb |
| аплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се ч |
| клањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опе |
| а од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мај |
| > све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија ко |
| о, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До о |
| ах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он ч |
| ха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} |
| ј стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа матери |
| други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај о |
| у тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} |
| да, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S |
| ри а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p |
| е код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаре |
| има, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама |
| , пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у п |
| бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне т |
| ова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах наста |
| е већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Ма |
| са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће |
| могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје ро |
| И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао до |
| шећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око |
| орано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележи |
| одине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће роб |
| еднако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене |
| м, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" / |
| шије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу.. |
| н међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један ј |
| и што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до |
| очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p |
| хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> кој |
| ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да креће |
| {S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи. |
| се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телег |
| тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону р |
| једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо |
| н растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу |
| еним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути |
| да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} |
| ски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 год |
| атом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача |
| плаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прођ |
| Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина з |
| а нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претр |
| ци.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнул |
| и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p> |
| им сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и во |
| е једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмериш |
| који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо |
| оје питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања |
| к и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и пр |
| но тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по њ |
| о по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да |
| храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И |
| ије умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на ули |
| игра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе |
| је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и |
| та.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S |
| оракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину пет |
| блиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана ис |
| м то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз су |
| ору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам д |
| ат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта |
| били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли |
| Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Во |
| ела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири |
| ивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њо |
| и, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Ст |
| наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добр |
| егово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цел |
| ко Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавиц |
| ма по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и с |
| ир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигаре |
| ервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке харти |
| е секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на |
| и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је је |
| не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чем |
| е му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</ |
| ве су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, г |
| Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мисли |
| о од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећем |
| нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзире |
| она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморил |
| се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажа |
| на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресај |
| зговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Ск |
| о не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво |
| о бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих |
| ње да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p |
| е гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, т |
| какао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са |
| ао прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу |
| к и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сања |
| је име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} При |
| дну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благод |
| <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одра |
| топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казн |
| и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке |
| .{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избегл |
| дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели |
| и ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али |
| n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих ка |
| S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p> |
| либу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогод |
| ога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што по |
| вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи |
| еже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ћ |
| и при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је в |
| шила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он |
| ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметов |
| ји је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слут |
| ам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било |
| олаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиб |
| ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад до |
| на, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плав |
| бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или |
| узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могл |
| е вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, ва |
| атом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то |
| оштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, видел |
| х ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неко |
| го један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на цело |
| ледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која |
| хвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери |
| да војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи |
| тати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад б |
| д њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу |
| је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле ка |
| рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускуј |
| аве.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су т |
| разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглав |
| И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младић |
| прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ |
| почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе |
| брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била при |
| лете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићен |
| његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови |
| оштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала оч |
| а ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топло |
| завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу о |
| кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> |
| одрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Пева |
| вницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те |
| ви који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, |
| сом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га |
| есом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је ч |
| ламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пе |
| провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало |
| м образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, к |
| ју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, |
| собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и пр |
| оћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада к |
| љено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око |
| ака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} |
| што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у |
| и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакл |
| овању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више |
| гим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фро |
| цузи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично |
| оара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска |
| а већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је заста |
| ушом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и К |
| ме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Соф |
| аници и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизац |
| само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и |
| и Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним |
| рно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балка |
| остима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла |
| е добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нам |
| ма, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи |
| е врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операциј |
| нтересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину |
| ичало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни |
| ма и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о |
| године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, |
| е и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, н |
| нем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици цел |
| Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку прав |
| онт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само |
| на кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафа |
| воје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко |
| ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, прек |
| ар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врат |
| и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да м |
| аш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, |
| ен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усиј |
| још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање |
| апци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то освет |
| т која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских муше |
| ке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни а |
| <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе доби |
| .{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p |
| рзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори |
| ад па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па |
| Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако |
| нцуска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко |
| а како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то ст |
| у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређе |
| набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половино |
| <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двад |
| ну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознад |
| аду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност |
| и овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... с |
| .{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који с |
| и у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, в |
| г адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта ј |
| — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у пос |
| ице.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи н |
| ни пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало ш |
| ађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој с |
| {S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да ј |
| нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и |
| не нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на |
| авезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се |
| тиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред нач |
| ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се |
| з сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена по |
| у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да го |
| вучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска н |
| Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румун |
| крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким |
| о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, дана |
| ом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необр |
| Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, ко |
| су, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да в |
| кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на ру |
| оји сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца б |
| сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ћ |
| наву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање по |
| свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То |
| намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни |
| е може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брат |
| говор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари уд |
| мериканске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме |
| у да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробан |
| француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјс |
| рви вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву |
| афане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у |
| ика, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачени |
| S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S |
| и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић н |
| дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и о |
| њани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се мо |
| м му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћ |
| кача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb |
| ом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави |
| би и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> |
| распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јад |
| зили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била та |
| пили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат. |
| ш од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани |
| се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни |
| ких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, ж |
| а у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до |
| {S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њи |
| вати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посма |
| мо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прил |
| /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с кој |
| официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао с |
| ема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили с |
| сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Д |
| и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запит |
| опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак пока |
| несе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} |
| о.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb |
| вако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забрину |
| вила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек оп |
| х купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спр |
| гај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} |
| и, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од |
| ати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од |
| енели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а |
| евито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је прав |
| је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и д |
| која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе |
| сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње др |
| јка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом кој |
| влачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, го |
| ло и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га |
| рло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Вол |
| азе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, |
| те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материн |
| ељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, јо |
| спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партиј |
| им уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носе |
| пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништа |
| S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру уст |
| страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо нар |
| ха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, как |
| ала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> |
| се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И |
| набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успора |
| нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће про |
| ни и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја |
| гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођ |
| и сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима ст |
| Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од |
| е људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p |
| својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад свој |
| као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> про |
| ко јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала |
| о џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих подани |
| и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и теш |
| ити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и |
| е да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр п |
| кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по г |
| понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа |
| дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те см |
| дом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и |
| и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47 |
| > више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно |
| аступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову В |
| њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечев |
| отале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и труд |
| на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група св |
| е, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице |
| вао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не |
| у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се |
| прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> < |
| 54" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче нек |
| Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситн |
| гла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у |
| ли чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џ |
| ли ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" |
| ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да |
| н те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака |
| о што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предат |
| дени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној т |
| ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је |
| комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и д |
| еђи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, |
| , као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море би |
| кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S |
| уска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресе |
| прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што |
| растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са другови |
| повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — во |
| а је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислим |
| , настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуш |
| е: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у с |
| еограда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тре |
| да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се |
| нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све |
| то невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико до |
| покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају п |
| је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пр |
| вори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без |
| а још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па с |
| Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах |
| b n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И |
| се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну г |
| с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажн |
| авала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где л |
| ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма |
| аве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила |
| чињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морн |
| више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо |
| жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би д |
| тегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде |
| није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачув |
| један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} С |
| ене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује вре |
| и вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгл |
| или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у п |
| , сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше |
| ти се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само |
| оном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон |
| веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час |
| и пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав во |
| дио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми ов |
| з опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуни |
| рну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним |
| адар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било |
| изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! |
| на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари |
| под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр сна |
| и чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали та |
| а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које |
| чкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели го |
| новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је |
| ољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у ба |
| држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијен |
| е из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, ч |
| мљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку |
| аља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и |
| аља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{ |
| варају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кош |
| им, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, по |
| ате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхћ |
| се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као |
| се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на ми |
| хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слу |
| поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би |
| дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба |
| p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у лан |
| ким кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, |
| д материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све |
| а сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама а |
| Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, |
| p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... |
| тину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити < |
| икивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов остана |
| ви на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је |
| а.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лиц |
| внога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба камен |
| агон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу |
| такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се сп |
| ним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном саз |
| ремо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="6 |
| один поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, са |
| ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да |
| ама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што |
| за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се |
| удима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук. |
| флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам ил |
| пођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p |
| и се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и о |
| гат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као |
| знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аут |
| ="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одгов |
| би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију |
| команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те поче |
| земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема |
| ен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Премор |
| ад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том |
| же!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да п |
| ави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један би |
| ази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђ |
| Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са |
| обудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то |
| , шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ств |
| мбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Во |
| о.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред врат |
| олонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Срби |
| ић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати |
| казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мисли |
| ише но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који |
| које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем |
| У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је |
| у нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и |
| оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила н |
| упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни ш |
| ку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и |
| еже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима |
| вине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и тро |
| већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, |
| ак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег |
| општавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и |
| онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са о |
| му да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те г |
| пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна сво |
| људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, сав |
| ју у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се с |
| крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га до |
| едом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! |
| јатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је |
| а се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> < |
| женио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене |
| ушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што |
| једнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, |
| да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори |
| ели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас ј |
| делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљив |
| и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не види |
| ви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипа |
| ије отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим |
| иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може у |
| јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изиш |
| з пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одла |
| ни се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се |
| сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо с |
| војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и са |
| четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужнос |
| мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам |
| се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутан |
| ом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по |
| жући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачу |
| и и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки пл |
| синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци |
| везници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да на |
| даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за в |
| Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Н |
| рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изну |
| о ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из |
| штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одма |
| .</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и н |
| етан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај ср |
| Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не мо |
| .</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све т |
| ше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</ |
| одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај |
| — Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају рег |
| опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама как |
| Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који |
| слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватр |
| их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кол |
| јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа мате |
| кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу |
| ка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</ |
| ду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукав |
| а се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви ј |
| " /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале |
| из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је дол |
| ник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера |
| го чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Ка |
| и то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Раз |
| ли; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут |
| Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара |
| ка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугоднос |
| ла и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Пришти |
| послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не |
| p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у |
| амо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — о |
| тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и јед |
| иша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики г |
| прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подс |
| село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и п |
| тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћа |
| растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи с |
| не, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се |
| о, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и |
| ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље н |
| селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да з |
| енули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред неприј |
| мо смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле пр |
| ума, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а че |
| ина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један |
| знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме |
| .{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n |
| тави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од за |
| ас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац |
| полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао на |
| роласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и бри |
| сти.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас |
| срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве |
| у.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опаз |
| еш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега |
| друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још ве |
| м за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успел |
| ији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем |
| е не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи по |
| оре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују г |
| шљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне |
| примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога |
| још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и н |
| отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да с |
| живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прс |
| вапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Ка |
| а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у је |
| м који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> < |
| део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па св |
| не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз |
| о ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, ко |
| та ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како |
| лити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиљ |
| тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршу |
| непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове пл |
| Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма |
| а им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, |
| га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је |
| рег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора ч |
| брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико мин |
| ојниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша |
| се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет |
| тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не пот |
| кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нит |
| го смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па |
| оју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у |
| копљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја |
| а.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем |
| </l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга В |
| /l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица |
| оглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли |
| до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обита |
| чела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивиз |
| .{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта |
| другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушак |
| и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море б |
| едан полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах |
| окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n=" |
| ра, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} |
| зе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p> |
| Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће при |
| рески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да баци |
| и ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли |
| иљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ва |
| о и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчам |
| дуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска ту |
| ивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осве |
| олику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инс |
| питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет |
| ире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жаг |
| ило и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно |
| на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не зна |
| "111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и с |
| во запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако |
| етрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, |
| чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх |
| ишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да |
| чка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 3 |
| е, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра с |
| јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомо |
| ких језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цер |
| рса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и О |
| .{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад |
| рода.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завал |
| да светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанст |
| пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога |
| јатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ н |
| 115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњ |
| се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Гал |
| олуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година о |
| ога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, |
| ед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и бо |
| дничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржан |
| сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она |
| слушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ пос |
| и и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњ |
| , који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пра |
| тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима |
| ан аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња |
| рдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом ви |
| било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мал |
| /p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим маши |
| .{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завр |
| нац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Ј |
| е више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких п |
| нске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, посл |
| ете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетре |
| а можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица |
| авимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако бла |
| штите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизиј |
| поља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, |
| н је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разл |
| ва и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубо |
| S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на севе |
| још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, ди |
| две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни ј |
| из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која ј |
| одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на с |
| зад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе пла |
| има и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То с |
| ли, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазит |
| а овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пре |
| чезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесе |
| обилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који с |
| {S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ов |
| о, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине |
| оздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S |
| ај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да |
| на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његов |
| евера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непр |
| тарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада на |
| вима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их |
| лог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба |
| Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби б |
| у са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путо |
| !{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће |
| па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топч |
| и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени |
| м свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и п |
| осити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти |
| једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како |
| прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га ј |
| ед начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{ |
| е, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављај |
| а упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који |
| n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинул |
| моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз |
| Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочен |
| ле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде |
| без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка |
| са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су |
| ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, кад |
| ибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска |
| вник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, че |
| ао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти |
| је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали |
| n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} И |
| је командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту с |
| матрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то так |
| ве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио |
| догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађај |
| пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи |
| та, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; |
| неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему на |
| казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још |
| е, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска |
| Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме м |
| .</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда с |
| <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена |
| уштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих |
| S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, к |
| су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродов |
| ра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те ви |
| у капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то ос |
| ва да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у |
| очића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај муча |
| ш пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсе |
| виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су с |
| оћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, во |
| далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдека |
| , трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава ум |
| рховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања. |
| љава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притај |
| видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокр |
| ута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима п |
| ца огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се |
| и сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитла |
| х су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се |
| > <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешког |
| тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, по |
| јка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Е |
| влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогор |
| руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који г |
| , са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" / |
| е на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у |
| сање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лам |
| ме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, по |
| ратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војн |
| авља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа неп |
| атељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађе |
| е кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> |
| " /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе п |
| агачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она с |
| ицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом |
| е како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и |
| су заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших пред |
| истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске плани |
| крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S |
| затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала |
| упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље |
| С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојн |
| >С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остал |
| до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никак |
| а утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска |
| који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине ко |
| ору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара |
| и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се |
| о везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологл |
| војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се бо |
| тину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо |
| лушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно |
| већу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се |
| о сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној проби |
| теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо с |
| оницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народ |
| таџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам ј |
| отражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђ |
| ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен |
| ј борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене |
| и делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ип |
| њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам д |
| естонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврд |
| путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је по |
| о са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре |
| <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би ис |
| ије плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опо |
| њу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем |
| ко бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их |
| асак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слик |
| е стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким поглед |
| м, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Ца |
| е још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређ |
| којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадро |
| Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамот |
| ницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да |
| напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је |
| ни међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка |
| ирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам го |
| ворила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морал |
| ту једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приз |
| Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао |
| егоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми |
| би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало б |
| ени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, |
| ез саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским |
| из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену |
| о од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капит |
| чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафан |
| штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на к |
| поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска |
| ерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога |
| добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и леле |
| е воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код по |
| <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и пов |
| и осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бри |
| атерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни |
| вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становни |
| посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ |
| а будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.< |
| од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Терази |
| вена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнут |
| ветски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је М |
| омилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у му |
| би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло |
| десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистрич |
| које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита к |
| о чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан |
| еда пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако |
| тих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињ |
| је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајк |
| се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске ра |
| диста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.< |
| на поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши офиц |
| у је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је п |
| дан пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак |
| лазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуш |
| са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта |
| личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Мо |
| бом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопов |
| {S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> об |
| плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просе |
| љавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима |
| ала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb |
| а.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, саг |
| утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у т |
| ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ з |
| на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радо |
| ом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвоз |
| амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све |
| амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, с |
| очковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разгла |
| су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало |
| су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихо |
| и државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као ме |
| слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мех |
| амама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз кој |
| } Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, ф |
| носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну |
| ком.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут |
| ругим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају |
| ка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих раз |
| Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен |
| ошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господ |
| ојском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Ви |
| и, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а од |
| су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и ши |
| ндуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне |
| ој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту |
| и из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> |
| или их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана бо |
| ространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозо |
| , у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у |
| обука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи т |
| је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу. |
| ећа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би |
| } Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат |
| у капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не о |
| атоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што |
| Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме |
| — Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви |
| ивот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патр |
| авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} |
| елу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помог |
| а ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p |
| ај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој им |
| о... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш как |
| Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би |
| м!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде он |
| ила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је б |
| варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, свом |
| кцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са |
| нцуске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њихов |
| плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се |
| , кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{ |
| друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</ |
| ошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста |
| је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма |
| х носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет |
| грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их |
| ћи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била |
| им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и |
| ју.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: |
| сом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне т |
| је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врх |
| ну и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, пр |
| е Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује |
| , имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају? |
| ем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске ек |
| рљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко кој |
| Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тра |
| додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точ |
| ме што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала |
| ла носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана с |
| ну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од ста |
| крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од ше |
| рена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и |
| као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама з |
| изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање |
| ницу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај |
| пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важ |
| акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију. |
| може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја |
| градска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под та |
| ојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном рас |
| разумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће |
| државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који |
| Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је з |
| и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из сус |
| ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанс |
| ше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Ле |
| изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон освет |
| Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким |
| овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске |
| ма које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се |
| ика а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао |
| придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске |
| о да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{ |
| им.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, в |
| канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бриго |
| <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и ч |
| својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, |
| етих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно |
| а — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне |
| ри пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на |
| леко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам |
| задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у |
| 012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава пра |
| ледњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И та |
| ајнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их ал |
| ање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали |
| е узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка по |
| ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румун |
| не касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло |
| имићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакос |
| лази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио |
| ражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима |
| и, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама. |
| ћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар сумора |
| оме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захт |
| лу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Срб |
| на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличиц |
| ољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почива |
| Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n=" |
| ужама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљ |
| освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p |
| терија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра неприј |
| веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема в |
| доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још је |
| абина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну |
| се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думач |
| ча ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила |
| о смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што |
| одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био |
| <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућу |
| и француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцела |
| прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, |
| је до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна |
| ш по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима |
| држали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којим |
| е пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p |
| и су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догле |
| Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицо |
| ихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n= |
| и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испит |
| овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разго |
| ишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и |
| у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта |
| који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> |
| рани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којо |
| топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикуј |
| авило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> < |
| рже на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим т |
| воду извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски во |
| ли да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске |
| у.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препа |
| и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{ |
| или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним |
| е савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако |
| ну од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бу |
| учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Б |
| не трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарс |
| ао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе |
| стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно |
| епосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљи |
| јска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око с |
| по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је прили |
| тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} |
| широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре |
| р сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слик |
| и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све |
| кој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске г |
| илибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче м |
| вамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p> |
| о пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском п |
| рејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и маш |
| увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу |
| арици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни |
| Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним |
| доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конф |
| стрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, о |
| ад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, |
| увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да |
| и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске |
| .{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој |
| > <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао от |
| и се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио д |
| милостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амб |
| хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан п |
| реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџ |
| кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо |
| исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ |
| манде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се в |
| Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта |
| дом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са не |
| мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну п |
| и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом ос |
| ађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожур |
| у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бри |
| а: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем |
| анити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш он |
| ено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ |
| ва стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да ј |
| се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гр |
| рах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизал |
| ој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису бил |
| изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се ск |
| ске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанст |
| ле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови кул |
| стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси |
| и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наш |
| рили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поу |
| оћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад с |
| ма јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, о |
| вати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чек |
| оласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да г |
| азнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад с |
| е во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин к |
| оће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на т |
| авни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробов |
| бску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — он |
| ве поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће |
| <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар по |
| ред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болниц |
| равиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и |
| <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не сам |
| ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим |
| нтаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане |
| овове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваља |
| но море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио |
| о и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, к |
| једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратил |
| показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а |
| едне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола пр |
| ски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код доб |
| ло се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као |
| напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат |
| у од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљ |
| <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, |
| одавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путни |
| о потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређењ |
| зе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драго |
| стовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши н |
| оманда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са |
| храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио ј |
| без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретн |
| слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од в |
| едник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p> |
| колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа г |
| себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махал |
| седних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и |
| каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које |
| осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њен |
| S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} И |
| ла ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дан |
| ставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом |
| и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шт |
| лас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове прамено |
| едини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команд |
| ана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Пре |
| о се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit= |
| асипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја са |
| о пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све ви |
| .{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb |
| на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу |
| кушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, |
| гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав ло |
| на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призо |
| иумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, |
| е мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабук |
| — Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао |
| чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осе |
| ити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ |
| и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у д |
| од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су |
| невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за т |
| се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи |
| тога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је гр |
| ме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом деч |
| ло довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелс |
| е, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а н |
| један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највећ |
| авали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо б |
| њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна |
| о су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају с |
| неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По |
| службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{ |
| везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топл |
| ме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте |
| е, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжо |
| риста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, кој |
| е су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете |
| зовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, |
| ријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све усп |
| свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је ве |
| е са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, |
| ице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па он |
| ладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, г |
| ли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао |
| отовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Пол |
| етнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посмат |
| а пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели |
| нске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, |
| поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, |
| јакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије |
| ови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ |
| ори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић у |
| <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Гла |
| пе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку |
| убићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици |
| и једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом |
| на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне |
| вац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је дево |
| утомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију з |
| нствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p> |
| и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Дру |
| о пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" |
| уди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и |
| Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопшти |
| у, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу |
| бег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај |
| едо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим |
| лушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролаз |
| Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покваре |
| је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На сваком |
| едње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, |
| лики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња |
| са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n |
| } Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске |
| чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом |
| е мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхће |
| само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те м |
| чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој |
| м пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у ваг |
| бележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај ца |
| лела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успав |
| } Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се ск |
| ивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали |
| ему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових |
| ном.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад ј |
| оди измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз |
| шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почел |
| , она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада |
| паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батериј |
| нутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насл |
| чно начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој ес |
| ци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он |
| професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали |
| е распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигн |
| х редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да с |
| бијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</ |
| о доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала |
| те свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни просто |
| узима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погл |
| једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, сл |
| онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све до |
| ке артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је св |
| едва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са та |
| ру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном |
| ајгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од |
| ви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни п |
| ас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа |
| га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет гла |
| дна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже |
| е читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очеки |
| ило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман |
| онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> |
| тара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S |
| мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми |
| и гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева |
| овала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече: |
| туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговори |
| p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лици |
| та се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, |
| српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>К |
| е, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а |
| одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мра |
| јући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног се |
| рушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и |
| а прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепо |
| ибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала |
| док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо |
| се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од ч |
| оме немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, |
| ња и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена |
| во крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> |
| ам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Мила |
| на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба и |
| , ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, ко |
| века с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру |
| а колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када |
| морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихв |
| већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, |
| рава блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Св |
| и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је |
| ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> |
| ем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена п |
| у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, |
| S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као т |
| кташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на срп |
| чићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба |
| ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показ |
| ком лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу ковер |
| га тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза које |
| е и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале |
| з Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа ко |
| тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радознала |
| а стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чинов |
| је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала бе |
| се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју с |
| могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваз |
| ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових |
| удима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један кра |
| али и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомил |
| но прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потп |
| их, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заошт |
| и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружн |
| ожете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Раши |
| се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као |
| су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и |
| ш једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вр |
| n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибр |
| и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</ |
| ли топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако про |
| о је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју |
| о данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влаго |
| дају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос крену |
| Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито |
| е могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћ |
| не.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај к |
| з Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречи |
| ла на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајај |
| им језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добр |
| и на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> |
| о су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, |
| одлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво в |
| д вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили |
| аде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас г |
| и кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове свој |
| адржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би л |
| оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Ф |
| ви, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова. |
| ву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до |
| тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства из |
| оље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву му |
| е већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили |
| атаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити п |
| живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био |
| одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме ча |
| мназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни |
| би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо п |
| ретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој оч |
| неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гу |
| олвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере |
| их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеник |
| мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши |
| ву аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле |
| одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, |
| адњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом |
| о и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је из |
| ка.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијско |
| б нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахн |
| Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо |
| p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да |
| арасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија |
| сто одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила |
| напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном |
| е.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а |
| е некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те |
| </p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести |
| х дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим |
| када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начел |
| ких.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, |
| дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености |
| ују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих по |
| слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута |
| е оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан |
| иваде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до не |
| ераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу раз |
| жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну б |
| овића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укршта |
| .</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских за |
| их и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога дру |
| лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="26 |
| оњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, |
| у када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ |
| азећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не |
| застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас јо |
| аједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим пред |
| пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, |
| ла.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би |
| ва српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли н |
| , које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе туж |
| француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих дета |
| свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају |
| екивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрца |
| француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p |
| на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности |
| звати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске д |
| колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двокол |
| дан велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се праза |
| м предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброс |
| Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, |
| већеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камени |
| тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од први |
| запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрви |
| ште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брд |
| кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="2 |
| ђењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на ра |
| ла, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу д |
| а па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па |
| предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће |
| ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овесел |
| р до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме од |
| оворим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори дев |
| воју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко гла |
| младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је ве |
| ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај |
| њен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p> |
| окрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи |
| наника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку ка |
| подине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се с |
| атре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране |
| стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио |
| тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му б |
| 46" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није т |
| рви пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са вој |
| рилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на |
| воје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во |
| не сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до |
| змеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба го |
| лице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с кис |
| чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим |
| е пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне пово |
| личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жрт |
| манди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за п |
| /p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезим |
| изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p> |
| жем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које ј |
| тка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче који |
| тала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у |
| од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... пр |
| ероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помр |
| ћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p |
| мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на с |
| рату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, а |
| тави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу. |
| д ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати траж |
| о Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n= |
| Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поузд |
| ратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће |
| руги пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И |
| о сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— |
| ме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, |
| пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упозна |
| Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учи |
| и звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелск |
| помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности |
| и, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цер |
| са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели |
| тач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучин |
| е са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу б |
| а изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробље |
| о; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, до |
| в бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где |
| едан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се доб |
| ка турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се |
| ма, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана |
| риду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом з |
| ; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топч |
| ура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а он |
| два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада нај |
| кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час во |
| ује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних и |
| ртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено |
| из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола |
| о кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешт |
| е.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до п |
| Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и |
| уди туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ. |
| ени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} |
| испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запиши |
| ају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— |
| </p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од киш |
| прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одс |
| ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учин |
| е што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ус |
| ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p |
| има и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} |
| м, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и пла |
| са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловал |
| својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили |
| ора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, |
| ући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем |
| {S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе |
| ћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју |
| ан.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био |
| ниста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко |
| цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде |
| ест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме |
| , већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} |
| ан за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозим |
| ице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здрав |
| е.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене |
| у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој ид |
| ио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам са |
| ећ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залут |
| оноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га о |
| ма, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавко |
| ао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у а |
| ов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим о |
| ло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности |
| вављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, |
| благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама н |
| даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога |
| и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и наме |
| p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ |
| утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима кој |
| ељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</ |
| оје се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, |
| после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо до |
| што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозо |
| ине тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили |
| е затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по |
| тати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко |
| руни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у ов |
| ој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, |
| S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га пос |
| динац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да г |
| ису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни п |
| и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он наре |
| ул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и са |
| — Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{ |
| што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архи |
| , и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Он |
| а у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у то |
| лаву.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено пре |
| је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти |
| "645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад и |
| ило скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је |
| С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, п |
| ш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који |
| орно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, |
| оновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p |
| и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хо |
| ца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо |
| лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог |
| испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упути |
| ене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавим |
| ло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{ |
| три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење зб |
| > <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућ |
| етина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређени |
| и бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шл |
| а је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са |
| онаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не и |
| својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спре |
| о и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто оча |
| је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем из |
| немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа |
| и да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су ве |
| и, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито д |
| или разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: д |
| ну који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, д |
| мрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могл |
| и и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо |
| поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућ |
| заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљ |
| а проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сач |
| пет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма |
| аљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су |
| аљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних ко |
| ш и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима |
| таџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће |
| авим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју ун |
| којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење ко |
| ти? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији живот |
| е уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p> |
| ну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кл |
| ара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на |
| ара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на |
| жним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим а |
| а ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамо |
| ва још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном свет |
| јским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гоми |
| нцуски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан |
| су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем в |
| и уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари |
| ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се |
| где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци св |
| који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, |
| и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, |
| а има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незв |
| ед очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцелари |
| погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, ра |
| >— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш ид |
| ли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није н |
| касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је |
| е и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и |
| ећ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза. |
| поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поузда |
| но крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једн |
| ку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене |
| катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом. |
| лом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој |
| га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју |
| ам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу пр |
| иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело ч |
| — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претр |
| ти, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упора |
| јатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да с |
| Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> |
| у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је |
| ела, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом исп |
| жда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} |
| ке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала |
| p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као |
| {S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натера |
| чка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{ |
| и утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је |
| це, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која оч |
| но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака |
| га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га з |
| су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да |
| Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти |
| р шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не |
| право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служ |
| о да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или о |
| а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку |
| ања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, о |
| ље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} |
| ео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о |
| ну где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са на |
| врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге ве |
| ма, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p |
| атролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једни |
| Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гоми |
| ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајев |
| дмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти |
| Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињ |
| асова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски |
| да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... |
| е да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="1 |
| ова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка сед |
| у и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди је |
| це неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар |
| е седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од |
| ко оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником |
| д туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши в |
| оји нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, кој |
| S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем |
| прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку н |
| еновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S |
| би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела |
| је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први фра |
| мо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у |
| вске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска |
| од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у |
| рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и т |
| аних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разго |
| омилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, |
| ва и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p> |
| а Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може про |
| оји је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо |
| о убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом |
| с топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, к |
| ици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} |
| <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас |
| ре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало ч |
| S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb |
| и, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на једа |
| опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши |
| /p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина |
| од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају и |
| ало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, |
| и капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зау |
| један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: |
| ао народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са |
| лази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и |
| ена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави кап |
| асило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у |
| а је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за со |
| језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не |
| а почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање |
| им би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неко |
| ји ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у |
| аги детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} |
| смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да ј |
| .{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретни |
| на коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која |
| коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која с |
| аде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми с |
| лиже вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече |
| азлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи |
| — Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба д |
| себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвл |
| плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по г |
| ој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали |
| кли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара |
| итољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар гра |
| ања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја |
| остало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовим |
| предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му за |
| еде, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подв |
| не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам |
| еко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да н |
| остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна |
| дала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо ј |
| сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза ал |
| стало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари од |
| м да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се ц |
| ља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, оту |
| зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час |
| пијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослуху |
| е да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише |
| испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зној |
| могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су |
| љају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе |
| о сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здр |
| и пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њ |
| а фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне |
| ђају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што |
| а ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глиг |
| еоград; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, п |
| је да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих |
| све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" |
| па, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала |
| аду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе |
| децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Тур |
| носни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, посл |
| д заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе и |
| је пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знају |
| ликих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и н |
| у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И т |
| и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна п |
| ди у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима пра |
| и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му |
| ажен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекл |
| Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу |
| никовој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ој |
| е отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мр |
| ма видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жен |
| у намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивал |
| бере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предл |
| изор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренски |
| а; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас до |
| д, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркв |
| лица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућа |
| тинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву |
| општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да и |
| ом свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, по |
| је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник б |
| д загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија |
| разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавин |
| е залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се |
| тар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази |
| их другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире |
| топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће л |
| лом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гу |
| избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пе |
| ојима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај |
| це.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дај |
| у.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да с |
| ан мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи |
| се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у |
| ива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> < |
| атног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу к |
| ву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команд |
| ка Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и |
| шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда сво |
| у реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после |
| ацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској бог |
| Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који к |
| p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, ур |
| о молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља |
| закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока |
| ило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи обл |
| /p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Нем |
| а се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам |
| чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробд |
| примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колик |
| зад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако м |
| још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и |
| основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко |
| крцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразиј |
| — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> |
| или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста ос |
| , донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који |
| тављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и |
| p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронт |
| у на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која б |
| раницу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га п |
| бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто.. |
| шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта |
| чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> |
| етини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фење |
| ембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само |
| свежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила п |
| бију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут |
| ој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање |
| путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама |
| ку, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја |
| фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонст |
| ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бу |
| p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распн |
| ране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске вој |
| е су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и |
| пним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr">Vives les Al...!</ |
| м словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapte |
| ти и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бура |
| теријала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско мор |
| војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале |
| ам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није... |
| и тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно му |
| а: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка |
| </p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре н |
| тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у ра |
| испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српс |
| страцији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнус |
| пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска ап |
| још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађу |
| а треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни команда |
| претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов мога |
| ма, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да |
| ето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвени |
| симисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно г |
| али смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији |
| ="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Ска |
| гли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, у |
| је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене |
| е још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да ј |
| х се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један |
| ну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S |
| ена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога у |
| е тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се |
| ашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану |
| не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго |
| су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола |
| > <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Деба |
| у.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако б |
| нути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену |
| лутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скад |
| аје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше ил |
| овошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимис |
| жни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>К |
| !</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад ва |
| м вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем з |
| на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септе |
| одних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу |
| као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи гу |
| ам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и с |
| у све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу |
| и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој |
| Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем јед |
| мо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да тр |
| е, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приш |
| сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који |
| твари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провел |
| рећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње о |
| тљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> < |
| да?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А |
| о година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у так |
| е из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја и |
| нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замиш |
| питам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге |
| еодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду |
| вори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, д |
| таје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је |
| Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држан |
| , сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута |
| дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је с |
| анде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна к |
| не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је |
| , пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и пр |
| n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад |
| Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је го |
| а, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би из |
| длучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречават |
| подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са св |
| да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари |
| тавите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће б |
| /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Так |
| ног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, о |
| вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историј |
| зивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ |
| рданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска |
| д од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се д |
| ги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке |
| и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S |
| глески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек и |
| у моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па наста |
| Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обух |
| зео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихва |
| ила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подр |
| гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискал |
| и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> |
| ише пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђ |
| а и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне |
| невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се п |
| иградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова |
| о ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и х |
| пчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ к |
| ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, |
| рхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка |
| се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађ |
| љи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грч |
| ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, пр |
| може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да |
| овршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и дод |
| е под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да и |
| који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и по |
| о и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна как |
| ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијо |
| удбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка с |
| ајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код |
| до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазе |
| их наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом |
| ћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све |
| а Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се стариц |
| ла одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} |
| ала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — на |
| се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лага |
| е ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с в |
| сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на л |
| ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напре |
| ике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотин |
| ла је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру ко |
| младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих з |
| рем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало |
| уше и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шу |
| радовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села |
| гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут о |
| рсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крај |
| ни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад |
| трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу н |
| једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском ру |
| кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији. |
| едан дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и |
| ек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одр |
| као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубок |
| забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један |
| њи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах |
| ршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, |
| ли смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у |
| атим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж |
| страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђе |
| и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони |
| дирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>У |
| же да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усир |
| ут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији у |
| аса прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те |
| родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: |
| е, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разгов |
| ио обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гм |
| и ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад |
| ну метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто го |
| је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак |
| > <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је |
| и сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два |
| Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо мес |
| смо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ кој |
| а германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... |
| ија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са изве |
| натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стр |
| кала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљен |
| ло даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а из |
| очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господ |
| p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</ |
| тавим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мр |
| офесор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је са |
| <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће |
| а све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се |
| планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је |
| а и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И бл |
| сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири ст |
| је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p |
| о смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми каз |
| где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Зн |
| видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се с |
| поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, пор |
| ице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао |
| ?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми |
| очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом |
| се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две ст |
| у да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је |
| х улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула |
| брао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са с |
| крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући |
| уче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим к |
| ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби |
| родоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала и |
| м упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па |
| не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, т |
| на, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— К |
| и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео н |
| шати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант |
| нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад |
| рејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, |
| заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и н |
| чеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће мо |
| српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори в |
| рокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} |
| ао кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као |
| b n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогоди |
| њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и |
| и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по ма |
| о сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим матер |
| м њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче зав |
| лефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} |
| а.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у С |
| акуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све д |
| ија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а |
| поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком |
| едино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустит |
| во има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само з |
| ули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном |
| рку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском к |
| <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљави |
| твена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из дал |
| ијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле |
| времено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, ко |
| у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по тр |
| пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро |
| припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је о |
| апуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француск |
| у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном к |
| а покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло ј |
| </p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију |
| ма, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме при |
| а сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, да |
| ела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће за |
| у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пл |
| год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахо |
| и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а че |
| и казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он? |
| је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати са |
| реницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и в |
| ба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Б |
| у у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једн |
| муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не п |
| Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — наст |
| с да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, к |
| у и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> < |
| ла сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је |
| } Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори н |
| Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми |
| угога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије: |
| , тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, к |
| исмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском |
| онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нам |
| номе седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, пр |
| вао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он од |
| , бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва во |
| к.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> < |
| ној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати с |
| нда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како ј |
| га часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале |
| тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, |
| опља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у б |
| смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га п |
| усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасењ |
| све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске |
| нио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а |
| {S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша ј |
| е па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако заустав |
| он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи р |
| >И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине р |
| а прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да с |
| Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати |
| мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доц |
| за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да на |
| ило у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчев |
| жару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио т |
| лио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се по |
| огућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право д |
| ћи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — ре |
| b n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ћ |
| ића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— |
| ао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за свој |
| чи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам |
| које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропств |
| своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а на |
| уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, |
| тао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га нек |
| ом разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу |
| а у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, |
| еље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он м |
| ж, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, |
| ћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробуди |
| и своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране |
| а, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њени |
| p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да ж |
| и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} |
| е пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда |
| људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле |
| визије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се |
| свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да р |
| то, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није |
| а створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му |
| је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице про |
| их трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солу |
| е истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S |
| е све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се бл |
| исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључ |
| Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па |
| ове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрља |
| шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или пр |
| вичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, н |
| љајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и |
| пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те с |
| би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</ |
| а лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што срет |
| е обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанс |
| журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспали |
| ежио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у ње |
| ојници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га |
| али, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других |
| рзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела |
| непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру |
| је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти |
| /p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег с |
| <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер |
| ма мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном |
| су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња |
| Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећа |
| воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду н |
| толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини |
| етила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра |
| први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не гу |
| е прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.< |
| се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе |
| ћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и |
| нај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ства |
| дите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми |
| се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p> |
| ати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које |
| ати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора |
| ном из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита |
| у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> |
| куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици не |
| мови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Т |
| , нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, |
| томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p> |
| м у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здрав |
| еду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа |
| шем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја м |
| ркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одго |
| о одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на мом |
| елике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гро |
| га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је |
| и да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се |
| и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ д |
| ирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p |
| ну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше љу |
| та лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити изврш |
| требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као ст |
| та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те |
| најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу ик |
| иликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ста |
| а, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пе |
| Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар н |
| а разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанин |
| } А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у с |
| светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи |
| чајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан бро |
| иве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без пре |
| Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако п |
| де своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајућ |
| " /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људ |
| везници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку |
| , све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се |
| ом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> |
| она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији |
| гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види с |
| ај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко |
| атио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бањ |
| већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и д |
| и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен |
| Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет |
| сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p |
| ји је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога |
| међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола |
| {S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао |
| кој, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где |
| раку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те |
| додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И с |
| је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без |
| није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гл |
| неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на ме |
| ажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за |
| осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомил |
| по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка |
| заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у |
| својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело в |
| Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ва |
| а чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила |
| која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која пок |
| а!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедско |
| ко стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта |
| направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима |
| су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су |
| овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне др |
| окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} |
| /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати о |
| а сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад |
| песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаес |
| >Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој к |
| ине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући |
| оза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући |
| оји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико |
| у; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још к |
| > <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три |
| тпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало |
| ош нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како |
| е из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду |
| е у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти пог |
| кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожар |
| пријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бог |
| што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би ос |
| пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, м |
| та мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је |
| ишта.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прил |
| лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин по |
| у, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> |
| а те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожа |
| цртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће |
| </p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кро |
| } А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је |
| тановника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се сту |
| че линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка |
| оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи зашт |
| више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном |
| так, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром за |
| ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ |
| а, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам с |
| им очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој |
| е више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, |
| грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са шв |
| и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје |
| .{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори пис |
| у обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама гов |
| било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те у |
| ише користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И |
| прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски |
| стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="72 |
| >— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, |
| рогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађанинов |
| !{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; |
| , ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом об |
| шко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p> |
| све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, |
| једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, ко |
| њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема |
| и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљенос |
| може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо т |
| још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може |
| ела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се |
| — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим је |
| ерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топо |
| >— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> |
| их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Да |
| жар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице |
| и за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безб |
| ера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба вр |
| опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликн |
| ишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војн |
| они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се о |
| вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујем |
| и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је |
| ама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред н |
| иљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад т |
| обре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:< |
| Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала |
| ветлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али |
| ивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пре |
| ељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n=" |
| p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био |
| орећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га |
| но страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромн |
| души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смет |
| вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се п |
| који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста |
| изине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки |
| ла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могл |
| малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> |
| је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> < |
| чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је |
| Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показ |
| о све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и |
| чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из проб |
| нео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део д |
| > <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и |
| е се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год |
| </p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што |
| и врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде |
| погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — о |
| али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — до |
| а и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, |
| о смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили |
| искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сух |
| да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Л |
| , жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад |
| Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану з |
| сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да с |
| стајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучн |
| сто?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувш |
| S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и |
| дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину |
| ш један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Ни |
| презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му п |
| је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога н |
| Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледај |
| уздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх |
| маћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није |
| ило страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиро |
| ио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним пр |
| пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави с |
| у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили |
| је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара |
| дустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уве |
| ц, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева варош |
| мо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде |
| га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — п |
| тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њ |
| соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покри |
| је служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица |
| нутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Ниса |
| изрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао |
| да кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет нас |
| ави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обави |
| на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, из |
| ојом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда |
| никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање ст |
| ио последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> < |
| и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:l |
| нине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даљ |
| радила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађа |
| догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огро |
| убоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле д |
| здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом |
| шко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бој |
| ретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима |
| а, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па |
| ме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; |
| аву, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну |
| е би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и пред |
| е, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном н |
| погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о |
| ра не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски зву |
| ају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, по |
| изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n |
| ељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се |
| нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога нау |
| еднога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слобо |
| спну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама |
| ом, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да |
| ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве млади |
| пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Ј |
| заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рам |
| вом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју д |
| ла да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} |
| ш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где |
| сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали тр |
| купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати к |
| из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора им |
| вако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под |
| пасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> < |
| је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Би |
| већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где с |
| душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне ре |
| м отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а п |
| е у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала ба |
| зу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су би |
| га ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка к |
| је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{ |
| илици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> |
| у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама к |
| ост и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да т |
| , јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и |
| не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и |
| а и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} |
| ва проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} |
| а сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, |
| е исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелст |
| чи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало |
| јака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази је |
| било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову с |
| Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војс |
| им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данаш |
| детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђ |
| српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и т |
| лазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама |
| и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, ид |
| на да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз |
| вога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове не |
| го тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из |
| како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно ни |
| кој главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите |
| нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно за |
| ора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податк |
| тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и она |
| би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве ар |
| око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пу |
| чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих к |
| мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из ад |
| о допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на бе |
| тима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што |
| онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> < |
| ећ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може о |
| упној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни |
| верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, |
| до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта |
| ни, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и |
| спита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p> |
| умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је кој |
| е, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с к |
| ити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле |
| после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да |
| и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разг |
| ија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p |
| а би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш ј |
| ближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској |
| то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, |
| за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани |
| стао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није |
| ли ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам д |
| стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре |
| и са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре |
| ећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров |
| ма, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> |
| ли.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ |
| ијатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова ср |
| пску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је тр |
| вачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала |
| и ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, аг |
| огу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем |
| , као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше кас |
| чавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли |
| у поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком |
| то се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео р |
| помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се |
| у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе |
| вог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово тре |
| маца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се пр |
| ви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли р |
| нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новча |
| тупа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом и |
| <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> |
| ца а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и ра |
| гушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама бед |
| ек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по |
| виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказу |
| еста са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је после |
| и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, |
| подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече по |
| се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у куку |
| спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачи |
| алутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово мо |
| е обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о с |
| јкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па |
| много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој з |
| да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа |
| нске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу у |
| > <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не зна |
| чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи н |
| није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болн |
| ана руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је |
| ојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не од |
| од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако мл |
| блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио к |
| н на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бо |
| по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућ |
| ју старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код на |
| груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице |
| и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да |
| прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који с |
| ревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и |
| запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи |
| чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим |
| терија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, ко |
| пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које |
| Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Н |
| небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, увер |
| онова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати |
| придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисл |
| када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се пон |
| о сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је. |
| е у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када |
| вало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се не |
| био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чуј |
| и на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискал |
| мо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, сед |
| гледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прош |
| Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се |
| је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Ре |
| масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем |
| дан од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда.. |
| сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола зад |
| пцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе о |
| н пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли |
| овала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво с |
| е, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, прими |
| и друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Диг |
| кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај |
| сетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога |
| да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих |
| знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и ра |
| четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам ост |
| д понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— С |
| ле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја поно |
| ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала |
| ричу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И о |
| брости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које с |
| Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде |
| лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ желе |
| тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе м |
| кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и вид |
| ео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које |
| га страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и т |
| сам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> < |
| е кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S |
| је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> < |
| јчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S |
| них који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је д |
| стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последњ |
| pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?< |
| пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p> |
| но?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— |
| сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога |
| а?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb |
| својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и св |
| мам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим |
| егнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све с |
| ћу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, |
| пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка |
| игу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{ |
| и то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n |
| м их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> |
| ираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да с |
| ио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се |
| ока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са |
| је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата |
| , која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је с |
| /p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа |
| о, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према св |
| м прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Пе |
| е шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их |
| а за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш |
| х се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружил |
| н у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, д |
| змишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Ов |
| степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупи |
| у на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, |
| е знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати |
| а, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на |
| " /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрн |
| м сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем г |
| е окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одај |
| у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио |
| но тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, |
| ам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао м |
| поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед |
| е борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе |
| двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирен |
| и, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} |
| иш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала |
| тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и |
| спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко |
| ју нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није од |
| ачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на лед |
| /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и т |
| > падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, гов |
| ед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „М |
| и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнич |
| опла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p |
| /p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један д |
| S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхта |
| мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе д |
| дели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио с |
| да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се |
| .{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су |
| кој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим с |
| нци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо |
| м, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, |
| /p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била |
| ла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} При |
| м.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар м |
| кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S |
| {S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће д |
| .{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мо |
| Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И |
| у по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држ |
| умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се раст |
| помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То зна |
| , јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{ |
| но заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипа |
| — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врат |
| зго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке |
| сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али с |
| — Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двад |
| ано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут |
| е тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници |
| ечи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад |
| ла је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали с |
| ега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и |
| ли на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили |
| и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више нема |
| _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која ј |
| не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се |
| евима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је ру |
| м слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили |
| , пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула |
| тезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је у |
| — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па |
| дио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није |
| овори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А о |
| адовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад |
| и карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, |
| и терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала |
| оје се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот ко |
| ановима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p |
| тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хра |
| гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вил |
| спитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам сме |
| полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова |
| ам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га |
| Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на |
| — Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као из |
| едбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уста |
| !</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" |
| ио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па г |
| ост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћн |
| их усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И ниса |
| други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша це |
| на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да |
| лонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже мно |
| зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слик |
| ећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мен |
| боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нех |
| погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му мо |
| у да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела |
| Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и |
| ада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао г |
| тави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места |
| почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод у |
| , док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ј |
| , рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послуш |
| ота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој |
| оју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, |
| ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са бла |
| , трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао |
| њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још јед |
| гледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко пл |
| одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате |
| {S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земљ |
| > <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S |
| озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба в |
| И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехра |
| а ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим |
| ражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је |
| па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и |
| руги, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је |
| ахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбин |
| м да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану. |
| ам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бро |
| м га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па ј |
| збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p |
| запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од н |
| тељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} |
| асте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала теш |
| ли је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јог |
| век без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету рук |
| у да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и |
| јкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погле |
| потребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојче |
| ламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџби |
| наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се з |
| ебе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисак |
| а нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао |
| епричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да |
| >Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад |
| кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично |
| асили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су |
| , мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпо |
| тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко |
| ла ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-по |
| ијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војни |
| о не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војни |
| иноћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили тел |
| } Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме |
| е, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила са |
| ци, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала |
| већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Ра |
| з његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у |
| ба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одма |
| нике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати |
| Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали |
| ала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде |
| Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освест |
| јте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла са |
| S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим |
| сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми |
| {S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам |
| видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу м |
| да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала |
| лаву да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, он |
| з улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} |
| је ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре с |
| сни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља ка |
| а главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" |
| се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, |
| успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се м |
| и, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не б |
| S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође |
| ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клуп |
| отакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ д |
| е сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где |
| амном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе |
| вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала |
| а сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој с |
| Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч је |
| сузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла ј |
| Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више. |
| наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као |
| >Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу а |
| на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је ни |
| која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} |
| им.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} П |
| дарише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на |
| езирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и ша |
| га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нов |
| ичких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се до |
| а ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђ |
| да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кре |
| кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је |
| ебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под |
| де, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам к |
| Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одгова |
| е свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу |
| ке и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче |
| ајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете нес |
| ге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— |
| то ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги х |
| гледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну |
| та хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва м |
| слоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађа |
| , обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја |
| нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прош |
| бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због то |
| као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли |
| е и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговор |
| да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрч |
| е од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам вид |
| од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Ни |
| ила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозн |
| о сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и пи |
| м испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико |
| тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти по |
| би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} |
| годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти м |
| сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која |
| ам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра |
| сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи ок |
| и.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши во |
| га мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, н |
| ћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могл |
| ујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака |
| .{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час |
| ашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од киш |
| и је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи |
| ивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да |
| како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у о |
| а сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни пит |
| у.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мр |
| м знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љ |
| ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима |
| е, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахн |
| ну страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; |
| сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом |
| Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам послед |
| е пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео |
| досећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати. |
| в а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегу |
| за, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек |
| од моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не зн |
| ља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипа |
| оја му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни |
| фане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје |
| ни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће поба |
| и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како оча |
| чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на |
| на директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдс |
| . пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме |
| изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици ди |
| ш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је суза |
| дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Д |
| клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се |
| ла? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А за |
| е знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запи |
| цане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у |
| не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упу |
| спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, |
| ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад |
| јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} |
| кана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уз |
| куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, |
| сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно су |
| амо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам |
| ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка ка |
| није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, кој |
| сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у |
| не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али |
| старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и |
| е охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишл |
| е и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: и |
| ам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љуба |
| зира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета м |
| ода који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим |
| ице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој с |
| м само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа оп |
| жих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама |
| , па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и доче |
| реле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не |
| ела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила са |
| ецом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом |
| {S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је |
| аде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест |
| ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитив |
| рло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким |
| у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом |
| апутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом сво |
| га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад с |
| а срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће по |
| и мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том |
| аспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако |
| да говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како |
| а Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била |
| Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу |
| ам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар |
| кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од н |
| и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац |
| што с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри |
| реба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није мо |
| нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба вазду |
| имче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те |
| оље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме |
| /p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све |
| Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Нос |
| ице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила са |
| сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се и |
| о ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Ч |
| ила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити во |
| болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Прол |
| владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто н |
| нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} |
| однику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и |
| , јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај от |
| ужих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте пр |
| д непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе |
| њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изг |
| ед Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што |
| кретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и |
| {S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне ду |
| унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћим |
| гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстил |
| иво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако ј |
| , али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла веч |
| ограда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није б |
| што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у груди |
| ше у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је |
| га лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога |
| томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изаш |
| не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се |
| деља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, д |
| дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на д |
| души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубав |
| } Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са оста |
| јници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцал |
| рао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сам |
| итали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} |
| самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћ |
| на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и |
| ком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, |
| ало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало оте |
| и речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити пон |
| за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима изно |
| на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и |
| они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа |
| же руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини ди |
| на радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћу |
| S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише. |
| ресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, с |
| да сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући |
| екала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не |
| велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам |
| а што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу |
| и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскан |
| дим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме ј |
| ма, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село. |
| ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој |
| оја је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је |
| ку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и там |
| шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам |
| {S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.< |
| на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цок |
| Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем ш |
| ље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да |
| ан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Ник |
| у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме живот |
| а сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали |
| ди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војн |
| дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из |
| била, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најза |
| p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, |
| ила сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих бол |
| ашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у |
| , на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су |
| ући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на к |
| p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} |
| и на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазил |
| p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наш |
| еба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S |
| решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутро |
| једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме п |
| а шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> |
| да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутиш |
| настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам о |
| Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворе |
| а треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена |
| ота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо |
| ују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем св |
| знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту |
| <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а |
| , за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средње |
| а сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак |
| крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, гд |
| је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био |
| оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслу |
| научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу |
| већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S |
| ици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окре |
| е нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људ |
| људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> прог |
| азболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам |
| </p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у |
| али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.< |
| ш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори пог |
| шко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у |
| с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћут |
| љ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на |
| p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кар |
| т и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким |
| се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још |
| ти.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам би |
| патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и |
| уга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату сте |
| стали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем |
| ли га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за |
| у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест |
| ом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропус |
| орекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да в |
| здух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да |
| недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се приди |
| лизу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале сам |
| ла крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те ми |
| шно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што |
| сти ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је ист |
| е било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га |
| о пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла са |
| /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгл |
| ник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ј |
| „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја зн |
| пет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде |
| кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је ов |
| д то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам |
| ли га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим мн |
| осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим |
| ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болниц |
| казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд |
| атнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљив |
| атио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Д |
| не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, доб |
| а, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у |
| ="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја |
| умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било д |
| сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га х |
| гову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у |
| му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припита |
| амо да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њ |
| му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пр |
| час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром п |
| сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих |
| доше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, |
| нео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму |
| сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам |
| р су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој ул |
| ого ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али |
| /p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и |
| те ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало |
| о је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ма |
| е јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео |
| {S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је п |
| аза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" |
| ина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и |
| је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела виш |
| Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледа |
| е као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслони |
| ту затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то м |
| >— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете гл |
| ошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Ку |
| p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет |
| <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, кра |
| а знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто |
| послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као |
| ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S |
| стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врхо |
| .{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам нас |
| говора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, |
| 87" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладн |
| расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то |
| мо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истин |
| згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио за |
| "595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи |
| га и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши |
| ма увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато |
| <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... |
| је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом св |
| зивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} |
| љену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење мо |
| и се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на |
| дан пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико с |
| абски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће |
| и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми н |
| а човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га до |
| мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону в |
| студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га ш |
| p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам остави |
| баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Кр |
| и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед |
| тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> < |
| у мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећају |
| оју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних |
| {S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да з |
| аком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у |
| ш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад ч |
| S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути. |
| гледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила с |
| усед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И ч |
| празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даљ |
| амо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Ком |
| је друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој |
| </p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путо |
| ра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остат |
| д би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам |
| ог братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</ |
| идео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јова |
| робудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још д |
| најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде |
| ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би л |
| губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио с |
| ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у је |
| јници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила п |
| суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише |
| м невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у |
| ник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{ |
| на да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у бли |
| <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала |
| /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га оставља |
| упа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућу |
| овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са |
| вљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао ср |
| љ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње. |
| > одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одм |
| <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми |
| а као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} |
| а себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; из |
| } Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од |
| ом светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао с |
| ша била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Срб |
| тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух |
| ору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се от |
| уж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми опте |
| Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је ко |
| највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоић |
| мљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврш |
| > <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и |
| ! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљењ |
| матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада срп |
| и бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ д |
| е, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе |
| мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим м |
| јводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, |
| да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају |
| лико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није |
| да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, |
| у.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим даним |
| и зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ва |
| мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгр |
| е сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казу |
| обила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај |
| поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш н |
| Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оц |
| ји је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет |
| поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нек |
| /p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p> |
| че реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је |
| азумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, |
| се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером д |
| , који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја |
| а друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породиц |
| } У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="4 |
| један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и |
| Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену с |
| топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакл |
| тпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — |
| анзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек |
| канцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чино |
| оња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео. |
| ну.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под ко |
| аћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Т |
| лећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком |
| исари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, |
| ом који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци ко |
| м ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под п |
| н, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав |
| лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како |
| ојводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> |
| ички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркв |
| — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно |
| мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} |
| и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да наро |
| ји пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче |
| пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда |
| новништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића |
| њи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у |
| и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјаво |
| гу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах с |
| ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим |
| то смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је |
| <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину |
| е однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио |
| Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ |
| се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пр |
| кравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се нап |
| грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младено |
| м се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треб |
| пље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику |
| ма уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека м |
| да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једн |
| боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад |
| у дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугар |
| ћу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао |
| о горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb |
| већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је |
| изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; |
| ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p> |
| да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и |
| о можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако |
| ломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два |
| ну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас |
| {S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, с |
| низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води |
| — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити зем |
| акао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у |
| са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредни |
| да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али |
| ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{ |
| шао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их чо |
| ли и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу д |
| онесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су с |
| Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке с |
| огледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла |
| <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио за |
| железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави о |
| мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} |
| ца извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само к |
| имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да са |
| око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заб |
| ер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала х |
| ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјс |
| </p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се са |
| него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити |
| д већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако |
| е то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искр |
| м га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам |
| кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личи |
| ем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна праз |
| повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с т |
| еда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући |
| а, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из |
| могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најз |
| ловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла н |
| ала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови |
| рпског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S |
| што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно |
| иште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем |
| је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био ра |
| и много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мр |
| а знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија н |
| правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га |
| чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети |
| оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да |
| рете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје гд |
| {S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не |
| ечи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</ |
| уо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којо |
| рске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Мил |
| им снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њ |
| н Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће зајед |
| сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окан |
| енуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут за |
| е за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око ме |
| идиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је |
| исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако |
| сти облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један |
| ек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, сам |
| прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула |
| ви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно пре |
| а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па |
| се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чич |
| питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је |
| али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је |
| с о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ т |
| е болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола с |
| рата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми г |
| <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у |
| е...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покриј |
| ош пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам кој |
| упне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатно |
| ава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и |
| ешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно |
| оцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, р |
| све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам д |
| {S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман |
| ог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини зав |
| астави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и |
| је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим |
| сторију:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер |
| ојим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, прил |
| јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне к |
| угу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, н |
| и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву |
| Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете виш |
| то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао |
| ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђун |
| ка.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и к |
| d>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима ниј |
| пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Пр |
| ене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су би |
| ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна ј |
| ли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар |
| ино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам и |
| ad> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пуша |
| га год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим л |
| — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово |
| вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути |
| ке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и |
| оји се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство ал |
| се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици к |
| м спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топл |
| редник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом ор |
| p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна н |
| ге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасни |
| — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се |
| као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао с |
| азао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Ј |
| х проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гл |
| м већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник п |
| ђемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао |
| храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвави |
| унски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и |
| с преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме |
| — Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Ал |
| едњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се срет |
| рагим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црни |
| их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кора |
| /p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема с |
| ; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те п |
| госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те са |
| " /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим |
| јем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо |
| не добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш о |
| нжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам п |
| имске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а бре |
| Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се в |
| равдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене |
| ну...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p> |
| емо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, |
| слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч |
| је сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па с |
| ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ст |
| или су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме п |
| о дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, ос |
| спод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно |
| сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је |
| одине.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело м |
| едва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Де |
| пеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен бели |
| ахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећ |
| авало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и |
| одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n=" |
| у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели но |
| гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широ |
| крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, исп |
| војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају д |
| ину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам |
| ун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка |
| >— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста |
| е подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, |
| својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није |
| дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, зн |
| изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те |
| ш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, |
| од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} О |
| а је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у |
| еднога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен |
| дност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пус |
| о.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подје |
| ео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Оби |
| у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога ча |
| /p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај ма |
| ако је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи |
| а нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, мог |
| ако, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> |
| но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам |
| .{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубок |
| } Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то |
| и се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су |
| н сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој |
| кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Див |
| м који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаре |
| и парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам заш |
| сова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, које |
| о са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено |
| .{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле |
| нда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући |
| ћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијо |
| ати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вр |
| тнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са п |
| ре, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кр |
| озиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мој |
| ш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово |
| равиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p |
| ама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ |
| Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или |
| ла на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима |
| два чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, пок |
| дговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се |
| </p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би б |
| м, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p> |
| о знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и |
| и тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници |
| мо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко |
| оги овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратуј |
| — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, |
| смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити |
| ле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују и |
| .</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се оку |
| ик!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и р |
| ног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, |
| У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S |
| рџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна |
| S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госп |
| водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је ми |
| им су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на |
| тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друг |
| бобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он од |
| морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна |
| освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем |
| и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да |
| Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а |
| {S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што дож |
| својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити хра |
| у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чу |
| а кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, |
| се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши |
| омрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, |
| е би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник |
| га ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да ни |
| сторије унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјас |
| ријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштин |
| де, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним с |
| шта ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је |
| га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга |
| , и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу |
| p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избег |
| А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју п |
| и.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа она |
| то синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећањ |
| уме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвир |
| аву па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејућ |
| или, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p |
| да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p> |
| Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— |
| о се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, |
| е два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинс |
| шкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровс |
| мишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изос |
| га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо г |
| академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам |
| , али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Так |
| м ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за т |
| — Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Не |
| ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им с |
| воре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити |
| тку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао |
| <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Н |
| али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахран |
| а дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи н |
| орок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад |
| ајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па к |
| породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао |
| ити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако |
| е што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћуте |
| — Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се |
| и али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хт |
| и Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима |
| у деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збива |
| ражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор |
| гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ру |
| и мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула |
| се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза |
| да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола |
| ускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на |
| дмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и |
| небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме ра |
| м цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћ |
| мрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова с |
| тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — |
| он; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљ |
| од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме с |
| ућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са ства |
| простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије |
| ине у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми |
| макнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио са |
| штине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао.. |
| велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуж |
| е иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рож |
| ељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од ре |
| /p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недал |
| те се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Обл |
| ао и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S |
| не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је ста |
| <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тр |
| ао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и п |
| опадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре |
| зу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избе |
| аник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако д |
| ли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да с |
| им становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних м |
| хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и уз |
| деш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за ост |
| приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} |
| о да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и |
| м и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да |
| гледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина да |
| у.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плака |
| авили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене гла |
| а дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на |
| те их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни |
| p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и н |
| — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на ак |
| ћ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртв |
| вао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је бољ |
| и се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило |
| јску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац |
| задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је |
| ко сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чиз |
| 19" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до кој |
| душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како |
| и синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</ |
| дала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које |
| ађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам |
| а њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и за |
| јника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— |
| лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена к |
| — Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} |
| чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем |
| о ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у |
| то сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опро |
| ачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="ch |
| у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти с |
| е под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру |
| титити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су |
| добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неп |
| ; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми |
| бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд пи |
| ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> к |
| брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} |
| сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас |
| сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви б |
| молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам |
| добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове посте |
| тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препр |
| м и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим р |
| ао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретн |
| ла клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} |
| е ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, с |
| поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај р |
| о прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах на |
| а дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам |
| први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас зад |
| покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пре |
| , и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајал |
| сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у |
| био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу |
| атим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p |
| вала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој упра |
| па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај н |
| ем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштин |
| >— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он с |
| д, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог н |
| зађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиро |
| , тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да |
| н ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у п |
| ојводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одје |
| јна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као јед |
| нала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са |
| и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао |
| рим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на гр |
| ен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе н |
| уче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нис |
| његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{ |
| можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших |
| ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Гл |
| Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока нег |
| {S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шет |
| астави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мо |
| Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како |
| а преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро у |
| >— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p |
| е двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Не |
| шљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој ј |
| у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога |
| па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам |
| жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у бо |
| лазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна с |
| зашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је |
| римиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, |
| молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на |
| тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канц |
| p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гуш |
| ам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад |
| ранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав |
| ла ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савл |
| сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини по |
| ј невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима |
| } Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, |
| учик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновно |
| {S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги с |
| о, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Ка |
| едије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене |
| а, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прож |
| и и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији |
| ву и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа ч |
| , кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је би |
| м-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам |
| е.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на о |
| ивот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и |
| није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломи |
| лопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неко |
| <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте |
| ћи се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од ка |
| се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непоз |
| е било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник |
| ажарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да |
| весног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — З |
| а је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> |
| ам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда |
| це с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решен |
| S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим |
| лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: |
| ренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Б |
| војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лит |
| е, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лиц |
| сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрење |
| шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље |
| .</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p> |
| ни изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво де |
| о заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не н |
| ли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и |
| лу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не |
| и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ |
| а ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} |
| љ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто годи |
| ију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа |
| бе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његов |
| дне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам |
| о више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича |
| </p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, |
| Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме пу |
| p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао |
| динац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, |
| > <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме једи |
| послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S |
| аник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем |
| дрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на ј |
| да хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао гд |
| а главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и у |
| се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову |
| !{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и |
| план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо |
| коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих |
| ано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима св |
| осила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе |
| ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даљ |
| амо слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим |
| инух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је б |
| , јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео |
| разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не |
| о двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнск |
| топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици |
| мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може |
| ати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били сре |
| од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са |
| једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једн |
| > <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној приш |
| а и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здрављ |
| ако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у |
| а презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не во |
| ен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јад |
| — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђ |
| нажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена |
| у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да |
| остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој |
| p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није |
| ораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.< |
| трију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у в |
| сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплака |
| било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирни |
| ејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и за |
| ед очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изглед |
| трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у спи |
| е је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обр |
| амени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала са |
| гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Ш |
| Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам дов |
| де сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се так |
| И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на ст |
| није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели |
| е мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улаз |
| вао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — од |
| пских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се но |
| х дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подво |
| а народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сја |
| >— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" |
| ставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа |
| је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му |
| лницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и. |
| >— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обор |
| жу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити ко |
| ко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим коли |
| , ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пу |
| апитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам |
| — Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У т |
| невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од чет |
| је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тет |
| отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на о |
| већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом кој |
| о пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну |
| уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као |
| подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола |
| ве у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{ |
| м је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она |
| ише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела |
| на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи т |
| ледњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема! |
| помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати |
| пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стреп |
| огао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам и |
| и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога дру |
| ао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала са |
| асу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми ј |
| требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, ум |
| ка размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је мо |
| авезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин при |
| еднута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кре |
| ла повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано |
| она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу |
| на је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријућ |
| чило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расп |
| м се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наста |
| осећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и |
| лаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и |
| , па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опр |
| ај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита а |
| “ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе |
| посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одмо |
| не очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, и |
| нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ре |
| лико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њен |
| ам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам |
| ице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стран |
| т можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој стр |
| да је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам |
| т. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међ |
| ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хле |
| орбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио дру |
| а сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени сл |
| м видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле г |
| што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, ка |
| сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши прич |
| ме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам с |
| едном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пра |
| </p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боло |
| ужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад с |
| S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам з |
| равати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде |
| е рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не п |
| због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари |
| Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p |
| за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи |
| г и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ва |
| рховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује оч |
| но ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се дов |
| ном својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске к |
| им гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> < |
| оме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима |
| ла, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њ |
| тпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови |
| до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних |
| анине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањен |
| Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу |
| заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли има |
| о у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предал |
| аква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на ј |
| јарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још п |
| питивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они пр |
| своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не |
| дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и нево |
| први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад. |
| штам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могу |
| а ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— С |
| оји остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети к |
| или средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога с |
| смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Фра |
| мори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме ме |
| Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— |
| јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучам |
| _C22"> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз с |
| о да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе стра |
| Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још |
| еши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар |
| и, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и |
| о се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин з |
| ок ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови др |
| у гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — р |
| адржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 |
| дала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p |
| д ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се бори |
| једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је до |
| себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже бли |
| ије скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни бр |
| освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она |
| , вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здр |
| оји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и сам |
| пским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће |
| , сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла |
| је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и от |
| нај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, |
| о веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над на |
| енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска вој |
| и потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно к |
| де до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио н |
| ма ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на ра |
| атрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исп |
| дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и девето |
| вако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку. |
| неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показ |
| сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, во |
| је је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених |
| које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених |
| читељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — при |
| ећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> ко |
| а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скр |
| да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну н |
| ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам |
| ругог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам с |
| е Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема ба |
| клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих ос |
| ко му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и њ |
| иликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о посло |
| е — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнал |
| ли, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начел |
| и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, заг |
| а покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S |
| слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу. |
| .{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је с |
| S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама |
| > <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је ка |
| је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне |
| кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и са |
| м ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у п |
| уте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на колен |
| ну, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ј |
| им кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни |
| > <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици про |
| па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде |
| киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће |
| кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да |
| е одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p |
| лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад |
| језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, |
| оје су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, к |
| о се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а н |
| мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји зап |
| а видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n= |
| лом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имај |
| то сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас |
| танчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана |
| детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнул |
| егла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У ку |
| потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута из |
| и... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова |
| олако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p |
| е пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, |
| који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бр |
| спати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одма |
| н као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушк |
| стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке ко |
| се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашај |
| е вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Пр |
| рпску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господин |
| војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски |
| у више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који |
| } Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... ф |
| де могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, |
| е могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна |
| све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и с |
| ти и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају т |
| ости, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које с |
| е мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заварав |
| а Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето |
| пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и за |
| ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини м |
| а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Ра |
| збу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на пес |
| е фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и по |
| непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— У |
| b n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од |
| овом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми |
| лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Кака |
| то — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају |
| веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— К |
| нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број! |
| коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се |
| трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господ |
| лун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће |
| толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једи |
| овори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="57 |
| тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p |
| ођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p |
| >— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> пом |
| ости тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тума |
| и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога |
| зели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше ј |
| чи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; |
| ци.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и |
| ва да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та |
| а неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди он |
| да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општиј |
| ари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, |
| е „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако |
| нђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се д |
| лазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и |
| а остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} |
| а заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље |
| ретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или грана |
| природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како са |
| ха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — ве |
| ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе |
| е и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мост |
| и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велик |
| и сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ж |
| о.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не |
| редставим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли |
| ога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова ма |
| Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> |
| колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака |
| која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под В |
| е, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи њег |
| да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији би |
| ше ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очи |
| ади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама п |
| а, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па о |
| а таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам |
| оле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се |
| , шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да |
| ало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити |
| , можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} З |
| вона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво! |
| оштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу на |
| и толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, д |
| у мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику К |
| течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити |
| > неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, |
| ико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непр |
| врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзи |
| на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану |
| реду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, |
| мрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Ка |
| е свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</foreign> |
| говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу.. |
| уго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у |
| о, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужис |
| еликога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Ца |
| прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, |
| а ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S |
| о, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас п |
| где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на кра |
| вао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и к |
| тује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, |
| ену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у пород |
| ену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породи |
| о, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нов |
| аво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја |
| а.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они |
| земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже |
| ну која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у П |
| гућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, ал |
| еговим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду |
| мислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на свак |
| pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртви |
| љу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по том |
| док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во. |
| од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад |
| Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од т |
| орима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли |
| ше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за |
| чких година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без в |
| и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и |
| доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико |
| ће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава н |
| ложајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p |
| ису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болнича |
| че више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — реко |
| вота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се |
| ни, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано |
| би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезниц |
| м, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која |
| епријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде |
| била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостај |
| нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</ |
| ма, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире |
| ељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карт |
| нући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза тол |
| да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њ |
| а Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ |
| првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> т |
| р прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (д |
| остире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, |
| ика ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу |
| <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и |
| коће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико на |
| те крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извеш |
| кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко з |
| колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: |
| ронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S |
| сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад с |
| аву у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два з |
| ојим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи |
| е профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у |
| едам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет н |
| век веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се |
| које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непро |
| не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узви |
| ог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која < |
| еглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз н |
| о клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167 |
| бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> |
| к не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да с |
| и жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.< |
| сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом пр |
| слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} К |
| ским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца на |
| н зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, кл |
| ати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав |
| су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пруж |
| или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога за |
| ла што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усиј |
| пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за н |
| је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> |
| као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кол |
| нком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола |
| лико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са ор |
| тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши пр |
| о мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батери |
| и се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су предста |
| p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Тор |
| ао уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може про |
| а, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале |
| ем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто |
| у се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по г |
| Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{ |
| ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имај |
| е седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов |
| елу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у в |
| дбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имал |
| ога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и св |
| оји су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, |
| га до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p> |
| жали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се г |
| готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у |
| о или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о с |
| цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет заст |
| нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гоми |
| ишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тан |
| ега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је би |
| е ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу д |
| са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> |
| дих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватр |
| а, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избр |
| Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део кој |
| емо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овак |
| тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите м |
| и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> |
| и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не |
| нео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуациј |
| Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p |
| смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио м |
| ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из ово |
| вковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разл |
| Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје кој |
| >— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак |
| оћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да иг |
| веку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у ваг |
| д је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговор |
| би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам с |
| м луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас |
| ?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је с |
| су.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и |
| а ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чу |
| еци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили < |
| е о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — б |
| у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми < |
| .{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па |
| ошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настав |
| и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — нас |
| .{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од ду |
| — Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на |
| ену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да |
| много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем см |
| ј да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је |
| ко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p |
| ју мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад как |
| ад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слуш |
| о велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дуби |
| ци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да за |
| је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне |
| стави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећ |
| где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне |
| > светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спаз |
| уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим |
| дине.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле |
| или.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да |
| о носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу |
| Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез з |
| је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погл |
| реминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробни |
| ој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> у |
| пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад |
| ије очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у |
| а ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> |
| сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не |
| и јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да с |
| ину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му пос |
| ујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре |
| есника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено? |
| засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!... |
| био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађа |
| атили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела вр |
| ала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за |
| спочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из |
| > <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у |
| ра и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља |
| Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb |
| нуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покуш |
| е л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, |
| долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је у |
| икнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сироти |
| еднако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би осл |
| — Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а |
| од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун |
| могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву нев |
| есретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усан |
| да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— |
| ркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељ |
| обилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку је |
| мају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изглад |
| и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола ос |
| му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а м |
| мње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која |
| на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке |
| ма, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало в |
| и пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши |
| о се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како |
| :</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пре |
| истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да |
| е ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у |
| ича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуациј |
| , не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ |
| ачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, |
| обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су |
| а воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их |
| ала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми |
| и, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још |
| ања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили те |
| ећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година ка |
| <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви |
| потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опр |
| > <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во |
| креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све с |
| екао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут |
| иш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и о |
| има су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео |
| астаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте пе |
| од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му |
| уне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији прите |
| S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња |
| нину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутр |
| S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да с |
| и ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево |
| ма каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још сам |
| држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су |
| огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од п |
| ећ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви |
| } Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је б |
| собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>П |
| о два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извуч |
| лима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање |
| пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће д |
| ака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојил |
| крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас ј |
| ди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби |
| све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна |
| ажа са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао |
| их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председ |
| азио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној сто |
| ене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да |
| сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; з |
| море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, |
| једнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и че |
| а.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам во |
| } На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, ј |
| моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после и |
| екла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала на |
| Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више |
| ред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: |
| ли реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути ве |
| да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је по |
| арање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p |
| оје су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај мес |
| е да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код |
| је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се |
| ђемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, |
| авезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезн |
| сећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понов |
| ања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опаж |
| а је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Ш |
| који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови |
| Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јавља |
| и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побра |
| , самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било п |
| шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које |
| о у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — О |
| ика Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има |
| копља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био офиц |
| могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је |
| рви пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме |
| а старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре врем |
| спуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у м |
| p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, хр |
| умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p |
| дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Ј |
| ојничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге |
| е причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат |
| час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени |
| рао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и п |
| >Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире д |
| мима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак |
| билазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега а |
| лу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели п |
| упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поно |
| м, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна пог |
| динама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли |
| во и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се кр |
| сао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљ |
| Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, н |
| мора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахр |
| једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула |
| преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али кр |
| су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили |
| аставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и |
| Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И |
| војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Миланов |
| више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, за |
| да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе ме |
| ој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо |
| да је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две брат |
| ло је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се |
| ром очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</ |
| овде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као |
| ље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а вед |
| “ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична диплома |
| , изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ет |
| чу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама д |
| је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз т |
| тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, пу |
| ела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div typ |
| ом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из |
| ј мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко с |
| ала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли |
| атим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се |
| ђанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је |
| што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повест |
| надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао |
| } Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла |
| је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је |
| .{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се п |
| о зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> |
| ви, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, бур |
| фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте ош |
| спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из које |
| {S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Јед |
| г плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да |
| мила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} |
| о ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ћ |
| Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме |
| х девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бач |
| ?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да < |
| станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{ |
| еку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и |
| ше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљи |
| пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S |
| Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да |
| ндарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из двори |
| ој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и в |
| p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p |
| n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској к |
| ; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се |
| На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама |
| о око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Св |
| че да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија |
| > <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше |
| ницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товар |
| столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Ра |
| га народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији |
| олова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишт |
| Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до п |
| са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструмент |
| одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављ |
| андуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцел |
| узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војн |
| су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошт |
| , преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кро |
| који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне д |
| ки ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад с |
| о за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона |
| изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скуд |
| ију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све |
| зила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са нап |
| су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пр |
| је се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријеви |
| а своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети |
| рабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они |
| и ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чу |
| а ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу св |
| оћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан да |
| авали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићено |
| ко богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, и |
| тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у служб |
| ам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер |
| еља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећер |
| својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безб |
| ле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се |
| плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги |
| и камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на р |
| оји ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене |
| приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружа |
| се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овом |
| рижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, оти |
| и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окиће |
| воје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се и |
| {S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање једи |
| и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војс |
| план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неусп |
| > <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловим |
| котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино |
| други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ |
| у и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано |
| и и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутр |
| ре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ћ |
| али су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери преп |
| е главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те су |
| ушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њ |
| 5" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогн |
| ак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, о |
| е потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске труп |
| величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио |
| оп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> л |
| ли и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренута |
| осла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало |
| вршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још |
| <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта |
| ном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намер |
| ндом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном зауст |
| више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће |
| затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са неприј |
| ених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћ |
| трошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе з |
| него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} |
| њског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</ |
| ај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да н |
| морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лека |
| е.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном п |
| прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Р |
| и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од ко |
| ила набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, |
| пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазн |
| наесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене ил |
| ла са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те вис |
| ола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те вис |
| све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом |
| кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, |
| </p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђен |
| с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја. |
| > <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.< |
| тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсло |
| мо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и |
| ко окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досет |
| свете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад у |
| пљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је |
| ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која |
| римети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</ |
| бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све |
| ола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са пог |
| које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој |
| ича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити |
| свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај д |
| Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови с |
| се, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који ј |
| се, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе к |
| м, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било |
| мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питањ |
| >Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Ј |
| га; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десни |
| је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да ос |
| је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топов |
| иферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — |
| р у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" / |
| рије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три чет |
| ледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грозн |
| в.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај |
| дала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, |
| </p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам |
| јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и м |
| м поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одм |
| до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне |
| нела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, пос |
| у се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка |
| ?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, о |
| е, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не т |
| непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли |
| н нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуз |
| о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се прид |
| , па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу |
| онстантин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германоф |
| ла постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали |
| један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна |
| о колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста к |
| а прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по ком |
| а.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи |
| ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све д |
| > <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу |
| у Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанк |
| .</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитива |
| и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мис |
| то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, |
| у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фрон |
| и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада н |
| д се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се слом |
| за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, дос |
| ала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У |
| им бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у т |
| де, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то |
| на дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} |
| која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десн |
| њаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене |
| е овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само сауч |
| која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата по |
| наш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуациј |
| шли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се про |
| миру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све |
| како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Срб |
| еда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те с |
| тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три |
| хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, д |
| к с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличиц |
| свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самом |
| ну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, |
| изренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлаз |
| мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежни |
| шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S |
| и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се |
| Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ов |
| има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb |
| несе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Т |
| } Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канце |
| ју, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради |
| ичка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да про |
| о?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је из |
| и далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И |
| ет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и к |
| ровалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одм |
| јући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи |
| м хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да |
| ела, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и |
| опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> < |
| ући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</ |
| предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом заг |
| отпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек прева |
| е већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испу |
| > <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе ру |
| {S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је наме |
| рни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у |
| с овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико |
| већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не |
| га сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светло |
| ја и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколи |
| ка и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледал |
| јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, ов |
| децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом те |
| о га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на к |
| ј господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку В |
| одне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом |
| шило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш |
| нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет ф |
| Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <p |
| место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била ј |
| ор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о послед |
| } Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужил |
| мом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет |
| и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једно |
| неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Нек |
| извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са сав |
| је се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали п |
| ичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве |
| та пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину как |
| ара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролаза |
| под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан н |
| а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кор |
| се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је т |
| одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, в |
| притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија |
| метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонасл |
| гла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена |
| тини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска |
| полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S |
| е и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао |
| лима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у к |
| у заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места о |
| иша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се |
| идели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо |
| агрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и |
| никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би |
| обеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који |
| S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од јед |
| ко се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, око |
| опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав |
| да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу |
| дник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Ка |
| је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа покол |
| Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напу |
| — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио как |
| ирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи т |
| осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја |
| омили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да |
| авили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собо |
| У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми |
| овој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не |
| >Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично ја |
| n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је т |
| сећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се к |
| то је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило |
| о овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дуб |
| јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша |
| међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод зас |
| гружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канце |
| У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам |
| ину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко |
| капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми ј |
| која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и о |
| ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, |
| у...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се ве |
| осимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет ди |
| >— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покри |
| болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници н |
| вали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напр |
| гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца |
| погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зи |
| жни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својим |
| ринским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је |
| е ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени с |
| Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S |
| , да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта с |
| , нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замо |
| љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гроб |
| пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи. |
| ине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, |
| ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископ |
| једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а по |
| био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> < |
| ст година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника. |
| ако да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећ |
| ога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за |
| Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стиг |
| био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је реч |
| је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам зн |
| бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И до |
| м.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непо |
| а је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене рад |
| да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то вој |
| д кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је т |
| с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из њ |
| идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</ |
| као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол. |
| где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" |
| чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахрано |
| аљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под раз |
| ду тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који |
| завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи п |
| идео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Обла |
| едини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} |
| анској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је иск |
| а ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелни |
| </p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> |
| 6" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а нач |
| гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у нај |
| ло.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа |
| ма ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — д |
| <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја ни |
| дањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе |
| у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и |
| свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море |
| ед умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</ |
| И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули см |
| ајвише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од |
| спође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињак |
| оводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта |
| уацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — |
| к превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује п |
| p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} |
| павају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не |
| ашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> |
| p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма |
| у да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{ |
| м у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети свој |
| S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину |
| ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене |
| господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио |
| и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш |
| д куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шап |
| нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ств |
| > <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер |
| а чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека г |
| обеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералшт |
| два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорел |
| народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кро |
| о да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— П |
| {S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ би |
| крвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенито |
| коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о |
| 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да |
| ео терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне п |
| да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— |
| пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости пре |
| их бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам |
| око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш с |
| е око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али г |
| — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска |
| у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" |
| који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одст |
| малена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе |
| их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да |
| ругу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> < |
| оворих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <p |
| и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао |
| је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као у |
| увала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до дана |
| !{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију |
| те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једно |
| , да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се |
| совска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Коми |
| набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској |
| Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краље |
| љиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учит |
| е, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} |
| и из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Но |
| , та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она |
| ам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у |
| куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене |
| а Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На с |
| ним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се д |
| <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета ал |
| а поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S |
| војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ |
| е да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она н |
| е ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, ниј |
| е и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и |
| опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук по |
| b n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, |
| ојни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, |
| зире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовног |
| заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се |
| дела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, он |
| пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами пут |
| дну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних |
| авања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонуло |
| ом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже |
| емо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више |
| } Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу |
| већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан наро |
| убоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и |
| ем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алек |
| уо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мил |
| не борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово |
| коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине |
| не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до |
| Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине |
| о поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није |
| упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} |
| у истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSecti |
| плана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз к |
| олица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кути |
| Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; |
| тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Коман |
| >Tous droits réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ Н |
| и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, докази |
| је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, о |
| гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедај |
| гу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, уз |
| едан другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном д |
| лазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо |
| обију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, п |
| ћ, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју озн |
| ола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих |
| тог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — |
| ко Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже |
| змирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се по |
| о чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних |
| ушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p |
| али, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај |
| томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећ |
| се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се |
| оцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били |
| се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти |
| домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Ла |
| ца.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се |
| и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлос |
| Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, ко |
| ико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у ова |
| или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док |
| > дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је и |
| и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, с |
| б ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи |
| ом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју истори |
| ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих ре |
| ом спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну б |
| један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младић |
| има који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> |
| љева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме мест |
| је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол поз |
| на узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца |
| промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а |
| церине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша |
| ва на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широк |
| абдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика |
| у и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, св |
| дан реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим |
| осову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело |
| екова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део |
| ише себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? |
| трепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; пре |
| и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси |
| настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја |
| ца, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља с |
| и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти бро |
| ј души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина кад |
| ли се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори у |
| а, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну. |
| о.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о |
| у и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло д |
| торију и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега |
| ба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда |
| чи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак стра |
| оменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумаче |
| ку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сач |
| казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је дра |
| у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, п |
| Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох н |
| е понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} |
| д куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="2 |
| а телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти |
| .{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се ј |
| ла јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, н |
| што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје бож |
| места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старају |
| тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога На |
| Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин |
| душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасу |
| престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и ми |
| пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока г |
| ном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гро |
| ачку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме |
| ици и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, |
| скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стра |
| у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала п |
| ио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наго |
| ћуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов усп |
| ане те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и на |
| тујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више д |
| тра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио |
| знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво ба |
| Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, |
| Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се |
| очито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Ма |
| а.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога |
| ака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Д |
| а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само п |
| у и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду к |
| јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с п |
| оке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе |
| ујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој ку |
| сподине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — |
| дрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани. |
| а поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србиј |
| ше а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да |
| ла и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} |
| су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говори |
| асте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а уп |
| јој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо |
| ед начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била |
| и.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело коло |
| ке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање |
| ик из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и р |
| ина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке |
| сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Све |
| шкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и чо |
| један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један ма |
| Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо |
| Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у |
| } На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <p |
| а настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" / |
| на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се |
| јска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пу |
| <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је т |
| и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу |
| негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или дв |
| рет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на |
| и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих и |
| оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србиј |
| и нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад пос |
| о одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасн |
| море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, |
| м, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали |
| нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да м |
| викујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу |
| а рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и руч |
| њем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашње |
| Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разло |
| ћ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према т |
| едбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа з |
| чила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда |
| ћи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не зн |
| који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седниц |
| омилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и сам |
| ше и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо гу |
| ој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од кој |
| ици и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, |
| тва.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као д |
| те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакв |
| и сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона позд |
| пљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се това |
| ника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И после |
| одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке к |
| своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су |
| ла и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не те |
| еник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре сти |
| Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и у |
| вако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се з |
| 1" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p |
| оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну истори |
| и; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју |
| оплу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад |
| обећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је п |
| се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао по |
| чао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, шт |
| ла свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она |
| се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је в |
| рошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и |
| цине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница |
| ну невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му ј |
| а прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне теш |
| ђе да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се |
| Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај как |
| аде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У |
| од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати |
| мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку н |
| како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена по |
| амртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не рем |
| и свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не п |
| постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те о |
| нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врхов |
| а неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живц |
| е се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и |
| воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам к |
| до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је |
| и протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју |
| е на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и пос |
| их узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођ |
| ајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла св |
| а Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, |
| ављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Пок |
| и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и |
| и у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и ма |
| мо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с |
| } Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој |
| већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— |
| се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је прету |
| убоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога к |
| у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне плани |
| обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати |
| вик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по |
| кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава с |
| ити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат ран |
| а породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је |
| ву и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се |
| пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми |
| е мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски |
| и усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке |
| ји и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распит |
| <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пу |
| авици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо изма |
| илазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div |
| ве крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</ |
| и границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове |
| се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу |
| е бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да т |
| корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња |
| уже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по ко |
| мо још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село |
| бали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да т |
| асточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш из |
| а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Проми |
| ја се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стар |
| кушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на |
| који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећа |
| ртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже га |
| ад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врхо |
| штајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом |
| а, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска |
| или преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама |
| о се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не пр |
| и у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике п |
| луба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="27 |
| ца најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, п |
| , Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на |
| или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме |
| студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача |
| ке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда т |
| већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се вод |
| огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се ул |
| вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко |
| та и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење |
| ачелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе |
| тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешин |
| дњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменим |
| тетом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем |
| тово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и В |
| ли је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне ст |
| трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један |
| предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да наст |
| родреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: |
| > <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине |
| } И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под с |
| мрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни сп |
| напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш |
| са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових |
| им и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} В |
| нти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што |
| ање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она |
| тељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вар |
| сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; и |
| знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је с |
| старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, ко |
| мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Бе |
| није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S |
| ј жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите к |
| ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада |
| о био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву |
| ало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железниц |
| у јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, |
| те или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} |
| де се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрациј |
| аника.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о |
| ао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} |
| вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако |
| некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник |
| као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бо |
| оја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S |
| бринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} И |
| де?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком |
| ику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле п |
| кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце |
| абрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повл |
| атне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал |
| п историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, |
| метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочек |
| му је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен. |
| им кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, св |
| ораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђун |
| ули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштов |
| ло се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанст |
| ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да |
| слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике |
| су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који н |
| епријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> |
| брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронто |
| 73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који |
| азрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак |
| утају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у к |
| војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— |
| тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он |
| е границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и |
| ашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога окт |
| нске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујал |
| род као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватр |
| ао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја ни |
| ебније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се в |
| ћи ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде |
| м огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изра |
| е веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао бези |
| есе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под ув |
| још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, |
| а задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео ф |
| ник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога ж |
| рнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао |
| и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу кој |
| мирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђе |
| је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике |
| а без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који |
| лога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Ск |
| утро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила |
| који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на ду |
| у ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште |
| народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зр |
| им судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у |
| } Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља др |
| гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се |
| ао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ва |
| n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам |
| .{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој ок |
| > <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S |
| тарешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријате |
| довдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени |
| еограда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају |
| вавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се скла |
| другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо |
| > <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— |
| ло је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало о |
| } Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу |
| пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо |
| ли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш к |
| држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске до |
| хватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више |
| > <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, |
| стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све с |
| , и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и |
| је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.< |
| унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начел |
| шљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све |
| , доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити зн |
| ровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И |
| кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И св |
| која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из |
| ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из |
| дрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по о |
| ма и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало |
| — У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназ |
| га поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка |
| у.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да м |
| — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb |
| b n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ра |
| о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја по |
| сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате пу |
| сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти |
| молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли |
| пчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих |
| шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћаш |
| ада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његови |
| о, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију ос |
| јал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво |
| ћност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говор |
| дрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш |
| о корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија |
| а, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, |
| бјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који |
| нагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подај |
| аке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на ст |
| лога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, |
| уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искр |
| , претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју с |
| ели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{ |
| на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се оче |
| ад и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> |
| ица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била про |
| два она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли ш |
| на није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповеди |
| " /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли |
| ама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са њ |
| ње, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, |
| оким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphi |
| а оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога |
| хале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрен |
| кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале |
| роз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> < |
| аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстраж |
| привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све в |
| о Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из сви |
| ње оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или изб |
| министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда ј |
| србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али н |
| n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер е |
| рестајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још в |
| опљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим план |
| атеријал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрв |
| прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво са |
| и, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно |
| како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, |
| што страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изаш |
| ним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да миса |
| олегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, |
| е планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} |
| ајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлос |
| планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, |
| а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад |
| негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са |
| е књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти н |
| асне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе в |
| што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Сва |
| а је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?< |
| ање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} С |
| мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљ |
| уњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што |
| е слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било |
| Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! |
| n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на д |
| еко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме |
| аницу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшно |
| рилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, |
| у дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10. |
| p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама |
| итве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчи |
| } Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу |
| и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом н |
| е и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале |
| пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p |
| оћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се |
| реплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то |
| > <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се ум |
| до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</ |
| а са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуч |
| не!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната мест |
| ве на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искић |
| ета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те м |
| ско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А |
| рено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуш |
| је и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се |
| {S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, |
| упина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви ч |
| 7" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су |
| мо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души |
| о што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми |
| а, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и ба |
| јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух |
| и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој |
| сло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо п |
| оћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би при |
| по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да ј |
| види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба н |
| об <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи ме |
| иви, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковр |
| но, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гр |
| другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са |
| ше све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све ча |
| гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Ид |
| асна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило прем |
| И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да |
| ешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Про |
| г озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се |
| а су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па |
| колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, |
| ако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак |
| а пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над |
| а.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта |
| тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке ле |
| рисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осе |
| гла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од о |
| будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења |
| е о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће |
| о своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душе |
| ици и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <p |
| ове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где |
| n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из гр |
| пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осу |
| духу, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци |
| ескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх |
| му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су |
| и, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као |
| узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор поток |
| о чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењ |
| сти, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно |
| зује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхт |
| и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само д |
| ни арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другог |
| прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, св |
| а необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ |
| могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, предст |
| батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из ра |
| р наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n |
| који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи |
| ош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, |
| приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори из |
| е арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</ |
| ице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, |
| та, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, с |
| а неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у |
| ника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда к |
| тарац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, т |
| енутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жанд |
| ака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло |
| махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема п |
| жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка неч |
| ти ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене л |
| тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замиш |
| буди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на п |
| итисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далек |
| рупе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је о |
| треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, с |
| команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се с |
| е и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су |
| је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корак |
| ојим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> |
| о су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би в |
| ци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и ист |
| мем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем |
| о и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест пр |
| е зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срц |
| усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним |
| смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да |
| езовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају |
| болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девој |
| p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се п |
| а и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и |
| м — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} |
| и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света кој |
| адују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је |
| беглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пре |
| он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа |
| знео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса |
| ика“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога |
| одитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола |
| ом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим рум |
| видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још к |
| ке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по б |
| руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се |
| е на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти |
| оћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морам |
| <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример: |
| о и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши пе |
| обија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сут |
| густила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађо |
| гон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p> |
| едстављала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа |
| где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} |
| тељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши |
| у.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе |
| умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, |
| села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, к |
| на силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је оста |
| амо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Ни |
| рба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да |
| хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам |
| се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га |
| као сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју са |
| , још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У дру |
| уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси о |
| жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="2 |
| са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот са |
| у: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спава |
| а је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, |
| , док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</ |
| че киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се неб |
| је.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којо |
| окрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће |
| се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су п |
| Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и на |
| и.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, |
| ло пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред в |
| руговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна кол |
| у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песим |
| идружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочи |
| ји ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једно |
| — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај ш |
| су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну. |
| , које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницо |
| е густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, кој |
| самљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не проми |
| сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гоми |
| туден, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да с |
| кли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све ј |
| е болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се с |
| као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше |
| решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала ко |
| ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром |
| ану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонит |
| одушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало |
| је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И |
| жанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој поко |
| ћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала д |
| бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити |
| лу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низа |
| руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја |
| е спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену о |
| има исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их п |
| S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је јези |
| утем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља орг |
| реће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом |
| грлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, који |
| ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути |
| се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су б |
| реме, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерск |
| и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је |
| дноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размиш |
| а, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони |
| гла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, |
| а се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плач |
| столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште мно |
| ењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује ил |
| кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењ |
| чела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, |
| едаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под к |
| поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране дру |
| а се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Пр |
| ам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестр |
| као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу |
| но родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би |
| тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и санду |
| p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а |
| јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од а |
| и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за г |
| а кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени |
| и сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводит |
| отив, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемир |
| ="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћу |
| ав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо |
| и лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао ск |
| p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме |
| велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња |
| па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> < |
| е може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање су |
| ре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и |
| ас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан д |
| оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — прип |
| нели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и |
| магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој г |
| стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја из |
| осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бо |
| е и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њи |
| које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар б |
| тазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун ув |
| а ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико |
| </p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражи |
| pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже. |
| о је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" |
| бичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче |
| еверена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до |
| наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчет |
| гова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиж |
| ана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p |
| ао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајд |
| под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају |
| ривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе из |
| б, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла пон |
| и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше им |
| 41" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или |
| ојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који |
| м прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми |
| } Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини |
| читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембар |
| е.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дот |
| ако је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је ча |
| м долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} |
| се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши т |
| разници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и за |
| Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом |
| манде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, |
| је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Кру |
| есече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле |
| а.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите мол |
| ћ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S |
| бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} |
| мчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрв |
| ако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где |
| опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— |
| ногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко |
| ас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њен |
| и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{ |
| м Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> < |
| <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контуз |
| је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати п |
| рљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила |
| ерења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам |
| остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске ка |
| ри те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам д |
| га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која |
| моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је |
| смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S |
| ва му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он |
| n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да |
| ка магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се |
| ине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, |
| одине спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из |
| враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним |
| , о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо |
| а сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, |
| и шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако и |
| артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се |
| Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи |
| ју све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура во |
| аје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенер |
| ен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак д |
| шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао |
| једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање неприја |
| о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капета |
| p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онд |
| да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и |
| гарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како ј |
| газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се |
| дан гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n=" |
| т којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно |
| ="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је |
| ubSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је |
| царио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага |
| на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачн |
| ласини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе? |
| два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од дв |
| ник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у ка |
| и сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контуз |
| ва, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} |
| т.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је |
| а што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> |
| туација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону на |
| p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему уре |
| или још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некак |
| реву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга и |
| ба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово после |
| питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као плас |
| сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час в |
| о!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} |
| Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заје |
| шкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — х |
| рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики |
| у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немил |
| заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи скл |
| и било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, преви |
| апетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у |
| аље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, од |
| ише множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда |
| у, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ |
| невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одсто |
| што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појав |
| орио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да прого |
| вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p |
| ње војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у прв |
| , и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те влад |
| и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто |
| д је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивал |
| свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седн |
| же.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Ла |
| о тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су д |
| ла се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничк |
| ђе.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништ |
| буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о с |
| а пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напус |
| у и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад ј |
| еда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Ср |
| едан нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким ко |
| пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} |
| село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима какв |
| ош једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и |
| е, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским |
| рнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва је |
| који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но |
| ле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидај |
| ма у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни |
| некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе |
| стала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и про |
| {S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над глав |
| и, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која ми |
| а код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, |
| и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и |
| станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила |
| Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу ве |
| <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који в |
| упа кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} До |
| ва, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших поло |
| ом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинам |
| ако се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као |
| клони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и |
| сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напре |
| тру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесник |
| тнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање ко |
| пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега |
| и, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули |
| Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, |
| агрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе |
| облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекал |
| ?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Да |
| ње о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје |
| ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвид |
| ете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!< |
| и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одг |
| озоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени |
| ама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се |
| искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на ј |
| ња, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А ода |
| или, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама зао |
| ибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће би |
| p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле |
| {S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од |
| ба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пож |
| Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два |
| оплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима ј |
| е делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би |
| од истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигн |
| збојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="46 |
| е, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по |
| када тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — |
| овима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, |
| ебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је п |
| њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напо |
| у реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима |
| аље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџик |
| е једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традици |
| кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све |
| мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџе |
| ом, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскан |
| очкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућан |
| кове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућан |
| а, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиск |
| пљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се н |
| љава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана д |
| ропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киш |
| друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва |
| равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, о |
| ијатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! |
| и дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем |
| чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијано |
| н <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна бор |
| и се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На стан |
| се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија |
| ичари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год |
| pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друм |
| авкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена |
| ошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, пр |
| си.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла ч |
| мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без ре |
| крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим с |
| о сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, |
| о сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће д |
| поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак ска |
| промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и бри |
| 03" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто им |
| > <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, ст |
| ило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а |
| вет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуб |
| око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да д |
| Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под |
| се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распи |
| дарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ић |
| усте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је бол |
| р су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто год |
| почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто |
| љени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће |
| , гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши с |
| изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год |
| укали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове по |
| а шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, |
| сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на зе |
| као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху |
| дну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре |
| жасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S |
| олико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога |
| валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље. |
| и, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима с |
| еби пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са |
| лицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи. |
| иноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо |
| ла Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти оста |
| један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се ј |
| и, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском они |
| била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно у |
| ор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за јед |
| е још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено зал |
| ице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све гово |
| и зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, |
| ши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвав |
| за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и п |
| и.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он в |
| једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га по |
| одложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> |
| онт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, |
| ва храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд |
| па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и ба |
| је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>С |
| све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито стра |
| су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Ка |
| све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо |
| <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седа |
| реобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су |
| муније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А мес |
| друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који |
| дне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, |
| е нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели ба |
| наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка. |
| негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађани |
| >— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би пу |
| нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих ва |
| љали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ ј |
| S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана |
| и стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само пре |
| елика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунс |
| Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови р |
| тељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче |
| ћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, кора |
| — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p |
| /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што |
| танин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што пр |
| е косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је бил |
| иша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије к |
| <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена |
| о је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да с |
| или се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сир |
| упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта |
| учена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другог |
| асио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнск |
| прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не б |
| , ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, кој |
| а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе д |
| поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем |
| вањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, а |
| еће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава. |
| јава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци |
| не вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} |
| же да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуља |
| о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да с |
| е ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто |
| љеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од |
| анинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују освет |
| егунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на д |
| е се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта |
| неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p> |
| л би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступ |
| ла а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, |
| се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате |
| а оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред |
| елим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запит |
| на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српског |
| крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му |
| че се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се прибере |
| може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Вр |
| ом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одго |
| т није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрет |
| дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и т |
| о гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све |
| о дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није би |
| ећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде раз |
| </p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно о |
| ена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Г |
| арији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам б |
| јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наред |
| собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је |
| сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а з |
| ске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подн |
| најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако ма |
| а и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исп |
| , па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Мн |
| } Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се виш |
| одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остан |
| преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само |
| остима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, прати |
| е чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују |
| а је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и у |
| вала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зал |
| вде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када с |
| што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгле |
| згледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и |
| оћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не пом |
| болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су |
| >— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини мо |
| вају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речим |
| — Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме пут |
| полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих см |
| но неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положа |
| и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у ц |
| ао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу |
| опраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју |
| Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је |
| ивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе стол |
| до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми с |
| се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење |
| у срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с р |
| } Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с р |
| 513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била так |
| и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, |
| и се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну др |
| лата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак |
| n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна неће |
| ме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разв |
| куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме |
| е душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био сам |
| и су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се пој |
| ажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и |
| њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</ |
| нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је в |
| оје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и |
| часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хва |
| е подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо |
| уо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Ба |
| је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогућ |
| ади поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад д |
| лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узнос |
| је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина |
| — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептич |
| p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је |
| шевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, п |
| рижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије располо |
| ола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче |
| оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катас |
| ицира Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тис |
| отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да |
| — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... |
| — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас |
| А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по ул |
| а га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знам |
| тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи св |
| ад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да на |
| ају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи |
| n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; |
| шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне. |
| , ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаре |
| ло затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две |
| и и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све с |
| ђаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно |
| у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положај |
| мо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркв |
| дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара |
| т која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који |
| и.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — |
| као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двори |
| бом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде д |
| ла, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити |
| оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, |
| побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батери |
| двојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села. |
| м породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ре |
| кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, пром |
| мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поп |
| е тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није |
| ма и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђ |
| ња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепо |
| а оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним |
| вце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{ |
| дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се |
| би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „С |
| онуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и |
| оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> |
| А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно |
| стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стиг |
| мо пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мен |
| га низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег сл |
| тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која |
| ање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога |
| о даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара |
| да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више ост |
| пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва |
| шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је |
| вог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике ка |
| гама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сруч |
| се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, |
| има пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рек |
| двикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све |
| смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је о |
| погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распоре |
| на и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и вра |
| тијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријат |
| нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Ш |
| љу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила п |
| :</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни сто |
| </p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога ила |
| се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад |
| дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За |
| ве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по |
| се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога пре |
| Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути је |
| је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину |
| ри, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на д |
| што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела |
| ично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, зан |
| Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељ |
| о доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама |
| није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођ |
| провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и дру |
| више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар ве |
| питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p |
| је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек |
| у да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им пр |
| ченик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... |
| баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест |
| олом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за у |
| ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не може |
| ешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су по |
| илази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису мо |
| прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне |
| коме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама |
| пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече б |
| м главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сав |
| S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше. |
| се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро |
| ари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардо |
| ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута ц |
| тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте и |
| то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила |
| апели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мен |
| на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозива |
| не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у ва |
| ко баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе но |
| све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете |
| кнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, посл |
| оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна |
| ва једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и п |
| оран сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко в |
| рибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би |
| у ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{ |
| уштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега ча |
| услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло с |
| далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Је |
| , погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је нач |
| пе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ поруш |
| е, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ! |
| опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ! |
| унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по му |
| о и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају д |
| које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.< |
| збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду др |
| ад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Нема |
| е савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упа |
| да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије |
| оварали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изг |
| на је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, р |
| о сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је |
| Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној |
| амо предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема |
| ју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били |
| умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе. |
| к бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <forei |
| Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па |
| е у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је |
| изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, |
| нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало |
| speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до в |
| има и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничк |
| нично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двој |
| ронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и |
| ђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине траже |
| лшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже нар |
| никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И с |
| бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да о |
| се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, |
| х планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту |
| рине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сан |
| дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим |
| е.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} О |
| љу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, од |
| грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу |
| м и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енг |
| безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас |
| људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" |
| b n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и |
| ку <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, |
| вљати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те в |
| безбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топ |
| врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари |
| ваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго см |
| била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су |
| об.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу к |
| и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, |
| тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне |
| душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као д |
| ва, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено |
| о опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што |
| тац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спрема |
| а, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено н |
| Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} |
| ји воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, |
| шао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и |
| десити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са син |
| се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и |
| {S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли |
| е да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисл |
| жете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ак |
| нда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао |
| целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољ |
| уту од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изг |
| запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу |
| су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangemen |
| дите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми с |
| пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S |
| и гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} |
| де једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренута |
| ити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да ме |
| прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи |
| и се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која ј |
| еднога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мор |
| нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отме |
| дољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом |
| а светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да |
| се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао |
| новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега |
| станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они ко |
| не.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчава |
| трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на др |
| ове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не об |
| ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, рас |
| што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљ |
| утрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приш |
| хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва |
| ека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове кој |
| ругу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слој |
| p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb |
| сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише |
| од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриш |
| у војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио к |
| одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утрк |
| 0" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, ј |
| којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам то |
| S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже на |
| крстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође |
| продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске |
| има на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши |
| после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и ста |
| грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обаве |
| S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и ш |
| ели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничк |
| капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђ |
| ици одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, |
| из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два с |
| коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чисти |
| омичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> |
| ајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у |
| p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађ |
| било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете? |
| њу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама |
| јим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне су |
| {S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће |
| е, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.< |
| <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне |
| мивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} |
| >— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код о |
| или се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, на |
| би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма би |
| никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залу |
| ило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> |
| кога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине. |
| ез намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и н |
| рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвав |
| свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје д |
| ио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први п |
| .{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради |
| је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се пр |
| ронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пази |
| к тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немил |
| ретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, год |
| едњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, |
| есаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда |
| доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаг |
| p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад |
| ве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилиц |
| атама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз виногра |
| дије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p> |
| > <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без увере |
| бу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи |
| тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обав |
| злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а м |
| ромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни |
| ад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је мал |
| још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и |
| ве то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и у |
| куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} До |
| Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до |
| право његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело стар |
| S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, испо |
| ер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пас |
| ру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођ |
| мо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи |
| ну нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На пос |
| ети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави |
| раз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још сам |
| ачај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је |
| прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам |
| сјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хер |
| кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> |
| је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саград |
| реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошк |
| е друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три че |
| је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу сп |
| и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољ |
| и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затв |
| хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскош |
| све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, о |
| .</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ в |
| лост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напуст |
| на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде по |
| жи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— |
| ну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге и |
| е јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> |
| гали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износ |
| ве и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и о |
| амену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и ти |
| мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле с |
| а, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да н |
| да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју |
| но, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао |
| пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, е |
| и мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирал |
| ађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим оба |
| пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим об |
| ма из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо гл |
| терином.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бур |
| а капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега зад |
| е, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао |
| својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо м |
| ме часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, |
| у, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призрен |
| збијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усиј |
| ад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима |
| мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлу |
| ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} У |
| ема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс |
| не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прав |
| се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише |
| ембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочи |
| т залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда ј |
| атна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њ |
| пства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, с |
| очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очим |
| утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жал |
| који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p> |
| гледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гл |
| и своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђ |
| од су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, за |
| ова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, сре |
| ну страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака једа |
| оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све |
| р прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Сол |
| ати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у |
| бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је букови |
| мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавеш |
| рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за нав |
| улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме |
| кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као ј |
| ни светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знат |
| но кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукл |
| воме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим |
| а, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали |
| ва капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље |
| /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек веруј |
| довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасен |
| изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад |
| петан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност |
| е редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из |
| азорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чиј |
| о наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} Н |
| тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да |
| ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и |
| зорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево д |
| вца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, к |
| ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади |
| е Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све д |
| ећ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби |
| е и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, п |
| и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је |
| ила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушт |
| е!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где |
| Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> |
| .{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="2 |
| е и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> |
| ице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добиј |
| /p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и |
| тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече: |
| то их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам с |
| небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима |
| из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тут |
| трах из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз ма |
| се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуа |
| не од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, |
| утомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајка |
| је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај |
| све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме |
| еме се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју |
| м, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога на |
| о нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на ко |
| им дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на |
| о да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, кој |
| њу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га ис |
| лошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> д |
| умском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе тат |
| ишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз нозд |
| љени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца С |
| ловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пе |
| љу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су ос |
| а траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата |
| то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распрост |
| реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који с |
| вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и кру |
| > <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда им |
| е винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре |
| џбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призр |
| бављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример |
| тоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили |
| тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз та |
| ветлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрев |
| идовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Ст |
| поља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу про |
| аву верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и глас |
| ба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам нек |
| атима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива |
| м ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар |
| } Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњ |
| > <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили јед |
| ије пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли п |
| Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покр |
| /p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као н |
| и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ |
| ом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не б |
| лила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час пр |
| оме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="6 |
| p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на |
| ом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима н |
| тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у млад |
| нствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као коло |
| уби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом |
| ше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која н |
| е притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као |
| оз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо |
| розором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ов |
| ?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, |
| изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је |
| гове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо једа |
| , бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дуги |
| тирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ |
| и мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомил |
| ла собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз ко |
| нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљ |
| о далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорел |
| з који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јес |
| оре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила |
| таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело с |
| ли и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Би |
| трица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> < |
| оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} |
| жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посе |
| мпу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у |
| огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се бел |
| ији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и је |
| сту траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју |
| по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над |
| ену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, укази |
| астала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождира |
| ме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписан |
| им и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле пара |
| p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фе |
| усти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепоз |
| тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу |
| ид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим д |
| кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су крово |
| ој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало ј |
| зари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Нар |
| ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, |
| сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; с |
| уре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничко |
| етљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуе |
| пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у |
| јанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказу |
| е јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене |
| и засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимск |
| еко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о |
| — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано |
| ма да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим пр |
| ела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</ |
| а?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кро |
| је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душан |
| да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаут |
| е вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и ве |
| ен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај он |
| упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира |
| леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски на |
| и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, он |
| ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалам |
| ње светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и |
| лави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спом |
| иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом |
| ао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се |
| ече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се уг |
| асова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком |
| о једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково др |
| да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знају |
| ој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> |
| у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, ве |
| м смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{ |
| а, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико к |
| се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се исп |
| се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на |
| ом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се |
| моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио са |
| љевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме д |
| тева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} |
| але са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да |
| о се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он ј |
| ту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је у |
| сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој ж |
| а народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загу |
| ну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво |
| ош и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загу |
| змилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, |
| своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} |
| је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За с |
| .{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта |
| оје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту |
| .{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.< |
| и поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим |
| а блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућу |
| зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Мора |
| ијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна све |
| ци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов |
| <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку |
| оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и да |
| оје су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне |
| обљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој |
| азгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и |
| ла боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај |
| ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и |
| се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како |
| е...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождра |
| азрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из ман |
| тан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи |
| ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под |
| усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива |
| је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год срп |
| кој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране |
| који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још г |
| у, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади |
| розире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо |
| ћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи: |
| а у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најп |
| па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{ |
| рај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бу |
| где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војнич |
| који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи к |
| литву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли ру |
| ељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својег |
| пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посма |
| ли Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио |
| набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. |
| кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, |
| е!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она нам |
| ен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са п |
| оји ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мог |
| кву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.< |
| ем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Беог |
| <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у |
| рима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нек |
| ? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час г |
| на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S |
| их мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су |
| тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они пре |
| м и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> |
| просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са ј |
| оно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга |
| вима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пун |
| ању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које |
| сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом |
| говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, с |
| раљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чел |
| гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грува |
| ди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматр |
| енути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи |
| ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова |
| не, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чу |
| овори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је че |
| стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која |
| и у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога да |
| кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћем |
| љену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у ш |
| ате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник |
| друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта р |
| гне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— |
| седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаниц |
| ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да |
| ир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, та |
| е патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин |
| се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком прор |
| <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да ј |
| аним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната. |
| ише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, ц |
| све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи при |
| оме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, о |
| вари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полега |
| мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали |
| еће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечер |
| ове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубоком |
| но молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом који |
| ешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и |
| свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гроб |
| совом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> |
| ...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пр |
| ви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види |
| с је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу соб |
| што не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} |
| ечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснам |
| здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, |
| зили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан |
| то у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Она |
| ви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви |
| је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S |
| ада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цел |
| да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S |
| и му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, с |
| жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далек |
| многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има |
| га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тре |
| ао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо |
| е се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.< |
| смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презир |
| нали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора |
| самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његов |
| деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако |
| ветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо |
| подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да |
| подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре |
| ђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћ |
| , погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и |
| као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори |
| јега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива д |
| нички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе |
| де, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада |
| ја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пр |
| та је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је т |
| букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, пр |
| у осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу |
| еглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кре |
| и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни је |
| ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би б |
| о, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је |
| има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они се |
| тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било |
| таше под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, смат |
| батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице поч |
| понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да |
| и су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су с |
| сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и с |
| <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, ко |
| , стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једн |
| не прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте |
| д поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се зас |
| да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале |
| оји је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно < |
| некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица |
| њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да |
| е колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језив |
| алошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осе |
| нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — у |
| дело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана |
| у 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без |
| } Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкч |
| } Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, |
| у собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и збли |
| грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и збли |
| м који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, с |
| ажно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније бил |
| ци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију |
| омилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, |
| аком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> капла |
| ео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако с |
| — Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Гре |
| ћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> |
| је своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и зал |
| , то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у |
| ати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово |
| д нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо |
| ти за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив бог |
| пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</ |
| лесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да ша |
| о и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То |
| јући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... др |
| туд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, доне |
| азочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе т |
| да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз |
| разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је |
| себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опа |
| позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, п |
| тиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ |
| ришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједни |
| у друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде до |
| о, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{ |
| ет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или |
| је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему |
| ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши ви |
| зом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће |
| та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења ни |
| и осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мисл |
| ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мај |
| агреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију др |
| ањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере |
| , видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако |
| ле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запаз |
| зухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге |
| су срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и р |
| е ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! |
| тави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи |
| ну страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто |
| а само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се д |
| Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, |
| а ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је |
| се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је |
| Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом |
| у да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — |
| руму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом |
| ца, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навал |
| може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону |
| све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Па |
| ворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући |
| таће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељски |
| /p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњо |
| и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— |
| ђана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да |
| могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га |
| } Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, |
| роз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да |
| да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и |
| ама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Виде |
| вити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће |
| еко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости! |
| ору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач |
| ајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који |
| о причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се поч |
| к, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каж |
| оје ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад д |
| „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S |
| вио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као цркв |
| напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо |
| ца по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све ра |
| а чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљев |
| ва.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пењ |
| ли... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да |
| оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви с |
| ше погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе |
| проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указу |
| </p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не |
| ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је би |
| децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!< |
| сет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио |
| — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, у |
| оцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек |
| е планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — т |
| p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаб |
| а њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и наро |
| И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n= |
| у испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас с |
| о ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвра |
| ас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је о |
| жда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен ј |
| ватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S |
| </p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас баб |
| ња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхта |
| јке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у по |
| демо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пуни |
| сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега ја |
| оље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гор |
| ите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка. |
| ма су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на |
| оружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити |
| мо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну |
| уком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму |
| Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта |
| из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног |
| ешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> < |
| о гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу |
| рад заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до |
| — Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него |
| ако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Има |
| мо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама пада |
| борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је дол |
| оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући |
| а тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су |
| наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са |
| х њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу |
| заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју сн |
| пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви за |
| метио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна прома |
| е успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер |
| смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође ви |
| оме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ С |
| нем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, |
| о да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у де |
| За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну са |
| оро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтин |
| онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јеча |
| ости, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријате |
| ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па |
| о ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебд |
| ипалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташ |
| раљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли К |
| рекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји |
| а водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p |
| ?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело п |
| ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су б |
| >— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили |
| се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, |
| ска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваном |
| етиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто |
| него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Зд |
| сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечанос |
| е, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у вар |
| зије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотреб |
| де! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца |
| — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, |
| роши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варо |
| анина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и св |
| позивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење |
| , пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — ре |
| е је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној стариц |
| елу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам кази |
| , наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове в |
| схрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими н |
| , људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице ком |
| гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају |
| заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под |
| ролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плу |
| отекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искр |
| ао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упита |
| зи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ва |
| да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" / |
| е...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и |
| p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; |
| поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста |
| да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуц |
| е један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисањ |
| мртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да |
| г стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађат |
| вају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гв |
| упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а |
| </p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљ |
| ји су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, ко |
| рати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и |
| се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице |
| рошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином |
| сим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Д |
| <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима |
| е да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневере |
| руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена |
| устити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном ме |
| Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n= |
| > <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно пр |
| јводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање матери |
| ретрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипа |
| и!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— На |
| лаве, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак о |
| ни, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савла |
| днако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би |
| ма и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Ис |
| са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одвед |
| д би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад |
| а Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пр |
| била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјај |
| е ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у |
| нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак |
| о сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они |
| продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници |
| исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у |
| се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузе |
| ница и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згру |
| ина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покре |
| м је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.< |
| раво одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се т |
| ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављ |
| као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже неш |
| оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај ш |
| али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу |
| b n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} |
| гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд па |
| о где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага п |
| ле ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку |
| ећ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угаси |
| ок је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прел |
| сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мај |
| „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, |
| : „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам |
| ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — |
| дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи |
| и на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал п |
| гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извад |
| смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику |
| и тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, |
| слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тро |
| од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић та |
| >— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> |
| убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од |
| ја бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, рас |
| два назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешт |
| е за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета |
| јући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је ле |
| <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тег |
| омандама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би о |
| ловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топо |
| милу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, мунициони |
| рби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ и |
| ског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је ка |
| љеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p |
| педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радозна |
| , притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p |
| а прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми |
| чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседс |
| е кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола прето |
| мобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију заду |
| едова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се т |
| живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и гл |
| објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазна |
| скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је јед |
| апће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не тре |
| уђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војн |
| и на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пла |
| ао, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад |
| а, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој осо |
| напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили |
| ућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању ау |
| ођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> |
| врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало о |
| дставља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама пр |
| олеми подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућ |
| агодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладова |
| које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових обла |
| у породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој г |
| ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак |
| у их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочић |
| <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> |
| ог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигд |
| куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без ред |
| p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је |
| да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само ш |
| који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да |
| веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем ни |
| ином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачека |
| </p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{ |
| а је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и |
| је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ј |
| однаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад пот |
| од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које |
| вештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} |
| моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p |
| и ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уст |
| на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижн |
| дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, г |
| а на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се |
| .{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток |
| крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне д |
| ваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од |
| гледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од |
| ичке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да |
| рока, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна ме |
| ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати с |
| е погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— |
| вилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — |
| војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца |
| на.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске с |
| ашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, д |
| рпски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошл |
| о се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, мл |
| ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка к |
| умне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће на |
| пла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући |
| је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" |
| на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са свој |
| доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проно |
| деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећа |
| тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и ш |
| уду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, |
| једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да уз |
| е, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз |
| убоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо |
| , прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одв |
| , са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана с |
| — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављен |
| бро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су |
| н извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо |
| у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <p |
| т успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло зап |
| ву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосреднос |
| чке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи |
| аносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војво |
| p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како |
| ом жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата |
| и бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу |
| илила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих рег |
| врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и |
| јке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била д |
| нелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз |
| чини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, |
| и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на |
| он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, при |
| опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори |
| Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења |
| е зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зат |
| те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> |
| ких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. се |
| но иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, н |
| зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменул |
| емогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са које |
| е је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девој |
| ли орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад н |
| над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи сред |
| га фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестин |
| ече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} |
| је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обит |
| ло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука ко |
| уше покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан пом |
| е цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Б |
| глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и |
| nza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло ве |
| он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију. |
| „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата |
| ек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом стара |
| а арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и ну |
| шу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун саве |
| се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их |
| да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске ди |
| е у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb |
| , отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} М |
| .{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост |
| , поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми |
| путисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у цр |
| ни значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, о |
| х градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој |
| бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није ви |
| <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ам |
| .{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена |
| ом оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве к |
| Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их |
| /p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за н |
| } Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је треба |
| нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачућ |
| ој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом |
| ли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— |
| ни коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против |
| значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њи |
| Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и он |
| снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га м |
| а је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, о |
| цањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> |
| о спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да |
| даде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наи |
| застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSect |
| таве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, коли |
| p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те |
| ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где |
| > <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљу |
| ак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи |
| свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити б |
| у тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зра |
| реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек полови |
| е остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празн |
| " /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини сво |
| ом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код д |
| Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb |
| S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне |
| вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не к |
| ретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући н |
| војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војс |
| и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем |
| а и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са |
| један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, мол |
| Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ једа |
| ајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својо |
| " /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Ос |
| ик са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и п |
| ину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они |
| који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања |
| ао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао |
| ам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поуздани |
| тпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику тра |
| ће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, си |
| седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>И |
| ште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} |
| о и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type=" |
| азумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S |
| ужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Ј |
| "526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за в |
| им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме |
| ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и послед |
| ерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничк |
| полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у мом |
| погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели с |
| обницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима |
| показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првог |
| завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div type="chapter" xml |
| га завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> < |
| а брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син в |
| мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгач |
| оба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје т |
| се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, јед |
| ник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се ко |
| ена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла т |
| ћемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права |
| о на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гар |
| о се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакл |
| ати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим м |
| Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старч |
| анство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се |
| да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се |
| орано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служб |
| p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, |
| има свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који |
| вако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји д |
| биле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и |
| који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за |
| сподине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...< |
| а али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, |
| Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, |
| је дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога |
| одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Вен |
| иснице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један |
| Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњ |
| т глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на |
| коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непр |
| ца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо |
| неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подраз |
| , измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, нео |
| ада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала |
| душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, поја |
| жана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, |
| ђе олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка |
| преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и же |
| .{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пу |
| } Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и о |
| ођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико |
| к, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </d |
| бе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачи |
| {S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничк |
| трављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела |
| ика.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињу |
| нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом |
| вој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и во |
| аша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мал |
| ебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би ст |
| о смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и |
| да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одмор |
| Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — о |
| b n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Срб |
| батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно н |
| зрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} И |
| .</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском п |
| ћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, к |
| Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплав |
| промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске |
| еко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и о |
| рају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави је |
| виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још |
| вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвозде |
| заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако |
| поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да |
| који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола свако |
| кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} К |
| ој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које с |
| ши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе ша |
| исле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши цел |
| ј положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Т |
| младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене сталн |
| ја се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се ра |
| прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната ме |
| Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо о |
| ћој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима нас |
| Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на дог |
| ишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова |
| мовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име |
| и сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p> |
| мче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна с |
| дне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у |
| 9" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскам |
| Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима |
| м и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњ |
| далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да |
| д, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са пород |
| дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо |
| Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свак |
| лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војни |
| воме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред пр |
| и своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао |
| духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као |
| ју; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неисп |
| /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што б |
| је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад |
| и, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и св |
| Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, |
| усте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу |
| а разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, |
| али у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам |
| <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим та |
| хових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала |
| урише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио |
| ном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор |
| малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самр |
| јативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу кој |
| што кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је |
| у, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли до |
| а зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само |
| или вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да |
| која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови во |
| ада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати |
| лада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ћ |
| а повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пре |
| ки топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно з |
| петан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити д |
| обро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица |
| ретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико гру |
| икну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и п |
| ких черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап к |
| око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укршт |
| ици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би |
| исати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак |
| а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умир |
| спа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним |
| во у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, |
| убима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га на |
| е, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаков |
| ишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац |
| ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" |
| Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све ви |
| тавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су ос |
| де на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па |
| је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекају |
| има.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.< |
| адима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издв |
| ањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, ку |
| ила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, на |
| све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и по |
| , како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, н |
| сположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи |
| на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигу |
| истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу |
| уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов |
| тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек за |
| ми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борб |
| ни су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и |
| хићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и |
| разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све |
| чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда |
| лаву из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај т |
| ве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули |
| дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не с |
| барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиск |
| ици.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе |
| оуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах |
| , као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке оч |
| орку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има |
| S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — пи |
| Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и |
| ни, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb |
| да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад про |
| и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придола |
| и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као не |
| гати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морам |
| швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез с |
| димо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и виде |
| е.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад т |
| ад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом с |
| било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млета |
| ан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себ |
| а још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да пла |
| ма је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb |
| ља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молит |
| орим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да |
| који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, |
| помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непозн |
| , да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — о |
| ли лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде приз |
| и уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате |
| кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина |
| а?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега |
| препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда прир |
| овор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној |
| жеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, пос |
| их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све вре |
| лима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били |
| а неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која |
| лих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се |
| су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободн |
| ом схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другог |
| невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ј |
| ли се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада |
| >— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Ни |
| ан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и пош |
| што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас |
| земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је |
| на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, |
| на“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на |
| ње куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, п |
| ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање беск |
| то нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам но |
| очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне ве |
| којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци |
| 1" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све |
| командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу |
| како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на |
| стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбе |
| стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ |
| екада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да |
| ета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, г |
| туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} |
| топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, к |
| та са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да |
| аво.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавк |
| ва, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски мла |
| и крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и пр |
| њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихв |
| ени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, раз |
| ина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и п |
| сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са |
| 129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда врати |
| је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору крен |
| тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је |
| им их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које |
| ..</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду ми |
| а да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> |
| рсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снегови |
| дница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да л |
| /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће кри |
| д гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу |
| споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да |
| оразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле |
| м госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је |
| ло ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање |
| зив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, |
| а матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе. |
| жним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме |
| оз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који н |
| љивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да |
| учају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих је |
| м, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече |
| ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању пр |
| ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима п |
| ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама при |
| равску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надам |
| е сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се |
| инама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и ве |
| ња — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које |
| мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге |
| сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве праз |
| очекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вили |
| ава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све |
| руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како |
| српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са |
| вели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, |
| з Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинац |
| тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.< |
| тења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не |
| p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који и |
| иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— |
| нску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам |
| и леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</ |
| ечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа |
| енима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженст |
| нила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом о |
| се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на ства |
| умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, гр |
| ..</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још |
| подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је |
| оје је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мр |
| јна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскуд |
| ма, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничко |
| еда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и |
| ве.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једн |
| аре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши |
| ља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из |
| а сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио |
| > <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песими |
| далеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јес |
| неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину к |
| ш трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по |
| оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S |
| ла крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то ј |
| аховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред |
| у, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве ди |
| и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина сву |
| ада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један о |
| p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској |
| дант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S |
| јка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу |
| стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и |
| еш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> < |
| сто раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећ |
| нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо н |
| које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада |
| ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</ |
| и донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и |
| а с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али |
| а? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у вој |
| им, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар |
| нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу |
| ој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се |
| м успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је |
| те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пу |
| мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две |
| валиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одго |
| <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она |
| р а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...< |
| ти читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад |
| рогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капиј |
| понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних ваго |
| која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео |
| на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану ко |
| подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су з |
| су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стр |
| жавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли ш |
| /p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до пали |
| S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити |
| /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе. |
| ове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Млад |
| До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирал |
| у успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и нем |
| тао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, |
| им небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та |
| да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранил |
| других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да |
| јајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли ста |
| 508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ т |
| мљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, бе |
| нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак |
| ања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од је |
| азнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико п |
| срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво к |
| , сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем ј |
| који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећа |
| тва <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, сл |
| о да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућн |
| p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Пита |
| у допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— П |
| је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника |
| овници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване гост |
| мо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непозна |
| о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога |
| ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочит |
| ери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капет |
| ћутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у жив |
| а угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови |
| и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не б |
| снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини |
| као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећа |
| нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам сво |
| И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом |
| шити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пун |
| ви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одг |
| кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања |
| дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничи |
| {S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда се |
| крушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовим |
| ића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слобод |
| вио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} |
| о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> |
| е дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, к |
| арешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови |
| и заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је |
| дна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да по |
| куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек в |
| олечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било плам |
| ј, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће |
| устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија |
| ама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} |
| диш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и пог |
| че износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свим |
| крајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљи |
| ратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> |
| тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да прип |
| мо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледа |
| ео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало |
| увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу |
| угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по |
| аво да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни јед |
| м, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је там |
| амо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да |
| има, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p |
| то тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи ци |
| адићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршил |
| воримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, |
| јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра |
| врши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и заста |
| нициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз |
| терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, с |
| па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од |
| ре, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам |
| ти и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећ |
| одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо про |
| адар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S |
| Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других |
| о шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и д |
| је?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појав |
| руги — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гро |
| команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наред |
| " /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он и |
| градити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне живо |
| ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускоч |
| је уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дуб |
| свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка |
| јкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутк |
| јкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегиј |
| ва погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе |
| , под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко нег |
| ма ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да с |
| утра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика п |
| е, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које во |
| одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престо |
| анашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, |
| те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пењ |
| одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> |
| удих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у |
| вавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би забо |
| окрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена кој |
| шим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, |
| рв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече м |
| ислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима |
| сетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу изваја |
| ај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — |
| ико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! |
| ваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци не |
| ="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два да |
| коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отв |
| е једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико |
| ају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на пади |
| ам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више |
| ; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не п |
| дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен |
| .</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас за |
| и њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши |
| опља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смил |
| нима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима. |
| е смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>М |
| који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба тв |
| које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника |
| свете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвиш |
| толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој нар |
| пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била н |
| потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах |
| коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел |
| тој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жен |
| то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они |
| вако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно з |
| слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико то |
| али огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— О |
| теринском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У |
| ледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, |
| ... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreig |
| еквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече |
| какав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамед |
| ним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, при |
| вицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ст |
| о и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе |
| смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p |
| ја је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у она |
| а и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу једа |
| х, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} |
| ка је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке т |
| гале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пи |
| оклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме |
| оји би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n |
| p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени |
| ити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба |
| ренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунав |
| кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команд |
| , распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи прен |
| едним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако си |
| о несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога |
| петан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У |
| је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Т |
| несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљ |
| спред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо |
| ј узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из под |
| ћутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запа |
| ше, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породи |
| ају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерк |
| ма којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашк |
| журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} С |
| равили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117 |
| е зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види |
| ме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и де |
| пски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сут |
| атери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена з |
| ака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице раста |
| деће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а уј |
| милу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју ист |
| н био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се |
| еха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је. |
| {S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нис |
| д овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} |
| S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и |
| мо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам д |
| марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те груп |
| у, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више |
| што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих остали |
| >Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, |
| ни; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испу |
| и несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мрт |
| ш, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људ |
| устави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом |
| је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши |
| сти, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужн |
| ире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и он |
| смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми |
| .{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што |
| преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама |
| да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, |
| их свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да |
| Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му оста |
| их, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и п |
| може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p |
| 83" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десета |
| и завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али |
| кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па |
| ам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — |
| молити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— |
| ни је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам |
| у и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за нар |
| но што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао пове |
| .{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањи |
| днога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са |
| мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећав |
| ебацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p |
| сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренул |
| и још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још по |
| у место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угаше |
| о на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} |
| син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој најв |
| д собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледо |
| како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи |
| љу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забаче |
| а друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом нев |
| амога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савез |
| е су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаш |
| онаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, н |
| з мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанс |
| почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румен |
| нац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си |
| етвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p> |
| исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио |
| жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће т |
| ученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молит |
| ко им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што |
| е око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и в |
| и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, нас |
| авао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патр |
| сни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те |
| енули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у |
| лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар с |
| мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг |
| ју начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари кра |
| ета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима |
| по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотиц |
| где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пр |
| а младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није |
| и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из |
| нем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад |
| и и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p |
| оварамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у |
| ле извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} О |
| газа.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, п |
| путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и после |
| крајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> |
| расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошни |
| е Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} О |
| ма, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна је |
| ле, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди |
| учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, |
| ну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} |
| у, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора с |
| Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да |
| ћи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико п |
| да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће |
| , док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благосло |
| ак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала |
| е три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз в |
| Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мисли |
| тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, б |
| цу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стиг |
| рбију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да |
| ик министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пач |
| оље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и дели |
| прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обал |
| ћ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да |
| менту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је |
| о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија |
| сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре ниса |
| од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроб |
| ојвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не до |
| т скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима испи |
| Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазб |
| се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један |
| ње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и пр |
| астајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Ст |
| ме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у О |
| p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали он |
| сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају род |
| у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је з |
| оћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на гл |
| аји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћ |
| и о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су |
| ретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, |
| Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на |
| ма отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одгова |
| оже одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престони |
| овој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју и |
| вога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, су |
| раба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, |
| прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се оду |
| е, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дуги |
| у дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз п |
| јом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали |
| чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врат |
| те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су нас |
| о као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су с |
| коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где |
| а фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је |
| ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја |
| длежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и |
| ај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb |
| њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму |
| м братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема п |
| овом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку реша |
| изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збор |
| то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над р |
| ста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> |
| ивао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избегли |
| ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију с |
| она концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за |
| ећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може |
| е дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} |
| ложити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и |
| тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а |
| ављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али с |
| навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— |
| > <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапка |
| one unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, неп |
| епо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема план |
| сом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap |
| лом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphic" /> < |
| и, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема |
| Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену |
| е понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, |
| pb n="723" /> <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опра |
| њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ |
| положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим |
| >— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него ј |
| — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој |
| <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> < |
| ла, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај вра |
| јде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храбр |
| .{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и |
| без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напуни |
| иховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официр |
| агедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из своји |
| и моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини о |
| апред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p> |
| колу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био |
| А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни |
| могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово |
| /p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући |
| како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разго |
| че:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна |
| батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узја |
| готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Ава |
| к се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да |
| већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и пре |
| S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље |
| да и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска гран |
| е сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав |
| вамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па |
| и, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи |
| у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их |
| ку причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео |
| ир са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка |
| , шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посла |
| уштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да и |
| >— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Как |
| Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штеди |
| а је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; |
| Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога |
| ричешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова пр |
| ко ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубав |
| онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим |
| ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђене |
| .</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако |
| из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — |
| , ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— За |
| ке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да |
| а држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другов |
| лику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну |
| зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника предст |
| скупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бог |
| баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло виш |
| сред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло ј |
| вићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер с |
| били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се в |
| p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, |
| ту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањ |
| ама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у |
| ске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој ста |
| ве што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе |
| ела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече |
| е.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице. |
| а на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо |
| ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А н |
| ка блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланц |
| пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојал |
| не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли |
| ама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се |
| плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб |
| д села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јеже |
| сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад мор |
| а сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватр |
| гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му с |
| ао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже њего |
| где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла |
| а Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ |
| су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у дале |
| иштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стреј |
| д опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десил |
| S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене је |
| шао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним |
| зе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, |
| а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> < |
| им опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад прес |
| ти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејств |
| амном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван дру |
| кога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оно |
| апитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! |
| е...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> < |
| и олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо пре |
| вога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сач |
| друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да |
| оју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, н |
| умњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; т |
| Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Вр |
| главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераш |
| е младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му |
| О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ус |
| Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се |
| ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине |
| зујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</ |
| али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају |
| колико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко јед |
| <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да |
| пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, |
| а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што |
| одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки бат |
| дањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да |
| Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет ва |
| ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандил |
| уди, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца |
| као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставн |
| кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и |
| а Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покај |
| али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Моли |
| тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Кр |
| тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхо |
| који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, |
| рљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједн |
| емских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> |
| мене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире т |
| ма и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје к |
| поведајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, раз |
| и?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у наш |
| азва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, г |
| непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борил |
| ад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајн |
| и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све пог |
| у.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, шт |
| ше на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће с |
| Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ на |
| глескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни |
| зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div |
| н.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p |
| межу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по |
| а и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене |
| ту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да |
| ова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Ш |
| ј лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним в |
| јаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, |
| колико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених проз |
| ароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и м |
| ао застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, |
| коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло нас |
| летила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко |
| идним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће |
| ај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се град |
| купио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенер |
| /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда |
| је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и в |
| аци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} |
| огама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло ку |
| , измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из м |
| ви мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче д |
| дела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И |
| ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> < |
| > <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете |
| ра, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, |
| спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућ |
| о себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где |
| назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које |
| ајашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни к |
| војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како |
| саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Див |
| о то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф ста |
| да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нис |
| ивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи жив |
| милице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сут |
| да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, к |
| ити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у |
| ћи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околи |
| жи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планина |
| као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шу |
| ене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кућ |
| пазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легал |
| , тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па |
| е ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тиш |
| ора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити! |
| кли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту но |
| Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од г |
| а и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{ |
| шло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и с |
| бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, одан |
| е приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли |
| буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештени |
| у; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Т |
| Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — |
| тимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавд |
| е у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се час |
| и чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Рас |
| b n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за с |
| и?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово з |
| су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По |
| бедом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше |
| вину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се |
| та Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Оса |
| ад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, |
| како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да прен |
| Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борб |
| ожај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури |
| ну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{ |
| ! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили см |
| на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђен |
| ковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И п |
| етише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећ |
| бе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, |
| д другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанко |
| полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко |
| ве, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <p |
| ас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да |
| /p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на с |
| ила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>П |
| ли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад |
| мене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на оба |
| тобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневери |
| дољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n |
| које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту |
| р који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из кућ |
| аршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош нећ |
| новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој пр |
| и а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" |
| д другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом |
| то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске |
| оја га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ств |
| {S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде |
| а за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} |
| ати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким |
| пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по |
| један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не сме |
| и велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме кра |
| и су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад н |
| а са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо |
| грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезн |
| јури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? |
| рожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, |
| да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се са |
| стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати |
| сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је |
| не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својо |
| журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.< |
| колико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао |
| де набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са полов |
| pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спре |
| оманданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и с |
| ије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан н |
| немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну |
| оља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће об |
| пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерациј |
| .{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица р |
| није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и морав |
| значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одгов |
| вештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који ј |
| аће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријате |
| безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да |
| арданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрца |
| — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одгов |
| опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не на |
| ореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбра |
| и се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их? |
| их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан |
| казујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И о |
| >— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пе |
| а а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте |
| авио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт мож |
| ров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> < |
| веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољни |
| а којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чиј |
| /p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p |
| то приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, сапл |
| задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како |
| ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смр |
| дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и та |
| вно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобила |
| тах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто |
| прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде н |
| </p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз |
| мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење п |
| он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио |
| е да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена ј |
| а у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема р |
| самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као |
| за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити. |
| последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година ми |
| ика...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини |
| се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са |
| непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљају |
| потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у о |
| редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало з |
| е детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предос |
| S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у |
| то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици |
| да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се |
| пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна к |
| Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају р |
| воју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чи |
| рабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, над |
| сле дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да в |
| н да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p |
| не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, к |
| дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла кој |
| дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откид |
| шу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш ова |
| ! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које |
| је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати. |
| , који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и |
| Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађ |
| е ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање |
| далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се |
| ја са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изгова |
| >Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутар |
| једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова гра |
| оњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у ј |
| /p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као |
| о мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам ул |
| па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће |
| њи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора об |
| } Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовс |
| су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући |
| о, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске |
| отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлач |
| чан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај од |
| ој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лаган |
| и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада |
| врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти |
| ли да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј ј |
| мила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те |
| едбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не |
| ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пу |
| ј мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима |
| тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључ |
| уте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да с |
| рије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин и |
| е се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби о |
| рсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде па |
| је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац п |
| о, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да једа |
| а ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву мунициј |
| иле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелс |
| е.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.< |
| срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Ра |
| ба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што ова |
| о стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ |
| да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљд |
| и душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме ј |
| ла и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и |
| <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослоб |
| оштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће ст |
| Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— |
| — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— П |
| ора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћ |
| зио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао |
| , немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазев |
| — Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је |
| телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и ис |
| да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело |
| е до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседн |
| се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а |
| понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне нар |
| је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој п |
| андир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без м |
| оретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две сто |
| нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} |
| војено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре в |
| воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој см |
| дела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио н |
| припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гоми |
| стану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родите |
| тање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кав |
| елезничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био нај |
| мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који |
| ронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скр |
| коковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгуби |
| лонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам |
| е је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, |
| Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутр |
| добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га |
| пе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је ов |
| — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо |
| и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне |
| ску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p> |
| позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу о |
| му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут г |
| след те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније с |
| сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи д |
| убомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак суд |
| авина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет |
| шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p |
| и овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чис |
| а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старче |
| рнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенел |
| аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Ж |
| , Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, ј |
| сам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан |
| {S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу |
| свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до к |
| нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, |
| но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред с |
| о и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ј |
| а како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим |
| ана чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{ |
| ме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештај |
| а лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је те |
| е се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све |
| ат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава. |
| с одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно |
| урци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Св |
| а нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ни |
| о где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударањ |
| лони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И |
| тарица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и |
| ло.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех д |
| вају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на по |
| и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду |
| и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, д |
| а али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окуп |
| без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У је |
| ховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то каж |
| силни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле |
| ртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове м |
| гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака |
| а опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb |
| она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува пре |
| куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвони |
| нци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изне |
| се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз |
| неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затво |
| p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чел |
| кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом др |
| .</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црн |
| ојем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S |
| се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда дол |
| овник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама |
| едан крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после |
| це са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантн |
| це са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака |
| анади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p> |
| и или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, ка |
| би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахи |
| н, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам |
| "348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова с |
| ло да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бац |
| ткупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљу |
| рашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рек |
| једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту |
| ерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их пого |
| и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку |
| ни, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планин |
| вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што дон |
| и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на ц |
| че: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, је |
| ељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекош |
| стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће о |
| је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са |
| и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капета |
| ља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она п |
| јући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све с |
| : „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце нема |
| ш заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочита |
| ако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад см |
| разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом кој |
| о пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода п |
| о тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико |
| од његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћ |
| зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једностав |
| .{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђ |
| с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престр |
| е!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим р |
| три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што |
| оји се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је |
| тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оде |
| ји су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи |
| да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули |
| е несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше |
| ан пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми ч |
| , одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?< |
| его знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску |
| епосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и |
| ош како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи |
| ријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ ве |
| немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, пут |
| ме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породи |
| напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога д |
| еживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још с |
| осно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охраб |
| устаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра п |
| обили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били по |
| утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљени |
| у.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ва |
| е да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Может |
| ар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вод |
| ори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом но |
| ро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} |
| не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас о |
| изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали к |
| више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе пре |
| е, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{ |
| прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне ј |
| ени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Во |
| це и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренул |
| поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка се |
| ан ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им тр |
| е ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана |
| } На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, пе |
| дговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Нег |
| и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пр |
| цио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа дог |
| ега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} |
| ни начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и о |
| од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане н |
| етање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да на |
| цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да ј |
| прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пр |
| понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} |
| и све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и |
| ијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи |
| е здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се б |
| откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти |
| ледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — р |
| да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке поро |
| ориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен д |
| ија и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, доче |
| омене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас |
| у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову |
| е нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и по |
| е или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и |
| ! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан |
| у наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као |
| да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама ко |
| да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће с |
| страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе сво |
| оманданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембр |
| решине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, |
| ду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не каж |
| зних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле ко |
| условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанз |
| команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и |
| воје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, |
| жеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећ |
| ије терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, к |
| вна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако н |
| праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако н |
| прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разго |
| у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса неп |
| S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући по |
| од кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратис |
| на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, крену |
| им земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.< |
| дио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле |
| лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не б |
| шину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће поче |
| њему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени п |
| рило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљан |
| ити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда по |
| све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што |
| а те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза |
| ски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, д |
| а топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли |
| ила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</ |
| ишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцав |
| додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети |
| хо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту |
| реба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре на |
| ховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева на |
| еко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђо |
| Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вред |
| бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав в |
| ко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље |
| них.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, |
| спрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа |
| аднела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арн |
| стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Н |
| ипретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ва |
| у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у ма |
| љи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту |
| ни ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре |
| пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле |
| оја то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су |
| али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брз |
| а тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топов |
| са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Н |
| о није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он т |
| си вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога плам |
| од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађа |
| оји наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет он |
| о овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p> |
| И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— |
| еже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за са |
| настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље ј |
| пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећ |
| је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоу |
| S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Б |
| имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мисли |
| стали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала |
| а на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад |
| лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија м |
| збегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их драж |
| слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то |
| у глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији |
| ма, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим |
| на али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај ко |
| м да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом |
| ред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицај |
| ојничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој пон |
| ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући |
| и је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он п |
| .{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му |
| а поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодн |
| азе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко |
| х вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, м |
| ала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао |
| онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, |
| воја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне коч |
| јко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао с |
| угу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опи |
| тавио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?... |
| ненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p |
| ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па по |
| нанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој и |
| утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола про |
| у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави |
| а.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине. |
| дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресе |
| згледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа |
| мом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и п |
| иже, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуш |
| адагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико |
| н неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собо |
| ме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаут |
| као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није до |
| те! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} |
| ет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи |
| ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су |
| што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је пр |
| путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само ск |
| кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са жел |
| евој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави: |
| заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, |
| а два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је за |
| се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и |
| ви са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули |
| трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам |
| и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми |
| нај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не |
| сто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове |
| је још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је м |
| оризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка |
| оризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ ј |
| .{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и траге |
| а од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер на |
| ледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било |
| на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према |
| ести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам |
| о пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино ра |
| ном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам |
| p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили |
| ет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет |
| овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то и |
| овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопа |
| му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем там |
| нковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команд |
| — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p |
| , спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p |
| Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Ит |
| ару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муницион |
| ту литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима п |
| да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да |
| године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређ |
| оварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио. |
| смо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад |
| нику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; ка |
| је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци н |
| ре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} |
| у његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, да |
| жак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао |
| ан био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерал |
| чију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и пла |
| рад, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> |
| вом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ип |
| се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви дос |
| S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових |
| цом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који |
| за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</foreig |
| жно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбор |
| и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопрем |
| вор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши |
| м водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више п |
| суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долин |
| , измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S |
| другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих с |
| те се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се ос |
| показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу и |
| ровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар |
| ејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује бли |
| прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се прибер |
| вом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и јед |
| кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме в |
| ковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се |
| еста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомил |
| Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош д |
| ојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламк |
| га бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најм |
| оде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по д |
| на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места |
| ње, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде в |
| ио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и осло |
| п дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} |
| тали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима ота |
| еки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па оста |
| љска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната |
| лико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно брект |
| расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као з |
| ави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S |
| у, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не наг |
| у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш |
| сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У |
| не није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра... |
| ц са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да |
| аше да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам |
| је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на |
| ћ — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и |
| т ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом |
| и му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг зе |
| апред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули |
| ета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те изв |
| још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која |
| ед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да |
| рвозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата. |
| к и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p |
| ња и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се за |
| како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.< |
| више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било н |
| ете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а ус |
| ало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми б |
| Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.< |
| !</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га |
| ети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то н |
| оји је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — о |
| ли први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка |
| го чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо н |
| да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлад |
| } У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна бате |
| вом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кук |
| у осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по п |
| нпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла гла |
| бије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у раз |
| е! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрв |
| Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се |
| мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бо |
| ве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћен |
| ругој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну |
| а се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред |
| осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља |
| рину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шар |
| ве каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре к |
| маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није |
| неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> |
| сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, |
| !“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n=" |
| ике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он |
| ле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту |
| претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи |
| код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S |
| е, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују |
| асити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаш |
| и да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све |
| ин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.< |
| вој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно |
| се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавн |
| <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> |
| {S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи т |
| жењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без муже |
| Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Б |
| даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о |
| ије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељ |
| промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, нек |
| ју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и |
| исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном |
| а. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онд |
| а већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који |
| стих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни |
| ас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и |
| оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расл |
| и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучи |
| осто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко |
| p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— |
| се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као |
| Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се |
| њати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојишт |
| лимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не |
| ва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку |
| са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на |
| к их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у пр |
| една другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну |
| се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама ч |
| pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Б |
| узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем дец |
| то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ жив |
| зе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се са |
| видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, |
| , који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних к |
| ам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није |
| ар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а по |
| товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлиј |
| из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је |
| ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији: |
| тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, |
| узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих |
| е и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно |
| ели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када |
| <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и кап |
| избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целог |
| у облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца |
| ор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усп |
| кајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— Т |
| Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се |
| n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов д |
| загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријо |
| гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштв |
| /p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патр |
| оложајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша |
| им, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p> |
| равду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" |
| “ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са п |
| рој гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче с |
| и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и ме |
| удбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, |
| гивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли |
| угари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га |
| вет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусо |
| чима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{ |
| их усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши |
| бљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, р |
| ељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали. |
| 25" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео |
| у тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мос |
| тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрт |
| из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседуј |
| .{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног |
| оговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> |
| клена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стра |
| ако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, |
| ина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до ко |
| ам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савлада |
| ардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта |
| и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан |
| лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, |
| } Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин. |
| ди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из При |
| руги нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет др |
| вцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира |
| тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа |
| којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих прол |
| овне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити с |
| трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књиг |
| општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа |
| ене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вард |
| еби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дугот |
| ењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да с |
| шић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би |
| асна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такв |
| рв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам дв |
| {S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне |
| има а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шапта |
| и негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, бр |
| астадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала ма |
| ином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци изм |
| своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она |
| ше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим |
| з живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и спос |
| се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитв |
| ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку |
| а се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњ |
| ом који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла |
| е а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају |
| аштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и |
| иције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема |
| има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције к |
| пире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уст |
| гацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар |
| дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су накваси |
| да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и крену |
| S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{ |
| простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушил |
| ена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од те |
| испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама |
| већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и т |
| гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а |
| атре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале |
| ича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два |
| кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и |
| ша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетано |
| лип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који |
| удица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казу |
| рховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да |
| вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на ј |
| н, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, |
| товарене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мал |
| итаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догл |
| ази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} С |
| ја испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извл |
| се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима н |
| </p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде н |
| то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све сп |
| едамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну т |
| 141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима гос |
| направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву бре |
| му изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и ко |
| и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се позн |
| преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над |
| Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би нес |
| о један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким |
| ао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јав |
| ој ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господар |
| гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико |
| е потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријате |
| о...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим р |
| тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у |
| } Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко з |
| ва светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дера |
| ине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом св |
| ачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусен |
| p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из ср |
| ини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности ње |
| бом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, |
| лу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живопи |
| љуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из п |
| богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, |
| сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора т |
| е спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, на |
| е те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано |
| још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима руч |
| лескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале |
| одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад |
| ду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде од |
| и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и прест |
| пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака |
| ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара |
| он који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбој |
| метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.< |
| ако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ж |
| роши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Ма |
| као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина старод |
| <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да |
| са изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два |
| огледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди та |
| дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни спомен |
| е, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасно |
| ријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том мес |
| , те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину. |
| или благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога ва |
| ти.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала |
| сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се |
| пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питај |
| резањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто шт |
| зањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и |
| едставља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је |
| и и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно је |
| /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила с |
| лови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S |
| ли са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника |
| је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене |
| оглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала |
| и, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су с |
| м изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе |
| ама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се м |
| /p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, крета |
| капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне з |
| авих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мра |
| магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, |
| будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="16 |
| илу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амови |
| били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и не |
| пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обрат |
| ије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви |
| е.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из по |
| покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разл |
| дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И |
| лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја |
| <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ |
| </p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који |
| тници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?< |
| оје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„О |
| нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у ша |
| и му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље |
| или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пу |
| родице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, уч |
| уше.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би м |
| ћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам ц |
| огу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује |
| доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек ч |
| чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи |
| дно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина |
| стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спр |
| сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога импе |
| роши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по осв |
| чела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој бор |
| речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и |
| та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дуго |
| народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки кора |
| на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до |
| ожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — за |
| але и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S |
| е те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се смест |
| >— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно не |
| мор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је поч |
| пљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} |
| а одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховн |
| S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је |
| а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Ор |
| мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама |
| мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала |
| се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме т |
| је у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он |
| д стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо |
| сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и |
| љали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p |
| ак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и ј |
| грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао |
| ао пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{ |
| и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" / |
| а мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb |
| чаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је проди |
| имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ да |
| b n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице |
| а два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за |
| гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча |
| колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што |
| ели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полак |
| S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не зн |
| се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопа |
| ледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војс |
| сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Ми |
| о је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и п |
| е затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујућ |
| тва, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за с |
| а.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S |
| а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> < |
| ила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а |
| није.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола |
| тваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „П |
| лицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајућ |
| д сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отис |
| ишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спи |
| о и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шк |
| акле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који н |
| е завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и бол |
| промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, н |
| брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре ва |
| кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</ |
| места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише м |
| тила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратков |
| последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек с |
| плашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</ |
| о било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом |
| која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена |
| до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се |
| ш је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да |
| ста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се мог |
| упила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку |
| на сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb |
| S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, тр |
| мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело к |
| асушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} |
| поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кр |
| им смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на |
| д орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, сн |
| ну; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напр |
| подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор в |
| гоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква |
| само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Он |
| ишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и |
| лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мал |
| есне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно |
| епенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо ост |
| и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и пр |
| </p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким |
| ана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири |
| се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружј |
| их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Сре |
| онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју |
| ја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта д |
| варати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцелар |
| ки, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осети |
| ријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где |
| миле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш |
| о више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и култ |
| трахујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео |
| нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде дале |
| дели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај |
| зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Си |
| е — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даљ |
| међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници |
| на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновреме |
| мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <p |
| и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог |
| е овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па |
| и жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће ос |
| ив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола |
| илне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, |
| ко усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути |
| ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштр |
| мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које гол |
| воме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља |
| јка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву в |
| им пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено |
| ојске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Г |
| јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{ |
| рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда |
| м коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда |
| ане друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> ки |
| уги крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и о |
| орила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности ко |
| предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} |
| ју темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су |
| лакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и слав |
| стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Ка |
| , дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једног |
| д већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио |
| еду отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; в |
| непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанц |
| не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их проп |
| у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште о |
| мо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> |
| им хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси пре |
| ица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не |
| жало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушно |
| рњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадиј |
| ени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у сви |
| у предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Н |
| адога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном пала |
| д се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека пи |
| звидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе д |
| нуо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога д |
| Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и с |
| ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и |
| заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва у |
| Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењим |
| заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Н |
| ту куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом з |
| ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави |
| да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад ц |
| рчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb |
| м и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео јед |
| дио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађ |
| крстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са опра |
| трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и |
| евољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином |
| , збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола |
| окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама кој |
| едате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледат |
| ина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треско |
| се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се г |
| ницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито |
| аше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче бл |
| ика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора |
| је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, |
| исивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно пр |
| е главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мис |
| ше личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до |
| ободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где с |
| ћ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непри |
| пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је |
| сице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, |
| покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних ку |
| да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и пло |
| де од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице п |
| аљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нар |
| октали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је |
| ама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, |
| м имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових |
| а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче об |
| м у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помог |
| е се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа по |
| где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није |
| ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро н |
| } Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још |
| ачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и кисне |
| , велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одг |
| плака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је |
| ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло |
| мљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и |
| сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћа |
| ка.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је |
| „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било |
| попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу и |
| баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо р |
| ко није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допира |
| /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред н |
| у застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске годин |
| ран сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин пору |
| оје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима к |
| ше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на |
| у.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом |
| кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, |
| и млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је борави |
| небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образу |
| аде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у то |
| осподин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те с |
| те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, дог |
| а станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку |
| дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не пре |
| ако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице |
| е чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:< |
| е да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Мусели |
| атерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју поку |
| , који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не зна |
| цили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се |
| о излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> |
| смех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у |
| придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и по |
| гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца |
| мор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је |
| ка пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви иди |
| о, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он |
| се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била ј |
| S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се је |
| оре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко кој |
| анице, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи |
| днако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет |
| вана Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и у |
| спорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p |
| о је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштед |
| ђу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окуп |
| о оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, |
| p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је ве |
| нула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Је |
| главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту |
| сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећ |
| озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мраз |
| који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, |
| ушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гар |
| /p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p |
| је се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али ошт |
| питује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и т |
| кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призр |
| б још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајај |
| дајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и |
| двајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час |
| и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам |
| авички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва м |
| S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударц |
| јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} |
| е непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стаја |
| свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> |
| XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узне |
| ритисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази |
| ма обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле б |
| чајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује гл |
| ата наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и |
| /p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава |
| од лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда пришт |
| врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у |
| Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одат |
| ги чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на пред |
| врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке дас |
| иже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе |
| n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први пад |
| S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви |
| ут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да с |
| као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — |
| {S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и |
| не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му |
| тавио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то н |
| хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — |
| чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи |
| дичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он сле |
| илана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверава |
| онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињск |
| ренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми |
| м ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} |
| ију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и |
| , он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из |
| м и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозн |
| и арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва |
| и требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спров |
| е, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи |
| мила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући |
| обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме |
| по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда из |
| ћки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити |
| ице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одвед |
| а сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како |
| богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост |
| е сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком |
| о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па о |
| ренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не зна |
| ји се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која |
| зеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</ |
| може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Х |
| врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће к |
| анака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - |
| ење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницим |
| у да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — ра |
| а њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи офи |
| горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је изб |
| "620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у |
| а, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају |
| отињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из кој |
| до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се оба |
| .</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била бли |
| ћи му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ |
| о би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало рад |
| /p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, |
| је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим не |
| ме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко |
| и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам к |
| и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти |
| авити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле св |
| >— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Ул |
| и планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, |
| е је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила |
| ош силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар рас |
| а.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила с |
| ко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а |
| се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав |
| ...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто |
| а пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли |
| реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа |
| вало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко |
| и збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по је |
| шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један м |
| ко изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из црк |
| тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S |
| тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребро |
| су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и |
| где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрље |
| за, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случаје |
| Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да |
| Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се сме |
| ци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда |
| ћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам прв |
| е било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најз |
| с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— О |
| а неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре |
| ећ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм |
| лазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је ви |
| и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве |
| непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, |
| није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подво |
| Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и усле |
| /p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} |
| чунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бра |
| ресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мал |
| она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умук |
| лу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.< |
| не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи |
| села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити |
| ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, ре |
| борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књаже |
| ом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали с |
| мо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} |
| упе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу чита |
| ок већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напа |
| оња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљ |
| ише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се рамен |
| адошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само |
| ић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи |
| ијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несре |
| вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косов |
| сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као свр |
| ико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, |
| о гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од гр |
| есму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима ст |
| ти, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежал |
| ао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам зна |
| ш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у |
| грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ос |
| лим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да дад |
| одне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако |
| дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи р |
| седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да |
| ао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, г |
| ле очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу в |
| авите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише |
| видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извр |
| шине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаут |
| је што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="2 |
| то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слуша |
| изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о он |
| ишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један св |
| дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи |
| лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов по |
| уђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и не |
| лазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и умо |
| још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има |
| атри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни м |
| ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} |
| p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p |
| Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за о |
| аборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће пр |
| е добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларија |
| потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на уса |
| вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешл |
| Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, о |
| спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом о |
| Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материн |
| же паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p |
| улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервира |
| стао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку |
| сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се с |
| екало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац |
| м, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако др |
| е мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одличн |
| не ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве |
| Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S |
| нав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који бр |
| осово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није |
| атим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у в |
| катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта с |
| неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој же |
| андило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што |
| копамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој с |
| цу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и висок |
| иције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну |
| праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— |
| } Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Ов |
| је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне |
| ежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен ј |
| кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи ко |
| снија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у р |
| кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утис |
| ајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, |
| ши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у раз |
| ине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" / |
| д мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам к |
| е може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде нег |
| рског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све с |
| гушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те |
| Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу |
| целаријска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваз |
| оја лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о с |
| елске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград зау |
| Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један д |
| иле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свеч |
| адне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, |
| да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, сли |
| а је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слуша |
| а фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким за |
| нијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се |
| ају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{ |
| ећ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте гл |
| скуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пуш |
| е живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављ |
| д оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очи |
| овор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... |
| никла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, ко |
| груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, пок |
| ио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више ист |
| 29" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу |
| гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пре |
| дина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведр |
| етало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то оба |
| и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, к |
| силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, са |
| ма и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам |
| ролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S |
| рије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних |
| е зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брин |
| али, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покре |
| ли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из |
| у, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историј |
| одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организ |
| множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда поп |
| оповских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, с |
| о измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз |
| ма у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, припра |
| ли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, |
| нце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи |
| се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби он |
| ише губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитива |
| погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће дру |
| ве се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се ли |
| ан ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче |
| је.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место с |
| ма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који заус |
| е у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, в |
| уче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S |
| стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пр |
| атресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, ка |
| о за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и |
| м мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, |
| } Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива |
| изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред |
| наменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору ср |
| ерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли там |
| отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина |
| p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румун |
| х дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где |
| ед једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товар |
| друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога пол |
| мо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред |
| ћ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали с |
| ци одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се |
| а другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред поглед |
| онети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} |
| које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим |
| ле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских |
| коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те |
| ут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патњ |
| " /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав |
| ем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до |
| , дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> |
| аницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И о |
| ко би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може |
| све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као ками |
| убини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомичн |
| топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по |
| шилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>А |
| , док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батер |
| што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче прено |
| о, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула |
| .{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џа |
| догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није пок |
| е да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи |
| ужи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које |
| већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потреса |
| одиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Преки |
| } Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест д |
| вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није |
| чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Ц |
| нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа |
| којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска |
| еда тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бист |
| им је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капет |
| !{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане |
| већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе |
| горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље с |
| и? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спр |
| тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим в |
| где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још ве |
| пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као |
| тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се |
| бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштр |
| ских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, к |
| ује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леж |
| Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла |
| е најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно |
| прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био ви |
| ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и п |
| вде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је |
| ма, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се ч |
| S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њи |
| траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда |
| вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одак |
| ана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Бито |
| имо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се свак |
| гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се |
| се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуц |
| ик, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, |
| а ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по дру |
| је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се о |
| И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном проп |
| биљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу |
| че прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разло |
| што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре с |
| у да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авл |
| ње, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење |
| ? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} |
| — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док ј |
| дба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и |
| пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у лев |
| који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола |
| а.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, |
| која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја |
| има, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и |
| види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као о |
| дите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па дод |
| скиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662 |
| b n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини |
| другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни јед |
| обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест веков |
| а самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном доб |
| је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд н |
| која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и |
| жину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Го |
| који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се |
| опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтед |
| да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, д |
| није пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције |
| уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на в |
| да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који бри |
| адранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је |
| мним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићен |
| мо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова н |
| ри пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb |
| а.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> |
| > <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — прем |
| јвише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и |
| инама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења |
| шћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би |
| то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни с |
| — Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и |
| и слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — д |
| А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, |
| сајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза. |
| односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, |
| к и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзе |
| а ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као над |
| <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори пот |
| ским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане сто |
| дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога трену |
| ене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— |
| љу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и да |
| е и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, во |
| а која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју |
| од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са се |
| којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима. |
| јка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усиј |
| овица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњ |
| ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасн |
| </p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек |
| ра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на јед |
| о и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња |
| а има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је је |
| изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред с |
| је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни јед |
| ула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се |
| страјности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Ника |
| у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Н |
| евао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао |
| а остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и |
| у чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа |
| ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ |
| у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу |
| од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од те |
| проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих |
| ла су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јун |
| о међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С |
| ричу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну |
| {S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи |
| друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на |
| ећ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припи |
| ломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће писка |
| па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или |
| Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и и |
| е прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога |
| ога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло п |
| из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они в |
| ују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији обли |
| нима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чел |
| на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу д |
| рку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморн |
| вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два |
| освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није |
| жна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топ |
| , коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која из |
| виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене |
| ну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} У |
| то, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начин |
| слио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се де |
| остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ови |
| енутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је п |
| м колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представ |
| црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — до |
| ескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено |
| вених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> |
| е полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да л |
| едница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још |
| лу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, |
| а могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан бат |
| се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, сл |
| 5 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на п |
| дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштит |
| ици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна п |
| <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> < |
| ко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире по |
| па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригу |
| и бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутр |
| ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна ва |
| поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би |
| ђу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мисл |
| ему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица |
| > <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим д |
| а, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смо |
| у извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут При |
| жаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишно |
| ме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, пре |
| е које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чино |
| ераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— |
| дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумив |
| ини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту н |
| јим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, |
| промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни |
| , која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила меш |
| ла; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима те |
| " /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа но |
| , коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S |
| ом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да |
| ћ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змиј |
| } Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је вели |
| ано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа |
| и са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како кој |
| отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница |
| ештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе ста |
| даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} |
| ко негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали отк |
| и све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне |
| гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећ |
| простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање сток |
| p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — о |
| киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору потк |
| е буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови |
| ртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрај |
| су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико |
| завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у з |
| /p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми |
| олазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и г |
| е се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављен |
| људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвику |
| е потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте |
| им каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, с |
| е, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> |
| ом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, па |
| један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остал |
| е, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, ј |
| што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина пост |
| утку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један де |
| оре ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало |
| астирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога |
| ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене |
| {S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо |
| младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали |
| едва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду |
| а и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} |
| душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би х |
| езли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче |
| стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе раз |
| не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или |
| их тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран |
| тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена пр |
| е су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> < |
| у оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збе |
| о.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и |
| е толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са в |
| лства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати си |
| ре да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебе |
| је више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— |
| јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога проплан |
| и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка С |
| лики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио |
| рвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље бор |
| ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарн |
| ежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стар |
| породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад пр |
| ажећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни б |
| уцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина |
| дакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ће |
| мали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је |
| и где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на ва |
| >Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе св |
| ми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезд |
| обу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се |
| Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шт |
| ћу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану н |
| ате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже |
| ао знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче позд |
| па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом м |
| е држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала с |
| ршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мо |
| зао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То |
| на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој пр |
| ио баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Оди |
| е омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене р |
| нту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта т |
| ције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p> |
| ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејал |
| енога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се ра |
| да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља г |
| у ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на |
| !{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у б |
| проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то |
| је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посек |
| росуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, и |
| огледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази ко |
| година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— |
| уководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће поч |
| ијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говори |
| те ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљ |
| одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних |
| } Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чим |
| ста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, ка |
| прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобр |
| ерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали с |
| адовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна о |
| да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини |
| окушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} |
| да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{ |
| з разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који |
| у и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута |
| асу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ј |
| по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Иш |
| ј од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи воз |
| ао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањ |
| млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад |
| живљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука |
| еши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху |
| м прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види |
| и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана л |
| ине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— |
| ој гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено в |
| удник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове он |
| аг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над г |
| ено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке таја |
| ца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кро |
| о око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским |
| идова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно |
| {S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало |
| ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном б |
| из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је |
| где ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила |
| рекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одс |
| а предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја |
| љу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју! |
| аца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то п |
| пан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, в |
| к и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој |
| Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у |
| ма, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо |
| ка зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разби |
| зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива |
| ас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је ки |
| бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је б |
| љени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> < |
| елезничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који мане |
| родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште по |
| дравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути |
| ица, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се от |
| , кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се на |
| ло таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеном |
| ја се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре гл |
| дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сл |
| ву дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи |
| з кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала |
| уго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звезди |
| е очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Ду |
| мо неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су |
| ра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — |
| рном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова |
| е у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду |
| ровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>П |
| етамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здравис |
| а привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништв |
| и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Кра |
| волио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и уш |
| алну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим ар |
| ја се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако |
| ечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ |
| оји му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога зл |
| У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше |
| S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено |
| ицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да |
| еченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима с |
| </p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на |
| S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа |
| огућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у |
| љено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и |
| азивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, |
| оје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме |
| као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов ко |
| једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се тр |
| о, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам из |
| тонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле. |
| Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} |
| одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разгово |
| Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагује |
| лим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата |
| лило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљ |
| вали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која |
| смо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шу |
| и зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређуј |
| а дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из с |
| тим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два |
| миже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци пр |
| оуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Сл |
| аде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали |
| држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и |
| тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и ук |
| рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегуна |
| p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S |
| лом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{ |
| једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покри |
| руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучер |
| {S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета д |
| соких минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима ко |
| схлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом п |
| али таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је ч |
| бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под к |
| ви као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> < |
| ођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те х |
| вили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе о |
| магали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, наш |
| и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох |
| јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њем |
| ице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места |
| ак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Прол |
| е облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је |
| це ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелиј |
| Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо |
| ћи где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробој |
| је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ари |
| е ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, з |
| оконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује неприј |
| ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућ |
| закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих г |
| да овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се |
| граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се |
| сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у по |
| p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да м |
| отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња |
| а, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џе |
| ио закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окуп |
| тари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде за |
| стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима |
| анцузима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p> |
| ам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, |
| зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар ва |
| ћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да ј |
| и са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која с |
| S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— У |
| </p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо |
| >— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишља |
| чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с |
| из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да |
| а и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са ф |
| икује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада с |
| у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> |
| вот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југов |
| вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите |
| да Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја ос |
| симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуков |
| ли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде н |
| , па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се з |
| нате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у шта |
| , да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему |
| ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске к |
| да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у францу |
| ристим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!.. |
| и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачи |
| ој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши. |
| поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један де |
| ј је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука |
| вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били |
| нуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пит |
| овили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, |
| и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он |
| да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — гов |
| полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ |
| дине букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се зав |
| возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно |
| а онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних с |
| ко је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва |
| и да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Ал |
| ојој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се |
| ш је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb |
| под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Ј |
| орње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, бе |
| војим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чу |
| која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са ср |
| оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи |
| и из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а |
| бљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени |
| вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се ж |
| ндант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних |
| два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, О |
| леба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња ка |
| сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога о |
| већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих |
| хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преост |
| к опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, |
| ли су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довез |
| а кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова п |
| из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од п |
| е може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра |
| на и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а |
| настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, са |
| Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чин |
| ш, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око зам |
| где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олуји |
| чена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут с |
| и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и са |
| ти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на |
| S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „ |
| осом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у н |
| ши, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, |
| и сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, би |
| прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незна |
| но, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о |
| азе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ |
| њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебл |
| напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десно |
| уисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути је |
| {S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на |
| ста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{ |
| извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једн |
| по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва |
| е глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове прам |
| вом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо он |
| амртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, д |
| разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.< |
| аредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз и |
| воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље св |
| /p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која |
| и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени |
| љем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра с |
| и опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој б |
| децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код к |
| што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она |
| почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву |
| а, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама |
| ти; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити |
| д био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S |
| оставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзи |
| е не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се |
| и ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар |
| јко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ћ |
| шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на с |
| тра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима |
| лнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p> |
| {S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, |
| Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где н |
| } Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша м |
| у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да |
| није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом |
| вукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и б |
| p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је при |
| ласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње |
| о крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S |
| оји нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њи |
| једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучниј |
| и војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се сл |
| е топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:< |
| неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и |
| појница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобој |
| опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и т |
| ћ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, о |
| чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би |
| меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајк |
| јем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека |
| на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик |
| нилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима ис |
| сећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала рек |
| зрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковиц |
| и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки г |
| неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потра |
| ачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" |
| за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе |
| фесор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и |
| и каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заго |
| , пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему и |
| асила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>До |
| а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је |
| е смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе |
| телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговара |
| којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушн |
| оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробо |
| е натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| у своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суз |
| ај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело |
| уговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло |
| сени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камени |
| реје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мисл |
| а, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више |
| са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај ко |
| е се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш |
| ама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају |
| е дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из |
| двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав с |
| погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, шт |
| из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве |
| им надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету. |
| ра, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} |
| испавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдење |
| ебрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, |
| заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па са |
| .{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у ма |
| и напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са ви |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене таја |
| све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, њ |
| као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спус |
| оче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на |
| ко који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, ј |
| лила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешк |
| чне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога је |
| а, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p |
| рошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске др |
| а.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет сино |
| , промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреј |
| се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андр |
| едан руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и чет |
| става паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска ба |
| <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа кој |
| над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на раз |
| } Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десил |
| b n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме од |
| затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, |
| ују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају с |
| и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— П |
| , шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у пом |
| иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који |
| ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле кри |
| .{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а |
| расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се |
| етворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у пла |
| .{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамн |
| стала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Боја |
| кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" |
| ни што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у |
| готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде |
| јне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> < |
| они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста к |
| риметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе |
| се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и р |
| n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и нај |
| је су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си д |
| их улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, и |
| дом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут |
| којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детет |
| ет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се |
| з Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују. |
| има.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи |
| унише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и нас |
| ше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе |
| залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се д |
| е су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ј |
| један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће л |
| вала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су с |
| копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понес |
| ица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кол |
| .{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пр |
| , посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас |
| зи са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају |
| чу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза к |
| м зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у |
| > <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту |
| наути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним по |
| и боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај вел |
| и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на воз |
| шту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</ |
| за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели. |
| ојом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} |
| па, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — зап |
| за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном |
| атварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настав |
| д једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Ком |
| ужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебн |
| вде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div |
| вде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је |
| онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само л |
| гу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, д |
| ода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је уз |
| нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту |
| тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико |
| S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт о |
| дновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> |
| се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-ист |
| ни он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. |
| штања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на |
| ели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немај |
| добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би |
| носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напу |
| и или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама |
| ће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и су |
| добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да |
| вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак |
| преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њеног |
| и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима на |
| залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњ |
| продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, н |
| савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав |
| м, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злето |
| ицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на п |
| авршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана на |
| би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у |
| и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, оче |
| е исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилиц |
| >— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла с |
| ту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан. |
| рижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже п |
| ј тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издрж |
| јци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђ |
| ко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p |
| свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb |
| p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас |
| од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S |
| целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухв |
| се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пе |
| о по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> |
| и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{ |
| прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник ироничн |
| и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, оч |
| стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако х |
| у па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани вој |
| Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, |
| осмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тен |
| и кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није мо |
| ори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л |
| и, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} |
| т прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сум |
| када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике к |
| >Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао |
| сење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у |
| и видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту |
| ли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили ве |
| м возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уоч |
| еморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране не |
| Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забри |
| ци би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муниц |
| ник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} |
| вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики нар |
| о главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p |
| ски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерс |
| Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заје |
| томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу. |
| ући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} |
| шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала свети |
| наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, пре |
| > <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростић |
| </p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од спо |
| о јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} |
| и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислил |
| ауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелаз |
| ли.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање ј |
| окушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио |
| ине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као |
| и Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту н |
| атећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрис |
| ви.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скад |
| опите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, из |
| даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако |
| ам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао |
| Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то гов |
| орео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и |
| он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S |
| три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који вод |
| ако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису |
| се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део |
| каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима |
| ајпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздиза |
| елу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече п |
| Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га мо |
| а је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да |
| поведају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је при |
| , све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, прим |
| има изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сиш |
| и су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, с |
| кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и св |
| се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао |
| емачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово бе |
| а је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него с |
| опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео пок |
| тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза |
| видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па |
| би колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— |
| а завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, ј |
| војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капета |
| а левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест |
| месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај н |
| ше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припада |
| ригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана про |
| .{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће |
| вим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била |
| једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде дога |
| !</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А за |
| ква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те п |
| у дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о |
| раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на трул |
| прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из др |
| ву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немц |
| огама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који с |
| што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше се |
| ње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама ис |
| рију, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батер |
| рија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше |
| бом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила |
| у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила |
| је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи |
| сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му о |
| азгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђун |
| и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ |
| у:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо |
| стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да с |
| прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме пр |
| дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тр |
| — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} |
| вац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујут |
| што их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече К |
| исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати |
| би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пе |
| о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, о |
| ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза |
| овен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио |
| p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко |
| е.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, в |
| око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столи |
| му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте |
| ога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што |
| а ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служит |
| одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном сил |
| све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Фра |
| /p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма |
| а српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води |
| и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену глав |
| у Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворен |
| вршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> |
| ао мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабир |
| о која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућан |
| абране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбр |
| и их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог |
| питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p |
| у!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као |
| >— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> |
| д Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак бл |
| савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</ |
| и је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијан |
| ај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор в |
| нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти она |
| <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од |
| м и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гур |
| три и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у |
| морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада |
| теља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице |
| снаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест |
| , где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p> |
| } Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узн |
| звикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шај |
| кога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге к |
| крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина пр |
| дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> < |
| је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86 |
| а час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвав |
| >Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима кој |
| ио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један |
| абога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претр |
| нце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погруж |
| су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образ |
| руги ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао |
| под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо |
| буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто н |
| фе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на |
| {S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, |
| слушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киш |
| заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини у |
| арске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега |
| уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, ј |
| ероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може проп |
| да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p |
| је се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> |
| стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је |
| дводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кро |
| и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су |
| следица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки ј |
| але; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе т |
| чини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Ал |
| веру бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те |
| о тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> < |
| S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{ |
| о сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међ |
| и донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринуто |
| ања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло разви |
| предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да |
| га племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планин |
| тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђ |
| предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља п |
| њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је оним |
| , запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно тал |
| су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој жив |
| четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И |
| рбију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је с |
| су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сив |
| јао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађан |
| официрску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болес |
| Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} П |
| ла, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је |
| е знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би л |
| да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и о |
| слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбр |
| јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо |
| не, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске п |
| у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, |
| ом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као о |
| има, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих |
| има: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, с |
| копље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним |
| губи онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.< |
| ва неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породи |
| нчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у по |
| оји се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претр |
| нке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин |
| нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ |
| губљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} П |
| паљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије о |
| клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљашт |
| чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone un |
| а; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке |
| ца по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу је |
| умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловск |
| годати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, к |
| S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се |
| послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у д |
| охију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На окру |
| твар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до о |
| Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! |
| ра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем сед |
| ише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво |
| све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема |
| важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по то |
| свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне др |
| в глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон кој |
| о падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељењ |
| </p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где |
| ришта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кре |
| глих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе |
| узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире рав |
| да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих глада |
| чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у |
| врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и глас |
| узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био |
| војачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која |
| е донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често п |
| ући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњ |
| о се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Не |
| Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb |
| је ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе непр |
| коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоц |
| макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа п |
| к гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесе |
| бале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, |
| се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њ |
| до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Наста |
| а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни јед |
| кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил загла |
| о се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватр |
| ла и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се |
| ; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо |
| вљеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је |
| те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево |
| рају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а м |
| д себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — п |
| пођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ п |
| нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га пит |
| трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом |
| чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а |
| ти да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају изве |
| еће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала на |
| га гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопшт |
| нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} П |
| другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка |
| оходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, |
| се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући |
| кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислим |
| , пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују глав |
| </p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут |
| ?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе сна |
| вом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими |
| оју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милости |
| мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или о |
| ељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.< |
| се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све |
| све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са |
| мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српск |
| е би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} |
| е расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи |
| ење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ у |
| његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Т |
| скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступа |
| нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ус |
| ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Мо |
| да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дуб |
| тавити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати мес |
| равати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се м |
| поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један кра |
| ч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене р |
| о, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу |
| нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Св |
| есече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, види |
| оче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзи |
| ак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек п |
| зочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке. |
| де? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином ус |
| и савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинст |
| ти.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говори |
| е би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све |
| уо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са |
| дине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су |
| час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над кој |
| ти мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпат |
| Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад те |
| тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан |
| јзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> < |
| ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он |
| вковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> |
| .</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре шт |
| страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а |
| ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мора |
| љених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и |
| е.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су т |
| > <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више с |
| не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком дад |
| .{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На |
| а сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је на |
| И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да |
| чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућа |
| осити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме |
| е, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} |
| мљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са |
| ну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у |
| нцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а |
| ју пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је п |
| пут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут |
| ољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога ст |
| од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се с |
| ри као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице де |
| естолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и нас |
| да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може споко |
| ћурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потер |
| могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешиц |
| и су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушев |
| ; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја |
| {S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па пр |
| зговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и са |
| ћ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сн |
| ази му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на с |
| ост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, ко |
| пушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога |
| својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или |
| нци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала м |
| } Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од |
| или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не |
| у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасниј |
| је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто вр |
| да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова ост |
| лазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу н |
| одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врат |
| и и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста н |
| о био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом |
| ви.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да вид |
| алеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз пре |
| по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко |
| вих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили |
| а; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, тр |
| е и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктањ |
| рећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрс |
| јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} |
| иско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све |
| , ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и еп |
| а се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може пој |
| лнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших |
| ше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико |
| о прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па н |
| одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: д |
| оским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су |
| ули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их че |
| суре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити т |
| дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{ |
| ћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пут |
| о, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније |
| молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окр |
| и су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши |
| ијски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже |
| то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, |
| >— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах |
| жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на |
| ири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава н |
| рим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша по |
| вицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде |
| дајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња над |
| неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му |
| м се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала |
| то заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад п |
| су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све |
| воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као давље |
| е поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљу |
| сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам |
| Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански |
| о пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ |
| ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. |
| е у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} |
| } Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, о |
| крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете д |
| ас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са пор |
| одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> |
| хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута по |
| е крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да и |
| ву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесењ |
| сећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што м |
| аљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше дворишт |
| на звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме |
| датле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина им |
| е је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи |
| у довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол |
| ача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па сли |
| и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да |
| а а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се д |
| ахом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у |
| ћи, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један ј |
| ло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил о |
| арне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избе |
| А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Ст |
| од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у р |
| био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањиц |
| и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали |
| она, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Ос |
| есног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даљ |
| о један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао |
| ло.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином |
| } Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта б |
| {S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, |
| идим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, к |
| рдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајак |
| и веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И ка |
| у је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ос |
| доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од дете |
| јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини |
| , нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село. |
| з живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а ч |
| чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећи |
| читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих ча |
| знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, |
| кох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топл |
| иче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> |
| ши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и в |
| на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али не |
| ше тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одс |
| естима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се д |
| пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за свој |
| ву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет са |
| у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, г |
| аба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бат |
| Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, |
| а.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снов |
| ни крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом пам |
| тров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мен |
| сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога ча |
| ед очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и д |
| ди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледал |
| илице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме |
| крено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подје |
| ом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо н |
| мо што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам |
| ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила |
| ош једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му |
| лед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну |
| лушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојо |
| е је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао јед |
| тији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као неш |
| ла сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно са |
| кољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не |
| да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунце |
| ки материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладн |
| тале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из |
| — Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израс |
| доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи |
| <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чуј |
| и балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху. |
| и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би |
| други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се по |
| ша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; обо |
| И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли |
| рло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем |
| погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече нек |
| тму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина |
| е.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи |
| >У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кр |
| сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој поја |
| еку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побож |
| начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам |
| парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да с |
| празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узн |
| .{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећи |
| аменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња зашти |
| у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим |
| им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасе |
| ат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То |
| олази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као |
| осподару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скида |
| ерујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Скло |
| теље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговат |
| ђемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме в |
| сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични ж |
| } Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама за |
| ели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone uni |
| ах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па иза |
| > <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманс |
| м парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију |
| <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Иш |
| љивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</ |
| ицирске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нис |
| и.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим над |
| чно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим н |
| и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасн |
| о уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми |
| се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у н |
| хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да о |
| ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се про |
| њу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани бе |
| вај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо |
| стати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p> |
| више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, св |
| још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано про |
| и затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане. |
| студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утех |
| ју јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ре |
| братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то у |
| ће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За ау |
| Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом |
| овима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разбор |
| зи у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним м |
| а, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита |
| " /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су з |
| љно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, |
| м.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобн |
| редмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као |
| а.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај д |
| да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растај |
| гче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећн |
| <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради п |
| тра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чако |
| како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, |
| над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и |
| умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мо |
| о се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајни |
| етнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промр |
| а, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо в |
| крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће пришти |
| олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под |
| и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" |
| се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на |
| а артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n |
| а, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухва |
| реба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу |
| сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу |
| вају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и о |
| мни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавил |
| ош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које мина |
| познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, |
| рубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Т |
| ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, о |
| скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбун |
| ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, |
| свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас |
| уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред к |
| сам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом |
| ћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, на |
| или су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњ |
| 12" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће |
| овољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје |
| е друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду |
| а снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћан |
| ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је |
| ли џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров н |
| <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу |
| сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на |
| арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разгово |
| а је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, с |
| а?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца и |
| е, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и ут |
| шао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо |
| претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је |
| ове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стиг |
| бру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="52 |
| акше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао |
| лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше теш |
| се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих но |
| јак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. < |
| бувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на вол |
| стављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> < |
| ун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тв |
| ли смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо |
| у са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да по |
| немири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— |
| аучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли |
| ако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке годин |
| цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у |
| и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, мо |
| ви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а про |
| легао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископ |
| не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ не |
| очих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кол |
| рамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде |
| , скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња а |
| а дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што см |
| спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се |
| не Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забрину |
| но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дри |
| ло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој к |
| капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо гд |
| } Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше |
| > <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покр |
| ихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она умо |
| ађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> |
| укама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, |
| о је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних обл |
| а она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} |
| ца.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући |
| во да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те пит |
| залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају |
| ађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, з |
| вор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. се |
| жи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана |
| аницу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би |
| оја су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре |
| опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју |
| ба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест д |
| бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предават |
| ушу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је ис |
| адне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, а |
| <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и ње |
| ој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много с |
| И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе |
| мандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад |
| и успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, |
| бра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} |
| .{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, к |
| тке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркот |
| о су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошл |
| ављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Пре |
| се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи гла |
| лади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и г |
| ато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жва |
| а или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то |
| рипијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде |
| оје престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, |
| мах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подн |
| изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, |
| жеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни д |
| е капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му |
| авила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љу |
| ну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љ |
| позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, |
| јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим п |
| ако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали ок |
| ођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се заву |
| имо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо |
| ескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Са |
| .</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из |
| ора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? |
| , прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађ |
| це и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кр |
| ије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао |
| м поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на ов |
| е некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „ |
| ама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} |
| собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после |
| Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбес |
| ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета |
| дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште |
| {S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљ |
| ђују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну ј |
| , који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" / |
| грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уск |
| за, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против |
| пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе маг |
| старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му |
| ли све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражав |
| а разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, |
| и и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са раме |
| отле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачи |
| крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су ка |
| ћ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седо |
| т пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p> |
| ао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се |
| е друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрв |
| опрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутан |
| ањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, шт |
| је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јест |
| овити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања к |
| викивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватр |
| Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав |
| нова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам |
| рива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Ј |
| мо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.< |
| шке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни пр |
| ај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> |
| а кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су зак |
| ? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућут |
| триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерл |
| ће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом п |
| оси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он |
| рође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао ја |
| <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је иш |
| аже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајк |
| жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику ми |
| очно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казива |
| камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива |
| да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.< |
| <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађ |
| се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стостр |
| зона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, к |
| м тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту конц |
| закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од |
| ио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, кош |
| о седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, запи |
| о сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи к |
| не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, |
| нтересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш |
| м тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска ст |
| ећ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће |
| ек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, |
| улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и |
| јатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја |
| ћ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он |
| , оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих |
| ма.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближ |
| ате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за со |
| м се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и нево |
| пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто н |
| са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, |
| бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себ |
| је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од нек |
| евоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњ |
| ше, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима т |
| чекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковни |
| енули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда мо |
| се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се |
| оме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, |
| небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p |
| рвне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре |
| су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћ |
| нова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воло |
| етлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обеле |
| те, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у ј |
| ра коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетан |
| вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови д |
| Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се |
| ривукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га о |
| тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, |
| <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а све |
| рада, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, п |
| се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала.. |
| он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} |
| ="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консу |
| S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, сла |
| цу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испре |
| је породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} |
| Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ преле |
| и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са |
| пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — ре |
| јим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар |
| ак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није |
| поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешће |
| {S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити |
| ком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустри |
| рестати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и |
| ло, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно дру |
| српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, |
| во.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињс |
| р и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадра |
| нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени |
| брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хт |
| овито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти посла |
| хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле |
| м не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он пр |
| ну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У |
| одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју |
| р није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под |
| је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам |
| ао крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса ус |
| тала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили |
| жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својс |
| оме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... к |
| стале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгл |
| седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, |
| на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи |
| горади, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Не |
| мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је |
| шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> |
| ла сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила |
| е узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је пов |
| ила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноз |
| не <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике кој |
| су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом из |
| Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом нећ |
| хом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо л |
| <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећ |
| ажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним |
| а сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедн |
| а.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућ |
| омили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и тра |
| да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само |
| ња и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, кој |
| о неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која |
| онудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што по |
| .{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, |
| је и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} |
| ку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p |
| } И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, |
| и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше |
| усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он ј |
| ки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, н |
| анку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљ |
| Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испиве |
| рашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив н |
| ш испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано изм |
| , тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је вл |
| аморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учини |
| {S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и ниса |
| ву важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у ко |
| вио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Једа |
| а места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете д |
| ране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда |
| ју други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој |
| бимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће |
| о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, п |
| о што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се |
| ла недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота |
| ренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита тр |
| м мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко њ |
| ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлош |
| устити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му |
| n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу |
| их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може ура |
| Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртничк |
| ућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по ул |
| ко смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће и |
| група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} |
| оручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак та |
| лог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву |
| а пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига |
| коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас т |
| благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се о |
| за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад. |
| сове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чарш |
| ку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор |
| и је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београ |
| и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану |
| еђу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и ви |
| чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после ов |
| лика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у |
| га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио |
| ас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветље |
| > <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто ти |
| .{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивиз |
| вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их д |
| жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књ |
| и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковн |
| а се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводино |
| ити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на в |
| ком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и |
| на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљ |
| плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га |
| ан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пуков |
| несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све |
| p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му |
| атом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— |
| >— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није т |
| ад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо |
| ренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско с |
| и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или мо |
| ога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> < |
| се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас поми |
| дати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и |
| ри из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</ |
| а оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, ука |
| ити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова |
| је само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела |
| ака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је |
| врши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко х |
| ви тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике |
| истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да ци |
| од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких с |
| да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу ј |
| ја и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који ј |
| тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ |
| вако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи |
| м кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могл |
| еник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, т |
| степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на |
| здан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као |
| ка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и виде |
| ат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, да |
| реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Ста |
| и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке згра |
| е, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам п |
| из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад сви |
| ољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад рав |
| ги. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео да |
| ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; ст |
| , крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у к |
| ебљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, |
| и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, к |
| тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Ракови |
| говог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авл |
| бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рек |
| ло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тр |
| м, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год |
| м и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи |
| ском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам |
| м је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, |
| х кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепа |
| м рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала |
| тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилн |
| е могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Ниса |
| ло и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога |
| ртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, напис |
| говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће ј |
| врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га ј |
| ала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубит |
| ма и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} |
| оји чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло |
| ледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала |
| а па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два п |
| који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртв |
| м; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако ско |
| оворила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам |
| ила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на |
| дара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила |
| ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам ли |
| и телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или н |
| а, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Ниса |
| да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозеб |
| ога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам |
| ала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и |
| сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је би |
| да само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било |
| варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је оку |
| ица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дан |
| е часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла м |
| исли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама |
| и, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и |
| нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, д |
| ој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест неде |
| ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нис |
| рала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да ид |
| о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потис |
| србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам свак |
| ош већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да |
| о да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила с |
| p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је ј |
| ате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онак |
| Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслони |
| S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, т |
| век када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што |
| ло ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А ка |
| ти стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам п |
| а.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши те |
| b n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огр |
| р, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две б |
| ојима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је с |
| и прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и п |
| м као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем |
| ла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешт |
| Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас смес |
| говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су м |
| мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе |
| .</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам |
| азивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је |
| сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога у |
| е већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењ |
| <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, |
| од примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђим |
| оведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао |
| и фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било |
| о ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полу |
| ка без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољ |
| ођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста дво |
| друме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које |
| чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покрива |
| шта... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека м |
| е траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само |
| одичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на |
| о — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — зап |
| у тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај п |
| шао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револв |
| ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} По |
| би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица |
| , да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се ко |
| {S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим |
| х скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред |
| е за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам |
| авна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не м |
| изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја с |
| на сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам дола |
| а.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гроб |
| ако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше |
| са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди |
| p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило |
| Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми |
| <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где |
| а сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет |
| ет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угод |
| била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим |
| н је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станиц |
| скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очит |
| , колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га |
| аду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и с |
| обих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У то |
| лико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге раз |
| S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике годи |
| гов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам ка |
| егли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту вел |
| и сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног д |
| ике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека |
| е ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, |
| ојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p |
| им моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције д |
| , о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци |
| нствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо про |
| з Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна |
| к га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морал |
| >Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици оно |
| d>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Гор |
| њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и |
| продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и |
| едан помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и трагов |
| ије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шк |
| ђа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава |
| пила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне |
| таје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, п |
| утам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишт |
| то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кума |
| за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вече |
| дили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако |
| еле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијо |
| се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у арови |
| новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су дон |
| ђеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, д |
| ли преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, в |
| и је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућ |
| ашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, |
| ве ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се и |
| и јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе |
| а могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> |
| и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по јед |
| сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко диса |
| нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} В |
| ици па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатир |
| и кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Кра |
| чета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгле |
| приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тр |
| земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их |
| зи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима |
| су можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А |
| лица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорче |
| , кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> < |
| ... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и |
| то.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту о |
| међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их |
| S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са оно |
| иће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили с |
| тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Г |
| погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде |
| снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући |
| ихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрав |
| писале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један |
| радили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком ко |
| промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше |
| {S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погорш |
| <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју |
| чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, |
| вца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено |
| кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила ста |
| се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, |
| , којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Приз |
| <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изг |
| језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о с |
| зу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, |
| снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набави |
| учним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избе |
| ице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Ц |
| куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је гр |
| ед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити |
| се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са |
| — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, н |
| т гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска к |
| и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је |
| једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p> |
| песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада та |
| е само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрег |
| настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, во |
| о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и ко |
| елства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили р |
| слим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађ |
| дари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} |
| непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капе |
| м и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Ко |
| и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јел |
| ш није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај ј |
| се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p |
| далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљави |
| > главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти |
| но, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: |
| изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и ша |
| нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мал |
| се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећ |
| ле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на |
| антима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, |
| што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приш |
| е пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војн |
| њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Бит |
| у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да |
| шћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да |
| војку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Мили |
| ад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одре |
| од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу |
| и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна |
| ледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред |
| дне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Конста |
| радских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други до |
| , од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, св |
| бележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине |
| крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајућ |
| уета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти |
| шава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком |
| о.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призр |
| прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодев |
| нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се |
| и, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује раки |
| /p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе стани |
| о!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћ |
| оји је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога |
| сле да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми прид |
| кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као |
| до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као |
| хвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој |
| је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, |
| — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђ |
| равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче сп |
| вску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе на |
| зовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ г |
| осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше. |
| и смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигос |
| викивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови |
| ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило н |
| ирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског |
| е опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе |
| облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри ве |
| који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна |
| ад целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму до |
| их црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варош |
| тре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груд |
| слонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покр |
| ли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора |
| вако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била |
| > <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, |
| </p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати |
| који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао чит |
| донансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у с |
| се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој шт |
| Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с вис |
| ан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може д |
| есно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не с |
| ре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су |
| колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику ни |
| еку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је |
| тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници |
| он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља јези |
| дан део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндер |
| од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у ње |
| оме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} |
| апорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи |
| е себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић О |
| душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћ |
| лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав |
| и ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} |
| а да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико |
| ам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="4 |
| био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи п |
| ига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у |
| и, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих не |
| чку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло |
| понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да од |
| њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о |
| сјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, о |
| исам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, |
| <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост |
| егства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио |
| управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?< |
| ај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље з |
| тити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, |
| > <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове ули |
| нице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и |
| д да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је ш |
| је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му н |
| и, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с |
| — Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари |
| , овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео п |
| >До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата |
| ветлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао |
| ком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици |
| з мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб |
| ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навла |
| ком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што т |
| ота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се |
| кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.< |
| буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи: |
| жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело |
| с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и |
| , распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог |
| {S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" / |
| /p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску т |
| > трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набавља |
| е и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — |
| даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да по |
| тране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало ве |
| морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима |
| едала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо так |
| рбији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је бук |
| јао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми нос |
| главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде дв |
| и такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши п |
| сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{ |
| бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика к |
| напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављ |
| шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале м |
| Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепото |
| аљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Зб |
| !“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> добр |
| се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне пл |
| ивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, |
| биловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа |
| ке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује |
| ца су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам ка |
| ебећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му |
| ати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле т |
| S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је з |
| џбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина поч |
| а промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помам |
| а је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту бук |
| наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту бу |
| увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, |
| , два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших п |
| рављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са |
| > <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су |
| гли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сн |
| ки, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријс |
| задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкро |
| а који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом с |
| етлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, |
| за што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изн |
| о може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али та |
| та је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спава |
| </p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо |
| ачај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разг |
| ођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао вел |
| <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и св |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили по |
| тну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужас |
| ам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да |
| газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док ни |
| н; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избриса |
| ву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурски |
| је имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо и |
| , кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависм |
| , књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један |
| али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{ |
| 1" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Приз |
| на на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па |
| , провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете |
| и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у не |
| и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наст |
| ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила |
| ребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње с |
| тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина бил |
| .</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} |
| или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и за |
| ки и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посус |
| пијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на ди |
| в разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини |
| из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер пор |
| вери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под т |
| ешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не мог |
| и телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњават |
| зио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну |
| у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми так |
| да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образован |
| коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зу |
| предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> |
| њел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом |
| кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнак |
| а оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поце |
| , танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели |
| тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Не |
| и, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини |
| а и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то з |
| борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад |
| ио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, |
| анову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Ж |
| пље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго з |
| се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на |
| , сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У т |
| нуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слеп |
| ебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и таја |
| ак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се |
| а потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повука |
| зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљ |
| ама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен д |
| су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Вр |
| пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи. |
| ји је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина |
| е осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио |
| има <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, |
| зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n=" |
| још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је б |
| истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је |
| сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажн |
| н града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало ко |
| ао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњ |
| е у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли |
| утим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је гр |
| ије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас го |
| мукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж |
| главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спас |
| лио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кре |
| оји би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} |
| се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријат |
| кога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да |
| дбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње |
| а Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи прек |
| не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се изм |
| би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу крета |
| е би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо из |
| о Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Па |
| оброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста |
| и је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбр |
| огло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све |
| немиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, |
| копља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" / |
| маћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу |
| бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан о |
| наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа ова |
| овек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог |
| се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} |
| ће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</ |
| и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим |
| ких шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлач |
| ругога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку раста |
| јима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Кос |
| <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаут |
| кој љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме г |
| и даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио |
| морим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом |
| и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, зн |
| {S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је ка |
| варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точко |
| брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за |
| ишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у |
| војим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градов |
| ојници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у сла |
| и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла |
| р о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, о |
| и деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне |
| учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика миса |
| .{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p |
| мачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима он |
| ли се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} |
| и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на с |
| лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p> |
| мо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n= |
| ојава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са на |
| ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас св |
| нче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу |
| јска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — у |
| које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb |
| а гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло |
| се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нов |
| уху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњ |
| су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна цент |
| слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушеви |
| ребали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Круш |
| бали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима |
| ло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомб |
| а како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако |
| и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевље |
| аним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац изве |
| аким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њено |
| јетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах о |
| е валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као су |
| жва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш де |
| — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!< |
| </head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне |
| рајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад |
| ас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, |
| с тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, |
| а је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударци |
| љских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ |
| кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај |
| коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом |
| неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покре |
| ри а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих ст |
| ци, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла |
| .{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочаре |
| оке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док ум |
| било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у нач |
| овукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој ос |
| икој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после |
| е и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у с |
| е српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај м |
| <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и |
| мо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета н |
| ок се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало |
| та знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише |
| ен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене |
| брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора |
| олази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју |
| анице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта с |
| темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем |
| дало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући |
| до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи к |
| } Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, |
| механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у |
| ачинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило о |
| сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густ |
| а причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српс |
| али су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била |
| ита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и инач |
| винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени |
| кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река проб |
| у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са аст |
| успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се пр |
| .{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад ни |
| а још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе |
| ука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из |
| потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи и |
| на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелни |
| требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па он |
| мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су д |
| арте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, |
| утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на к |
| пани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по |
| дило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се р |
| > <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински |
| у се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце |
| лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз |
| фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање |
| ојима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњ |
| е склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесн |
| улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и сток |
| {S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да |
| ти, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас за |
| ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнављ |
| е.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="5 |
| појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу сл |
| угу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она д |
| дседника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог из |
| тово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патњ |
| кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сиш |
| т је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова прежи |
| жанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и |
| стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непр |
| хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скр |
| е и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховим |
| се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу |
| нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, ос |
| ило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кор |
| и крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из |
| </p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који с |
| <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део бро |
| имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако |
| ли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрх |
| S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да |
| било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, |
| вца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О кр |
| је пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Г |
| о, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— |
| p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која ј |
| ући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и нај |
| во, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Го |
| у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или он |
| ве стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, |
| м, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} При |
| су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али и |
| по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам |
| Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, послед |
| p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила |
| и допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар и |
| ица му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb |
| дети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тад |
| ма више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови |
| ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а по |
| ј помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан |
| аснога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све |
| амна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде дал |
| да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно д |
| ућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смел |
| нтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзив |
| у!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, кој |
| утем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пр |
| м и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба д |
| ку Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне так |
| д шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и |
| лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво д |
| .{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом |
| це и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — до |
| о на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да б |
| .{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах ско |
| а главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која по |
| е измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били вр |
| S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је б |
| ешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и |
| сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или |
| коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да ст |
| храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S |
| , имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S |
| вине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно |
| еки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где |
| <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и у |
| опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено |
| гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему |
| лгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ |
| ема Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слобод |
| ознајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који |
| , ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без да |
| не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратнос |
| већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад с |
| куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна дв |
| </p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се позна |
| оје будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпет |
| </p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p |
| бићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ прету |
| а и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милос |
| деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; закла |
| крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне |
| падаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а |
| естима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима |
| 8" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд г |
| ећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће но |
| широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по |
| лонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</ |
| лкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо ј |
| ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— |
| мо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати |
| деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{ |
| е ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен зву |
| рум да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и ж |
| угарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава |
| казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му |
| <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} |
| пут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Е |
| <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p> |
| га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и преб |
| вору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо |
| етету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} У |
| идела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, |
| одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови |
| ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти п |
| и разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо |
| /p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у к |
| о да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећ |
| а му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја о |
| нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо до |
| ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од |
| мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћић |
| читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и |
| абити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на |
| рета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас не |
| <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Ту |
| душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који оч |
| } Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и г |
| ти: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, а |
| га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо ње |
| од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле к |
| м, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јур |
| ад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ет |
| е бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима |
| ине бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одгов |
| ији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу об |
| ђу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, к |
| н растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са |
| ица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у ма |
| да смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових да |
| шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња |
| жу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати мор |
| зали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са |
| смех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао би |
| им уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога |
| ао сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким |
| д зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још |
| и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — преки |
| Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посу |
| о србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо |
| и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и |
| он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даљ |
| ла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши |
| црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се |
| а ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.< |
| милици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај |
| а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у |
| <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо |
| м давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што см |
| а и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакш |
| и читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друг |
| ла кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено там |
| о боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу там |
| идружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је |
| ше крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш |
| енутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад |
| мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгр |
| ло пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у с |
| причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта ми |
| а.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се ка |
| одили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово ника |
| асе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање |
| мо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, св |
| да коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли о |
| ове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, |
| хвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S |
| аја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си |
| које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, за |
| — Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> < |
| већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, |
| е које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи |
| причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се кош |
| у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви с |
| и!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапу |
| х му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да ви |
| д очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, све |
| <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наруч |
| недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, |
| вотом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гом |
| граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, ле |
| амоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломље |
| љива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је б |
| , већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у шири |
| цање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и к |
| .{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p |
| о за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чује |
| ј плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p |
| а никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половин |
| тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће |
| еља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повр |
| осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и |
| игне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравс |
| напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели |
| и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била |
| нац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јес |
| една џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По По |
| о ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм |
| ну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала |
| и је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су с |
| уше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део |
| је се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у |
| да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен |
| се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње |
| о.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна |
| морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечу |
| упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то и |
| , ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даљ |
| и образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се |
| >На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше на |
| и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не |
| но што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слобо |
| о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> |
| ма и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одме |
| горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт ј |
| ених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, кој |
| у:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда д |
| но какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а |
| ре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ак |
| узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно |
| ако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу кој |
| не ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша |
| иле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас |
| а велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога |
| ота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени проз |
| ала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледа |
| , што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и |
| ање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој стани |
| нђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлил |
| те као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мог |
| обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они |
| ри ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Има |
| ве нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што с |
| и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} На |
| о живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lan |
| тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни р |
| омене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с |
| ким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у в |
| лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и |
| То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> |
| <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламе |
| рашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, ко |
| ице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час |
| ла из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати |
| војим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће жу |
| пет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p |
| еле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хр |
| н и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало |
| јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле |
| ло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и ка |
| то стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{ |
| p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљу |
| исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује как |
| је свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? |
| а права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} |
| зи и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повла |
| шке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог де |
| и мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо |
| оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца к |
| </p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријате |
| е Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао |
| е кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, |
| — С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле |
| а.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p |
| А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одгово |
| пустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачн |
| олесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући |
| морно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и ум |
| сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекиват |
| е око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p |
| уте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у |
| своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су |
| са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизраз |
| већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Н |
| тало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу |
| сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новиц |
| увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} К |
| >Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети те |
| осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> |
| се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога |
| b n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; ка |
| агрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, |
| — Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чагл |
| дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели кап |
| је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат |
| ођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови шт |
| ићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— |
| ла у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једн |
| само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што јо |
| {S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да н |
| ка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинск |
| ега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он уч |
| огај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне |
| на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не дожив |
| децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа |
| за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци |
| ма опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи с |
| ник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чув |
| три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све |
| да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу |
| ник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах |
| појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један |
| кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и |
| /p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам |
| устави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала |
| мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде |
| ја... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за сед |
| новник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} |
| узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један |
| ађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до |
| адиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами |
| е Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу ра |
| тава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности св |
| > <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пун |
| је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S |
| .{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију |
| ринском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испрати |
| ривиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са б |
| S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Тит |
| ума који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кр |
| ћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То о |
| и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрв |
| ла од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Д |
| агледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опе |
| рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров |
| мен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти |
| е пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња |
| витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогач |
| не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и |
| десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља усло |
| ну и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и |
| и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="5 |
| 7" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе г |
| малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око |
| а ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спав |
| ма.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} |
| не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и л |
| брзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нерв |
| аре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на он |
| под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</ |
| је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде н |
| е, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не сме |
| И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да |
| атара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} |
| анко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село из |
| очистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на |
| ати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатл |
| ога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више |
| до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и |
| до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити |
| ковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати |
| изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види |
| /p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба |
| ти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и оч |
| х по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се за |
| м.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу |
| по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко |
| — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу |
| оји је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом |
| рашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим оп |
| ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учес |
| жећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p |
| оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо прен |
| али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од б |
| рни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n=" |
| орка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, т |
| } Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и |
| бил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано ш |
| аптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се в |
| ја те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира |
| е стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} |
| две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли с |
| о ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитив |
| новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао ок |
| , несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци |
| нице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се ди |
| ао осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, је |
| се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подр |
| >— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из |
| тигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта |
| седе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} |
| које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, к |
| петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање |
| ропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта з |
| едала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме |
| м углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покуша |
| а на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, умор |
| ђани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не |
| он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не в |
| га се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погле |
| је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и |
| беђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи |
| е на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товари |
| ш увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће |
| погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ |
| иљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</ |
| прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли |
| у равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далек |
| о над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предх |
| Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи |
| .</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном од |
| Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после зап |
| .{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осе |
| комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови к |
| аника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо ве |
| ходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и п |
| га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је прес |
| ша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{ |
| ове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на ст |
| а да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се |
| х обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упа |
| и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у не |
| XIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склони |
| ом гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он пронос |
| ан пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесење |
| а капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S |
| е.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе |
| ије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, о |
| од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, р |
| ћа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стра |
| варају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> |
| свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно |
| што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устај |
| надулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре вид |
| где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртава |
| читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, кома |
| “ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоћ |
| кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу к |
| лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су |
| <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француз |
| га Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џ |
| ле из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продај |
| и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с |
| ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођени |
| ћи једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек |
| на.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у |
| з краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови белас |
| ле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одл |
| су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S |
| змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се |
| и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, |
| еоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један |
| и, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка н |
| о појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју ву |
| о појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још п |
| .{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапај |
| тињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, |
| Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и ја |
| , гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједничк |
| вају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, |
| ле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S |
| кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало |
| на наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинс |
| те своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена л |
| чицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се д |
| блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрач |
| извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S |
| ко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви |
| њене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; о |
| а један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и огол |
| ж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном |
| ћ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исп |
| собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као |
| кој традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу нап |
| били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до м |
| ктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одк |
| ћу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем ст |
| и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, кој |
| опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> < |
| оје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који |
| рти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чиј |
| здрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ |
| ира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се гово |
| светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они |
| већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови рече |
| сови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују < |
| е, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш о |
| ског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске в |
| ле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увр |
| се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану |
| о све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми пе |
| у сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} |
| дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; диг |
| нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, |
| раната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одго |
| улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ог |
| личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали |
| едан бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну |
| рода и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мор |
| не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> < |
| се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мир |
| е а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет н |
| у догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са |
| днако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња |
| но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо так |
| Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомил |
| би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и |
| А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки |
| вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школск |
| пиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изј |
| та не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или у |
| е, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чу |
| ика? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главо |
| ешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће и |
| е.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, к |
| оји су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлост |
| ликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и |
| усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његови |
| ве прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} |
| зи књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S |
| се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му |
| к ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, кој |
| да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је од |
| о, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердут |
| и онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да |
| во као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и поди |
| од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге |
| есимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хлад |
| а и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња зај |
| т воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика каза |
| мо толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник администрати |
| је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом п |
| е и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за |
| не би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је |
| натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволо |
| из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и |
| сао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушн |
| зраз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година пол |
| /p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одго |
| ибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зно |
| зговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама ј |
| узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p> |
| да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</ |
| ... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брз |
| шина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свак |
| порно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куман |
| , на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као с |
| >— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и н |
| не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није б |
| ! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — ре |
| јући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви |
| вори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, |
| ка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази |
| ре је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победила |
| 499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како |
| крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и он |
| лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во |
| и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата изву |
| га беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, об |
| е је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанст |
| пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p |
| га беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решил |
| ропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка про |
| а од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пр |
| српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, з |
| бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>У |
| јник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, п |
| ам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даљ |
| рихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> ко |
| викује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако пр |
| тевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се вод |
| ело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се зв |
| чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, д |
| дговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p> |
| трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type= |
| град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> |
| капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, |
| материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детет |
| лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избриса |
| косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, шт |
| му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвеље |
| ему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} |
| који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, |
| ојом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом о |
| ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми оп |
| је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележј |
| атих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> |
| ца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг деч |
| ду било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили |
| н када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности пре |
| тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, |
| у кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ће |
| пило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погл |
| ријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чин |
| својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи |
| е он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, ко |
| оми и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној |
| а морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено |
| тање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању ред |
| ђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу |
| одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује |
| p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама |
| овечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — за |
| .</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад |
| /p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако ниј |
| и.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у по |
| драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разгова |
| е би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима с |
| од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из какв |
| ри пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за |
| људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним о |
| еднога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у |
| јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погл |
| ести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући јед |
| игли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек крену |
| фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развеј |
| стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из в |
| е слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и |
| ика.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је |
| о?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било |
| } Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуш |
| ла, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да па |
| иш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна в |
| млију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који |
| ени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводин |
| посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили једа |
| у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у свој |
| игао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није |
| I. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу П |
| е почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такођ |
| старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их ви |
| рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да нас |
| у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Ж |
| један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне к |
| он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко |
| совских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз мо |
| на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још |
| ај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по п |
| их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајк |
| ска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} П |
| у под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ак |
| , једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S |
| историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из суср |
| Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују |
| области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску з |
| ила та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења |
| S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само |
| еђ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су |
| ишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта м |
| жаве а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка влади |
| долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се |
| авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у г |
| и и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се по |
| ле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина |
| ену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војн |
| креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографски |
| га столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широ |
| " /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбали |
| укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, б |
| ме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соб |
| lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема |
| е немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својо |
| о познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме |
| ости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Ци |
| и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудн |
| рче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора п |
| већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом |
| рије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче |
| ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са дру |
| авет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одг |
| , пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи св |
| пратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те н |
| сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, |
| ажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и с |
| нога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и ј |
| ао раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срн |
| } Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће с |
| све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две сто |
| учица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница д |
| ина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трг |
| цније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не зн |
| тку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, |
| ј — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, |
| као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад на |
| канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколи |
| ига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канап |
| онаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна |
| >Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S |
| кленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су неприј |
| {S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су ве |
| ладице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им |
| прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су нека |
| ледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су |
| радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са и |
| поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и |
| е чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} П |
| о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из оба |
| стиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитил |
| ба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снаг |
| е било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали |
| лико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме мест |
| собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали |
| аби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике |
| рху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архив |
| говог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, кој |
| 27" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандил |
| и.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле |
| топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући поче |
| топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су о |
| су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренул |
| радања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краље |
| ој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краље |
| рен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Бито |
| а песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, |
| овању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће |
| септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих исп |
| ла је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најк |
| ли и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, |
| ало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу |
| владала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад варо |
| број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као к |
| ини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш |
| учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је |
| n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, |
| утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата |
| рује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога до |
| Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромн |
| о било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање тру |
| братили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се н |
| ад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање вл |
| имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Ком |
| омбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а |
| а воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <p |
| о, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и ча |
| ељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам зн |
| капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутц |
| ма и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села |
| го на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пр |
| вници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је ча |
| рима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</ |
| и загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте г |
| зва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим сила |
| још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално а |
| атре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова |
| ене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на оном |
| их развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови г |
| акати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> |
| самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на |
| ама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што |
| ло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљал |
| војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде |
| е избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко |
| градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов пог |
| ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да о |
| рош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући ку |
| све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули ја |
| отцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су |
| ирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како |
| реживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батериј |
| које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и заб |
| ки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је че |
| болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па дов |
| по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се ни |
| рста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb |
| адчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам заш |
| илост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, |
| што сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То зн |
| е поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме ц |
| — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехот |
| ина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао |
| о собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се |
| које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их |
| ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у ср |
| пак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит зн |
| аоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали |
| ћи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљд |
| ровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="31 |
| узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, |
| пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су |
| еку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се |
| мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности ко |
| су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папу |
| јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини |
| Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумар |
| га тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да |
| испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву в |
| јника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада |
| } Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго. |
| бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; |
| који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек д |
| ледњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони |
| рињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} |
| ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, |
| ве грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, шт |
| Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно с |
| .{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпост |
| су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} |
| оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицал |
| е одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад |
| <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од не |
| на пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштин |
| у разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих |
| с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зб |
| е.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи по |
| кова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета ник |
| светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао |
| енадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста |
| чни, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, |
| ра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и минис |
| ичине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега |
| мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небе |
| ога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао |
| закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и |
| итву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској го |
| љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме. |
| иховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али ј |
| или су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па да |
| и су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашн |
| 718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико |
| друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о |
| или службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе поса |
| Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио |
| у снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који |
| места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још м |
| ност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више |
| ветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без |
| </p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према |
| осланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили |
| ља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> |
| <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве |
| ници је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из в |
| тисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} |
| ице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да |
| еђутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђе |
| арке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна |
| .{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бо |
| е био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са с |
| езте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај др |
| атим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без |
| о опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем ос |
| p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези |
| око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, |
| .{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, |
| оји су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на |
| тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љу |
| d>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину |
| шно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење |
| ички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> |
| постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Л |
| ражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, к |
| ри пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p |
| су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и у |
| акуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} На |
| нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реч |
| авао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете |
| еље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда |
| дну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где |
| иља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="54 |
| сти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да иг |
| телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се су |
| анас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све б |
| ле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се мог |
| вајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени пр |
| чину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо ру |
| коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Из |
| е и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили св |
| анске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкал |
| шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су ка |
| амти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одме |
| и ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо. |
| ањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, |
| наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се св |
| су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничег |
| нима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних |
| сија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбард |
| аних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је јед |
| љи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле ов |
| оју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што |
| је повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и ово |
| повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међу |
| били веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад |
| лица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страхови |
| а кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма |
| и врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновн |
| њу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци |
| рзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном да |
| која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови кој |
| > <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возо |
| од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замр |
| иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које ј |
| гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту |
| Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио |
| резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још тр |
| их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S |
| , јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда |
| ћи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гоми |
| пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а св |
| Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а н |
| овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и |
| с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће |
| асним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситни |
| а ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било |
| пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљ |
| ма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих |
| оме времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, н |
| д и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почу |
| и нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред |
| да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јасту |
| , чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још |
| ад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, са |
| бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} |
| b n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја с |
| :</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, |
| да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам |
| p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је |
| о да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мен |
| а дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А шт |
| оварали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога |
| жила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича |
| и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мра |
| азговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} |
| београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака |
| ру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, |
| нтин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Ср |
| лона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за |
| оздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заста |
| стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем |
| то ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, |
| ма везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили т |
| ојник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не види |
| прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у д |
| оја се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина |
| и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку с |
| х ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене |
| .</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— |
| нај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта пит |
| ан глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" / |
| </p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих |
| блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са |
| илости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, про |
| итке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, р |
| И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или |
| је ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која |
| мних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је бук |
| вештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе н |
| а пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месеч |
| е, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој сред |
| о из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обала |
| — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p |
| ростора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ |
| Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам з |
| бена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам на |
| и.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тр |
| да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, |
| преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са |
| лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоно |
| p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено |
| показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једно |
| тка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек вр |
| амљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна |
| /p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p |
| је је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем |
| ну глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над с |
| до јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</ |
| и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он м |
| показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем |
| да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p> |
| ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба |
| љаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред на |
| нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају |
| мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта. |
| едра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путев |
| ојвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу |
| водине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан са |
| ет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од к |
| p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад о |
| немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одг |
| га доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али дана |
| ликом породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи к |
| ла по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што зн |
| избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кро |
| им је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али |
| е може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрве |
| те?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, |
| у малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад г |
| S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „ |
| пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; |
| се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца |
| , јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онак |
| г рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, |
| бити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затр |
| е у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова до |
| руштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце свој |
| љ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату |
| рв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, а |
| м се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет |
| ло затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко са |
| му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивнос |
| је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и м |
| зивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болесног |
| је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дуб |
| о је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њим |
| ању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем |
| ну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужн |
| и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" / |
| а савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медо |
| он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па б |
| ти?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима кој |
| мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, кој |
| напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је |
| доровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Госпо |
| можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозв |
| дицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљига |
| ити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешк |
| " /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> < |
| иташ? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они гр |
| ико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обу |
| ни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, |
| није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није мо |
| не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на |
| зебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, ка |
| е и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, к |
| ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим б |
| а штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре з |
| стито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је |
| је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је св |
| и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Т |
| та и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар кој |
| Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гла |
| онео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка |
| могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о |
| Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} |
| да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те п |
| перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о |
| о још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомили |
| приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице по |
| ео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преп |
| <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад би |
| вцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напу |
| сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше |
| ржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у п |
| м... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мр |
| и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не |
| згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи |
| ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у |
| а са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и ш |
| ла што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p |
| и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и помет |
| >Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} |
| почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише у |
| а жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо д |
| ница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као х |
| олусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или бољ |
| добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам |
| своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — од |
| разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место сас |
| му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p |
| /p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте |
| орачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, п |
| леда по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="56 |
| ора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или шт |
| Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десет |
| дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико |
| ут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Помену |
| ; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући |
| лади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у |
| о звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пре |
| еличанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као |
| лошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> |
| га који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш как |
| ла осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полу |
| вога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан |
| S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њи |
| Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш |
| ше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био |
| p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда з |
| еш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмори |
| ић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозор |
| ијатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од |
| војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и |
| ужбе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је в |
| знемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — зап |
| на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у п |
| сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назо |
| нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике |
| тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> |
| мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Но |
| му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буд |
| ту, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се нек |
| ругим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једно |
| них који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару. |
| , као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као цр |
| и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи |
| се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Пр |
| у њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, |
| запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одго |
| кију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S |
| <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Нап |
| /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све т |
| шљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питањ |
| ла и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро ли |
| ске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац |
| буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале |
| м али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време опера |
| зи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле |
| нда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим |
| ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Од |
| Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> |
| у сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је |
| вори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — |
| чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова ст |
| тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Б |
| и туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ј |
| а што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, |
| сто!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвој |
| утала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који |
| дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души |
| ло среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шап |
| нели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се з |
| p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и на |
| ко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> < |
| . — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу в |
| е Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на св |
| у, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцат |
| упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ про |
| уђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од |
| од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, к |
| рошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном оста |
| има туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извесно |
| у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био |
| јзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајк |
| да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спа |
| старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аж |
| <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Си |
| о разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећ |
| народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> < |
| ори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се пов |
| осовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се из |
| рода за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан |
| вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био |
| .{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шче |
| две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на т |
| а сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја н |
| а чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његов |
| идети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду пр |
| ољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дуж |
| — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој вел |
| а време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је н |
| то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су т |
| чу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају |
| ника, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостива |
| вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, |
| аш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> |
| а ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета |
| е ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, |
| ан старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које |
| о је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих |
| а, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека у |
| егунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ват |
| глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо |
| о се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде |
| — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме |
| , о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће о |
| снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу |
| ако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке |
| <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породи |
| ући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је с |
| се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је |
| а; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне |
| је мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пр |
| и смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиља |
| с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, |
| вде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухват |
| топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у то |
| сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви |
| један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да про |
| а.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима поса |
| деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их |
| дише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала |
| сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили м |
| е, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забр |
| а да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да |
| сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И |
| је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли |
| ао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми |
| а очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Ста |
| адања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће чи |
| шћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар са |
| ико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је |
| т слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и о |
| за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са |
| сто и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у ж |
| ља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни |
| .</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што |
| шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех да |
| сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима |
| не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далек |
| ким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре |
| а доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из дале |
| репљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубо |
| и.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p |
| дио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију с |
| е да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} На |
| о до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и |
| d> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ. |
| едно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа |
| за скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у |
| и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанк |
| а наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа неприј |
| ина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од |
| ју, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са неп |
| >— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутал |
| на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога |
| Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и т |
| кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела ве |
| ни прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и поч |
| ед поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли |
| о цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску |
| у узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде |
| оји је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља |
| уставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да |
| далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом ј |
| ајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на |
| ога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам доне |
| војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и јед |
| вим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребац |
| ој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гу |
| гла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало |
| о искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је |
| цу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клис |
| ко иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанств |
| } По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, |
| ачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски |
| д догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим |
| в са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла тра |
| четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охол |
| ти, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу бо |
| са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас |
| тине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и пр |
| а и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пре |
| ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке |
| тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана ум |
| ог.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, г |
| сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и иш |
| оња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појед |
| ксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих |
| им купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљач |
| та ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Пр |
| ва динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> |
| ционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе оса |
| ата рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници г |
| обуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу |
| ресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— |
| о кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглиц |
| види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извешт |
| , па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да зар |
| бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљањ |
| уних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неиз |
| /p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахрани |
| ви која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} В |
| писан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у д |
| зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> |
| доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, сед |
| ли да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевиц |
| инута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оно |
| је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово |
| на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна |
| у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стас |
| где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта |
| рица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је |
| На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, |
| да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно |
| олица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црн |
| вори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није |
| апучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке х |
| ли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питањ |
| вари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама |
| петан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњак |
| шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах про |
| и, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести кој |
| аособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} |
| а туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нис |
| ду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ват |
| Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и |
| сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео |
| сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбам |
| студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} О |
| е сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у |
| рте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и ра |
| су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака |
| мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гоми |
| пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум |
| има су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или игра |
| оманде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник |
| {S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се раз |
| една и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим ре |
| лажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали |
| едном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162 |
| новића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода |
| Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положа |
| да ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} |
| Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја јед |
| кву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упит |
| ртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ов |
| су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непоср |
| ом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p |
| ћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мр |
| аре мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на |
| штице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх |
| ио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај |
| мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћеб |
| } На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади јо |
| ц, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је |
| обио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, |
| че по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамн |
| з вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће |
| и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта |
| седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи |
| а дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који |
| стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно |
| ли, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће к |
| ешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, је |
| .{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би |
| забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ств |
| купала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла с |
| да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајк |
| наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени |
| ња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и |
| стила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да пр |
| Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред |
| >— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухо |
| ише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у |
| загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истич |
| нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— |
| носе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити кра |
| он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску |
| рији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни по |
| би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, крш |
| утомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за |
| аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за |
| чито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани в |
| ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај |
| е а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао вазду |
| ретресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" |
| p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њ |
| озорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем т |
| под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кож |
| оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и кра |
| госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа д |
| руштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Та |
| ло ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем се |
| са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, |
| блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали ост |
| ве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, ра |
| његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— М |
| угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у |
| > <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, ч |
| ња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гом |
| тко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је п |
| га, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и пр |
| у турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, т |
| и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови кап |
| натих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју |
| госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у п |
| два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} |
| оје су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца |
| одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Свет |
| и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један а |
| на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и та |
| еђу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде |
| ли уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пож |
| <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S |
| и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служ |
| рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p |
| Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја |
| и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљев |
| аветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред план |
| тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонас |
| ах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би |
| > <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у ка |
| p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изв |
| ија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо |
| погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежани |
| ица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} М |
| ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскур |
| <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и |
| о вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дуг |
| растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела т |
| више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долаз |
| атке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обу |
| три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали |
| каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остал |
| овлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и |
| о појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара има |
| оред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, с |
| и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало |
| јковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, има |
| </p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика о |
| пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине пон |
| н.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у грк |
| летанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гла |
| иче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са |
| ну, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљ |
| ак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је пре |
| опљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ |
| м једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, по |
| не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, и |
| о се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далек |
| остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи н |
| исе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака |
| се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинам |
| <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а д |
| р.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт. |
| ма, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављају |
| вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хи |
| је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, б |
| е наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица |
| се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници |
| рај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свак |
| з једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је н |
| лас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па |
| и сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S |
| гор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму |
| шчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи ву |
| <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — |
| >Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет с |
| ио љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су крен |
| ости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p> |
| не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну |
| за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и |
| андуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — |
| од шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за |
| н од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извес |
| по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се с |
| <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и |
| ачелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату |
| уковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацин |
| нић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} |
| коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу. |
| он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво че |
| где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па |
| српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га с |
| ако би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје |
| , па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одма |
| ио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни м |
| ела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војск |
| е тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где |
| а се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској во |
| ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та му |
| друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се |
| а и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И |
| бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који |
| је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како н |
| оја је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени права |
| загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најза |
| одитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу п |
| ли <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут |
| па са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Коман |
| ош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пу |
| таде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњиц |
| лан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загр |
| скраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, св |
| мајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и д |
| {S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад т |
| и — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу |
| е или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешин |
| p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а н |
| ед пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам ј |
| о свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија |
| поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако |
| ери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и как |
| Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ на |
| мо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се |
| с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазар |
| сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца пов |
| још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све ш |
| ви радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали дома |
| велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести |
| ава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> |
| као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се н |
| што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нис |
| n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам са |
| ледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла |
| оји наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообара |
| ва угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој |
| а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} |
| де на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да |
| преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Ш |
| оше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без ком |
| није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; ј |
| иховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим |
| десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер е |
| вађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним |
| орачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворил |
| .{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове бо |
| у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се |
| е о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми |
| че напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, се |
| у, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек |
| гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с дру |
| е склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p |
| ан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни ди |
| ите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је п |
| нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога |
| n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и |
| ина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној |
| ем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ По |
| кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу ст |
| у као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље |
| инарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од |
| „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни |
| оја је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој св |
| упимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатаг |
| е.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су |
| има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље д |
| се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, |
| ш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрил |
| их, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана |
| војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној у |
| ао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам |
| не шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, же |
| где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где ј |
| ође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не з |
| ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао |
| з овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за |
| даш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо |
| близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, |
| око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту пот |
| дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо ос |
| борише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало за |
| деним срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села |
| премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Крен |
| запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, н |
| још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни |
| Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} И |
| им.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај |
| ах од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S |
| не те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, по |
| ну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било ви |
| цкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су |
| <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S |
| је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву |
| ога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га н |
| pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} |
| унце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и |
| Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме ј |
| нуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш |
| се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, |
| па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратил |
| бег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко прист |
| ују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још |
| ама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са |
| а а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да |
| о сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као д |
| помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали |
| су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекл |
| већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже пом |
| " /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до ши |
| ead>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже з |
| година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици |
| отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива |
| емо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила |
| добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да |
| се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо |
| џбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без |
| околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека дру |
| е нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила |
| на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да |
| } Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи |
| и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло н |
| ку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, |
| а, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где дев |
| у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајев |
| оћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и о |
| па па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја |
| обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу оп |
| енути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се з |
| д се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак ос |
| е на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турак |
| вара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — |
| овели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи с |
| Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутр |
| на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има роди |
| рачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми н |
| али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи с |
| е <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану |
| дначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, |
| се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p> |
| ете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од |
| у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим ј |
| о ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арн |
| лечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по ко |
| м гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срн |
| и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које |
| а, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, |
| камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’ |
| а шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, ок |
| миле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха |
| ње једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу. |
| та су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" |
| ор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући кра |
| нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекају |
| а опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обав |
| је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p |
| на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разг |
| о нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифра |
| ?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} |
| воме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те |
| ет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак п |
| муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе |
| представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су о |
| кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па ос |
| организовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу зајед |
| рвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су |
| тесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прок |
| о смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, ал |
| .{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И т |
| , богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку |
| енту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да п |
| и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчас |
| езда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код |
| узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било |
| оуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крва |
| ћ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од |
| лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђ |
| мени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у с |
| >— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, ко |
| е мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући |
| тле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривал |
| аскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На зад |
| , под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролаз |
| и су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламен |
| блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{ |
| аљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p |
| који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац |
| аутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наш |
| ац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку |
| ула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче |
| ја се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у том |
| у и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, |
| а су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, нас |
| Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ор |
| седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам |
| крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка оба |
| а фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— |
| се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кр |
| се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за |
| ирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Сим |
| е јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молит |
| ама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну т |
| и шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је пр |
| ицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сут |
| нину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, |
| ожемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да |
| звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри с |
| ке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња р |
| ну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени г |
| цртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено о |
| провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нис |
| а фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, |
| уће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и мина |
| > <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светл |
| p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се пот |
| а Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају д |
| већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкар |
| на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Зауста |
| и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, |
| е мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пи |
| {S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ов |
| азује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле |
| ао тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом. |
| у осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре |
| а које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанс |
| ва врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело наб |
| >Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још в |
| ази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да н |
| раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало |
| еда бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а |
| ћу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други но |
| } Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и |
| атискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обез |
| а припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да по |
| а и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук |
| д нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак |
| гобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђу |
| а.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима. |
| а.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима. |
| е је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти |
| па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата. |
| љао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине |
| сти пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва |
| крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнут |
| косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа |
| видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заме |
| авништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада м |
| се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остал |
| дија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је се |
| гон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с к |
| у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ. |
| p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум- |
| >— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, јед |
| а Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у с |
| м разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније |
| p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућут |
| знемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита једа |
| аљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} |
| се хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећ |
| леда он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну |
| по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме |
| аћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима |
| огод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, пре |
| покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наи |
| ла.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" |
| крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где к |
| дују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове |
| ала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима |
| и припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадл |
| ама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дво |
| унуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други о |
| атре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних |
| } Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепај |
| својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи пр |
| оворих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодн |
| жањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је на |
| 9201_C1"> <head>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије |
| ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Да |
| а положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са |
| држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје прем |
| > <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана с |
| уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно по |
| ење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одг |
| е у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници д |
| </p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један < |
| са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дри |
| </p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вест |
| ораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кади |
| аса, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатиј |
| — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који предс |
| рбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још тр |
| а.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати с |
| вавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени |
| осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" / |
| је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник |
| ад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на ул |
| те да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутраш |
| у се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је д |
| ајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и |
| месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Не |
| пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изн |
| невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или |
| а, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчеви |
| ада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају |
| ођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема |
| азила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово |
| је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, |
| амо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где са |
| алазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Нема |
| им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђош |
| а а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим мар |
| оворе.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме |
| ши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робо |
| ного, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и с |
| преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио ма |
| узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она пос |
| нух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у |
| сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да |
| бра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек к |
| аквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да |
| којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слуш |
| љају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похит |
| о сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме |
| главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казуј |
| делица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест мес |
| и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и |
| а, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако |
| са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вер |
| ли ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам |
| без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не |
| што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" |
| и нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља. |
| , који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођ |
| ље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава |
| оме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима < |
| атру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ р |
| p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осме |
| ије него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој |
| а помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељ |
| ећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском сн |
| ас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном |
| во је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем с |
| ту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на не |
| оћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту |
| твара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај гр |
| о расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> |
| аставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Ка |
| <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бе |
| е војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва |
| ема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово |
| , ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позор |
| ераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваља |
| најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и ак |
| ј кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на З |
| , тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрн |
| атку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још |
| све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — |
| је не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене |
| не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у б |
| <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој стани |
| > <head>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{ |
| у нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам |
| кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи ле |
| а у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбуди |
| докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све н |
| ене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а и |
| а догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су |
| те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају |
| дређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преп |
| души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врхо |
| са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је |
| онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, к |
| и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви |
| још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише н |
| и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој |
| дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренут |
| где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто ј |
| а а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину |
| S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпр |
| вније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </di |
| нац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављај |
| р свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из ј |
| и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повра |
| p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, о |
| липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у ком |
| анка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — |
| уге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицк |
| Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека ј |
| ницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази п |
| валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоуздани |
| и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме бук |
| а, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; тре |
| су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</ |
| негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и с |
| по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила |
| , буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, в |
| и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављ |
| и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је |
| рисвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбин |
| еш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш п |
| аницу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а |
| бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они кра |
| <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Срб |
| планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио |
| љене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успава |
| у <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана н |
| су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш |
| и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у о |
| и на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја |
| нара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је |
| дом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, тре |
| ело.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у |
| сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно |
| реку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Бо |
| смејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долаз |
| есто на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пи |
| т без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш |
| , што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да |
| ови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на тел |
| нута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као |
| ивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљени |
| це, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пут |
| и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, н |
| му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је |
| нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђ |
| када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Тво |
| Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се с |
| који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, ц |
| који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи ми |
| м молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, |
| Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узв |
| може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља ма |
| женио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није с |
| а: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око |
| не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не зна |
| а, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек рас |
| агласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљу |
| Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје ср |
| , те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао |
| а, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену |
| велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</ |
| у будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвоји |
| ву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па. |
| > <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно |
| каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не уз |
| /p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда рад |
| јеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао власти |
| > <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у |
| та арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобрав |
| е слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, ка |
| шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> < |
| апћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p> |
| а у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p |
| сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Ч |
| е јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам с |
| тез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта ј |
| у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по |
| о знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најб |
| лео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S |
| е на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одр |
| ефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито? |
| она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у неструган |
| пњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине доби |
| и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од је |
| да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је |
| ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, |
| ема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком |
| ="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се |
| ! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту глам |
| пелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају |
| <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови с |
| и грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољн |
| овара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал |
| у?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и не |
| ост при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А |
| одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, |
| ртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштр |
| ње, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> |
| поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред |
| ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју |
| азирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је д |
| вакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— |
| <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сат |
| иснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне а |
| кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па ш |
| аком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која ј |
| на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно ни |
| зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.< |
| к не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора с |
| а питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p |
| ну Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. о |
| уха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни из |
| аши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену ка |
| рба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо |
| ену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, к |
| е последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путев |
| крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у ј |
| ребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду |
| ју... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зр |
| ат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне |
| > <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погле |
| Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по дворишт |
| е, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред ка |
| стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Ка |
| јак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све н |
| са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо |
| нда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— |
| у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољ |
| имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и лив |
| Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да |
| али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три н |
| бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зат |
| шина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају |
| ра и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни жен |
| рци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло |
| матски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S |
| кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n=" |
| меновању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да |
| меновању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да с |
| је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, |
| ријски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности и |
| бурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт С |
| бски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет |
| ће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као |
| витлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку ко |
| , боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав ло |
| отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријан |
| ао на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Кара |
| а где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога др |
| мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране |
| днима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску б |
| биће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу да |
| прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла |
| кове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин |
| Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и т |
| осебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једн |
| ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријан |
| ретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао ко |
| но, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и он |
| ка носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, |
| бама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога |
| , добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна п |
| тве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се к |
| пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче п |
| } Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој оде |
| ас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама леж |
| учице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је |
| ош се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погин |
| досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда наста |
| , београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући |
| огори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Ка |
| ла, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све |
| носе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с пла |
| апустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњ |
| и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга сви |
| души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђ |
| овцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напо |
| блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрам |
| истија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваш |
| цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разл |
| носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме |
| менту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у |
| дели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом п |
| руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће на |
| лни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то н |
| а теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно < |
| сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило |
| ш под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску з |
| еке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, кој |
| планима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољ |
| рбији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвод |
| , јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај м |
| јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мисли |
| туд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио францус |
| да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша |
| земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па |
| а студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је г |
| вака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину г |
| х.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом ум |
| ћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} П |
| S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путн |
| глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по в |
| још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли |
| и ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су |
| могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме |
| бегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се ста |
| покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу кад |
| да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да |
| ти за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бо |
| ти доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже офиц |
| пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> |
| а је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас. |
| , на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире |
| стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древн |
| имо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у |
| видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре |
| раз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало |
| мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку |
| се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} |
| фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са уп |
| г сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј |
| што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба св |
| слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред |
| де, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p |
| колске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословиј |
| олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p |
| уне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се о |
| из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже |
| сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и |
| нутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи |
| све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, ниј |
| оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје мат |
| , говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али зна |
| ивот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту |
| д светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини поверен |
| асле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радо |
| је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и каме |
| је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му |
| а.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту год |
| да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Оч |
| ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца |
| имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из с |
| срета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу |
| се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их оп |
| у их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему |
| нуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његов |
| што га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио |
| аричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам тр |
| ас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол исп |
| моково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдањ |
| несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспо |
| који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тр |
| орким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна ш |
| и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела ми |
| ер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлази |
| лила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица с |
| и једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико п |
| роб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам ост |
| е диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре |
| м само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ак |
| мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам |
| следња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из кој |
| 459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и к |
| прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p |
| А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у |
| стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо о |
| пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћани |
| нитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он |
| други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај |
| абу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, верова |
| што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутал |
| што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми |
| да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Пет |
| вим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Пет |
| и и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Б |
| блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што |
| се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> |
| видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на |
| дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређ |
| се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај |
| комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам ј |
| код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен? |
| } Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p |
| цу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех пр |
| чевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре |
| да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, да |
| у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај |
| што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала са |
| </p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском ш |
| <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ бо |
| сна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и миса |
| шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшик |
| асе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је т |
| ама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена ј |
| мишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док |
| — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико п |
| у лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплави |
| не и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Вер |
| а и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен д |
| аном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с дру |
| тру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ |
| о на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку кос |
| .. толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми реч |
| мен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призре |
| з ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, зал |
| зрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} |
| ију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили рас |
| један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и |
| расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода |
| тановници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре |
| уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено |
| а у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он |
| руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом |
| ом се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштај |
| начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта |
| је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину к |
| Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових с |
| грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што им |
| бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан наре |
| ареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик |
| и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш |
| ћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгр |
| бавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела |
| осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... ни |
| та, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу з |
| равду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је |
| м, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, |
| ретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у |
| ема Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не си |
| ме тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпо |
| и она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и н |
| ворио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба ж |
| ица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати р |
| Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> < |
| а сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза |
| аца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, т |
| димировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, |
| е које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господ |
| у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се |
| — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак |
| ештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло |
| цу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам |
| и одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би |
| неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски |
| су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} |
| одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао з |
| о да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе |
| аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Кома |
| море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен |
| леда око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога |
| але млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили |
| и, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из |
| рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве рук |
| за.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би |
| је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама |
| сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блато |
| Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника |
| у, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} |
| вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао |
| Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и ис |
| леб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само не |
| а леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не проту |
| а и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињ |
| ио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, ни |
| рија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју ј |
| пео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што |
| Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је |
| то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он |
| друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им |
| ити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више мор |
| ао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико |
| крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањ |
| осецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети |
| сам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису |
| планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо |
| би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да |
| p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да |
| а.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што с |
| 587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно |
| и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жа |
| пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише по |
| ињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, |
| е Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не мо |
| } Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те |
| о ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их |
| , која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују |
| ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена |
| е по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, уву |
| њавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да |
| азлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у к |
| себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око в |
| ештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што ј |
| е та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или |
| тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, т |
| за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, |
| рпску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} |
| падају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко г |
| о, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске |
| еја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајев |
| о.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије |
| а од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> < |
| мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам и |
| да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронт |
| ећ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица |
| ој, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заст |
| оже појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго сел |
| p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила |
| ње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна |
| оразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из |
| петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео нар |
| песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај ве |
| после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута мо |
| никовој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене бла |
| се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је |
| рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужа |
| а; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке ком |
| проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и |
| о купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p> |
| улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ |
| погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као де |
| у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, ас |
| нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недри |
| па на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака к |
| <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те иза |
| ирока косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје |
| ине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку |
| ити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у |
| измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и ср |
| лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бран |
| > <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; к |
| им, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још |
| оново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство сно |
| тавити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ов |
| својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изглед |
| и је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога |
| а загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткива |
| , да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да |
| недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које н |
| се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, |
| ова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео к |
| и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у шко |
| вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се мо |
| стили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне |
| ма, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, |
| у, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских д |
| да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан крен |
| омоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем н |
| орена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: |
| оуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући |
| ња Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на вре |
| рдаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говори |
| је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих с |
| може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из ва |
| има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово |
| савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули на |
| окушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју |
| оманда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и |
| укурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{ |
| рошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену кој |
| ико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Стра |
| ош не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије |
| утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни |
| о благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе с |
| у <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то |
| превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпостав |
| вну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанс |
| 71" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опас |
| ашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, |
| и на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегств |
| овништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све |
| начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га |
| е, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Др |
| о од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, |
| ске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог |
| требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лу |
| ивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само |
| један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Тру |
| на навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући |
| а дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенера |
| али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је К |
| одних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз |
| ораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно ис |
| нтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, нео |
| {S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чи |
| Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли |
| ри поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице |
| роз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, |
| м, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, на |
| у и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то ниј |
| плички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n=" |
| ле два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и к |
| Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, |
| орба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означа |
| а, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен ра |
| спратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнем |
| лећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшниј |
| нуло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не |
| } Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> |
| .</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове о |
| ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, |
| наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, |
| ја ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео |
| е водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> |
| слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо |
| јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола ру |
| нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим л |
| војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама мо |
| а је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата |
| е и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и п |
| ри буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирен |
| рала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" / |
| сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, |
| згледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које |
| са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне из |
| робови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсл |
| а врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као о |
| пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} |
| волити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да |
| ица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, н |
| а овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему |
| тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи. |
| ептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја |
| блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се плани |
| ицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, к |
| иста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није |
| коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као б |
| а коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљ |
| чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Не |
| у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p |
| Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова |
| олест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</ |
| лазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа ко |
| ом тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе глав |
| p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, зано |
| анским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица |
| а њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено |
| има у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад |
| оја га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа нала |
| ве сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим |
| , све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу |
| 44" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном неб |
| ма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена п |
| и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чи |
| ветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај чов |
| тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замол |
| о а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бо |
| ојима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све |
| дех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која м |
| {S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писм |
| реди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настад |
| бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник ве |
| батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је по |
| ити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су |
| n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му |
| у момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија |
| ави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заг |
| гледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом |
| рвом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и пре |
| Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде исп |
| ушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он м |
| ници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, ниј |
| ници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад јо |
| на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожај |
| трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} |
| , на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повла |
| далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца |
| и начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни ј |
| где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хр |
| у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љ |
| е вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и |
| тевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему |
| храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — |
| обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљ |
| ицима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— |
| овлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српск |
| вац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Командант |
| овори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Бар |
| ако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади |
| сића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догл |
| осланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p |
| шли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим с |
| о сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко преш |
| ој дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса б |
| ћи на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, |
| ила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи в |
| пет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија и |
| и их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља |
| Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на С |
| рковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на о |
| су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</ |
| .</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годи |
| све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па |
| спут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву |
| изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем р |
| удити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас боле |
| и:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> |
| и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорс |
| убрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крп |
| лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на |
| етије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у ју |
| у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој |
| овољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лека |
| дали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се прет |
| ак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапу |
| ујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су он |
| вер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске ку |
| љају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито |
| ице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући пог |
| p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала др |
| торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у то |
| се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Доји |
| се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то |
| приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по к |
| ине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том |
| ко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диж |
| е милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море |
| да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и п |
| била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била х |
| г нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће. |
| мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву |
| рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> |
| будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он н |
| ша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао за |
| а му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један а |
| престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај др |
| лицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, |
| бе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја не |
| ржавно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега |
| етнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако |
| во уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аут |
| "349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувљ |
| а онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка |
| зе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" |
| је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се по |
| е.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише |
| еровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет |
| стих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја оста |
| д?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> |
| цањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова |
| још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се по |
| а глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловск |
| Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су |
| су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пр |
| лони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се скл |
| и.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, |
| официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено |
| Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године. |
| /p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у проф |
| и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла |
| путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потп |
| {S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о кој |
| и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам |
| шике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина |
| му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова к |
| још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је неш |
| се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољ |
| ем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Прич |
| сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај ко |
| еда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи |
| <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда н |
| Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{ |
| и бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и |
| где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} К |
| итиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили ста |
| дниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топл |
| ј иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице прола |
| трпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћет |
| тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— |
| обом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала с |
| > <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз ко |
| е па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пођ |
| склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за б |
| ци и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује сво |
| ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више н |
| тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранит |
| лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и пол |
| измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми ј |
| вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да с |
| ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, о |
| изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ вол |
| врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из ма |
| <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на свом |
| Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензи |
| неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и ка |
| лободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} При |
| е кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, пре |
| била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан |
| ога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и |
| чје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И т |
| запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рук |
| е још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не мож |
| „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер б |
| није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} |
| има Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих в |
| "466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те |
| ала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити |
| на на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахра |
| ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, |
| ако у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за к |
| пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака |
| ум — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је |
| у у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако |
| ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ће |
| и сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, г |
| ове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неод |
| ету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, ка |
| е би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да |
| обегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само |
| р, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на |
| а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се |
| , одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад наро |
| разитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп коси |
| е војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шес |
| ојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме пр |
| буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па е |
| х.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добр |
| умеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који т |
| S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ мо |
| душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Би |
| куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без пато |
| уисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опреде |
| језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали г |
| ложи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим |
| ј другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које цр |
| <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p |
| а храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та та |
| ему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отвор |
| дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још |
| до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарил |
| м Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано трој |
| бом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах |
| већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала от |
| води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђуј |
| ха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развил |
| устој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај |
| ти које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавеште |
| ије избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за вр |
| виђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ зб |
| шње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које |
| д станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који |
| мали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бит |
| рујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштин |
| > <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само пр |
| тивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ов |
| ци, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после |
| егове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела |
| рана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није м |
| рбије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све |
| ачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да бу |
| н дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће |
| Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућил |
| о не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре |
| ло дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство по |
| њи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тро |
| есној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у |
| извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, |
| стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно до |
| , где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и |
| смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} О |
| ика.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад с |
| неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до |
| ах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је обја |
| у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децо |
| авао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће |
| ефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ об |
| обра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад |
| у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побож |
| ета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. |
| у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинс |
| м бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам |
| журства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас отк |
| јега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и |
| и, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која |
| — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда.. |
| > <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Ско |
| онела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на |
| а неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, ни |
| ко савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем |
| пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Прест |
| и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и о |
| е отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} П |
| , чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео д |
| понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете |
| француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников т |
| граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, |
| , и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на д |
| у да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже ми |
| Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом |
| шати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, ј |
| оји се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али че |
| на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону велича |
| рјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вар |
| сина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изнен |
| утра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на кој |
| ра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, с |
| смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хр |
| ваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на |
| рађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да ј |
| Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — |
| равце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час |
| из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, |
| и своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болн |
| зад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула са |
| качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се |
| :id="SRP19201_C5"> <head>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пре |
| ександру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде она |
| иша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нек |
| покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; он |
| у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} |
| у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се пову |
| неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљ |
| о подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станиц |
| у и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са |
| те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога окт |
| ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на г |
| дмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, д |
| и а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на ју |
| нтуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које |
| " /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још сви |
| мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, |
| та знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом н |
| ћ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила п |
| у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за св |
| b n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болни |
| али под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада |
| звлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време |
| народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуч |
| нерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на д |
| ложење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам њ |
| македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада сте |
| н пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја |
| и значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас |
| ишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна над |
| а заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох д |
| > <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до послед |
| сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједн |
| мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концер |
| абачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ће |
| тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, |
| аза на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија куманов |
| она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један страна |
| савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, |
| у српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развиј |
| и оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске кој |
| т имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматр |
| > <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре за |
| а смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, од |
| p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није |
| мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на ј |
| бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> |
| овништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну држа |
| о било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у г |
| воје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и с |
| ојводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамен |
| рала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} |
| Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни |
| у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла о |
| н — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да |
| стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи за |
| >— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Наст |
| Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се нап |
| ала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим п |
| х да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видет |
| је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је б |
| шавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо |
| м већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали сп |
| дрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} |
| стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те доб |
| ели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја |
| шу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што |
| колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво |
| ледњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошло |
| ораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ в |
| ш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка |
| зи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се у |
| е.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико |
| уком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме к |
| динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује |
| доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само |
| и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чул |
| млије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— |
| <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <qu |
| ујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, н |
| ера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас до |
| м дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла |
| , замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као нож |
| од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се уст |
| ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађал |
| ље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, |
| .{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која с |
| угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> < |
| тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, изм |
| мања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не во |
| е блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Ова |
| ац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале |
| дајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове. |
| потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су не |
| јко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушк |
| барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико х |
| нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардар |
| износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као шт |
| твак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке |
| це, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слу |
| пови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, команд |
| а одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скри |
| ствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу ј |
| које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под |
| оју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} Т |
| ским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина |
| без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом ист |
| , испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, |
| ом.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма? |
| а.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по зву |
| а те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник н |
| гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућ |
| ша грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунч |
| пломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа |
| ли и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам м |
| чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се п |
| гу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој сауч |
| .{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није |
| ајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао њ |
| ке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, |
| ута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и |
| ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време |
| ога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку н |
| тна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом |
| .</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прља |
| сило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта ј |
| поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже м |
| их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиш |
| поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одре |
| ко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко |
| арак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жаго |
| с су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената ко |
| негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове г |
| и конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне |
| ито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им |
| ез муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица |
| ремена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплета |
| гледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се некол |
| крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онам |
| битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га |
| овици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и ова |
| веста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питањ |
| Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{ |
| же боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако |
| материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни д |
| жа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожеле |
| еке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре сам |
| еђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу |
| синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред вра |
| крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло |
| које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона |
| у, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на с |
| рће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис |
| и озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се с |
| дне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што |
| тих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, |
| апће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда ве |
| не Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није бил |
| биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Бог |
| рећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник п |
| односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котл |
| кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, мора |
| у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p |
| дгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње |
| разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> |
| слобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви из |
| ховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектогра |
| да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и |
| и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пр |
| аљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наиш |
| е узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Гос |
| девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојч |
| ота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка в |
| овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} |
| ћним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених. |
| ешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, |
| е сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански |
| ити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети с |
| у првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд |
| злу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске стани |
| јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве |
| узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на О |
| безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају во |
| које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у с |
| осао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима ор |
| дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге |
| е и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131 |
| е, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара |
| њава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали |
| жда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је в |
| кобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по др |
| и је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа |
| цила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошч |
| су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска ку |
| вачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се к |
| би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте |
| лаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових дру |
| само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у |
| а Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и |
| свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Ами |
| темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онам |
| то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Д |
| гор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{ |
| бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све са |
| ро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — |
| одовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављ |
| о црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и и |
| ло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; поглед |
| ао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изаз |
| славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војск |
| као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Пр |
| тајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме в |
| сама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је за |
| > <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су |
| положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче |
| ом редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још |
| о оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена санд |
| ру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су м |
| је гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па он |
| о?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> |
| нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче |
| им светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је д |
| омашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико |
| ршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бац |
| ну, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помен |
| инио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле срп |
| рене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је |
| гани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бране |
| одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> |
| l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побра |
| ије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за на |
| , који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ кој |
| а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос во |
| ао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенера |
| тке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косов |
| о у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала ж |
| ладост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар с |
| само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше |
| како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њихов |
| ких цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, |
| рска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати в |
| дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тре |
| “ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слик |
| рију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу |
| , ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хр |
| м месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чисто |
| Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p |
| :{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држав |
| кла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и нед |
| Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански во |
| и искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p |
| за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А н |
| њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми |
| ет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тра |
| слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми |
| фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба |
| различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће |
| тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број |
| у форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним |
| Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо |
| ао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Пр |
| агове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи |
| елених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу ром |
| кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као |
| диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре |
| S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а |
| а Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селе |
| рема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на |
| Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Вар |
| једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту који |
| а што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу |
| е масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша |
| >Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски к |
| слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb |
| ојим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен |
| , да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црно |
| , уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гла |
| адијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и |
| ачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостива |
| крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело о |
| агрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благосло |
| са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годин |
| .{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Леск |
| .{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време |
| њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских |
| облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и изб |
| а, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче. |
| је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ва |
| ала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као попл |
| многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думач |
| а реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на ј |
| Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи ч |
| и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су |
| {S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка |
| приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићуш |
| се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интер |
| које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и у |
| три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој ј |
| похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још |
| дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да |
| дине, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један дру |
| се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пуст |
| S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; |
| лицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— |
| о које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је кол |
| љева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа |
| це, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ |
| нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећ |
| се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да |
| малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један стари |
| и и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу ма |
| је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица |
| најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи < |
| Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља |
| мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог |
| понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи дру |
| већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице |
| о и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није ја |
| му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јован |
| зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који |
| ијатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово |
| да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан прит |
| е рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче. |
| ећ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом |
| батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези сам |
| свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слат |
| и везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име |
| ка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође |
| најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; |
| а батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне |
| ник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући |
| Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које с |
| рили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју |
| де у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из |
| рно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку |
| век причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на н |
| о наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину |
| оје га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља с |
| да нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која |
| ки, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нис |
| } Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ва |
| , је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне р |
| ла, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе |
| је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо р |
| били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговц |
| та, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице уз |
| мао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Ч |
| бови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна |
| се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је |
| атио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то |
| нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даљ |
| ини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Л |
| ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли |
| о за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао |
| ном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S |
| сте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску |
| >Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да |
| а ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шеће |
| ?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли м |
| нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео |
| пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске р |
| покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> |
| аког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и су |
| </p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, |
| и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са |
| <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе из |
| о леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго г |
| рв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она с |
| био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком |
| нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, |
| е, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гавра |
| к рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи ту |
| на што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели оним |
| спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и |
| шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, там |
| у искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле н |
| ви и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном |
| као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, л |
| ових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су ле |
| амену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Нови |
| е такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастро |
| топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души |
| p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој |
| ен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџ |
| гледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очај |
| утијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла с |
| ају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове ово |
| мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова |
| морак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала |
| мењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред оч |
| ајжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до с |
| <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216 |
| и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица |
| ла је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, к |
| жара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни са |
| <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их к |
| јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још виш |
| } Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може |
| који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је |
| материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази |
| у длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено |
| усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чу |
| рај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избе |
| и, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тел |
| ач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; св |
| ај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на |
| и кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским |
| ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; с |
| ћам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним о |
| зицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са |
| лужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наш |
| у собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде с |
| </p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред |
| ћи зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Ве |
| та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана |
| српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у дворишт |
| и у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из д |
| и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да |
| ничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањени |
| ранцуски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцелариј |
| нспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, |
| ник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уме |
| стале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н |
| — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем ре |
| ета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више с |
| но да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету |
| нде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан |
| и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Поглед |
| недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себ |
| пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да |
| де су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.< |
| планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њем |
| па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у |
| којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама |
| и лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droits rése |
| и има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту зе |
| аква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре сти |
| d="SRP19201_C15"> <head>XV</head> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало п |
| ве и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мис |
| .</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, сврш |
| н. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.< |
| а, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску |
| прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, и |
| хћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса кр |
| бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут |
| Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— С |
| е и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах |
| lepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветн |
| а ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред оч |
| из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што |
| томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> |
| државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лаб |
| на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме |
| рећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се к |
| почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола прет |
| ани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролета |
| , без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловск |
| ш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и обли |
| ом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави |
| опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је |
| ада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну це |
| <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом |
| јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица |
| једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као сумор |
| је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разб |
| би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле |
| м опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста он |
| по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрег |
| одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је иш |
| е мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крца |
| рафски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу кој |
| дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним заво |
| p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у план |
| д јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што |
| хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и |
| м укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде |
| Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој |
| м.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, |
| } Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, о |
| ош болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњеви |
| ред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и |
| _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тиш |
| тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, пре |
| и хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се |
| амо о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто о |
| не излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на п |
| засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждер |
| оја као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источња |
| се.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После д |
| S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и сн |
| кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова |
| а Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам посл |
| збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, к |
| нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из |
| tone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у |
| несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код ост |
| зорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски прес |
| детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одр |
| пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе да |
| двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу нам |
| орскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским |
| наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не |
| то натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праве |
| помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ |
| де ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, |
| ве, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се ниј |
| крхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се |
| ћање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просја |
| Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за врем |
| знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би по |
| онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заварав |
| себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} |
| м, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу и |
| .</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из |
| ст слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и у |
| премо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које |
| , путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На |
| ега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи |
| твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div type="c |
| љанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и |
| наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких |
| у својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрен |
| чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртво |
| преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника |
| старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прош |
| ом половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, ј |
| из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; п |
| чима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кућ |
| дало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила |
| педиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме |
| 71" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно |
| штајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у кој |
| ла се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, |
| о ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у к |
| безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала |
| тво акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не |
| у.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који |
| отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Ви |
| нас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста |
| мо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што |
| терин гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> |
| .</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} И |
| манда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани с |
| и Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, |
| ази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима |
| е то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брд |
| који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може |
| Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и |
| његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тих |
| , залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена. |
| в повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олу |
| и, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник |
| ен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још |
| ијатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљиш |
| сан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднес |
| ојим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и неж |
| а народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном неприја |
| оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опл |
| ину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од ка |
| ду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у у |
| ло платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те пред |
| .{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:l |
| атно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> |
| их, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око |
| ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, ал |
| кајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Мора |
| своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже изм |
| е кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одош |
| е то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падал |
| крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а са |
| о које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан |
| {S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становн |
| асно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови |
| , на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинс |
| е већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће ст |
| рум раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блат |
| ћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које в |
| вљеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче |
| јских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, је |
| ну.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S |
| поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано ме |
| а живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Нап |
| што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и ру |
| е никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна бри |
| ђени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жал |
| у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дан |
| ајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се |
| мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо г |
| риштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али ј |
| ="SRP19201_C25"> <head>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре не |
| ре.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи м |
| века навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— |
| ца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дођ |
| ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посмат |
| ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору би |
| већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, |
| сово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамде |
| а, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, се |
| извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе циг |
| у и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину сво |
| понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким тере |
| датле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у |
| рода да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови |
| илице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се по |
| и духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, н |
| јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величин |
| 663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао |
| а, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околнос |
| оче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Часла |
| несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће м |
| аћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, заш |
| тковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио |
| стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l |
| их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</ |
| тижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улаз |
| ријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, |
| долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете |
| ка језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење |
| жбу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отво |
| p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све |
| ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала |
| <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да |
| една се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, ост |
| Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред |
| цем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под |
| звао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један |
| а ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је т |
| морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из |
| е и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, от |
| дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си т |
| и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенер |
| орбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу ми |
| Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и то |
| се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на т |
| <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и мол |
| сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у се |
| и су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском |
| .{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам |
| кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме з |
| штај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу |
| борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији в |
| едеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне |
| тински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовањ |
| која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи |
| о на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости |
| о на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости |
| росторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране шта |
| а себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кр |
| е стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те ш |
| оја је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, |
| зничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — |
| близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиш |
| до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам р |
| , боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација |
| рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарн |
| ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.< |
| вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким пу |
| Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад |
| ма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и нов |
| кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали живот |
| воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве |
| руге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, ис |
| је далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да слу |
| крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјак |
| ег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удар |
| ући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће и |
| дано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни л |
| је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је |
| чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, |
| амо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и |
| е.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p |
| адини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отић |
| онуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> |
| тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живо |
| ника, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} |
| о овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнс |
| ...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и за |
| аћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад ј |
| последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призре |
| е, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свир |
| ренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи |
| ћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега |
| те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па |
| присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— |
| ече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а |
| у, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, |
| је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало о |
| ти из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког об |
| својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћ |
| као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец |
| у, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица про |
| , мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се |
| ?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам пос |
| рт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, г |
| лико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам с |
| је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} |
| ан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу п |
| ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материн |
| претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавај |
| вим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад |
| м и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S |
| некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискив |
| — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да |
| ом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права за |
| далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који с |
| кујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске вој |
| срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио кап |
| дважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при ев |
| ук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте |
| ова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — |
| ку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их он |
| е ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S |
| први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене чит |
| ита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђено |
| адићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри |
| тастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се |
| из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискренос |
| енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица дога |
| као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедал |
| е трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, само |
| м столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун. |
| пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се |
| стима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не кр |
| еднодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање |
| ћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену |
| и заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебр |
| дух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затв |
| } Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одго |
| ољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну. |
| ко четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и ч |
| едно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим команд |
| ија болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евак |
| ење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно пр |
| коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те с |
| p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да с |
| га је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не |
| мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред ст |
| ега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи |
| у коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} |
| разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу |
| мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш св |
| ећ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити дале |
| замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба тр |
| њем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевц |
| ојима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија |
| томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које |
| после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који с |
| ву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно о |
| онт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим |
| ата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, |
| оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су |
| о разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да |
| са, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна |
| Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова о |
| се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над |
| осили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне |
| /p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му |
| > <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> |
| д касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би |
| покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} У |
| Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју ду |
| су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло не |
| смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба ра |
| м скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слуш |
| ата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, г |
| и у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То |
| /p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве |
| кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име ст |
| осађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} |
| ор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одр |
| мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута |
| својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора |
| то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} |
| а отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу з |
| м понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђен |
| сне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио б |
| !“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушк |
| ачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где са |
| ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говор |
| засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и |
| њу гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за свак |
| да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло |
| осађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово |
| е а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се пр |
| наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан |
| ветлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам т |
| ац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари зна |
| дан трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињ |
| е осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подр |
| вога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитв |
| ући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и са |
| коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разгов |
| ово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од поче |
| их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још виш |
| лада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком. |
| и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на к |
| пођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје |
| } Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде |
| званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције |
| оје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те |
| опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е |
| е на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — |
| д првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у ме |
| и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случаје |
| уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка располож |
| до! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном |
| а, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац |
| у оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак |
| е, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће излож |
| оуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још саз |
| опљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу м |
| утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријате |
| S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми |
| целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле |
| част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још |
| /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујет |
| ози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> < |
| одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невино |
| није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} |
| ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади |
| и један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негд |
| тишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који |
| војеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да с |
| Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А ка |
| р бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора н |
| ма мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, |
| ео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се |
| , лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и суз |
| . нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с |
| ћу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Н |
| p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну |
| еповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Р |
| Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благослов |
| а су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер |
| е човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила |
| ц?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S |
| прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац |
| јутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не |
| болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим |
| а свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху |
| се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља |
| крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина. |
| еје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко п |
| лоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} |
| један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јенде |
| етка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомил |
| омила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола |
| у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, |
| о придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можд |
| ас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле |
| </p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам у |
| пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешки |
| пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на |
| а стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то |
| га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се пок |
| м што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми |
| речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју |
| ину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> |
| уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на о |
| мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, ш |
| да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код п |
| у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци на |
| аног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањ |
| ји је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он ж |
| жних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да п |
| што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно шт |
| на хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не см |
| ненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет |
| девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им по |
| а ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање |
| д слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је бил |
| Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрну |
| /p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Неприј |
| сталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у суд |
| ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Пр |
| {S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стаз |
| на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су прати |
| ује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне |
| е рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме |
| при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А заш |
| раду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сам |
| рен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући. |
| оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ни |
| н се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо јо |
| она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, |
| али јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли |
| а, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу |
| варио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он да |
| бих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p |
| дба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из ј |
| удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели пу |
| или га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањени |
| надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју р |
| аврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех |
| ћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га з |
| на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га заст |
| отрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ак |
| одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — |
| нски осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваш |
| често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне ко |
| те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја и |
| ла колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и љу |
| у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води |
| Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је на |
| а и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз. |
| олештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијат |
| ја, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији |
| старска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта |
| тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху |
| ахори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из г |
| ом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи кој |
| абе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобило |
| ол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало |
| без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљ |
| , одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића дода |
| х прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном мест |
| к усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу |
| адну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заи |
| виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погине |
| ре, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: |
| S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе |
| ју на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам вид |
| о! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу |
| њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају са |
| јчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је мора |
| је сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце |
| полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неко |
| азила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди нади |
| се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један п |
| ије викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни |
| се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, н |
| , кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље |
| лазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на кој |
| увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се |
| ше наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и те |
| е она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, |
| м тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради |
| ну велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један |
| махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав пок |
| ацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушит |
| пио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује |
| е речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткр |
| </p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Б |
| плетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно в |
| али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онака |
| 8" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевин |
| , али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече нек |
| молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати преб |
| је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога |
| и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој |
| скога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Срби |
| или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се с |
| жен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти с |
| ма неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом |
| ку гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се |
| који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи п |
| рума да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и |
| рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во |
| лизу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу |
| на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, |
| ације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се ба |
| ња бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се деш |
| помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с |
| а бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" |
| м кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем нео |
| нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога бо |
| ивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих обл |
| ајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су |
| Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у |
| дмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им н |
| > <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу |
| и сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p> |
| ту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори а |
| ла је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати ра |
| ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ћ |
| зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> |
| и напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима |
| , па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бега |
| ом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне |
| одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо |
| унило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако о |
| наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и м |
| виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, в |
| крет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту г |
| то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опа |
| > <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивал |
| ви!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим б |
| му, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, |
| аравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очуван |
| ad> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили |
| му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала са |
| /p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река. |
| о црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела |
| /head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазил |
| итога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и изб |
| кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наст |
| ољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и |
| подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, |
| !“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{ |
| ју нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко |
| рум, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек |
| и успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{ |
| посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, |
| {S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред бир |
| </p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника |
| у а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до |
| ни и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ т |
| зникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, ј |
| сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, из |
| /p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> |
| се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па по |
| ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који |
| смо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пр |
| сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на |
| песмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је ср |
| ало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и мој |
| сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и |
| потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао |
| азговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кр |
| а, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</ |
| не за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и |
| ма детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{ |
| то оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у то |
| примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се пр |
| га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и п |
| ати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе то |
| ли сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански |
| и, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрс |
| <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врхо |
| .</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све д |
| гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник наста |
| атра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, |
| је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који |
| {S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида |
| да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо |
| наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара каф |
| заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо сл |
| смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако ј |
| то смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком |
| ћ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо |
| но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди на |
| ћа на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од каф |
| ких синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути |
| ојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су |
| у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би к |
| птали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас мо |
| али домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добр |
| ио влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се т |
| било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали ре |
| еђеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ |
| сти глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јад |
| викнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најт |
| настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не нас |
| била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> |
| S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека ог |
| о продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађ |
| /p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мен |
| ј очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили |
| већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узе |
| смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више |
| n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А бор |
| ла појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом |
| , можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призр |
| ге, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — дода |
| снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејал |
| тали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморен |
| радиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> |
| станове и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо бић |
| е, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чул |
| оји су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бе |
| оље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} |
| гу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прош |
| сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и мно |
| кали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и ми |
| ву?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 |
| уза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, |
| о драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће на |
| стина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" |
| то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ |
| у, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећ |
| тарао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако |
| која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га |
| одио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је там |
| рај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедил |
| а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а м |
| ма, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна ко |
| ак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу |
| годом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Пр |
| ћицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду |
| вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама са |
| .</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па |
| смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела др |
| очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутк |
| S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знал |
| око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> |
| ртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову са |
| и.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибил |
| је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n |
| р ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, н |
| , тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било са |
| трахобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слу |
| а се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и по |
| и, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под |
| су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и о |
| p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пр |
| ва и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричк |
| еломе Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — прат |
| да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је п |
| сеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове |
| и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина |
| вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушива |
| а грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нам |
| цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као гла |
| мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост |
| приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p |
| има и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас |
| p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагл |
| говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих п |
| ијатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} |
| у и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако |
| огаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви наче |
| ка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди |
| могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо ш |
| смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Он |
| на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбо |
| атим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз |
| о, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све |
| ину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас |
| о пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— П |
| амо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Је |
| дружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених пр |
| што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпос |
| ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не |
| сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише |
| на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где |
| /p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— О |
| им погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује н |
| /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измир |
| слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чач |
| али борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња |
| смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник н |
| азнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Б |
| народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни |
| ћа.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо |
| врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих |
| прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то |
| е он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, по |
| С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зи |
| 8" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори нач |
| зано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се |
| у матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми м |
| Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат |
| атити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших му |
| огађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред д |
| стрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно д |
| рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу |
| да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио на |
| } Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бон |
| не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим |
| ако га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете |
| е постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је бил |
| ко близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да л |
| вном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено |
| који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ по |
| ати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености ни |
| ши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном |
| о.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, ј |
| Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Ниј |
| еби и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему |
| он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, |
| ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је о |
| рне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник кој |
| нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се |
| а.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке |
| сно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> < |
| ромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? |
| да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да зви |
| у, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству бри |
| — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратис |
| мо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била н |
| од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и |
| оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег |
| тружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу соб |
| .</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут |
| е несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не ран |
| будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишл |
| ико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, |
| а кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред не |
| , само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам бил |
| зана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео |
| и напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај нек |
| тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како |
| смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте с |
| доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи так |
| ла Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type="chapter" |
| {S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју к |
| не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад м |
| страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска |
| који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми см |
| ају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо до |
| валим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине |
| ти сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, а |
| малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предл |
| те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зуб |
| том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале. |
| године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — о |
| пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| и час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен с |
| ка, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утону |
| јам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундац |
| тљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет |
| евалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредн |
| и пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руц |
| аде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека |
| старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је дец |
| дач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и |
| тку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> |
| сто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које |
| ијатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у |
| г.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али |
| о су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> |
| у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучн |
| а.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија |
| > <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут |
| бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековим |
| е загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а |
| пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак |
| гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда |
| ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не пр |
| оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам |
| ам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на м |
| о штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је |
| и ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи тере |
| свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, |
| оњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија |
| од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђ |
| помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали |
| ров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{ |
| га народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис |
| њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварнос |
| о коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико |
| како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У н |
| коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после |
| а?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао |
| целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево с |
| тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целц |
| ма мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим |
| и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провел |
| о што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас ј |
| таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле год |
| се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била |
| , међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крв |
| лога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо |
| обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с ко |
| ају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му и |
| нт крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам |
| о али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава та |
| ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она сти |
| а дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начел |
| <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!< |
| раница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници |
| одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стреј |
| ке основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим глав |
| тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао |
| раво али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакл |
| гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" |
| тали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у |
| угаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала |
| тећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по ко |
| та лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места |
| /p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпу |
| и пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави са |
| нуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то ј |
| последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на |
| p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ови |
| ’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже |
| то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани. |
| <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да ст |
| а у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојича |
| х лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати |
| мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале |
| , казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачил |
| а покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црн |
| ов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је уша |
| е где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и |
| горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине т |
| та није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> < |
| и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим теш |
| Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по |
| ем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, |
| пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био |
| њу, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну |
| таде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде вели |
| ојник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрап |
| оћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно |
| синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре план |
| ушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући з |
| ош свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно |
| тану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — п |
| а своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n |
| љиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда |
| ки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек в |
| утарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и д |
| <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала |
| како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носил |
| рација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе м |
| и, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверим |
| то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај |
| да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве |
| у слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати пре |
| {S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо |
| наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; |
| ало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заварав |
| срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој б |
| некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и |
| шом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, о |
| ају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је бр |
| може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем |
| о где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци ос |
| ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и оба |
| м, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... по |
| кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и |
| нда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је н |
| може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb |
| је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марк |
| ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо |
| :</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она |
| олину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине с |
| тиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова. |
| који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што |
| о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако рас |
| карчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то |
| овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала |
| сто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских леген |
| ивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ ос |
| ила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајућ |
| ли: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко доба |
| о се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све оп |
| з питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били пра |
| ам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за ње |
| ј гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже |
| из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе |
| без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пр |
| {S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово за |
| и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да |
| је; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p |
| атили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је ск |
| оћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо |
| ићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по једа |
| ећ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одмор |
| } Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће |
| е и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, о |
| ј ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи |
| осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стиз |
| прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и |
| он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијан |
| уђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекива |
| </p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се исп |
| у нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као шт |
| сле смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те н |
| у мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако |
| т у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар д |
| мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад |
| било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можд |
| ака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда |
| Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да |
| вају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла |
| n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре вре |
| ажено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи |
| у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ућ |
| одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећ |
| ува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и |
| м зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и з |
| ије но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника |
| ј смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза |
| око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнењ |
| ак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све |
| осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио |
| међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} |
| фициром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио са |
| повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које |
| би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз |
| јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашег |
| , Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита |
| овољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А |
| авити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, |
| еба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и поле |
| ђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посавето |
| премна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити |
| рана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да |
| > и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа |
| угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона н |
| ј Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомен |
| обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то та |
| поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма п |
| жу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе у |
| већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет |
| сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} |
| најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верује |
| ехану.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да са |
| наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију |
| ; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стаклени |
| p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одуши |
| авући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодо |
| аје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, ск |
| х ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се ни |
| х ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као |
| ...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његов |
| рај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца п |
| } Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја ук |
| вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је за |
| о једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж |
| испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о |
| оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз изве |
| е језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.< |
| само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи |
| дне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапу |
| евољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине а |
| тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то сл |
| нога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пре |
| два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо |
| а је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири годи |
| ме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми иза |
| онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина |
| није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају |
| , угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз сау |
| казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мо |
| зрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност гр |
| <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над П |
| ја за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећај |
| и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опруж |
| Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није нам |
| уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, |
| олико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали раста |
| дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићем |
| по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје м |
| S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, |
| је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изуст |
| онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Кн |
| аквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са први |
| , један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, |
| врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска |
| онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опе |
| о је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке м |
| души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге по |
| у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и |
| а које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској стани |
| онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је |
| у, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapter" xml |
| је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам би |
| рв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редов |
| ало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Н |
| ко оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аеропла |
| Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Р |
| ад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога велико |
| {S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} |
| лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме |
| ти устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице по |
| нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да ј |
| што гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се осл |
| користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану |
| оји је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> о |
| а, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, |
| раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. |
| оворим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним |
| разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци н |
| будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, к |
| се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртв |
| ук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снаг |
| сећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске |
| са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, |
| ама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је |
| крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пр |
| њаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишч |
| лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, би |
| "716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлач |
| су догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна си |
| ига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако |
| нину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а |
| цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, |
| тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути. |
| а претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар |
| ама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb |
| у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми с |
| само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, к |
| ика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и |
| е, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда |
| ви, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био ср |
| имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају св |
| знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</ |
| о одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао |
| о суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник |
| војим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је |
| уд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице |
| ојих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говор |
| ве куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће преки |
| и право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, прес |
| као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекив |
| зу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бо |
| а бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који кра |
| вих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хл |
| ики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Ве |
| невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам |
| оразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са |
| p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је |
| зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски |
| рошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на пр |
| ем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је |
| аутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} |
| снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о |
| еднога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који ј |
| их фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер в |
| , све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико виш |
| дост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то |
| вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се |
| вцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, ј |
| тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у к |
| еди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз |
| е да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у живо |
| није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости д |
| им дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим |
| еверном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази м |
| или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели к |
| нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморн |
| а другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" / |
| Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих |
| цима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а ч |
| жаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише |
| ем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ |
| слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био |
| } Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила < |
| ерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију |
| сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле в |
| д му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од |
| би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> < |
| них снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха |
| своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихал |
| евати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима ли |
| <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Кр |
| ебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престр |
| наесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb |
| моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забр |
| рским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео |
| сретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, к |
| у утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне |
| з ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти |
| бијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Б |
| жди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда |
| као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем |
| и задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> |
| гла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, |
| <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња ни |
| потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се н |
| , ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њим |
| ају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљиш |
| рада.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само не |
| свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге |
| н и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и |
| .. ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога |
| у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?< |
| е и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни ов |
| оје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо н |
| српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заст |
| ундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је м |
| або, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Ба |
| кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке ос |
| ре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје |
| а <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ |
| ред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили кол |
| инуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, пог |
| водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у |
| има ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то бил |
| ње срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нов |
| првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И |
| ио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара |
| атру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Ко |
| те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> |
| их рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као |
| а ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала |
| жава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови ко |
| !</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, |
| да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг истор |
| ац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</ |
| .</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на гр |
| Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањ |
| јвећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале ко |
| наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <p |
| наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за |
| дног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила моб |
| десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би це |
| ћ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све |
| на на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна |
| ! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви ди |
| анце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талиј |
| које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сун |
| уштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни ша |
| као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, |
| морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз |
| — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађи |
| ље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да |
| е тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на |
| иона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола с |
| а ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јед |
| 912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним |
| врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на |
| а га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{ |
| ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуш |
| приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда |
| ска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> < |
| говор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица |
| на батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта |
| е нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— |
| у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да види |
| а ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом |
| и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да |
| и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тр |
| шта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву |
| ме часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се унос |
| ом, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје о |
| јску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја? |
| нскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> < |
| ао оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другог |
| дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да с |
| мној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао |
| ала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подрж |
| по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, |
| } Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те |
| га господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску ра |
| ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млад |
| век у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — ша |
| ација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.< |
| е, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само нед |
| дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са |
| дити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како им |
| меје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по |
| аукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за неср |
| итељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не |
| сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и мла |
| </p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој момен |
| сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће |
| спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по |
| је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> |
| еца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорас |
| већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо |
| аосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{ |
| ата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не з |
| истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна |
| ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти с |
| ајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и |
| е ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напус |
| ад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ћ |
| лија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p |
| о зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак п |
| у остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, |
| крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" |
| ти кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природ |
| енули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је пом |
| ета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок |
| илим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а |
| под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз в |
| з провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз св |
| на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа нећ |
| че и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали леш |
| је одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било мо |
| мо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и сту |
| ама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца |
| ан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осв |
| ва, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се |
| ају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} |
| ама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и а |
| леда широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба |
| се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као гл |
| гих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не зн |
| и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хле |
| " /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија чита |
| ардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ не |
| ју по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна |
| ља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би једа |
| кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштин |
| иште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута пр |
| роде или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи р |
| зе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов у |
| а младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својо |
| ад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости. |
| Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појав |
| тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку свом |
| м имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћа |
| Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција |
| ју, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести |
| менуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада |
| p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчан |
| су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије и |
| ову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бд |
| ава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне |
| коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слик |
| вичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подх |
| на му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у жив |
| Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улица |
| е јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у о |
| о.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели |
| кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао ј |
| и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнав |
| не.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све тра |
| е све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као |
| арске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се вод |
| ити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју |
| реним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, так |
| зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек |
| томе куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, |
| изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где |
| лади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и |
| да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, п |
| м пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире простор |
| , расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији в |
| о је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ај |
| мора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбин |
| се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поје |
| олазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су с |
| ђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило гл |
| уотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а |
| аза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће б |
| , све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војск |
| , без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb |
| ута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Пог |
| и је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотв |
| глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над свој |
| идовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварају |
| уну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељк |
| слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан |
| м сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет вл |
| адити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа ту |
| пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У један |
| амо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то ла |
| е, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њих |
| лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаре |
| вао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим |
| да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило |
| ао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српски |
| и врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћеб |
| којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фиг |
| брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, |
| сам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се |
| рату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне |
| три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби |
| онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужа |
| ницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; |
| јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим бор |
| стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навирива |
| њем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официр |
| за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле |
| урака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ни |
| а много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, ви |
| оку планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Нас |
| ла ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бави |
| или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</ |
| Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим корако |
| дговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци мален |
| јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз |
| обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научил |
| око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва |
| бачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много |
| У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и |
| ј болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мен |
| S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао |
| але вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, |
| , јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде врем |
| а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Вр |
| је.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, |
| кочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хт |
| ишта чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њи |
| јега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</ |
| душевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не |
| нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске вла |
| шевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, изр |
| итати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одуш |
| ам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као |
| тант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Ар |
| ршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрач |
| ве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> |
| особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлук |
| S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је |
| теље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— П |
| едао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу |
| а скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана јед |
| з шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли |
| још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре н |
| сејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и ње |
| ше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке двор |
| а и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у такв |
| у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица ви |
| призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере н |
| завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ћ |
| отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах |
| га гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому са |
| крећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као |
| ивели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили |
| з саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи |
| на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посе |
| од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови с |
| јући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли с |
| ознати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она о |
| иве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је леж |
| пала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу |
| ас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p |
| орачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се |
| ћи нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обус |
| мо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе |
| во плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батер |
| сам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кре |
| аму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више |
| јашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља ве |
| илуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошло |
| души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо |
| шавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала ши |
| је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекј |
| рт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују |
| чава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а |
| Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа с |
| у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да |
| су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обић |
| ђох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— |
| очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем |
| ржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у јед |
| устити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— |
| и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда |
| ћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини |
| {S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је |
| на су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају д |
| мре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице. |
| око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из ман |
| S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од |
| ати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покуша |
| ен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није б |
| ез свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, к |
| ма, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која с |
| пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као |
| стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом с |
| лак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинс |
| у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десе |
| ветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у з |
| коро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава |
| ка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <p |
| нутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском па |
| ретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у |
| ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песн |
| ледње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега |
| авија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавал |
| репом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, ч |
| у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S |
| паване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и из |
| ћама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опас |
| притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино |
| омазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче |
| као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што |
| избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђе |
| дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час за |
| м се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу |
| з земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од п |
| ребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво |
| чио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искус |
| че <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео н |
| , свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима |
| нога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из |
| рбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана раз |
| да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а м |
| љива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад |
| , који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај |
| повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко |
| сећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> < |
| осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на |
| А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носила |
| ао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима |
| .{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморе |
| иштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, го |
| жаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној |
| ненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића |
| а гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни др |
| се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су |
| око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од |
| /p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо |
| милу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p |
| нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче ш |
| погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начел |
| и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај |
| је прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се н |
| лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон о |
| ољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозори |
| обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунац |
| нуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, а |
| ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како |
| ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама |
| и, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше |
| n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље |
| г капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: |
| тола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупн |
| м, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали |
| сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост |
| је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним зн |
| .{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је ста |
| а као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо пр |
| ко још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из с |
| и.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб |
| S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно |
| је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ |
| ом и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико си |
| гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво |
| о не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, пад |
| екретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивал |
| в облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако дос |
| е на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила |
| рисвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрит |
| лником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога |
| и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске |
| јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим пр |
| скави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено ша |
| вала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничко |
| искале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прс |
| астао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изгов |
| ављају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице стр |
| Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те с |
| мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађа |
| Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом. |
| рмије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофер |
| о их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тес |
| > <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у |
| ред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краљ |
| уте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима н |
| је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут |
| пску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш |
| l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Бог |
| перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две п |
| д лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине |
| естало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, с |
| тка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, |
| ете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Ш |
| лико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— О |
| а ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање ј |
| ешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом ид |
| путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма ш |
| кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и |
| који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Бео |
| и се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали |
| у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борба |
| то не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у остал |
| е судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и |
| вник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох ју |
| и га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак В |
| асу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује |
| се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи |
| последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена |
| му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, је |
| Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од |
| воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног од |
| аче пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни |
| су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у после |
| у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Пришти |
| инистративног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, |
| границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију |
| о могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и од |
| ли два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — |
| ска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мо |
| нерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" |
| 5" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао |
| ник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— О |
| ле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непри |
| саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници н |
| с да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћа |
| крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар |
| ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем ко |
| ем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне |
| лобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, |
| редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер т |
| па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам |
| одаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, нам |
| {S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми |
| оранџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради сол |
| аш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, п |
| а, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па дру |
| е и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Стр |
| за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима о |
| са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад |
| {S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад |
| ца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштин |
| а би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од свој |
| невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави |
| n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога |
| ако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске |
| ј територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле |
| ашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу кој |
| пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао |
| ук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвик |
| ји.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.< |
| нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких |
| за, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем з |
| вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је |
| се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би сти |
| као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и |
| напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да |
| pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкиј |
| поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чу |
| емо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао |
| , чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири инте |
| свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, |
| дба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигена |
| рбији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одма |
| још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти |
| о!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из |
| само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n=" |
| и нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступа |
| наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале ин |
| Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарск |
| о да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која |
| и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугар |
| воме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb |
| p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, |
| <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је ми |
| утка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремн |
| !“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, |
| најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила |
| и, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> < |
| обудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над наши |
| га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се |
| ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — о |
| n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, |
| и поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само |
| ом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> св |
| p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традициј |
| пељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завоје |
| рироди и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку реч |
| Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче |
| Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради прим |
| е мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што ј |
| а је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске |
| са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ћ |
| е мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад ово |
| стио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњ |
| ренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долаза |
| ш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су |
| з мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бри |
| а се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу мног |
| али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухив |
| страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у |
| чим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда |
| лечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Мора |
| дних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија бриг |
| ризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и |
| ш горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих да |
| е на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама |
| рпскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрет |
| p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо буди |
| хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мра |
| ид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у |
| и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомил |
| жних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, |
| знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно |
| ш проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру |
| ој клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било |
| екуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под к |
| а, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и по |
| ицима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те ш |
| едном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и преба |
| атре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгле |
| цу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих |
| тарије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{ |
| е команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто с |
| еларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писањ |
| палиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као |
| и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који |
| олујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предам |
| и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту пр |
| а до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под крово |
| а протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; |
| } Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу к |
| ци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја ста |
| . препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам св |
| х онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак во |
| тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили |
| епа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео д |
| м:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим глас |
| нути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жи |
| </p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрну |
| е издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом |
| мене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас ар |
| уши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се |
| Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с |
| умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање неко |
| те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли |
| олима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне |
| и да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам бић |
| еће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно на |
| судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во л |
| онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред |
| господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да |
| же и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему. |
| суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ |
| е, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и кра |
| етињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и св |
| Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што |
| аљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, |
| е да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он наш |
| нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он на |
| сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну |
| ребала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар |
| у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обману |
| е, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакри |
| уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловс |
| д Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је осло |
| где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо. |
| Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај д |
| оме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познат |
| ну, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја |
| ње слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... |
| и:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без |
| ало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарн |
| тра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кл |
| — Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сан |
| ба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p |
| ш за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко |
| ротеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како |
| ом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" |
| убоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, ко |
| забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.< |
| је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа |
| понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљд |
| ромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} |
| димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети |
| којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.< |
| око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе св |
| /p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђак |
| у појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</ |
| ању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо ч |
| а мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p |
| дрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је с |
| се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарско |
| ду Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и в |
| пци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде |
| ва Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— |
| у сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост пл |
| pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори |
| :</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А в |
| тављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планин |
| учерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студе |
| се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћ |
| <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S |
| пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> < |
| S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљев |
| жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици |
| мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и н |
| амо куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без |
| ала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ |
| ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!. |
| а?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чини |
| м куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, |
| значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико |
| учини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, к |
| , цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела д |
| ј који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебд |
| тало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шир |
| алиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим гл |
| вска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле |
| мо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје |
| во вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда |
| мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од св |
| мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му д |
| било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме ум |
| се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте |
| ио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} |
| пасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n= |
| азне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке опер |
| све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене в |
| /p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим болов |
| не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао бл |
| видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> < |
| згледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас б |
| нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је |
| огућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе мор |
| њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и прет |
| ле незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, |
| ине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Ср |
| ше, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео в |
| о брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој би |
| /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на сев |
| каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не |
| врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно |
| ика.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су |
| едају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гоми |
| им сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно |
| једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кр |
| к владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја |
| дступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у |
| онде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му н |
| сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели д |
| куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обуз |
| анству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао |
| важније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непрохо |
| и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим |
| да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разум |
| и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одм |
| ежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ће |
| >— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободи |
| оји су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који |
| напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ ј |
| ачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се |
| ашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна |
| х тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се арм |
| ани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела |
| S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p |
| пи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан |
| а сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази |
| сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван д |
| ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи |
| ицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, п |
| погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи |
| а уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А јед |
| .</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а |
| те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху ва |
| дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам ви |
| ва дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекош |
| знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу |
| Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад п |
| главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су ме |
| 296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишин |
| ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла |
| стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су |
| овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам г |
| е кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; |
| једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо |
| превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанст |
| унуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која |
| птала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, |
| времено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које |
| ли што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својим |
| кају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, |
| разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку как |
| о је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то темп |
| орао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао |
| мобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месин |
| онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> |
| угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како |
| и придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове |
| но и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој как |
| леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога |
| узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, |
| питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је |
| ут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе |
| па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа |
| /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна |
| а као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска |
| Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p> |
| </p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или |
| ени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање му |
| угарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов |
| ичкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди |
| ства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изја |
| ршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се к |
| е, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај |
| и се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе |
| у.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са |
| стити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, |
| не своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; |
| здаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази |
| риликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавеш |
| ло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тел |
| рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлуч |
| користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отвор |
| по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владам |
| је су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама |
| S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у то |
| н тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део од |
| сану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турс |
| ити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који с |
| ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу |
| са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлук |
| ушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се н |
| један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и |
| иле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмља |
| ој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и бу |
| .. у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бу |
| о смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријате |
| холичар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате |
| ама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S |
| тоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у ве |
| рви и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима |
| не степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугача |
| и никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно |
| не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са |
| ео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини |
| ођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа |
| дам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је |
| ојим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, сед |
| очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, вер |
| спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, ста |
| иште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз |
| камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузе |
| час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни |
| , назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрип |
| тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава пр |
| а прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, к |
| ву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била не |
| нају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицо |
| и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској К |
| b n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног минист |
| војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор |
| Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нек |
| канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у т |
| ђу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шр |
| е нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то |
| е љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се нас |
| су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро |
| ицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зи |
| о терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде |
| за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће ову |
| српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Ниш |
| разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће |
| , већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре |
| чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Закл |
| велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у |
| е се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из |
| Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад |
| да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узн |
| будили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спре |
| чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђав |
| и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих |
| , као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин мо |
| свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњ |
| а дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо |
| ија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а |
| >Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чини |
| И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио |
| з Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе |
| о његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео и |
| му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да |
| ије јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попусти |
| х смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ |
| рховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљим |
| нуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам |
| ерени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посвет |
| се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари |
| јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако |
| т.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Ота |
| ла, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— |
| смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p> |
| {S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа |
| с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде |
| у се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не |
| ити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако бу |
| убини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хт |
| сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред |
| непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дрш |
| , шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" |
| пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се |
| </p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо умора |
| пријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, |
| омилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане |
| још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и |
| ава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свак |
| дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам |
| кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, к |
| едоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му јо |
| .</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога ча |
| ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо |
| е.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> |
| одне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош |
| икама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Ка |
| ничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два |
| вати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука! |
| ећ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате. |
| ма које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћин |
| аки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Беог |
| колико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се |
| у олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн к |
| p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовск |
| тинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и обра |
| га је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз к |
| ам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S |
| енећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају сво |
| топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописни |
| д једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стиг |
| >— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Ни |
| ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у |
| већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој |
| прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом |
| p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица ск |
| зивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе бил |
| гледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како |
| атим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом |
| > <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја ос |
| се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p |
| изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и |
| па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као |
| вен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо |
| то да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. |
| Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> |
| ди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оно |
| и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у кра |
| ке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом проша |
| ве и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и се |
| >То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би |
| </p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло |
| трацина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада б |
| ја се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Л |
| старао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака ле |
| лада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила |
| На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљ |
| Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Оча |
| lestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанст |
| даљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пус |
| ецу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило с |
| а одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој о |
| да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тр |
| апетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и постав |
| у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсе |
| Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" / |
| уковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потр |
| бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам |
| ње:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само |
| есна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вар |
| где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце та |
| бина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми с |
| главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене оба |
| миле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> |
| вом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слаз |
| прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога г |
| етом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која с |
| у је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна |
| планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници шт |
| огла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батери |
| жне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које |
| извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавс |
| вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из |
| селе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне |
| адине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења к |
| укао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет |
| аквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара д |
| Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола |
| о дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са своји |
| и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} |
| олима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложит |
| који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојишт |
| није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је |
| се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док |
| опирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и |
| које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те |
| смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, |
| а раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао |
| ; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде |
| з Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мо |
| ћемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као прв |
| расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Н |
| м кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се туж |
| својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица |
| љива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још тр |
| p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и |
| у казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је |
| ољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се жу |
| анзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли в |
| тни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту |
| она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча |
| е и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигл |
| p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикир |
| а и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и |
| речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму го |
| ?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мисли |
| ионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</ |
| а оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам |
| роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од |
| на а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и н |
| а би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону |
| атуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у ро |
| арапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак т |
| војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази |
| одсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно |
| ота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик |
| на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склања |
| учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина |
| ива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, н |
| х сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> ко |
| д пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеж |
| а под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. |
| акшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без |
| и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сач |
| тали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по под |
| моћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договара |
| ихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опо |
| ојих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се наш |
| едавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и |
| сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад |
| а права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, ал |
| канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српск |
| чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у ре |
| љу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и |
| , као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војс |
| видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служит |
| внику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би ов |
| анда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа |
| " /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призрен |
| пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр. |
| ш мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div t |
| за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него |
| атке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађа |
| аца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, с |
| од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаник |
| у је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропад |
| е изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама |
| “ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне п |
| а гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и ст |
| ран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустол |
| ним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто ба |
| на страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три |
| уго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, |
| атила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забруј |
| само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћ |
| ло то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разб |
| RP19201_C28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кре |
| и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{ |
| Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојк |
| ијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да поле |
| тигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употр |
| , па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их |
| веде бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а |
| изна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех ба |
| аву сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И |
| колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метн |
| ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} |
| ошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуц |
| риви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!< |
| Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми |
| — Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Ис |
| риш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса |
| м збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски |
| у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за |
| и на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како с |
| те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца и |
| д очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочел |
| да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овак |
| ма.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држа |
| {S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први |
| осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— И |
| ћутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, т |
| смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чис |
| ју у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле |
| пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврну |
| избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вре |
| ешавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и |
| тку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина |
| догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радознал |
| устите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је ост |
| на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим |
| нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде з |
| и који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаре |
| нутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопшт |
| истао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика |
| Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>О |
| p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толи |
| чки значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских п |
| као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негд |
| ко брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико |
| ко брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је једа |
| Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесном |
| p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишл |
| на заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — |
| ца на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједнич |
| ри од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Ку |
| а је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо јо |
| оја је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу |
| ји паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџ |
| апуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но ш |
| отле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које ј |
| кој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци |
| ајближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</ |
| додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне ре |
| о.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини |
| S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> |
| овој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шап |
| морио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} П |
| ајтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} |
| ачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и |
| о, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље по |
| сти дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој д |
| на лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb |
| у неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисан |
| ароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и |
| ицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагуј |
| се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава неприја |
| је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са |
| што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијск |
| на и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи |
| е историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и ра |
| твртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, з |
| што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте г |
| контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њ |
| китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће л |
| не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не |
| била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала в |
| кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покр |
| и војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, ч |
| више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви не |
| на која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Коман |
| ојници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.< |
| о дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пут |
| пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одлично |
| и, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем ви |
| нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска |
| се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже |
| мне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах с |
| часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офа |
| ћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим. |
| јој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене ис |
| којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголе |
| од они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топ |
| аника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велик |
| , Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} |
| сарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је мо |
| омаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, ч |
| најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си |
| <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди н |
| Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила |
| очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је т |
| а као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја с |
| ен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са кој |
| рска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску |
| ховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини зајед |
| помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, ко |
| ао да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а за |
| Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често пон |
| аћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо |
| тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосре |
| да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Се |
| сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, |
| } Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја |
| угари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници дол |
| кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и ник |
| 2" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касар |
| н: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бит |
| ?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је |
| поразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска кој |
| ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео |
| и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио о |
| који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са |
| епријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожег |
| pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо до |
| жак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, |
| после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну ок |
| ане Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, о |
| ато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностра |
| а само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потамани |
| не, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мо |
| ријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у ме |
| гари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није |
| </p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори с |
| ди.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим |
| теринским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол д |
| невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови |
| а ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљен |
| </p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му д |
| — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно |
| Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био |
| асак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујућ |
| ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми |
| етао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледа |
| мишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче |
| иће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио |
| у да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ п |
| Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло |
| Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку |
| удбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба с |
| ја није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштв |
| маш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек |
| е прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позад |
| а глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реме |
| вало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш |
| азменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се ника |
| рва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика го |
| та, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на |
| S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а |
| нском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечит |
| и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буд |
| простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, |
| жем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани |
| креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око кој |
| ајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата |
| сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у друг |
| а се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је исп |
| та на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако |
| е, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте |
| ...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива т |
| овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мраз |
| ране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натр |
| еможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утиса |
| куд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како |
| г господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на о |
| звесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, |
| ице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb |
| догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале |
| нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ а |
| лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише < |
| ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор |
| кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну про |
| ту.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их ј |
| гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали |
| <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање |
| о, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост кој |
| а, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове |
| закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара ј |
| убоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне с |
| преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече н |
| ане друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова |
| ра у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком |
| нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту |
| жи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жан |
| м свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са |
| сности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угле |
| војим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и рас |
| ећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и |
| етом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине |
| о у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу |
| ом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сут |
| угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе |
| е довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи на |
| отле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље.. |
| ј; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева кој |
| са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И |
| {S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обич |
| неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревни |
| oreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти каме |
| тражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче |
| мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећ |
| шио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди. |
| погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — уч |
| и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опа |
| године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сир |
| зовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа прија |
| > <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је треб |
| рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанп |
| радима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} |
| ести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се |
| азивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам |
| ке састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> |
| , ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S |
| е набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше |
| дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они |
| > <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} |
| завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, осл |
| све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" |
| страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога пред |
| мени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са они |
| ећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће ника |
| значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама |
| ва и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога су |
| никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић |
| И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— А |
| рбијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мис |
| у упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су под |
| ика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитују |
| ругога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарај |
| о страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нис |
| ломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определи |
| а са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињ |
| о се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свир |
| нала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и |
| у и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српс |
| ци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких |
| један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мен |
| е врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно т |
| д простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост |
| ио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са маз |
| чки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашн |
| рај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако стр |
| е у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми |
| јкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај |
| гла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали срет |
| м га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са |
| учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ оне |
| н је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Пр |
| цу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини ли |
| дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућ |
| ак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем б |
| 4" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А в |
| рбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Рек |
| утрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у |
| облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од |
| ориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским п |
| је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је |
| чекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а к |
| бом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слаба |
| што не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је пок |
| S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам |
| чак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица н |
| ега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Пр |
| о негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са јед |
| у и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које п |
| p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на л |
| ао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb |
| кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и |
| д у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, и |
| абринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, |
| , зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане бла |
| друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, |
| сти.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великоду |
| оће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство ис |
| S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невољ |
| сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде дана |
| стили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савлада |
| ганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекју |
| трејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што |
| <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку |
| узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напус |
| сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пуст |
| амота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" |
| тни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилости |
| орене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно друг |
| дило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, к |
| } И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и п |
| канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да |
| никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару упра |
| према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се |
| ртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узно |
| у наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; ч |
| рема овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени |
| лесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очим |
| а, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да |
| бе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изглед |
| оци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и жив |
| у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који |
| опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда г |
| е, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и о |
| е зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа |
| да све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој зе |
| ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној ст |
| е већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под |
| отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеро |
| ојега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије г |
| служују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај |
| сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; |
| дер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако |
| тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лут |
| ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са сол |
| тку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу дон |
| е први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена |
| Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, |
| сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не п |
| у нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога држав |
| очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије. |
| вога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путуј |
| дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Кр |
| ече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље з |
| ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунц |
| један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у т |
| ли човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— |
| поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду |
| је, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњег |
| е увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и |
| жеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год |
| </p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— |
| да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А ку |
| је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> < |
| е народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тад |
| изнајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога |
| на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на |
| Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S |
| едом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче пре |
| да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вр |
| разом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуца |
| } Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> < |
| туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим |
| њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће |
| дан историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И с |
| смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се |
| рата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</ |
| та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напре |
| S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у ж |
| коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних |
| прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао |
| S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се с |
| ански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скоп |
| силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Јед |
| и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега |
| а сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, |
| ке, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују ј |
| скрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара |
| ишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хо |
| миче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних |
| потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима бриг |
| а улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p |
| агледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо сво |
| са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато |
| онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем деб |
| у и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалос |
| воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и |
| ка се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - ом |
| , они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту |
| чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове |
| ележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом |
| следњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати |
| и ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косов |
| удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно |
| зећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, |
| е се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у |
| збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих |
| Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих г |
| рханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, бе |
| е сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигл |
| м а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И а |
| на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{ |
| е је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина с |
| крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S |
| {S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве С |
| е крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појач |
| на?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи и |
| десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих |
| а осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита з |
| } Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала |
| стичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p> |
| разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с |
| рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала ј |
| а и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити сво |
| рићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један дели |
| на како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај тр |
| ици живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да бра |
| списати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридс |
| ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тиши |
| на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога |
| а Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске |
| орбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n= |
| ри, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држ |
| рви пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колев |
| чувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји н |
| да добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се |
| сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауно |
| ило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај з |
| а.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! |
| году, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те з |
| сам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и ш |
| tion" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонасл |
| оји ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога све |
| стављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Л |
| ас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник кој |
| обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њи |
| } Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима св |
| алеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што |
| где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div type="chapter" |
| се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ва |
| деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не |
| м се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске пр |
| еднога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али |
| о место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено д |
| е и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким |
| а, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те от |
| значава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Не |
| оји је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз |
| ници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала |
| сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри |
| ају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Ауст |
| и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“ |
| тну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији мла |
| > Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу |
| цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n=" |
| дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао |
| последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи |
| катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настав |
| где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију |
| а последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа |
| не.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјаш |
| поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити с |
| и.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је зв |
| ац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свешт |
| ана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ озд |
| бине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те |
| идимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим п |
| ац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у |
| а у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, |
| анили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једног |
| ком својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се вра |
| дерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље |
| ждирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко о |
| занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутован |
| дница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило изврш |
| кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пеш |
| у испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке и |
| српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар |
| ицу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Бо |
| ворих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегст |
| онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђи |
| Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са |
| а оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> < |
| ебесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној велико |
| вио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ј |
| .{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је |
| е и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа |
| кву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде |
| рпскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p> |
| а Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово |
| рпскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може |
| азуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви |
| којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу |
| о оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</ |
| друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење |
| } Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он |
| последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око |
| — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се о |
| жаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, ср |
| јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватре |
| е она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и п |
| ла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место х |
| о.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њи |
| м штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим |
| ветао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, из |
| одине са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колик |
| а једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и |
| а Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у ча |
| с, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу |
| учитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године |
| рио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам |
| а капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; з |
| са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиље |
| српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напушта |
| земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, ди |
| тељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веро |
| кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке |
| и.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха д |
| ледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци по |
| ојој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S |
| та, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног де |
| <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан до |
| тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четр |
| , читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, |
| а круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Мар |
| товали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и |
| иске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стева |
| хваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријат |
| како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла сти |
| е сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хт |
| жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан н |
| је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који с |
| купљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужном |
| {S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бац |
| ко, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која |
| ено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим |
| ади; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се прој |
| је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, д |
| една војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> |
| где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јун |
| ина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, ка |
| балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са р |
| сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, |
| <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде јо |
| ме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српск |
| ветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, |
| , са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је |
| не кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјач |
| су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стоти |
| > <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари! |
| одрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлиј |
| есту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ в |
| заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Кр |
| мачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су твр |
| а истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мег |
| .</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и ув |
| и камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један |
| надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД |
| у писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек в |
| ела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале |
| ана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегств |
| г или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судб |
| а ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник н |
| Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div type="c |
| рдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад |
| у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу |
| аспаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини |
| е догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. |
| сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српск |
| ас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор ко |
| да су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Н |
| у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушка |
| Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас р |
| уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је |
| есна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну ве |
| , одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са теш |
| и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега ла |
| пства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, нем |
| <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску троб |
| ијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра |
| виног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким бол |
| да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предм |
| аву да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима пре |
| наге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би вид |
| своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова з |
| цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен п |
| и се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, |
| ветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је |
| ж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, |
| .{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник |
| о што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно в |
| ам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим |
| кој војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост |
| пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за ле |
| угарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да |
| , Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој |
| ве, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блат |
| уђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са |
| е радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет п |
| зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломо |
| раља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич гра |
| сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу |
| љеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже |
| егодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев неп |
| одарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{ |
| много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш м |
| анице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад п |
| своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми |
| страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.< |
| на модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се виш |
| ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља чи |
| пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај |
| ме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и |
| тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је |
| уци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за |
| своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља оду |
| аљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на |
| овечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла |
| , срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмир |
| имо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад |
| а му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> |
| пак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при |
| нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима |
| рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су |
| улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци п |
| улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба |
| зничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећ |
| ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још |
| дним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну па |
| са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, наста |
| као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падај |
| и га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но свак |
| ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно |
| тника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л |
| е тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прек |
| дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у ф |
| то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Б |
| е и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слут |
| ђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви |
| стекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађа |
| лад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван |
| ке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У |
| } Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Ни |
| а балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домо |
| .{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стиг |
| , девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудим |
| илост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико |
| окушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему и |
| — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том ч |
| е и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p |
| комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбон |
| оносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима св |
| ећ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпор |
| ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, |
| два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче пр |
| ра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркв |
| аук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас |
| како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака |
| лас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском про |
| има, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је |
| настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем оп |
| и кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи |
| ко се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужн |
| ни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она да |
| он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га |
| сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, д |
| мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко |
| вао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан с |
| ек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату с |
| пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone |
| бећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има |
| .{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта |
| зак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p |
| ку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки к |
| може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p |
| ца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што у |
| детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Бол |
| S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће |
| лу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога |
| дило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и |
| на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Нов |
| узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се |
| већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био ч |
| ао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле |
| сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завича |
| зва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдр |
| травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трај |
| ну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребиј |
| коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као |
| која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ве |
| и пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних |
| , а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово пр |
| водин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани т |
| дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и угле |
| етаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га и |
| пао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да н |
| очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалил |
| х ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању |
| д ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли мн |
| вечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви из |
| , Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n=" |
| ећ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објав |
| у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију ује |
| но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и је |
| ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{ |
| жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и |
| напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иниц |
| е угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута |
| јући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи |
| ђу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно |
| дије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> < |
| , јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача |
| p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоваре |
| о гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p |
| смо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да |
| а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће пос |
| се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима |
| тати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, ил |
| робар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влаг |
| у се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ |
| пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, |
| p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{ |
| а, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</ |
| ледњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на |
| S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у п |
| и за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Сутор |
| мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињ |
| ноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зоро |
| з које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> др |
| у стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је |
| угим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи м |
| аза страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога |
| свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне вал |
| им, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обал |
| морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до об |
| азио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне |
| оји је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном с |
| е класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разг |
| м свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила. |
| спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узно |
| боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној |
| врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у |
| лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{ |
| тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли на |
| реја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и н |
| у ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мрак |
| Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на је |
| : зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска пр |
| ављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судб |
| е знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је |
| е да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и |
| ма оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и |
| у?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоу |
| земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— |
| пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле |
| рх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само ј |
| се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Ре |
| ци! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја вид |
| лата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега |
| е чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледа |
| <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? |
| рена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" / |
| оватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелс |
| види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар о |
| То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под па |
| настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо |
| мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би сам |
| нам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми н |
| руко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући п |
| ла хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допират |
| ошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Б |
| е залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све ст |
| ?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога л |
| ченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанст |
| у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима |
| а жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шт |
| силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тоб |
| размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу |
| рила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <p |
| ула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и за |
| 30" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати |
| гла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а |
| ута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни са |
| итома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и |
| новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога нар |
| ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не зд |
| двојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости са |
| и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада |
| уздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, |
| еће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах из |
| у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} |
| победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си |
| ио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, |
| епше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава ов |
| је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — |
| ово значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тај |
| роз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепен |
| дежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и |
| кодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а в |
| му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике н |
| однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати |
| не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то |
| мад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који |
| или себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој |
| ете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала ве |
| патили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изнена |
| тан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене ниј |
| и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у јед |
| рњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом пор |
| двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња п |
| љувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, |
| и ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам |
| из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бриг |
| буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено про |
| здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годин |
| два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} |
| ко узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим са |
| аломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по с |
| p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао |
| га јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми |
| ада сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просто |
| !</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је |
| на.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Вер |
| о концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долино |
| те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао |
| ећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша в |
| ер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у г |
| велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан н |
| здање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа д |
| а се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих го |
| торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу т |
| {S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стр |
| оја се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купци |
| ело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом пр |
| епрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомо |
| оде.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на с |
| и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени и |
| виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено |
| а се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесе |
| јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања |
| јом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.< |
| оверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све |
| ајзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се |
| гао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се |
| оласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прс |
| лепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на ка |
| то даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне |
| Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару да |
| пре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хват |
| о да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му |
| ад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд |
| који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ћ |
| разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније наз |
| варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је |
| евном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасни |
| трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели |
| реши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} |
| >— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не позн |
| ица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћуј |
| воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коњ |
| од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и не |
| а али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити з |
| ородице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се |
| них породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам јед |
| оји је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као |
| у се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о |
| а.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви |
| ије ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што |
| пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био |
| .</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Ли |
| је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.< |
| а журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ |
| о ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра а |
| едан до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сме |
| ога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} |
| џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки санд |
| с задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био нат |
| а а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аеропл |
| сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којег |
| <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање |
| а у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој |
| обијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена чит |
| ојим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, |
| синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванред |
| И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос |
| нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата тр |
| е.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају |
| покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрца |
| у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је посл |
| видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та стан |
| пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обил |
| на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте |
| на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искр |
| рупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски поли |
| и је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, |
| чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у |
| је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је |
| ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека служб |
| и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за |
| ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:< |
| а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли троб |
| не још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наре |
| ање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место |
| е аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и |
| да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано |
| евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће |
| ју кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и ок |
| из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким ко |
| сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, веруј |
| Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко |
| и војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му ј |
| обро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре |
| чаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Фери |
| наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се |
| и и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на кој |
| оградских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављ |
| она, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обич |
| још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им |
| вима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и да |
| акни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из |
| ше да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; |
| на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким ваго |
| а је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло зашт |
| нај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали је |
| обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од |
| лизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења с |
| ал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који |
| n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команд |
| ијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шар |
| један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> < |
| ховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свог |
| и се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам |
| оследња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са м |
| иштво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних т |
| се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник шт |
| је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила св |
| ао напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно з |
| ао напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо п |
| ло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде после |
| ова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров |
| ртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још рад |
| ући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допр |
| рета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа |
| ничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих п |
| но кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма |
| .{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали |
| им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ бу |
| следње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, ко |
| е може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису зар |
| но требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у |
| да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну |
| а и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на |
| са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пр |
| ли питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске |
| ога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским пог |
| вина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљ |
| , водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао |
| етрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да п |
| о на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о |
| врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спа |
| кају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да с |
| еднога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сирот |
| овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим |
| столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којо |
| никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им |
| црпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројен |
| умунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} |
| е да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Зар |
| о војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Ти |
| весне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода |
| а Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла |
| а поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања |
| овањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу ј |
| но сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара |
| е он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> < |
| дине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех мог |
| е уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учин |
| капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње крет |
| pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе н |
| адијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око деве |
| да Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све иск |
| чно војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да |
| илика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам |
| о, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изв |
| миравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и и |
| о заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, ко |
| сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по |
| ји води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединц |
| гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или см |
| атрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих т |
| — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка |
| реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марши |
| а му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме |
| ратић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и |
| огло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о ло |
| p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамен |
| зренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће д |
| ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у |
| “ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb |
| крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле |
| ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, уд |
| е малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вр |
| ба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бу |
| еца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне |
| итањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама би |
| приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, доп |
| но име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога |
| гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор |
| .</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да |
| чки чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно |
| једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p |
| пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја |
| ешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није цр |
| итискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете ш |
| ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста |
| ила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже г |
| у жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није |
| напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разл |
| рбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је је |
| лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судб |
| 5" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</ |
| то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу |
| ом који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у кој |
| апом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S |
| и.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Ж |
| е, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, |
| сте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди ре |
| исивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој н |
| творогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је |
| е погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p> |
| н болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где ка |
| ћи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохи |
| да народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од ње |
| је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањен |
| S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када |
| p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала |
| да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да по |
| кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> ровови |
| грају коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли |
| па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не ок |
| ако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потр |
| оче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала са |
| ежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је пов |
| ојника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују |
| и су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чет |
| е наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он же |
| ецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али ј |
| ео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време |
| толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би |
| ње.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у са |
| оме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало |
| лим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђен |
| а паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о зми |
| орило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> < |
| орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао |
| ијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и п |
| под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је |
| е тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на под |
| а сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је |
| ћа који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у који |
| гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да |
| ом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а |
| леб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим |
| да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да |
| > <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање а |
| нога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек |
| раба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и |
| ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њ |
| као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно срб |
| нчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="26 |
| здељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици д |
| атра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недора |
| е материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, приз |
| тност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према т |
| у, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњ |
| имао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба |
| ојној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за о |
| кид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тре |
| е за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових ју |
| уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с |
| кав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањ |
| себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну т |
| ломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћ |
| те ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p> |
| ко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l |
| дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — уч |
| са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да |
| местила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски ко |
| а неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима |
| ишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од |
| мирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они |
| афискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи |
| н крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бу |
| изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који ј |
| да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и |
| еш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пеш |
| синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — пит |
| оји бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворнова |
| не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе |
| "SRP19201_C13"> <head>XIII</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прођ |
| о јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан |
| већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази пор |
| представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очај |
| .{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао |
| ворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, |
| он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка де |
| после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Са |
| ама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне |
| итања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете? |
| д, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} |
| љев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код |
| n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! |
| ао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он |
| а младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опа |
| /p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратил |
| иш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебето |
| и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у |
| > <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призр |
| се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у |
| ву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у и |
| а срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, |
| сно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина |
| ала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ |
| сле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена |
| Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ |
| } Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је |
| јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. |
| вене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чар |
| лази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око кој |
| од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p |
| да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> < |
| е када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гро |
| ико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима. |
| ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену |
| мо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше? |
| тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га |
| ида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се |
| Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена прелом |
| уд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „ |
| /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да |
| овијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег д |
| д сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла поз |
| ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ ви |
| сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала |
| сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S |
| а одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког |
| у ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо јо |
| да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће је |
| није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} |
| p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад |
| ови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су ј |
| “ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам |
| аласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до о |
| раго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и |
| жи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије |
| више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} |
| у по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро д |
| евно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да |
| а се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са с |
| <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n=" |
| е нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он |
| балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna</foreign>, одје |
| една држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе |
| едноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица |
| тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> |
| и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугар |
| њевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине пр |
| кога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме |
| осне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудот |
| диру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води |
| кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Ко |
| плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог |
| етници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и |
| ста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — |
| ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, |
| воме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељ |
| ебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb |
| отоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да |
| покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и |
| аније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго с |
| ички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се |
| <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих |
| раним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да |
| еплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве по |
| друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа |
| ицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, |
| ељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при |
| нда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске |
| румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који |
| д је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали |
| и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патрол |
| сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S |
| p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустињ |
| n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте |
| ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би т |
| брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи |
| брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи |
| p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n= |
| ребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто з |
| <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не |
| ђу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немил |
| ни помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни ви |
| видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краљ |
| еко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма |
| чја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешк |
| ла та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио р |
| епи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гл |
| а расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше по |
| ражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види р |
| . — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете |
| знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — не |
| стини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављају |
| погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позив |
| адолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очиј |
| а ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те |
| да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, у |
| да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже |
| дасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње |
| прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиоте |
| ла и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчев |
| вао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обал |
| не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на је |
| ао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар з |
| , врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући |
| p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фрон |
| ван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: |
| дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају н |
| на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас |
| ко већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, |
| <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на |
| скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један |
| коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спас |
| дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине к |
| представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у |
| ела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које |
| а се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и гра |
| сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш |
| о ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињ |
| ећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" / |
| плавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, де |
| Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} |
| отово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је |
| а толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на ствар |
| ш од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој |
| > <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се п |
| м истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</ |
| етине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, искв |
| дњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, ку |
| еце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу бого |
| да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кр |
| иште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узе |
| </p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз бо |
| начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе. |
| брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и |
| ина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секре |
| овито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довд |
| ћама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се |
| ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и нај |
| дмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у |
| не бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене |
| еста где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом |
| ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су |
| „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће М |
| за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листов |
| {S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од по |
| агарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати. |
| , бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачен |
| таве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хран |
| ише наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чус |
| ца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрв |
| ебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплавље |
| било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су р |
| одарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да н |
| чеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и |
| ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Ско |
| ици успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тих |
| де за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задр |
| ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, |
| ије — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви г |
| самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, св |
| и сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на пер |
| гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, |
| ида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да |
| речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође |
| а — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n= |
| носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати |
| н кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у |
| боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госп |
| да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ст |
| , но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде |
| паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се |
| p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренски |
| да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховн |
| о се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта р |
| о? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био |
| у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био |
| заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале |
| нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одлично |
| ога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се дел |
| а, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо |
| о разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, н |
| ндарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је |
| негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у о |
| у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} С |
| ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој... |
| консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало |
| ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један р |
| ицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су |
| јвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у н |
| вода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, з |
| собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десети |
| а тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има |
| ризрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу |
| итаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе |
| уги полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље. |
| е.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са тава |
| се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за |
| замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом к |
| ду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћ |
| начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} |
| ћемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно |
| у сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још |
| дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породи |
| у их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су |
| амо у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су |
| уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче пр |
| ржавни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомо |
| ти неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне |
| предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p |
| е дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала |
| пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, а |
| када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је |
| млица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака им |
| ти све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један |
| који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се та |
| своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и |
| га.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... |
| ћи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, |
| p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација по |
| ећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се к |
| још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} П |
| пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја с |
| ила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуац |
| на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка и |
| кали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам |
| , за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Как |
| сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним оч |
| напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала |
| е, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су |
| понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме бони |
| елики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезнич |
| овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал кол |
| и зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — |
| сти да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{ |
| ј трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из с |
| врди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно ма |
| и пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не с |
| самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — |
| ну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобил |
| он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита њ |
| ој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „В |
| себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које ни |
| допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Г |
| ође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова |
| е! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћ |
| не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали нач |
| пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{ |
| затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и |
| не гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, |
| менима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим к |
| ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и м |
| борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то |
| се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна |
| ваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна |
| мац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p> |
| рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложб |
| <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— М |
| узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су |
| мо деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете |
| — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се д |
| еполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам дома |
| е један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армон |
| су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражи |
| погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама с |
| </p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обр |
| о било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Бо |
| он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n= |
| ам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, н |
| .</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мис |
| ину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам н |
| азите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>По |
| >— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџиј |
| има.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам за |
| да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мо |
| над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једн |
| адара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас т |
| им два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освеће |
| 301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета |
| бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чи |
| и по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож |
| {S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чеш |
| под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по дру |
| ила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда |
| , кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се н |
| сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дреш |
| роз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p> |
| немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала |
| , преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро |
| бао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испиј |
| м, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа |
| S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из |
| смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепи |
| е син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као о |
| ожеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— |
| има видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину |
| ену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио с |
| н извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада диг |
| p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је |
| а издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Ст |
| Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> < |
| ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је |
| атре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један о |
| ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас по |
| а је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади |
| бразе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се дог |
| бија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под неп |
| негом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени тр |
| трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило др |
| Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрп |
| ра му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који |
| мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од си |
| се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— |
| де, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нароч |
| на се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле ч |
| чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кр |
| обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да с |
| га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на |
| а коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кл |
| нда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога |
| <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мањ |
| знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с |
| пратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубо |
| , светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зра |
| о погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, из |
| ких кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све ви |
| довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} |
| ричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али но |
| ителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; па |
| је Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Ку |
| са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле чи |
| камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомо |
| устом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју |
| ице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен |
| се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Кул |
| , и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, |
| би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој |
| о Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; |
| грута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и |
| река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који ауто |
| у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седа |
| И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутом |
| т наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више ус |
| само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако |
| епала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска |
| буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњи |
| крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне простор |
| ред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који |
| "230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точк |
| лубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле |
| се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све |
| да и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Он |
| , задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не |
| пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је са |
| освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући |
| удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља бли |
| крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он ди |
| одатци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, за |
| е мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на п |
| ћ.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да н |
| е и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} |
| авдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је с |
| двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живков |
| да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлу |
| ходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и |
| длучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— К |
| је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на п |
| е кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам |
| анице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. |
| м и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за с |
| одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је |
| p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове |
| ено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај доб |
| се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Так |
| арила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите уд |
| ењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако |
| рофесора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, к |
| рофесора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд |
| прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, т |
| ам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је |
| ини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, по |
| це, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник п |
| с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степениц |
| и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми |
| додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би т |
| јне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах уч |
| е, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изн |
| у собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седе |
| иле, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата |
| , како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто ви |
| аном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упа |
| ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и свој |
| ед да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала |
| рофијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. поз |
| је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај |
| кле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога б |
| ead>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне го |
| , а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупњ |
| Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој на |
| уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете. |
| ци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чул |
| и, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је о |
| III</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат |
| омилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више уз |
| и на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> < |
| фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео |
| ада је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нер |
| у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му |
| јно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо с |
| у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, т |
| рак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек |
| ца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са |
| је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска моби |
| ога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљ |
| бе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова бат |
| мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испр |
| мање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S |
| из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, |
| } Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима |
| говора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме с |
| ставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави желе |
| о вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S |
| а, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред с |
| а, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви је |
| до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њем |
| ад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S |
| драгана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звони |
| сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја |
| а нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— |
| ећ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књиж |
| и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам |
| за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> < |
| аве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна |
| .{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они |
| помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко |
| обрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био уш |
| илана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзи |
| колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивиз |
| о и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до после |
| тељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није је |
| ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се ј |
| .</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по по |
| и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши |
| задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је |
| уцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до стан |
| њава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које збо |
| ци све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога |
| д.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што в |
| примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру |
| ти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су |
| ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покуша |
| {S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се а |
| елико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су |
| се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само под |
| ца скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о |
| рали, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима |
| толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, |
| ами би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се он |
| .</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он са |
| едео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и поса |
| тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p> |
| сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила и |
| ља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потреб |
| ом и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина т |
| лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се лом |
| вна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други ни |
| о пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију < |
| е крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исх |
| догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је |
| а овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су в |
| чај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а п |
| или себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и у |
| ћи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Те |
| ам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб |
| ава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте |
| ко их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и т |
| и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели |
| > <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, |
| руги полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до зад |
| оз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да |
| и мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не |
| ту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ва |
| ари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из |
| ћицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као |
| нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове |
| ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише к |
| авезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким |
| бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који во |
| ежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мрт |
| нде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, ра |
| инуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на о |
| по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под |
| слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила < |
| оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране дру |
| прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, н |
| исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ с |
| и кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а |
| p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> |
| војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на др |
| екам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори офици |
| гали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те к |
| еговој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, |
| подине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S |
| вако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стој |
| у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има л |
| кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</ |
| да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито |
| чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као |
| ред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Кр |
| ши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можд |
| леко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> |
| ожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до са |
| иву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенера |
| беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} |
| х.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуг |
| ам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беж |
| , воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће |
| , видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А св |
| знемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо |
| опадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се ист |
| амо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бој |
| ло да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, |
| чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко ј |
| мо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ свој |
| — Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жу |
| да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да |
| ш увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели би |
| ају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд д |
| о мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност |
| ладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац за |
| ед нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно к |
| то пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слег |
| и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца с |
| збрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савлад |
| а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре про |
| ? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" |
| Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Ауст |
| авора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, расп |
| — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по друг |
| је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се команди |
| кну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, о |
| руги прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ок |
| тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су за |
| повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избег |
| поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на |
| зила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим г |
| помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у ко |
| де уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо: |
| Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом ј |
| p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово ус |
| арској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ни |
| n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.< |
| зу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ п |
| зицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септе |
| </p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа |
| а гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краље |
| га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, |
| још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће |
| дом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти |
| та наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на друг |
| урисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину |
| да су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су |
| кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овд |
| дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да ј |
| а јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, г |
| , наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи. |
| траг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он |
| ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и |
| ично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} |
| Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушка |
| пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговор |
| зе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и д |
| немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и с |
| рми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче |
| борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скоп |
| љеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У |
| звештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта |
| тровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећ |
| а дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непос |
| ead> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и н |
| знали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Сме |
| тем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренул |
| страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући |
| не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} |
| еће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој |
| а трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегис |
| утак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавал |
| одне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису б |
| Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни к |
| на велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два |
| изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећав |
| настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнут |
| еда укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме н |
| ојим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шт |
| у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} |
| еба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе |
| жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке |
| </p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S |
| бацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом пут |
| други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност |
| ика и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, |
| ло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока там |
| езничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска поч |
| војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободит |
| , да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стић |
| о којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се |
| ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакерис |
| /p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који |
| То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на ови |
| 30" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са моји |
| бавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-паши |
| о још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које п |
| ди у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, ис |
| им телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево пр |
| ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој |
| слени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан ј |
| јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао |
| у свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција |
| рно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћ |
| а је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се р |
| мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неп |
| ли му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забе |
| нерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацу |
| д теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра |
| раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто |
| , по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него ко |
| аслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, ко |
| ђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја |
| Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех |
| м се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево |
| крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико пок |
| сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, и |
| ове и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће св |
| ви дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купи |
| бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за је |
| е наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од |
| алу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево |
| ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само р |
| и по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је св |
| и пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везат |
| е сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама |
| обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је |
| за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његово |
| е и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез там |
| гоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злоч |
| младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине |
| је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествов |
| ешавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и се |
| азе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним пот |
| д арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се |
| /p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложи |
| гледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламе |
| них цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди н |
| , не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве |
| рховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питај |
| силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим |
| неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је го |
| ају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни |
| бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на |
| и над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, заш |
| и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима |
| ешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не ин |
| на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући |
| , као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— |
| оре измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад |
| зи ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен н |
| измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опе |
| ерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита свако |
| е мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгл |
| тац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под по |
| гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их ј |
| е или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник к |
| еда и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрак |
| ead>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, осло |
| аблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, који |
| чајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који |
| комешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно |
| естрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра д |
| необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало |
| е заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима с |
| ли, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о п |
| да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— |
| — Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме |
| н од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући преда |
| >У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну лев |
| Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још за |
| стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... м |
| о лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим |
| ућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гура |
| да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва одн |
| ну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</ |
| S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и в |
| , кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на ш |
| је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко ст |
| где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ |
| , влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно |
| енути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.< |
| томобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то из |
| да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка |
| војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убе |
| што је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машински |
| ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут ко |
| водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец |
| <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо |
| и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једв |
| Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава по |
| која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успора |
| бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И ус |
| осле због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опе |
| ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <di |
| корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало |
| } И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и |
| стају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су п |
| зговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује |
| ао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранит |
| ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, пра |
| ија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кр |
| као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не мо |
| дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотов |
| се људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више |
| S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче |
| ње спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под вла |
| још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама |
| без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старц |
| <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — |
| <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос |
| топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробди |
| е не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци |
| м појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, н |
| рећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топ |
| , који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отв |
| рење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови у |
| дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто им |
| собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Гов |
| вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуи |
| лу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чи |
| већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начел |
| х карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном н |
| и одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. |
| под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала |
| ед одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на кр |
| нути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом и |
| и своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој ј |
| ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу соб |
| здржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце |
| разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гр |
| чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви су |
| ош види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћ |
| ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два |
| сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вест |
| ри, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, |
| рио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући |
| повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Ник |
| а левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви п |
| а се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава |
| чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метр |
| јим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених стол |
| , готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар |
| лавски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под |
| еветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о по |
| љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири д |
| ани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корп |
| олима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним ф |
| састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер н |
| ријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа |
| пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га пон |
| нима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох |
| ра, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу |
| ку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор |
| .{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледај |
| ик је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био |
| арац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у |
| вао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} |
| нучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, то |
| Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} |
| це и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспап |
| то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и |
| остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако |
| ви за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост |
| падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекој |
| е зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n=" |
| овек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено |
| ути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин |
| их пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људск |
| адићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На сто |
| /p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко кој |
| — То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести |
| ји је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осе |
| едној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје неприј |
| е пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у с |
| а шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем |
| на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је ст |
| него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га |
| ради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћ |
| команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овог |
| к докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, је |
| што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" |
| екоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему уч |
| ика обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, просе |
| угим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрек |
| ди ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знају |
| а и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког |
| го и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака ствар |
| а које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p> |
| аболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> |
| каза мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је л |
| алог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице де |
| ких обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престоло |
| под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели |
| а боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижи |
| наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен В |
| оће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све |
| рашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="2 |
| увоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим прилик |
| и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историј |
| , и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, |
| {S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део истор |
| боде до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, цел |
| зад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа зе |
| домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као омор |
| огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на св |
| њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју д |
| стаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с је |
| она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је |
| и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних во |
| уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливе |
| и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине вој |
| ако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тр |
| ице, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покриват |
| и не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и |
| е не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војв |
| до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријате |
| .{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претовар |
| тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} В |
| опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријате |
| ајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и |
| S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река |
| о облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на с |
| ари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није с |
| а пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} |
| тна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге |
| сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| , чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред |
| судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад нев |
| а Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале |
| !</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно с |
| да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до и |
| раља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, н |
| изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полаз |
| ру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потр |
| а оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше пр |
| са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској вет |
| или су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишен |
| имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли неп |
| ше се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искуп |
| видети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз в |
| е грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одб |
| шић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник. |
| } Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше |
| адни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем |
| обе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутк |
| у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бе |
| тријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет пон |
| <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, |
| штајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, |
| лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо |
| лазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, во |
| љења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било |
| а покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.< |
| зе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Ко |
| е они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> < |
| х је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворен |
| о мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да |
| д кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај |
| је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и |
| е мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српск |
| {S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим са |
| једно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја кол |
| о дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанк |
| д нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримов |
| спомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки |
| } И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо |
| проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, мол |
| а и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и |
| тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм |
| од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце к |
| мицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у |
| она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезав |
| ја иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопат |
| Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође ни |
| е; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{ |
| } Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} |
| , стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се н |
| нога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува |
| едао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, |
| боке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је са |
| >Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, |
| ју да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики дог |
| овица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и п |
| Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав |
| о, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричи |
| сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и по |
| ти.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни слика |
| емљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио |
| о ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила с |
| ој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, ш |
| ћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев п |
| је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дан |
| ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, |
| а сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се м |
| пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада |
| отово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста |
| .{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и |
| р па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца. |
| ола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у |
| один — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати ил |
| бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд |
| з разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама |
| стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко |
| сет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало го |
| тиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p> |
| шлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прог |
| ник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства а |
| ије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварен |
| прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила |
| разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе н |
| ио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје но |
| о све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако |
| </p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни |
| тока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, |
| јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти ц |
| едња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и |
| и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бег |
| и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их |
| ал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морско |
| ура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџ |
| су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и |
| очеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајни |
| ње извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцр |
| зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, кој |
| се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не зна |
| ромена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, но |
| времено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што с |
| <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно |
| у се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје К |
| n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажн |
| рчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, ид |
| } Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спав |
| ђу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у |
| овића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да |
| изија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и бо |
| туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом |
| иниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичка |
| су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, к |
| и речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у цр |
| станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана |
| напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити |
| .{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чв |
| онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нар |
| осланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као |
| зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, б |
| кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје |
| ј кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У |
| а се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом |
| ти колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двок |
| има, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице |
| ескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где как |
| јсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо |
| томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, |
| велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују дв |
| едимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежани |
| мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид |
| чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једн |
| чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила зе |
| ст, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарско |
| днога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се |
| че убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>С |
| ју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придол |
| ци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш |
| о сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овд |
| улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неоп |
| приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу... |
| лом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о |
| и.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не |
| да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па к |
| , па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом |
| .</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, |
| купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продај |
| вде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? |
| да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по |
| одитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена |
| о, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, |
| носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнау |
| ика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за грана |
| жем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени каза |
| , почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној |
| огор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — во |
| це али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склони |
| ки број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са с |
| е мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Мо |
| же више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве г |
| омила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раз |
| гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{ |
| ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташ |
| ам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{ |
| p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли |
| које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> |
| које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакт |
| шаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона |
| ички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе в |
| ет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мр |
| ска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жеље |
| о.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и |
| S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{ |
| е.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p |
| вари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код |
| не овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји |
| ју на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватр |
| избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, р |
| неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам пр |
| Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд |
| , све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да |
| кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с д |
| ак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи |
| уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане< |
| ки аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— |
| еко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и глада |
| војом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крв |
| и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не |
| на да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује |
| да.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше рас |
| у прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из |
| цу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни кор |
| би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се с |
| ко би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са т |
| а он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена реп |
| миле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и ви |
| тране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака |
| као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на |
| Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве< |
| мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не доп |
| ардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правил |
| ек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни доре |
| се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пр |
| у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни д |
| на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном. |
| гушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, |
| , нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њ |
| м нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам д |
| да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њим |
| оз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај в |
| .</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и вели |
| е — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} |
| учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај м |
| све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{ |
| обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да ост |
| ити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се п |
| ала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњ |
| више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} |
| , јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе |
| Ћ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:la |
| но распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} |
| екам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без ло |
| иш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља |
| међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка св |
| ажа, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке |
| n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао се |
| мали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у |
| то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћ |
| спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати |
| има кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрх |
| ла разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола |
| гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, ср |
| на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упо |
| и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на друг |
| совка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{ |
| кривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зо |
| још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки гра |
| м, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те |
| официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, |
| о тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку остави |
| да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би |
| , па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запи |
| коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа |
| укао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима ј |
| : „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто |
| зорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чи |
| </p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под терето |
| ада би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима |
| азговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чуј |
| и своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Мл |
| ње одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак |
| ју се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, поче |
| која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на одел |
| тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провла |
| Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен |
| и напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— |
| која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усире |
| Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се |
| ршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта |
| се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} П |
| <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је пр |
| } Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресн |
| вано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{ |
| акав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чек |
| дба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на ф |
| е на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се је |
| и ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет н |
| пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви |
| део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планин |
| сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на креве |
| пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ |
| ски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} За |
| астави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо |
| на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да с |
| "SRP19201_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српско |
| ош друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је гр |
| е још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која |
| де, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозра |
| ња у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нар |
| ли сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки о |
| угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро |
| бље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка би |
| напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а од |
| памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Ве |
| ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ са |
| крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишља |
| еко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље |
| ци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на двори |
| орба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам |
| , те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опа |
| јем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај жив |
| ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се |
| рмија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче |
| бе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам ш |
| тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми |
| место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је |
| S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у канди |
| је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило |
| крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, |
| ти, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он пол |
| p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То ј |
| о, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} |
| е, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} |
| она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без вр |
| е, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је не |
| им гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што ј |
| и смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракну |
| тео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те |
| има успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провали |
| бодно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно п |
| азивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, |
| ела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам |
| е ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности кој |
| куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше |
| е.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак к |
| з очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су |
| ла грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па |
| цу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које |
| , да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зар |
| целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам |
| ш не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да ј |
| розора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце |
| ла пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси |
| у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу св |
| којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме јо |
| .{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јад |
| <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са друг |
| ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{ |
| а слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l> |
| у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ј |
| Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тре |
| пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењ |
| ћу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ т |
| не и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</ |
| ле крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, |
| о на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му |
| S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То |
| судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је |
| и смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војск |
| е.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те в |
| ће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су |
| остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Пад |
| тиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице |
| , један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала у |
| на се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, з |
| х је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари кој |
| е Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге м |
| цале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине пос |
| и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви |
| ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима |
| сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивај |
| енули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витл |
| је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дет |
| м се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чини |
| рби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске ка |
| заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа |
| к, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се уч |
| ором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријат |
| мо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако |
| е проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша |
| .{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било дру |
| ан проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и иза |
| ли само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и |
| p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише д |
| напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би ј |
| це из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричан |
| а везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на ју |
| арска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом |
| а Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су |
| S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напушт |
| По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизо |
| и, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање |
| } Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе |
| е било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Б |
| а!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде пе |
| љинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погле |
| и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је |
| p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је < |
| угих невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли. |
| у толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начи |
| стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се по |
| /p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она ј |
| Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да |
| на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} |
| два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће |
| з збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, |
| ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак |
| кама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо |
| ост изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S |
| и рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тел |
| а ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гл |
| д се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопљ |
| и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њ |
| ањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила |
| спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се п |
| трављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајим |
| арошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гом |
| падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да бац |
| засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане |
| а живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци н |
| ла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су ц |
| они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гро |
| а својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских |
| мајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се неш |
| су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, је |
| транама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су |
| а пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена с |
| ци а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, |
| или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким суз |
| 313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, зало |
| анама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи чита |
| кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје |
| Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мр |
| } Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте |
| <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је о |
| трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице |
| не таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који с |
| аставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло п |
| а су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазн |
| ражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има са |
| не гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде жи |
| ављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се с |
| галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних |
| о а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па с |
| пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са ф |
| их очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет |
| сци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p |
| рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — прав |
| ељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако |
| <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у ра |
| <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, ов |
| који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити ст |
| а којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на |
| о мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне |
| ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом |
| ај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склања |
| з кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукав |
| Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Ба |
| и страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од стр |
| еву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену |
| решли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа твр |
| собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, мож |
| а од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страхови |
| свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао.. |
| е <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— |
| ба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конфере |
| } То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, |
| оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се с |
| и пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је си |
| лнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S |
| ам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача |
| ук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од своји |
| ешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старач |
| <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људ |
| <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је |
| ретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, ко |
| лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му ша |
| е госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међу |
| онула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> < |
| оје гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у ст |
| ш кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{ |
| А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по око |
| руне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на |
| о се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана |
| у.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о сте |
| димо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је д |
| на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оп |
| које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи |
| мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче |
| Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свог |
| опали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, врше |
| Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родит |
| ла нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљ |
| одице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придо |
| а сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покрив |
| рливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> < |
| же ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том мест |
| <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити |
| говор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно прек |
| х патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гл |
| .{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој |
| раћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да саче |
| једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара |
| радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и |
| може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Не |
| улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како |
| рим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, н |
| које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охра |
| х Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео |
| е од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саоп |
| што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита |
| етило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко с |
| одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронт |
| стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ К |
| рада, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским беде |
| е из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу з |
| а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарн |
| анцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда оп |
| н у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи |
| у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кр |
| а задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по б |
| е светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кро |
| за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били |
| в или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се |
| у кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по на |
| и су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле |
| а али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и при |
| хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћам |
| е ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас |
| .{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били з |
| ајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поч |
| шила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у п |
| је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, |
| пљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозн |
| м џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта ј |
| лила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, по |
| уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну пе |
| p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Д |
| и или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба с |
| да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим |
| е без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћ |
| з образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} |
| превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан |
| ха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вече |
| пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" |
| ити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Ал |
| огледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у аре |
| спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са |
| већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n= |
| е које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом |
| ни хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну гр |
| узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи уст |
| ашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n |
| још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који т |
| рапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мен |
| ла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде |
| ст; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> |
| т видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што |
| > <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у |
| тну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Ш |
| очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву в |
| ем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула |
| p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипават |
| ну, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Шта |
| тресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се |
| рчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се п |
| ује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <p |
| били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрин |
| розором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p |
| териног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што |
| ским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме ко |
| ости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, |
| ове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео јед |
| ући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске |
| инуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко з |
| ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као |
| м невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са ле |
| и додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ |
| а људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вешт |
| да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује |
| р предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно бл |
| ровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити ср |
| замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изглед |
| бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска ил |
| довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са с |
| и заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај |
| и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш |
| може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџ |
| азвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске |
| Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској т |
| уше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, раз |
| арко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са |
| могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, |
| х трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем |
| ад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватар |
| жим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, |
| иле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржа |
| у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и |
| е, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала к |
| гледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгин |
| ла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли и |
| Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се н |
| гону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали |
| главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио с |
| риметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n=" |
| ако смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бој |
| куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче |
| онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву и |
| а ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага |
| ступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и св |
| омилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово т |
| лаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама ок |
| едостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одл |
| раза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, |
| игну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и свој |
| бину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је |
| S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом п |
| них; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и |
| иче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа. |
| и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би |
| табовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђац |
| узетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље |
| пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, |
| желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више м |
| се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у ви |
| Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је з |
| а три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> |
| ада нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фрон |
| азе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати |
| ио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе |
| , <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, |
| — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријате |
| b n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска |
| осланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обр |
| ске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, |
| отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени |
| а теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се ка |
| где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— З |
| ут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су |
| њеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад |
| {S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p |
| што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и |
| љ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако ја |
| тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шт |
| још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; лич |
| су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе |
| у да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве |
| {S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек |
| > ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поузда |
| Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама к |
| не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, ви |
| мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успаван |
| а нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле как |
| да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И |
| на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Фра |
| и су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а др |
| глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са хра |
| з Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су треб |
| један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење по |
| ош Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ |
| ји доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови |
| слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и вар |
| остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p> |
| инуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није б |
| у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Бит |
| се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади подн |
| ање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале |
| и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — бу |
| ?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, по |
| ?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели на |
| кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скоп |
| рене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под |
| ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, м |
| и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања. |
| дили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме |
| ала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији |
| био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у |
| бо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Ч |
| забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу |
| трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико нећ |
| дник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље |
| дним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то им |
| реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна пр |
| е у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, |
| ј је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, ј |
| очила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да |
| видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силн |
| и дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или |
| њелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се |
| иста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколик |
| ment</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове д |
| целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку држа |
| не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође |
| ео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и |
| а и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски баци |
| едноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш! |
| ршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни ко |
| олун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац |
| иси судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо |
| е сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више |
| ке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова |
| ко тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Ко |
| варали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да |
| ри би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када с |
| лено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај |
| је онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља ов |
| су топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну |
| ан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осв |
| — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српс |
| амо пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није б |
| скоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, |
| раћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војво |
| ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски в |
| он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, |
| а, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, |
| , као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили зба |
| јао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Подн |
| ију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војво |
| нако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту п |
| } Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче |
| дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, по |
| ку посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили ј |
| со.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним |
| орена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али |
| где у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у с |
| пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску к |
| ам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацан |
| ошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ фран |
| о управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, |
| ле су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенк |
| са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу соб |
| Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа н |
| XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штаб |
| има, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и |
| вали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се |
| омбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је та |
| а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какв |
| ра и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у |
| а обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојан |
| гре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља |
| весну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p |
| онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзир |
| егнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би д |
| павао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S |
| мо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ и |
| епао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потовар |
| Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, |
| n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни |
| т одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није м |
| онова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи. |
| ли један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио |
| миле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовин |
| ка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> |
| о.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, |
| бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их |
| оних, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока |
| зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули |
| мо изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним |
| оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они ко |
| још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла |
| а друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претов |
| их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да |
| у и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата п |
| а из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двој |
| ом у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S |
| се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једн |
| ећ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарил |
| ји бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја |
| су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван дом |
| пта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— |
| се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска |
| е Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те |
| девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком з |
| це другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посмат |
| } Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би |
| нудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну соб |
| рет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и б |
| е ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — м |
| рибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу |
| косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз |
| о.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на ч |
| ла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри. |
| у.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва |
| ме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, |
| крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме п |
| ла их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је м |
| рао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све с |
| копља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском за |
| чка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило |
| Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S |
| тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле с |
| } Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} На |
| два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на т |
| тану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И |
| е још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је |
| е, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} |
| сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по |
| , једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и |
| ама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови |
| <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топл |
| ико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, т |
| е су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црк |
| .{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, |
| им кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хо |
| p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n=" |
| крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по |
| ви и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који |
| ика, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа |
| и кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само мог |
| која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних бла |
| имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала |
| ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми с |
| Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не мо |
| ви сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S |
| сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“ |
| м језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се |
| а далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сиш |
| рећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или удар |
| ира и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на ј |
| х, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из с |
| за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чу |
| мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам |
| су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава ок |
| их области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијск |
| бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажн |
| у била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико реш |
| еће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подм |
| још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ват |
| а појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући |
| ћи српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напу |
| ћем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb |
| е и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике |
| рањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још |
| жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То |
| е да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали |
| чија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стар |
| служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника над |
| бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на |
| стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, |
| са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</ |
| е гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око |
| ланине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна |
| ла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам прес |
| низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из |
| скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и б |
| <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се јо |
| ку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њих |
| , приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој |
| те, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S |
| аштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију оча |
| чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукл |
| очијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, д |
| јама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка изви |
| да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо! |
| појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега к |
| е — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана гл |
| јих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути |
| нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживе |
| и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо м |
| тири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опо |
| и.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети с |
| њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јаха |
| у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје м |
| инковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико |
| рв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</ |
| оћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, |
| мо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам |
| тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада |
| ру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе мла |
| е суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а |
| ко вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се |
| о да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину п |
| де је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те мило |
| родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукам |
| дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја |
| ћи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина |
| друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ |
| ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише |
| е међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које |
| , па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведри |
| су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове |
| итала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у По |
| ам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— |
| годишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шт |
| {S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, т |
| горевала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она |
| ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у |
| ла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе |
| ба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар |
| у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада о |
| иле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и та |
| даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кол |
| езничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а друг |
| где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу |
| , школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</ |
| ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Кома |
| а и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борит |
| ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Бео |
| планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали |
| у је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су суз |
| очеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком поче |
| другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су |
| отово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осуј |
| у скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесе |
| државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка вл |
| је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалу |
| се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се д |
| но!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо |
| >У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, ниј |
| коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на |
| се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се |
| младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту |
| ављено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним сино |
| у и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пре |
| а у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те |
| , ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу п |
| ли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих ски |
| станем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакш |
| и „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику |
| ала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се |
| х у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столов |
| из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново |
| лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, р |
| једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> |
| нити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се |
| д чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу |
| арао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да ви |
| сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред с |
| сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао |
| датле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих виси |
| нски зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уски |
| имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим в |
| ом груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао |
| ет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотограф |
| онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом ш |
| 529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужб |
| уда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била в |
| о, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је се |
| рећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што |
| крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, |
| жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, им |
| ких, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово о |
| хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, су |
| одили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу |
| змишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, п |
| дна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола |
| вору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им |
| још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — о |
| до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и про |
| а напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико са |
| <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их у |
| нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер |
| дро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећ |
| ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужуј |
| те!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је |
| n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близ |
| плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{ |
| ош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негд |
| После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали н |
| ламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвиц |
| тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђ |
| к погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је |
| каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски |
| ом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа |
| оњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах кре |
| стоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој |
| обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако сумор |
| обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косо |
| ед својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p |
| а бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као п |
| <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим поглед |
| у нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у бе |
| зивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Г |
| ml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бед |
| е је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу св |
| ично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црн |
| ема извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пр |
| омичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуиса |
| читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није поче |
| е утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и с |
| би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Ко |
| диности о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади |
| ребала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да |
| ак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено пос |
| ао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, ч |
| >Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док |
| да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без |
| а срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кор |
| ја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још са |
| игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из јед |
| ши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је |
| ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним бол |
| њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и |
| еларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекј |
| иште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А про |
| отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле |
| d> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу. |
| е, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као г |
| на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успос |
| кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са |
| реко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да |
| вили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изн |
| у тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су |
| садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак бл |
| д насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати |
| ли коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза к |
| а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а |
| рну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским |
| ант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су и |
| Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних с |
| ема Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, |
| ли носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, п |
| дне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред д |
| и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају |
| године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале |
| оња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи |
| во на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се зат |
| ти, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и |
| воспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор т |
| S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n= |
| зледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ј |
| е наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шт |
| ренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржа |
| у тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намер |
| у и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница |
| јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају |
| тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомо |
| ци кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд |
| ам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве н |
| х „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи |
| држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— |
| д утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебе |
| имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове |
| едом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од пр |
| ћ пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У прво |
| ао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лак |
| писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који т |
| опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник |
| а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албаниј |
| ори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хл |
| једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје |
| једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> < |
| р о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и |
| д јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прош |
| е као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као |
| рак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита ј |
| ници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спа |
| улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и мн |
| .{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ћ |
| те све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две |
| а ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиниц |
| } Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо |
| лутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и |
| аном једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, |
| pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним ли |
| ити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква |
| рских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три годин |
| зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова ва |
| број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и |
| ца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом |
| у ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадал |
| доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не |
| ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерск |
| енутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратил |
| ећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога да |
| љавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душо |
| оћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испрепл |
| е неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде он |
| ран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад |
| {S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под |
| врћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољан |
| е и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре нек |
| брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и ка |
| а непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загре |
| су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превали |
| толонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Је |
| ах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, к |
| На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле |
| а Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилази |
| са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, |
| <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио |
| никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су неп |
| деагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посе |
| ијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" / |
| су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продавац |
| пови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово |
| Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи пр |
| а је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с |
| се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника |
| дале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима |
| оња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару |
| обија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак |
| су.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго |
| ба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су |
| обацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и |
| е младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом |
| анили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене |
| зале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривал |
| мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето |
| чки прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су н |
| ош српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ев |
| ол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли |
| тајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} |
| е који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале |
| лила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А |
| о гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи |
| вом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је с |
| ких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које п |
| мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му |
| кав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле с |
| а али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на |
| ја је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближ |
| о, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низа |
| лена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Т |
| , Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за |
| аче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војв |
| <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору х |
| ве и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су ју |
| аишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени вет |
| .{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије прост |
| норами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну п |
| вати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе |
| не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви мор |
| : примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и при |
| ак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и |
| ушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S |
| лити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угаш |
| а ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој нед |
| у игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зл |
| мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа |
| сти просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз |
| } Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми |
| је о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из |
| овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био муча |
| војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане |
| још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госп |
| приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и |
| Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде с |
| ликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топ |
| костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и оки |
| хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су с |
| породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним г |
| гуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укршт |
| На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи д |
| увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме м |
| асипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" |
| ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенер |
| слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мот |
| еру наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале |
| .</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља ко |
| да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, п |
| вином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су прос |
| екјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су |
| у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све ар |
| т као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и дец |
| аробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини |
| о оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су |
| његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, |
| е целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам |
| их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је |
| јводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полаз |
| рацин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње ве |
| маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики б |
| док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их |
| м, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва в |
| } Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и киш |
| се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља. |
| , дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Ка |
| {S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ ј |
| љерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, |
| а Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовал |
| ушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и |
| м рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даљ |
| оста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} О |
| ањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле с |
| ="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кан |
| боди.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Мол |
| се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући п |
| се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што с |
| или су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши |
| ле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кре |
| страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго кр |
| свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго кр |
| у дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда |
| могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ст |
| але интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовн |
| але интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовн |
| тудене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n=" |
| творен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Б |
| , на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини клан |
| путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа н |
| ене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао д |
| </p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињс |
| њи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих |
| ењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут н |
| су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очи |
| ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи |
| са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батер |
| а које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша с |
| оје је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које |
| змакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима |
| е и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио |
| равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Цр |
| тила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој уз |
| омили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковиц |
| кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој вел |
| , те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако к |
| ћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Беог |
| здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крва |
| јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином свој |
| уштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћ |
| н.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ |
| размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудн |
| га освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора |
| — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се |
| завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад в |
| "70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једн |
| о и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучн |
| а и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, |
| оре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну |
| лико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у |
| остраној соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне |
| мандир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и н |
| еном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се о |
| се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају ка |
| столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум з |
| једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, |
| у посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба |
| тва учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које |
| посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу уг |
| <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу ко |
| Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} |
| оје су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са ко |
| <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телеф |
| ћу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије |
| су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концера |
| м корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само |
| забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле с |
| је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће с |
| ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био |
| а и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} |
| сарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се ју |
| еди у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, |
| едан динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер с |
| мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по |
| верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога |
| {S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скр |
| тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање |
| је су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама |
| или на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац |
| те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре стар |
| је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страс |
| многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту |
| у обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да с |
| вника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина |
| ло слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n |
| и се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наред |
| ећ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута ос |
| сак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраће |
| процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им ст |
| ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да ос |
| која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре |
| им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у |
| ="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих с |
| ти да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сока |
| а се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи |
| начари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље |
| а и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да |
| да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни бл |
| , педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице ј |
| кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхо |
| ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</ |
| их и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, б |
| , сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање |
| што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне |
| и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој зап |
| д комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана |
| придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркв |
| ај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду п |
| два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи |
| аквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обав |
| дицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и |
| м се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима |
| болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природ |
| таљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по расп |
| леко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и |
| ави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви |
| а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, ни |
| и искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са |
| етљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у р |
| десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе м |
| нутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да |
| под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали |
| сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз |
| и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, ми |
| 14 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без спор |
| мо се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубок |
| онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела с |
| са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.< |
| — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решен |
| зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима |
| тудена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од ј |
| довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара |
| ати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли доче |
| уго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала |
| збедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На |
| кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали |
| мом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су |
| могну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта |
| и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, |
| к су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији нала |
| сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна |
| зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоуби |
| коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам |
| говара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је с |
| оје капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим трен |
| p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док с |
| наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрл |
| узи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, |
| .{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> |
| нцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код с |
| осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће |
| величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ |
| о подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нис |
| ио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, |
| дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су |
| благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, |
| } На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучи |
| ставници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је |
| </p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак |
| уферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео |
| ачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су че |
| то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више |
| и па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{ |
| а.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријат |
| лаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњаст |
| љен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како |
| радалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, |
| оје су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је |
| оје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи |
| удбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од |
| ми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Зар |
| су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас мо |
| ли смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како |
| овао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Кра |
| тали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два |
| свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или дема |
| изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим с |
| се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове кар |
| е претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун |
| онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили неприј |
| у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад плани |
| на киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачка |
| о је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећ |
| северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведр |
| се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуалн |
| су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младо |
| едан добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> < |
| инулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе |
| се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо |
| е ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лакт |
| шле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само |
| е пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили |
| вито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ за |
| , жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на о |
| мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко |
| свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нов |
| је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за |
| и уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кро |
| уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз |
| батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, т |
| аплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</ |
| ивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да |
| а ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, |
| коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак |
| нт трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме |
| е поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде с |
| авиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им |
| n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и |
| њим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали з |
| подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товар |
| испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те |
| се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо |
| м сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних |
| ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегош |
| е већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак же |
| ум.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су ве |
| врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ва |
| јих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју |
| арати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што |
| не, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Кома |
| рђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу ни |
| вале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни |
| тале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и |
| одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препл |
| милица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога |
| е напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, ко |
| нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назират |
| У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало |
| оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљениц |
| тлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одма |
| внику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се ра |
| м већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова |
| а.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се н |
| командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња к |
| ступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су |
| ојим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у |
| е расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизаци |
| допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ |
| ; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз |
| ен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, |
| лажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмо |
| ема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов |
| и постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то н |
| ека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били |
| , а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, ко |
| ју и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедов |
| е одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одгова |
| ри сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру ду |
| робова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ иск |
| Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали д |
| с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанск |
| у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра |
| освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега |
| бдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу |
| кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали к |
| варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући |
| ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватр |
| <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом |
| лачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које |
| дови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; циг |
| е, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули |
| кога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непр |
| е становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најп |
| уго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји |
| р потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари |
| ровирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде к |
| ма су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе |
| ава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је |
| жи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске к |
| дице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, |
| војим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне б |
| о преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се бате |
| ру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и |
| мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је |
| е и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали |
| има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабде |
| з њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гом |
| е и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би ј |
| у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па |
| спут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозор |
| едној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је би |
| Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза |
| крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни |
| пенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, св |
| ветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се д |
| х назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се у |
| ли по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се |
| диста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" |
| ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на кој |
| .{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не м |
| у поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде |
| , врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују |
| оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за жив |
| м надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам |
| ође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" / |
| ила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизал |
| а позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те |
| а милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из кућ |
| сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, |
| ну.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то зн |
| пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То |
| н је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио свом |
| ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И не |
| целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је п |
| измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и |
| њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <p |
| жртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинил |
| куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} |
| ове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, п |
| сечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, дав |
| део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе |
| дземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку н |
| , нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да |
| смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p> |
| се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или |
| ји нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душ |
| ци, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која |
| ко ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у |
| као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улиц |
| с ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит |
| у свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и прими |
| /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова |
| Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напушт |
| а кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту |
| кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p |
| наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па в |
| логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, п |
| д кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n= |
| на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спрема |
| мени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — |
| већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пу |
| седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари т |
| су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настад |
| ек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лага |
| о једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим |
| пћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су с |
| ену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</ |
| место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насмен |
| чи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није ни |
| ећ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гл |
| , пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се |
| наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Ср |
| чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осв |
| порније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену |
| тви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса |
| узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разгов |
| наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собо |
| разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије ми |
| више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао б |
| ај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторс |
| а.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштв |
| ао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да |
| х пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те |
| обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати |
| до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности |
| оје су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким п |
| там ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А ку |
| ала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре. |
| ао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде |
| рати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано с |
| тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбин |
| казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефон |
| ли сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свас |
| ало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, с |
| тиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Т |
| авише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима |
| згубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и по |
| Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане |
| ње јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежи |
| вите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени |
| ице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдс |
| е станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдс |
| у ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске ул |
| а и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и ту |
| ху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који с |
| му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачка |
| што тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити |
| да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба |
| едиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Кра |
| а ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се |
| дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не ж |
| ље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, |
| днога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као |
| није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последње |
| а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалам |
| а га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је |
| ивени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан |
| питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве |
| развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са да |
| а и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили д |
| о је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова |
| ко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњ |
| /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити св |
| се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> |
| би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не м |
| или пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и д |
| војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џ |
| .{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и дру |
| да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска премор |
| у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара кома |
| и.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата |
| начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се н |
| енима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлач |
| војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим |
| ама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској М |
| у ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се сла |
| свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога п |
| ојност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Мит |
| пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој |
| горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву обја |
| и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности |
| и, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није уве |
| последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то ваго |
| е; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, |
| „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{ |
| родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим другов |
| Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац |
| д места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се |
| везници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или |
| а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који |
| зго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у |
| да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сак |
| Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим |
| е нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су |
| , капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се скл |
| шли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазим |
| е све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, |
| гуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке |
| Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећ |
| S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједн |
| љом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претп |
| ли су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{ |
| се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и проми |
| ратићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме ј |
| називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу |
| али су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за с |
| е стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} К |
| ји је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и |
| су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено |
| лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у |
| , увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, |
| о се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо к |
| потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходил |
| после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да |
| комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ к |
| а дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијск |
| своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко |
| кивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским су |
| тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра |
| су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво гра |
| е а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајал |
| p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од |
| е рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се ник |
| заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, |
| свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, п |
| а гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке и |
| сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну бо |
| у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краље |
| ачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у |
| учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су |
| м још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко |
| ан је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац |
| јник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекл |
| епогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса п |
| е ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слу |
| једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приш |
| итали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у |
| деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам |
| ом празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, |
| био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се |
| .</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни |
| пља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршум |
| и су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђе |
| ада?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први |
| пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у |
| о све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{ |
| ва јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је посл |
| и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не |
| астав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наре |
| луво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као зах |
| мо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије |
| {S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну |
| гих сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали |
| и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућн |
| ци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па |
| на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипај |
| /p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда тру |
| и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, ум |
| еколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомил |
| е месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и оса |
| импа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <p |
| и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му |
| соше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи |
| блакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета |
| а нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спре |
| ном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је |
| м ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли од |
| има.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност |
| а коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли |
| желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред вели |
| рата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно ж |
| вац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала |
| и као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим |
| е ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефонис |
| рло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано |
| да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да |
| који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренул |
| по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам сту |
| о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којим |
| робљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу |
| и су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича |
| вори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде ј |
| и положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читав |
| петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јеф |
| магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле ру |
| па за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријат |
| појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на |
| ане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда ма |
| е, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Ф |
| , усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могл |
| их.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишт |
| ћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када ј |
| а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, ш |
| начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, |
| слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војн |
| прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису |
| возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45 |
| ду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули |
| авих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутр |
| и били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за тала |
| реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму |
| ше у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Б |
| било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве по |
| Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и ми |
| величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника свој |
| а ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи |
| ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство н |
| вскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подр |
| еља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћ |
| вљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу св |
| молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској |
| у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушно |
| вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта |
| воме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове |
| ли кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а посл |
| } Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је теш |
| } Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, |
| Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; чове |
| не до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до по |
| м њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, ал |
| да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски зар |
| дхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није |
| епогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљ |
| агледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је |
| омилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у ва |
| ишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те ве |
| носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па |
| сили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови бр |
| зили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ст |
| и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске |
| су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле з |
| n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толи |
| аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затут |
| </p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам |
| ће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не за |
| е у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало |
| грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону нес |
| све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и |
| ила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза |
| сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем т |
| сена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова |
| ила друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице |
| вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе п |
| о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему |
| есто вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима слож |
| м звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, |
| ом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косо |
| ривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а др |
| их манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробни |
| p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно п |
| , Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо јед |
| а земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа др |
| дмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крвав |
| {S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појав |
| ки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судби |
| затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних |
| сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, ко |
| нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А |
| b n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и с |
| ужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко из |
| ају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се јо |
| дним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избеглич |
| хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а по |
| атори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после д |
| могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не |
| и из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, н |
| је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о |
| е ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси. |
| дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући ви |
| је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Јед |
| ости, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на ф |
| вих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије |
| кскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за |
| саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други б |
| историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на м |
| и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду |
| орило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="45 |
| ктање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а улич |
| врте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве в |
| али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — клик |
| ако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не зн |
| азвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, обо |
| полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне |
| ио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не зн |
| ли тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У т |
| {S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— |
| ађанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У то |
| сећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили |
| м ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасн |
| остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и паз |
| велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали |
| догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последњ |
| доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пусти |
| мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, |
| стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то з |
| еоградске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали |
| ум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око в |
| /p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О они |
| као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази о |
| ем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, пре |
| крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ н |
| а посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавест |
| н!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина |
| оји су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је |
| оји су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, |
| /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се в |
| измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледал |
| атеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.< |
| да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих ком |
| ило но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Пи |
| много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај прв |
| ти.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можем |
| /p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију чита |
| је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта |
| могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разап |
| е више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...< |
| Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} |
| ш не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су |
| појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Кома |
| /p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софиј |
| ило доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</ |
| Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра б |
| рати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непозн |
| ве до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их |
| а Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки офи |
| станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника и |
| ли су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале |
| н отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади. |
| ијанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изнена |
| ка тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала з |
| етни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и не |
| тељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући |
| е међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезб |
| вакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Ск |
| ње узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичај |
| таљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом ве |
| е шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је там |
| , нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили |
| о на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} |
| земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљ |
| лом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке |
| ти и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили г |
| кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да |
| ежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло |
| ост зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте к |
| егледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду л |
| Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо од |
| је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крс |
| ар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, пре |
| т је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а п |
| а воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешм |
| обља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стр |
| о је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као с |
| били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и |
| полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај |
| који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала |
| анковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{ |
| мо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео с |
| 1_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народ |
| на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила |
| Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— З |
| У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европ |
| богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, |
| нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је |
| е?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, |
| али на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би |
| оравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало |
| наест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одист |
| летео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магаци |
| поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново бр |
| спред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то б |
| било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем |
| , који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према |
| ких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче |
| је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили г |
| отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом |
| и крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи |
| > <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енгл |
| е и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих з |
| а оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволи |
| ан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — |
| иљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова не |
| на војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето |
| атељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и пат |
| ити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на н |
| скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" |
| оји ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, к |
| хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе |
| еца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у ваго |
| се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејал |
| ута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочиј |
| се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и |
| очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе но |
| е те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који ј |
| ло онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, ј |
| е, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња |
| ћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра м |
| , који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> |
| сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из к |
| нака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили |
| еша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb |
| и, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они с |
| ио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за |
| head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Пришт |
| брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесце |
| ешиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напус |
| бан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних сав |
| љенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.< |
| и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи |
| то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ос |
| стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда |
| е све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</ |
| у собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не зб |
| еба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> |
| бом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако по |
| з ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Пр |
| овори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> |
| о тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чунко |
| док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача |
| евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} |
| на.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода |
| је нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим |
| е долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на |
| иставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије де |
| знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прих |
| пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Б |
| ренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, н |
| о на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је в |
| а се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са сви |
| кта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два |
| се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погаш |
| осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад та |
| лаву првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} |
| од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре о |
| ли два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради |
| брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за |
| ез краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла |
| више још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром |
| ароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — к |
| воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако |
| дносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са |
| а је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасл |
| у поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам! |
| у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то |
| е стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно из |
| говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао и |
| у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ тол |
| , намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, он |
| >— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хо |
| .</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, кој |
| патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћен |
| оверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гр |
| међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Бре |
| у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској грани |
| ="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена |
| дитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава мо |
| е окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истр |
| о хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи |
| једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по |
| упљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{ |
| се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S |
| свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бој |
| збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n= |
| сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздр |
| ола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистиш |
| Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да |
| ко смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкава |
| е.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих план |
| и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлог |
| у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледн |
| об само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје |
| зе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они |
| т и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могућ |
| Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку минист |
| и се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господи |
| нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избе |
| их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију |
| а возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно |
| 10" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p |
| са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се |
| <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем |
| вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} |
| јим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник |
| како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава |
| ло друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у |
| љати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да |
| рији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које |
| p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужно |
| шта али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, б |
| влаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану С |
| ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи |
| , становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозван |
| и данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би св |
| што што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанс |
| емо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, |
| ећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска |
| нице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излаз |
| главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гло |
| о сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да |
| ени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо т |
| да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у |
| рама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути д |
| коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, ли |
| читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се |
| сту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше |
| за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, оки |
| p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе |
| на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... |
| ="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.< |
| ранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година |
| е црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови глад |
| а, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избу |
| ла, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бави |
| удно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, |
| свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће кан |
| рци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</ |
| ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још јед |
| аљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да |
| рци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по ку |
| омиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се |
| ане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати пос |
| етле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им пом |
| изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{ |
| освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени |
| требе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака д |
| смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, |
| , ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дан |
| позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај по |
| омрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо |
| е с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} |
| роле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили |
| албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вај |
| аг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле |
| ош.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове с |
| их нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у |
| тености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што неприј |
| љевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; м |
| бове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуз |
| ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која х |
| ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од неку |
| и гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим |
| е у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су |
| "43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокомен |
| осподњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину |
| па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек б |
| л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно ал |
| </p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови |
| сне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, |
| е памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се о |
| : „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} |
| е ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгине |
| н зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који |
| задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> с |
| пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био сре |
| /p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици при |
| и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пу |
| х рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чач |
| е на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <p |
| Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа |
| дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> < |
| дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> |
| дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p |
| седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је |
| веду ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће |
| то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана |
| рену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како |
| и у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на |
| оже наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се |
| ло није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} |
| >— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</ |
| у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не |
| отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га |
| на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на н |
| лижи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо това |
| буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу бла |
| е и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! |
| у дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде |
| дила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима. |
| га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ст |
| снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије при |
| Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ни |
| ла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и мини |
| ржите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Ко |
| гла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно и |
| уски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се пр |
| тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Бо |
| исане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће пос |
| огуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочит |
| сен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше те |
| се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се |
| ле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је ча |
| ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење |
| , како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити р |
| е онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодуш |
| аге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона |
| што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више веч |
| /p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Поз |
| као глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају |
| ити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни ра |
| -Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амби |
| ечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се |
| алаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај |
| о у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на |
| дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Може |
| он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас б |
| отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часо |
| опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напуст |
| Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомб |
| своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под кој |
| донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам |
| је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове |
| ја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нис |
| ља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и |
| ва батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене |
| дном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свећ |
| ивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} С |
| и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада |
| новала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су п |
| за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се |
| у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад |
| } Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ |
| су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се К |
| е гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за је |
| и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била ла |
| ма лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких кара |
| вој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола с |
| кога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која |
| ила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници |
| лупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је |
| је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима |
| е душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили |
| па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом ук |
| са који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: и |
| чинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће су |
| <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb |
| земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле |
| , коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек ш |
| елили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио је |
| абрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто с |
| поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима |
| роз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се ма |
| арска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске |
| не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и |
| је се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канце |
| а што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрх |
| очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се меша |
| ва мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра |
| утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара вол |
| а ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им м |
| да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а тре |
| иније повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и |
| једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на виш |
| их повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, м |
| згубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као |
| једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разон |
| т, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из |
| су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— |
| утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несрет |
| подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тат |
| о улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страх |
| Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрај |
| се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сан |
| аници морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одв |
| и, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже полом |
| една кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране др |
| гацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније |
| ажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим св |
| се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро |
| рокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљиниц |
| то да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом ск |
| о ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док си |
| опа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим п |
| аструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како ј |
| косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази |
| о тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, поч |
| жи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са који |
| дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, |
| е Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после в |
| ој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу ник |
| праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која |
| својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко |
| о сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманск |
| ске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду |
| еле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топл |
| ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви о |
| па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисл |
| на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало |
| дна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необ |
| или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја са |
| е измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући |
| ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога с |
| теља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, кр |
| ичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје ку |
| над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског ра |
| збеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Ско |
| ами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мо |
| ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" |
| а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и |
| а је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили с |
| у одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.< |
| албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да пон |
| е, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаник |
| њи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно |
| председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу суди |
| може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под наш |
| ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да |
| ковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар то |
| али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то ј |
| за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, |
| ојега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио |
| , не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сут |
| ри.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n |
| </p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у к |
| са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах с |
| и или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Пр |
| испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један |
| {S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће |
| алаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи |
| крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље за |
| те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци |
| чепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један |
| куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, |
| кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то |
| Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали свој |
| са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празниц |
| рав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била |
| као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом гд |
| лије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају к |
| пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи |
| е настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз |
| се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, н |
| је ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравски |
| .</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и д |
| о да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешав |
| их ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, |
| га су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смр |
| ким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — |
| и оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељ |
| го, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећа |
| рске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне ла |
| х ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која ј |
| воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и од |
| а брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са ст |
| — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена |
| ади само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељад |
| заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности |
| p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p |
| ов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знамени |
| оле ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш. |
| н и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо ка |
| липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самр |
| е оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох |
| ве обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S |
| смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она с |
| последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од ју |
| дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету. |
| руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер ниј |
| леко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинаш |
| раља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доц |
| Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су |
| е ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији |
| у битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и |
| ј.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и |
| а их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам |
| сторије.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова |
| е ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где са |
| стојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођ |
| околење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја к |
| о благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, |
| оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била |
| они код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неко |
| ина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осет |
| над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у паме |
| ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанс |
| ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошл |
| а време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{ |
| ј био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту наш |
| опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи |
| су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и |
| ађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и |
| } Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису |
| е очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њих |
| рода или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општег |
| се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног срп |
| јнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Срби |
| бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима најв |
| ојске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбукт |
| Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршиј |
| вим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би с |
| нуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то |
| ше доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и |
| пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазв |
| х осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску |
| тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су |
| а стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Паши |
| подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом |
| S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовит |
| Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — с |
| водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планин |
| рпске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са |
| је имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на |
| у, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче |
| гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ т |
| м гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се ста |
| пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на К |
| умњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодо |
| је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који |
| главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од |
| машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ |
| Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке |
| а могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка |
| атих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и по |
| љен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, |
| ама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у |
| ине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком |
| ље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој ис |
| аква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да |
| одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У |
| а, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер с |
| о, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај ва |
| а по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Ј |
| изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што и |
| ане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти |
| же се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у |
| <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем |
| пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без хр |
| гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске кар |
| оспођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје |
| </p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разу |
| наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учини |
| оплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; н |
| вом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се |
| разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави |
| едно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда |
| ам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према дете |
| последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један прола |
| /p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде |
| ма...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа с |
| вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> |
| ожда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој |
| ној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом от |
| и; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије тол |
| ош синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да |
| </p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више нећ |
| ци.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби |
| е крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тиши |
| уди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свог |
| гу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети ле |
| , милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Мла |
| буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па |
| .</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћил |
| м дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је бр |
| је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— |
| од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових |
| о заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола з |
| и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муниц |
| оји ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да из |
| руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци |
| на земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пуст |
| ено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стеза |
| жи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Г |
| едије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патња |
| она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Вид |
| таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p> |
| брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је |
| оба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p> |
| зренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, |
| а своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне |
| ; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душ |
| ји се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту |
| <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хран |
| езнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, |
| ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га теш |
| прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне ма |
| ба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли |
| реплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два |
| рода“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је |
| у изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је |
| а, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне |
| и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и |
| ељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући наст |
| ено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу |
| галнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога |
| на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом нема |
| ње је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> |
| , у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо |
| , поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још |
| свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето т |
| исам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила н |
| е пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да оп |
| е прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољ |
| у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да уз |
| а! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки ко |
| и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера |
| им велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је |
| ст за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прего |
| у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у но |
| ин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, |
| другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> |
| срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете |
| реницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их |
| њујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госп |
| сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу |
| цу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло |
| боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а |
| етна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са |
| те у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено |
| чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо |
| <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту |
| је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</ |
| који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и |
| е и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му |
| ма очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека |
| овлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено |
| зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плак |
| исам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговор |
| ријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} С |
| веца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И б |
| Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; виде |
| ицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да |
| нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих реч |
| и једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студеног |
| од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, |
| ући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније |
| аља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, |
| <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубо |
| из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пу |
| да тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Та |
| ржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овог |
| ле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео д |
| Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде |
| , то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него |
| воје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S |
| , опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао |
| где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у |
| тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да |
| често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим |
| пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви |
| .{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува |
| остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не |
| p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="5 |
| нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђ |
| томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте |
| е разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не з |
| чим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се |
| а зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га |
| ашћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} |
| тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а |
| ко су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем |
| ти од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитк |
| под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев дец |
| ата овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговар |
| ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што |
| води Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачун |
| се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака своји |
| е дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно |
| у у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сме |
| још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, н |
| , који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са исто |
| ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дне |
| ледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова свет |
| га несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без |
| нога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без раз |
| љеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и фра |
| топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица |
| не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане р |
| ћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и мно |
| а.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свак |
| на на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То |
| Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш л |
| дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоц |
| га мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За |
| ох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком |
| али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из |
| ањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, т |
| учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите |
| моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ |
| сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних |
| ње.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао хр |
| га дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је |
| омицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишин |
| аступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња ста |
| било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све |
| /p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злоч |
| је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и с |
| воју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у ко |
| е будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, |
| и.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз |
| око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, |
| сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понов |
| ом.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око |
| ка тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас то |
| њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку |
| годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се н |
| агове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, р |
| неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама |
| и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио |
| на избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димња |
| м и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на |
| се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да |
| роде, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и а |
| у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој до |
| ине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовс |
| изала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, с |
| д се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загре |
| очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapt |
| аставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и ра |
| рћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу др |
| ехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div |
| > <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан. |
| бучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то чит |
| бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутал |
| пред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом |
| агрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје |
| > <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи |
| с, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, ко |
| , мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни |
| ашце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно |
| ући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казива |
| пљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два |
| p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Ок |
| већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо нази |
| уху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба ниј |
| е се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, |
| њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовског |
| негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да т |
| а разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо б |
| емена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још ко |
| чито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно |
| три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки гово |
| нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати |
| им дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и |
| метала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} |
| оришту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, |
| акла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, |
| е више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> |
| е више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и виш |
| <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S |
| уван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с |
| ани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке |
| рећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} |
| као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке |
| жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на |
| тпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од гла |
| ност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и жи |
| у, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књи |
| е је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} |
| ињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, |
| а талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници |
| која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} |
| агрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавал |
| досећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети |
| о на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи |
| , укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{ |
| који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је |
| .{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој нис |
| страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу |
| ни камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик ј |
| им очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и |
| ећ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су |
| х планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, кој |
| <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l |
| у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети мој |
| сти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па пра |
| пет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p |
| хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала груб |
| ни где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло |
| суда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, |
| дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљ |
| им звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајка |
| чки, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на |
| је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам г |
| реклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хт |
| њи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> |
| алио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „ма |
| е!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пош |
| тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учи |
| га какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који ј |
| а где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мо |
| само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на |
| it="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са |
| ба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добр |
| јеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, |
| торији, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекива |
| аде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, |
| допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш |
| асно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи не |
| у преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих доглед |
| једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске полож |
| ени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, о |
| на па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђен |
| рада, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, за |
| а са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао |
| кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још г |
| нија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> |
| победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војск |
| и сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити ј |
| ијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша разм |
| његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рап |
| руму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају |
| војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизиј |
| нети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне сли |
| одница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слат |
| једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} |
| о бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљ |
| уд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, он |
| одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће |
| ас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будит |
| се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађ |
| неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва дале |
| ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога |
| S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „И |
| а сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем и |
| почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала |
| ера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разг |
| Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко г |
| ја густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре вр |
| живела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам прежи |
| се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и |
| <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> |
| а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгу |
| ! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <p |
| и?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испо |
| сет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Це |
| рен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? |
| ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отвор |
| ао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало |
| ли сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> < |
| ло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</ |
| p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи пр |
| па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не |
| ните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} |
| оћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, |
| ад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> |
| .{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, п |
| Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и |
| за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Ла |
| је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И |
| S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и |
| рни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се |
| ан виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно нап |
| никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> |
| у ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме |
| су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да ниј |
| p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S |
| раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем л |
| те могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство пор |
| е и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мал |
| ани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређуј |
| викивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и |
| Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ |
| већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога окто |
| и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је |
| неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да |
| > <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су с |
| другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} |
| ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов |
| д својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога кров |
| у <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, |
| рељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{ |
| још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прег |
| ам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћут |
| чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било сп |
| ле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она |
| а и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личи |
| следњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Од |
| м ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сва |
| ио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да |
| алазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?< |
| у, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо |
| ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из с |
| Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори на |
| — Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један |
| први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире |
| пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез |
| , просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућа |
| ероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих |
| ри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра раст |
| и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, јо |
| јводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и |
| у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не |
| p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо |
| .</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим пут |
| — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо |
| донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци |
| морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом |
| а се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</ |
| све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зл |
| посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнал |
| <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буд |
| утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Анд |
| з Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је по |
| дицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бриг |
| :</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлуч |
| ну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари н |
| и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чако |
| икакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничн |
| , распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти |
| у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Н |
| ако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одма |
| , добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Б |
| стом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загреја |
| Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли |
| <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто ва |
| е бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова |
| Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође |
| ан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а доју |
| ="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још да |
| о, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба |
| ш само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо та |
| е спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неко |
| и, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се |
| у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља |
| га господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам |
| том у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија п |
| ла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога ш |
| и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморн |
| ећ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не |
| ба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" |
| обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блат |
| где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуру |
| ене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он |
| нављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</ |
| му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих неп |
| сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покро |
| е осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос. |
| тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разуме |
| велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — и |
| су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћиц |
| јега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, |
| :</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Наслика |
| ист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни |
| према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакл |
| е покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софиј |
| игде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бр |
| и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује |
| у на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ов |
| ко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, пов |
| ао мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња т |
| р та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до При |
| обом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} П |
| аје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине. |
| n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа в |
| упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, |
| та, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} |
| капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колиб |
| да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чеш |
| х, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгл |
| S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ |
| караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племи |
| цама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих |
| исаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све. |
| светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умаз |
| Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељск |
| јих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до с |
| у и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких |
| је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у м |
| о онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, |
| поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царств |
| а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву |
| једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајн |
| де је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ жур |
| ећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време к |
| ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више |
| дар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам |
| воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме |
| ознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози М |
| једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Ско |
| други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и |
| то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима |
| озната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење |
| дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — |
| змамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан |
| ку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се п |
| како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусв |
| а.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држа |
| ји је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом |
| а, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, |
| чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако |
| збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, п |
| лазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања |
| е су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује же |
| уше, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст |
| одине, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он ј |
| е крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која |
| да која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се |
| о још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна прет |
| службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па о |
| ла, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Ча |
| в нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини |
| Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало |
| онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада |
| у дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца |
| ј реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са |
| p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па ш |
| носно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спуст |
| } Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, |
| ас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и |
| ије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега |
| једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју |
| ево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када ј |
| ђају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме б |
| рижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појед |
| ћа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, |
| n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, и |
| ашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш з |
| блацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, о |
| њу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад |
| Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачу |
| ћи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали |
| рава тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ет |
| но хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако рас |
| тићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страш |
| и у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не |
| ску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повук |
| је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у ва |
| нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће |
| успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да |
| ну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодиј |
| е стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутр |
| дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, |
| } Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p |
| које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Миш |
| а идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> |
| Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Ш |
| сали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла |
| његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> < |
| ака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја |
| уди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим |
| онео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја |
| еровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указ |
| како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима н |
| туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је |
| блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и |
| бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити |
| </p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним ре |
| видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све |
| слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="2 |
| ази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине н |
| и унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охра |
| ји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пр |
| да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасн |
| е је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта |
| збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону |
| азви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа пр |
| ?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи из |
| а нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа сна |
| прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и |
| извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опе |
| , по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да |
| ухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз р |
| рећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморн |
| е, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, |
| ао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника м |
| анственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се |
| јерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на с |
| ачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и |
| > <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степени |
| пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени тра |
| се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила |
| е и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пу |
| једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама |
| и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали |
| Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти љ |
| ођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш в |
| икнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива |
| д турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили с |
| ге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је м |
| следње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуз |
| по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуц |
| одила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} |
| а Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затвор |
| рак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе |
| на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све |
| од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек пр |
| да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед м |
| три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p> |
| су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би |
| у донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела |
| би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико ни |
| рбијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, так |
| вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми |
| звикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те и |
| ала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остал |
| о одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се пов |
| м као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази |
| у песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега |
| ек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пу |
| није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила |
| једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забрину |
| аргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље о |
| одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и |
| од зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако с |
| о село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби на |
| го нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе т |
| а одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се матери |
| еће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} О |
| и арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који п |
| и завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз рам |
| тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p> |
| е гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{ |
| ске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где |
| заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србиј |
| езе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} |
| а једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од кој |
| о се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер |
| рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружи |
| м наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је п |
| збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлиј |
| радио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, |
| била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се |
| о и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је с |
| вети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и |
| огу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type="chapter" xml |
| ило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разу |
| друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{ |
| опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживља |
| аџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину |
| радске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у в |
| небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје |
| ате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} |
| је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџ |
| аљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „ |
| у на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре |
| један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је од |
| свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која ј |
| колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло изб |
| војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оруж |
| их могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један ме |
| јска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Знач |
| га је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није |
| Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала |
| шу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стрес |
| оворити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели оме |
| товарен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стог |
| ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљд |
| , гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па ид |
| се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемира |
| ду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим вре |
| у унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој |
| фалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а |
| оме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="5 |
| ка на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Кр |
| прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на |
| дицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да |
| ижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунаст |
| /p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле г |
| врди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервиј |
| ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се |
| те пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник |
| — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомоби |
| аково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане |
| м.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и кој |
| е да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>С |
| објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Н |
| м предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оно |
| легом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 |
| се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама |
| е, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од п |
| е су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака с |
| оје ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слуш |
| ог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довд |
| азговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему см |
| већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу бор |
| </p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са ј |
| ојску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданат |
| , донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, |
| нина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> |
| тве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вра |
| еше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још некол |
| леграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји |
| тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да |
| и за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, н |
| > из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или |
| путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И |
| се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихов |
| рпских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу |
| ј злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задр |
| ше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Сти |
| ре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом |
| зана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва прод |
| дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док |
| {S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи |
| е на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, об |
| еко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда нос |
| је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћор |
| рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути |
| а граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је |
| пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на кој |
| озора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више |
| по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну |
| пазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, ко |
| ме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа |
| е растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдск |
| алове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце |
| лотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> < |
| ћује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име |
| је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова г |
| а њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натова |
| е покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град |
| остране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као |
| лико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затв |
| оз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем |
| нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане за |
| шло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна |
| ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила са |
| ра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљ |
| Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину зн |
| да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављен |
| тно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљењ |
| изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија < |
| реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин ври |
| ске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежур |
| са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао д |
| е оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, |
| ркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> < |
| н искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и |
| непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S |
| ћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} |
| је мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за св |
| Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим |
| а на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— |
| .{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, |
| ланина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, нап |
| без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у рани |
| ише нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме |
| неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему. |
| мо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он |
| м.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе |
| теринско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим |
| оворника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па по |
| ћ, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова з |
| слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући ду |
| p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, а |
| енике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не б |
| е.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежав |
| већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о том |
| сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико пл |
| тор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу |
| о зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици са |
| а назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је об |
| и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрт |
| сећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="12 |
| ва суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године |
| е, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{ |
| рдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше В |
| > <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и то |
| ... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и пл |
| аку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, |
| сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p> |
| д тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелн |
| ва три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те |
| је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако |
| p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и с |
| тало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у |
| пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је |
| и, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео м |
| аређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада ма |
| говора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је м |
| изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ и |
| згледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш дру |
| да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле |
| ружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено г |
| им млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над |
| таро Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих п |
| о кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарет |
| з камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим |
| је се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се |
| у се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледал |
| смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздиж |
| изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога |
| ебу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се |
| остире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали |
| Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка истор |
| ојима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, ко |
| месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заиг |
| бегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се то |
| у шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Госпо |
| боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију т |
| ва само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају на |
| ње, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега време |
| над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета |
| покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима |
| ао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Н |
| румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни |
| је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којо |
| вало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном |
| <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те нар |
| ног човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџи |
| та ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица |
| што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се н |
| ли су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, од |
| телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким пре |
| </p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који ј |
| вој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац о |
| јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — реч |
| о боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак |
| ожда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју з |
| о!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних да |
| и напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред |
| есто, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске |
| се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборим |
| р остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете |
| о хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим |
| емачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће с |
| ио тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога с |
| знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слом |
| о што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску |
| колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као |
| ели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која |
| поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански |
| .</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале |
| ензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других |
| трашнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада |
| а војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегав |
| значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плахови |
| ележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свире |
| ање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} |
| једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одла |
| лаве, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у н |
| зволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је по |
| томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Вр |
| Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их ср |
| вцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онд |
| се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни. |
| јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њ |
| ити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама ти |
| {S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се |
| вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам мо |
| о ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n |
| итао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; он |
| Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе |
| ажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати н |
| Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p> |
| , кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни |
| <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од |
| ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док |
| мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе. |
| друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, |
| може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши |
| латом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у С |
| у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од ве |
| верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и |
| е верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме ф |
| одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омале |
| е да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће? |
| ана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разл |
| а поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине |
| која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде |
| е.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад |
| ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и ни |
| нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, н |
| којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извеш |
| д постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима ко |
| ђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кол |
| асу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, |
| и вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у |
| то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на п |
| данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад вид |
| и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у г |
| езнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</ |
| ма, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске за |
| кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, р |
| бине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећам |
| </p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чека |
| ош у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега |
| кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам тел |
| је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробу |
| дно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да |
| затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријат |
| ледња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескра |
| а!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укоп |
| час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханск |
| седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{ |
| рирода је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непр |
| ветиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку н |
| његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и с |
| .{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио. |
| затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога |
| сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, с |
| суде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p> |
| еменитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни ре |
| е ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде |
| дамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо о |
| а обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и н |
| море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, |
| људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личит |
| м, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из бла |
| аша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још морал |
| мен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно ви |
| њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево |
| ара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, |
| греју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре с |
| а сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> о |
| пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде |
| <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљу |
| ропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих |
| о устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, н |
| а морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, за |
| по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљ |
| којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји |
| о у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, та |
| ост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милуј |
| је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак об |
| а и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више пр |
| кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте |
| Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца |
| ављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на |
| Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите |
| ијатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи глав |
| но видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога |
| ако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од |
| одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{ |
| ојој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погле |
| приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Пет |
| и пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је |
| само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио |
| да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју прич |
| потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и ч |
| о!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, |
| код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога мос |
| укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и |
| натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад |
| ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите |
| >Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је у |
| ни, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју за |
| су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, |
| о заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу гд |
| ка, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, |
| наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око прест |
| ву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину |
| Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар |
| омалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало |
| манута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести г |
| ну душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вер |
| реба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући. |
| фери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са неприја |
| ше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Ко |
| а романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто |
| oreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по г |
| о сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чинит |
| и претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је п |
| е бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Това |
| ст пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад |
| горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи |
| зивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мо |
| бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве р |
| ебају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли с |
| зори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погл |
| а би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из п |
| терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> < |
| ем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са св |
| али, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и св |
| и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прок |
| га ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, |
| суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанс |
| узданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сва |
| час све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у С |
| у то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос о |
| ишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад |
| ја била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих |
| о и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{ |
| и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је с |
| отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у |
| Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са св |
| гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми |
| врсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она |
| о један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мос |
| ве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очи |
| те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве |
| нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с роби |
| едају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским ули |
| ара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душан |
| ену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће |
| осу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом |
| немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам |
| овини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје д |
| алца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — прод |
| ом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га |
| никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" |
| о га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И ш |
| буђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додај |
| екида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{ |
| сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господи |
| > <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p |
| а.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да ид |
| ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђ |
| овара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брат |
| ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био стра |
| о сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужа |
| p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{ |
| лађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би |
| а се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на једа |
| ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио |
| зговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не чит |
| аса у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога бли |
| ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој |
| га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој |
| е истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче |
| чка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај ст |
| е девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао |
| ошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, вод |
| мо...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — |
| ама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад б |
| треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како |
| управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају |
| омоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у |
| што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви з |
| ме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога |
| распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Пос |
| а није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари с |
| а вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или и |
| прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене |
| — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица свак |
| можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала. |
| се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, св |
| пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вил |
| кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но пр |
| .{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске с |
| ам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наст |
| совао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, по |
| ерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је |
| а ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко пром |
| жњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, |
| терарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио |
| аспитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклони |
| о ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, зај |
| ета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, кој |
| м тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; |
| задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много |
| Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као та |
| јска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о ме |
| иљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко све |
| ојнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да н |
| е што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и ски |
| м ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> |
| тити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржав |
| јатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу о |
| "309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пу |
| мо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друм |
| изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, |
| ти.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубо |
| а је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега |
| е опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећ |
| велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе о |
| селинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли |
| lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под |
| који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Сол |
| па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као |
| па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путова |
| патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бива |
| дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, |
| невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прок |
| а фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је п |
| растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу о |
| к та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант по |
| ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да |
| вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путуј |
| их спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликам |
| ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све |
| и па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, |
| то ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поз |
| ног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређе |
| гледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице |
| утао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шт |
| це, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, ње |
| еља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сам |
| г.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непозна |
| о висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је в |
| вде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из |
| још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача |
| ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а ш |
| ло чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{ |
| о непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губ |
| ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S |
| че је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењ |
| не што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, |
| ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишља |
| ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш. |
| ичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, |
| е повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја |
| о час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет ш |
| главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и свак |
| а аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, н |
| жи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипл |
| њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, |
| команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун |
| о и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа |
| онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи |
| ма овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете |
| ало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</ |
| .{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> |
| дно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" |
| гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам им |
| ога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под |
| алагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам с |
| га, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпав |
| се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпав |
| а у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам |
| о ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па и |
| <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам јо |
| њи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код |
| лога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се |
| ом, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладн |
| доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила |
| ав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и |
| <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа |
| и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде м |
| ачкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај гла |
| усти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе. |
| оле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад е |
| лусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме |
| па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на ист |
| утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу о |
| ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се |
| ине из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни |
| зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи |
| омилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до |
| „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Ј |
| што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су |
| ојсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње раз |
| су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере |
| тку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, к |
| а нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних |
| предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломати |
| глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Ос |
| Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелаз |
| бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али |
| ли поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други |
| итеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама |
| амо ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p |
| мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусн |
| дах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} В |
| ез стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, д |
| амнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, т |
| јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао |
| оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљењ |
| Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ |
| р је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како с |
| и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дардан |
| ао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n= |
| ојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађа |
| стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} |
| разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи н |
| реће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} По |
| ге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — |
| и смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, |
| у ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошл |
| бе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, |
| у, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са полас |
| он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих |
| уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јав |
| бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали п |
| д смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да |
| мо здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо с |
| навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вече |
| рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ |
| аутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb |
| нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме поро |
| н, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила вез |
| е историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту ње |
| , од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт |
| о не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слаз |
| лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то |
| а лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам |
| аву под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> < |
| ћао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} |
| уку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше |
| а сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} |
| е ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће |
| рчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у |
| ас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само |
| ју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и јо |
| ска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да |
| ка кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да |
| рова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виш |
| надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, |
| рода, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима. |
| вати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, с |
| на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек |
| те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам с |
| азивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог |
| е опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно де |
| за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут ср |
| нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичк |
| цима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, исп |
| да већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах |
| ешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне |
| ближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њ |
| де, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су дон |
| ару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о |
| врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја |
| ајлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Ско |
| нога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type= |
| за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, |
| Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица за |
| ебе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога ок |
| и не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу |
| ња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призре |
| жња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не жу |
| нице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{ |
| е имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и расп |
| село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тел |
| да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо познат |
| игли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај |
| е само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише пре |
| казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газил |
| ошћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У о |
| азнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!< |
| личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степанови |
| шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господ |
| да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — завр |
| још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Тур |
| /p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би |
| репили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису |
| Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па он |
| е више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{ |
| ан дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће |
| сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637 |
| ена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнол |
| е, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сре |
| вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врат |
| м при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико |
| консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава |
| редомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку ос |
| миле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низа |
| шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се |
| pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Вели |
| ој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба |
| лавица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди к |
| је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бран |
| ј последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, п |
| дарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љуб |
| лготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо |
| </p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи н |
| ћи али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну в |
| м се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод које |
| волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војн |
| искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам |
| ећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је |
| ли он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вич |
| аји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити |
| ко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска |
| ишта не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда на |
| настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, |
| сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и ч |
| јка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по не |
| остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били рас |
| ни топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, к |
| н носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изост |
| е уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су ја |
| аши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуков |
| јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{ |
| вде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек |
| на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" |
| одаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има |
| и пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чем |
| а лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај те |
| мо то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, б |
| гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било др |
| богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и |
| који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, |
| да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда |
| ање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно |
| и Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под |
| је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи ча |
| еменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не |
| <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку м |
| асли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и |
| кле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сн |
| једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају оф |
| њу појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на |
| ије архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— По |
| а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан |
| е у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са увер |
| 4" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да |
| ци страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак у |
| ито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор |
| дење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је |
| појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се је |
| азрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се усту |
| вај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, стан |
| е застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни с |
| ан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p> |
| е чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила ле |
| нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, об |
| лим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb |
| риге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам |
| а притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са матери |
| удни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је |
| ко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши |
| у мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb |
| b n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S |
| не државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који |
| ом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује канд |
| ови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога |
| еценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи |
| , оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете |
| и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити о |
| евастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из |
| ка офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или |
| p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацива |
| .</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала фр |
| ијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену н |
| рити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог |
| а улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и прем |
| са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске |
| е са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке |
| кинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред |
| ва да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муни |
| онесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена ствар |
| {S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без |
| {S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> |
| ога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а |
| облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела |
| и оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је то |
| јима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је |
| повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кол |
| љу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вир |
| стала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је |
| оро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе пр |
| ј се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на |
| е још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига н |
| ми и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позо |
| ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва |
| изу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигл |
| де си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и |
| е гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном |
| p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погаси |
| о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници ил |
| вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила |
| е се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, г |
| "680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети |
| омно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n= |
| па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи |
| их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас |
| снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени |
| асположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столо |
| може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се |
| дио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, |
| е се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и |
| е при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~б |
| ош, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају св |
| ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако н |
| ати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега таја |
| <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти ух |
| <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су |
| озор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тач |
| а гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, пр |
| бвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као о |
| љи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и оп |
| тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати |
| е придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} |
| непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени т |
| ли и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су зак |
| планци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она |
| рупе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> |
| проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни д |
| и преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или |
| Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Б |
| туре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А |
| ртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покр |
| се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело |
| е спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, |
| као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то б |
| А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свак |
| стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан д |
| {S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћ |
| ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао о |
| шења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може |
| куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а с |
| че.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном |
| режи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са оба |
| а неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху |
| ни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па |
| и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, ка |
| иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Кра |
| од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> |
| вога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио |
| е, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнак |
| те, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено л |
| а ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све |
| о.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе мин |
| у се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву |
| следњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства |
| и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле нез |
| је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке при |
| што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину ч |
| је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста о |
| тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа све |
| оси име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} |
| ја је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и зара |
| ћ тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој |
| зих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом |
| е се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њ |
| се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плел |
| роломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светл |
| е или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит |
| носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе с |
| шава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа ши |
| ложење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у |
| дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи з |
| им и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре |
| а још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменил |
| ије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанстве |
| p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричино |
| адао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— |
| едну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под кој |
| ед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве бо |
| о очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем ма |
| дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су |
| и будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима зли |
| тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> |
| угога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату |
| упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, |
| мо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућ |
| о видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са |
| жи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арх |
| едва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S |
| е и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми ос |
| ј борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крв |
| о и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Гали |
| емо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од они |
| утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и |
| маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се нас |
| мо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће |
| ињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, дал |
| ди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба |
| или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одм |
| у се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загу |
| роши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S |
| несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, заг |
| и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, вој |
| ма свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А н |
| епитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p |
| ањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју |
| Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Кра |
| ди а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на боји |
| штине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, цар |
| {S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло с |
| да повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје |
| о и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се |
| су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се к |
| или трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богати |
| десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту |
| у.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био |
| и наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, дал |
| S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изази |
| ле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покуш |
| м ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето |
| p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> |
| сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишин |
| рица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистр |
| се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњ |
| е већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засикт |
| <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме |
| даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, |
| али тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарим |
| езати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала |
| {S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчи |
| њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Закло |
| ске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврч |
| {S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритни |
| Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и пог |
| .{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибр |
| га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно |
| исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и |
| кадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и н |
| јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Неприј |
| иских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и К |
| /p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и |
| S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо |
| азише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да уд |
| тављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пу |
| ветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, |
| рени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српс |
| S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен |
| с у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас |
| ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се з |
| вих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова |
| олова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са м |
| могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када с |
| панзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија |
| и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И |
| ка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем з |
| оз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n= |
| је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продр |
| Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља |
| сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене ист |
| и су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске |
| ли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено из |
| госмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био |
| жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник? |
| е се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, са |
| еглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и т |
| але и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеб |
| у неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен |
| био му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; |
| у шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрве |
| кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањен |
| гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око ж |
| </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div ty |
| /p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сце |
| какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, пра |
| великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу |
| скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— |
| </p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дет |
| пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет |
| где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо гд |
| ћајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја |
| Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би |
| {S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Кра |
| а.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p> |
| .</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си |
| сти.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други оп |
| знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде |
| У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га одн |
| да тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, ка |
| е, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је |
| пље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Проку |
| ађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивш |
| свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рек |
| нуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја тре |
| тнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, но |
| дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим саз |
| н, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напре |
| амо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило би |
| је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак |
| р грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођ |
| а опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлуч |
| заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} |
| ге рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто |
| >— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} З |
| легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренск |
| осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвар |
| иди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или в |
| у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била р |
| м кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и |
| м, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светли |
| Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту |
| осили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је б |
| па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска бат |
| >— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претури |
| а била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојак |
| њ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче |
| огла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре при |
| p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једно |
| ва деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Н |
| ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто |
| у се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са кр |
| > <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придола |
| } Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— |
| јих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми |
| авештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа |
| !</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и |
| , нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти в |
| је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај. |
| наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="568" / |
| и трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова |
| замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупи |
| процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> |
| а ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди |
| етресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад в |
| а други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили |
| ећи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, |
| <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p> |
| и.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па за |
| ри Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, |
| упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегла |
| мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топличк |
| у дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узно |
| иле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао |
| ра, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледа |
| — Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Бо |
| стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбард |
| али око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе |
| је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мисли |
| ра бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та хра |
| смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од дру |
| /p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испр |
| о; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и |
| пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих б |
| мештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије |
| да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, |
| још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{ |
| осторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозор |
| те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим |
| ст усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко |
| .</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, т |
| им у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> |
| треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша |
| .{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићк |
| е више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без в |
| дан, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли о |
| , одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Иде |
| е требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један |
| p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету |
| ну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} |
| отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу |
| о, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извес |
| ужују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што |
| ј, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро |
| дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да креће |
| Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растал |
| о опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, за |
| глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, мож |
| и, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одгов |
| је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, прен |
| ати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а ка |
| 4" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом ша |
| ају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изг |
| ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зов |
| лити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, и |
| али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца |
| ник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши до |
| Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњ |
| зо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се |
| је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни т |
| а сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не на |
| више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> |
| болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили |
| љом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под к |
| у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала |
| рио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаг |
| ка потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао |
| превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никакв |
| збегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мо |
| .. не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у |
| оћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну нек |
| узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана на |
| ост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађа |
| смо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу |
| чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници |
| не борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те м |
| а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{ |
| ући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — |
| ја“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку с |
| Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мр |
| , падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија пр |
| p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то |
| је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патит |
| тваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општи |
| велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вар |
| е већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ве |
| ка, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава тра |
| , далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу м |
| ију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре н |
| иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треб |
| ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли д |
| {S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу ч |
| ћ — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли |
| једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос |
| иш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од против |
| тављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју |
| ашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, о |
| овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— К |
| уд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље |
| Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздр |
| а, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламен |
| руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Са |
| ш навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала на |
| је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хва |
| <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у |
| p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве |
| отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, при |
| узама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где с |
| тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну р |
| Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да |
| су ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <p |
| ас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, ре |
| и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та из |
| уд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се н |
| у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поузд |
| топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од |
| арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негд |
| прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај |
| ни источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учи |
| лини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело |
| Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; д |
| ик телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро |
| ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ва |
| ове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скро |
| м.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као |
| нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а о |
| ди, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све |
| ивотом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је веров |
| које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо св |
| по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у кол |
| прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе кра |
| прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак |
| ела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће |
| амо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и |
| и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, насл |
| и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир |
| се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у |
| ецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> < |
| звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађ |
| може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Прист |
| ечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља |
| звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим об |
| кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин |
| азмишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> |
| </p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосм |
| у или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало |
| ита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ов |
| али смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу н |
| под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p |
| иде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски офиц |
| ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војс |
| } Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да |
| ожеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наре |
| шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места |
| га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} |
| оме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли |
| оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ ја |
| обове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где с |
| х који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо |
| и стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова п |
| о великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> |
| а, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једн |
| м светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и |
| и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жан |
| шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на једа |
| /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако с |
| застирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био с |
| клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али |
| , несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други |
| ћи младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу |
| то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице |
| их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну |
| , требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и |
| сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за |
| n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линиј |
| е и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам сме |
| празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, кар |
| батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у б |
| тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Пре |
| е доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стој |
| а једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник |
| мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти |
| мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предас |
| умац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани |
| а бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а му |
| {S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспр |
| то или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела |
| ваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесе |
| о се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери |
| Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао са |
| н је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</ |
| ш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет |
| једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га |
| ћи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчез |
| иру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеб |
| рај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи с |
| авио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, оду |
| та она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> |
| ноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у |
| џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најг |
| једница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из |
| мљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре |
| S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ва |
| нијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примит |
| си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од |
| ањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ д |
| оз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јас |
| за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело |
| а за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам |
| S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамн |
| и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престр |
| ом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде жи |
| нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снеж |
| аплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљ |
| ко са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, |
| љба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ |
| оменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту |
| тну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као ко |
| дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> |
| небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе |
| и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју из |
| е и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и |
| Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, |
| мо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p> |
| воре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — |
| — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим |
| отоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и рад |
| одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није в |
| топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била за |
| нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас |
| {S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватр |
| обе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n=" |
| сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као |
| жђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене |
| у пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу је |
| ле оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје |
| ни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, |
| а сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их веч |
| ушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску згра |
| а ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести |
| те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p> |
| ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; |
| о, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> |
| и ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се |
| одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Д |
| утрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи |
| е или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где зн |
| новника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници |
| езника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибира |
| >— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо ви |
| ље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала г |
| ао чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Ота |
| до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно каз |
| ао из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му погл |
| ју питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му др |
| тујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута по |
| кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их у |
| име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби |
| о!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својо |
| а и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праш |
| деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{ |
| ирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје туж |
| , чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе м |
| пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који |
| , међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаме |
| и, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла изв |
| <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно |
| ве неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које ж |
| раченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет вра |
| огледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању раз |
| ви се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељ |
| поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војс |
| м, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад |
| је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ћ |
| ам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите госп |
| обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле дв |
| цу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би са |
| се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега р |
| мо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, |
| >— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се о |
| Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи |
| аца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да о |
| моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и |
| значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су бо |
| блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који с |
| био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да с |
| човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има |
| Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p |
| д мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она |
| стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охраб |
| епо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти |
| их!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски град |
| наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили ду |
| {S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који |
| ти што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винк |
| ио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све |
| латко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како |
| ете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим |
| у роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господ |
| аш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; ј |
| па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те |
| /p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у |
| ке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="52 |
| ихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, |
| бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?! |
| цијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизито |
| се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, |
| држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из |
| ш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакр |
| ио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ с |
| слио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним д |
| слио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се нека |
| у кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омал |
| ести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало |
| {S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се |
| ихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе из |
| тите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их |
| талишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; |
| а.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо |
| Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који |
| неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водић |
| ничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да |
| кама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, с |
| ском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камен |
| е.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са |
| и били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, |
| та софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему с |
| ло само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" |
| .{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, вер |
| а једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и с |
| мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вра |
| е и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајд |
| и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, до |
| уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалд |
| не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талена |
| земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису р |
| а и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у |
| да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Г |
| ока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препр |
| н више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете |
| ао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:< |
| к, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су |
| како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро м |
| жних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био |
| гу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... пи |
| .</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> |
| колико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећа |
| </p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, дру |
| је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријат |
| опите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више ра |
| ника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на |
| д њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да |
| а погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не |
| осле подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја н |
| очеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад ве |
| данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе ру |
| грдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда кој |
| Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо |
| по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чи |
| упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети |
| уми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све |
| /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула са |
| на, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ |
| мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На ње |
| зго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шт |
| и се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, в |
| јка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним воло |
| која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре |
| е, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предњ |
| те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади |
| та: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се |
| , појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та д |
| Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Кр |
| ом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и о |
| одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот |
| тву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пус |
| сла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је |
| главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стр |
| воју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, |
| руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Њего |
| не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остал |
| о из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продира |
| е дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале зве |
| нуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина |
| само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где |
| т, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} С |
| ечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили |
| ока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек н |
| ила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне |
| са и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, |
| ало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати |
| </p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савиј |
| а је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих |
| јима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То |
| нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила |
| узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би на |
| јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? |
| цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искић |
| у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их |
| е удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи т |
| Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Н |
| га да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ват |
| м старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, т |
| а дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} |
| аше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p> |
| аде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је пати |
| ешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше то |
| и; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубић |
| човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p |
| оњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на кос |
| ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући о |
| а иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дед |
| тву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закон |
| њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављенос |
| , хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друм |
| е дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће |
| амо како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А |
| вамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизи |
| творном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и о |
| тету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим да |
| д је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи |
| нили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљ |
| е триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, |
| амови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храм |
| з материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника |
| акне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац в |
| еђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n=" |
| воздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз п |
| ви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да ни |
| ви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те |
| д кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> < |
| коме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: гд |
| а у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n |
| ност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који |
| тле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Б |
| дну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како ј |
| сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здра |
| {S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава |
| о на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становни |
| тле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се |
| ко ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, |
| ане: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Ј |
| сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па |
| ковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> < |
| лакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> < |
| оме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу |
| ло дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{ |
| схрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гл |
| ма, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-сво |
| купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих к |
| е Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S |
| > <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране |
| успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железн |
| је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину |
| покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме |
| га октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, дан |
| се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуг |
| рчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не и |
| ао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, за |
| И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке |
| е и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати. |
| ми противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непого |
| ног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чека |
| жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Т |
| ше се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом |
| до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у |
| авни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па т |
| многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао. |
| је био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим |
| или и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се ја |
| написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова к |
| у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, |
| о хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака |
| урци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо в |
| се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он |
| ршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>К |
| з Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срц |
| е а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоме |
| овала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му каж |
| мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, одн |
| дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и |
| блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p |
| аше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и |
| да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њихов |
| ух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p> |
| , па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мен |
| епријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Јед |
| на у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни |
| чи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у ра |
| д то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: по |
| но изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.< |
| е уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати. |
| нтуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим |
| је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не |
| рибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још заран |
| е?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призре |
| Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Бил |
| .</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме |
| де у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се јо |
| да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телегра |
| стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море ка |
| чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— А |
| рети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће |
| и изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спуст |
| о нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао |
| чео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је насла |
| е право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још ко |
| , који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога |
| је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у ма |
| <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјаха |
| било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здрављ |
| а.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплаш |
| них повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Ва |
| ривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— |
| би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, т |
| је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отиш |
| е бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може |
| учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, |
| усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацим |
| није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту г |
| ља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било |
| ко потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро и |
| реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини |
| ај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу |
| их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био ј |
| арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигаре |
| постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила |
| и.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их шти |
| и из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, д |
| негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} |
| други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па |
| немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлаза |
| од мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли ра |
| чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n=" |
| по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младић |
| рављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо |
| да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ бо |
| изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремеж |
| е и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још |
| Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре у |
| е јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која |
| је кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек |
| Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скр |
| уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо р |
| које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпа |
| а обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица т |
| ремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне |
| е он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и |
| , моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше |
| стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело |
| лугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће |
| ам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов |
| челник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> < |
| ост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се |
| у.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу |
| ла сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће |
| рило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам |
| по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слобо |
| се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, |
| ме моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом |
| " /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад |
| о утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гоми |
| сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш |
| шао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док |
| адрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је |
| сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При т |
| ар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! |
| иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{ |
| а с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да |
| у до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек |
| које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све к |
| обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим све |
| са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопшта |
| лице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Пре |
| јницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Кр |
| тао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље |
| , Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада во |
| то одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разг |
| ожда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на ср |
| нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застраши |
| ишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, |
| ебе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних ст |
| ути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале |
| у били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки поједи |
| носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам с |
| ре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите к |
| рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њ |
| е, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако ка |
| ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, краг |
| арују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како |
| којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, |
| в измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним ј |
| Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је |
| ова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре с |
| на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ве |
| око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала о |
| снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти |
| ом оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу |
| ебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хва |
| разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} У |
| ртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши к |
| огом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Зд |
| у бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бац |
| хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да к |
| <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— |
| извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске |
| ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од |
| рете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p |
| срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пе |
| погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стиго |
| екосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у |
| где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на |
| током, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхл |
| у две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где |
| S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, |
| артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, ш |
| ку школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и б |
| и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div |
| ео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој м |
| од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о то |
| ; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и т |
| су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ |
| Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад с |
| ему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо |
| — Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше пр |
| пу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степ |
| ан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положај |
| е загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију |
| као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату |
| жили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разре |
| оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се |
| е окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и |
| а је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у С |
| <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, |
| нога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико и |
| доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је |
| допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном |
| у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, сва |
| слушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе кр |
| затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, |
| } Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци |
| а вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље. |
| зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p> |
| пријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином |
| есује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити |
| ска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би |
| S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак |
| мова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и зал |
| душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије с |
| пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{ |
| пијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Др |
| огледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то |
| блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато |
| још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тиш |
| да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ до |
| смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље ид |
| да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих ст |
| једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али с |
| а је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Ско |
| иле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и |
| ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се ско |
| арена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад ј |
| н моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове |
| , одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био пост |
| је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доц |
| авина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и ун |
| и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кр |
| преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу |
| откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— К |
| ду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која н |
| и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони ка |
| о бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марс |
| анда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>К |
| ојим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балк |
| владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељи |
| на била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је бил |
| — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути |
| ране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћупри |
| ерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с |
| му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала |
| ећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а остав |
| авао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњо |
| а заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму мат |
| 393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула ј |
| и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио пра |
| тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљи |
| и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни д |
| ости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, |
| во, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори о |
| а из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— |
| риштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се прек |
| ори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb |
| зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседа |
| јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом |
| ју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио ч |
| помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у сво |
| /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом с |
| да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отвори |
| ану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушк |
| трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море |
| ут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је |
| који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховн |
| <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Ср |
| лед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче |
| лот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не на |
| а сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворен |
| ама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усре |
| кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу о |
| крвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем н |
| са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати |
| нао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога С |
| неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина |
| х онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа о |
| храњивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе |
| онима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, |
| пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београд |
| манду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и п |
| ада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се |
| ом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле сво |
| врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, м |
| је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац |
| ена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} |
| стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се |
| ко се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је |
| еља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воло |
| исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их прими |
| p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар |
| савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се |
| ом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дво |
| одушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она с |
| Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о |
| уни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — |
| код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успав |
| ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и о |
| редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о сл |
| ва за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бе |
| гледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелст |
| много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима д |
| е она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој |
| није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, к |
| ај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> |
| мах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одв |
| ... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, ст |
| је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и |
| јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ниш |
| на, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p |
| , кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад с |
| у, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, |
| је тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојс |
| алост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је пр |
| се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао ре |
| ала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> |
| рноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала си |
| и крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбе |
| вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале не |
| еп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Вид |
| <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S |
| пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у зб |
| и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгог |
| ан рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бег |
| > <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио |
| иве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене цич |
| ице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О љу |
| у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим т |
| кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин |
| столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општ |
| , с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом по |
| ко пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казива |
| мисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да |
| идимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се |
| очићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођ |
| тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даљ |
| дба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склони |
| се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S |
| најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету |
| на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Ју |
| на на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутом |
| ’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да |
| а чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се пов |
| ман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, |
| .{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од |
| било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање |
| сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега об |
| огорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси |
| ма зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте к |
| коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да по |
| ашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када |
| пље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под к |
| реме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на |
| смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза |
| ље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрет |
| ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То је |
| и јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се |
| чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у |
| у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо зан |
| и је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, саб |
| Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чиз |
| оз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако з |
| S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о |
| ивели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и |
| високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима |
| рема оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила г |
| нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах нас |
| нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ј |
| познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да |
| често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили |
| понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Так |
| нскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Зн |
| ла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам д |
| расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својо |
| сипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она ј |
| а непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопље |
| вац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми но |
| разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допир |
| м у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди раз |
| , као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} |
| је избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, |
| ве мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза ка |
| стрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да |
| је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — призна |
| ној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стоти |
| погода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и сва |
| теле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и |
| те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појав |
| води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар |
| се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају |
| а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те |
| гра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а треп |
| ажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су д |
| најем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у |
| ине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p |
| уло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Ј |
| Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обе |
| вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би |
| инуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде ј |
| ли они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они |
| ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај |
| љунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше го |
| > <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине п |
| ће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и по |
| е га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те |
| па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли |
| етра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило |
| зумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом |
| ство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потв |
| је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утех |
| ; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> |
| ном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести во |
| ели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору |
| стови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p |
| ег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чис |
| долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су |
| знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на в |
| живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додав |
| уто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> < |
| сни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суману |
| ј виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и р |
| ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пу |
| ом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и ост |
| дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студ |
| од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их |
| са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем |
| , о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафан |
| а обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам н |
| ге и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дођ |
| надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима |
| ановника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судб |
| и зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и |
| а пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од т |
| , помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, с |
| зна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико |
| мну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговар |
| ед дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку |
| „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли |
| могне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те |
| а.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те с |
| прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док |
| арода и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет од |
| S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе са |
| е или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, са |
| још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови |
| ваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{ |
| д напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима |
| ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивил |
| где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо в |
| влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан |
| pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће |
| ставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душ |
| и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} |
| тама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</ |
| о имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо зате |
| отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из н |
| ојих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћаш |
| у.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— В |
| часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још т |
| природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тиш |
| и коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо сла |
| у и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пу |
| ређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите.. |
| рађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене |
| помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, |
| ве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сре |
| ице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологла |
| из друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а |
| тлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја |
| нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна |
| ве јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, |
| ође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао |
| ољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутк |
| себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си |
| он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас |
| павице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини мес |
| родужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се до |
| ре ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује с |
| Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према |
| идите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био к |
| а смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може би |
| } Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим кр |
| не, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци! |
| м је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи! |
| где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војво |
| телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... |
| </head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није би |
| поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу там |
| сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју пород |
| о рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да |
| испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека |
| седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, к |
| Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, |
| су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно о |
| ан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут |
| ња па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и |
| } И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> ве |
| де кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећав |
| на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево |
| pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари |
| у се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, |
| ла из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у |
| живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, о |
| не црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечан |
| е истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се |
| обро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топ |
| дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се м |
| ј старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S |
| се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан |
| е џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом |
| а дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кућ |
| арјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} П |
| е чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те |
| ало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочи |
| а, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Францу |
| ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да |
| агребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали |
| молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра |
| е и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране лис |
| тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија п |
| ко кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, јед |
| ећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове к |
| ачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас |
| омашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево ве |
| епоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под М |
| , пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што |
| једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још |
| све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су |
| од грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза мод |
| сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио си |
| ић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео свој |
| иш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и до |
| те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљ |
| ће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.< |
| утњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина |
| емој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је д |
| ћ тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу ко |
| сушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>И |
| петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S |
| улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд пре |
| епогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од |
| доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад |
| Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћ |
| це о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Ка |
| но тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српс |
| агати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под |
| на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склон |
| мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске |
| е године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, |
| отерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да |
| — Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S |
| та он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово |
| завре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи ш |
| небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећ |
| протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и де |
| е светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега |
| о мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоки |
| ве.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} |
| главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да |
| стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку |
| дан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан ч |
| ећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане у |
| Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које |
| око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњ |
| очитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.< |
| о непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у н |
| кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тро |
| заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; ба |
| да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као |
| ног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наш |
| а и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, |
| ајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — |
| о, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, ј |
| Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали см |
| сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на ста |
| свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио в |
| о, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па шт |
| која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутом |
| успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало ог |
| ба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће |
| е извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића |
| када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко |
| p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{ |
| мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <p |
| те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини пре |
| {S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знај |
| кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испа |
| ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама с |
| чаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш |
| ина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не м |
| постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син |
| сана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p> |
| љда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. |
| ељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у |
| у образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинс |
| илога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури |
| ци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> |
| стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надр |
| рећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се у |
| жећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође на |
| е те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи |
| ан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра осв |
| им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ из |
| ки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет |
| <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, |
| више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и послед |
| нути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{ |
| , доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи |
| проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује неп |
| је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловал |
| дили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и |
| ају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и |
| и се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко |
| зивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао |
| ље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њи |
| србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је |
| пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много |
| ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крста |
| ци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба ве |
| у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{ |
| нска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, шт |
| како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{ |
| ји му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.< |
| рхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла с |
| елу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју |
| отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али |
| ћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн |
| ћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, |
| које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај |
| стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ |
| ер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и гото |
| ајскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем |
| и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били сам |
| тра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан с |
| јеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква |
| p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева |
| е и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њи |
| кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, н |
| го њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако под |
| отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном пр |
| како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде |
| д тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, ци |
| гледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек т |
| а <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као |
| .{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с кој |
| та, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме |
| ава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгл |
| а цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себ |
| а под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа |
| — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из о |
| ду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, п |
| <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете |
| лова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја |
| се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пи |
| , кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада |
| ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео о |
| Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што |
| /p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренс |
| дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, ко |
| колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући к |
| и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око |
| његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћута |
| о види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па |
| о да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањениц |
| судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржа |
| ка, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> |
| Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скруш |
| дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кр |
| рум, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо |
| лико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за |
| пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свим |
| ивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на |
| ану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио т |
| оспођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на дру |
| у поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига |
| овима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово |
| д казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави |
| наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p |
| трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијен |
| Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица н |
| учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ниш |
| n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} С |
| сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој |
| то је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један по |
| апитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> |
| генда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појави |
| е усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на усна |
| p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај ш |
| ав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и н |
| клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савл |
| ..</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> |
| колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патит |
| се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо заста |
| дом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у М |
| ао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S |
| ада, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са оног |
| тва, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од сед |
| а саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одгово |
| и и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти |
| ета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз њег |
| ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога трен |
| аса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} |
| год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мен |
| породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је |
| било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртв |
| ускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, |
| о на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега жив |
| наке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су |
| кама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак |
| ве дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо с |
| ло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није |
| орак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А |
| м-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, оноли |
| напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна |
| бардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он |
| ак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике |
| којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорас |
| </p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су |
| та га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам |
| опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> см |
| или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из |
| кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> < |
| који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите |
| ину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под |
| причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје |
| предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може |
| ора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих ви |
| смо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала п |
| говор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницим |
| та месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор |
| нима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових |
| упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо |
| ћи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, |
| е имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, |
| ли у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Г |
| ам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n |
| ављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пла |
| у на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом: |
| рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вер |
| е се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанствен |
| , готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, н |
| догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну |
| ше оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја де |
| о ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек |
| поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се ј |
| м, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога |
| >Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и |
| , да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва |
| ду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место та |
| , млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем ст |
| " /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша |
| ује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреш |
| ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И |
| преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на |
| S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настал |
| је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима |
| има да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним |
| а сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се |
| боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко б |
| ено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо |
| ју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одсту |
| иша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би |
| им војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљиниц |
| а, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као |
| су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ преброд |
| , ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да |
| ас, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; о |
| естити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са |
| исто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се св |
| а... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату |
| и лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, |
| и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а н |
| есетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде |
| па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он п |
| што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо и |
| остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели |
| а.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа. |
| пријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и |
| а оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно |
| ни тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од које |
| Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се |
| се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога |
| н грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а |
| гинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе по |
| ико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је њего |
| материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство |
| али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим |
| раља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свешт |
| се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p |
| ату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она по |
| ака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло |
| е моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} |
| изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине |
| ео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз к |
| очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, |
| у.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} Т |
| пљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим |
| човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> < |
| господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари с |
| зумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину пр |
| трељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му с |
| гона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига |
| есен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо са |
| једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погин |
| ше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би сп |
| ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она д |
| <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које н |
| ао зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, |
| војом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на стол |
| {S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће м |
| .{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, |
| сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не |
| S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полум |
| емом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то а |
| ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како |
| одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и |
| <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује. |
| <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није |
| ш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Бе |
| овде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене |
| распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објаш |
| газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало |
| ија, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и |
| вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе |
| атрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с п |
| творила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Стра |
| ћ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те |
| и а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако |
| у својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А ш |
| на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Ку |
| о.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и к |
| басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} |
| Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе пост |
| да кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштит |
| војом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу |
| ме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, ц |
| ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> |
| аћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо |
| <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је |
| — Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... оста |
| p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша |
| ћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се з |
| атерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је |
| оцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега |
| гашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} |
| е погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p |
| у се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ к |
| своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ |
| и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров д |
| арода деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о то |
| а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрал |
| ве становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се |
| су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малак |
| после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— М |
| до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у поза |
| када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, ма |
| претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити д |
| промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише |
| ead> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се обл |
| војачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за м |
| Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и |
| волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пр |
| <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах кор |
| дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како д |
| А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту |
| ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски |
| рали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, прем |
| d> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче |
| гледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топ |
| ва на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало |
| а је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аеропл |
| редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон |
| и се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непо |
| ?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, о |
| ока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записниц |
| није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он |
| знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је |
| цене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је |
| одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих на |
| народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све |
| та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S |
| ца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, |
| тан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју љу |
| е непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући |
| дни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ |
| кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, |
| за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, |
| е мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, једа |
| 8" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини |
| Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“.. |
| Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> |
| е, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видит |
| ипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напа |
| влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а он |
| ре прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак |
| текли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао с |
| љем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, |
| могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У ј |
| е судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила де |
| ири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се |
| ку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води |
| разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам ос |
| ови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми ок |
| до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме зад |
| написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи |
| а Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи |
| перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p |
| јску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта |
| тави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихва |
| да даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелегр |
| умунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише пр |
| на прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустриј |
| итају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су тел |
| Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србиј |
| чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете. |
| Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од п |
| би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска пом |
| главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би |
| дао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијс |
| пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде |
| затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго т |
| осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва |
| смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога коле |
| авила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500 |
| већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, |
| де.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари бро |
| 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, ч |
| чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао пантало |
| м.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 |
| централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства |
| колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећ |
| да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу |
| ст; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај тел |
| један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је б |
| у на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуа |
| оловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме све |
| рпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у ц |
| пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у |
| е? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</ |
| и се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја |
| . да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико |
| руге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију ко |
| ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада од |
| под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га |
| арске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки во |
| возно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавог |
| командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита г |
| обити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пал |
| о шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су н |
| 4" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, |
| те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопшт |
| е вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео |
| ну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могу |
| подине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа на |
| е оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд |
| и капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — н |
| >— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, та |
| лио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p |
| нисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али |
| лежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб |
| укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изн |
| сположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим |
| рмијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефонис |
| запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом ко |
| бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским |
| утрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла до |
| <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао непово |
| се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих |
| 79" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад П |
| че ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и с |
| сталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Мит |
| емо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— |
| асполаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У |
| То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тр |
| изрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и |
| , знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковн |
| ј обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о пад |
| ан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно |
| потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час |
| <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао н |
| алочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју |
| чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} |
| часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли к |
| ринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Кр |
| ио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи |
| ан њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, |
| већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима т |
| о ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи њего |
| свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, ув |
| дела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродо |
| господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Гр |
| /p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле |
| били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле |
| су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји т |
| и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрв |
| ледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види ни |
| нама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> < |
| буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто |
| сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело |
| везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, преда |
| иша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш |
| олико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућ |
| га успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот |
| мо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стр |
| оз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојник |
| е онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло де |
| обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љуб |
| и војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацит |
| {S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао д |
| кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у |
| удио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још је |
| а покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са |
| пуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађ |
| оја се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи |
| к са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве ко |
| амнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи уси |
| оја као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници |
| земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у кр |
| рага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна |
| ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} |
| опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски ос |
| , да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из |
| срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем |
| коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољни |
| се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од |
| илова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми |
| {S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p |
| очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на гр |
| ће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и |
| тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако с |
| дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Ста |
| , Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв простр |
| ањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазн |
| Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обз |
| н, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је |
| ош једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, ко |
| гашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова д |
| вских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да с |
| претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа |
| све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се |
| а је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничар |
| Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавил |
| о кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне |
| па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} |
| нога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли цар |
| а је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темељ |
| а; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које |
| м готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислит |
| поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахр |
| е тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— |
| то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?< |
| ?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први гла |
| јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се |
| лова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно висо |
| орећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звон |
| безбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљ |
| тити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с кро |
| ве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико |
| исам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и изве |
| .{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће та |
| главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који с |
| тиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су |
| м себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније |
| ородице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће |
| вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам св |
| са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил |
| а на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бу |
| да и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „А |
| потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је |
| — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре. |
| може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су |
| м запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам борац |
| и скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S |
| оње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређ |
| потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом. |
| и.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет |
| склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једн |
| уће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у |
| раку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављ |
| ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде |
| један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Ниј |
| дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо дога |
| S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мр |
| на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањени |
| гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли чита |
| и смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храно |
| ако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући |
| земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Бо |
| ила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p |
| не доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад ј |
| опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клон |
| дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може |
| рбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те н |
| шли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки ч |
| ан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима |
| и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ћ |
| вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> < |
| адост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не |
| вао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет дин |
| це али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је |
| лада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наил |
| наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опа |
| е и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, |
| расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S |
| ак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} |
| ан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи стара |
| које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би |
| регажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се |
| нцуска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има до |
| /p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ов |
| Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах |
| хала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и по |
| лава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се ниј |
| > <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подзе |
| окрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гом |
| ну која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагум |
| и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, |
| з коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спров |
| товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, |
| и некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена |
| а да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац који |
| ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код наче |
| p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумач |
| <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} |
| огледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које |
| једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних из |
| ишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овог |
| } Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и |
| вица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њен |
| раво, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју |
| пљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим т |
| а затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала в |
| {S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и о |
| пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и само |
| за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госп |
| овек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе |
| државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и н |
| ље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене. |
| ла већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{ |
| ала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{ |
| после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, |
| а, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</ |
| један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о том |
| за на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт тре |
| кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ п |
| себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога трену |
| слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се изв |
| али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Ов |
| {S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем. |
| мрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n=" |
| патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам |
| улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а ци |
| Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозил |
| казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше |
| о болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује |
| би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост |
| ући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.< |
| зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповед |
| јама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> < |
| вета! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко п |
| оме часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову не |
| милице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пре |
| деновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситу |
| је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело |
| о! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> < |
| руги.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да |
| е и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— |
| p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви с |
| м?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> < |
| а путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отвор |
| ешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са М |
| овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и |
| је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и |
| раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви и |
| >Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{ |
| <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, |
| удно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, |
| још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Те |
| пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, а |
| рала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима |
| али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће и |
| то би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} |
| > коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души |
| старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако раст |
| енило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се |
| ?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо |
| што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, к |
| е само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час |
| троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро изм |
| се успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је саглед |
| било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За не |
| ве нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази м |
| /p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуг |
| <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно |
| гинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S |
| клецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признај |
| а стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо |
| још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси с |
| ву и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо там |
| тнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију бра |
| умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку |
| наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, ви |
| онели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да |
| ужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње |
| ...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодн |
| је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено |
| Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, у |
| ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави тал |
| ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа |
| е ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све брину |
| 142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из а |
| д те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе д |
| ним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код |
| рад над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на |
| /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</ |
| беглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београд |
| половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И |
| , која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је погл |
| дала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном |
| да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесење |
| алило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дуси |
| ед очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја с |
| погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, отк |
| гама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцим |
| та; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао |
| м браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж п |
| оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и |
| а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о |
| а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о |
| а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о |
| ки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И |
| S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово ма |
| нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и пог |
| и као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, кој |
| рнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> бол |
| који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са |
| <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли п |
| је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у |
| дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и г |
| ?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их пат |
| pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На том |
| ача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час |
| е је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се диг |
| ни <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на к |
| — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други |
| глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу |
| ају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске |
| није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што |
| /p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> < |
| наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вај |
| ти, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох |
| ера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као ро |
| м, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље |
| ити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју по |
| не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носе |
| ица отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недо |
| нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели |
| су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, и |
| } А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагом |
| ком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпун |
| је, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, н |
| ке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи ви |
| ама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући |
| ити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава |
| и, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом |
| настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипа |
| одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола |
| највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар |
| енама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> < |
| ећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, |
| ој мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ ос |
| ену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади < |
| ођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n=" |
| д затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мо |
| ежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим т |
| окушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на л |
| о суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забрину |
| ости; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, т |
| а којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ |
| авни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше гр |
| јио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицо |
| у пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — вич |
| да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од стра |
| а више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку прежив |
| , донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао са |
| а, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући н |
| {S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бри |
| , дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се ра |
| њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонит |
| обу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Остави |
| се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које го |
| а на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за с |
| у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се то |
| знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p> |
| а</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад са |
| ледња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је о |
| ду и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало |
| > <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешин |
| а.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати |
| ечи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од дет |
| >И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био та |
| — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека |
| што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му јед |
| ко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људског |
| и да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку б |
| шао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војв |
| једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које |
| увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте в |
| међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И |
| — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким врати |
| p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} |
| о, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих |
| го...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда к |
| кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, з |
| х, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја с |
| кли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад |
| кла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафан |
| ајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је |
| њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка у |
| ромрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом |
| мате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може от |
| ретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Беков |
| њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртва |
| па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у стра |
| цивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинил |
| шла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину |
| арцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се сви |
| лама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова к |
| шачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом |
| сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструки |
| се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са посл |
| ва.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни п |
| е ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се по |
| очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дво |
| е у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и |
| ребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; |
| сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div |
| не.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази д |
| , који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чу |
| е она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси |
| а стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра |
| ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и |
| ло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила |
| а сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми |
| ен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској |
| да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бо |
| оји смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке о |
| емилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче ј |
| вицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и |
| ена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки |
| лела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево |
| кар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу м |
| су разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са тава |
| S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па оста |
| ње <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светин |
| војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Вели |
| да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје |
| грејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол |
| ма својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притиски |
| рема нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слобод |
| ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, |
| да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p |
| даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад |
| лежи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ва |
| ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а с |
| мирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом |
| смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне м |
| <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми |
| њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А |
| оја нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, |
| ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи |
| арава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомил |
| мље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, |
| ад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба |
| >— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... |
| сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разоч |
| осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима |
| нији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембар |
| а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не б |
| према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само |
| глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, |
| војим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се |
| очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио пр |
| дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, проби |
| ине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који |
| ти тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, г |
| каше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила про |
| е тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из те |
| дан омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — |
| , засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су |
| следњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је м |
| авам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили п |
| да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један п |
| орио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред |
| се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из варо |
| исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче |
| да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је |
| ли.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само фи |
| ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на о |
| је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се |
| опло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да |
| ћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола |
| војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријате |
| Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља |
| , оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да ниј |
| љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим п |
| дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим си |
| оселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандар |
| ваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам згр |
| ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и |
| у с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према |
| једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола |
| не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси с |
| тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи |
| јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapte |
| /p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те ј |
| ваца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се |
| ко не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не |
| замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <forei |
| ају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти |
| а, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали |
| се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> прича |
| ли до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни |
| у и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао а |
| би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли |
| је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И да |
| је никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији |
| њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек |
| и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми прип |
| м да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје |
| ем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта |
| ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад нећ |
| те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје |
| говетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и |
| је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> |
| ва може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</ |
| b n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо |
| отребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па |
| огледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — |
| и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, з |
| -где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти |
| ава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава и |
| јекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док |
| ма и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</ |
| ар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хте |
| уши; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којо |
| се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске |
| већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно |
| из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могост |
| ако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ај |
| робљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, |
| ок једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижем |
| ала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не |
| овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топ |
| овице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учи |
| ак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти |
| има а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p |
| ви он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, |
| ву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага д |
| крену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају |
| планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују ос |
| поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишин |
| ј другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лав |
| засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат кора |
| атим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом. |
| а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и нек |
| <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви г |
| шина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника у |
| „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још |
| ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на |
| е изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по у |
| — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Кр |
| ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Кр |
| љив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као он |
| не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један су |
| „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пуш |
| ах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај |
| Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запе |
| <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S |
| Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши |
| лу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси |
| засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се з |
| м па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Прав |
| и: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ |
| за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као |
| ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па т |
| је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега с |
| ин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује |
| ажавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве |
| рдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господар |
| ју гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га д |
| го теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево |
| ајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! |
| з везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p> |
| окровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и раси |
| њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред |
| оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела |
| ање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду |
| ма свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској |
| ајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од |
| дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Позн |
| овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Па |
| , храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се о |
| е засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајућ |
| — Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено |
| p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па |
| р угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш сусед |
| ога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село |
| :lang="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек |
| погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да |
| лази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта |
| <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> < |
| ке дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај с |
| ни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се бу |
| нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се |
| дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба ва |
| у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти |
| одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју |
| т те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећа |
| штитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадав |
| тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, ка |
| невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо |
| потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се и |
| аш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од не |
| ели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутр |
| аки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је ми |
| лила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око с |
| сији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! |
| ед нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабр |
| ва те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће |
| </p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабре |
| рзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким ст |
| помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога |
| клони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да |
| но засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> < |
| окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са њего |
| n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу |
| громни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара наба |
| ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — |
| оња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав В |
| погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — |
| и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и |
| им излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да до |
| Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, п |
| мен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од по |
| почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и |
| општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и б |
| варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које м |
| собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним о |
| ст о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону |
| . — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори |
| едитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија за |
| о још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не м |
| шу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим |
| чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби такв |
| да око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва си |
| о да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изглед |
| <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике он |
| ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— |
| цу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да |
| који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требај |
| ти што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника |
| упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мај |
| ику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> |
| асно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само |
| тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је о |
| наш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи |
| а памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржат |
| у седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по |
| решници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{ |
| говори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко |
| те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био б |
| ="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призре |
| . много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка |
| мо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали. |
| утирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петр |
| јим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> < |
| ј њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз т |
| жеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаник |
| ше сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала |
| еч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све |
| ш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb |
| м те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на тел |
| си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и ц |
| ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онд |
| рале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} А |
| ах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и н |
| и Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад |
| е.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радова |
| — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га ј |
| ком блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p |
| ј грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S |
| он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих |
| ад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како |
| S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то |
| олико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шап |
| зати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам њ |
| турао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпун |
| и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то |
| „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је |
| овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну |
| Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> |
| м пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је |
| умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се |
| непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми |
| ун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомил |
| м у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом врем |
| л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А |
| } Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове с |
| о да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње пит |
| — У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{ |
| мљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недо |
| онео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, кој |
| шко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега |
| но црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се засти |
| те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те и |
| р не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, пров |
| ретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први |
| ан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </d |
| етаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола |
| падају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око |
| .</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, |
| уд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, к |
| о си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио |
| е да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра |
| ивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке |
| е, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у ж |
| ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је |
| ње аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне |
| е а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине |
| раз и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, как |
| могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хва |
| о као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала разме |
| — Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, |
| сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грл |
| — Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; тре |
| ави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори |
| > <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— |
| дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји в |
| итало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, |
| даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, с |
| носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово де |
| и показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крун |
| о свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се |
| ј — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би |
| ли, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> |
| ло и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код |
| земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јован |
| да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници с |
| о још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и т |
| шева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим |
| еда све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога на |
| к да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и |
| на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао |
| до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, |
| данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлаз |
| је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступ |
| и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је |
| секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — ре |
| рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} |
| она за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, кој |
| по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама |
| ов бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам до |
| — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разг |
| и.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са праз |
| к Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање ње |
| Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањ |
| ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушк |
| дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="3 |
| ан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у ка |
| едбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густ |
| и као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, ч |
| > <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</ |
| а све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} |
| њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да |
| зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по |
| ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, ч |
| е чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Пр |
| уму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> |
| е појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да |
| језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“! |
| ник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поч |
| ди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за прим |
| ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мал |
| еволуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са |
| мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову |
| авимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S |
| ауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{ |
| аницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском све |
| p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља |
| гледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Пр |
| ју, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из |
| у и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вес |
| озволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина |
| аје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да иск |
| а обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш |
| ег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такв |
| нација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност |
| задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, |
| можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, ко |
| е похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренул |
| -Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који с |
| а покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебо |
| т се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не ви |
| е бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чу |
| обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост |
| не на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који |
| лизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска |
| ешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже јед |
| те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика |
| сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу з |
| и.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивш |
| знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак |
| ораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му |
| , највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности |
| елу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да зан |
| <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пођ |
| етковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се ниса |
| ожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне поро |
| и; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем пр |
| Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем с |
| са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их |
| , па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затек |
| и последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе |
| пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на |
| и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потп |
| нали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па ва |
| осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> |
| але од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, |
| комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна л |
| врда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда с |
| снију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите |
| незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, к |
| како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га |
| вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у гру |
| смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи? |
| им премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајн |
| нава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног н |
| е војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су |
| о се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно за |
| е маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац |
| са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви |
| ном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који в |
| Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад з |
| то.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуко |
| поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену на |
| ива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у |
| ме телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догор |
| S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, |
| би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђ |
| Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звез |
| ачару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање а |
| но куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила |
| ијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси |
| ажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу д |
| их осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре |
| им приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим пос |
| улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да н |
| сталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подн |
| змешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз го |
| осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један |
| арана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, |
| лена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица |
| лена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, ко |
| n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгл |
| из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њ |
| ци не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су неза |
| и ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, к |
| пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда |
| ом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" |
| ажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контур |
| је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до |
| тока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У |
| ама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гл |
| бијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настај |
| е већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ |
| по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер с |
| набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покуша |
| ду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан |
| на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано раз |
| ма чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чи |
| њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од ора |
| е болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све |
| — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како с |
| донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} |
| ам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута са |
| д прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају он |
| о, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима |
| а страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замаг |
| знели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ |
| Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ кл |
| ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често п |
| е ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово |
| ш неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из |
| тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од |
| о а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била ј |
| дију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш |
| ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Ку |
| излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних |
| по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S |
| лника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо |
| ше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и |
| се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тиши |
| цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео |
| има који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли |
| вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде |
| знаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви |
| лади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бе |
| оће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отва |
| збеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је |
| абележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, |
| е мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао |
| али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— |
| сторијских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор б |
| своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краљ |
| /p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према с |
| не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства |
| и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за т |
| брисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> |
| и; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по о |
| И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема |
| можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за |
| е сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у |
| којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у |
| збрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која |
| право, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се н |
| е ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту |
| ч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се |
| чеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени |
| ља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко г |
| нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да прете |
| их септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе д |
| S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ног |
| вембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе по |
| а постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о проро |
| ивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он |
| кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне |
| спред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих |
| е и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробави |
| и где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва г |
| ој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казива |
| ин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану |
| диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све ја |
| све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидан |
| око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у |
| говори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо н |
| мишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да |
| те, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</ |
| бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу |
| у и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља по |
| орало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А г |
| спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у |
| жи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Кази |
| била официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши преб |
| једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отш |
| обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим |
| обу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор к |
| руне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стр |
| р, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, раз |
| е много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је и |
| болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај н |
| на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је дове |
| е изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења п |
| аузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присус |
| ти да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, ко |
| чају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба н |
| , који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишин |
| , које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима |
| е канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кла |
| е то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негд |
| врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли по |
| га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</ |
| ије више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, |
| скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у |
| p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би нико |
| ак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, |
| уке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим п |
| хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору |
| читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, |
| све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад |
| је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном дв |
| <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Д |
| а.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гл |
| аљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У |
| уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том ча |
| ешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и |
| их планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове |
| јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразго |
| поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину но |
| дозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са исто |
| одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је та |
| тке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка |
| зређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по кровови |
| о сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле пре |
| као, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди |
| о наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{ |
| ено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колу |
| мртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да с |
| с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пу |
| је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, д |
| у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тат |
| не главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек |
| о је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> |
| ња.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови |
| чаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тих |
| То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгле |
| ободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све |
| глед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафан |
| Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебе |
| ма.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судб |
| о да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нис |
| један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролази |
| ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Как |
| рубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су |
| ор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио теж |
| о чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и К |
| ко наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклон |
| а се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке ома |
| <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино |
| .</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир |
| рати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали |
| м ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у к |
| p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он зама |
| </p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{ |
| ве ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам |
| не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и |
| ам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалил |
| >Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к с |
| После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки |
| своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња |
| о кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр п |
| ва ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, |
| {S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљен |
| неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се |
| и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима п |
| о, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким канали |
| а утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одв |
| сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је |
| n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој н |
| га, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново з |
| пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може |
| ако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само |
| војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и |
| о слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно сло |
| затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим |
| ке планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире |
| и, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто д |
| те и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо |
| узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Уста |
| аде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше дв |
| м ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом су |
| кање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мра |
| борећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, кр |
| алази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да вид |
| бни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ |
| ње гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осв |
| Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непре |
| не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају ко |
| ама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Ча |
| рало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах |
| гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаслед |
| еним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини |
| или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка |
| >— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{ |
| ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи в |
| а народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једн |
| међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идем |
| и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отима |
| ину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царс |
| заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољу |
| ебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прос |
| адом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље суви |
| њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и |
| роводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и |
| ји нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамењ |
| која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да освет |
| јка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за |
| рбије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, к |
| рнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови хра |
| да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла скло |
| апустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи уне |
| с војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он о |
| ити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у ф |
| отиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у С |
| а се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ по |
| нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима пошт |
| теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S |
| Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланик |
| очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као |
| до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>От |
| де? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачани |
| и.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога трен |
| а то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... н |
| {S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад |
| а дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киш |
| } Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо м |
| планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варош |
| тављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима чов |
| ји што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сас |
| осподин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не сме |
| ећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке над |
| >Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се др |
| учи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини п |
| е дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n= |
| рече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари |
| сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатог |
| Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> < |
| ају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арн |
| ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде р |
| е ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ |
| <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да |
| ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита |
| > <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка |
| ије Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази |
| бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њен |
| а кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p |
| од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све о |
| а на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске з |
| пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледа |
| анском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уг |
| прави долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу |
| :</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљ |
| тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није преста |
| лим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме |
| војке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село |
| p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> < |
| аћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти ка |
| чи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, п |
| радским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и к |
| /p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито п |
| непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрат |
| и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасви |
| нтузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Кар |
| спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем и |
| внику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас |
| се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који |
| > <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретн |
| мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> к |
| ића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се рат |
| та јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са је |
| има и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш |
| и у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S |
| Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло кој |
| и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанс |
| ује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је ј |
| сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су м |
| ано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја |
| која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољ |
| рсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} |
| има крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело м |
| јничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је по |
| ију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја |
| и се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњи |
| а, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожа |
| лада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесариф |
| под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла |
| болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан из |
| Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирањ |
| ко главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у |
| јио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} П |
| ејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај т |
| укњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудр |
| ежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је п |
| ргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао |
| це светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— У |
| атнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корз |
| осе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не |
| згледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у |
| b n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, |
| заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан за |
| ашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који с |
| цу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита он |
| јичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила |
| царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мр |
| ко се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гро |
| ану грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и з |
| зумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа |
| тку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега с |
| видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падн |
| 07" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња |
| ње се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио с |
| ји, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике |
| ветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светац |
| е један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, ј |
| далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним |
| га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем |
| вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај ко |
| где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они |
| А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у шт |
| Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, |
| калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди |
| још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге д |
| кширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрут |
| " /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, о |
| оз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, |
| /p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи |
| олаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару |
| и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила н |
| али читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све |
| е према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био сло |
| ојсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом |
| ли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управ |
| , ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="66 |
| фицир, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један |
| о милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су |
| ада.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{ |
| ину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Мор |
| одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане ц |
| н на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А |
| робљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а п |
| ове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зор |
| е и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жур |
| помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, |
| , пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и |
| а се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред |
| ица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се |
| десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав |
| чје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} |
| ланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још |
| о мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо н |
| довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваљ |
| > <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна |
| p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није п |
| p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства |
| утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} |
| ичку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ |
| ше, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</ |
| о, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновре |
| амоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих |
| му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад с |
| расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред на |
| плаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у |
| p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на |
| ада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не |
| сијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се н |
| није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовим |
| војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај на |
| пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под кој |
| се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат |
| д кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина б |
| на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то |
| ену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, |
| ола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, |
| ете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Н |
| p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријате |
| то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад |
| ама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље |
| ужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових |
| они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се |
| оће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни ка |
| то би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узро |
| .</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потре |
| е може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу слу |
| лак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се заг |
| маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмерав |
| ош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то шт |
| аницу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се |
| е можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> |
| се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p |
| нуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p |
| уца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да |
| чак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p |
| нски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више |
| и и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и |
| у потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> |
| лове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављ |
| ке долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, |
| пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n=" |
| оздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињс |
| а ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> < |
| би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни |
| Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговор |
| се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвез |
| чи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад |
| ад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да |
| јао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — |
| ј чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису мо |
| и за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напас |
| Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би |
| пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи |
| ечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник |
| м.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми |
| >Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дет |
| а.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— |
| то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов |
| b n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логор |
| слободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона с |
| да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као зве |
| ема нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може сп |
| ас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрест |
| </p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу |
| и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не глед |
| данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десет |
| чи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — |
| вамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, ком |
| коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један о |
| а је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га кра |
| а твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> |
| дим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој |
| непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај з |
| овац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље. |
| не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала с |
| Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p |
| о једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и |
| команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду у |
| сија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се ис |
| ујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мисли |
| рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, гос |
| и.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у |
| едну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није м |
| кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су |
| или у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је с |
| те ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је о |
| тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачу |
| требу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Ка |
| женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам |
| да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље га |
| ећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој |
| ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату |
| да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће |
| и да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуш |
| Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је бил |
| ушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p> |
| рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о |
| о сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у то |
| је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожур |
| војима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} |
| ко нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само ув |
| рбију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче уј |
| сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су стар |
| а и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Ева |
| </p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски |
| е је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара |
| ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима нек |
| и нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет |
| ите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те |
| и избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао |
| ко сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемирава |
| тају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било |
| поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот пос |
| оване, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има |
| ну и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио |
| њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, ко |
| ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме оби |
| ришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је јед |
| /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у |
| сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто |
| бљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, п |
| свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди |
| и страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно ист |
| зуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он |
| овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под и |
| а Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кров |
| ебе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња ш |
| олети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све ја |
| опло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибар |
| велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влад |
| а при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећ |
| , бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест год |
| сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта |
| г, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одг |
| </p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се зами |
| пља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно |
| аш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дођ |
| ени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре |
| лка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако |
| мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су |
| докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала |
| " /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за н |
| збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, |
| њем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које? |
| цу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатил |
| нду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаж |
| о па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Р |
| ма видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми |
| р да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он |
| што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе к |
| звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подн |
| а ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која |
| шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србиј |
| Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако зго |
| е једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балкан |
| с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смаг |
| морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> |
| зовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовић |
| пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих стр |
| оје? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те с |
| е, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за П |
| Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих ви |
| боди, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући с |
| рабар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје |
| /p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, а |
| им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем се |
| p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</ |
| ључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понес |
| души, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од с |
| ари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин о |
| на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви с |
| сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p |
| у и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и на |
| м је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на |
| све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећ |
| ник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, виш |
| њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разго |
| е, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спр |
| тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док |
| азак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопшт |
| ци забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер |
| Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тума |
| рови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога дв |
| ће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља |
| из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечасти |
| а децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савил |
| дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменил |
| а, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон к |
| клањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и |
| целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се |
| p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим в |
| је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и гд |
| се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А з |
| е спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разн |
| а се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто. |
| нази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан за |
| ија очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредб |
| е стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка не |
| журити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти к |
| и да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговор |
| децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана бл |
| ве и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанство |
| и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанство |
| а да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начет |
| лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до ду |
| ељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — ша |
| топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном пл |
| и и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам |
| ="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, о |
| ма и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена мест |
| >Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајал |
| и, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постељ |
| војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре лич |
| нила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} |
| је са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се т |
| дало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лут |
| ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> < |
| а сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала м |
| p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој |
| родицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред ми |
| изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше |
| вити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова п |
| ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одво |
| а.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај |
| друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба н |
| И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово мест |
| S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; ка |
| убав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаб |
| олстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина |
| д шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и д |
| {S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> гр |
| а борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак ути |
| ="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ др |
| е.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима |
| лини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које |
| S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми д |
| рамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пун |
| ао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година |
| гу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли |
| >— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако < |
| ра (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} К |
| ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће ст |
| аве.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му с |
| ји се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово |
| а.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на кој |
| рамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било ј |
| кче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, т |
| бузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма д |
| огинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — по |
| у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> |
| но ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда на |
| из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле |
| n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва ко |
| излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они н |
| уће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случ |
| дан део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од не |
| е успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ћ |
| на! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере |
| ик је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> ка |
| ску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу |
| оследњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала! |
| јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако |
| >Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта |
| д.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — |
| вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ов |
| пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са бе |
| да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, |
| редбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покуш |
| е можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један н |
| роз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем ј |
| па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до мес |
| а ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко |
| Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звер |
| ољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближ |
| је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранат |
| куле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и |
| а и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за |
| вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им |
| ићанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по дру |
| !{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колим |
| иш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година |
| тране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, |
| ри: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у |
| аилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топло |
| у.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом |
| Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> |
| еши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где. |
| оручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком зана |
| ом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кол |
| војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам |
| е од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне нај |
| а и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне р |
| них?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам |
| у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам |
| и га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим |
| ја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири |
| уд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда ил |
| мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљ |
| јку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући гд |
| , је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лек |
| не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ |
| } Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је сва |
| лом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жрт |
| српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцат |
| /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда |
| као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавал |
| ли нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S |
| и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његов |
| p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, |
| а погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења |
| ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајк |
| а до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.< |
| евима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p> |
| ашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; м |
| м гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је |
| се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још |
| о дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} К |
| и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, |
| о једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено |
| уца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} |
| ош ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{ |
| озом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, кој |
| а сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу до |
| из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недо |
| сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} |
| па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и уда |
| ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад на |
| престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља |
| а у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да ј |
| ј смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једн |
| Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p> |
| цир — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње |
| ве насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} К |
| е испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} |
| зе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење |
| ам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> < |
| јд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> |
| владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава јед |
| ам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратеги |
| ну метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак д |
| и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у ц |
| шеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да ча |
| глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми |
| {S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао |
| али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} |
| /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама кој |
| у требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица |
| вредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најч |
| ! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен ста |
| и или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице |
| ојој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, |
| т пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче с |
| Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од који |
| е пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе иза |
| јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту |
| ало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предс |
| их столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и р |
| јске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође п |
| па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли н |
| гарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n |
| и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{ |
| се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустри |
| ге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, |
| а, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на н |
| близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити св |
| оптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се о |
| о ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају н |
| цама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз |
| е.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као рани |
| те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу и |
| ра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњ |
| ронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Кња |
| <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> < |
| е однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одуш |
| Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, |
| ова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} По |
| Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сар |
| бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и са |
| Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо |
| е без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних ул |
| ступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организова |
| вских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све |
| у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно |
| и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без |
| {S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свег |
| оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тр |
| четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води и |
| ар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од ху |
| тишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би м |
| главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају |
| о и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била нап |
| Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> |
| сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета наго |
| /p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, |
| рода, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина |
| може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него |
| снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и н |
| /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, |
| шћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах |
| /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, |
| дан непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, |
| а је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла |
| дољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће с |
| отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно к |
| ; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мал |
| ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу |
| ести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћућ |
| мо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда ча |
| ду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, н |
| лога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаз |
| у.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> см |
| нђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико трен |
| који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у ре |
| лико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то |
| не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, нена |
| све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад |
| твом, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрск |
| носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, ке |
| оје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права п |
| ега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са кас |
| ра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Ар |
| у с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, |
| а и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обез |
| ада су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове командант |
| них сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких |
| хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на |
| ао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ |
| свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико |
| м и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и дв |
| ту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и |
| о војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> < |
| и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на сво |
| собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без над |
| p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро ниј |
| а или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> < |
| да учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима |
| ели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забе |
| а дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних на |
| p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али. |
| бији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочит |
| и ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође |
| а кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за т |
| не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посла |
| ји личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степан |
| кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страхов |
| то — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао с |
| а њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакат |
| елом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, р |
| елеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је к |
| евоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци |
| се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и н |
| лазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке |
| .</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разг |
| и деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај о |
| пити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599 |
| журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо |
| утку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на |
| гне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, бра |
| чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издад |
| ји своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у т |
| ији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Буга |
| . септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кр |
| е пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше |
| најем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, сино |
| бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да |
| /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају са |
| ај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, каз |
| г устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња |
| а нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са др |
| а.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наш |
| и а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и к |
| нај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба |
| једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и |
| ића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде ре |
| нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код |
| лубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачун |
| ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> |
| адине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи |
| здања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну |
| овека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p |
| </p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај пес |
| ече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</ |
| ава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више |
| и са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном кри |
| . <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он повед |
| који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако нар |
| иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је |
| х и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове |
| ошћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној |
| ку.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, т |
| то засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља дол |
| е реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо |
| гу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које с |
| ма својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на с |
| емају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је в |
| једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго |
| и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са |
| {S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него сам |
| то са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На прот |
| акаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости |
| ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Ле |
| у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици |
| пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је м |
| це на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени пр |
| у пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од с |
| а лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непр |
| му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми в |
| , седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобра |
| мотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као |
| ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p |
| родица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видет |
| а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се |
| ажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустриј |
| ме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прав |
| има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p> |
| <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али |
| еш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може |
| е полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се мо |
| ух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни з |
| је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушл |
| устријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варо |
| раља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредит |
| д војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сход |
| ци с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да на |
| р.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — |
| је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обеле |
| селимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: |
| епријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо |
| иче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари |
| писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до на |
| истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јов |
| непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стоп |
| ви:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и |
| шалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Д |
| ста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је |
| — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додад |
| о ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше |
| леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, |
| за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине |
| за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, ос |
| ко сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево |
| ро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: скла |
| за и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помо |
| као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио |
| но пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је |
| он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није гово |
| постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој п |
| останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија. |
| језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и зацен |
| ао и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— |
| {S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуч |
| и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре др |
| м са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је ка |
| ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом |
| "29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није раз |
| а се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у то |
| аб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страхови |
| ма и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана |
| рашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставић |
| и можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико |
| ле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настав |
| онесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео |
| држи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ о |
| зала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и |
| очињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те |
| разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то |
| просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате паж |
| Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно в |
| ме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфију |
| иси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а н |
| м новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни |
| он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.< |
| е а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже |
| м израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица сна |
| ћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовар |
| ео је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже п |
| ове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник ш |
| а које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти |
| е сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо пр |
| а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и |
| изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, |
| у зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искит |
| у у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војни |
| гу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад |
| у добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, |
| тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, шт |
| а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јавља |
| лазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави |
| он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо |
| сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да |
| стрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећ |
| од и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам |
| је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја о |
| го брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и |
| /p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У |
| крете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Пес |
| ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад се |
| а је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да |
| шини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команд |
| на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да |
| врдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поре |
| коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, мора |
| вде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима у |
| е.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Стр |
| догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађа |
| ели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову дон |
| грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Ш |
| бласти центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужен |
| ти, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, |
| p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И му |
| ови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— |
| обе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам див |
| пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким |
| је ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет држа |
| ма видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> < |
| Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлос |
| се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Г |
| ди.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <p |
| тењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила. |
| жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на |
| о да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{ |
| треба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту с |
| еђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних |
| шом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд |
| , нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо ве |
| ци долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су ј |
| д у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм |
| и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи во |
| у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S |
| еби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад в |
| а и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве ве |
| а, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану т |
| време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Францу |
| зми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни |
| навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сир |
| јмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који |
| ко нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми о |
| возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није и |
| дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се уве |
| аду крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, т |
| ено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљо |
| а бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број |
| остају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начи |
| мни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неор |
| ко да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{ |
| али главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе |
| е да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим |
| преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знају |
| ши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — крен |
| риград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па |
| ако их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регр |
| буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да м |
| рзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— С |
| з какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дан |
| а Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштај |
| и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад бат |
| unit="subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео |
| I</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над При |
| кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отп |
| род спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="5 |
| је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напа |
| е тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана |
| рубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови г |
| органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више |
| гову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео |
| домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лаб |
| сама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, и |
| их нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у о |
| гу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да то |
| ечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из |
| ош једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и на |
| је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопс |
| шећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечера |
| а тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен |
| та крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још |
| ве шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један гос |
| , често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припит |
| а моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када |
| о.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се о |
| везници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другом |
| не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и с |
| у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринс |
| села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви б |
| ле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо |
| и вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби |
| ониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога |
| рамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И во |
| а не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и |
| е да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је |
| "256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч с |
| од тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање |
| ити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш са |
| већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад |
| наш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме т |
| јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на зем |
| орили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па то |
| да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе |
| дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на |
| бо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него |
| ам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је |
| ешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих оч |
| це забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло |
| тавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили |
| , што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по басносло |
| осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кра |
| д Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором |
| , морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном оба |
| им одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећ |
| гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, |
| Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже |
| престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93 |
| да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле |
| далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме |
| ју а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} И |
| .{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још ј |
| истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно |
| азнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе |
| ри, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путев |
| су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани |
| исала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ |
| /p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није |
| свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор п |
| ар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било до |
| а кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су |
| , архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и |
| е вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и т |
| мо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А |
| од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брек |
| о колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и ау |
| о црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који |
| била, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и |
| многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и |
| упила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи нем |
| х је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па |
| х је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска |
| на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола |
| мбра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који |
| ке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао м |
| ивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="35 |
| а разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и |
| одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И |
| раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себ |
| } Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња на |
| Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па |
| посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су с |
| часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљ |
| језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече |
| ла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом |
| дицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ с |
| уте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они ко |
| ачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе |
| није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње |
| погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; свак |
| ли; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена |
| ало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела |
| кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шиње |
| и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да |
| так.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на вр |
| ица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике |
| огледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестого |
| у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога ч |
| беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљ |
| зрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господи |
| и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином |
| ачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао н |
| ницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, после |
| светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено |
| а дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана |
| та чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би |
| луке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, |
| данелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S |
| нцуских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља |
| и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а |
| дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога д |
| а традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за |
| ник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стр |
| у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне с |
| } Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на је |
| ово и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Је |
| дала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи |
| ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има |
| едали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у ун |
| едали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у ун |
| да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на н |
| ила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, |
| ефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призре |
| е поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Ср |
| ен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је |
| клонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— |
| ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и |
| p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} |
| , води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули |
| рло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, тре |
| јајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу с |
| очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубљ |
| искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожнос |
| предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>И |
| сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазил |
| пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве |
| којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но |
| а, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред ови |
| се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, кој |
| сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша кре |
| а ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, р |
| и јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, к |
| дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један са |
| гледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је |
| <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не п |
| ни и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура ин |
| а је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И |
| воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво М |
| а ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да |
| оји отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи в |
| агационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверава |
| фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухв |
| се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа |
| а само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p> |
| } Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда једа |
| и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престо |
| ем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало ку |
| у и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са зароб |
| оварају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника |
| бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учите |
| е пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још |
| нула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило |
| завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ва |
| орпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко |
| дстављају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очеки |
| гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугар |
| има осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима да |
| е ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије I |
| асе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с ти |
| у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који |
| ше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је до |
| и још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко |
| омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо вер |
| p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда |
| а Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он |
| ти народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропаст |
| и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике |
| самљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се в |
| можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за ко |
| м ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капу |
| о, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не б |
| чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џам |
| што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато |
| муникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да |
| ибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што с |
| овлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војв |
| је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, |
| е трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, |
| лаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли г |
| ла да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизиј |
| м шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми |
| из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикн |
| у, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, за |
| нцуске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазн |
| је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одв |
| аосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако |
| а сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који |
| створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад |
| тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај |
| њем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику преставља |
| Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника |
| опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се |
| Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а |
| иоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p> |
| једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрав |
| гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из |
| е знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необ |
| n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је |
| а се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу |
| рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узн |
| приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке повед |
| а једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част дола |
| распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутр |
| </p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, |
| А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте м |
| и што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и с |
| сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше к |
| у чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капи |
| ождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души |
| — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — |
| где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје г |
| били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тог |
| тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах |
| кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из по |
| наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољ |
| могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити |
| а избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао |
| ну ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко с |
| тена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, п |
| а је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој са |
| оји су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане шко |
| а веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који веруј |
| паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу |
| девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно |
| а борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи |
| дничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања уморен |
| о име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе с |
| до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покисл |
| јућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпу |
| и се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама |
| разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико м |
| , велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на |
| вано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију нач |
| возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улиц |
| олно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових обл |
| па са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бој |
| да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао |
| реко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, з |
| у, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савија |
| тигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова п |
| >— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и пог |
| одио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на ф |
| ну тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да |
| тале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на |
| а француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје |
| жнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја |
| Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај |
| ијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу |
| ари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендуј |
| познате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је п |
| Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на |
| идео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа |
| клањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p> |
| едан:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што |
| покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покри |
| нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и |
| о, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватр |
| је боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куд |
| ар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када |
| ?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потрес |
| емо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је |
| је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике ж |
| ји а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p |
| мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда н |
| о је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо |
| ање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова |
| ама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљас |
| о.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и оср |
| ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од сво |
| боку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице |
| бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али |
| ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у јед |
| ико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичн |
| казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи |
| {S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам мал |
| полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> |
| се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, |
| ију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријате |
| је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и о |
| проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како м |
| а вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела |
| и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистри |
| е.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други пол |
| ад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове т |
| пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана т |
| {S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} |
| и су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно од |
| у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођен |
| сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Мла |
| ио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и при |
| ти времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је |
| стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако с |
| као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми |
| ји су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и о |
| коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> |
| ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни |
| исну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околи |
| ом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, кој |
| ла да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по нека |
| дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365 |
| ултурнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим р |
| село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, ко |
| родили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нис |
| ук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питал |
| игне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад с |
| а, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело о |
| заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих о |
| упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога за |
| стимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на па |
| како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А ниј |
| и смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донел |
| утинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви зв |
| и која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници мор |
| гло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле |
| <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегун |
| атељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједн |
| оплину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и |
| еморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај ман |
| у, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се |
| да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више култ |
| и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми |
| некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац |
| не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— |
| шта извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које ни |
| та? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одг |
| то иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{ |
| се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирују |
| те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Пот |
| {S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро |
| есту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се |
| шчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао је |
| Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут исток |
| у или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали |
| евом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да |
| орбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се мо |
| ко? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини ко |
| аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том п |
| ан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — о |
| ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна |
| Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чарши |
| и чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели |
| огне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да |
| Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није поги |
| живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да |
| аво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда. |
| едах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, д |
| еле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој |
| ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се |
| јући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са бат |
| .{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар нем |
| и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се |
| ојске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди |
| време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некака |
| латна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и |
| рене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд једа |
| У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко |
| арскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два н |
| ивоту; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једн |
| одина, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, |
| их сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала |
| у цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да |
| ила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипло |
| е већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да с |
| риштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, б |
| <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у |
| сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први |
| лико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а |
| и?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро ш |
| а, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но |
| и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по |
| во, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и |
| и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо |
| <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто |
| </p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узн |
| 5" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађ |
| <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен но |
| ге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима |
| Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт ко |
| > <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> |
| ловима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, |
| руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гла |
| дрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пр |
| ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприст |
| ају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом |
| ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вел |
| са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске држ |
| аве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и |
| или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас |
| и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад |
| осили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обав |
| ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Са |
| онова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и |
| а?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву |
| ко себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали. |
| пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже теш |
| Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађ |
| Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера |
| гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори |
| чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и |
| њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пу |
| нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} За |
| и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одри |
| е нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топо |
| лагом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“< |
| време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у св |
| зор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала |
| ех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је ст |
| 555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у ов |
| во саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а |
| — А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жрт |
| мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, бра |
| шћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb |
| Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, в |
| тница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он |
| на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.< |
| тења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са |
| b n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али |
| седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели |
| збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није |
| о у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се њег |
| е желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, |
| !</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа пр |
| тимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то зап |
| ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај |
| нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо |
| зговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчис |
| е сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у |
| е кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> |
| и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракн |
| ли ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви д |
| ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечк |
| ко да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине. |
| — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гла |
| — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив пок |
| сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу оп |
| па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ј |
| суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћ |
| ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одуши |
| исак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> |
| а, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопљ |
| Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе |
| бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће |
| ци или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам |
| ило би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје од |
| е је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако б |
| ашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник |
| сти има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају |
| прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим |
| разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је с |
| енциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, би |
| мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како |
| ну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамде |
| ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечан |
| а упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но |
| м положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо |
| ору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови от |
| : „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И |
| огућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <p |
| више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће |
| дан претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно пого |
| одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много с |
| ао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се |
| преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда п |
| даљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно г |
| невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о |
| м и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми пот |
| </p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности |
| м о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико ген |
| похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је |
| е то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или |
| је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена. |
| у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој го |
| ајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облак |
| шна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало |
| увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирск |
| моћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се д |
| ог.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из н |
| ита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља |
| :</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузи |
| прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изл |
| .{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, |
| ам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет |
| сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кр |
| јући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље с |
| спитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли |
| хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} |
| , који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува |
| ад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој к |
| тања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли |
| ије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дардане |
| <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је |
| те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања |
| ју и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, |
| итују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости |
| </p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нис |
| по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је |
| Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљ |
| оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уо |
| , некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се кома |
| екако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим оч |
| мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да с |
| ски поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских ма |
| ажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретн |
| 219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на |
| угог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније |
| роди од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војс |
| о физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они н |
| ни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, је |
| му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јовано |
| ко је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се |
| Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њ |
| или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите |
| га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из цело |
| није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао |
| јим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, размат |
| по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио ду |
| ега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или обо |
| на из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице |
| авртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим колени |
| стаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази |
| ама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови св |
| гледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му |
| , али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, |
| размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим |
| клањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш |
| мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} |
| ом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само |
| ом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто |
| по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њив |
| аси.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа |
| дведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну позн |
| он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у св |
| авезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он ово |
| се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе |
| ан је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шт |
| од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умр |
| ли шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје |
| ве су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити |
| не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— |
| и ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате |
| не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећ |
| ах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к |
| с, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које см |
| ицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она |
| су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши ч |
| звесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова де |
| ој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бриго |
| сивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је |
| сте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очи |
| p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа виш |
| у која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.< |
| , нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србиј |
| тирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, крше |
| л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сен |
| покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати |
| ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и |
| који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске екс |
| из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су реч |
| неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и |
| и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора чита |
| снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна |
| а снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно |
| ов већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора нек |
| м?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз крен |
| а значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутог |
| P19201_C3"> <head>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балка |
| амо чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исп |
| о рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим у |
| даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми с |
| дно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен д |
| одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега неж |
| ла Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници В |
| мата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да пока |
| рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, кој |
| лебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело |
| за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type="chapter" |
| Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ |
| вијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и |
| дини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће |
| у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио нареди |
| етан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита |
| речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зр |
| борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се с |
| аспитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да |
| рвога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ств |
| па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Жи |
| се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико |
| довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, в |
| е киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронаша |
| а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бора |
| тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт |
| лом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже нар |
| едом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Госпо |
| тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени |
| атељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скрив |
| тане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> < |
| је непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему |
| ди потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено |
| још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испе |
| оја унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле |
| лушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена г |
| обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча г |
| догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одист |
| ање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв |
| ..</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и п |
| морно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим ко |
| ма било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и |
| } Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо |
| на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала |
| му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, |
| устили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена |
| ари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније |
| сипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да за |
| {S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да п |
| је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кро |
| с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима каз |
| у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила к |
| етила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек кор |
| дстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их |
| ри, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочил |
| азебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Д |
| врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{ |
| тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их |
| нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n= |
| топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме |
| му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је |
| , када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове мла |
| ебе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, о |
| Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи |
| опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију |
| те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други кр |
| n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој д |
| д од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на леп |
| ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица м |
| нике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су к |
| ас.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох |
| оја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила. |
| а а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— У |
| ала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осет |
| родица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се |
| ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја ни |
| ладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће н |
| на деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сања |
| је.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то |
| а а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови |
| стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> |
| иста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а шт |
| о размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају |
| лазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, са |
| Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једн |
| и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи |
| ке улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а |
| Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p |
| p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непреки |
| id="SRP19201_C10"> <head>X</head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, |
| се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно |
| ни у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о њего |
| она на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од зап |
| и нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке |
| сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту |
| ом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су м |
| преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груд |
| ања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевск |
| — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевск |
| о обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова |
| сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, поглед |
| на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Но |
| ело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али |
| тави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих оста |
| детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала |
| сало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми с |
| сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут за |
| и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била |
| ћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то п |
| етиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад бу |
| есене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљ |
| опова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, крен |
| ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{ |
| ида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту миса |
| метник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да |
| це, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислон |
| а покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко |
| цу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему |
| оди усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао |
| Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на |
| ецу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом сво |
| ду Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негд |
| топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли |
| аве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тиши |
| лагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Тук |
| х који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина |
| не и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело по |
| гласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за |
| теријала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже |
| , тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је бор |
| ам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?< |
| н.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнат |
| стрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је |
| из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљд |
| х изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као |
| е најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у |
| кога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом |
| тка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и бе |
| терија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни д |
| о триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, ст |
| ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађор |
| а је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћ |
| батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резер |
| и.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљив |
| а, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и сме |
| вник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још п |
| понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а |
| не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра кој |
| ка који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и |
| жан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођени |
| чице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на гру |
| капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо гр |
| ници је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су већ |
| опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше п |
| еликога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких бла |
| да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се |
| ници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, оч |
| кла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се ује |
| да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују |
| pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише н |
| међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући |
| 9" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које |
| S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзо |
| недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикн |
| осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпо |
| казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у |
| го; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали р |
| и Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим п |
| млију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла на |
| их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да н |
| непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p> |
| > <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. |
| еоградом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над |
| и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с о |
| {S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ |
| ког гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трна |
| е враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болн |
| екоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се пој |
| , са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Ми |
| сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрен |
| ад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за |
| налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командир |
| и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглиби |
| ланина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца у |
| ремишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрек |
| су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гл |
| а старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је |
| ска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апоте |
| на.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице |
| пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болни |
| мо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разг |
| рти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које с |
| ак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аер |
| ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У |
| јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела бор |
| ксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на |
| е повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири |
| утцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, |
| ашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блесн |
| аседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учи |
| , кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало |
| дну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ си |
| би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са |
| д користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гом |
| све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешади |
| И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А |
| поредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се |
| ти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или |
| немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу |
| апред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже |
| страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, там |
| лонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p |
| о цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни |
| 678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалог |
| алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народ |
| и из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало |
| >— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљуј |
| а грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p> |
| ком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их мил |
| е!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и тр |
| туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p |
| смо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{ |
| оз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио са |
| едишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије бој |
| едишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n |
| ећи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново |
| ...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па францу |
| а гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегос |
| сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао т |
| од шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" |
| то блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на др |
| смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо |
| S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чу |
| } Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димња |
| ки начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? |
| лен човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговар |
| ор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао |
| ио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захв |
| њака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одре |
| ца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми ј |
| p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— |
| а му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу к |
| асак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на с |
| оз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо |
| лан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио |
| као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледат |
| т се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разго |
| е чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био |
| и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу |
| стаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера |
| стали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнин |
| рума оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и изд |
| ота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали |
| то што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе |
| ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{ |
| се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе |
| таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао |
| е и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у т |
| кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, проз |
| а су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су он |
| отра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршав |
| пчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сј |
| а просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај |
| а кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један д |
| до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и |
| на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му под |
| ликом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа |
| тно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, |
| редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натов |
| редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натовар |
| ила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони |
| а изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, команди |
| лићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодова |
| е до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели |
| омиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пр |
| ише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало но |
| е склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозав |
| одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— |
| ци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мра |
| у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забаче |
| аздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим воч |
| кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди |
| кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених гру |
| ељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од сам |
| ји изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих |
| азна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга на |
| му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ изма |
| шлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ |
| ајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих |
| чно покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као ог |
| и довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мук |
| а је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} |
| о се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских че |
| ољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали с |
| е кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и до |
| S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрха |
| /p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео с |
| pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође |
| бука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у |
| земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> |
| је је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео |
| завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас |
| истричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних |
| мојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте у |
| дала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се |
| це, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као |
| је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се |
| Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља |
| 1_C15"> <head>XV</head> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у |
| месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Е |
| а завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају тр |
| > <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </fron |
| НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n=" |
| Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршиј |
| ри, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је ар |
| доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да ј |
| врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућут |
| ладеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за ј |
| ода. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по |
| ало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> |
| и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11 |
| >Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми |
| цима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику |
| оје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</ |
| /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине |
| А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n=" |
| га детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и |
| уке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе |
| а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазна |
| невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко |
| м ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, оп |
| сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знат |
| логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле нед |
| гове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер |
| лата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набуј |
| мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и заг |
| бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у руда |
| е груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене гл |
| асно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— |
| , оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола по |
| ао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгај |
| руго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не может |
| ве.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држав |
| упана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмо |
| рам божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд буди |
| е још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се |
| оста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и |
| колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали |
| збрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би в |
| крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ п |
| о иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p |
| Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђим |
| у у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе |
| мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се о |
| господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми |
| оје би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гр |
| где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као |
| параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прили |
| Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да к |
| ет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, |
| нуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три |
| призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати |
| којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме мест |
| подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се |
| долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том з |
| инуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Мо |
| , кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу |
| робама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загр |
| новата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу пр |
| несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да про |
| ежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="1 |
| То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и |
| ута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку |
| а велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да м |
| арију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а кам |
| , да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да |
| чара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира те |
| бити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је |
| док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е |
| страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под к |
| ком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унута |
| и осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене |
| као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто о |
| ао залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз |
| Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ј |
| данпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од т |
| да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и мол |
| дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута дру |
| е однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напу |
| еницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ |
| оји се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која |
| ги воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може |
| гладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да |
| м! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу ср |
| избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други |
| тигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најза |
| и се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празно |
| зу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових |
| ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стран |
| не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу с |
| осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражи |
| , па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— |
| } Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном |
| од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничар |
| ише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а аг |
| ружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом |
| општише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, |
| тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по се |
| нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{ |
| ба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београд |
| и, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи с |
| де год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код |
| вкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, д |
| /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— М |
| мо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али |
| — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама ст |
| ло час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{ |
| у оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако ос |
| S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Мог |
| ијске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуств |
| држала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љуб |
| та.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати |
| вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене г |
| ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу |
| ем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме м |
| никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији вој |
| новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} |
| у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на |
| рига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</ |
| разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо д |
| рена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског |
| ицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{ |
| осну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обр |
| али наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко |
| вари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је |
| ло затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер с |
| еђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.< |
| — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, моно |
| будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над |
| крхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворе |
| Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та ис |
| авим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањат |
| ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не |
| е до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа |
| виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и н |
| <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске |
| колико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — |
| се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Свето |
| ју чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако се |
| да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна бла |
| ом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Млад |
| с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.< |
| расла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију ка |
| ћа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала б |
| у говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па |
| и брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мал |
| и брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, |
| <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушк |
| b n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и он |
| p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није |
| ијатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали |
| .“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шес |
| себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — |
| ија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за н |
| и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је |
| старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</ |
| <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n |
| ити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грли |
| јало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на в |
| отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Он |
| е мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова |
| ирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> |
| ор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патро |
| љем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па |
| и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пр |
| а, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски дру |
| х пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и |
| ву која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штам |
| од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, |
| па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p> |
| ваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и прес |
| убровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се круше |
| ефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а м |
| који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избеглич |
| их дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} |
| нини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" |
| ање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда пи |
| детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке |
| прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и |
| ас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити уж |
| ј топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ н |
| орове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Пришт |
| ам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан |
| — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p> |
| која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах |
| ма и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, дови |
| е, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послуш |
| се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе ил |
| једнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што |
| <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја. |
| „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према |
| шум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до се |
| ране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се тра |
| чега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнич |
| јевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра мо |
| новски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— |
| Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једном |
| тола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не с |
| има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега св |
| тео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — о |
| кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, дес |
| еба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тог |
| ти, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша |
| би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоред |
| ојник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог ја |
| и, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се нек |
| чећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, приврем |
| уде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше н |
| ларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомоби |
| на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захва |
| Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће |
| е које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило |
| а, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку |
| ла; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу |
| у да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику |
| то што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} |
| осмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучи |
| бијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица |
| мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, |
| нога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, |
| дној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у |
| те, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на зем |
| епогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косо |
| > <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p> |
| може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свак |
| опадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све |
| или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ т |
| цом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, ук |
| га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до М |
| да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем |
| нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола. |
| ен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од ост |
| негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Се |
| и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица |
| жем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете |
| тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше |
| ола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми |
| а.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу |
| </p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра нај |
| и: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у нару |
| и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По |
| ористити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну |
| мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само т |
| ше да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо |
| таници, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку но |
| пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема |
| вој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доноси |
| ша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Дан |
| 11" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава |
| ажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску |
| ација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери |
| о марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно |
| друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша прес |
| немиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је |
| чним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном |
| одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, в |
| или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како |
| ећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене др |
| черас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, с |
| омоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даљ |
| лушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мај |
| и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У остало |
| себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен |
| анту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>К |
| трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно бо |
| сте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од п |
| е, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n=" |
| да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави је |
| а или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ |
| влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то |
| ће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да из |
| лугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— |
| ног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, |
| ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили с |
| које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели |
| та си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину та |
| болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и ра |
| ђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га |
| је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап ал |
| љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама н |
| о огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И ни |
| на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и пре |
| небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Каж |
| те како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши чита |
| ици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читав |
| адаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаук |
| а са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпен |
| а мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да сл |
| вовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили д |
| оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после |
| епријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочар |
| ок смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро |
| шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разуме |
| о тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па он |
| дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му |
| јава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати |
| љ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из |
| одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије до |
| д свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћ |
| служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и по |
| на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умир |
| <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624 |
| а да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе |
| целарији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при до |
| ле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пе |
| {S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је |
| рошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегл |
| о.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо |
| ту увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изг |
| трани Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.< |
| p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може по |
| пала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхт |
| рети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резе |
| ца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или инте |
| то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурен |
| а нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он |
| сретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу он |
| <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да |
| по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај шт |
| итање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји |
| додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? |
| само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да |
| цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне |
| ц... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нем |
| вему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о |
| на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забр |
| јка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам |
| ерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, проч |
| опатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било д |
| /p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ва |
| огло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, з |
| пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одоб |
| шкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрм |
| дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватр |
| су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова |
| чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам |
| аран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око |
| ега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је |
| рећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мал |
| p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батери |
| Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни са |
| ћи чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са |
| вољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Тор |
| } Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најста |
| оватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубо |
| Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетач |
| за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да дру |
| о сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и м |
| се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај |
| е довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да |
| кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на |
| еле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче с |
| а је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га м |
| свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом |
| е са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p> |
| b n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола |
| је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак зва |
| века да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма шт |
| p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у к |
| ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход бор |
| као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастро |
| о се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало из |
| гло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Ни |
| ао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој п |
| ачи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у суп |
| тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће ос |
| остивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна ј |
| ад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом пре |
| зање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чује |
| бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко ц |
| дан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студе |
| , сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчево |
| се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други |
| бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим д |
| је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо |
| е се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} |
| н према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} |
| елицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до ј |
| у кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још д |
| све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем |
| љева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су с |
| жању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте |
| а што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико с |
| ом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишње |
| младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, |
| драви и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија |
| с и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb |
| ти се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар.. |
| шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p |
| ата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb |
| .</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, за |
| изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да |
| знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, |
| ише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо в |
| или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S |
| чи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потп |
| и да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је т |
| излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на пу |
| зумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и сло |
| овори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда |
| ца.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе ха |
| и се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па план |
| одбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то |
| нила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да |
| лом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, пот |
| е и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни в |
| а ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио |
| <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље |
| љ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма |
| свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, м |
| сећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на |
| као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет да |
| тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у |
| т нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној поља |
| ријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} |
| — Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк |
| а своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то |
| {S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћу |
| то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплака |
| ва ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гила |
| очива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огром |
| асности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра ра |
| пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродол |
| нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупи |
| дбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собо |
| е, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, је |
| да сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави к |
| отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат |
| лико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад |
| каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да |
| је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и |
| </p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у |
| оглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака |
| ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем он |
| /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косов |
| оље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда |
| чекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пр |
| проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говор |
| ас би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко |
| . <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гроб |
| тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разу |
| шљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже |
| час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Погле |
| ије било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она трону |
| весно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновн |
| о ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца оч |
| зволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осе |
| и Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећ |
| анцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, и |
| а је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> < |
| де га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до |
| а пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и |
| >— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од |
| амећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, |
| одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га |
| вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>По |
| и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора |
| м опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе преба |
| ко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ ра |
| јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било |
| ј ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред у |
| им мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним |
| ући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео |
| болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и по |
| е живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету |
| адовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално |
| у чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате н |
| а.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се д |
| "414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се п |
| их, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није мог |
| једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова |
| лео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас |
| о, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празн |
| едну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао н |
| е спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, |
| копљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за |
| еном“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се заца |
| о промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се |
| репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из |
| Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо. |
| одаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио с |
| <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу треба |
| е дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо |
| а Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узн |
| невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>Посл |
| Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ не |
| и, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и ох |
| Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" |
| вот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, б |
| ти из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу |
| сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити |
| ако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале ча |
| бавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била |
| који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стој |
| но повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{ |
| оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="2 |
| и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пу |
| а у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства |
| лама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које |
| прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоруж |
| римила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађан |
| рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакриј |
| ребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде др |
| граше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</ |
| едан мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она сп |
| " /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogni spe |
| осу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утону |
| ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљ |
| ве даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне кој |
| пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори |
| ника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ |
| ли за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађа |
| и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, и |
| кле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговар |
| љав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.< |
| с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију в |
| беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату |
| о што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око |
| тле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада |
| и није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, |
| гим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пи |
| нцузи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружит |
| основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове в |
| ећ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и к |
| ан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здр |
| зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, |
| се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> п |
| ет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти п |
| , грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у сво |
| беси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше |
| едан камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим |
| ољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који |
| јицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Ше |
| а коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са д |
| џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога |
| инути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете |
| д Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" |
| у и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе |
| брана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожа |
| телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} |
| гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зо |
| оје две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средин |
| воме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, |
| 42" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избе |
| лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим |
| шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале |
| рапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S |
| рум био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још |
| стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче при |
| <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Беог |
| арчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи о |
| агона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бус |
| епи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, ј |
| наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души |
| са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је о |
| л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на |
| елу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан по |
| где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишар |
| и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — |
| ћи даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са изв |
| зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него приглад |
| /p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га |
| {S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па о |
| а... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се оди |
| мо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде он |
| ћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је |
| >— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа ост |
| ече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су млади |
| што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, |
| се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућ |
| ије уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду |
| да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу |
| збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запоставља |
| бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по н |
| а и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали в |
| ште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили |
| е да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и с |
| , код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} |
| трану.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете с |
| петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се |
| ги претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама |
| врду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорад |
| Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи |
| међ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним |
| и поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи |
| ; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао броје |
| уги метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће |
| и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврт |
| од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} На |
| н, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породиц |
| ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом од |
| на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону а |
| чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли |
| рећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је |
| раховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се не |
| су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, нико |
| ида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба |
| и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврт |
| х видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оста |
| а крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће |
| ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па заш |
| ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, |
| 40" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре н |
| а Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући с |
| руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Боја |
| треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а с |
| да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у |
| и оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања зај |
| Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школс |
| је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у ре |
| у се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са |
| p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, |
| <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако |
| ећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово в |
| арчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан сл |
| уше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељск |
| е тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих д |
| нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сва |
| епроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би с |
| би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио |
| из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ре |
| оји је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровиц |
| паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер нека |
| </p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у п |
| заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по |
| рема другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улаз |
| ховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлаче |
| а ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос |
| осећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече пото |
| талих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</ |
| год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два д |
| већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом |
| м кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг |
| х.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у то |
| тез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи о |
| напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на р |
| е стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} |
| у обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом |
| орно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле ј |
| доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усија |
| још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота |
| ртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб ко |
| и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред |
| код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да д |
| ела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учи |
| а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.< |
| го, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али ј |
| нути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће |
| пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни јед |
| ног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут оп |
| устријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он из |
| западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на на |
| не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини до |
| где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку и |
| госмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрак |
| наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука вид |
| српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мица |
| S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесн |
| ишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и |
| за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога |
| н динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се |
| е ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> |
| а Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле |
| јуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, |
| о сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су |
| ло необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и н |
| о који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па |
| светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде не |
| н сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у н |
| ој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред |
| м кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам ос |
| се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек |
| је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај |
| е где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли |
| и овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде с |
| тан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} |
| пуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив ос |
| пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко |
| p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти |
| ом догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, по |
| настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после |
| е робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</ |
| ма а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неко |
| на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у |
| ојих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мал |
| " /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљад |
| То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и |
| конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и санду |
| са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> |
| ноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве |
| брзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом сте |
| и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет ка |
| нини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у плани |
| ти робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тре |
| која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и |
| Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само |
| ктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задо |
| ла да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је с |
| S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се |
| дире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и |
| тите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет |
| ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће |
| јих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало деп |
| е Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет |
| ости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у |
| /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријарш |
| да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копао |
| где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана р |
| ом отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то бил |
| ику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вес |
| свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиро |
| на — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу |
| Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи |
| .{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове м |
| дина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом |
| учена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мара |
| ећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао |
| неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наре |
| Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један |
| средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковић |
| е тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотограф |
| је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна |
| анеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не |
| аља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и |
| а жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава б |
| погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж р |
| } Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, |
| ао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњо |
| е била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радиј |
| ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанств |
| вати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други |
| авити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не |
| а није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао ј |
| и да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини и |
| е! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али |
| а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из |
| ајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља |
| у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је ми |
| а кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и |
| у објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, |
| Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у кук |
| S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, би |
| а се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење |
| — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и |
| ан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више |
| роши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, |
| им до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па |
| офери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна прода |
| ана, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са вели |
| ана, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са ве |
| ила огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцниј |
| утовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглиц |
| нистара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не |
| на француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска арт |
| <head>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће |
| есет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове свој |
| ли ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један |
| правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, има |
| последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, о |
| страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љуба |
| но, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} |
| премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост |
| алеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче зе |
| ст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада |
| ји прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букуре |
| о пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себ |
| стих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали |
| и узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ |
| Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом |
| Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам пок |
| посредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених |
| енту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S |
| ник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, о |
| ашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један |
| а дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пут |
| /p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се |
| мљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза он |
| е добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше г |
| > <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту |
| бране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребн |
| ја је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и |
| Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али |
| у да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или он |
| већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско на |
| Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батериј |
| ред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова ј |
| је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приш |
| ети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у к |
| и.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире ран |
| а, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или лог |
| ћи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су јо |
| Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је м |
| пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са г |
| љанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робова |
| окислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа |
| ка кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабо |
| сци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо |
| ралу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана |
| <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 год |
| оју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и |
| Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнут |
| ас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њи |
| уди, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм |
| своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер |
| санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола и |
| друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не |
| Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кр |
| у ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е |
| м га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и |
| p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговара |
| рак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је |
| жак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је шт |
| већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта |
| ановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине посл |
| /p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и уставис |
| ожда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су |
| даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет |
| ead> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> |
| ане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> |
| е и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељ |
| том и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по бл |
| кивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о |
| корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистр |
| >И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред н |
| догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где и |
| тна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причал |
| p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погл |
| да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да л |
| кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} |
| онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навир |
| и кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са нар |
| литавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет |
| гла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у з |
| вет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склон |
| сла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћу |
| засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуа |
| <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина |
| кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, |
| прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли |
| та ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чи |
| ј као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— |
| се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високи |
| бобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа |
| а увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је |
| а другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану |
| да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћ |
| ебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна п |
| их кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе |
| њурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреј |
| чки завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета |
| топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот |
| онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га |
| у кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас |
| ује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и |
| мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, н |
| и ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после |
| д уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{ |
| Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативн |
| мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин |
| , стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је наста |
| е капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која |
| љима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама |
| који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим дво |
| и су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали |
| ећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој |
| лећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука |
| ве оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дро |
| м круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни реч |
| утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишч |
| мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 годин |
| ојника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула |
| а неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши |
| чку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ |
| пријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније |
| ина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је в |
| код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и |
| /p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и упра |
| очити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан ва |
| узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад |
| да издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Мож |
| „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потв |
| ада, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрн |
| свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе ц |
| Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацин |
| грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно |
| мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима к |
| тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источн |
| ко да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту |
| војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољни |
| <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.< |
| ањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренут |
| гу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на |
| рвоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако инт |
| јање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа |
| но умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та мо |
| астао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре по |
| ви контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> < |
| ила извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше ус |
| да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција |
| тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су дон |
| ал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Ва |
| линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су др |
| кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да |
| воде Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <p |
| ах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на ваг |
| могне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске |
| цу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова |
| ија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то |
| Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод |
| , када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом |
| и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S |
| ранцускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо дет |
| волом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарат |
| одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање п |
| им владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарск |
| ојим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем |
| прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, |
| /p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> |
| ти људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и п |
| ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фро |
| ништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово п |
| је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и |
| јурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ват |
| се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који |
| не кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли |
| </p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два м |
| или.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да |
| аспитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, |
| ца, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Н |
| он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има б |
| м целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу |
| бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно. |
| савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и плем |
| следник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња |
| а себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="25 |
| гог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега |
| им сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам запл |
| скога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао |
| лико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, |
| е Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Свет |
| ови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па |
| туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> |
| ру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први |
| гла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих п |
| ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све |
| ве нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно та |
| све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крсти |
| коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријате |
| једно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили п |
| је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један |
| два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, |
| тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n=" |
| ца и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас как |
| је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак ми |
| пе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме трену |
| е њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњ |
| се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из кој |
| мо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} |
| одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S |
| ом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешин |
| кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска |
| ештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ |
| а је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не |
| воља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су и |
| међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, т |
| м свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она но |
| ену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред |
| „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позориш |
| ановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се в |
| и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба |
| ледњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и п |
| огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и |
| е маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се т |
| она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити с |
| велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би |
| целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске вој |
| итољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" |
| једничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве |
| а са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Кр |
| е, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужа |
| а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све пра |
| е Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обал |
| ничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица с |
| ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а |
| шије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би прибл |
| где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скад |
| p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и |
| , линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину |
| дини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качани |
| од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на |
| уше Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запаз |
| смо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сва |
| вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, бла |
| ба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после че |
| свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања |
| и са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу |
| би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо про |
| ли резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још |
| да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да |
| вао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори |
| нут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београ |
| јом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, |
| пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изг |
| вога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и |
| ћ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И к |
| рице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи |
| аву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, ра |
| слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доб |
| ора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нов |
| сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, |
| језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и |
| имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и на |
| сила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, |
| ар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p |
| p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем |
| трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте г |
| Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне. |
| мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, је |
| је ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и с |
| дала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, ник |
| настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ћ |
| је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледн |
| а и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један |
| не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне д |
| зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И в |
| евине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Кр |
| се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косов |
| ад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забач |
| ма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило шт |
| с се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте |
| љине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљ |
| S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би та |
| нам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ј |
| ркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари с |
| , што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова |
| ећ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо ј |
| лити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није в |
| ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, вој |
| ена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се |
| некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјар |
| цир одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали |
| исила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побега |
| јте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су н |
| даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ру |
| ки врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или шт |
| и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме пок |
| оре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> |
| д Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску г |
| ва покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко |
| ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кр |
| ни пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пу |
| људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} |
| о да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну |
| азак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива |
| лика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, |
| расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји |
| која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— |
| би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини |
| ник.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> |
| на, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, шт |
| н и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} |
| <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад |
| али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакрива |
| гом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли |
| зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце план |
| "121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дак |
| упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио |
| има и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Офиц |
| номе чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проноси |
| сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекид |
| руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, |
| аљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и ку |
| нци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не |
| ко себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бис |
| то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је на |
| , ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, |
| општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање чето |
| оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те |
| еда више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна |
| ачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољн |
| кав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави |
| пште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанств |
| вилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који г |
| — Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово |
| Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватр |
| ме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, нико |
| 1" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да т |
| ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку |
| та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла ж |
| е попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше |
| S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је та |
| дан час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је |
| лио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знам |
| освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу |
| ибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" |
| ихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себ |
| Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још ув |
| станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или |
| месар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аус |
| ј код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури на |
| атељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ н |
| Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на о |
| лазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор |
| у ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше |
| селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се |
| } Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедиј |
| сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одсту |
| берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — уз |
| тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под њ |
| ом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошл |
| м учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у посте |
| че сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Ша |
| ћи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је |
| а.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упит |
| има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини |
| .{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле д |
| моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</ |
| а клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n= |
| очекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се |
| ио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умира |
| друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болн |
| ко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} |
| им линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо |
| ање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била |
| тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и с |
| га они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на |
| миреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црн |
| ивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: |
| ици или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опа |
| и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гр |
| ви, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошн |
| а у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у |
| рског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутар |
| фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која |
| где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се |
| .{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су |
| у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо |
| уни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а |
| с, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задрж |
| и камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала |
| је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних ко |
| ријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса |
| с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, |
| се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под |
| <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S |
| да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом кре |
| аклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придр |
| S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана |
| вору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и ше |
| >— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њо |
| зио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да бу |
| душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са тело |
| док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.< |
| делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и |
| енути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најод |
| дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која |
| ад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући преда |
| даде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ак |
| аредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ић |
| До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли с |
| бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту |
| е но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу своји |
| да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај |
| еговоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су с |
| урска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала с |
| Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та же |
| ши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рање |
| огледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; |
| ам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је бил |
| тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире ж |
| је пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће прено |
| ви и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи |
| дрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од |
| нду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби с |
| ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму |
| купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ци |
| м га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се ми |
| ју се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ ле |
| анцузи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сме |
| има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох |
| ав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу п |
| се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па |
| ућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих кре |
| рошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење |
| } Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну |
| пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима |
| стор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али |
| десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред о |
| е пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам ј |
| ову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топ |
| чи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело сп |
| она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, |
| постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би |
| био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и |
| м и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај |
| и смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више |
| силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све с |
| ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залуп |
| милици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се |
| слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, је |
| би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида бл |
| ло их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и о |
| се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пру |
| смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред |
| анскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране |
| рисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и она |
| час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, |
| у и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило ка |
| где црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све |
| о и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански |
| обровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S |
| /p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље |
| сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан гл |
| нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} С |
| Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, с |
| а ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p> |
| ушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном |
| и и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив вазду |
| ти борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза |
| утесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, св |
| мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А ма |
| ачелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаест |
| мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наш |
| љало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај јед |
| _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио |
| ћ, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале с |
| а неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са к |
| сти нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици |
| родица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, д |
| их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви |
| могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пусто |
| о грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завеј |
| је више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега |
| војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је |
| у ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а |
| те се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који? |
| кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бега |
| p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види как |
| сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даск |
| ечи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све |
| кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојт |
| ело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој ж |
| ече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насл |
| <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју |
| е дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} |
| ам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом прил |
| ама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по це |
| то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} Т |
| од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ |
| цу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу |
| на вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да може |
| агона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих о |
| и смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да |
| е нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили в |
| о понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наре |
| рвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, проф |
| притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ |
| пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из ко |
| ажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша |
| ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били |
| е на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замис |
| гао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат |
| , да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром |
| жљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, |
| жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, |
| кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави |
| други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучеш |
| е своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче. |
| не а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је би |
| ка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго |
| е тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па |
| ло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост з |
| Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедн |
| еке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви |
| вати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том п |
| орму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој пр |
| "21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рука |
| Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао с |
| теха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он |
| прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малоча |
| им и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи |
| томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајк |
| и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада ко |
| своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађар |
| p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам те |
| савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је с |
| Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод |
| у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуч |
| ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам м |
| је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио |
| <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?< |
| ица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако |
| тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмо |
| Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који с |
| рио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не |
| кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у |
| узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватр |
| з качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Ар |
| га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на ме |
| ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута |
| ине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашо |
| о се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати р |
| Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и |
| е!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p |
| каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшиј |
| аћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе под |
| и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамн |
| збојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплака |
| опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хле |
| раво је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ по |
| ао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред |
| скога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усам |
| је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад н |
| ица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ |
| о да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната пој |
| <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која |
| {S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма гд |
| им који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их |
| ги га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити |
| м ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео |
| а туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призре |
| ину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је гл |
| те се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Је |
| и по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погуб |
| амо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнез |
| ацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој зав |
| рав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би т |
| ама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима а |
| народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места |
| чило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле |
| безбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда тол |
| бије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, ј |
| и се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" |
| се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна |
| ићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће пре |
| дељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престон |
| ма, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај д |
| неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више р |
| оме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, о |
| ам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и |
| душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Мој |
| ада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда |
| за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје. |
| у и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан ле |
| и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомил |
| од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој |
| зио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали п |
| о отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када |
| к те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, |
| занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, д |
| </p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку |
| стано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљи |
| ост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштај |
| љаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>К |
| е виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале. |
| емо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изна |
| љадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у |
| ао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам |
| сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиља |
| у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као дале |
| рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали |
| ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разнолик |
| тога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без |
| саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који |
| дарцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топ |
| и су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу |
| осовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем кој |
| и у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости к |
| стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећ |
| јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом |
| слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам једа |
| пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта |
| улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојен |
| ...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика |
| је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишин |
| вске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле ка |
| есе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затв |
| ски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са |
| > у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он |
| занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био с |
| наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, |
| рпска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањен |
| звршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту крун |
| ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; |
| стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје |
| уке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне свет |
| у, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без |
| ко свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили к |
| pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Д |
| пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друм |
| Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви |
| вце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> вер |
| ретрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што |
| не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље остави |
| ној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме |
| се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато шт |
| рећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једн |
| ци неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше ул |
| епубликанска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек једа |
| испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда с |
| {S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у в |
| Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</ |
| че с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, |
| нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Је |
| по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се |
| м приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шаран |
| мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља с |
| а све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савина |
| а више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се |
| те, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и сав |
| да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну |
| чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} |
| предују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, |
| ограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била леп |
| еко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима |
| не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље |
| и а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају |
| метне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са о |
| ушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу к |
| И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи па |
| з разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, т |
| и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће |
| /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кро |
| а, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице. |
| је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И |
| чи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у |
| аве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шт |
| тискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали как |
| последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пук |
| а, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелн |
| оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога от |
| мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здрави |
| и <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчк |
| вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два |
| на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом |
| ењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо |
| али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења из |
| се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њено |
| остору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којим |
| оси искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и |
| } Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао |
| е под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске |
| ично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га пост |
| ао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} По |
| и не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу |
| уди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ват |
| а и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S |
| еђале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали |
| ћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скриве |
| А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени |
| 862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} |
| тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој ј |
| .{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p> |
| страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас ни |
| андучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних |
| ерији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отима |
| му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је зане |
| војевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопствено |
| макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има |
| тро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прст |
| ке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шер |
| „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као но |
| Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не мож |
| се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n=" |
| очекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{ |
| пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} С |
| м људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покид |
| /p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зарад |
| ло да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола м |
| стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сре |
| а, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужн |
| нија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака |
| а се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у |
| а јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто |
| испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретај |
| а ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ак |
| >Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, х |
| одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире |
| .{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходници |
| Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се |
| толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отво |
| е тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угаси |
| 61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и д |
| што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код |
| {S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у поч |
| дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држ |
| је како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч д |
| ене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер |
| село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више |
| на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје |
| о оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа |
| Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> |
| а понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се |
| се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије |
| ти.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у |
| народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> < |
| еђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{ |
| тини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>П |
| акупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} П |
| о у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад |
| о.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се пову |
| сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци |
| нуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог |
| се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и |
| о шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је |
| нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми оста |
| доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим с |
| евољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су на |
| мо увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши ба |
| к и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је |
| pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, пот |
| му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p |
| женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и ра |
| е замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаћ |
| је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се |
| ицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло за |
| и страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећи |
| у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о сво |
| очија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су т |
| која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста |
| се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као |
| историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах |
| ну.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад |
| Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило |
| мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што с |
| ко мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила |
| енула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> < |
| на ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало ча |
| т, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохв |
| далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље. |
| га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред |
| тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засип |
| Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је с |
| о непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.< |
| рило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И |
| ај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар |
| ворили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, п |
| узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрил |
| магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, не |
| ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по ули |
| ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено г |
| овара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и |
| лонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегл |
| теља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па ш |
| оја је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> пот |
| олем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити |
| е.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно |
| од, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — |
| ами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да |
| , не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теш |
| ости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама пр |
| них, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147 |
| ажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у |
| а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим м |
| цивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учин |
| године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се |
| мисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— |
| дњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хит |
| ла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.< |
| лутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће ум |
| ша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослобо |
| у тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што |
| ено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће с |
| се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бег |
| еке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и |
| азе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право |
| би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по < |
| асти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија ро |
| е године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам во |
| и; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској сн |
| Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен |
| вара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишни |
| ким консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убач |
| да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима |
| <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Н |
| мно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било д |
| и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и |
| у једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом |
| и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао у |
| бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, о |
| Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која м |
| начи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} |
| али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је |
| својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад |
| ју друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у б |
| .</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић |
| ћи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</ |
| > <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> |
| а! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — |
| p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извес |
| се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад н |
| један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најз |
| нежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто |
| ек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу |
| једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или т |
| е они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питањ |
| борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала |
| „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их н |
| упа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А д |
| а у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, в |
| S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али |
| сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге би |
| ба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од |
| још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако |
| је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу |
| ли под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> < |
| , један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „А |
| им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ на |
| у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, |
| д својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице |
| и, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са |
| вића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и |
| мим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом је |
| ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудит |
| оже отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{ |
| “.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} О |
| > да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва то |
| са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео ре |
| ремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепа |
| итворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчко |
| ећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је п |
| то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био опра |
| јији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада |
| олазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бит |
| е покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне но |
| родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ћ |
| напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хо |
| ила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајн |
| о.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредб |
| а недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, трид |
| За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове коли |
| сто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припре |
| Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је ов |
| ји задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не зн |
| аробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој ж |
| р, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа с |
| , који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм |
| омандант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Були |
| чемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи служб |
| где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити свој |
| ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморит |
| аде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем |
| и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Мож |
| о позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дра |
| о је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка |
| ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности |
| та; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на с |
| без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених да |
| и на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно |
| су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар |
| ом бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и |
| ата.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њо |
| среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће |
| о Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња |
| и дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су ве |
| од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разо |
| ај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се ра |
| ву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе |
| ице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог |
| ви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у се |
| риближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам с |
| срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотиц |
| не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пу |
| лако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део срп |
| је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмог |
| леко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским |
| сланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо |
| мо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступ |
| посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у |
| иштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај |
| ћину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чист |
| .{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили |
| ом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те на |
| а игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</ |
| ам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и ов |
| ом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће |
| гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас |
| кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и н |
| и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути |
| ући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је |
| и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са |
| оме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је пре |
| тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо |
| екали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде до |
| румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погин |
| великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о |
| прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкр |
| и тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко о |
| и на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понов |
| ићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће |
| сли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога |
| оји су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је ра |
| емо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста |
| > <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и к |
| верење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука не |
| S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Беогр |
| ина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго |
| ња из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево о |
| прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса |
| {S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по |
| острву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S |
| ћом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и по |
| .{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега |
| д је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући ко |
| и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би м |
| пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — настављ |
| <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање ни |
| Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винк |
| мо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио и |
| ћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још |
| ако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Ср |
| ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам ст |
| /p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да |
| — Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосут |
| може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак н |
| који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Он |
| зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша из |
| е.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само погл |
| ицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити |
| рашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрен |
| ... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и бе |
| навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер |
| о двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан род |
| у да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступ |
| оме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, |
| : „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да |
| клоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све |
| а ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, де |
| бом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране прев |
| вери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом |
| ам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати д |
| ога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из |
| ране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна |
| не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођак |
| а сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, ј |
| улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па |
| за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико ни |
| пљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако |
| ачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица не |
| ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} |
| им настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, |
| <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме |
| голелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире |
| ови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико |
| ао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не ос |
| г да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењ |
| му! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи о |
| наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, ис |
| још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око |
| штава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреном |
| зден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и |
| лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала |
| мци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се |
| з гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места |
| не гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где |
| ске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као ол |
| та, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после ду |
| волио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, |
| зречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пу |
| заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Те |
| те планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи с |
| која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у суза |
| Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— К |
| тељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вин |
| еђена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наре |
| таб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и |
| збациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја поша |
| чисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још |
| м.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао |
| патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети |
| е.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкањ |
| маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и |
| ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на с |
| бегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посмат |
| нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе с |
| где у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним п |
| и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Ни |
| у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један прек |
| ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне сн |
| мом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова де |
| незверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изглед |
| у собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је |
| оји ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о |
| ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, же |
| души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, бур |
| предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сук |
| ола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује с |
| с велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у |
| да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, ј |
| уђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А |
| и је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се |
| сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике п |
| који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, |
| ју каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да |
| његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре |
| ају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и не |
| је одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> |
| леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у |
| јали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се |
| едено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, |
| глога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним под |
| ри помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих |
| стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред пон |
| на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и проз |
| биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без |
| ака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем де |
| е потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} |
| и се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари в |
| птерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго |
| спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.< |
| вакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути |
| или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жанда |
| ку.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће |
| — Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још ј |
| неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај во |
| је глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, |
| лика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се при |
| бе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути |
| на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Рум |
| моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлиц |
| ах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог ј |
| смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и ж |
| ав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису |
| м посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још ј |
| , Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта т |
| по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим |
| рали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, |
| ови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дој |
| ник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>С |
| утнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да |
| сјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светко |
| аливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму матери |
| тнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У |
| нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће |
| пире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове п |
| ометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, нед |
| следњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница б |
| љда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све |
| главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо |
| же да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опе |
| а сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ћ |
| робови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угаси |
| 67" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихвати |
| најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у |
| ипеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на ко |
| кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислит |
| ојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, остави |
| ти, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јав |
| атне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана |
| ај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугар |
| ова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона пр |
| рују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а до |
| их дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили д |
| еле татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако вед |
| их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</ |
| под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога к |
| први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет |
| им једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена и |
| о је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, |
| зволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај к |
| врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Вр |
| оделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и |
| и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одв |
| веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељ |
| е самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само |
| већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стаја |
| номе дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу |
| ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на |
| иве разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помо |
| хвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где |
| везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве |
| дан носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о |
| рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, подел |
| е до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А |
| нога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљ |
| а су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлос |
| тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони. |
| ше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он |
| итам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероват |
| стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто там |
| улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, поч |
| и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим |
| а под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубин |
| еден у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана |
| ијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као п |
| ма отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био |
| и наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова во |
| и и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати |
| не воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље |
| је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онак |
| и.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску ко |
| им и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те ме |
| ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обил |
| и...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесе |
| са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то |
| атељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватр |
| историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже ка |
| л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен |
| зови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солу |
| Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убиван |
| естолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више С |
| шће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато па |
| а тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати |
| бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наши |
| емо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћ |
| ом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други |
| али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мо |
| љу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу ко |
| н, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митро |
| руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што бела |
| кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ |
| >— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одис |
| Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> |
| ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имат |
| /p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — |
| им сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугар |
| p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио |
| имо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје друг |
| p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> |
| е ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренул |
| Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престо |
| е, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на |
| губити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода |
| ра не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо г |
| ели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветил |
| адну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опе |
| p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци ов |
| <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио |
| жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и до |
| жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и до |
| других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решава |
| те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја |
| лазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама |
| нији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам од |
| ћ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велик |
| у ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови њего |
| метају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов |
| којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост |
| ане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зим |
| када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити |
| — Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и по |
| уцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила прек |
| умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>П |
| .</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и |
| огледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће са |
| се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као |
| х другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу... |
| и полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздравље |
| они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и |
| бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, |
| н мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустис |
| одлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим слом |
| у ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" / |
| два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима |
| и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале |
| ве што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим |
| ек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио С |
| глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бр |
| леба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обал |
| енити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ход |
| али енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да |
| ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло ду |
| око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му |
| ивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негд |
| лицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућаним |
| сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га |
| у поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офа |
| ње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, к |
| ћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на кој |
| ојој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фење |
| н се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само |
| мо донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S |
| ="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити у |
| о си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — |
| ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, ка |
| идаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коњ |
| Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њи |
| Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овд |
| жно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, д |
| ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу н |
| и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и д |
| ажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Ба |
| ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и иш |
| горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и |
| сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њи |
| } Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</ |
| <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору |
| рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће п |
| љка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мо |
| ном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају |
| аком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене моли |
| ига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељ |
| ни се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке |
| редлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одл |
| } А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити! |
| жно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и кра |
| сипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а |
| речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему л |
| к нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не лож |
| колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не |
| се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>П |
| да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени бе |
| а ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће |
| ђено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби |
| де ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву к |
| да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покре |
| есте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој |
| од нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одгова |
| у и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — |
| , пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена живото |
| ну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па |
| у? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — до |
| кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, |
| знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вар |
| гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Срп |
| одити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела |
| болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> |
| ом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде кро |
| својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он мо |
| ерем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора осваја |
| и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим р |
| до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима гд |
| тарачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли б |
| новић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позв |
| није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Пр |
| рећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада |
| него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европ |
| ина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ће |
| же командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мач |
| у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све |
| е тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана п |
| ох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} С |
| рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи д |
| отиву српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донет |
| к и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с л |
| личину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне |
| редност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, п |
| савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шап |
| а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су |
| их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их п |
| ко је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вел |
| .{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киш |
| и.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који |
| ма породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том |
| ких путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добри |
| а, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p |
| ли у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао |
| авска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити |
| ат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао воз |
| мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће |
| играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај |
| преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се заглед |
| почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја |
| <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{ |
| ци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свет |
| ат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излиш |
| повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима |
| јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас |
| але.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазни |
| </p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада с |
| „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; а |
| дице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша ј |
| ра, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, пр |
| ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p |
| /p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и |
| ђе непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} План |
| еци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запрет |
| погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да ис |
| им и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и |
| сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави |
| ико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужи |
| де се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна уто |
| .</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је |
| ам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S |
| дноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали к |
| још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — |
| се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази.. |
| ладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, д |
| , кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Гра |
| Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије сп |
| d> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се ј |
| огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове послед |
| последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако ве |
| вара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не |
| аиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме јед |
| ју капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купи |
| , треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у воз |
| мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па |
| p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају ве |
| мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{ |
| маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју ј |
| својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Нов |
| још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, |
| /p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плаш |
| ашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива о |
| </p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> < |
| вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p |
| {S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три к |
| ђу 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије |
| стао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку ост |
| његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, |
| сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окити |
| он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л |
| лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га |
| ије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косо |
| а пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, |
| и који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, |
| Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати |
| ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који |
| она од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружу |
| ти једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлуч |
| шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима нек |
| љеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да |
| е за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвој |
| посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет к |
| наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће на |
| ожемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда |
| се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренут |
| пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и |
| и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натовар |
| пено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, |
| главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола |
| преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву |
| њем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно п |
| жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима преда |
| ћа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспа |
| дити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у буду |
| дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на пу |
| аљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маг |
| о војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио |
| а прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спус |
| метнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи |
| уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници укл |
| се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и р |
| о чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да |
| х је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити глав |
| да на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвал |
| журити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чек |
| са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га |
| али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће |
| едајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време |
| мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са |
| старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако |
| а узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{ |
| сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојен |
| це још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу |
| 397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом пр |
| дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених |
| сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам в |
| подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини об |
| ен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која |
| гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне |
| ојник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од |
| едан, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред врат |
| е и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико коз |
| ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред при |
| аре новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра н |
| и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе нов |
| андрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овла |
| лили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црк |
| тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона |
| ем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога офи |
| ора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами |
| ву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати с |
| о повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n= |
| е у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и |
| упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гл |
| да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано л |
| могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени т |
| ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — дода |
| , куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила |
| абе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући о |
| иће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник |
| н — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора |
| Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет ок |
| има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> |
| Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати б |
| Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвр |
| оћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, кој |
| и?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— |
| — Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде |
| е је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p> |
| >— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог |
| во! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без мун |
| амо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском сл |
| .{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе п |
| који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мал |
| </p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо |
| а жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси.. |
| на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледају |
| штати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери |
| и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи |
| гао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима |
| одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путев |
| ашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку |
| кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, с |
| е неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаг |
| на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али |
| парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залит |
| И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које с |
| наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пу |
| о сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где |
| ај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо |
| прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице |
| и.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помог |
| оју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славит |
| ђу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у |
| а коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски |
| — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути |
| и Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам реч |
| p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизиј |
| крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај к |
| и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је |
| хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— |
| а већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би с |
| ници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо сауче |
| угом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се |
| је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре в |
| дмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је ст |
| вала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале |
| p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Крен |
| ове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње |
| неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом |
| какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} М |
| > <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро па |
| е као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се |
| е ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А он |
| ћи, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему оно |
| цуза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштај |
| ети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свак |
| дни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> |
| трана и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова свој |
| .</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> |
| крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} |
| упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми |
| дети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне П |
| и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p |
| оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се |
| и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем |
| е сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кла |
| да је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечанос |
| нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војво |
| n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун |
| бином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун |
| арода.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун |
| пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар- |
| доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се |
| ој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се |
| лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под ут |
| својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешко |
| ји, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво рас |
| гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће |
| чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крај |
| Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до |
| љанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до друго |
| е се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра |
| летао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} |
| ије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>П |
| који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница ка |
| светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима п |
| у те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму |
| вежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да ку |
| рта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опе |
| унске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не ж |
| пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, о |
| вало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним ду |
| орило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и се |
| — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тр |
| ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко гла |
| рију ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје мла |
| них топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} |
| али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега сл |
| ладога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају д |
| уштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, к |
| рошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не з |
| најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окре |
| ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској по |
| еца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> < |
| те кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевниц |
| S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима |
| пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где го |
| па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни |
| јноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — у |
| а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се |
| и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чује |
| о да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са |
| овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она |
| ешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи |
| p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, раз |
| них остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моменти |
| е људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се т |
| > <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, |
| а, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и |
| /p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна м |
| капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, стар |
| ана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики мо |
| где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, ум |
| унак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам |
| и главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп сл |
| о, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову ру |
| е и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казује |
| — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е т |
| да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара в |
| Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ов |
| тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пу |
| нисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитриј |
| иси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама |
| па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о |
| ту је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, |
| а овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разноли |
| умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси свет |
| р ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" |
| и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> |
| ије и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају |
| му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од |
| } Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један п |
| „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, мно |
| посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо |
| онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шег |
| ју браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш с |
| а са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе ду |
| , синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После |
| нако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још |
| ли — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је |
| „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> |
| су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећам |
| хових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их |
| захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала |
| ве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архим |
| патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчаног |
| ртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамнич |
| га сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којег |
| се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, к |
| трица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обал |
| лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, к |
| становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из соб |
| ала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу уну |
| нога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмер |
| се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрч |
| све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све ш |
| да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласн |
| и — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Пр |
| .{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, ком |
| а сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде |
| српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Оп |
| што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву |
| тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од ме |
| ешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем умор |
| шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његови |
| ко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бо |
| децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? |
| упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост к |
| ам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана |
| н носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Г |
| опови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и |
| чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кро |
| бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве |
| вито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне та |
| еклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда |
| у веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори |
| м јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Си |
| огиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, на |
| у и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је са |
| нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убед |
| ас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... |
| сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити т |
| убимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— |
| е све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка де |
| овац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше |
| но.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко |
| и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, б |
| на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, з |
| и шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати к |
| ам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара м |
| неш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему |
| /p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи? |
| овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, н |
| овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свако |
| како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тра |
| — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} |
| ожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И з |
| чју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, сед |
| вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари. |
| није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Д |
| рављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у р |
| тина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Ка |
| два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита |
| ље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа ку |
| разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> < |
| образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, |
| зале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљиниц |
| За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, |
| ај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако |
| алим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застај |
| и, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ј |
| аути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, |
| бо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се |
| кав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела о |
| да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче д |
| не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та |
| пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Ви |
| ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми о |
| гне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за вр |
| спавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — |
| шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га |
| То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати мој |
| ородицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за б |
| пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја не |
| па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћ |
| замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је |
| ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још |
| није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да |
| ам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се |
| римити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Је |
| разе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако |
| неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним о |
| а, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам им |
| ило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала. |
| пска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није с |
| иком главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се |
| и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишл |
| хране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога п |
| .</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Н |
| највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасл |
| {S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као |
| а настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бега |
| , па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није би |
| ом већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и в |
| по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S |
| к напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још ни |
| главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи т |
| Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточават |
| е преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а |
| војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћ |
| , коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава к |
| ију.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S |
| о гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји с |
| расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на р |
| чан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми глав |
| чио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и н |
| а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био поз |
| /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћ |
| а положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбам |
| бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} К |
| ки теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Ј |
| ао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или ч |
| азила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збун |
| упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и к |
| већа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола |
| ку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче |
| е, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао раз |
| но оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— |
| ужи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није п |
| но иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледа |
| е ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запит |
| е, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разго |
| разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја |
| дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи гос |
| , господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о с |
| кој војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са |
| ћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио |
| у пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанствено |
| вде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако |
| дан крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити |
| путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p> |
| ине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из ти |
| с.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, бо |
| да ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> |
| а исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено |
| .</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога |
| ини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемир |
| о! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и д |
| з које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљају |
| су смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао свој |
| су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај њег |
| говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гле |
| ограду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи |
| епријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати |
| е су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну |
| јући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погле |
| {S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами |
| стила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, |
| м падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> < |
| шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="1 |
| и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући нар |
| .{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим |
| забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали |
| причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где |
| бе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ с |
| p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је д |
| ретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мисли |
| ах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се врат |
| ини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па |
| речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упи |
| у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ва |
| <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је |
| , те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било с |
| вим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане |
| трављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застај |
| , савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у м |
| или и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник и |
| ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p> |
| ерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, ст |
| ори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на |
| и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај |
| дљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи |
| ду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} |
| студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придру |
| ио! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да пр |
| о и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па |
| остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себ |
| лицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглиц |
| Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног во |
| слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе волов |
| и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не б |
| од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, |
| и. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још |
| !</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупн |
| :{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле |
| зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у |
| сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право |
| шко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их |
| што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни |
| ако мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи |
| ао звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, кој |
| етовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћили |
| ње ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми |
| синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов |
| м тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у ду |
| е мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави разву |
| мије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је |
| кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно ви |
| опскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијај |
| ђутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве |
| оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на |
| ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипа |
| е се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по д |
| ња са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одл |
| лицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђе |
| ка пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина кол |
| ине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас |
| Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се |
| је очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледал |
| ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то |
| {S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога мос |
| Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем |
| д капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се н |
| S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n |
| иштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим д |
| ма.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њим |
| ужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу си |
| а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнул |
| огу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је к |
| и, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрни |
| у килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ у |
| раде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младол |
| ало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако пра |
| била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи оста |
| их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су о |
| ће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кол |
| и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димо |
| вао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то он |
| ута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољств |
| не силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које |
| де да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно |
| ара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими св |
| вајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са б |
| {S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати |
| јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећем |
| других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као т |
| овати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а |
| селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она |
| е више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили |
| /p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је тр |
| о затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовс |
| оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак п |
| ни одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ре |
| чима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> |
| збацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — |
| некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим |
| бије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немач |
| страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземљ |
| аче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, ра |
| и — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети |
| е мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да |
| гледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„L |
| да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра гд |
| ендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име |
| је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подно |
| осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} П |
| а села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку об |
| асали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса |
| ција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило једин |
| ње и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему прич |
| аш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога мес |
| нога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као |
| в и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и |
| н је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је |
| ам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разгов |
| водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца |
| нствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања |
| е погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која |
| ла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и за |
| е налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајућ |
| одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> < |
| .{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погод |
| адар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу с |
| ли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свог |
| енос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изгово |
| нос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <d |
| ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, б |
| </p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад с |
| сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> < |
| редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се мо |
| ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав х |
| одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи |
| рке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели |
| мештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја |
| немиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и |
| Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримо |
| Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн. |
| адају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која р |
| за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и друг |
| изао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је |
| неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више кол |
| вањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно |
| ба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа |
| одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљд |
| атерином погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, |
| омила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гоми |
| етку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола |
| зрасте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете п |
| о откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ран |
| ед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеж |
| и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војниц |
| г испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту офи |
| дина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим с |
| м обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал ка |
| и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећ |
| дмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису и |
| ави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и |
| дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свеш |
| доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима коман |
| p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио. |
| народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на |
| ика и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родил |
| итољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солун |
| рећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} С |
| им широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија би |
| увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослобо |
| .{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе ра |
| али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је |
| фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети па |
| смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се пој |
| о о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} |
| ским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, |
| оптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често о |
| отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капиј |
| p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је је |
| арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле там |
| , дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са |
| не и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у р |
| влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим |
| сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се |
| из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне п |
| ника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — |
| рибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно д |
| и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једн |
| озора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је |
| степено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на |
| и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се на |
| злазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} |
| сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и в |
| >Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику прост |
| ке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву |
| 79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још с |
| у зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту и |
| ања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је че |
| пски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љуба |
| ом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник ком |
| Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и |
| аничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души ве |
| она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу дв |
| рло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова |
| искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борб |
| <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на цело |
| са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи |
| </p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер под |
| мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; |
| првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према ов |
| кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђ |
| е, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не |
| устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила |
| о ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, |
| му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор н |
| летале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу н |
| јега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту |
| под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим дру |
| тања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да |
| А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> |
| ински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских |
| у другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, ре |
| кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли кој |
| милама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење кој |
| стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шу |
| {S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септ |
| томобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, став |
| , кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну п |
| то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истог |
| ешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гом |
| и г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — |
| вратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица ск |
| аб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима |
| љен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крсти |
| ње и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разли |
| етињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу с |
| од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било ве |
| е греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекива |
| а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помо |
| крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, |
| ло нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање |
| греје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скри |
| рвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоуздан |
| г мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора мој |
| d> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стр |
| о тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је |
| ву, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на ј |
| храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале |
| тим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће |
| надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је св |
| блажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сре |
| ли отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са |
| тила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се ш |
| <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јасниј |
| д, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролећ |
| Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују |
| ст, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку |
| дан остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања |
| знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да н |
| у услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косов |
| љива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипа |
| ла и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу! |
| у Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих с |
| воду: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, у |
| ње.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар н |
| о је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога с |
| опа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где д |
| момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алат |
| а их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.< |
| </p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати д |
| > <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико |
| екиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="3 |
| рви сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да |
| нде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуоб |
| ="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца н |
| ај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубок |
| н тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима |
| за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! |
| вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој п |
| ви и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми с |
| су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се |
| ам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болн |
| им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам |
| ио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нит |
| је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о неч |
| нути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога бесног |
| тлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косов |
| е и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одс |
| м прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наор |
| ве у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пај |
| гла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина чи |
| пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је |
| , о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Б |
| и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је треб |
| па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац ко |
| кој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите |
| путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их |
| и, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да |
| рве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он |
| тности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати |
| /p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам с |
| у ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну п |
| .{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забр |
| тити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа прир |
| .{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђело |
| једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао |
| скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук |
| {S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати |
| Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.< |
| лињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити о |
| рпскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли неч |
| ичке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту |
| , војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио |
| се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробави |
| тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гн |
| гледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије св |
| бу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S |
| ега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазна |
| е од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи н |
| она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме |
| ишта знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом |
| </p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богосло |
| која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, кој |
| нданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је |
| њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао ку |
| ом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљд |
| > <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за јед |
| виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест к |
| е као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је д |
| збија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости он |
| се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пруж |
| е оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био |
| рехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању ве |
| твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, кој |
| дарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} |
| им сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, ме |
| нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мо |
| а туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије |
| <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје |
| ти из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину |
| утили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује В |
| жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, з |
| се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних с |
| да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутр |
| носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече по |
| о срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужно |
| м се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини |
| дности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрч |
| рме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава др |
| је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врл |
| тар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано |
| Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у н |
| сто добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пч |
| њено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.< |
| ба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу са |
| том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чис |
| о исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам |
| и крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови |
| д се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудим |
| Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то |
| ао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му |
| и, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечиц |
| ви. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окре |
| лицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, и |
| их рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједа |
| p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул н |
| ликој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за |
| почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана |
| ко лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до |
| око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступал |
| о, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена р |
| проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном све |
| дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцни |
| једанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала |
| дену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко |
| > још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, |
| овских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с |
| рима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски пи |
| ростран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица |
| у пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже т |
| а и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на гор |
| и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улази |
| већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из н |
| а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код на |
| мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, |
| догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано вал |
| народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска во |
| а и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} М |
| ћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици |
| одне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напуст |
| амо физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они |
| умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свим |
| о један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је |
| сјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни |
| се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне |
| ама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно сво |
| ештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, |
| а и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили |
| воре све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да |
| p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се з |
| е Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Н |
| шки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне |
| ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, |
| хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме |
| а очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна |
| редбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и |
| народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} По |
| ејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> < |
| ала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој |
| ћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи о |
| догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n=" |
| а душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овам |
| који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане ш |
| а Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намер |
| ек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комо |
| који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батери |
| ћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати ниса |
| упљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — |
| то ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једн |
| ло крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту за |
| ле Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај с |
| идни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, |
| нама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже г |
| а груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, |
| о сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непознат |
| еби хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, |
| лаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних |
| у, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава јед |
| ника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске о |
| из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све |
| нци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.< |
| мбра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покр |
| калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим пр |
| свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, за |
| е, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на п |
| да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јова |
| се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици |
| 632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у кас |
| говора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога ф |
| а чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редо |
| >Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано плат |
| човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и сн |
| ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему |
| е у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зград |
| за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде |
| кољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и |
| у.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у п |
| дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу о |
| погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и п |
| ала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који вер |
| ити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у наш |
| штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уст |
| а апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де |
| креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму |
| , нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} |
| је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на рег |
| р реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{ |
| инова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се д |
| оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и |
| о ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама |
| ушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили |
| пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне по |
| зградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, после |
| у и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, |
| кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе св |
| ену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати |
| се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали |
| </p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренс |
| једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим кома |
| згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом б |
| инули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем пошт |
| војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команд |
| и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у о |
| — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри мо |
| што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краље |
| из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једн |
| рта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна око |
| ах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је шт |
| и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски бар |
| копљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице |
| а однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га зна |
| ушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{ |
| /p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> |
| ном.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мај |
| колисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола д |
| едао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља ко |
| сле да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раван |
| д негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на |
| кли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем |
| ока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се |
| се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат од |
| јуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали л |
| ветина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онд |
| тра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљен |
| S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светл |
| езе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језови |
| и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући с |
| ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледа |
| борана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се ужди |
| словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новиј |
| е иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао рег |
| ска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који |
| коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Пр |
| планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући |
| <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро м |
| бу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам |
| и да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врхо |
| а и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, стол |
| ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски то |
| истри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био |
| ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице |
| разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка ч |
| смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта |
| а у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала |
| оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога мес |
| дно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су |
| ма.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избе |
| инистру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске |
| .{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па по |
| овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћиво |
| адаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који м |
| вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити |
| аха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто др |
| ј Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веров |
| живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и да |
| изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн о |
| блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом |
| тово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову |
| днако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунс |
| даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="7 |
| ика или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа о |
| осподин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одгов |
| жавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ ј |
| есет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и.. |
| ње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се пр |
| ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, |
| гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за врем |
| их очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио |
| ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће: |
| ени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћи |
| однаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ј |
| колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи |
| ву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомоб |
| је се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи |
| оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни ин |
| два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рек |
| чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми приже |
| Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другар |
| сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг |
| сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је |
| ?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> < |
| {S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пуш |
| ли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше вру |
| на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ћ |
| а их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се ди |
| е.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степ |
| лавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="1 |
| кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамн |
| је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на с |
| кама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су |
| ене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци |
| ација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни ев |
| те, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам крен |
| ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну прос |
| ра прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер р |
| на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одгов |
| S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у |
| е више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви |
| Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди |
| тина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Ком |
| ад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико |
| што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета? |
| о — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа м |
| анске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбе |
| , у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћа |
| е дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није |
| ом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и |
| и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како см |
| ржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану де |
| силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то пр |
| м младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> |
| о Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво п |
| А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и |
| да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добије |
| познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и |
| кој територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могл |
| ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у по |
| .{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> |
| ао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћ |
| благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени |
| обије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанст |
| а поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, са |
| м донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра |
| ук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p |
| тих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана М |
| ме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пре |
| је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села |
| , на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Н |
| као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ |
| олност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде је |
| јима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и плам |
| бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна К |
| тка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што |
| додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијс |
| онијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша ра |
| ред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погле |
| ом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А |
| ералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите |
| иске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао |
| у његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то |
| његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жиж |
| зноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није м |
| " /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, б |
| Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек пре |
| га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срет |
| десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо |
| ма, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је |
| лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је поче |
| светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај д |
| оре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извес |
| карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједнич |
| а време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у |
| та у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају ку |
| начило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина бил |
| својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у |
| одина.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а мла |
| са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{ |
| локобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по |
| од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећем |
| ноћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не |
| ад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је |
| и или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудит |
| за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и |
| После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре д |
| ило драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изн |
| блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влаж |
| мро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо |
| о свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар мог |
| у и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше св |
| Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међ |
| >Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на |
| у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражо |
| еда да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зат |
| била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, од |
| е су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и |
| лила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то |
| и ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиља |
| розор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртава |
| <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу |
| е је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, н |
| дан од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Срби |
| алеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово ш |
| собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш |
| </p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="4 |
| /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да |
| зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријате |
| већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила |
| му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста |
| о зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче |
| ечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и |
| снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна |
| чину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукур |
| /p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Ил |
| не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две св |
| а, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радић |
| одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Сол |
| а га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из це |
| друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколе |
| рађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанск |
| да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опре |
| чким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шај |
| да, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће |
| а у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, |
| час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то п |
| појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролаз |
| нала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким |
| тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, |
| е би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран |
| p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо и |
| Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње п |
| това на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знам |
| ебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p> |
| своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под |
| еликих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један |
| чки водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мај |
| о за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене ко |
| у незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисл |
| /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, о |
| ој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да |
| а време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био нека |
| а, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за ње |
| >Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасил |
| дољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи суд |
| анцуска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма |
| онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци п |
| зрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То |
| ардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Ср |
| поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и т |
| так српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и св |
| ало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметн |
| рбије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напор |
| правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ |
| у несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И |
| сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, |
| S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њег |
| ла.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је с |
| уни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наш |
| иђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је проби |
| их власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња |
| ого!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> и |
| јте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p |
| шкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.< |
| могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној простран |
| {S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокуп |
| .</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља на |
| ла да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, а |
| сао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да изб |
| разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догур |
| pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној та |
| и није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није мога |
| ј рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узе |
| уга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој |
| .{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Г |
| воме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено |
| на га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавал |
| ише није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је А |
| перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико |
| е влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на к |
| та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Г |
| више доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива |
| у девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајн |
| пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p |
| ако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим зава |
| едно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одво |
| ини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, |
| е снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грл |
| је деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за вре |
| ом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, д |
| ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је с |
| учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Тре |
| о у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на |
| ила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо |
| <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана з |
| а.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, |
| ни глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула ли |
| учи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који да |
| ена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену |
| од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче |
| ед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се поче |
| товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се пог |
| су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} По |
| станем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страж |
| апустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Г |
| де год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два |
| ренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било |
| помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и ј |
| рављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико год |
| к.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="2 |
| тупили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као ра |
| рода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофо |
| S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се ме |
| доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и |
| ечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим |
| о ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, |
| и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да |
| и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао |
| па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и |
| ковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једн |
| у из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пут |
| и, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и |
| мне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} |
| х кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздра |
| још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотера |
| ост и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страш |
| им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунат |
| реме, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, |
| ди јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почи |
| ка породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Ч |
| ло кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па |
| траховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пре |
| свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смр |
| рцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у д |
| ратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве |
| кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би |
| >Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са који |
| поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и ов |
| ут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тес |
| p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са ко |
| > <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а друг |
| нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зној |
| тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничк |
| е своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} |
| попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ј |
| аже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не мо |
| вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева |
| јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала |
| аше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићен |
| арајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што |
| а нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па |
| им гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно |
| о је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је |
| ао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, |
| азила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места к |
| ним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају |
| ац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малакса |
| су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{ |
| воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</ |
| стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стовар |
| у с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу |
| е среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречиц |
| којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су д |
| ко је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановц |
| то сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи зас |
| настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у При |
| .{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младено |
| дригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напој |
| у је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; заш |
| уст облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> < |
| но изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њих |
| а је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог об |
| а основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је |
| ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле |
| у, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те на |
| тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је |
| згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал поглед |
| сретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври |
| а часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> |
| 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она |
| де би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме |
| се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је |
| а жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима пре |
| , мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} С |
| нска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Са |
| укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањен |
| та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, ка |
| ло ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина т |
| ва деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена |
| исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига б |
| најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге... |
| маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртав |
| нуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са ис |
| авао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на рамен |
| а радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега с |
| киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље |
| ћ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи шт |
| жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да к |
| а, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и посл |
| е она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као |
| осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте |
| себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им |
| Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе |
| Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју бед |
| мах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Ха |
| енице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртн |
| > <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту в |
| ска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где ле |
| на у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелив |
| рвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе |
| е већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Ст |
| удио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога |
| ише ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и |
| игоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, кој |
| авезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лес |
| жиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узв |
| ћање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих |
| вања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се |
| по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промисл |
| зове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све нев |
| блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="3 |
| давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али |
| скошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <p |
| ери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задрж |
| ој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p> |
| pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и |
| љен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да |
| ских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата к |
| заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом |
| ови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговор |
| ек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо ве |
| је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, |
| оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да ма |
| и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а |
| шка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, |
| ду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу |
| есети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том |
| /p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Н |
| мре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, се |
| > <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао обор |
| ну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино |
| а нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је |
| а ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је т |
| угу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њ |
| да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породи |
| наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њо |
| том, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под |
| ливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић |
| чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, мн |
| а, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две |
| је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним |
| им првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, заш |
| 9201_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо |
| ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навал |
| а.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све |
| атио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју |
| далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избегли |
| ком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— |
| ћ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо |
| заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади подн |
| иде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му |
| искрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у н |
| чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узн |
| а доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога мост |
| оче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, |
| ли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела кол |
| па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову |
| ори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо. |
| >Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше |
| а но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после |
| викују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи |
| и ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо |
| ред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из ваг |
| р је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу |
| згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p |
| а у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за |
| све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само |
| вички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе н |
| ио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам |
| ла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје |
| Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патр |
| им кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова дани |
| уст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне |
| ра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико |
| ешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изг |
| рима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су с |
| лама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и |
| } Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да |
| “</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револ |
| дела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где |
| из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули. |
| има, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано саз |
| то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, р |
| ога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и у |
| бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговеш |
| међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче д |
| киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у |
| и се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и |
| ићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из |
| ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сун |
| а.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због |
| ем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечан |
| </p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисл |
| а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београ |
| немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Б |
| сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне |
| у се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућа |
| ом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућан |
| стаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и о |
| стати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглески |
| кла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска пр |
| којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разм |
| ести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој послед |
| уја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављ |
| сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пу |
| равио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљки |
| овске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао цар |
| бјашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу к |
| преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа п |
| незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад |
| у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео о |
| и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Е |
| p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже о |
| то здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и д |
| >Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб |
| авна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили с |
| ign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} С |
| ишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање. |
| га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као |
| тану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба |
| ело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна |
| у, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допрат |
| је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега |
| .</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанк |
| а у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним |
| че, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима |
| S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусиј |
| друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се |
| коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, |
| {S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад |
| /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p> |
| ена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси оста |
| воји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се |
| ља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобра |
| је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> |
| лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али |
| ровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео д |
| е, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S |
| и, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпа |
| е један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви |
| ај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: |
| материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</ |
| ћи нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језо |
| н родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број је |
| ржавни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p> |
| ло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски вој |
| француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и д |
| бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једн |
| е да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са |
| Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми п |
| главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај |
| дине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једн |
| на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} |
| з отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склон |
| бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуш |
| а Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је |
| > <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} С |
| {S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да |
| Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при ка |
| а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај |
| .{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских |
| , гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и пада |
| а где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се нала |
| лобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма |
| овином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српс |
| оше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ва |
| бучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе |
| еграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седн |
| оји начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни |
| ела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаг |
| , како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје о |
| снуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страш |
| ед.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, ка |
| ици, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми |
| било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевц |
| го.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било д |
| /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чи |
| — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се |
| авили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, без |
| аве на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави си |
| рпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље |
| е, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Кра |
| ило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напо |
| иметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објаш |
| ет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; ни |
| ам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у с |
| , сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани т |
| едаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и |
| S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли нек |
| > <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћута |
| рачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушк |
| ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме глед |
| селило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодин |
| ачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официр |
| омете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у |
| помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Др |
| и путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових |
| ешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми ј |
| де у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>С |
| е имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је к |
| еће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке |
| , не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је |
| у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу |
| иђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну |
| зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и с |
| </p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, |
| топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред о |
| {S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло |
| екивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и арх |
| у је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и |
| у је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повије |
| је се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме |
| тављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учет |
| ам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — ве |
| /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погле |
| авао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни |
| и, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породи |
| ре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на ш |
| , што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма и |
| ама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да с |
| на колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та |
| ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на ду |
| једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликал |
| лој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести п |
| , једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шт |
| птати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз кој |
| таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са пр |
| пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интерес |
| И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о бор |
| дићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били к |
| } Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по |
| на, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добр |
| крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи |
| е, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским |
| </p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч |
| азваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим н |
| не, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела |
| ба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је р |
| уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их |
| рстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Н |
| д болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мен |
| више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без пр |
| не тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства |
| атио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и с |
| којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама |
| више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате ка |
| вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећет |
| вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Е |
| </p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива д |
| повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која |
| као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и |
| га првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свак |
| у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осети |
| што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Н |
| крвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Ра |
| ању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p> |
| Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он а |
| ље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било ут |
| /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и |
| дом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог ист |
| ја би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат |
| како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из |
| у један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда куј |
| енерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железни |
| ако да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај у |
| до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо |
| збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко при |
| и кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спре |
| орамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се оп |
| ити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хле |
| ући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним п |
| ци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би по |
| .{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хит |
| то нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те |
| и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му б |
| ини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва |
| остиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, |
| шке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи |
| демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — г |
| Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела |
| из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Бео |
| помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимнази |
| ашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у ост |
| ом се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим п |
| напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгуби |
| које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андрије |
| ке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово пораз |
| прат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским к |
| путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68 |
| фон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база б |
| чне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз |
| оје дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине |
| већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале |
| оносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чача |
| га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је |
| никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих он |
| но другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зим |
| мо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо са |
| дњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде избл |
| Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да |
| , једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} О |
| фицир из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи |
| првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глиш |
| њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и свом |
| смех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је |
| адру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да ј |
| ити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства |
| ас по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио |
| идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у |
| акуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арн |
| — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу |
| су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омлад |
| ма чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио она |
| а окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и под |
| ежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или о |
| оме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, |
| колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне при |
| е обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу |
| и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе вод |
| ине као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 |
| ="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у |
| је и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико пок |
| ла и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило |
| златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле |
| је врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европс |
| јена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано ли |
| у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мал |
| у косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије |
| , као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучн |
| Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала во |
| хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; |
| х увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су з |
| руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе |
| ик даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само н |
| дахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку кос |
| одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја пр |
| очила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p |
| жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља |
| скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један |
| ј помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам |
| рим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних зво |
| еднако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов н |
| у.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезну |
| S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрет |
| завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коле |
| {S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује |
| љеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</ |
| знад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале ова |
| — Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакл |
| адра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: |
| ишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће |
| крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обила |
| .{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше сино |
| а будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час |
| сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови |
| погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да |
| искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помо |
| једничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умор |
| е и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници |
| амо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде би |
| ко у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде би |
| у слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми са |
| , бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S |
| м заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле оба |
| на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које |
| о је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непр |
| у отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и |
| еменом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се за |
| у нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао |
| прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је |
| акама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та з |
| није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позва |
| > <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од поро |
| разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних |
| ок није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегл |
| у кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> офиц |
| ца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у к |
| ала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет |
| м где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Миш |
| , прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у |
| обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда т |
| вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима |
| <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" |
| завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанств |
| силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у с |
| шљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву поло |
| "401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па |
| оће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао |
| а једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд з |
| још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да |
| жа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војник |
| друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где |
| И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим |
| се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица |
| , размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер зат |
| пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме мате |
| а нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одлич |
| учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n |
| гово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3 |
| свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли с |
| хладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој |
| ад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а |
| , није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су |
| сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="68 |
| ладић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики бро |
| води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу |
| /p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> |
| кругломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, |
| оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни |
| } Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива ду |
| прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће |
| гедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избег |
| и земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју с |
| S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његов |
| о обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, к |
| надих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— |
| има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који |
| х рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано св |
| већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p |
| говор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она |
| како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Бож |
| ји из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона нави |
| n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на др |
| 90" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија чи |
| сти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила |
| оглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благод |
| ? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жуч |
| ликој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину |
| рате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао о |
| он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо |
| на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова за |
| новник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох |
| аховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја п |
| деновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако |
| S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и |
| "> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист |
| сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та |
| сову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих ј |
| опљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз заба |
| из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад в |
| да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми о |
| захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— |
| јке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити |
| аду Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ гово |
| може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престо |
| ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи |
| државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и хо |
| шла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се д |
| пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> |
| м прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање м |
| е би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су |
| а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема |
| груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом |
| а се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена |
| једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао |
| падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било дост |
| д нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би |
| су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{ |
| погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и о |
| ају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су |
| !“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатељ |
| ли двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове |
| е команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила сво |
| /p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и |
| ији српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и |
| еле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чунов |
| ану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве |
| лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле ов |
| склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бори |
| озива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ам |
| кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се |
| ва, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмах |
| ше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и сл |
| ред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак |
| вим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прел |
| уша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује д |
| е све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи п |
| и глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ |
| ам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам |
| тру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми |
| </p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S |
| еколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана м |
| што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} |
| олници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и |
| зад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представ |
| азити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Ск |
| ајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је |
| која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи |
| а Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем |
| p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се зауставља |
| јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подал |
| еђоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се |
| о ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p |
| , нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван дом |
| брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n |
| у медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type=" |
| ира и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер |
| ва нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него о |
| икако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље пох |
| икују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ ј |
| ирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви к |
| аше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу |
| ="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и је |
| рамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо до |
| ну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз обр |
| е.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам ча |
| ароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој поза |
| оиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; |
| бира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два прија |
| до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S |
| ивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да |
| оше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла са |
| ди?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми ј |
| азивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад мо |
| зговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио са |
| као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним опера |
| ?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник |
| обљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Бож |
| дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планин |
| пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати |
| све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А го |
| скочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога |
| на; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по дв |
| н настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо |
| диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снег |
| био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини |
| ам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љу |
| <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју бол |
| ало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћ |
| господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се виш |
| не где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо |
| аљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику. |
| на вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капе |
| е у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до |
| Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, |
| тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе |
| це.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче н |
| а и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза н |
| едом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред сам |
| непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме |
| S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становниш |
| споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска к |
| лазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није ун |
| роши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили н |
| е код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они нес |
| ти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да сла |
| звуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Свети |
| ло невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задр |
| рти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугар |
| <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Мин |
| ви. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила |
| ња Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед н |
| S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој |
| омиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које |
| не су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangem |
| о само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n |
| е споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један |
| е им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је пи |
| у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме ј |
| и на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу |
| спунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечу |
| отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан в |
| таријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А је |
| </p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону о |
| награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао и |
| pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама |
| p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> |
| у бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за |
| сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност |
| казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било |
| у, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз |
| а пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајто |
| рамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краљ |
| чан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе ј |
| ж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће д |
| чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} |
| паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S |
| јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољ |
| к плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу |
| бил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост |
| ош и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и муче |
| да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четр |
| ице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској желе |
| умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао са |
| мом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — реко |
| дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола |
| као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком |
| већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја |
| то, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у гру |
| и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање |
| на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S |
| био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од |
| аљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или јо |
| нурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд је |
| блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини |
| о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутк |
| ранцуских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и по |
| рене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло |
| .{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака |
| и људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рад |
| давно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске |
| љају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качаничк |
| гне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима |
| азна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута |
| другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао ј |
| изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у |
| рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћи |
| пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадал |
| на и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капет |
| друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударај |
| и, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме |
| три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагон |
| ји су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ва |
| га слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот |
| Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана! |
| ко вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи |
| елике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају |
| , налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан наст |
| дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт н |
| изрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос |
| 8" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова сток |
| вљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само |
| али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак |
| осом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, неш |
| није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да |
| угога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се д |
| амо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост к |
| пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изг |
| ве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа |
| прави увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу |
| о неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародрев |
| а и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици |
| ед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пр |
| р расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запит |
| ва владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за ув |
| збачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— |
| ига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валиј |
| сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло |
| нским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо |
| ује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше |
| суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, |
| ањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пев |
| ило јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад |
| <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То |
| лујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов полож |
| у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још |
| ма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуос |
| али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{ |
| кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано |
| ма борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна |
| еђу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С ве |
| го особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одл |
| оштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извир |
| а назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду сл |
| капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И п |
| не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроб |
| розорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из |
| и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њ |
| зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен |
| , као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда |
| ори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.< |
| и капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слати |
| , обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} |
| је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хл |
| авданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куд |
| зговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> |
| надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} |
| p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће ж |
| шавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S |
| ужених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрил |
| гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама испис |
| ; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе траж |
| такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијај |
| лом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну |
| емирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био из |
| косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од |
| гој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се |
| ово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе |
| гло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице т |
| та своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога ок |
| прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, траго |
| им кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и |
| и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута ј |
| итве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окрену |
| ућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! |
| што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чу |
| одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну по |
| елник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те |
| нежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани б |
| њеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, |
| црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове |
| да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу |
| Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, |
| стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморил |
| рчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од је |
| утњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза |
| , нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... а |
| и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, б |
| ли: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и трансп |
| удаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници |
| е то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној с |
| и он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у |
| раже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само рец |
| лошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <p |
| ковића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом з |
| к тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те |
| p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Ка |
| ом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек |
| и.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под тере |
| ките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан |
| отражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у |
| ине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Тур |
| савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он о |
| } Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> < |
| ако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да |
| пште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталч |
| тпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи изди |
| е није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а |
| стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у д |
| /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где |
| ранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и и |
| >Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје |
| падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у |
| и живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, |
| х шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који с |
| то се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и бли |
| к напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ |
| ако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке |
| раја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају |
| наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске |
| бом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као ју |
| се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страх |
| г кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војс |
| су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости д |
| сици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што ј |
| о и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледа |
| чан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запиш |
| ских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри |
| кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патр |
| оводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чуднова |
| ћ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом виш |
| ме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле и |
| ара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу |
| са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле. |
| ик, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим н |
| у са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начел |
| енув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мал |
| се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубин |
| ви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што ј |
| а јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао |
| затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и |
| не односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ће |
| ма војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има |
| а, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе |
| о би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је д |
| p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине прек |
| н мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена |
| о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као ш |
| тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске! |
| ао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где |
| езничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Знач |
| зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавч |
| у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге |
| може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> < |
| <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегал |
| великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понов |
| о ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо н |
| дном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломит |
| часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвику |
| гу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика |
| таници а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И к |
| ред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и з |
| пред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, |
| упо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брега |
| борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је у |
| говара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима |
| ци и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе цента |
| е последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубос |
| су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се |
| х догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дри |
| — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Бо |
| Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљд |
| едан је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама |
| S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе к |
| лижнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ј |
| а се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају |
| ио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он |
| азе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињу |
| е од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} У |
| а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама |
| лику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом к |
| о се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се реч |
| , они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се |
| одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће |
| ећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор |
| p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> |
| на нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до кол |
| живела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мал |
| д прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Че |
| ...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облач |
| а им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика ср |
| и се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато |
| иховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју |
| Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој пр |
| нули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под сво |
| вет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Раз |
| ала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој |
| оји усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а |
| изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга к |
| турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S |
| ају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} |
| су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се |
| нскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржав |
| ећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледал |
| цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађај |
| а ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, |
| кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</ |
| ење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, поч |
| p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао |
| о дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не |
| ећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из сел |
| рених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} |
| је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га |
| а су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто руж |
| часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење ко |
| ли се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле |
| н на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући у |
| ену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, |
| ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја.. |
| неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и |
| ткрили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у кој |
| гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, |
| су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах с |
| е пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сир |
| ј под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, из |
| рабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељев |
| провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи |
| покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село п |
| приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, |
| пања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, д |
| <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да |
| .{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се нај |
| нуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p |
| еже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, |
| са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бе |
| ен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића до |
| и ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне стари |
| или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248 |
| посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под ч |
| ива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у р |
| о сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за |
| шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наред |
| сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} К |
| с бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хран |
| на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту |
| станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комби |
| евољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала сво |
| сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун |
| нежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и |
| апред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече |
| све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говори |
| а, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде |
| о Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, |
| ешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље |
| на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао |
| , сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако по |
| целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим х |
| војим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станиц |
| а је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| дњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим |
| ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према ја |
| у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> < |
| а на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори |
| ке кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Мин |
| којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топови |
| но исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти |
| ма; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре |
| ола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још и |
| а репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци и |
| јтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом |
| ио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути што |
| де је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он уз |
| фанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријате |
| наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место н |
| ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазна |
| ица, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримо |
| Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} О |
| кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њ |
| кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} М |
| а не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p |
| негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи |
| д њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичко |
| у школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> < |
| е, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове |
| , ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну |
| увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљ |
| анас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлози |
| >— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p |
| ома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог |
| сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће |
| шку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан |
| се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, |
| >Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p |
| рило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчан |
| родиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, |
| итлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{ |
| атру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и |
| чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима св |
| акше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они нес |
| је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх |
| ворио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко |
| и и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у буг |
| о побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај |
| им отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milesto |
| ашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци с |
| реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је |
| се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута |
| мној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи |
| нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" |
| зумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у на |
| ни, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о д |
| ј одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан |
| мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може |
| те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, преду |
| таница и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, зг |
| и, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што с |
| о тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{ |
| са, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, |
| вих кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најм |
| а лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, |
| је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо прими |
| и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш офи |
| мије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалиц |
| трменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S |
| вао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану |
| уди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви мора |
| ме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свим |
| оговор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену |
| његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о В |
| са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се |
| S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и боле |
| да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</ |
| аше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све |
| .{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тону |
| ас на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи |
| е научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштр |
| дили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине а |
| р ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Мол |
| и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужн |
| и под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао п |
| начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснае |
| рича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују то |
| су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели забора |
| ужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је и |
| јим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак |
| не трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана |
| е пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколик |
| иле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начел |
| у и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам |
| екакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно |
| а, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, к |
| дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала с |
| а не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан ос |
| причавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете |
| осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели: |
| у на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео |
| тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године |
| могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо |
| та, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — |
| слио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — |
| с се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара |
| Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми |
| е и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију |
| је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неук |
| о страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је дог |
| ...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израсте |
| времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је |
| кве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо |
| није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се св |
| месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као го |
| росуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео |
| <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>З |
| емеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу |
| ај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква |
| мела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гоми |
| огледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на |
| година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио кол |
| несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} |
| .{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за |
| оји висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштин |
| се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављив |
| а у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су б |
| судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче |
| њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или к |
| сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и о |
| ежих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и |
| јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{ |
| шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те |
| , загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру повор |
| ачелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у |
| Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провал |
| ога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара ви |
| дам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сру |
| о погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распо |
| аву војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: ис |
| грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да |
| да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујем |
| шки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нис |
| ма посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње |
| д нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не ко |
| сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћ |
| ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људ |
| ако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, |
| На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је |
| престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, |
| је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</ |
| .{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и о |
| торијског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у њего |
| на да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око |
| несе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p |
| којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље теле |
| ље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о |
| за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је |
| за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други п |
| изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 191 |
| аље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:< |
| к војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивиз |
| тавну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад |
| у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="29 |
| е слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} М |
| атворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски |
| знад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља |
| ме, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све ун |
| трпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и |
| азбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{ |
| , па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу |
| дин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих ж |
| до са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила |
| сти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на ауто |
| ештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести с |
| забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога |
| а допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак ов |
| а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</ |
| оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова |
| београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које с |
| х, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} |
| почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад |
| потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту |
| чна ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, |
| и се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какв |
| ој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем о |
| пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p |
| мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио |
| икама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> |
| ам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb |
| } Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам |
| n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде т |
| жиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се р |
| су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад |
| е успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове |
| непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помаг |
| убићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и о |
| они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који с |
| ди официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада ве |
| и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> |
| е мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се н |
| ана, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александрова |
| су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта |
| у закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара |
| ава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} С |
| у ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, |
| једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни п |
| гунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече жел |
| ара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили д |
| били се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза р |
| бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој з |
| ивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, о |
| е да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на |
| оманде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом |
| ица којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак де |
| е Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? |
| ути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, |
| путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У све |
| е шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту б |
| избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, мног |
| г, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неко |
| које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај м |
| Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен |
| ирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три мла |
| жни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да кл |
| ине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама |
| тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још с |
| ко су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу |
| ице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седе |
| .{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народн |
| било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да с |
| ам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... н |
| биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је бил |
| ли на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач д |
| укање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослу |
| ило наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} |
| кви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се |
| ално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нис |
| ини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и ј |
| ним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа д |
| ји гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика по |
| о.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми ј |
| када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивци |
| реме и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене вез |
| ум па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да |
| уги су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу |
| ика да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико |
| м и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, т |
| ете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам |
| ош не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо |
| блика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пу |
| за, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна се |
| ћ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо п |
| се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису каз |
| дмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се п |
| ао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух |
| ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је |
| већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да |
| вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле |
| нско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријат |
| тице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну но |
| шава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би преле |
| и су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко би |
| ла пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова |
| остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле с |
| век тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и нем |
| што су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко из |
| се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једн |
| он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари на |
| </p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио глав |
| — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много |
| аву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, |
| н дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар |
| тељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета |
| вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крст |
| и обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један |
| напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Н |
| ну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз ма |
| вари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> |
| <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ ал |
| час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које |
| пају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Бож |
| ена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднем |
| таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по ул |
| ам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и |
| > <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе г |
| гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за |
| ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна |
| ада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може п |
| >Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде до |
| p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју ј |
| ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И |
| ањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</ |
| пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђим |
| Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ прек |
| рих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравај |
| азнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомоб |
| /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испр |
| која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици н |
| огли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку |
| оја сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска |
| да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу |
| дали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.< |
| у по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се н |
| и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван поглед |
| напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се |
| кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неис |
| дним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе |
| и у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглиц |
| један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Сол |
| у узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су с |
| лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да он |
| p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погину |
| разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да ч |
| Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као |
| скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саоб |
| анце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо |
| или последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ |
| високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стра |
| вни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена ј |
| њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска |
| ем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљ |
| бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бел |
| а, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут стра |
| деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путова |
| — Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елем |
| љне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хте |
| мртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика њег |
| кој станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{ |
| S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина ста |
| ст и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из |
| ји су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши |
| кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва кр |
| ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измак |
| ђе кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је би |
| е су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, по |
| — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт |
| ка покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кро |
| </p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> < |
| и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан |
| ћ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео |
| чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдск |
| мандама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала д |
| безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за вре |
| е и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина с |
| о ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио ци |
| шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} См |
| допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} См |
| о ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, |
| ваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи |
| густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по кој |
| а под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она |
| Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају н |
| кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S |
| слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је н |
| неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, |
| а.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказу |
| ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу |
| е на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем |
| ких пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач н |
| ена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их уме |
| ћи народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени нав |
| овало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p |
| ови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који зад |
| и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и |
| о се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко з |
| , јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај |
| ука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једн |
| , људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да |
| кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одмор |
| ила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су оч |
| ености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије |
| вету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> |
| пкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <p |
| чели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представ |
| воје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још |
| с господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p |
| и да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до са |
| гло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким шт |
| и рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рање |
| рали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, ка |
| з то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито ст |
| је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај не |
| војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру |
| ћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, поки |
| } У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одго |
| ки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвник |
| ше себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни |
| се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај |
| кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи |
| ски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му |
| Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта оче |
| ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на |
| читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{ |
| у, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; |
| напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено проша |
| Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb |
| ирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозре |
| чарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, |
| бећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми |
| часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дип |
| ицу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кре |
| ш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све ст |
| , нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или францу |
| савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</ |
| еници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један пр |
| непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допу |
| ло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће |
| е дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи о |
| а да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а ов |
| Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало ч |
| ли из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели |
| ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као |
| осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где |
| слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе |
| круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну н |
| а дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било |
| ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три п |
| овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, |
| тници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се ус |
| т месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи ча |
| ст и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> |
| и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из ка |
| у зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Мо |
| и он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма |
| и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не о |
| p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико б |
| у, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладова |
| /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забрин |
| у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита же |
| ћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под све |
| есретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, г |
| ти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгр |
| њим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, |
| ли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јав |
| над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, |
| дру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се п |
| олаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновц |
| следњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недар |
| са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> < |
| у у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав по |
| товетним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно м |
| официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тог |
| или у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога виш |
| валац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничк |
| спа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба д |
| нина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала |
| е.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за |
| а му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, |
| еновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само шт |
| анац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у |
| оји се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на об |
| које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, настави |
| терати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био |
| путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наст |
| о храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? |
| ог обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне ску |
| >— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ о |
| ењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капе |
| избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ |
| и покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана |
| ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикл |
| се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао вели |
| је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена |
| } Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Су |
| тила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, пове |
| објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не ч |
| однети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне с |
| мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му |
| другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а с |
| омсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се до |
| но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено др |
| ла сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао |
| Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај ј |
| {S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три р |
| а аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тад |
| е реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушк |
| ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести |
| под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипа |
| ај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да ву |
| а записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо вр |
| додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио |
| јали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама |
| > <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу тре |
| змеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источн |
| ежи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та ве |
| цама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Со |
| ада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској ста |
| а у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе |
| п.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одак |
| зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се с |
| дходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Сл |
| сакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је |
| обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију |
| —мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас ко |
| и који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, |
| тигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких пед |
| шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> < |
| е кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на |
| чкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борб |
| /p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна |
| а на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове са |
| напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар |
| акше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још б |
| ју II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет сас |
| а свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и |
| >— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један м |
| о сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдраж |
| у, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у м |
| на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Нем |
| листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и х |
| али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он |
| е се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослу |
| наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и пон |
| атњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — и |
| едрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још |
| 5" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путни |
| да капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и св |
| бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на |
| луже за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, прос |
| луже за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, вел |
| један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а |
| рете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено |
| су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није |
| е и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњав |
| абиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што но |
| нај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да |
| да. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч. |
| тобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток |
| ећ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="7 |
| к никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару уп |
| о комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори оф |
| једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S |
| сти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и м |
| е пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одлич |
| сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озби |
| ом случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај п |
| разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> < |
| шао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, |
| е валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све минис |
| дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те |
| гло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и с |
| вио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, ка |
| ви:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — п |
| су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звон |
| ога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе |
| Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауко |
| сећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и |
| иста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену |
| намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n= |
| ине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко из |
| один излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасе |
| реба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочека |
| ена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, н |
| .{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет п |
| ој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да |
| ича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепе |
| ашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као |
| осово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> |
| ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} |
| е седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успе |
| неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Пр |
| огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су |
| > <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из |
| ођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно |
| е гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину к |
| м требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико |
| сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели |
| аље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је к |
| роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана |
| Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова |
| А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим |
| ошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет |
| драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не храните |
| вајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је пот |
| шта друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом н |
| сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет |
| пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш. |
| оће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави р |
| у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и м |
| руге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили |
| сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница |
| фа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p> |
| ави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од бо |
| оше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{ |
| еба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врх |
| у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све со |
| према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге њ |
| на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете м |
| ди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске |
| и, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговор |
| положење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам |
| " /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђ |
| кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме д |
| јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бри |
| е или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Мој |
| е збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се ни |
| и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицам |
| стина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим пок |
| аца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој к |
| .{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га ј |
| писивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То |
| реју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознати |
| ише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био |
| поставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жр |
| } То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела |
| но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, |
| ам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} |
| /p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n=" |
| ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: прими |
| м целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} |
| касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да ј |
| ајзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула |
| смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>За |
| ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам |
| /p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме |
| ре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој |
| загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Руг |
| елу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и у |
| Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по |
| де те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра |
| да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо |
| рошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрв |
| те и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Иш |
| а стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ |
| ла сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим |
| ајмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пре |
| да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико жел |
| детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелни |
| јци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} |
| чице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новин |
| једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову |
| Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што п |
| е што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царс |
| љици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилиц |
| мем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ |
| и ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— |
| дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рек |
| нај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} |
| и коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наи |
| — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, |
| затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику < |
| и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Н |
| питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи |
| ="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „ |
| ви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и |
| смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да за |
| м кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шало |
| павати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, пос |
| зимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Пр |
| ма македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада с |
| 7" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с к |
| т се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника од |
| гове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, к |
| ним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су |
| че потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb |
| олом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да с |
| рло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених |
| а да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не |
| Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p |
| бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била ј |
| ада је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је |
| која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, тре |
| вају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волуја |
| ја већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од |
| и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до |
| олако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, к |
| од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је наче |
| з разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру |
| пали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено п |
| легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избуд |
| у погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели |
| абрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене |
| а сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, д |
| о официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао |
| нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили |
| а.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе вл |
| е потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</ |
| ала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло за |
| просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразу |
| ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче |
| а сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску |
| кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазил |
| могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у |
| је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и |
| ио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> |
| се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом св |
| ња и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то н |
| ал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио |
| да и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — зап |
| разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грб |
| жних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима шт |
| сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да з |
| мом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежаниј |
| су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експ |
| ојим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао с |
| али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз |
| то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прв |
| а у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак |
| о час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравско |
| чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па |
| овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухв |
| ог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у |
| 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нов |
| > <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје |
| издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> < |
| храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, |
| ас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шт |
| свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крв |
| арства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио г |
| ен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ак |
| арова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео |
| по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се |
| којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што рас |
| рује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ пој |
| дао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се њ |
| ницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му |
| светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подне |
| ћ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала |
| о бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коња |
| ом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као |
| едају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, је |
| жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад |
| вајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало к |
| увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала |
| </p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних ули |
| p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан |
| на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је |
| ојој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огр |
| етку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ов |
| ас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са сви |
| е негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у |
| самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански сав |
| брава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут |
| и кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама |
| абележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и сви |
| обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, ко |
| вео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би де |
| то на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би ј |
| бар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у |
| аје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој обл |
| " /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, ис |
| други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши |
| кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га т |
| едова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао п |
| лазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове |
| а се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарс |
| а са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и др |
| еш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш бор |
| тавније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </ |
| растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја с |
| игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> < |
| овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин изв |
| воду Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и |
| шумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо г |
| ла сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је би |
| наследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би за |
| гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осе |
| је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ ис |
| ни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату п |
| е у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је |
| ри опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак по |
| ринесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S |
| народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказуј |
| сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и |
| хладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа |
| бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до к |
| их кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна гд |
| ј; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почив |
| дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне |
| прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала к |
| ају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb |
| ма у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној вош |
| нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде с |
| } А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и |
| S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад |
| ан пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У јед |
| пац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло д |
| отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.< |
| ади још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а т |
| ло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено |
| ињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од с |
| а лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, |
| иле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандрк |
| олонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, |
| у је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поно |
| је, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неко |
| иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко глав |
| се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађо |
| вештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крс |
| је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задрж |
| а ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> з |
| смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за |
| је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Подна |
| тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није и |
| овој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несре |
| е циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{ |
| тврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одг |
| л, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно |
| } На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашл |
| вном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико |
| "150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао |
| уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио |
| и их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чин |
| ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни |
| не тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен |
| наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> |
| е од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пл |
| пут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као м |
| остеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— |
| да је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је ве |
| нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућ |
| други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се г |
| они, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем |
| м отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је К |
| /p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n |
| господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метну |
| Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од нек |
| д сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фија |
| који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао и |
| ве то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне нев |
| кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут |
| и пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пош |
| пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узв |
| леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене глед |
| и, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капи |
| и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким ва |
| ио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, за |
| то је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били |
| шчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није мо |
| <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{ |
| је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непом |
| е воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног |
| затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} |
| иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба н |
| а су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у пос |
| Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то |
| >Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срц |
| анко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а ово |
| убоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељск |
| вала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам |
| к и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— |
| тан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немог |
| спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће з |
| гледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И по |
| а јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто |
| Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пож |
| у.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњ |
| казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Св |
| Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лаза |
| S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, п |
| ле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед пр |
| ојводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији |
| <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно |
| ни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење. |
| а бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb |
| дом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — |
| х постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се |
| нили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на ул |
| мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железн |
| ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га т |
| се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудим |
| хвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је |
| је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле |
| денаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за не |
| задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, неприј |
| д кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} |
| е одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долаза |
| их очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као и |
| га је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова |
| е велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и о |
| су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, ка |
| аљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један |
| се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био |
| ао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и пр |
| ој души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њи |
| оз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ват |
| <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљ |
| у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у |
| зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којим |
| д је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули |
| реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај у |
| ксплозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући ва |
| није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му с |
| ин већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замол |
| код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} |
| е кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да |
| е у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Мо |
| бији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици |
| син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петн |
| вог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће |
| чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највиш |
| смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како |
| ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болница |
| ка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку |
| којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што |
| концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, ж |
| х просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од зап |
| склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне |
| е аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособ |
| царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахи |
| /p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне |
| стен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, |
| обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи |
| отом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе п |
| да последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отп |
| ?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p |
| јницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p |
| на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S |
| звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; кад |
| спунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је |
| ада је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „ |
| кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима. |
| е Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српс |
| шта нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила ј |
| а би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њ |
| о коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, и |
| чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{ |
| ице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а |
| онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујах |
| дови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пла |
| достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p |
| и, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, |
| н је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб |
| Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањил |
| S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, гре |
| варни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу |
| <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашно |
| оре баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такођ |
| главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди |
| ћ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем ра |
| а, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као нар |
| мо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, св |
| Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће от |
| ао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приш |
| е да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простор |
| раку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у |
| ану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSec |
| уго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у При |
| распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> воло |
| на поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља |
| спани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и тре |
| ио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била |
| јичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватр |
| огледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мал |
| ђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ |
| де ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели |
| тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то |
| стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и вели |
| ћи у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} |
| е ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој. |
| овели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим прв |
| о сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избуд |
| њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београ |
| рло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велик |
| , барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у ути |
| творно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси сра |
| ло ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све |
| ар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешк |
| ореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да и |
| међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре |
| меће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дах |
| тким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, им |
| мих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.< |
| ма је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам |
| д зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и свој |
| исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред о |
| аспитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се |
| е онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како |
| пору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме нале |
| Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збаци |
| мо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, прип |
| ажи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је |
| добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дор |
| вде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мал |
| боко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, нај |
| о се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до |
| мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље |
| тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа оста |
| им циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ћ |
| дан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положа |
| мо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је |
| ори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, кој |
| слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових д |
| то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом прили |
| има и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце гре |
| <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа в |
| та три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраз |
| пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане а |
| планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани |
| шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се |
| ије желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу |
| три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било о |
| лазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно ут |
| кан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад је |
| сио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не зала |
| оградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S |
| авар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут |
| !</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син |
| а се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви го |
| повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непо |
| души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја в |
| оворила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле бил |
| .</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захвати |
| 1" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два |
| ре се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а |
| ош с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бри |
| ко ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема жи |
| зници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло заве |
| <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Л |
| у та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ |
| ахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке |
| ести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли |
| деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго п |
| део колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста |
| от и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да |
| конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао су |
| уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили пре |
| е да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, |
| у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто с |
| премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а |
| тем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да орка |
| лазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> |
| е Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и не |
| Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде |
| виле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, |
| аустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} |
| змернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сва |
| м данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на |
| жним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— |
| {S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до ме |
| ити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па д |
| угарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два |
| вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се |
| Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи |
| лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишт |
| етне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити |
| Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{ |
| есно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири |
| сторије — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, д |
| тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и |
| Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао ма |
| збиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара с |
| води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче свој |
| па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете шт |
| остити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузит |
| оћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио. |
| и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има ро |
| ак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као |
| pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што |
| Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми |
| ши.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, |
| ражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи |
| у стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па с |
| волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дет |
| стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика |
| чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестр |
| Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Т |
| на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— О |
| p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p> |
| данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџи |
| брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војск |
| ано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и ви |
| стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Ср |
| е да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у об |
| <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морат |
| бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће п |
| ховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео |
| аће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, с |
| да?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Ст |
| мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јеру |
| у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледн |
| и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт! |
| ећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенер |
| 62" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако |
| вљамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чуј |
| с још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо |
| би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта ва |
| погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369 |
| у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да п |
| , далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глу |
| нама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>З |
| , да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да к |
| >— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали св |
| пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је с |
| чио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџиј |
| обу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили |
| орећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прили |
| тер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало |
| га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p |
| србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, |
| еља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесн |
| мно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му |
| о је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бр |
| нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му излож |
| рунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам чес |
| — У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> |
| е који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе |
| ти се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војско |
| са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коро |
| а али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи |
| није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над к |
| е другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb |
| воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио |
| Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна н |
| мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну гор |
| ар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер |
| је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— По |
| м, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се не |
| ве то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, поми |
| по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и |
| жте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— |
| ве се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} |
| се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове к |
| /p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и |
| ат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан |
| S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећ |
| убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више ра |
| ну века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у |
| е и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је саго |
| га <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно |
| ћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, |
| агрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси н |
| b n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако тра |
| до, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се |
| да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох |
| еко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково |
| смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно |
| олину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се |
| оносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чуд |
| иним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало |
| едну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} М |
| p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога о |
| {S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из дим |
| јена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и в |
| деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, |
| се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче |
| "229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола |
| је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад н |
| му ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли |
| {S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на |
| S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо т |
| сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дип |
| ликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо |
| > <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља |
| два сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах ш |
| ај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном в |
| шао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очи |
| е им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} |
| под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спа |
| га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед |
| ол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле |
| изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отва |
| е тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња с |
| оље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога |
| гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одгов |
| а нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничк |
| с задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви |
| е које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил о |
| ако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себ |
| вно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <p |
| е народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у х |
| <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо |
| опан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и св |
| имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће дв |
| дминистративног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбин |
| га народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Свр |
| их мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и чести |
| измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се |
| обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око ко |
| _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није ремети |
| асио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је за |
| зао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас |
| зорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала н |
| објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо |
| ских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколи |
| дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје пор |
| официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике |
| лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрим |
| не, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо |
| де, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Срб |
| ага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мис |
| ри!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа |
| г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговара |
| е више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потраж |
| и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесет |
| дин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је |
| е до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола |
| гацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да са |
| челник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> |
| мем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да ј |
| едне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро |
| з Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам |
| т а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борб |
| </p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје суз |
| ије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо |
| ада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала |
| ут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не см |
| , нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Ком |
| тнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљан |
| ола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узн |
| менима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— |
| зносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кол |
| и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравин |
| прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде |
| већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се з |
| гаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрај |
| днети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у П |
| три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} На |
| Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да |
| се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако с |
| ина, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у |
| тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада |
| ћање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ип |
| ме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и р |
| ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче пол |
| <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло ду |
| /p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до посл |
| одржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p> |
| емо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је |
| то у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искрено |
| кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, |
| би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу |
| у неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гоми |
| који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи с |
| дизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној ма |
| ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n= |
| сећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И ка |
| блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога су |
| то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни |
| ју, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде ро |
| еговога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њег |
| воје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <p |
| а његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— |
| фицири на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које збо |
| ам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је с |
| ве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и д |
| ави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан |
| е, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнт |
| ура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима по |
| леза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем |
| недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља би |
| е на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се |
| Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам бу |
| а Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за |
| дите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда мо |
| српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт. |
| о, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме |
| смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постој |
| е сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и |
| .</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако |
| погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до во |
| остирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кр |
| га ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се г |
| а и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студи |
| — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се гр |
| а тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају |
| ка леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која н |
| head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} К |
| алетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад |
| из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једн |
| еном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону |
| и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који с |
| посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} |
| рете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стр |
| их разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико |
| сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па п |
| и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да |
| а нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Бо |
| у мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице мог |
| н, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу |
| мпература није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико |
| дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Са |
| а.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дот |
| распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари |
| имњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах од |
| на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ |
| ничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео р |
| свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народ |
| ад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова раз |
| p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} |
| отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, |
| з и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S |
| кли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по |
| поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одма |
| и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власт |
| ли ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволи |
| само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест |
| ледње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} |
| повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Срп |
| е на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; д |
| војим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пр |
| вају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, по |
| и, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских |
| а после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну |
| онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде н |
| ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном |
| можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је |
| а волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме |
| рширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачањ |
| ду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било ј |
| за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то п |
| о цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно пре |
| очићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> |
| загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу |
| на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када је |
| p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба |
| и да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час |
| на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и |
| пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно |
| настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола р |
| м животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом је |
| а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унута |
| по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p |
| почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? |
| аг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке |
| то се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би с |
| лободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да |
| било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се ов |
| али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице ко |
| асте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи |
| ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ у |
| т цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло се |
| тво, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навал |
| лом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— К |
| н нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царс |
| д још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњан |
| те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љут |
| године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као м |
| износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болни |
| и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="5 |
| авнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно п |
| ео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда |
| а длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукур |
| p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предмето |
| познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p |
| </p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало ду |
| едини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — |
| ај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику |
| та је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше с |
| ку границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Срби |
| ају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те |
| спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере |
| и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драг |
| 27" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он |
| ено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опи |
| за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она |
| инима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицам |
| а песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> |
| а невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>По |
| може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивање |
| пава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи о |
| ни, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у |
| чи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу |
| нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и из |
| те.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, < |
| вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила |
| ња, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у |
| знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно з |
| а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора д |
| ни.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} |
| би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански к |
| је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске |
| пање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, из |
| ође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остан |
| и и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да |
| — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У воз |
| сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само н |
| се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне |
| д једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не мо |
| ну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да ст |
| Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, |
| и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа |
| од из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних план |
| обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p> |
| ла када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себ |
| гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отим |
| и на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — дода |
| станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главниц |
| свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> < |
| о тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вук |
| зад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место |
| та, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке ди |
| ику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapter" x |
| ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и |
| а каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type |
| ио, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле |
| ић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе за |
| о разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући |
| них бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму |
| — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба з |
| нога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и |
| нофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. |
| а се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{ |
| кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морал |
| креће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао кол |
| своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који ј |
| ам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прођ |
| ашне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову |
| кама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казива |
| жи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Из |
| и изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је |
| атељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени |
| них грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци ра |
| већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проб |
| кнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо и |
| м покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова к |
| таше како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање |
| ј троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зим |
| кала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и |
| гло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, упр |
| таде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— И |
| лу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна |
| нут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бенз |
| крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> |
| кидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене |
| а; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на |
| еве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је |
| јску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на |
| не које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су ју |
| осматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пр |
| и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљ |
| смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да |
| >Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и з |
| оворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, и |
| {S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су и |
| ници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су |
| ога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести |
| текли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, б |
| шао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из |
| 33" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена по |
| расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} В |
| није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они |
| грути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог т |
| и ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, б |
| мо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако |
| даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као а |
| нога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните |
| то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и |
| о стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне |
| ле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} |
| еиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпору |
| Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бит |
| завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада по |
| немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут м |
| ајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, |
| ом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тр |
| а што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <p |
| ам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, у |
| а кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми |
| ед кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па |
| легла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустил |
| ептембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по |
| стила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p |
| свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забри |
| е гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и |
| и је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била поста |
| уо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа ни |
| ату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, пребол |
| <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — в |
| днога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево |
| на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече |
| их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле |
| су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак |
| лед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишч |
| из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се п |
| еба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} |
| сне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њ |
| воре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре п |
| гатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од неприј |
| за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} |
| о српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог др |
| и за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва ње |
| их ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка веза |
| уче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски од |
| ра и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива |
| охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер |
| ао што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину |
| ратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци ста |
| а и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се |
| топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали к |
| ата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго. |
| д узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{ |
| асла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га л |
| есушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила |
| ам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и д |
| болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако јо |
| ко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ |
| иљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни |
| кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени с |
| власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једно |
| село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се |
| омиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грм |
| ке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спа |
| рште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове не |
| > да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахр |
| та Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извешта |
| заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, |
| у своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је |
| х ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пре |
| чи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пре |
| официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био сам |
| од утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну |
| днога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За м |
| ити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује |
| ума и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је |
| не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг би |
| мене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму с |
| а сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заје |
| н је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нам |
| туације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв |
| давано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију н |
| ји ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уцињ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив |
| VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. окт |
| ead>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло |
| Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак при |
| отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то з |
| ешено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изв |
| >— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, |
| рачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљ |
| шић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале |
| а на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се дана |
| ла ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке кра |
| Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом С |
| на Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и га |
| те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутас |
| и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану д |
| ао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме дру |
| т возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном ул |
| ице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко |
| себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у инос |
| а буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у т |
| разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашч |
| сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули см |
| ице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају и |
| е и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо жи |
| а се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са |
| нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне ж |
| пне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом |
| ање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p |
| а и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гра |
| се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гуж |
| за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона конц |
| а и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски г |
| али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви |
| гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас |
| околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових о |
| о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решава |
| елефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ |
| а ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, де |
| их трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један |
| длазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад с |
| њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и на |
| тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близин |
| се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Јед |
| м тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били б |
| нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошл |
| ту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже |
| х човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у м |
| најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стиск |
| ? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, г |
| ! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив п |
| и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680 |
| дате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе |
| а сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу |
| ше па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам |
| шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, |
| браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није би |
| го суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној н |
| је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч: |
| жи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Оду |
| ће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, зат |
| но у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љ |
| савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата и |
| е ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један |
| јашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотек |
| ласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..а |
| ски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p> |
| дарити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгор |
| олине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остад |
| о спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење |
| да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми |
| а ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може |
| и томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњ |
| и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је |
| ијатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Д |
| са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који |
| 6" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напу |
| ио код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча бри |
| наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и п |
| сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година з |
| ај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега |
| ерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се б |
| .</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а |
| >— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина д |
| И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да обј |
| ћ говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који |
| а смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> |
| му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> < |
| ци их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан |
| а шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, не |
| и одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми о |
| у тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> |
| ма лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпо |
| а за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се |
| ољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гом |
| ма и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p> |
| зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло |
| ушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити С |
| ило пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и |
| велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што ви |
| м, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, |
| падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из |
| наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да у |
| такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица у |
| . — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста |
| ри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и реко |
| гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске ру |
| ласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед |
| ричали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а |
| .{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице |
| > <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{ |
| он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кре |
| Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико |
| онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Наст |
| тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко |
| зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца |
| тах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — |
| > <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</ |
| ажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло п |
| из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, бра |
| Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам оч |
| бијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> < |
| тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних с |
| који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме |
| чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под |
| се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад исп |
| ли: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево ј |
| S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са детет |
| е грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види к |
| у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} |
| која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад пр |
| рвобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који |
| на која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутк |
| , пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним двор |
| жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи чи |
| ата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче. |
| блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те |
| те пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекн |
| коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то зароб |
| брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није |
| о зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло с |
| алим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових |
| мљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на |
| ала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране гус |
| у родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцају |
| извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама |
| .{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће |
| за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то изв |
| точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и је |
| целарији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду |
| а блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака ти |
| а блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака ти |
| а све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, п |
| ој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шал |
| на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она по |
| n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пр |
| коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе |
| ити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p |
| амо пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни пог |
| оварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника |
| крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једн |
| <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми |
| један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узне |
| их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити. |
| ној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту сли |
| атре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам с |
| з сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је м |
| ad> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два |
| p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда |
| слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем ве |
| скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљк |
| /p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где чове |
| > <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и |
| невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељ |
| , свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а остав |
| падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нови |
| па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p |
| обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукам |
| ко је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, д |
| оју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да |
| мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S |
| али кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, ти |
| малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветит |
| ажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу та |
| а насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што ј |
| , где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Ал |
| ева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најз |
| у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љ |
| фана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто |
| не.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод |
| варало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, к |
| један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окр |
| прсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им од |
| љало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{ |
| јских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета ис |
| екаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „т |
| и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има ве |
| е његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање пра |
| памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњиц |
| јући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Ч |
| којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угод |
| тивник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се |
| ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одвед |
| та, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи |
| 4" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је д |
| о пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је мора |
| ос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где |
| S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи |
| су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре дес |
| и да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику |
| жи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мај |
| за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности спораз |
| појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} |
| да одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме |
| и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом л |
| вакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} |
| и крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити к |
| кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима < |
| ба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се че |
| , ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих |
| и на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће |
| као?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, к |
| влачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наш |
| разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити. |
| д милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повр |
| са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од |
| одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличав |
| е спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упо |
| диже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислим |
| исли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— |
| ће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; са |
| цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође |
| и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} |
| бале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и |
| чно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле б |
| одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашени |
| 40" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милош |
| тарешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе дале |
| опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, |
| лим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучи |
| су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> |
| p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити исп |
| ачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку |
| хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазан |
| спод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују х |
| ке, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематог |
| ма, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} |
| је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе |
| коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се м |
| са сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побе |
| већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се |
| се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</ |
| ући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мер |
| ра и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на јед |
| журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један преп |
| ио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткр |
| а и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе |
| ј, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим уз |
| орала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно де |
| његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам с |
| о наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бо |
| м.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини заж |
| још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио |
| њима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из |
| ез праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да по |
| в, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то ј |
| о уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу |
| дњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову < |
| гано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички |
| напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је |
| д савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа |
| јем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и |
| дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан ко |
| аше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо |
| где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар |
| и кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те н |
| рдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — |
| без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој ни |
| ело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада же |
| ицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много |
| игарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела т |
| од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су |
| /p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три н |
| разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, в |
| те и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у |
| вајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Ко |
| увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутро |
| а из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као |
| и, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом. |
| која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} |
| уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе к |
| тељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку п |
| >— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у момен |
| е мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити |
| окушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би уч |
| посредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — |
| жној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га |
| реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију |
| угим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Г |
| дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштед |
| и носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на |
| још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају |
| запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђи |
| Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије с |
| а и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко из |
| стантин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да на |
| кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали минист |
| , познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће |
| нђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — д |
| је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба госпо |
| оји казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који п |
| ла кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајк |
| вне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред в |
| илази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда |
| Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати ј |
| трану и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> |
| ском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је с |
| Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на ос |
| ћом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више |
| ариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесе |
| л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано |
| ек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да с |
| иту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p |
| S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратно |
| шна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима глед |
| Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако по |
| , коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— Т |
| гства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме |
| о доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало ж |
| онице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио |
| з Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p |
| ти краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање. |
| пријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води в |
| је било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачуват |
| ули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријат |
| одвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако н |
| у, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина |
| је је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изј |
| нтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријате |
| из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на |
| згледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се |
| на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест в |
| са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи |
| прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем в |
| p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо |
| уги један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енерг |
| задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и по |
| ци, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају. |
| Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Увер |
| ете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било дог |
| погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верује |
| /p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војск |
| отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.< |
| млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> |
| сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало |
| ела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на |
| има дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазе |
| трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, |
| ице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра |
| и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњ |
| стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особљ |
| пскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља вел |
| ренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у црк |
| {S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души њ |
| змењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се м |
| оје је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно |
| риљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли јед |
| ичу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спа |
| ијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу |
| , попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бра |
| Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, ув |
| и сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болни |
| е из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у ко |
| на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, би |
| џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрх |
| и србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовешт |
| чу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасач |
| мандантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, освет |
| о свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама ок |
| и и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и |
| иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од |
| разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадул |
| рени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клон |
| болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и |
| ед капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се |
| зила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та |
| дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се за |
| ови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за т |
| и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела |
| овима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их ј |
| у, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само |
| ротегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са |
| наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде команд |
| тима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није |
| и је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав |
| или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, |
| ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћ |
| ска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема пром |
| ве разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их |
| Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће л |
| на свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе |
| твари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет |
| тио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа п |
| елити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се |
| рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са к |
| ам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у |
| а нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе |
| pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла др |
| њска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабр |
| а ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари |
| , којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећа |
| мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А н |
| етар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапет |
| што су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, тр |
| ју маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће |
| а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива |
| <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бо |
| p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански с |
| а ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете л |
| стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом ст |
| се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>И |
| ки је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да неп |
| а да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну т |
| е, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планин |
| ?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закљ |
| унух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљ |
| екаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће |
| а Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе |
| једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А шт |
| и ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полус |
| ишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове срећ |
| о низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој ж |
| војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улиц |
| дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и |
| има сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, |
| ски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забо |
| реперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред моји |
| не.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли зак |
| о око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио |
| а храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је о |
| та код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје зна |
| а, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико |
| че гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те см |
| естар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је н |
| д испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S |
| и а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама наши |
| а то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, |
| ни су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лиц |
| душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се рас |
| То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или ра |
| ко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили |
| Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао п |
| страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно д |
| испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела |
| диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу гр |
| тудене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ д |
| с видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се |
| оме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказив |
| га Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обави |
| у.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и |
| ана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку сил |
| рововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заус |
| ла.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влад |
| ово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p> |
| ју ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и |
| дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испар |
| ове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом г |
| ге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застрт |
| сним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кро |
| " /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> < |
| и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, не |
| лост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту за |
| зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже |
| есности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлос |
| а <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из |
| к мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно |
| еском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по |
| ност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p |
| зразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, |
| јске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Кале |
| то мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна |
| Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са |
| оши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и |
| адња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзи |
| овлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је |
| .{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се д |
| у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које ј |
| .{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Са |
| не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p> |
| а и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога |
| у што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопља |
| а сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпан |
| ролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној се |
| де српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолик |
| о као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо п |
| вио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкива |
| но, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико |
| ш од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом |
| идали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назида |
| у међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе |
| ојсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консуло |
| а на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запа |
| је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то |
| тин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, ј |
| угарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобил |
| жност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, о |
| обио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за не |
| онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разг |
| Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, |
| вор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповреднос |
| је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и |
| журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже |
| ничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи |
| дузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</ |
| се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза н |
| о.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска гос |
| да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао |
| овање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање |
| било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> |
| творен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, кој |
| извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово |
| .. поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седишт |
| оја креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Др |
| ји су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> |
| осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо г |
| ника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би гово |
| зи, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке |
| крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напред |
| ка и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, |
| коковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини |
| к наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко |
| чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су |
| н климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак но |
| тно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гас |
| победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепил |
| ли себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и св |
| вом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртв |
| целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још |
| оз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке |
| аљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија |
| читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од |
| е идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настав |
| ion" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна |
| ао морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају |
| се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле дец |
| ок му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећањ |
| чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а |
| убоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено и |
| Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе во |
| ћом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко от |
| рну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а посте |
| осио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рват |
| дњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S |
| бок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и |
| у којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао бат |
| , као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, |
| на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по |
| на, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xm |
| р мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и разма |
| се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме ц |
| нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре с |
| низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад с |
| угога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или |
| оћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, к |
| о у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" / |
| један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други |
| а на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не ода |
| није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потв |
| зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, |
| едени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно |
| сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топо |
| уседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када |
| груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и |
| ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за некол |
| тину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтов |
| атрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љуб |
| том.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам. |
| аље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он ј |
| како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај |
| — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео ка |
| сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвож |
| омаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да дома |
| аљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед! |
| хали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што п |
| око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у До |
| рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да ос |
| арен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа з |
| продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад н |
| евој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога |
| клептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек к |
| ролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам к |
| ро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за п |
| и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па |
| ан Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља |
| и вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећ |
| ад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из ру |
| а му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа |
| гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи |
| 307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S |
| ина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до |
| ом двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкрину |
| ам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио ал |
| о, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда п |
| сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, |
| споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, |
| ењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! |
| ом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разго |
| х, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кр |
| це која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му |
| преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравк |
| дајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући |
| д сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра |
| 10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе каме |
| их руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната |
| и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} Н |
| у и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} Н |
| ној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S |
| сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене |
| Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да к |
| му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је ц |
| вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остат |
| д да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још не |
| и се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сва |
| о је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у ч |
| ић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, мету |
| ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи б |
| онели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега жу |
| ди?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Не |
| омео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свеш |
| пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе шт |
| ни су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они |
| икну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш |
| ан да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до |
| ди да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и ва |
| е прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом |
| ирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробо |
| и покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака по |
| } Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућст |
| >— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима |
| Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном |
| {S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Из |
| .</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ офиц |
| те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнич |
| ељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се сна |
| јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд д |
| ао оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички |
| м за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се |
| Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје кол |
| лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш л |
| мунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах- |
| и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остал |
| нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> х |
| ра му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда |
| <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три жел |
| рош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне в |
| о, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне т |
| говор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу пл |
| све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћ |
| држе збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко |
| влачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, |
| ла је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на др |
| ад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам с |
| творити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је |
| у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовн |
| ва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и ар |
| водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници б |
| и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у ком |
| њаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан |
| нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ пото |
| затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за ч |
| уда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да |
| Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста ово |
| пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога ос |
| ицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и г |
| ија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на |
| под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ож |
| ежале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигн |
| товао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је |
| р и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због то |
| ни, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо |
| као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала п |
| и су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И н |
| да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} |
| који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} |
| и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} |
| , занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са стра |
| тови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњ |
| У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухв |
| авило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у бо |
| зу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} |
| оде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега стр |
| о раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад |
| : „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, кој |
| кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амби |
| азак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој м |
| ом све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По дру |
| оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац |
| ература није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико ј |
| снога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отво |
| им да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, би |
| зрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тиск |
| начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап |
| осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза л |
| екају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло једин |
| ла сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду з |
| о а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} |
| p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда |
| ли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми ста |
| тру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње |
| је си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n= |
| им животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да |
| х очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борб |
| 97" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са |
| е биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза |
| тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пу |
| мовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батино |
| ли их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад в |
| своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин прк |
| не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти |
| у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и ч |
| рбију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Офи |
| диште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Срби |
| везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим из |
| очита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Ч |
| је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице к |
| ком нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена ствари |
| застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ цел |
| који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је |
| х и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица |
| озора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, уту |
| е и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем |
| ом ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи |
| толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би |
| му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топл |
| ном положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко |
| оји су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљ |
| и, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спава |
| ар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прља |
| ланини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по једа |
| Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Ча |
| т и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, н |
| ила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијатив |
| очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је |
| них савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен |
| залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозни |
| рејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етаж |
| а природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и та |
| у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и |
| екао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, ка |
| о, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и ор |
| о није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жив |
| о, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато |
| та нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане |
| анством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, поп |
| ве носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, |
| <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић |
| те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити кол |
| е мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и |
| и стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ов |
| се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p |
| милици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушко |
| то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у то |
| своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати прав |
| ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, |
| <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недово |
| ом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, ом |
| је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није |
| ште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све бли |
| , задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу |
| којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са |
| стрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} |
| , те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакер |
| ка црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се прос |
| како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не вид |
| е, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, наднос |
| /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених санд |
| ством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрс |
| својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра |
| ик измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> д |
| на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу |
| спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин на |
| ани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладн |
| И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробни |
| ом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, |
| плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлеба |
| ицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу |
| ти по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, |
| би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у ст |
| истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије |
| е, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико |
| мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало ду |
| питаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> |
| врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Ст |
| прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима с |
| или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспава |
| густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегоб |
| и читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронул |
| ња, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p |
| ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак |
| ла Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно |
| топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то дец |
| трофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отисн |
| ја навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле м |
| ку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опк |
| <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео и |
| ре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телеф |
| ојник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Не |
| ље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један амер |
| отече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да |
| е нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали п |
| на.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник |
| лучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="1 |
| евог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасно |
| ше мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носи |
| >— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи мож |
| а, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га п |
| и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо вра |
| — Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> |
| зивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад з |
| <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву мед |
| ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вил |
| мо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бит |
| ти су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бе |
| ма се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито |
| крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их |
| p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је оп |
| , изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће с |
| ха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, п |
| чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумл |
| а не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова ј |
| p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сл |
| своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по |
| није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и |
| <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спав |
| ога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци |
| мо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете |
| узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко |
| стина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због пролас |
| ући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће |
| , седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивал |
| , она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и |
| кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спр |
| ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да |
| у вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напа |
| м, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на |
| ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљан |
| цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође |
| ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде |
| ату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и |
| ренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искаже |
| је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њ |
| судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приб |
| надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија |
| ош хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је |
| годи ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пун |
| е доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељск |
| је и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и |
| идане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — над |
| вде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мал |
| омор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а ко |
| е не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сл |
| Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не пи |
| м разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио |
| гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, |
| аој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром |
| везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, |
| су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су п |
| нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно |
| пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на црк |
| ступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељ |
| е гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење д |
| затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хт |
| ога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерење |
| S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде |
| .</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите м |
| хивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вр |
| малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе д |
| , познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ ил |
| ји је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде диз |
| су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четврт |
| ли тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свак |
| >— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — |
| </p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и |
| ори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пис |
| p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том зас |
| ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо |
| .</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо гран |
| е да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са д |
| сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="3 |
| рата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— |
| пији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да |
| Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па |
| и је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?< |
| ла би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, ого |
| ртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађ |
| ски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у овакви |
| факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је које |
| ора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, |
| аве и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — |
| Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гла |
| еш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пењ |
| е напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста |
| оди га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако |
| ије требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер бео |
| нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Јо |
| од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане |
| да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једн |
| рима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дан |
| еник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да |
| по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут |
| , скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и см |
| ја Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја уб |
| ина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толик |
| га купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде |
| кеанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, |
| , него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, |
| места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> < |
| к деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари |
| вира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, ко |
| кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова |
| а кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивиз |
| да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не с |
| Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком предано |
| кажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама |
| година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини |
| а змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе. |
| који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под соб |
| свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првог |
| снуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бел |
| тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из гру |
| онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, и |
| али, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као до |
| ; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} |
| се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар |
| ни поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који |
| боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ват |
| м, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли ко |
| <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако |
| ру.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо |
| о.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгле |
| > времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала |
| би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је |
| ати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узне |
| аута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак ис |
| одаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек б |
| свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div type="chapte |
| м, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да наме |
| шта више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, |
| бо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја. |
| уком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, |
| у собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p |
| што рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у д |
| а свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и на |
| ечи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала се |
| /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Мор |
| им заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, с |
| у један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> |
| као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас из |
| о једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад г |
| изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се гор |
| гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, к |
| весто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, гд |
| абрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред по |
| аш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред су |
| а је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно |
| ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова |
| малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и на |
| ете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као |
| их прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p |
| кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску |
| овитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и |
| на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је |
| ку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се |
| свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо |
| 9201_C31"> <head>XXXI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека с |
| ремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а баб |
| оворите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари кој |
| едном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе трен |
| мо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњ |
| и и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренута |
| м али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме ј |
| тала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога |
| вде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто |
| а, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профани |
| према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раз |
| ојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући р |
| ндуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S |
| зговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде |
| ји, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако ис |
| уго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм ко |
| видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је |
| да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох д |
| дофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не по |
| ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти |
| обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко |
| вака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и це |
| езгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незг |
| белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — М |
| ?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја |
| а силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помо |
| лободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стол |
| н дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу |
| ло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да ј |
| <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као уз |
| ја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Д |
| онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене |
| ну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део ис |
| Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само н |
| атру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га пре |
| поведач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме |
| га Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће |
| <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанп |
| станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грач |
| руги један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} |
| астаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам пр |
| име рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве |
| ито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче |
| ели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола |
| а прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Прв |
| довољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, |
| амо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> |
| ка.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами |
| /p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> |
| пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жар |
| да Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве |
| ћ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је |
| ури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра |
| дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дош |
| .{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јед |
| јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети. |
| ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а |
| и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили см |
| ажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жи |
| раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овам |
| ледник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савез |
| шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила ј |
| ачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ват |
| уо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се |
| м пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на |
| Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто т |
| извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све |
| рбијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који |
| ћ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се бори |
| казано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена с |
| ка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> |
| <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кућ |
| 612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога |
| није одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ов |
| чује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта |
| едам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по бл |
| а тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, |
| , тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То ј |
| кове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке дв |
| викли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватр |
| у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још н |
| но, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мал |
| и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додај |
| <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, |
| каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато матерински |
| ао заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љ |
| есо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза. |
| киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет пи |
| а?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придоб |
| p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица |
| изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p |
| а сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— |
| арене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратни |
| ји вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А оф |
| </p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и ј |
| смо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не |
| мо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан. |
| м и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукари |
| .{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које |
| скоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну |
| а одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан |
| жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из ка |
| не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{ |
| о на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топч |
| /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> < |
| вали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменим |
| прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога |
| е, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разл |
| је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кол |
| а врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за слико |
| оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пе |
| богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" / |
| а волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пре |
| до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје ма |
| ремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За |
| ао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи прек |
| заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улиц |
| као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим |
| гао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи. |
| још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан |
| рија рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћупр |
| други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шато |
| м белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплете |
| се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p |
| у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што |
| внице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне |
| пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пр |
| ија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то по |
| а души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним ши |
| а, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који |
| Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не го |
| велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, че |
| сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— |
| то и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бац |
| гледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним |
| ловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свешт |
| шност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује |
| у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из ку |
| ке станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у кри |
| p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису |
| тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој |
| рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из о |
| , сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Шт |
| те бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем |
| да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су п |
| жару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} |
| устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече |
| ли без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и п |
| у поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом д |
| ицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био |
| S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у П |
| есла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као о |
| личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Го |
| д би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свеча |
| су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нис |
| омогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} |
| лед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите н |
| оворио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} П |
| ута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div type="chapt |
| пцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> < |
| он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, |
| дих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да |
| еме кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хте |
| х била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана кол |
| Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у ком |
| школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљанс |
| авица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, |
| је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га уз |
| га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца |
| а су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, н |
| <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врхов |
| да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, це |
| а, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, |
| кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столов |
| поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месе |
| на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, к |
| на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је д |
| е нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега з |
| не, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за сп |
| ки точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене |
| тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмил |
| кнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други про |
| о и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ д |
| и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— |
| но рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, команд |
| би преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко про |
| је имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје м |
| гано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ со |
| ад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегл |
| му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када |
| глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим |
| орене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ват |
| неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишин |
| ако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове т |
| бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стра |
| лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу с |
| и крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо |
| више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при споме |
| о одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја |
| има код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохуј |
| езерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се |
| ам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, ср |
| .{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов ув |
| јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млад |
| >Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо |
| авају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држ |
| ем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p> |
| ратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једно |
| мивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне г |
| никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас |
| ок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност |
| а пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове с |
| ви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо т |
| одре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вел |
| мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда сел |
| — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремн |
| уче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гр |
| овицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} |
| оварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опе |
| е ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга з |
| или, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загази |
| ом силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са |
| диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се т |
| кој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Мето |
| има: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па он |
| лазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће |
| блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сув |
| тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистрич |
| ајпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гр |
| Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у |
| шава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне држав |
| ежава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине то |
| је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога ко |
| ни му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Д |
| м мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно |
| мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, |
| зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и |
| врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</ |
| ојник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо л |
| је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb |
| а, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лу |
| загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> < |
| адских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед |
| е са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше п |
| е све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном св |
| овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дуб |
| ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично |
| дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једно |
| сипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> з |
| па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све р |
| де!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело ли |
| и случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају с |
| а је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријате |
| сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало |
| за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куфери |
| на сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којим |
| ад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је |
| год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се с |
| иће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци |
| мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би |
| амо жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим |
| бјашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју |
| . овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина |
| почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, н |
| као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо |
| ода.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, га |
| и у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је |
| овор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новемб |
| капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у т |
| извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена ма |
| е извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће |
| коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, з |
| у.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да с |
| у се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ |
| абринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред м |
| > <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, |
| дно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима свако |
| ће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш |
| ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили с |
| — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> |
| ршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје о |
| но о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена |
| Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић к |
| дњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна |
| ча.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете |
| коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Д |
| мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А исто |
| ана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све |
| се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све |
| и.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај ра |
| азговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у |
| јала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра у |
| и са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници |
| веним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} П |
| е низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена |
| где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога |
| омандант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> |
| би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам п |
| ли смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горк |
| не се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у т |
| се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, ре |
| аје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверење |
| је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале |
| што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — |
| а.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу без |
| — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка |
| овој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није |
| љу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите д |
| рина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са |
| ије ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за |
| оар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за ду |
| лици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који с |
| ик бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гл |
| о се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крва |
| те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако |
| аноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је |
| не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људ |
| се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће зб |
| пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данаш |
| о на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцим |
| у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај суко |
| сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је |
| који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вес |
| зда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да |
| гамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, |
| p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S |
| и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа п |
| дан воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је |
| ћ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још |
| чекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет мин |
| гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш |
| х страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се |
| није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они де |
| S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и на |
| покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митро |
| , оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни |
| ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{ |
| е, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на |
| длежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је |
| упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговор |
| !</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; |
| нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена |
| сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тат |
| арош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика |
| страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак |
| алеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегле |
| и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, вер |
| ата, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и |
| угари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве |
| е смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхт |
| ицира у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у мали |
| ћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем жи |
| можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало |
| атељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље др |
| еку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањен |
| на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика вра |
| по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да |
| ећ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио ди |
| и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране |
| исмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него неприј |
| пуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала |
| и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а |
| да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, сла |
| еди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек пр |
| опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казуј |
| И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она |
| грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, |
| н дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова |
| до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — пит |
| лазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно |
| оју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убиј |
| о сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> тол |
| ви који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И |
| итога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене ка |
| ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од |
| горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са ста |
| м у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам |
| ту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које |
| ести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да |
| езују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те о |
| у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једно |
| у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе |
| > <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се ка |
| конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћ |
| а њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледај |
| — Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али о |
| е толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили т |
| дан део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све |
| ф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом уна |
| светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се корист |
| два продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљ |
| мо подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на |
| амо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ вик |
| француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и пред |
| ај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суд |
| том попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким |
| веста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се пре |
| је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз |
| уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двори |
| уздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p |
| неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад |
| подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале се |
| туд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у |
| епрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика |
| ружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере |
| Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапај |
| товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се у |
| ве се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се |
| а бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од каме |
| тоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварен |
| нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисм |
| е.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и прод |
| пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мрк |
| нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних |
| кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, |
| их, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не з |
| , је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледа |
| оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми б |
| лико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален ч |
| на још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеј |
| на још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеј |
| .</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, |
| збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, кос |
| мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>По |
| /p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови |
| ио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а ок |
| е копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna</foreig |
| ови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разго |
| га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам |
| р, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ра |
| Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знат |
| ни, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p |
| шава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја |
| следњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреј |
| где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зау |
| не који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улиц |
| више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Ви |
| у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говоре |
| запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сик |
| као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна јез |
| а се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани по |
| сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и |
| да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше |
| Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету в |
| о изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затвор |
| м кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак д |
| ћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва а |
| о гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид |
| ртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли |
| ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и де |
| се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} |
| о и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} |
| шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="13 |
| рају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје |
| бија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сва |
| а, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице |
| а која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су кра |
| кјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићен |
| пова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри |
| о све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, |
| ња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромаш |
| а точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{ |
| едних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где |
| тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од ус |
| азној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама слива |
| не војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Лу |
| зили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице |
| и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, |
| Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од к |
| а вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о каме |
| pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни у |
| е ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</ |
| ало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и |
| сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и с |
| и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, |
| о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе ве |
| <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То |
| пуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ |
| и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе |
| ни код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога и |
| тише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све |
| ене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и |
| у и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да с |
| оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он опте |
| ји су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за |
| } Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кр |
| што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са |
| ењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзо |
| плет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но кор |
| чнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе |
| кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и муш |
| не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се |
| је ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране |
| е пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb |
| бљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, г |
| да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о |
| , ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је |
| увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говор |
| гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p |
| сретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у к |
| сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај вазду |
| , и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, о |
| ва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се н |
| видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњ |
| су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомили |
| успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле го |
| лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да с |
| Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну |
| чић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину |
| ући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, т |
| гали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} На |
| страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није поми |
| ју главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има |
| : „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је |
| е су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у |
| ешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле |
| Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колик |
| и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мун |
| одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника п |
| гани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{ |
| вако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, сани |
| , узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, пол |
| рушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војн |
| же да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи п |
| лосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре |
| за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова зас |
| ке куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капе |
| ију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где ј |
| <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p> |
| митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и п |
| оши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше |
| ор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плахови |
| :</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад д |
| о ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више |
| од стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике |
| лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе пр |
| бацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни о |
| чића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n=" |
| ли.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо |
| е иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући п |
| оље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су ев |
| е светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице ки |
| е правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забри |
| ролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одгова |
| врдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље |
| е у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У |
| о напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум с |
| еобувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, |
| тиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није с |
| е за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се |
| розори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас неприј |
| и узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну |
| итаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S |
| м главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила са |
| ам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла |
| легали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћ |
| , засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је |
| олу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру |
| оред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на |
| ака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи. |
| е граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бег |
| , Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гом |
| озора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду до |
| ствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, |
| авијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липља |
| уке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па |
| м на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, з |
| А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води и |
| е завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће |
| када Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које н |
| још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и |
| бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гил |
| ању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта |
| је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи |
| оћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне ла |
| рипреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са какви |
| <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине к |
| господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова п |
| појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пар |
| , измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек |
| опрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о |
| цени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне |
| риступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила |
| опка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, уву |
| мачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа држав |
| сима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом |
| оване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђ |
| погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасј |
| еоград паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризл |
| планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућ |
| се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да п |
| страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева б |
| се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим |
| јни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак д |
| {S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега из |
| >И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су деб |
| везде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неод |
| огорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је |
| штеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испр |
| а фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у |
| лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено вид |
| >За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{ |
| ти исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, |
| арапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могл |
| ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полу |
| ом перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изј |
| ао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад наста |
| ти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, |
| — Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме |
| ојега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад |
| још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И го |
| , те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главо |
| на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицам |
| је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просеј |
| оду који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Зап |
| су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p> |
| тановништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромн |
| о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад см |
| отово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са |
| илу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму. |
| ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И |
| мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те |
| рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и так |
| т а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није |
| им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да |
| — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изаб |
| р...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме мла |
| интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало ч |
| се ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувен |
| ао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над дец |
| ве већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, кој |
| сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} |
| д, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела са |
| ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и |
| Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази је |
| а сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се оно |
| прихваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском попл |
| {S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи |
| ала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушк |
| престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на с |
| штао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{ |
| не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, |
| олиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале |
| имо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, и |
| .{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али |
| део, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</ |
| S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} |
| и су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у не |
| који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би с |
| а ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> |
| у све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један |
| бођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се |
| њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се пу |
| сти које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам |
| а и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву ист |
| и она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом п |
| довршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећ |
| ла модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрив |
| уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињ |
| сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће |
| Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио |
| уавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме |
| ц сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше да |
| к и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гле |
| оведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј |
| роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о |
| тине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно |
| редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одвр |
| и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверова |
| господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} |
| о ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Н |
| пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћ |
| о чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност би |
| време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; др |
| евети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, ј |
| мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија |
| угу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве |
| си се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа то |
| еља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, |
| свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; |
| а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него |
| ћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где |
| унцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће о |
| скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што |
| преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка шт |
| да доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћ |
| не, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја. |
| х мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није м |
| иле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то |
| } Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлу |
| е тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.< |
| а под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошн |
| о младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p |
| погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је бил |
| што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, т |
| истава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> < |
| "100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, ж |
| никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега оног |
| ла да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> |
| ад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим |
| , ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад |
| маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна |
| оседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, бар |
| предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болес |
| утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Такв |
| се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, с |
| </p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи |
| љени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са не |
| глу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ј |
| и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој д |
| омогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је |
| горело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све у |
| е.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта ј |
| сам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало з |
| одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа м |
| даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поре |
| и ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И оту |
| старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим пре |
| срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставит |
| шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој |
| ска владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и П |
| м било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој гра |
| се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта мо |
| елник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него па |
| <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете |
| се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједничк |
| {S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, |
| и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило о |
| се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим каз |
| онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — уп |
| те!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да |
| ећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, д |
| ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно ист |
| ер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и о |
| адама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би п |
| е:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, |
| м те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу |
| , без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи |
| изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост ум |
| несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{ |
| крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p> |
| ..</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, |
| ва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо н |
| е сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који |
| <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржав |
| у као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани п |
| — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељ |
| е предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник |
| Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ват |
| , грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо |
| ело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, с |
| што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мут |
| а конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цич |
| аметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, |
| налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица наје |
| умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки ра |
| ока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те бате |
| море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима |
| на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му п |
| ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из те |
| раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле в |
| Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај |
| а, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команд |
| дње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се јед |
| поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај мла |
| гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} К |
| је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и |
| нцуска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу з |
| м не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, ко |
| ead>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе |
| које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури |
| све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега |
| дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку |
| столонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опушт |
| онак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капета |
| а које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и |
| d> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дуну |
| ом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само. |
| о учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најза |
| зи да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом чет |
| заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разгово |
| од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бриго |
| е невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањ |
| на тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под јед |
| ом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна муниц |
| енуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како газ |
| ису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли |
| некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела пово |
| арају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што в |
| е бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежа |
| обро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <p |
| наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и |
| ез речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак |
| ш мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бо |
| лост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блато |
| греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? |
| и жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао |
| киљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је ка |
| слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, |
| Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га м |
| м.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви на |
| читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим |
| читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са велики |
| е тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је са |
| мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их п |
| че.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином п |
| " /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, |
| д ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра настав |
| ке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали |
| којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! |
| крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила |
| има наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или |
| мично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али |
| ви па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато и |
| друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им |
| стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, н |
| и проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и нама |
| поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупо |
| оја је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> |
| ђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, т |
| себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко |
| стук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну |
| нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће |
| је намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то |
| ме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом |
| о кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пун |
| и носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изг |
| ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа |
| станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве ве |
| ни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме ча |
| убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то |
| е, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Прип |
| зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од |
| лику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва ал |
| авите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ сти |
| оље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, ра |
| о узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 1 |
| <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми |
| од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи |
| ћ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друш |
| л који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи |
| жи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама |
| о, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши бол |
| као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме |
| ју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наи |
| је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од к |
| </p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рач |
| шко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мал |
| ознавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те |
| Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где ј |
| к помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад |
| и сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају т |
| ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела пољ |
| леним погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља |
| ни то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> < |
| жак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пра |
| ели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chapter" xml |
| узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос с |
| ао што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој |
| а стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути пр |
| оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу с |
| и је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више |
| и и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у |
| жном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>О |
| ела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор |
| контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, т |
| ог.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом сау |
| дним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — |
| еколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и |
| цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају |
| о; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, она |
| Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подјед |
| е ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао та |
| .{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учин |
| а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти |
| е можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов о |
| је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да ка |
| алима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; з |
| а се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање |
| ти и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља ж |
| прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили см |
| ветина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су с |
| .{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ет |
| ем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац |
| главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црни |
| атом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и во |
| стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући |
| о... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду как |
| сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је |
| у личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу |
| на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и поднос |
| гама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале |
| је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо |
| ка од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да |
| а до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу но |
| гу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију з |
| еди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина из |
| сираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, к |
| ћи како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се в |
| вих топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коња |
| ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла |
| сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! |
| ву и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали |
| мно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп ј |
| ну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и исп |
| е свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположе |
| правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо с |
| сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу |
| ад гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развеј |
| ко, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који |
| планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призре |
| ом и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јес |
| на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха |
| освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да с |
| већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те |
| може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је и |
| рестолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> < |
| г материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим |
| ја не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад |
| што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава |
| ору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили пр |
| андуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" |
| цу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рук |
| полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш |
| то што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећа |
| ђивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или |
| глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и |
| би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у момен |
| вио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га |
| нски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад д |
| д под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема |
| Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе н |
| а ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његов |
| је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светл |
| ала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дим |
| вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се |
| лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари |
| густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у с |
| у.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те р |
| истар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој |
| мом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују |
| паса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалиј |
| , по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и по |
| сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена рум |
| же за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, простр |
| же за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велик |
| еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали н |
| еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали |
| еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали на |
| е пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке |
| мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те леж |
| тара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубо |
| ртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, под |
| је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ства |
| ари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако |
| , страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и г |
| рочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разгов |
| То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доц |
| уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све |
| о из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу из |
| о поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозн |
| јем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n=" |
| у до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Ј |
| итања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије са |
| ор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, |
| падоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" |
| тпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасно |
| мену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Ост |
| мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} |
| доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у |
| ако Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> < |
| ог опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате н |
| ају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се по |
| немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола с |
| иштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу. |
| да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине ко |
| кве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је |
| дговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се |
| за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је |
| иму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ниш |
| бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се |
| разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учество |
| за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомир |
| е косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаме |
| ело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је л |
| ли овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једн |
| час ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље- |
| о могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао |
| лична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздрж |
| >— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n= |
| још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S |
| слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који |
| ону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће |
| станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материја |
| о као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам к |
| лутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је |
| е звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је |
| буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је |
| буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније |
| обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фи |
| но исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каж |
| н од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да |
| један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи |
| ицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пр |
| звученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога д |
| ги.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће |
| лови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су зап |
| едне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај нек |
| ред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу |
| умени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли |
| била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> |
| — Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш. |
| .{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању |
| Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и п |
| b n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, т |
| ?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива. |
| на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћ |
| а дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се да |
| м сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И |
| буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико то |
| pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниск |
| ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и приз |
| љале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива |
| го и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао |
| нова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одгов |
| .{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска ко |
| отле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нис |
| >— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, и |
| који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да и |
| а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањим |
| је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне |
| /p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господи |
| ично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на |
| Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове пост |
| > <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта |
| <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели ремет |
| А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној св |
| а своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секре |
| , не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, |
| е дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кор |
| са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p |
| на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и |
| ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорил |
| >Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не |
| .</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одсту |
| а лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, |
| руг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и |
| ао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и урав |
| стави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? |
| а.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој че |
| } Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одг |
| ова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну гла |
| те, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што |
| дна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гл |
| е јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју с |
| осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дет |
| ке, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутк |
| лези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако |
| гу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад и |
| Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју |
| Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обра |
| да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом |
| нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах |
| аквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а усн |
| фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи |
| ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Беогр |
| а, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме са |
| стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде |
| Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сје |
| е смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свак |
| без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно |
| које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изази |
| га и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} Т |
| аном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се наме |
| оји нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало |
| морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у |
| деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, |
| је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као |
| и сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима < |
| <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе |
| нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била |
| мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих |
| давде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да с |
| зи, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као ко |
| доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас в |
| S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и о |
| преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овог |
| а.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље ка |
| несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она |
| који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из то |
| прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они ме |
| ли уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима в |
| сече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} |
| чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хте |
| е си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} |
| роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној по |
| обил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни и |
| ну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш |
| S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, |
| то је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где |
| ма, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговор |
| а сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази л |
| е означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. |
| о да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад про |
| b n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и с |
| днога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две мла |
| погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се врати |
| рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке |
| чеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у |
| сетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и да |
| ића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван |
| ку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано п |
| у над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, пре |
| тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе |
| S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини |
| мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чи |
| треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... |
| се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним |
| а нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене оза |
| истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако |
| а Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена |
| } На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода |
| а; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има |
| прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоњ |
| о не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратно |
| "594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} |
| ђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обуз |
| миру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету |
| >Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник В |
| итез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="su |
| њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска |
| смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде |
| штини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, |
| ервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад ос |
| ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је |
| .{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и |
| главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испу |
| познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова |
| ретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се п |
| очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесн |
| нути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од |
| ести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма к |
| и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и |
| наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав чове |
| ок није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије |
| ишта друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана поч |
| та нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, б |
| инуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, т |
| има.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту |
| е тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и |
| рија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља |
| ћа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена |
| } Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче |
| ло.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и |
| младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први |
| а три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пре |
| је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамн |
| кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошл |
| д Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све ј |
| важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој |
| овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ |
| уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осе |
| дњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677 |
| се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо шт |
| леко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се сти |
| је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења |
| закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи |
| које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен с |
| , одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало |
| да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а |
| познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу |
| ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника |
| један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p> |
| м сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна |
| еско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугар |
| изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ |
| ова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих |
| таџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је |
| н Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава с |
| ледњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и з |
| .{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављ |
| лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и |
| сна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друг |
| а, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру |
| хталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела |
| марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да |
| тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре с |
| исто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као |
| окће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана |
| а кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти |
| ери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p |
| колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! |
| те мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Г |
| свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} |
| као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у |
| ризрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да бра |
| ити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када са |
| која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве т |
| н преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту |
| S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ва |
| ији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладн |
| ад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошло |
| валије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече |
| први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружи |
| жасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једн |
| те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, к |
| и један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили не |
| де је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Л |
| те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни се |
| Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се пред |
| дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које |
| ници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ва |
| ка напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p |
| едњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осу |
| већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, кап |
| који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је |
| авља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из дим |
| ку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, л |
| а је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ пр |
| мљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја |
| гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и д |
| ачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много |
| дио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледа |
| је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа |
| љавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из |
| во пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p> |
| <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи з |
| век дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, |
| и, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшниј |
| ално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојил |
| тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{ |
| ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој г |
| е у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре д |
| ао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет г |
| њем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај п |
| детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њих |
| т није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је п |
| да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у |
| {S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под |
| човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих дол |
| и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто |
| као негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се ле |
| едан малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју |
| се пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород |
| ова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, |
| Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопча |
| моћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме |
| еч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пл |
| то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена п |
| ле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неко |
| ице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме |
| лице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме |
| ипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговор |
| рчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изу |
| ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топл |
| лагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцк |
| ну кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на се |
| гушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могл |
| и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим |
| дно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се ч |
| едало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на |
| тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред с |
| миравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави свој |
| жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тут |
| оји још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина |
| непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" |
| гаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, к |
| потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраск |
| ело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несрет |
| } Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапр |
| ињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој |
| ских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који с |
| лба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрн |
| /p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагоре |
| о својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она ј |
| да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимс |
| м поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано |
| ри у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, |
| амо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он наст |
| материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и у |
| отсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење п |
| били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пла |
| дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се з |
| а, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уст |
| S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она |
| тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све |
| /p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже |
| ис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и нат |
| и заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пр |
| ји су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испре |
| на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама |
| чност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n= |
| и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су б |
| спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели з |
| ад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па |
| осртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пр |
| пе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је |
| ? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. |
| лите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, извол |
| ња према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу диплом |
| крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
| кога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три г |
| /p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леж |
| иште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире те |
| је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одго |
| стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p |
| о по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и пр |
| могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и оча |
| дмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па лево |
| <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је прем |
| који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, |
| и мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површин |
| хујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да |
| Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из сво |
| /p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на |
| кнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригуш |
| е поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, |
| иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити |
| нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снаго |
| кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, ал |
| але где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске п |
| ом да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевим |
| коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће |
| ом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да с |
| кренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци |
| у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — |
| уж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега |
| варт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж це |
| л, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он |
| ење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге |
| ија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји з |
| ојега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те |
| дило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињск |
| гда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управ |
| ретенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим |
| ком не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје |
| сти?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморен |
| {S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски кон |
| муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви |
| та, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околност |
| је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стањ |
| буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: |
| ном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> |
| ј, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па... |
| ри, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на кр |
| и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе о |
| ња о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— |
| блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, |
| >Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђа |
| е очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу |
| ле две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан. |
| оме часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S |
| души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеном |
| у породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у п |
| ире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно о |
| ва, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ва |
| политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује |
| а! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падош |
| у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г |
| очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њ |
| мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско ста |
| /p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет у |
| дре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га позна |
| аховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши |
| на.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч те |
| на, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S |
| >Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type="chapter" xml |
| е поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а |
| ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва р |
| ли и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и п |
| груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита сл |
| е тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се извај |
| а и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуч |
| ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се иску |
| ене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире б |
| рв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p |
| и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око замени |
| ије — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души |
| из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше |
| то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не |
| приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве бур |
| и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан |
| ста, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која н |
| им опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде |
| би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разгова |
| им штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена л |
| ужана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скоп |
| ом, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли ј |
| пи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који |
| редала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали |
| аопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господи |
| а; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{ |
| ити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљ |
| и ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгуб |
| покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанствено |
| <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Пра |
| е низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступањ |
| ла у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сре |
| исам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били |
| } Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствар |
| оји тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз кач |
| > <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину |
| у, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и |
| али главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера оду |
| љезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео ј |
| неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређив |
| ло.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам |
| која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао поч |
| непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према посл |
| ар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослоб |
| авао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје |
| н поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да |
| где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далек |
| и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су та |
| сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што ст |
| отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо |
| Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Ба |
| окушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао |
| је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша |
| ао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> с |
| непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подз |
| жњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Б |
| на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање б |
| сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног срп |
| > <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља бор |
| али... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и |
| ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прих |
| абрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око с |
| иде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успе |
| ="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачк |
| о видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја |
| апред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељск |
| дним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно н |
| Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај сво |
| ез шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, ко |
| е Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешк |
| игице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му но |
| е и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале |
| дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако |
| сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким нев |
| да, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он наста |
| покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошт |
| ема Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који са |
| пет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.< |
| орко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој |
| ораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути с |
| нахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми једа |
| стове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ |
| већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се |
| а стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била |
| еоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је |
| ме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца |
| је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n |
| емо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једн |
| еве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Гос |
| је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каж |
| ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то |
| има све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се ни |
| снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина |
| е, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све |
| н тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да п |
| да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевц |
| одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би са |
| е их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједна |
| а овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проред |
| ели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога |
| оћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шес |
| досмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их о |
| ба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он |
| мо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине |
| е, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и ко |
| ма северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијал |
| кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су ка |
| рете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело |
| ом.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази |
| ој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Ув |
| мота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми |
| о моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и |
| их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, по |
| игде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су ост |
| који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или |
| За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара у |
| уци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачк |
| а сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводн |
| по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и |
| са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb |
| које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се |
| Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пу |
| чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подв |
| ну.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме |
| рости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{ |
| ве путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко |
| е стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p |
| м, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске скл |
| е на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стег |
| {S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} О |
| >— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друг |
| >У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> |
| спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још мн |
| ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, |
| о Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од је |
| ош прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет |
| их што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни је |
| д нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге |
| од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ре |
| ени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом |
| ш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели с |
| де дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па |
| уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне |
| мо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамн |
| ће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским а |
| којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на |
| оја је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредни |
| у, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бра |
| уго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</ |
| сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он дон |
| овијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стр |
| стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по с |
| ња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помог |
| у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подн |
| Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива |
| који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима сво |
| е се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису |
| претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљев |
| ци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало |
| ља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појав |
| смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} |
| ота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је ма |
| <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а |
| звалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и пону |
| ца а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само |
| е старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа |
| ела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: |
| га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669" /> <div type="chapter" |
| у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мисл |
| м они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Ли |
| и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна |
| тео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности |
| дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину с |
| "62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и са |
| , руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година |
| , сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— А |
| а прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јо |
| орба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо з |
| " /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им |
| седу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч |
| његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега |
| т.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост прип |
| пан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан са |
| је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити упо |
| хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би |
| вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</ |
| и од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, но |
| која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља д |
| тоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерит |
| ова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ва |
| >И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет и |
| лима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што |
| и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се |
| онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амб |
| понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као нема |
| којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је т |
| казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учини |
| реле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда ј |
| ј гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи из |
| /p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дим |
| ћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његови |
| итаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивал |
| малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обитали |
| цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, |
| ећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам к |
| е све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догорел |
| тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих плани |
| ачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на |
| дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више |
| поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — од |
| — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми |
| о лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и на |
| жне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придру |
| лачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаес |
| што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — |
| у у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате би |
| дине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.< |
| р, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога |
| <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске застав |
| да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те |
| при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска |
| од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати ј |
| велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стр |
| ку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој |
| е доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку |
| и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} |
| p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то ч |
| нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да поно |
| То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била |
| нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и |
| је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда |
| ни положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и |
| еће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом |
| ; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Мл |
| ез деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени б |
| , да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и ово |
| ако то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оно |
| Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} |
| ом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> ут |
| {S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је њего |
| ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас п |
| о положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код с |
| ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="32 |
| пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, с |
| ="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она вра |
| адимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносо |
| жила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, |
| цкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — |
| чима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и вид |
| ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од |
| ="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собо |
| гу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запи |
| да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе на |
| то, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује |
| <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да |
| ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у к |
| да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зау |
| ас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанс |
| цом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђ |
| нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо су |
| јем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Ве |
| оје долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушт |
| <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p |
| јне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са в |
| тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је |
| о овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желе |
| Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да В |
| ле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и ск |
| би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама |
| рацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих диплом |
| ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну вели |
| ек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешт |
| егових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га би |
| и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику кол |
| а, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна послан |
| ање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ип |
| оси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно о |
| ња које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type="chapter" x |
| ји је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја ника |
| и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије |
| </p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себ |
| же да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне |
| о леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам срета |
| све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупш |
| је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматра |
| ш био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" / |
| ило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <p |
| упа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембр |
| кушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— А |
| ативног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господ |
| у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у |
| у и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашт |
| Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; |
| која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погн |
| ци сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у не |
| иде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Кум |
| <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" |
| у сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јут |
| је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а |
| но, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана м |
| оји га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска |
| ште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвик |
| да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу крену |
| {S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде |
| претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха |
| што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S |
| овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер |
| ем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна мат |
| толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и м |
| им да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку |
| натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити спл |
| рева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрм |
| али кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>С |
| оза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наре |
| се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се рам |
| опља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом |
| е он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n |
| у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и доб |
| је што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да |
| пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу. |
| у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено от |
| е му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и наг |
| дан поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо |
| а раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кос |
| озрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире с |
| 06" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не в |
| таш, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде |
| ца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара |
| _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није |
| м пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је |
| осову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обоји |
| био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто |
| о ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што с |
| мо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би ос |
| ма, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пр |
| скрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очеку |
| преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре |
| и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не мож |
| једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промиц |
| , нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно п |
| } На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недого |
| обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а дана |
| едном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено |
| затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на |
| да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево к |
| себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <p |
| од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и плам |
| е је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и ч |
| решник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспав |
| које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по |
| грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле же |
| нице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула |
| тио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разиграног |
| о, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патрија |
| у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагони |
| е презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима при |
| пробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник |
| ично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини нач |
| а и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујт |
| у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати |
| } У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму |
| квеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други оп |
| од Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ с |
| де један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили |
| пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборен |
| ли.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са в |
| тивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није |
| <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљ |
| мом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по т |
| олико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Препол |
| својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде дом |
| сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло мног |
| и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако |
| земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Уму |
| пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од в |
| а сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватн |
| и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепа |
| учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себ |
| <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, к |
| арао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мин |
| нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.< |
| ..</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу |
| ине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру |
| ликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, |
| > <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> |
| ш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} |
| м да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала |
| е мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о |
| што што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, а |
| .{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толи |
| оји ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголе |
| ушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене оп |
| судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућут |
| ритискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, о |
| у ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, кој |
| р није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њ |
| > </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је на |
| а којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности кој |
| квога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико |
| стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањ |
| нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући п |
| нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ |
| дговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину |
| ао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло |
| претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} |
| о је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} О |
| су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад п |
| је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад пр |
| ао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност трену |
| оче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, ве |
| раљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која р |
| емо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били |
| и су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта |
| асније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разгов |
| ка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и о |
| епријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини |
| ају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољ |
| <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капета |
| цу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека г |
| зничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> |
| епозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се о |
| рбијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му |
| ру и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих |
| звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у к |
| ли ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито с |
| они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> |
| о су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> |
| као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то |
| несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би |
| а ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Једа |
| рмије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна |
| крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а |
| </p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} |
| Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, до |
| ше главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бран |
| — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете |
| едан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лага |
| уго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних шт |
| да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утех |
| ао да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну рамен |
| леко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која |
| савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора |
| ај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све п |
| ма крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гост |
| је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесић |
| гарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти |
| , отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушал |
| о.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и то |
| је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула |
| ли, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди |
| љиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судби |
| лушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала |
| ан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост пет |
| предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди |
| е и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који |
| ржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ ср |
| а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих ту |
| ане те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, |
| оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би |
| лужби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко мо |
| утку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју с |
| вела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јо |
| ом погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза ка |
| "16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозор |
| де дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се ов |
| јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што |
| маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су |
| а већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отиску |
| ње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло д |
| Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је по |
| бивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље дог |
| јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно |
| савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збира |
| итативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогноз |
| развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а з |
| манде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врхов |
| е освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо оте |
| у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су |
| тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колик |
| <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима |
| иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није |
| се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примед |
| ата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад ниј |
| ош у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће дожи |
| капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у из |
| правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућност |
| ећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија с |
| а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да |
| м је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којо |
| положење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и |
| огући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се |
| Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу |
| ђевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење т |
| ку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>З |
| било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Диса |
| шљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, |
| оши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај |
| говорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као разми |
| ласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у зма |
| ведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од на |
| нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том |
| коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарск |
| и Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, с |
| ?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете одне |
| е задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојк |
| зовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја не |
| </p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —дода |
| аћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да |
| их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и |
| вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се пого |
| нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Н |
| к и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и у |
| упа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што |
| <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и м |
| рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућ |
| тка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настав |
| тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са ци |
| што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд |
| а га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ поглед |
| > <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се |
| > <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је п |
| нових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то пи |
| идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при не |
| е! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом к |
| то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те |
| сови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво |
| су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног разм |
| довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па |
| ве путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „ |
| се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко х |
| амо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу |
| ајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја з |
| , ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Ост |
| и кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S |
| ах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао |
| ок младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео увер |
| >—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући |
| тио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко п |
| p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник |
| рецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад |
| арац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам |
| <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима |
| био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави н |
| станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих |
| да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи |
| па за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на |
| Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га уда |
| ној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже |
| ребао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводи |
| неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њег |
| .{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих д |
| о; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себ |
| једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопад |
| ити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је с |
| а ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштен |
| ју.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутр |
| му где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми сли |
| ом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно |
| реноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје |
| /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Бил |
| ло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка кад |
| заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам |
| синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад |
| <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} |
| да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду прем |
| ладама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугар |
| и да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече |
| који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његов |
| томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га ч |
| е то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престо |
| мо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатељ |
| , осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том |
| и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја с |
| ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо д |
| оље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка С |
| наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизмен |
| као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тре |
| је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S |
| тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега с |
| ви избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме |
| >— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и |
| ли — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружил |
| двојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> |
| му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и к |
| ! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пи |
| оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; |
| ..</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово |
| аџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе |
| прте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред п |
| м већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарно |
| дном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и ко |
| и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно |
| — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази ј |
| а примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и о |
| земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> |
| овремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да |
| ао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле |
| ој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадо |
| и су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе. |
| S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не бра |
| да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им об |
| стале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина с |
| пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би |
| и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Ид |
| е мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одгово |
| ци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци диго |
| овезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скин |
| било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Кра |
| > <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, ка |
| редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом |
| тка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и |
| те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне оста |
| х.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила на |
| али.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да |
| да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чин |
| Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је |
| Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник ис |
| е.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кук |
| } Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући з |
| ини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме т |
| — Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећа |
| , то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али |
| сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, |
| жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вер |
| кво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих л |
| ао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешк |
| м ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете |
| сле, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен |
| тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг |
| <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима поли |
| о их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како ол |
| врди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му пос |
| <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме |
| мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељез |
| /p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олак |
| вића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према К |
| т, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:< |
| влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утиса |
| воје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, је |
| м чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Опт |
| ао што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара неп |
| деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене |
| оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топов |
| са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује ла |
| n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били |
| уди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли гд |
| као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на |
| ј млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док г |
| х ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало |
| је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у |
| и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>И |
| каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискрен |
| елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време |
| ростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и |
| атре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако |
| све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није би |
| паде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје |
| вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата ко |
| ве махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете |
| е најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао ј |
| улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S |
| подин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховн |
| шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљи |
| и око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта |
| очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ј |
| Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> |
| >Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је |
| бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне ст |
| зника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове к |
| че из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемири |
| е трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се б |
| и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p |
| адрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У |
| оћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била п |
| е.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица н |
| р, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га |
| рећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, |
| бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се з |
| и; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи |
| и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад же |
| мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друм |
| е само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и |
| ник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче |
| едну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа |
| сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје |
| це преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго |
| о, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле |
| к кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је в |
| ртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи |
| им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је пита |
| ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, ј |
| о да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призр |
| шта нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила |
| д сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеница |
| .{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се |
| ојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је к |
| ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је |
| станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим |
| била помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцал |
| е које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутр |
| ајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> |
| извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очи |
| а је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и пр |
| у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стр |
| о а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски |
| пријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и тр |
| Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се |
| ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и т |
| ако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се |
| мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и о |
| >— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи у |
| " /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме |
| допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће и |
| бију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би |
| било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ј |
| о, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хит |
| представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријат |
| екрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугар |
| — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње ос |
| ру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у |
| з Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је |
| догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневно |
| један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи теш |
| кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Бил |
| еже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пе |
| ску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао ј |
| у уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегал |
| н, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка |
| који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле с |
| p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Под |
| неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли цр |
| а фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену в |
| фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру |
| се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p> |
| прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> < |
| ачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само |
| или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадово |
| о пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун мет |
| роћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачека |
| ноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, |
| S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао |
| са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама ул |
| рљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пре |
| небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те желез |
| стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ва |
| косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било ј |
| е! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће |
| и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми н |
| ини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слаз |
| ничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, |
| се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају п |
| ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима. |
| е измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама д |
| би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зн |
| да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомоби |
| ине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спре |
| иштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, |
| није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се |
| штају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, |
| е читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и |
| вога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић |
| и од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за |
| > <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> < |
| а него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А |
| ски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Ру |
| 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну |
| има издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он |
| која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мрамор |
| ружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када |
| ног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — ви |
| аснији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у |
| поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога |
| едало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче |
| гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понуди |
| о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} |
| мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час в |
| ловима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људ |
| <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> |
| мили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад при |
| тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>П |
| и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су |
| ови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се раст |
| , играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— |
| са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцет |
| , хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малог |
| где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда |
| одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и б |
| и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изглед |
| ених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крп |
| ених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крп |
| кава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српск |
| шар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и |
| је бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник |
| ла сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњ |
| овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никл |
| пап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгле |
| итом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb |
| > <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} |
| рини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, тре |
| едаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> |
| /p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те |
| дговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај ш |
| Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непре |
| ед подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезн |
| — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старост |
| .{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Дец |
| а сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гом |
| ма и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писа |
| реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} |
| већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало св |
| е трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се |
| ију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало ч |
| рођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> < |
| о али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много свет |
| , који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама |
| оници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусо |
| у а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ |
| аполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље пра |
| ивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Цр |
| ће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p |
| пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да до |
| оји су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештан |
| да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске |
| и, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер |
| ставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Кра |
| Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из у |
| га Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара |
| вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у |
| рска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи |
| га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако |
| ји српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова во |
| ан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогл |
| <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вра |
| — Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима |
| мци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје јед |
| коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> |
| тисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирал |
| и непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, |
| ам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је |
| је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Буг |
| едну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они уп |
| се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} |
| да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да ј |
| љале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата |
| јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Ва |
| ако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одак |
| даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами |
| а објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују |
| Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> < |
| n> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée</foreign |
| , која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скоп |
| аним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} |
| уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих |
| ипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{ |
| бе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на свој |
| онта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу |
| лбанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су с |
| ска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и |
| и дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се дело |
| ећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије франц |
| анде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, |
| леграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четво |
| ми Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империј |
| у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у |
| ко о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о том |
| аобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге ст |
| а поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у |
| ево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијо |
| е друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова |
| утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ ј |
| анде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разгово |
| дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на пу |
| аопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И дру |
| веће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем |
| сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри на |
| ква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, < |
| ни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо гран |
| ком брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Д |
| сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су |
| ра идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без |
| , на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели |
| , искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солу |
| сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пуко |
| и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад |
| динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара |
| ектање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу |
| ранцуски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну гр |
| у смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносн |
| носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са о |
| т српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши офи |
| изе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се |
| је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзе |
| ву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њ |
| корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великог |
| празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђе |
| ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 ча |
| угаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на |
| ио укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка желез |
| адославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигаре |
| ао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутр |
| те чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, ко |
| примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па до |
| , па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шиб |
| сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог ка |
| ја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у с |
| ућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила |
| S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни |
| је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Кња |
| е у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понуди |
| езиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редо |
| ер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше |
| ли су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац |
| ве до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма шт |
| авом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунат |
| , па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држ |
| азујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем ка |
| асити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даљ |
| и на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буд |
| Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и п |
| у на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одсту |
| цити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари |
| и се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затвори |
| главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја с |
| тавља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњ |
| енутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаро |
| ама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све |
| > <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дуж |
| ав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало |
| уче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугар |
| а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S |
| аставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредн |
| у страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фрон |
| али нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник пов |
| , тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Х |
| <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међути |
| крцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солун |
| била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Ауст |
| ајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалос |
| утра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа то |
| бог тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, |
| наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну |
| кога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене свој |
| с о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални нап |
| ска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Б |
| репад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела С |
| тижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике |
| бине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је вл |
| ш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на |
| пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро |
| осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара из |
| јнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио |
| огод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме |
| смех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринућ |
| ло је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>С |
| ам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено б |
| три прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p |
| те!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и |
| звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до по |
| и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побра |
| ћа из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају |
| ски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и м |
| а извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жр |
| аборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— |
| би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то |
| гли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде п |
| м кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Р |
| Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је п |
| гова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашт |
| био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховн |
| ске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту |
| Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на |
| ни тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{ |
| .{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да н |
| је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове побе |
| вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама. |
| ило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би |
| га, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге А |
| аво у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: д |
| штаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједн |
| а се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртво |
| било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пр |
| мену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити њего |
| рпској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, |
| са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама пове |
| , да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се верова |
| вештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату |
| развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија |
| ало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журн |
| , рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох д |
| игла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио |
| ли њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако |
| утале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунав |
| </p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потму |
| о, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање |
| ја ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, |
| Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — зате |
| те затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечера |
| их области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, д |
| ога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање |
| о су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у р |
| мо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога трену |
| ра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма д |
| S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Је |
| у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ |
| стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна к |
| лавним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ств |
| алу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и |
| Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонск |
| за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то ј |
| јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу |
| .{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек |
| едан пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара |
| а него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p> |
| њером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> |
| а а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p |
| ане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве |
| ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви ос |
| га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један трен |
| ила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и ск |
| стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш |
| ="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са |
| еда се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кли |
| педитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! |
| ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по ц |
| ежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман |
| ар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пиш |
| где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се |
| копчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било |
| сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колен |
| ила рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му |
| Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те |
| аве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже |
| с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на |
| одало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи |
| ички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у |
| ао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не |
| сторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је с |
| ја се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негд |
| тана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџе |
| да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два влад |
| и или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили н |
| S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка |
| мена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све н |
| {S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ват |
| ко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ос |
| извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се п |
| овом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где зате |
| га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући м |
| е већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, кр |
| појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла |
| ах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се при |
| упу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало |
| же са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подв |
| трашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан таб |
| ком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, с |
| оју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не г |
| он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи да |
| рала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубо |
| розоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе о |
| ре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој |
| чку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она ниј |
| да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, п |
| а поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једн |
| p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> |
| да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су |
| ани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што уби |
| ма нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша рук |
| да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте |
| е, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђос |
| н ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит мома |
| е.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћа |
| насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, |
| оје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и ост |
| а се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— |
| акше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па |
| гнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.< |
| ескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је м |
| на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који |
| ћи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се |
| ојој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више |
| плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p |
| S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми |
| и ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао ус |
| , бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као пра |
| а, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} |
| о као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали |
| х за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог за |
| валије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хват |
| је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих у |
| још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је |
| у, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога |
| зантије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога п |
| кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пл |
| угом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То ј |
| на, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Фран |
| туд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?< |
| Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су с |
| као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> < |
| е да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од мини |
| о кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И |
| ле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом |
| <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p> |
| ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p |
| пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да |
| и, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 19 |
| нерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познаје |
| књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на |
| пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част срп |
| дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било ј |
| .{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" |
| у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клет |
| и ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења |
| неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици |
| ринским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> |
| C17"> <head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који в |
| ец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљиви |
| или га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама де |
| дама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака с |
| е мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се |
| Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, |
| земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада гл |
| ња тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади свој |
| ораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се с |
| нарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору |
| е свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда |
| ла; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз |
| не и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се о |
| крет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— |
| ти и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је |
| к ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим |
| једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим прилика |
| p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај |
| отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватро |
| се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уни |
| дин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак |
| Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ п |
| обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фрон |
| а, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, п |
| се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из г |
| мањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Коман |
| а <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице исп |
| p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стр |
| се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно |
| а, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је н |
| за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључа |
| Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефони |
| реживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге |
| и капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане |
| аде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети г |
| пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само то |
| синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А |
| е разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држа |
| } Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да |
| и су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинемато |
| м.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у |
| ај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту пос |
| тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли с |
| терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, |
| тле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како ко |
| уте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом |
| андир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који |
| ље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страх |
| м осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родите |
| орити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет |
| а са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми |
| гу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је |
| се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погин |
| кој тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација |
| .{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у |
| е прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли |
| превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по ч |
| е.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је другова |
| ам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Ш |
| липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај п |
| аести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испар |
| , ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш |
| "37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и |
| је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, кој |
| ише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и ви |
| дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, пос |
| ка стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се |
| стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и |
| икако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире |
| на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга т |
| уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам о |
| <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа г |
| екада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у |
| , не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипа |
| а дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте ба |
| б“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер |
| уће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци |
| вог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима ц |
| упао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако |
| ио је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" / |
| тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о |
| о и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, друг |
| /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком бон |
| о на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали ј |
| еоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што |
| ле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се |
| девали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода |
| није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} И |
| {S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погле |
| нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излази |
| о кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријат |
| им снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, та |
| ного ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељ |
| нзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, п |
| .{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или уп |
| мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као шт |
| се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб |
| а становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, о |
| цка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узавр |
| е не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше ми |
| љно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадар |
| беглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и он |
| у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо |
| дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће |
| сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, не |
| о погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са |
| о погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, н |
| /p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан? |
| на на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то |
| влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне |
| инама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први |
| асача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призре |
| а бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи т |
| ом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у |
| ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n |
| било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.< |
| азе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види! |
| ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из после |
| рдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролаз |
| едњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пр |
| претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш ве |
| тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних вел |
| међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудил |
| збеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и |
| зили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен |
| оде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S |
| да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете |
| ћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће |
| морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који с |
| адава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— |
| , почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџи |
| , но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прођ |
| ако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку. |
| и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> |
| ећ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве |
| м! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти |
| ије обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осам |
| изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом |
| дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> т |
| јка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вриш |
| ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру бл |
| к довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до |
| ао што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пр |
| путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се |
| м звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи |
| ијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађ |
| света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим ф |
| поље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мал |
| це за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На ти |
| рхиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се |
| ром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватил |
| рају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама |
| не књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ нек |
| с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штого |
| н — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих жел |
| кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се |
| и су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и п |
| ту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке к |
| ез коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на |
| меју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође |
| чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздрав |
| моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, по |
| га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочел |
| мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалил |
| добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас он |
| добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава |
| мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалил |
| м вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео но |
| мишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало |
| предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се ј |
| ао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је ве |
| потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p |
| забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше је |
| Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким увере |
| вера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко |
| ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере |
| да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи |
| еђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад |
| ?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Вол |
| ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене |
| ара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио |
| је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену м |
| а јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин су |
| ијал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је |
| а планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Х |
| еко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" / |
| е ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па дод |
| упним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је По |
| а велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнац |
| — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> |
| Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора |
| неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци |
| е чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени |
| ркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав з |
| а суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешћ |
| бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи |
| ла последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ бор |
| аних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкара |
| т од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет с |
| ољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока ја |
| н је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из за |
| ги, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ак |
| {S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Св |
| ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједи |
| меља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушев |
| рекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре поје |
| ава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где |
| су ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким |
| з Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог учени |
| па, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; дола |
| и не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење |
| “ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додад |
| најући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме трен |
| чи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали? |
| иноћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка |
| акле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи с |
| анас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Пла |
| </p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска |
| охита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и кр |
| .. ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даљ |
| избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз |
| вот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве в |
| елио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена подели |
| ојој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} О |
| ве наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те нар |
| м.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер |
| а враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први г |
| асимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то |
| кретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p> |
| шину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те р |
| се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одак |
| и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одст |
| кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бој |
| е месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди мог |
| кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, |
| ђох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у д |
| један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних с |
| ам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са |
| је рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће |
| леко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Кап |
| пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори к |
| т диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове. |
| и. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он се |
| же коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала је |
| х како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам |
| ити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зи |
| то су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји ве |
| мо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb |
| мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај |
| — Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чек |
| , у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се ника |
| еш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли |
| а породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме зар |
| и нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ |
| </p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси н |
| цијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам |
| љева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> |
| p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одг |
| питујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести ист |
| му.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроња |
| е видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводи |
| , је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од |
| књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад |
| ислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћут |
| , такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега о |
| њишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас |
| рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је |
| раљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у др |
| Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, |
| ључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p> |
| вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p |
| ет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, |
| други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не |
| вот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Н |
| муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изве |
| ! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записат |
| ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да |
| о чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p |
| ено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и |
| <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ак |
| буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, св |
| чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира |
| ира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом |
| пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од п |
| аново буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда |
| ем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мис |
| ате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па х |
| тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од профе |
| до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета |
| тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" / |
| бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапу |
| же ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p |
| рбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало |
| да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{ |
| долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и дес |
| веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</ |
| борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.< |
| ковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо |
| је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав с |
| арици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога трен |
| стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубима |
| препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке |
| ца се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети в |
| фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Кум |
| против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — |
| нчић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегст |
| >— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад |
| >— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за |
| е ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ак |
| к и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се |
| с, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div |
| ашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да сам |
| ла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који |
| аним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питај |
| Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозн |
| дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и |
| или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека |
| е да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ |
| се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пив |
| међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно |
| је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је ун |
| у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе |
| е брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник |
| ам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.< |
| о ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли |
| еднога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} |
| н тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар с |
| ...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би |
| е у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, |
| ародне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мир |
| У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше |
| вици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци т |
| .{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела |
| где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну р |
| на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српс |
| равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога |
| пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној |
| рских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, |
| ојих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, с |
| брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са |
| смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када |
| су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и п |
| а је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; |
| кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем ис |
| ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске д |
| > одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа |
| > <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чунко |
| , које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је там |
| ажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега с |
| на пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај |
| {S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, ј |
| обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била |
| зеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, кр |
| зивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољ |
| зми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар д |
| остављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и ос |
| а се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, |
| ог Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и т |
| њивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе сла |
| само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских ку |
| о ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде |
| оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо гд |
| и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако |
| када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> |
| у и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели пос |
| се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол |
| или су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и ш |
| да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхр |
| па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о |
| ке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменим |
| зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо |
| ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су б |
| од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велик |
| ти па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њ |
| дње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом |
| бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да ј |
| његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави ко |
| не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих неста |
| а земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прел |
| : „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим проби |
| ана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз |
| није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми |
| е чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали |
| ајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох н |
| рћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га ниса |
| ла сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину |
| јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла п |
| ећ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годи |
| ли избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и д |
| децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, |
| те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага |
| ојавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, б |
| крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се ка |
| и те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и пов |
| пустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S |
| немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, ко |
| ти, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме ко |
| још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, |
| њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом корак |
| оје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, вел |
| акију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ у |
| ато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од ку |
| да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре! |
| и руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџиј |
| не дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, и |
| а бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се |
| еште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим уд |
| црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала |
| за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица |
| заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоб |
| ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо |
| прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој |
| ришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће ж |
| чне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргн |
| ред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после кос |
| рамови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n=" |
| Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је п |
| ед арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, од |
| ије нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, |
| ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеб |
| бро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами |
| не, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Дв |
| етрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву |
| заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће |
| збедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастрт |
| ју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући |
| ла са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</ |
| јске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гом |
| S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по |
| аручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој |
| батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задр |
| ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се ниј |
| — Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпо |
| орачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на ст |
| едовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке ст |
| тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно изда |
| размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробуди |
| овој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала |
| дире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама |
| >Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтел |
| ла и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско о |
| p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:< |
| ну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала |
| упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S |
| да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је |
| е знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај |
| <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим нас |
| Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно куче |
| је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— |
| е.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је св |
| било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам заш |
| да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за |
| очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбе |
| тени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих |
| и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да |
| ко је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Биј |
| ви овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са кој |
| ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у |
| ржавне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је т |
| руги и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и до |
| ду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p> |
| и мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.< |
| сници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога да |
| се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p |
| рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n=" |
| о га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао це |
| " /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га о |
| ј дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју пор |
| м још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солу |
| /p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не |
| цу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем св |
| затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици ко |
| ј први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећ |
| ам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да с |
| тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S |
| иниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те п |
| га је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то иза |
| ањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, ле |
| сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разго |
| ешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, |
| е више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је |
| нгала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, наву |
| али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да |
| раљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто |
| 1" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благосл |
| >Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим пов |
| екао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и |
| ладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од они |
| b n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупљ |
| он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — В |
| убоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> |
| рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, ј |
| раброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“< |
| се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с |
| ни човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb |
| ворио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> |
| пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n=" |
| звије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуни |
| — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се кр |
| } Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени |
| а српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је т |
| напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пођ |
| ез икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио |
| та да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико и |
| {S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног су |
| змакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања |
| делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> |
| оћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад с |
| бол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека |
| исини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов |
| ла штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив и |
| очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни пос |
| и, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, |
| а хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурн |
| </p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена |
| моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме м |
| е, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се ц |
| угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим |
| гли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кр |
| нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњ |
| азивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује |
| старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред са |
| испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредн |
| аки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, т |
| е смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу |
| по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, з |
| над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ив |
| } Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно ос |
| у на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, н |
| то ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резону |
| одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат |
| {S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш |
| або мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко |
| е више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се |
| мунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика |
| вљенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских |
| </l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади бар |
| а оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна про |
| гледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме ви |
| кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S |
| ује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вече |
| <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милош |
| l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Б |
| е ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упа |
| дима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да |
| наца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен |
| ку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="62 |
| написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ |
| азе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли б |
| и српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до з |
| ину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше п |
| ога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, |
| </p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Моско |
| и свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месец |
| додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али д |
| према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарим |
| војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска проме |
| <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југови |
| расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досада |
| тем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освај |
| уски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересов |
| а је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица пре |
| е Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за |
| бале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су пр |
| Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у |
| ризрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb |
| но свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div t |
| } Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозни |
| вамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређ |
| па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит дв |
| ва својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царс |
| ног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; |
| е капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, |
| </p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p |
| блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, истру |
| за.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно |
| као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и х |
| загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб |
| еној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених д |
| анцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кум |
| у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабл |
| ка приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уц |
| тају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и ру |
| и си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то ц |
| да и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени |
| p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство |
| зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад |
| рочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају с |
| Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострад |
| је.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p |
| раљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што поги |
| ову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један с |
| сову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам |
| !</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div type="c |
| , царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утех |
| мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развуче |
| воде, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда |
| ици.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се усна |
| Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски |
| еле, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном. |
| кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, н |
| лбаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и |
| чају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао д |
| це планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздух |
| српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда |
| не уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу на |
| учитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гин |
| разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи |
| са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим пл |
| гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, к |
| прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она |
| е отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратн |
| ога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменов |
| ово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћај |
| дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капе |
| мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где пт |
| ао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам |
| господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је по |
| аке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред тр |
| осле очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, и |
| ио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова |
| ред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непом |
| дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, на |
| ају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пр |
| од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зим |
| <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоуздано |
| јано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако и |
| а и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је |
| е рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је |
| доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна |
| је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, |
| а Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Н |
| и у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао |
| ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви |
| трес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све заст |
| овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се |
| се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрет |
| у и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p |
| понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче |
| да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како с |
| дне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негд |
| аза ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испо |
| ="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице пр |
| четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534 |
| каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, н |
| ш, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> < |
| орени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија |
| 913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} |
| а.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипањ |
| </p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десил |
| мо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава то |
| остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба |
| е остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних |
| а су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну но |
| тавља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повла |
| истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слут |
| децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p |
| био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> |
| стављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у |
| постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош поме |
| е он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се |
| и чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је би |
| дало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту |
| , прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да у |
| болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</ |
| а којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом |
| бу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да цел |
| погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе н |
| пски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче |
| у на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што |
| нда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој б |
| ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допр |
| и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само ша |
| о у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико < |
| > тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуш |
| државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске |
| ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Гово |
| ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама проте |
| снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.< |
| дитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород |
| се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му с |
| ш није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био |
| јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> |
| ислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв |
| прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места п |
| л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господ |
| ској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним |
| афане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам |
| обријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p> |
| њ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо ко |
| S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо |
| тарајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако д |
| одније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је |
| јих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу т |
| се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликов |
| од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра |
| ло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположе |
| азе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, зат |
| ца, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где л |
| аизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и |
| у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико |
| ја попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мен |
| рачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с |
| је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свако |
| /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извла |
| е и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма н |
| а сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начел |
| армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команд |
| к, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само |
| !{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја кол |
| едан метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времен |
| истенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор мин |
| сти у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те с |
| ку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границ |
| успех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем |
| ас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав лока |
| у бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити |
| ве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српско |
| ја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што |
| оле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропер |
| даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, |
| у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо изб |
| сла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То ј |
| раво у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да |
| а, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележ |
| љ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке М |
| официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добров |
| разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да п |
| у који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> |
| више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи |
| аја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама ст |
| у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склони |
| а октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест кој |
| дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — |
| де и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија |
| угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и |
| <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима к |
| оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! |
| м могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала гото |
| ном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— |
| е пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... пот |
| рачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести |
| етлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, |
| И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мр |
| ила недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за |
| , немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буд |
| ди и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали к |
| n></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, |
| ли тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и |
| бољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разум |
| ек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> |
| о плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ак |
| Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се |
| десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, еве |
| и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о вели |
| лухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, н |
| нако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— |
| а све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се мога |
| им поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак велики |
| , целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је |
| јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла |
| ер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам прези |
| политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како |
| кло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са се |
| ре — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било та |
| > <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли! |
| ео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места |
| е из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела к |
| се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан |
| ке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журн |
| судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се жур |
| ло сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Та |
| под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока о |
| драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек ви |
| последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима |
| ну знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, |
| тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, |
| тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Ком |
| сторијин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли с |
| и.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по |
| од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као |
| ају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или |
| нтују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштава |
| дмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим ства |
| и.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продава |
| безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је те |
| а пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и пр |
| ољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и |
| који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитај |
| ласти и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре св |
| отле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели в |
| нцузи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно |
| n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између |
| ако пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате св |
| у.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким ко |
| ојни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из |
| ј у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да з |
| угу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна |
| } Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу поне |
| ин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Срб |
| фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски ба |
| Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов |
| ену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: ј |
| ан политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања |
| <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тел |
| е.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима |
| е доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико |
| , што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ вис |
| афа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да |
| поразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску гран |
| дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти |
| ом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које |
| p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево |
| лазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многоброј |
| — Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав |
| тиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се |
| клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе |
| оворило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576 |
| ак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па ди |
| годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — |
| ена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела |
| етога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ |
| јао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете с |
| ла крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи |
| т да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађев |
| тељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господ |
| Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гл |
| а, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска |
| черас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два мах |
| га, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ ил |
| Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па |
| им другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет у |
| цу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа там |
| воме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је зак |
| Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском |
| есече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао |
| кве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једн |
| вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о ра |
| учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једн |
| уна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска |
| смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борб |
| а и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отв |
| цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за сво |
| атри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела п |
| рабре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега осв |
| ли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непос |
| налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне |
| пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским |
| загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо ду |
| десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се пр |
| ве нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, |
| зора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он |
| излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се за |
| ачелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да вер |
| ену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о |
| ање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и граб |
| ј га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако |
| право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела |
| ута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви |
| ио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглављ |
| е зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на о |
| па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околно |
| рудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и |
| са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне свет |
| и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко |
| те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање т |
| очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две суз |
| брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они |
| са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, и |
| а и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне |
| Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се чов |
| ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрит |
| били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Кази |
| се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је ви |
| Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека |
| >— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на |
| стале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну |
| вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске п |
| атим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по ко |
| ници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике |
| ени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима |
| текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети |
| нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са и |
| јеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем |
| аст не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава пи |
| ар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Ком |
| аших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандар |
| анитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегал |
| n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена ко |
| ле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми |
| и се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нешт |
| Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на |
| а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се ок |
| г листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти |
| ени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва до |
| вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав об |
| матографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко ус |
| и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> |
| се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, дај |
| ати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини р |
| се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? |
| ушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као |
| рвозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин д |
| пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио |
| о, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљ |
| <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, п |
| а вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан |
| заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио |
| и набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</ |
| > <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — за |
| лико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да |
| везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интере |
| енерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на |
| м мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је |
| ељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га |
| етнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога места |
| ри.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и |
| е причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и гл |
| авали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао |
| енилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима |
| рку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мал |
| ао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему дов |
| исутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали |
| а лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у р |
| говарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати |
| под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе |
| , на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио |
| мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача |
| туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као ка |
| ретрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у вазду |
| еду и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што |
| ана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у д |
| и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је |
| на посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души |
| њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнеми |
| да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за на |
| није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не по |
| ти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде |
| су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина |
| м, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: пој |
| рицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица |
| огледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и |
| а.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додад |
| {S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове р |
| нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажем |
| мана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш посл |
| b n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у |
| гом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне |
| минике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србиј |
| пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које н |
| ник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других |
| ње без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо зајед |
| манутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ћ |
| бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилаз |
| гове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се |
| енули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и |
| о користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцн |
| корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити ј |
| ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њ |
| пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад чита |
| аје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује |
| ди.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа |
| из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по дв |
| им у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и ду |
| на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јо |
| им шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе |
| руге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја |
| о! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није м |
| ирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умаза |
| донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник с |
| .{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи ст |
| це, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и |
| бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разго |
| ријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси |
| друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, |
| коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ |
| ш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако за |
| , а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне кли |
| кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву ти |
| сак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја са |
| вога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрља |
| вила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамн |
| пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако све |
| ц круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу < |
| у.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болнич |
| ром и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве р |
| ј се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мал |
| ави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањен |
| , са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске ми |
| ће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све |
| ело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну |
| три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} |
| е војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<forei |
| на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик |
| међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> |
| век говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, пи |
| или као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се разве |
| о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у г |
| у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.< |
| ћ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе |
| кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење |
| ући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треско |
| ке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стиг |
| чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p> |
| коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Ц |
| тишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем на |
| гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за п |
| ом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају |
| зи ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ћ |
| ли свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже н |
| а труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају бога |
| сиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу мат |
| арска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и |
| цу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српст |
| ода.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај |
| мној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари ј |
| н запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ ск |
| збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео срп |
| еца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наши |
| Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, д |
| су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и пра |
| а војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је за |
| а сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога |
| ника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} |
| ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре |
| ореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње о |
| уљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима |
| </p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме |
| им се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косов |
| пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и в |
| едио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n=" |
| ући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с |
| је казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш б |
| еко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негд |
| оба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече |
| о су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза |
| , пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робљ |
| тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год |
| година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају |
| о да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи о |
| едан другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек це |
| " /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној б |
| ас на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плоту |
| } Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на |
| још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио |
| и забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, од |
| е да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваниц |
| де би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{ |
| окајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пођ |
| ели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала ка |
| те, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи с |
| е робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако ј |
| а све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госп |
| " /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — |
| .{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћ |
| ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са с |
| је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима |
| /p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> |
| но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после по |
| ћу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад |
| ругаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је |
| дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Ла |
| е ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} |
| штеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крсти |
| андила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S |
| одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Кур |
| рамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваља |
| и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а |
| д је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо так |
| ишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко |
| Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на |
| дићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Те |
| тави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Бео |
| и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку по |
| ата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Са |
| вако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст. |
| у конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жен |
| шу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз |
| ћ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у При |
| ну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек |
| ној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажн |
| е видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала |
| е да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале кон |
| њској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које ј |
| и већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно |
| ве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девој |
| 580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постоја |
| але усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик |
| их.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножј |
| одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајн |
| истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли |
| пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали д |
| пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника |
| које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покр |
| лутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао чес |
| а се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхов |
| ом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ив |
| о црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и го |
| ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p |
| осово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блис |
| га мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрв |
| пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрв |
| о сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стај |
| } Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају ј |
| ом загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из по |
| густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгле |
| ницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутр |
| датле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; д |
| друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишам |
| има су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују п |
| тити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као с |
| аво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у пла |
| S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање кој |
| > <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нис |
| е разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седа |
| <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборен |
| нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је ув |
| ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је туж |
| у о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њих |
| а ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичн |
| ша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом |
| м, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под ко |
| вали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић с |
| ини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, мног |
| изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две го |
| ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним се |
| првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто |
| 01_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо д |
| утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалиш |
| {S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све шт |
| ио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју п |
| и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мучени |
| избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрде |
| е и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железн |
| ор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам |
| м, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох |
| ао тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком з |
| ћ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — |
| кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било |
| ућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала |
| еће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колик |
| оме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је |
| одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође |
| не липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову д |
| ма једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање |
| терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгл |
| , у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је пром |
| ђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуг |
| х на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутуриц |
| зну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажав |
| трне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и |
| њима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста |
| као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили |
| острва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година орка |
| р.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила у |
| би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља |
| ика колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али |
| ци, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од |
| оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и |
| у сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је |
| који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узн |
| , Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се насло |
| емо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на пр |
| однаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајућ |
| ећ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љум |
| или да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у При |
| ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворен |
| још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник |
| пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском |
| тран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се |
| није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топ |
| године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом |
| е Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали |
| ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и |
| а помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опе |
| рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико о |
| а Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележ |
| гледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиља |
| на и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које |
| бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} |
| цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породи |
| е, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то |
| лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се м |
| о ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у ц |
| Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наи |
| шило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично п |
| а сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост н |
| и земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поузд |
| је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави саж |
| аву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџиј |
| ећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико |
| Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ н |
| нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не м |
| о воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бес |
| р</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr"> |
| о по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која |
| хће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засу |
| азмазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика |
| "468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише |
| пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p |
| у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашл |
| це коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Г |
| — Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</ |
| оостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде з |
| има.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спр |
| окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „св |
| чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише |
| ла аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми б |
| <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осе |
| варали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" |
| кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, |
| n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са |
| ела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и |
| тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи |
| емљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високи |
| ти а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један де |
| вима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај н |
| на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко |
| гда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске кру |
| памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— |
| ници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову |
| је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећ |
| у већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да |
| ој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му д |
| везице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цен |
| а, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, |
| бови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузда |
| сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ра |
| има почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час |
| и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему |
| и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље |
| ного куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у |
| ашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар |
| скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да сл |
| слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разг |
| е бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу |
| , кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је |
| ас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по м |
| ином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изб |
| владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издат |
| начи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> |
| ам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се о |
| одина ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ств |
| те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слу |
| шћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња |
| на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао |
| готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који |
| ивота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело |
| о да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, дал |
| одару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају |
| тво, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, |
| </p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залази |
| уо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, |
| зила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>К |
| склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то би |
| где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе оту |
| тре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се приб |
| ицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив в |
| ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канце |
| вог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме |
| лед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина о |
| крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили г |
| нети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује |
| мо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни |
| е могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је |
| у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и к |
| ало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које ј |
| и ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је и |
| е толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али са |
| у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак |
| , те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, |
| тина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина царигра |
| ила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“< |
| p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су |
| и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад |
| одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо |
| се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене зми |
| умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, кој |
| е, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака |
| је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављ |
| и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово с |
| том меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; |
| , пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из пат |
| а! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим |
| бдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, ка |
| ну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чек |
| нде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти |
| , добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за време |
| ледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, ка |
| никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанск |
| ај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, |
| утем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане |
| то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Р |
| вратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомис |
| клетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} |
| сред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p> |
| де два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз с |
| утина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p |
| ром ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један |
| ију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Б |
| дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђа |
| оме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где |
| оме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где |
| уре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробн |
| е човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још ј |
| милице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казиват |
| {S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не |
| колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника п |
| је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па и |
| м колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отво |
| ића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним кора |
| на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, стар |
| криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и п |
| ећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак |
| 54" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљ |
| ђе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, |
| пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шар |
| навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузда |
| гмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени |
| , чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи су |
| то где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улеп |
| ке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, на |
| ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} З |
| онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто |
| нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајц |
| Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских п |
| ћем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске |
| лом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> ди |
| к до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина |
| Section" /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиж |
| .{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже ра |
| коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су |
| почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе |
| , затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је у |
| и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним куб |
| ово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Ма |
| е француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани |
| импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош |
| ама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком вод |
| зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз к |
| у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни |
| ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви |
| , које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а |
| ак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол св |
| још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебел |
| пићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и с |
| ава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од В |
| ену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута з |
| лу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n |
| се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о |
| власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућан |
| о били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала |
| х пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине к |
| мним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и о |
| ад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као он |
| мо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола са |
| до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица |
| аца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да изби |
| светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине |
| начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капут |
| .{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанс |
| е.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати приз |
| неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде |
| S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, |
| сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потр |
| илизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и поче |
| зни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење |
| асте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете пра |
| односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепе |
| ти, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и |
| ам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Кос |
| .{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у |
| о.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујањ |
| так када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену |
| мијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провал |
| ена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта мор |
| Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све мог |
| етина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу изв |
| не и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну п |
| ла сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p> |
| их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније н |
| твену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закљу |
| лик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди |
| мртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на оч |
| врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; |
| ајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више зас |
| ма, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао |
| ко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако ка |
| знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутк |
| сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су |
| изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на глав |
| не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћн |
| ну у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, к |
| ошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пу |
| ема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, мо |
| да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Св |
| кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује |
| — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове |
| суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} |
| даном светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано ли |
| ти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе |
| његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са |
| n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, д |
| раве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, и |
| ећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо с |
| у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ћ |
| ле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час |
| <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} К |
| и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као |
| као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаз |
| груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зо |
| ревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала |
| p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуш |
| и, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, бл |
| о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, |
| <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу кра |
| у, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која |
| је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет |
| срћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај ко |
| јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља он |
| две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.< |
| е капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар н |
| Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне зас |
| уке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напор |
| им сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="7 |
| е свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ с |
| се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која к |
| х официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у |
| оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бој |
| е кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, г |
| ма а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице де |
| рату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{ |
| азвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној |
| одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</ |
| ак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу |
| часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приш |
| томобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лага |
| зала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пу |
| само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, |
| ј свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" / |
| не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, |
| ри пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те зане |
| S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колик |
| ослао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред |
| као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјур |
| н од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нам |
| а помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад с |
| о у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у се |
| Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Те |
| у се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, |
| ла га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми |
| е од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жаг |
| аћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна ве |
| налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан п |
| сто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе пон |
| ржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може би |
| ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За др |
| лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појед |
| је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом |
| е пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канце |
| рећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном с |
| до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жаго |
| аткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у |
| тим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу |
| о некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> |
| биром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се |
| чић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са у |
| одарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, ко |
| ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, изди |
| рло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро |
| <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планин |
| га од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо освет |
| ћи га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јеса |
| омљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади м |
| <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу к |
| де ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да |
| не, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди к |
| це и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била д |
| е они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала |
| ри гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу соб |
| а ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи |
| од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једност |
| n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам |
| n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном |
| разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је |
| ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив в |
| арња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи |
| пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, |
| блици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заст |
| ворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на св |
| > могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну |
| имисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала р |
| роз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изгра |
| p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово |
| к буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће д |
| ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем у |
| изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова |
| спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} |
| <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопшт |
| којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да |
| прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја |
| којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо у |
| Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенк |
| {S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубо |
| азумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра обја |
| живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на |
| још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по под |
| али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целц |
| и становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу свој |
| е то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њено |
| о веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</ |
| одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До ов |
| а знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, з |
| ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали свет |
| те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице ил |
| и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут |
| , у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S |
| вом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</ |
| м на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом по |
| о одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да по |
| ну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа п |
| непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала в |
| име и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме |
| саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било |
| ла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже |
| послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, |
| и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и п |
| еност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не |
| сказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли с |
| сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је |
| нцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам п |
| ала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да б |
| јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима б |
| Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, пре |
| да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, ка |
| вски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један по |
| вих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко су |
| ако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купу |
| српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и |
| излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамн |
| главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према От |
| роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине |
| пан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгр |
| ро деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спуст |
| ижи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен |
| се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви л |
| упа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један бата |
| рбији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штаб |
| , очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда с |
| ојих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пун |
| је јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са |
| купљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је |
| а дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача |
| {S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја јед |
| осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, он |
| p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, |
| врши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ |
| ница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве А |
| арили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина траж |
| је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Ср |
| тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих боло |
| а притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје н |
| га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је |
| јзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је |
| слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одав |
| робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може наст |
| ли храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с гл |
| изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те |
| е припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, ве |
| даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове бу |
| вцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним |
| ради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа |
| се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се у |
| и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретне |
| ме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија прем |
| , после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну ка |
| азде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потез |
| очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не вид |
| пла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу. |
| и, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини |
| ичкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, |
| су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечи |
| ражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог ви |
| ојем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати ка |
| овости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу |
| светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима д |
| абодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!... |
| роба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела |
| таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по |
| ле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, о |
| јађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих ма |
| боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чује |
| о.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србин |
| узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што |
| ка пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па |
| /p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак |
| у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату м |
| , то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим |
| трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте |
| ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крив |
| рујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај ра |
| к сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо син |
| ала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао о |
| дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхта |
| м гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> |
| глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="2 |
| једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> |
| ју туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази |
| е исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак пос |
| а и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила |
| негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на г |
| } То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то |
| ирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изаг |
| ем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> |
| има полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наме |
| н капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један |
| ка јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко |
| во и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загусти |
| у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је |
| је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p> |
| чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика покол |
| те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио |
| <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвод |
| зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо г |
| , иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења |
| .</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуков |
| јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у с |
| у па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли с |
| чунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве |
| диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> < |
| едан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Раси |
| клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на под |
| заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а не |
| непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загр |
| љска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета х |
| и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Ка |
| н понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогућ |
| јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто в |
| чка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на |
| ву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено |
| ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У варош |
| > <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при |
| се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извеш |
| ="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозив |
| се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда |
| им, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију кој |
| ибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} П |
| нске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и |
| мом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је сто |
| преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак ј |
| када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посм |
| оњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крај |
| схрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, |
| т.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напусти |
| /p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још |
| лник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говор |
| а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми |
| х код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардова |
| да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи |
| те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што |
| кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негд |
| е при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа бор |
| вао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријат |
| Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамти |
| ах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али н |
| p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба ра |
| .{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољск |
| ет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... |
| која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушев |
| <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришин |
| ивала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p |
| научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друк |
| ода моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и |
| оће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити шт |
| а, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли |
| раст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикоп |
| и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са н |
| етенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, |
| стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Поглед |
| о дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p |
| х кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице |
| имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто |
| је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше |
| ле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} |
| , у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва |
| или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама |
| т чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и сн |
| дно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га с |
| више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отм |
| ех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он |
| заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакри |
| , ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако |
| о велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја с |
| у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, п |
| ам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије. |
| неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам о |
| а је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.< |
| <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од |
| а бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељез |
| у, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>С |
| м.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако в |
| н је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећ |
| , јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: ж |
| је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} До |
| више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе свој |
| Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ |
| одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко |
| ма а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не |
| е.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дет |
| то стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и |
| китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је и |
| за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не пла |
| је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца |
| главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који |
| алдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе ал |
| ој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је не |
| нора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржава |
| ке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се д |
| ст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим тело |
| за којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још |
| е ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или |
| лама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или |
| гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојав |
| ва, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина |
| изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ће |
| оки ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто |
| оки ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бач |
| ари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа |
| е налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало о |
| е га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако и |
| оћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз |
| — Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одго |
| је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све т |
| ити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предос |
| али влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Т |
| о козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сј |
| тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мо |
| а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под |
| погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли к |
| а сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> |
| де се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо крет |
| љен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре напа |
| дну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за пр |
| утника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаг |
| наест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила к |
| {S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска |
| сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по |
| тво, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту приб |
| млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова |
| ти, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, |
| пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке |
| шено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла |
| а, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира |
| 273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе |
| /p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и |
| а наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један |
| латио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изг |
| нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоће |
| } Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћеб |
| а је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће |
| дметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је |
| еча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђене |
| — Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не |
| не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{ |
| видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без ус |
| јеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „ |
| утант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учи |
| госмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви ве |
| ан раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди |
| л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта ва |
| маже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке |
| У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, |
| ћ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доц |
| ажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако |
| изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист о |
| склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као |
| мио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена |
| уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо п |
| огор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удо |
| ли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више |
| и ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати |
| е гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега |
| чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их |
| ао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их |
| елник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могл |
| а, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на ст |
| а Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туроб |
| узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци с |
| је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души по |
| као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дус |
| атеринским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати |
| и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо пла |
| и припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, ст |
| о крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне ре |
| чим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама иш |
| ити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спав |
| дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до с |
| а да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати ран |
| ђоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, р |
| онила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су |
| ћу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку. |
| толицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом |
| докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даљ |
| Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а |
| шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави |
| их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и ник |
| соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, р |
| слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешт |
| о ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па |
| чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div typ |
| ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш |
| а сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом |
| воља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{ |
| и као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ |
| еће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не п |
| е црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана н |
| жати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p |
| крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа |
| а с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискањ |
| >Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и |
| о да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи |
| е мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно пог |
| омоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица |
| Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује |
| ће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђе |
| сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу |
| ре и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка нево |
| ао да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као |
| оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлал |
| д упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио ње |
| врт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није бил |
| ли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, |
| n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са |
| у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде |
| S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Фран |
| е.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— |
| скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била од |
| /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите |
| ка, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на д |
| ичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на др |
| оју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба. |
| екаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је |
| станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопљ |
| то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, |
| ле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којо |
| </p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљ |
| где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и |
| оришта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, к |
| зна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш в |
| зама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тр |
| замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех |
| ше и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и |
| ат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет н |
| стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долаз |
| цир оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варо |
| у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славн |
| ане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> |
| арамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф м |
| , дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично |
| имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица |
| е, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабу |
| из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локв |
| ати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну |
| омицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оц |
| ам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са суз |
| кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и |
| поред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одм |
| ве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је п |
| којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе дома |
| о није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је т |
| детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} И |
| ну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима |
| та слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем |
| руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице к |
| чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, ко |
| ише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да |
| о је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгуб |
| о хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у том |
| час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло то |
| ет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — |
| сом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> |
| сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је с |
| час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком |
| оји није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом свет |
| оба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крва |
| S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад ниј |
| .{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се |
| не свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и |
| да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мр |
| лазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{ |
| н и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто на |
| ту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку |
| јао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руко |
| то му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо |
| разом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи |
| цом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим о |
| атерино срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје а |
| се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, |
| а се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> < |
| но рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макн |
| ни, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се |
| зађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Ра |
| са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, ко |
| ићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са бел |
| ничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ј |
| х људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несре |
| моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, |
| умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искупис |
| познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се |
| помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник коман |
| ело у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек |
| пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите |
| некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, па |
| S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа |
| и било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни |
| } Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради |
| p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам |
| а пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољ |
| се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је |
| комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори офиц |
| дна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} |
| n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, |
| чне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкар |
| метнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам ј |
| их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су по |
| подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима |
| </p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као |
| ле би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са сл |
| чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје |
| дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекује |
| је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која |
| ем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и изба |
| гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о по |
| еспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и |
| а Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од буг |
| ога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи |
| е опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку |
| ежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства ни |
| код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас |
| ући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић |
| искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем |
| овор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са |
| м.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — О |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што иза |
| ра немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и |
| е и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шато |
| можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико е |
| ре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балк |
| > <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене |
| ме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, |
| кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пуст |
| одине бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је |
| и, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске |
| {S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био су |
| је само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угас |
| куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се не |
| ас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господ |
| Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је |
| у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када пр |
| чанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек |
| кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника кој |
| и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" |
| свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где |
| ута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима |
| ?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкар |
| ају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дор |
| ли са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује |
| ако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ват |
| ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то |
| ео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити |
| који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику држ |
| су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољ |
| рагим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренут |
| тале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети р |
| ици са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власт |
| м речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често ра |
| ведачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици |
| као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остав |
| зи па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађу |
| узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење је |
| је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да ј |
| Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бег |
| ом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак |
| ао што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је |
| ваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност ста |
| .{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд у |
| прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију |
| их веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавешт |
| емом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батериј |
| са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, ка |
| аче шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне диви |
| Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са |
| лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућ |
| рзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја |
| ака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом |
| S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по јед |
| ли очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страхо |
| остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па |
| ојени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држањ |
| да и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч |
| ита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са с |
| и гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Прола |
| ама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао |
| помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао |
| одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, у |
| и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз |
| начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку тур |
| а овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ |
| то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p> |
| творену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уст |
| е за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</ |
| а исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио |
| до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану |
| ће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, |
| о.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или на |
| и савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је о |
| побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске то |
| рељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се пр |
| ј разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и |
| љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још |
| Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово |
| ата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити о |
| оји дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четв |
| иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге ву |
| ости а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчил |
| да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле |
| и топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријат |
| више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика. |
| за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и |
| ј је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у во |
| поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошу |
| а отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али |
| им се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> < |
| сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и ут |
| за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје с |
| онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчиде |
| а онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчиде |
| а овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали |
| н добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгле |
| .{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb |
| и не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седел |
| е у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, за |
| и собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали |
| Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, |
| ик одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p |
| да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, |
| <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима. |
| ти те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се |
| ави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли треће |
| им из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква |
| оже.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не изда |
| S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</ |
| нам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако |
| само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама та |
| фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Буг |
| p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо! |
| вају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на север |
| овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, п |
| ед колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Ко |
| . новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи трен |
| ако се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на вр |
| } Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квар |
| не; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су т |
| коладе, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини ар |
| екадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких |
| обио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја п |
| зрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет < |
| коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из |
| нутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог не |
| раљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачк |
| } Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у |
| ака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као ошт |
| , а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе дец |
| ужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у |
| "SRP19201_C17"> <head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио д |
| гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а си |
| у вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па завр |
| мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{ |
| ајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ип |
| — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако |
| ниверзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се вр |
| .{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета в |
| ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стаја |
| це јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртви |
| ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила |
| ако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напун |
| } Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, та |
| ша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатин |
| оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом |
| о дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини так |
| навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле |
| н мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} По |
| све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде |
| и већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — |
| е догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, |
| е непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде |
| стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући ка |
| то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један |
| } Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не |
| упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљ |
| по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, ф |
| октор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом кач |
| S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, раш |
| тати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад |
| како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официр |
| одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено п |
| оје значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> |
| ца са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћ |
| од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва нази |
| н и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке б |
| извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су |
| је био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у |
| мо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А он |
| розор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји та |
| ио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испрепл |
| има клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику |
| ступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не |
| мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћ |
| но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног н |
| } Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрм |
| кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако ј |
| запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он |
| ка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух т |
| смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен ч |
| испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</ |
| олази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред |
| ако ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво д |
| ору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале |
| .</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим п |
| јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били |
| се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га |
| ну лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му р |
| онели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгуб |
| чка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух т |
| ећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> < |
| рабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{ |
| м смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} |
| уд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, ж |
| гледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени |
| ви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио ку |
| ign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих ј |
| у коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крв |
| ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана |
| , капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица ко |
| глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли |
| лела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскр |
| осно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и |
| тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да |
| како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога поло |
| им <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жрта |
| друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p |
| тупак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{ |
| дакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древног |
| ем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који с |
| Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изр |
| њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="33 |
| огледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином |
| ћи јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у коле |
| деје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао глав |
| ? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суро |
| наду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил |
| ма те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко т |
| ичанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слав |
| ја се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која |
| се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, |
| ет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно от |
| и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са ф |
| а Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарај |
| тву пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је |
| ђународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и |
| нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и са |
| и у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали |
| ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — |
| тисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже |
| оницу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог |
| њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове |
| може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он |
| у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и са |
| збуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх |
| оћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покрив |
| х су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у |
| месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је гот |
| S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, |
| Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у дво |
| ли, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место |
| ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одма |
| тављају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Б |
| и се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно пороз |
| д оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео н |
| е, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да с |
| љивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, так |
| официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици ј |
| на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ве |
| ази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим |
| p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} |
| м била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријат |
| нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Мо |
| асом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у |
| S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb |
| епријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, |
| а тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би |
| им се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко |
| рете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоч |
| е да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће о |
| ако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће |
| српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језик |
| ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их |
| „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себ |
| а девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова |
| који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p |
| ђе да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и |
| га сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста |
| да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју |
| ђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта п |
| очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или |
| овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђењ |
| , мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло м |
| дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га |
| шају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића |
| , у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће ба |
| лебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, дру |
| је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да с |
| деновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је поста |
| рже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати буј |
| в посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско кр |
| цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потег |
| удима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунц |
| и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још |
| споду која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изг |
| обилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју |
| догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је |
| а преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд |
| де, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патриј |
| ра, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ |
| дали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да т |
| преда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседно |
| Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и |
| од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре |
| S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, раз |
| а, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још ув |
| и ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске |
| <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и |
| видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па |
| ртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о |
| леде четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српск |
| о ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> < |
| болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и од |
| о ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се |
| се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родите |
| кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам сво |
| се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се ц |
| када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћ |
| гинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко и |
| {S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обич |
| дени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћ |
| <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начети |
| подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али ба |
| p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче ми |
| невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би |
| жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатеру |
| разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да ба |
| т врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће |
| ко добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувал |
| а те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаро |
| и кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружи |
| им истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области |
| то сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини о |
| реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила |
| изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отр |
| његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасно |
| од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била дана |
| ост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не ј |
| ној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовни |
| орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и та |
| о ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све |
| а се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати |
| ј ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује |
| д пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ |
| крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у С |
| ањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку |
| {S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на |
| тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступ |
| е картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витанова |
| ребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово ок |
| иш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да пореме |
| ка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злоч |
| понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш т |
| да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад он |
| ја је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стањ |
| елефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе н |
| ини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам нав |
| /p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разу |
| о неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се |
| ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који |
| повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван зе |
| , војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подјед |
| лно буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам |
| и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати та |
| и он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па |
| отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отво |
| ас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме т |
| да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што с |
| >— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања си |
| ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник |
| правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Кака |
| Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је |
| се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb |
| да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у |
| ови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> |
| p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад у |
| арога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тр |
| >За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће |
| ају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени |
| овара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме п |
| шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме |
| да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Сол |
| родице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то |
| еларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах |
| ир, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врат |
| деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је ј |
| конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, вр |
| лци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули |
| дом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према |
| дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија проп |
| тивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела т |
| тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и |
| укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који |
| од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и тргов |
| распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је |
| о што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што под |
| S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради |
| се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес |
| егунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број на |
| одна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p |
| <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и да |
| злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саков |
| та, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> |
| нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Т |
| или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла ка |
| ао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком |
| шћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, ње |
| рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну |
| нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове |
| смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће на |
| лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> < |
| су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први ок |
| угачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{ |
| <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их ни |
| го стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле |
| ече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, |
| ишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам јо |
| ити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца зг |
| рај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште |
| опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из сел |
| трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четвр |
| ра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бе |
| воришту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од п |
| одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S |
| у, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј |
| } А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— |
| осних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигош |
| старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за со |
| д сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме |
| вништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мр |
| епозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсава |
| очинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили |
| покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела |
| а сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са с |
| звештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да |
| ина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви |
| да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате |
| че суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је |
| ом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уве |
| у и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло |
| онула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си С |
| рпски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле |
| се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране к |
| арод, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. |
| никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јо |
| понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуко |
| амо о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је у |
| орији, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и |
| дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обал |
| надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници довед |
| осна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају т |
| а синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као |
| вка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на |
| рнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба |
| равио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је о |
| омача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао |
| среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један |
| их страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније |
| >И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се |
| у страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских р |
| них призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на |
| умом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба наро |
| оменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, |
| рата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а |
| а земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавал |
| м зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларс |
| <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раск |
| а, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића ра |
| ници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се в |
| је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја. |
| ше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убр |
| и безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке |
| зговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчано |
| хором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> |
| сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носи |
| е.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, кој |
| ="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од дог |
| је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела |
| ико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једана |
| ам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, м |
| етврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца пром |
| може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да једа |
| е бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да в |
| бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога |
| а остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох дал |
| а опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој н |
| бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак то |
| оја је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од ора |
| а уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо |
| и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Бо |
| у на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и |
| утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посм |
| а кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носил |
| новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која дес |
| а палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А н |
| ду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца |
| ку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} |
| и били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим но |
| арачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као |
| } Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су крену |
| скога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Сто |
| вим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је б |
| су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, |
| ехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован |
| команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцал |
| развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да |
| рина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се озн |
| одне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} |
| спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где к |
| риватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза то |
| , а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, |
| нићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао. |
| чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо ч |
| мљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко т |
| ено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире гл |
| шта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпа |
| њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жарко |
| Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде |
| пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део њег |
| значава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породиц |
| оје носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју |
| чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и |
| пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава |
| и жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи |
| и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слуша |
| несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли |
| , „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тр |
| збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз |
| исима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зв |
| е Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, кој |
| а скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње |
| и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворк |
| дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рат |
| овно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено |
| и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> |
| у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног. |
| , ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и |
| ру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам |
| дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бо |
| че он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди |
| о и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записив |
| " /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући |
| није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде |
| ка уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> < |
| ет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака ко |
| брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса диза |
| тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело |
| и будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја |
| такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линиј |
| под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“ |
| И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам пр |
| — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још |
| узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ран |
| .</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како ј |
| у, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али |
| Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно |
| ази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а из |
| а, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени см |
| нова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где то |
| но а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која ј |
| тамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабом |
| ита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p |
| ију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом |
| и дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се |
| /p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазе |
| >— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.< |
| p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена п |
| хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> |
| пасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљаво |
| ају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за а |
| <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му |
| зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу |
| ке.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Мор |
| S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена п |
| е погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на зем |
| ају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижн |
| ички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме |
| се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} |
| ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и оти |
| вакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у м |
| аводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кут |
| мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким р |
| >— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, |
| д ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена |
| ници... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације др |
| м још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло н |
| S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине м |
| ирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, он |
| а земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих н |
| } Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његови |
| — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, с |
| имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доб |
| пуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности к |
| гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају |
| тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је |
| за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p |
| обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи |
| века, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и б |
| и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његов |
| и пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовск |
| немо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим |
| p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још п |
| се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не м |
| отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где с |
| издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придр |
| <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Т |
| коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми |
| то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у ту |
| смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на д |
| ве, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема в |
| ију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му ост |
| рститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање |
| и, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врт |
| већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и |
| зи икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом оног |
| едају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао |
| , заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук |
| ља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> ж |
| и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи |
| сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се |
| овек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала |
| и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се г |
| због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од сил |
| боком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу |
| е ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га ра |
| а дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже гла |
| ред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше |
| уле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима |
| азнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутн |
| а колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезн |
| шна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што |
| ик — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика |
| смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не мож |
| и још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задо |
| задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе т |
| оље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те |
| се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засе |
| јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која п |
| питаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар |
| ужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n= |
| , ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</ |
| он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећ |
| подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занемож |
| или потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљ |
| {S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да по |
| и и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола в |
| и да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу каф |
| ашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је ј |
| од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи |
| шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, |
| ала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова |
| измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде |
| варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка влас |
| под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим ра |
| дна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола |
| овим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тр |
| агло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко |
| ти људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази |
| нданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на епол |
| јима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — на |
| } Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> < |
| </p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</ |
| се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му |
| да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, г |
| којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најб |
| шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских |
| додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишче |
| ачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница б |
| ваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, суз |
| <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо |
| е на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђ |
| пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо с |
| ; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, заш |
| ј саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи ру |
| ји мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</ |
| рти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у ка |
| види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> < |
| смо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још ј |
| Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осе |
| узи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега |
| на или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза |
| род, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једног |
| а се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мис |
| сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је |
| нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких н |
| оковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господин |
| о је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми |
| } Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се о |
| .</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том |
| еве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, ш |
| /p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад |
| р и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену |
| женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, |
| хом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујиц |
| иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А |
| азговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Цел |
| су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> |
| тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ б |
| њени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо ае |
| и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерен |
| но и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у |
| о разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата. |
| а ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л |
| еновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читав |
| ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капиј |
| вати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да |
| је су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и влас |
| н.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама разву |
| е тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете води |
| будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо |
| хом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, < |
| ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти |
| и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне |
| ом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, |
| оћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучн |
| онта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> |
| вршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по сел |
| аму на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, |
| дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је |
| о се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинам |
| аде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им ј |
| цуски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српс |
| вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да |
| начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да |
| о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не |
| у сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ |
| м уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ |
| шлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и пред |
| а чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капиј |
| оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене вит |
| се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није бољ |
| ли! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама |
| ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси |
| >— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.< |
| ћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, порем |
| рмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гл |
| p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростир |
| пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској стани |
| опре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосм |
| ошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и |
| коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници |
| војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти мес |
| оз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких |
| И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима |
| нутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза го |
| ћи ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, |
| у, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брат |
| део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од некол |
| на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена |
| ну, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу |
| љи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо! |
| д цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су н |
| } Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи |
| хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није з |
| непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непос |
| авало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Изно |
| узи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова |
| кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, чи |
| амној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тре |
| а.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S |
| /p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове |
| p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја оди |
| ="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита: |
| м улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице з |
| бих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и |
| ве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз |
| рала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигр |
| м жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и |
| ла друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окр |
| е и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су про |
| тишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шт |
| ш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу |
| камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били о |
| очњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домал |
| окушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају пра |
| леко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица но |
| ш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она ј |
| јници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал |
| надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредб |
| S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрт |
| Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махал |
| граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши |
| још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која |
| оворе.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад гов |
| да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање |
| ти.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више |
| андантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна |
| зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам |
| атима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео у |
| и јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањ |
| оћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору |
| да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да об |
| д самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи д |
| едини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, к |
| коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вар |
| да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а н |
| unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Срп |
| — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био |
| шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла с |
| су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају |
| на топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се |
| ца, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, |
| емо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гла |
| е подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале |
| олико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са ваша |
| ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па |
| не шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пс |
| Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да неда |
| тене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавил |
| ити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у ка |
| или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим |
| ци пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млат |
| е које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас д |
| енке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и на |
| јекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, пов |
| подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи ка |
| а што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну |
| дакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припа |
| и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу о |
| ити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини |
| Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ на |
| и, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије пр |
| дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по бла |
| своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре |
| </p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи |
| и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S |
| је, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђен |
| то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то |
| и потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — в |
| ђи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она ј |
| чини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топ |
| и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој веш |
| често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничког |
| там очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p |
| ујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за |
| ћу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије с |
| иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из ин |
| сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу |
| анине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам поно |
| о ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му |
| његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма ук |
| {S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p> |
| та око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешац |
| p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спр |
| у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{ |
| иром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S |
| из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турци |
| .{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он |
| /p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају |
| жење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не |
| дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> < |
| е бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који оча |
| ло!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је ве |
| лике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене свето |
| и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако п |
| вирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се ув |
| гој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам |
| не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брек |
| ш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред |
| схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се ск |
| це којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си |
| оказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за св |
| ила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхини |
| дова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да |
| ла пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као пот |
| котање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> |
| вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне |
| иш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћ |
| ачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац |
| кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вел |
| обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Мор |
| и у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, |
| казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p |
| Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа |
| нта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку |
| вако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше |
| ивали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима ко |
| д гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесн |
| и као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ доне |
| о у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников т |
| дникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разу |
| о где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, т |
| о Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село. |
| овом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипај |
| гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се за |
| ево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло би |
| уцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бано |
| га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови |
| уку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље прод |
| и чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила |
| Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри |
| ишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица разм |
| S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло |
| враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у |
| ла сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко |
| та и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у н |
| ке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Б |
| у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам |
| опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да ко |
| {S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око ме |
| боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецн |
| лометара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="1 |
| то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч |
| метили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он |
| је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о |
| ли и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула д |
| а.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чу |
| слухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како |
| мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла |
| ргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица |
| неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врат |
| избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим |
| о утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и та |
| лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у гл |
| и, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свак |
| јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прња |
| , како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни глас |
| нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближ |
| {S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p |
| ма, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напус |
| едва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Б |
| узданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и ка |
| о није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да |
| ше спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на |
| с рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, н |
| едан.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} |
| е.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије биј |
| а по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасн |
| на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети |
| ски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије |
| ола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, и |
| који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси шт |
| енералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у |
| ч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и мага |
| обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се |
| илу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ћ |
| кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори |
| то су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побран |
| Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту мог |
| тависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави |
| ата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима |
| {S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возо |
| збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p |
| " /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментар |
| а и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негд |
| а тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш т |
| би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно |
| е говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} |
| ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" / |
| а.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла к |
| ва мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали с |
| ељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже прет |
| ица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју р |
| м наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у |
| до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су јед |
| шим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, |
| он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспе |
| о сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недри |
| агословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она |
| дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напоро |
| а благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, кој |
| још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и |
| ставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> |
| а нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куф |
| у таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хи |
| а, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још до |
| ала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, |
| ки рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуља |
| одри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да |
| а друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зоро |
| у ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} |
| е извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он |
| ине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе |
| ан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...< |
| ио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци ов |
| торице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш р |
| ју.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придај |
| један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да |
| ивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад |
| у била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p |
| и, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара ос |
| ло бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја |
| <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} |
| <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија |
| ао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибар |
| са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна |
| утра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до |
| и се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одг |
| даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле |
| } Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> < |
| је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно ч |
| мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се к |
| сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога б |
| да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се |
| За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Ао |
| неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издр |
| а и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо |
| ене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Коч |
| еданаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је саз |
| сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је ск |
| рску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у |
| нова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро |
| /p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окуп |
| се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и |
| p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа |
| а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— |
| последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да |
| спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника к |
| пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице |
| али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини |
| у?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру |
| он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, п |
| лазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам воло |
| викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, ка |
| осподин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Бо |
| слухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили |
| толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче о |
| 385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хл |
| тао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу м |
| а?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три |
| ати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога |
| осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао |
| све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим |
| окривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрљ |
| капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико |
| дновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{ |
| искала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и оног |
| се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су |
| затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковн |
| .</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче |
| риђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по ул |
| знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Б |
| ку, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило |
| шла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати |
| зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су |
| !</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по |
| а њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинул |
| га, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и п |
| спитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима арми |
| S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно дру |
| и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи зас |
| — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и из |
| им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме |
| жио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас ни |
| трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали |
| таничне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, |
| е.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет |
| ко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n |
| у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак и |
| паљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време |
| оји је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, би |
| е је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала ка |
| оноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота он |
| ку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— |
| едини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Попо |
| > <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p |
| ам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам |
| врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ |
| ородици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини |
| адругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, |
| м, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као |
| /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер с |
| ђ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да |
| је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и пос |
| ити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под соб |
| дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очек |
| решовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске |
| p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ но |
| ући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице |
| те да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се |
| ука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за |
| три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из какво |
| се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} |
| читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема в |
| коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе |
| вима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, |
| војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би в |
| истине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће |
| ама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим ко |
| и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту |
| прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су |
| ли сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у |
| е и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варн |
| уше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их |
| равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт с |
| бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по |
| гунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> |
| ве увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножј |
| ога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пр |
| видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један |
| ат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг з |
| их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже |
| ну кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пођ |
| и је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И ме |
| које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.< |
| иде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест кој |
| мо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна гр |
| е и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косов |
| два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах |
| јих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p> |
| и ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле ув |
| ска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Беог |
| о много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме |
| сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио ср |
| оше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која |
| че је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: |
| ко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао у |
| ојнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S |
| д.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука вис |
| дној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске шк |
| ију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари |
| не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немо |
| беђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем |
| д убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, мно |
| са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски мин |
| био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас и |
| бјашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа |
| ања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би |
| ут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— З |
| само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} |
| т и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни |
| ут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на |
| жем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију |
| “</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно к |
| рављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма по |
| а.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, нег |
| а.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи |
| и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак јед |
| е.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, нап |
| и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одро |
| ма прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава |
| ја час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета |
| а светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала |
| Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мен |
| из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ |
| душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми са |
| роје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, м |
| “ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да |
| ке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, пр |
| и капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта |
| шеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтел |
| се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на гор |
| горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а |
| кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појав |
| осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; |
| опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе |
| инога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и |
| рбију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у С |
| ест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога |
| ука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и |
| рбију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> |
| — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако тре |
| хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— К |
| ...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од пр |
| шљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква |
| Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана |
| шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки |
| љаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први за |
| лица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} |
| свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у д |
| рину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, |
| повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви о |
| .{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још |
| је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је в |
| и на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S |
| имети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је |
| бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за н |
| ма, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао с |
| С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега |
| мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ |
| ила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једн |
| за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топл |
| љ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога |
| ага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабр |
| оја их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме г |
| <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци |
| када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, |
| о, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч |
| гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама |
| ко нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет из |
| >Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале |
| има, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног д |
| рвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком |
| као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен |
| ице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стига |
| те ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и |
| вљена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се ч |
| за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, за |
| ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар из |
| у ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријат |
| ца на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најза |
| е решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од п |
| си од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде |
| имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост |
| ма српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p |
| ом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!< |
| жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас св |
| е војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше |
| икнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радуј |
| /p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре |
| ају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар к |
| е године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — б |
| </p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо. |
| ушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах м |
| као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, |
| и се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се го |
| са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговаран |
| оје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су ра |
| није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору |
| у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и д |
| од том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи |
| српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у |
| </p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="9 |
| анда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</ |
| амећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до ј |
| је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвил |
| су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се по |
| све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест пренос |
| траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили |
| има, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непоз |
| њкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па јо |
| уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствоват |
| тали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже гл |
| авет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ |
| пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи |
| пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на го |
| допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, |
| p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са |
| којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити зло |
| ека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су с |
| светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала |
| ле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустил |
| -источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу |
| гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште о |
| пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и храни |
| </p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори |
| новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала |
| х је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до |
| а живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — |
| е пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела |
| као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и |
| се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у св |
| ини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим |
| им и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се |
| љу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гос |
| ироко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави |
| ово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже |
| авници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огро |
| сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће ки |
| где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налази |
| очеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих г |
| вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше |
| уче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубок |
| лена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа офиц |
| ало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђи |
| се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — |
| S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим уп |
| еким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожу |
| ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и |
| д нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понов |
| штрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна |
| ховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на вре |
| а града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посре |
| обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Т |
| савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се н |
| захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом |
| бину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Прес |
| која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се к |
| лудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле |
| е, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која |
| ка и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге |
| пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није |
| топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се ск |
| Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијанск |
| вима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже д |
| ађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају |
| ри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за пр |
| стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се |
| прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри |
| S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавиц |
| дан дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају ч |
| можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се пр |
| закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао држ |
| е стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска кри |
| ронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах |
| пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, |
| поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зави |
| гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то оди |
| пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати ј |
| } И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{ |
| ом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и |
| туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја |
| pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кр |
| ; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слу |
| удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, |
| , као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, ц |
| а објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p> |
| ти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а ј |
| у џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад |
| <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! |
| давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико |
| ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе |
| од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још ко |
| тан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показа |
| вање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — наст |
| ?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас ка |
| ла.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете |
| тавила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били |
| су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу |
| нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале |
| команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали ком |
| тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама |
| ста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватр |
| зометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежев |
| гине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку |
| ца, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му св |
| али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који |
| о 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе с |
| ам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још |
| „Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима. |
| малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се дец |
| а месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смр |
| о са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња |
| а је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут |
| болела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала |
| >Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али |
| имер.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесе |
| ини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре не |
| це прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} |
| а са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики пл |
| које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; |
| који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је л |
| не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихови |
| е друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стоти |
| и га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено |
| шко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неко |
| е од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једн |
| превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чи |
| као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огла |
| ућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и о |
| не са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</ |
| ан аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља |
| зната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, |
| одаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу про |
| ао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба т |
| >— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, |
| у одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, |
| и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одсту |
| Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и |
| у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, |
| дељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен |
| ана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску |
| S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је |
| ећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар м |
| >Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико коси |
| тима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лаг |
| замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мис |
| има и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвез |
| и су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране ба |
| агона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џ |
| о два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мо |
| ш с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу с |
| у од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња |
| о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поу |
| /p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да ј |
| најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и о |
| о су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним бла |
| з у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, ко |
| , стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде с |
| тишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, |
| биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пра |
| прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— По |
| будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Т |
| е имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожали |
| ва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се |
| и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери с |
| госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} |
| .{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, јед |
| остодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p |
| киде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса на |
| г и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти ди |
| ријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кући |
| <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Ј |
| су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту с |
| острана зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се |
| а дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о |
| је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479 |
| е гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедб |
| <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су н |
| урадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсеље |
| а и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим |
| би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети |
| држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до мест |
| акав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у |
| обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натовар |
| аишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту |
| једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p |
| паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која |
| ету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просу |
| жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је по |
| чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погл |
| к је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на њег |
| је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек к |
| ојник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изаша |
| ... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужва |
| главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз |
| увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник ј |
| рги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им |
| ле милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним к |
| рзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута |
| .{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају |
| и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, руб |
| !</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја с |
| 268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подве |
| ак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обаз |
| воре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужи |
| <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао саглед |
| ши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те |
| етиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па |
| авици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, мар |
| жи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количин |
| ље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара лог |
| емо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских |
| ршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да у |
| сте снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који јо |
| зи сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, миши |
| пове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје |
| сове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тр |
| е све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним |
| оји их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и он |
| д те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније сван |
| амо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико оту |
| це и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.< |
| и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском ч |
| може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и про |
| ростор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих п |
| бира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га |
| а источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми см |
| еној опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} |
| <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа н |
| није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поч |
| ма; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај. |
| било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и |
| рчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, кој |
| е непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део п |
| , који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити корак |
| а је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> |
| к двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; |
| е видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена |
| зити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идем |
| епу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, ко |
| слио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијан |
| јали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју |
| ј наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву |
| патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућни |
| жи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њ |
| ареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене |
| та.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила н |
| а појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама |
| ало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ ка |
| 2" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којим |
| лити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равниц |
| одни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га р |
| јили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци |
| дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила |
| пије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати |
| које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џинов |
| глед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Го |
| си, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле |
| кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало |
| а престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују |
| ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Ви |
| есима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним |
| днога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С |
| својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, глом |
| ога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</ |
| ма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се |
| оја су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.< |
| {S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на зап |
| и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, |
| е је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних |
| о над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се н |
| их кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године с |
| раци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на |
| {S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помисл |
| мо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} |
| а види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине |
| узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио р |
| атају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази |
| глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на прегл |
| бдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без |
| рима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор |
| во гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</ |
| школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и боле |
| е сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} |
| ко ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} |
| штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у р |
| средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам |
| ојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на стан |
| виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова |
| е, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или компо |
| оуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је |
| местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући |
| оватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим |
| ећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијен |
| ко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога |
| јатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се приб |
| Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} |
| вршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Д |
| ак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да |
| голелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> |
| <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се |
| авно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и га |
| гу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} |
| ј нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по гд |
| ори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и по |
| њо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућу |
| орка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога |
| ала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волуја |
| и и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве |
| њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, пре |
| који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место |
| димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовс |
| кама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које |
| наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом |
| чито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити не |
| и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим |
| у заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма ид |
| киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остат |
| другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} |
| у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци ш |
| ет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да г |
| ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, ниј |
| у Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до ку |
| предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никле |
| на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и жи |
| м и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, св |
| оје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с |
| су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, |
| е мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и |
| икује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла |
| азару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољ |
| ђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точ |
| е измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, чит |
| агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном уда |
| ојску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бу |
| и, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица |
| дат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест |
| у вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, б |
| озорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо с |
| шли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи |
| у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево |
| атили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је |
| визије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситу |
| ан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ва |
| криви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>По |
| едало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његов |
| ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му ка |
| Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај гла |
| ? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срц |
| ицу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се |
| ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини |
| } Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — |
| ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац |
| је ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцам |
| горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите гд |
| епријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину |
| глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} О |
| е диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављал |
| ши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наиш |
| је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши б |
| м села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице т |
| е, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали. |
| арење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само |
| си питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба д |
| ацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{ |
| исију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо и |
| атре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, |
| пак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотек |
| ом лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући |
| срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> < |
| је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; |
| о влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, |
| ца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу |
| господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рам |
| казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и ч |
| ="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Звани |
| аша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ј |
| ам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што |
| ло се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> |
| >Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних стр |
| о изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле мој |
| <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567 |
| челник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад |
| сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче гранат |
| увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је |
| <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још |
| оју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне |
| на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је |
| амо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— |
| — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледа |
| анас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Кр |
| да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и је |
| нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа |
| касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... |
| ат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због же |
| а, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се |
| еглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се |
| ио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одгова |
| ло брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до При |
| дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора |
| вом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати вој |
| " /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској душ |
| и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакр |
| останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу |
| да?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у П |
| страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да |
| ђу два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним воз |
| закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да п |
| </p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, го |
| него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу |
| крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој к |
| више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси |
| веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа |
| ро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам |
| морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! |
| е, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S |
| нима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више ниј |
| шалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи |
| ад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стиго |
| абрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра виде |
| олем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет годин |
| ај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака |
| подин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за доз |
| <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуз |
| прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, |
| поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се |
| ш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" |
| Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи м |
| аљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, мн |
| топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одгова |
| која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остан |
| ребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан |
| очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? |
| вао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила д |
| а.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште |
| {S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела са |
| б ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> < |
| у га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?< |
| ва? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као шт |
| це, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што вид |
| е знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљ |
| — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је зна |
| редбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста од |
| ра коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницим |
| они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнес |
| а за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам с |
| к већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" |
| које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> |
| азило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са |
| а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва и |
| што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - од |
| узе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад |
| огледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, |
| ј комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете |
| једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консу |
| војој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он |
| о ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је неприја |
| огледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ о |
| војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве |
| !{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га |
| асе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачи |
| ају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесн |
| /p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу |
| јешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Друг |
| каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му |
| ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да с |
| потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужн |
| > <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у просе |
| бу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни леп |
| едоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу |
| ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? |
| асно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстарије |
| Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! |
| ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Н |
| и ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад |
| и она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет |
| сле дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ? |
| пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава |
| варима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ћ |
| часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој деч |
| — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је |
| .</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено пр |
| је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, |
| више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек ду |
| p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је |
| Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај свет |
| по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам ул |
| } А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га |
| е и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те |
| ер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме |
| је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена |
| е више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још |
| покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризо |
| да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видит |
| е својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем кази |
| нзионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Дими |
| му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај које |
| орити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, |
| ! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p> |
| тано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче л |
| осланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник. |
| <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се св |
| ујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} С |
| се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе |
| ве то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је пр |
| зуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја д |
| тећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те |
| у шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене |
| зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није |
| страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала |
| хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакл |
| јзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам офи |
| одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је |
| о да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам н |
| сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог |
| Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не |
| о је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља |
| али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песими |
| е: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству |
| е а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Госпо |
| p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> < |
| одаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нан |
| /p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад б |
| ити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим |
| ница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад |
| тријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на |
| овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал о |
| p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измак |
| т, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда пош |
| сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страша |
| кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="37 |
| бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране |
| ате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажем |
| узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Ов |
| у запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговор |
| је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче |
| смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицам |
| био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка |
| , не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> |
| p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелс |
| у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно оста |
| да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о |
| ка с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој |
| и из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам |
| да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све |
| азговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број он |
| Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати врем |
| мила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматра |
| ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, остави |
| и износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољн |
| анство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без |
| мем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна годин |
| лству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена |
| узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Коман |
| еднога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога |
| да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све ц |
| е његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи |
| ст, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може дру |
| ам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче |
| дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену |
| у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро |
| ао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жал |
| лазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверова |
| породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он |
| вници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењ |
| </p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p |
| ћу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p |
| > цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и |
| е, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уве |
| цом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала. |
| то пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће на |
| ет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само пог |
| апаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомил |
| илу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени живот |
| о којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра крен |
| крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чу |
| је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топо |
| ђе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испити |
| ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека |
| га тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније н |
| немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом с |
| нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно |
| нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачуна |
| аме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни |
| разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима |
| е стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели неср |
| и очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред з |
| наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, |
| имедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премеш |
| p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — |
| о, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мај |
| капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, |
| ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га т |
| Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта |
| ам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је |
| унског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни м |
| ма.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{ |
| ријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да пл |
| него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишл |
| агу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, |
| ? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ств |
| ења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{ |
| мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су по |
| онила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и н |
| с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пр |
| око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и н |
| <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко |
| 65" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, |
| ниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, про |
| а седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била |
| имао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом |
| смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад са |
| ешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нер |
| ледње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, баци |
| <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу м |
| рањава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су т |
| видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакл |
| ни.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан |
| .</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде |
| војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био с |
| ени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаће |
| ана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико р |
| е усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ |
| {S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те с |
| ате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену ве |
| не бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} К |
| ндарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице. |
| души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чарши |
| а те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} |
| е уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мрта |
| ла.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком п |
| спитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонско |
| и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наи |
| тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не мо |
| мевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви с |
| којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и у |
| врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевиц |
| S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити |
| то нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве |
| онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и о |
| — А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је |
| х граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајућ |
| > више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрек |
| ли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку на |
| и из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при |
| кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S |
| ући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, ник |
| оноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад ј |
| а казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка |
| одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у |
| рберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвик |
| ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ј |
| но си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, с |
| > <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од глад |
| улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња т |
| анину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватр |
| сетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала |
| иљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт мож |
| Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено и |
| је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб |
| а те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не |
| е заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Тел |
| латинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="19 |
| </p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у ј |
| ицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дрин |
| неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? |
| и лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...< |
| Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један мла |
| нање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у ј |
| апије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сока |
| неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те |
| ова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочи |
| официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до |
| ј канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По не |
| осле првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све з |
| о час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, |
| ије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве А |
| највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо |
| {S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Д |
| b n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, н |
| ду ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, з |
| ути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски |
| удили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне жур |
| едини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који |
| непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је в |
| же на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи офиц |
| е мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у |
| — А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p |
| p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје об |
| дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било и |
| ње, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, изве |
| м, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, св |
| /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све |
| Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето |
| Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе нап |
| и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличк |
| ро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има кро |
| адан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> < |
| која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведе |
| ко сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је |
| лима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дан |
| ала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и |
| схити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p |
| ер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би з |
| у, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња |
| омори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђуб |
| рану и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су |
| /p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља наро |
| а коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се мало |
| ам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај |
| воре врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваз |
| гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, ко |
| .{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том |
| у касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И у |
| мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи |
| р то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, з |
| е којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од кој |
| > <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске р |
| ке ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, ожи |
| ломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује ч |
| поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја |
| Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крва |
| ку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам не |
| ојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младен |
| ме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућани |
| p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одг |
| p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— |
| а, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш |
| , — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли по |
| еуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а мл |
| ких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску |
| а сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Ниса |
| памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише к |
| м срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама |
| <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз ра |
| но да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу |
| оставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у |
| дна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, |
| путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових н |
| фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S |
| >Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Лип |
| е далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва |
| ни лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ст |
| када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш |
| ем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанск |
| и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести на |
| предује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и |
| ране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ак |
| по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва тол |
| јима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разго |
| голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра |
| е спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ |
| акву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, |
| врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га про |
| е могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, кој |
| ="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртв |
| вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са ос |
| рљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Рус |
| што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је |
| у, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не ве |
| суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?< |
| с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и ко |
| товима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље |
| је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На |
| огођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а оно |
| старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, п |
| ог Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче |
| рану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p |
| з ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало |
| те гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што |
| под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће нап |
| тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати |
| чица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене |
| и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им |
| т и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се ве |
| клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре нек |
| ала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и |
| гло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи |
| ти да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу |
| истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактер |
| војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме |
| ући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је |
| ви.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај м |
| аше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} См |
| му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт |
| <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу да |
| ећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> < |
| руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n |
| е пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи |
| по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних в |
| ојој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бат |
| да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спаст |
| то је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи |
| {S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> изв |
| ецу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи сна |
| под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је |
| је већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена ј |
| Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</ |
| сно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут мож |
| на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених ј |
| ! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види |
| воздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, |
| зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама |
| и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се уми |
| ки ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пу |
| рај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што |
| заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</ |
| грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај прав |
| Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној бо |
| не, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадр |
| и погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крв |
| а капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне |
| јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунац |
| ј земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у |
| ртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега с |
| и недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву |
| е и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, в |
| привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што |
| па исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских л |
| а молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаш |
| </p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све до |
| ања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p |
| очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу сту |
| ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument a |
| а пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p> |
| о.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="59 |
| о су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало ч |
| ји војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, ова |
| ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S |
| нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће бра |
| S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи проте |
| вици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у |
| > <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну |
| ободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n=" |
| то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу |
| убље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо освет |
| љ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућност |
| овлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепоз |
| ђевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина н |
| рпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и бла |
| рај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га |
| је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост |
| а што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, поле |
| ели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај |
| ицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n |
| шља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наре |
| е потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Тура |
| иса беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— |
| обљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крсто |
| ане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену |
| у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену. |
| дрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која |
| подине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о |
| ема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов кол |
| } Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће |
| бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао |
| ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч |
| се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапск |
| м, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова в |
| во? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме |
| еда као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лифер |
| је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су об |
| да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо доглед |
| есној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом п |
| ани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа |
| — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допушт |
| живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени |
| ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна и |
| гравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изг |
| е војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толи |
| кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога |
| о да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S |
| гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвај |
| {S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, може |
| то је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То ни |
| {S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, госп |
| алом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниж |
| Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели |
| у они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили |
| кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога |
| {S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока |
| азивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој с |
| сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да прогово |
| снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са с |
| о је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да з |
| казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на виш |
| ове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници |
| а раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не |
| ђе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним врати |
| у вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко |
| и у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику |
| ило је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави |
| плетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке ми |
| свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је св |
| суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се г |
| е; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били |
| авањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочи |
| љајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} К |
| га анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће г |
| де на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, п |
| д али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на прим |
| преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомил |
| је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их м |
| рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја |
| о би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они |
| пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи |
| ој.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не |
| ва онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли |
| је?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу |
| /p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! |
| да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита з |
| дник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, |
| о сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о п |
| не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него. |
| </p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, |
| сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам |
| агајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су |
| носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник |
| у је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, |
| Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S |
| да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ |
| звесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени пи |
| кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— |
| важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим мом |
| говори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} |
| седи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за та |
| } Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле так |
| Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> |
| су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних ш |
| ово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањ |
| њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не ра |
| тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леден |
| где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— |
| Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари |
| и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под ми |
| виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па гре |
| ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је |
| он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, |
| о свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што |
| м ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Ш |
| p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Ве |
| еси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.< |
| душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S |
| е, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао |
| есечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг |
| оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гоми |
| ритисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешк |
| — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настав |
| био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљ |
| мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml |
| који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: |
| нства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети зл |
| жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете |
| нога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ |
| довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује |
| о да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се у |
| b n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрет |
| ако никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега |
| или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више |
| диција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врхов |
| /p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају |
| ада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, |
| шарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора |
| е то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гуш |
| , желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је неш |
| е више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попел |
| вештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају г |
| био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске |
| Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и д |
| дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми ј |
| да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла о |
| у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И |
| — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрт |
| цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и |
| — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај шт |
| у и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини |
| ћа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло |
| и нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас |
| е све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе г |
| стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо д |
| ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, к |
| сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они |
| сти.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо |
| едној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, ст |
| .{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам |
| еца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имал |
| више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говори |
| ити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том од |
| е, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времен |
| ше помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и о |
| журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шан |
| ахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут |
| вала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће |
| зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се во |
| овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} |
| ти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да |
| до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или |
| се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси н |
| ђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовоља |
| сти али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми вид |
| а промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара чов |
| у на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, |
| патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закр |
| е обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непрол |
| у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују |
| дне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и |
| ли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их пето |
| ла.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних |
| леких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, п |
| цама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, до |
| ризрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право |
| теља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се в |
| командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били сти |
| о Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске |
| емљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Францу |
| би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{ |
| натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метн |
| особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са оба |
| > <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p |
| на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем |
| pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и јо |
| вуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту |
| о пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ва |
| ља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Ниј |
| од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеж |
| чве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше |
| више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, д |
| ица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очев |
| каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; |
| и прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер о |
| дврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n |
| <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229 |
| у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих |
| као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање |
| упцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дри |
| твар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане |
| вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу |
| вирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике су |
| S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га |
| ује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у |
| ја још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли о |
| е тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима |
| ајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> |
| а, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближ |
| м.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све |
| вом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то |
| зех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="3 |
| ре, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи п |
| наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p> |
| али.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, вла |
| зом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, |
| а материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је |
| замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и м |
| срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А јед |
| која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремен |
| све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, |
| ве брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе |
| и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n= |
| ба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у жив |
| мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила |
| Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Коли |
| ре, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све |
| илуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало р |
| ла лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало |
| као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од |
| устила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остав |
| ти својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ћ |
| ом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њи |
| ћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућа |
| тона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које |
| јим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што |
| ни а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> |
| се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу |
| да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То в |
| } Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је зна |
| ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> |
| Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од нек |
| тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — дода |
| још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са ку |
| се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је |
| од првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се |
| се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињ |
| или?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је |
| ечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако |
| плави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење |
| нован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрх |
| ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили |
| ј постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му каж |
| размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима |
| ренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — у |
| очито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредн |
| а Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска с |
| чело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се |
| унђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заш |
| ко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој б |
| у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, |
| заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи |
| ста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама поч |
| могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше |
| , тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после ко |
| ј, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Срби |
| /p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила? |
| а бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> |
| тима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више на |
| акву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је си |
| што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говор |
| S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели виш |
| пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, |
| заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад |
| јску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, св |
| сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} |
| одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни |
| ле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је |
| све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао |
| припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> < |
| мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у |
| у дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао |
| од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем |
| прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да |
| од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнеми |
| понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре. |
| тљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду. |
| пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрач |
| ек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена. |
| њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добил |
| пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што не |
| а и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, ча |
| ..</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преж |
| ам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пе |
| одови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка |
| кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја са |
| ултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се командант |
| им примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војн |
| , и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали |
| в под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена |
| краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегов |
| де џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p |
| гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и |
| све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Исти |
| оји ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза ко |
| се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опе |
| да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од |
| вало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријат |
| к изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb |
| умачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су |
| м смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То |
| Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео |
| и пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би |
| ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све са |
| породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Ки |
| оста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили |
| ви да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је би |
| а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе во |
| редује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n= |
| и један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити |
| који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало з |
| ли је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледал |
| зишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који |
| b n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прок |
| душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он |
| офе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најз |
| љају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који |
| ермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа |
| де па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или |
| то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се обја |
| тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из |
| и учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој |
| , све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и пр |
| о све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и прет |
| и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која на |
| о!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, |
| што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и |
| амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хо |
| па Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у план |
| ворим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавести |
| ла сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Нај |
| ши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за р |
| што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>О |
| н и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује |
| живела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља а |
| ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која |
| ележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћ |
| изреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује |
| испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуг |
| старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио та |
| арица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је св |
| своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком |
| тају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми |
| и, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегу |
| , а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка м |
| и исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су на |
| } Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или са |
| мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. |
| ред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима н |
| лак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога д |
| ини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у сво |
| ровела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је |
| ајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнин |
| да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <p |
| на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје вр |
| ва бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прего |
| их врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу у |
| изи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угроже |
| ли празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p |
| и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> |
| итали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто |
| о се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживе |
| је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је |
| века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и вл |
| непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора. |
| играти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нем |
| та.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити б |
| ?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест |
| , да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирн |
| налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више п |
| а саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и |
| вао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све н |
| у са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш |
| уго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његов |
| ту.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњ |
| иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} |
| а мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам |
| и пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младо |
| виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито |
| олази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни изд |
| деш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба п |
| цу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силн |
| име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијара |
| жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све |
| нде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајн |
| етлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и поче |
| се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или |
| е познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се |
| вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко. |
| S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да из |
| х пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још |
| радан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они |
| жја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" |
| косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{ |
| или.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непри |
| рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде по |
| , и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био |
| исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и о |
| а посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те |
| им се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није изм |
| али где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели о |
| просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се |
| ојаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах посл |
| уга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости |
| анредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се |
| ски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће л |
| оћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> < |
| аквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешниц |
| е учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши р |
| акав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p> |
| де: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“ |
| ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша к |
| тко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превал |
| е говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је |
| уборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе |
| напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице |
| ме.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици |
| ао оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се з |
| има и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S |
| наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из |
| > <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окам |
| Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где ни |
| <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само ч |
| > <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="34 |
| ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох к |
| крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцан |
| да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад пон |
| врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно |
| Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо |
| > <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p |
| на бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не |
| <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — од |
| ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали |
| а своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у ра |
| за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све т |
| ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време к |
| <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, нео |
| ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, од |
| е њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — |
| и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се |
| је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у |
| ио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p |
| аке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора |
| ина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рање |
| } Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> |
| реле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне |
| есекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те све |
| несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Буга |
| и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишља |
| head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се |
| мишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пуш |
| ећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама |
| следња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Б |
| о дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} |
| нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, п |
| е је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходни |
| ем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се за |
| а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не |
| ега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар |
| тих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p> |
| ен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да н |
| е: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем |
| речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се |
| .{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена к |
| казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p |
| се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обав |
| не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} |
| га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући д |
| S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и т |
| ледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и нап |
| о суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли |
| ојима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задњ |
| да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S |
| е од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочек |
| <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме |
| реду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с т |
| по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам од |
| угом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, п |
| Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се сп |
| азмишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три |
| " /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем комини |
| е Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само |
| Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде |
| адало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те |
| погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који |
| ац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се |
| — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p |
| ост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи |
| а се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крст |
| вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела фран |
| ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</ |
| ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!< |
| ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p |
| оде, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећа |
| е све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p |
| погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повука |
| ноним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што |
| > <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је ли |
| е послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и |
| веста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извла |
| из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници преглед |
| удима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека |
| сао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти |
| е и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе дох |
| онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све.. |
| и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p |
| же одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска с |
| азио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставил |
| а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим |
| сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из |
| ну ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светог |
| а предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова п |
| тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале д |
| рају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, бези |
| ушу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> |
| а? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Увера |
| се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени |
| рима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи пут |
| шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту пот |
| амдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Не |
| јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одлива |
| те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у ду |
| им, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала |
| ја траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, сва |
| иховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша по |
| едан инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покр |
| лаву, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео н |
| и је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још нове |
| а вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија ј |
| ..{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одврат |
| е.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће |
| суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Н |
| је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{ |
| нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневн |
| к у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуц |
| јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалил |
| тпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се бун |
| ичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најза |
| ња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили |
| > <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памет |
| еби.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И дра |
| <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се н |
| а је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире |
| у судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми |
| ош је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још ти |
| да царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које |
| р се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући |
| ланинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу |
| држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан |
| ом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на |
| е непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. |
| и, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по |
| ника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима |
| е више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што о |
| да за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештан |
| ога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима ј |
| е сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка |
| аштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S |
| >А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се о |
| во је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено |
| то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не п |
| у.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара деч |
| пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n= |
| ед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику. |
| тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— |
| а се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb |
| е да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучен |
| ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себич |
| чити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање нас |
| ивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о не |
| по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци |
| је се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је иш |
| у <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата |
| проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра к |
| души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико |
| ењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење. |
| ривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Трг |
| оћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњ |
| уприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам |
| не и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап |
| толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте за |
| д само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и н |
| кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и |
| трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре м |
| <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је |
| с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубри |
| упили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није им |
| ем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — |
| ма и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карп |
| Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, |
| его овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.< |
| вати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим станови |
| оста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели |
| ење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад |
| кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточе |
| орија је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилик |
| да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— К |
| ија је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елем |
| потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована н |
| их било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели пол |
| већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, |
| , воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна |
| и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ов |
| најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло |
| итан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одс |
| а ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задр |
| сле донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно |
| лади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ |
| ад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски |
| нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душ |
| ијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су |
| шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између дв |
| ебе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, |
| а једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попада |
| кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога При |
| е стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> < |
| су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразу |
| носила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом |
| их гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у клана |
| јим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, пола |
| но јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="chapt |
| м натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику |
| још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена |
| од хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијо |
| престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први с |
| анцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен |
| о је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлиј |
| {S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свра |
| небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном сп |
| рање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Прем |
| ћ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, шт |
| p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свеч |
| т да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? |
| нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се |
| ашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми |
| е протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако |
| ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да ј |
| /head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће |
| , да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове по |
| инити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџак |
| е?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме |
| " /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> < |
| — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао |
| слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, |
| !</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и вој |
| нту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком |
| инити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p |
| чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о |
| кторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p |
| еш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита п |
| што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p |
| нуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пр |
| главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се ду |
| /p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су воло |
| опале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротињ |
| леко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надл |
| е већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За |
| ека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна |
| нуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи |
| није, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што ј |
| неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо |
| во као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би |
| а, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану |
| ан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом |
| анцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и |
| с отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржа |
| авештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те |
| ицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, |
| жати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више б |
| крету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, ко |
| а сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме |
| рачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забрину |
| а њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали |
| азаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општ |
| гу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу |
| јска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по с |
| престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио. |
| вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба оста |
| е и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овак |
| ости.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, |
| се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је |
| ебе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунц |
| ву и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улица |
| е дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући |
| утрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! |
| ко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— |
| ке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село би |
| већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури.. |
| > <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски каф |
| у они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било до |
| је то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила |
| ити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу |
| ратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој ми |
| спе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће в |
| — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, о |
| , па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њим |
| диница, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од |
| S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И о |
| она, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове о |
| бу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах |
| невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једн |
| ма зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту |
| робну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то |
| довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма |
| дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам |
| а, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде с |
| Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче п |
| а.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и см |
| /p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струми |
| хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гари |
| е обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нам |
| а не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође |
| ње, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што и |
| обљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и оз |
| пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је |
| жда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком |
| дбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато шт |
| ао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путо |
| а Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни |
| се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна гд |
| , ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скепти |
| чју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста |
| залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са д |
| са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не з |
| у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душ |
| у ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не д |
| с је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она гу |
| ло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи сту |
| овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и висо |
| з Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете |
| парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, |
| ом, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су |
| и мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник. |
| они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И |
| паљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и го |
| > <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђани |
| јући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гоми |
| они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је |
| иле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној ав |
| „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза |
| а се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непри |
| војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не |
| убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он к |
| мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане |
| или у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се |
| шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је раз |
| ором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу на |
| а би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарет |
| одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо! |
| оја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево |
| лази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их |
| че ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо |
| кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу |
| познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" / |
| росте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жал |
| те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.< |
| положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једноврем |
| мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да |
| ута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем |
| м за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред наче |
| смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све ви |
| тита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, |
| <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и ши |
| о што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и р |
| ш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више ст |
| S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесе |
| а могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до не |
| и је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку с |
| је да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{ |
| ко не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше |
| ија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непри |
| андира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлач |
| ли опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на з |
| прези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p> |
| ута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник д |
| га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ |
| ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај ист |
| ак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао |
| ицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца по |
| ре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо |
| ола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на ов |
| били се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и с |
| ме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но |
| } Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се |
| из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а |
| еобична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огр |
| етрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се ни |
| и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама г |
| <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је проби |
| поредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{ |
| осиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао |
| едне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Поли |
| ити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потера |
| ица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, баче |
| авских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Кос |
| да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Желе |
| апустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је неприј |
| ђење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове |
| хали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се |
| окривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и ра |
| спред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но ш |
| оље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да с |
| ећ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, |
| далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планин |
| блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загуш |
| светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у ло |
| ад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо |
| већице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо |
| рво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, н |
| е чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оно |
| ук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучен |
| бок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који |
| азећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се те |
| чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени с |
| планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припал |
| још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на |
| а стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров |
| обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао поп |
| срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају ста |
| азу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа |
| нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет с |
| д колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није п |
| дајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио |
| ид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и раз |
| хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чу |
| cigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пу |
| тудена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разориш |
| {S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема ви |
| заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и |
| бађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример... |
| вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чу |
| остављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда |
| пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се. |
| о необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један |
| се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност ти |
| на сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би удар |
| тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</ |
| сретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад |
| потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} |
| Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке |
| а и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупц |
| </l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од ос |
| ебесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и ум |
| у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах |
| у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док и |
| ме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна коп |
| има армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши пок |